Šta sam lepo gledo, a da horor nije

[Aco Popara Zver]

Седморица величанствених (1960) дјелују као поприлично сакаћење Куросавиних Седам самураја. Не само идеолошки, иако су баш унаказили свако могуће љевичарско значење, него је ово инфериорно и у акционом смислу, што нисам очекивао.

Обично је све бесмисленије у америчком филму, али бар акција постаје сулуда акробатика. Овдје су сељаци њањави па су њањави, никаква корист од њих, а одбрана села, технички маестрално урађена код Куросаве, овдје је тотално споредна.

Ово је Пицолато морао исправити!

[Aco Popara Zver]

Cruel & Unusual 2014

Канадски филм који је режирао ни пет ни шес но извјесни Мерлин Дервишевић! Које име јбт, још ако је право тај стварно нема среће.

Али стварно као да га је снимио неко с ових простора, будући да има тај вајб другоразредног трилера, мада чоек може да се забави. Могло је да буде хорор али није.

У питању је неки лимбо, неко чистилиште, шта већ, у којем се налазе убице и самоубице које још нису окајале гријехе, и ту могу провести деценије. Сједе сви у некој учионици као алкоси или наркомани и исповједају се.

Потом, кажњавају се да свакога дана свој злочин поново преживе. Наш јунак испрва не прихвата шта је учинио, а касније покушава да побјегне одатле и исправи ствари.

Е сад, ово је на нивоу премисе интересантно, али не може се рећи да је Дервишевић неко ко ће обузети гледаоца, упркос невјероватним могућностима да вас уздрма.

[Aco Popara Zver]

Er ist wieder da (2015)
www.imdb.com/title/tt4176826/

Прави Адолф Хитлер се нађе у 2014. години у Њемачкој, и почиње једна изврсна комедија, са озбиљном поруком.

Хића постаје и ТВ звијезда, будући да сви мисле да је у питању глумац. Он критикује кулинарске емисије и идиотску културу, и амбивалентност такве позиције је одлично урађена.

Он говори оно са чим многи могу да се сложе а истовремено је Адолф Хитлер. Феноменално је да, пошто не зна све што се дешавало послије 1945. каже да му Зелени одговарају јер хоће да спријече загађење њемачке земље.

Коме су такве форе смијешне тај ће да ужива, а притом филм има моралну границу, и циљ му је да прикаже Хитлера из специфичног угла, никако да га рехабилитује.

Филм приказује и ону скривену, антиимигрантску, нетолерантну црту која данас избија у неким земљама ЕУ, и многе ситуације су истински надреалну.

Одлично уклопљен и промишљен филм, а опет забава за широке народне масе. Просто је дивно како и сложена ствар може једноставно да се представи, без посебног уметничарског измотавања.

[Dybuk]

Fino, i dobar prikaz, gledacu

[NGboo]

Odgledah Wild, John From i Lost and Beautiful na zanimljivo koncipiranom online festivalu TV mreže Arte. Prvi je solidan, drugi jako dobar, a treći odličan.

[Aco Popara Zver]

La corrispondenza (2016)
www.imdb.com/title/tt3530978/

Mogao je Tonatore i bolje, mada on i sa pola mozga može dobar film da snimi. U ovom slučaju je otišao suprotno od posljednjeg djela La miglore offerta, pa je riječ o pravom ljubavnom filmu. Ali naravno, takvom da su ljubavnici u istoj sobi samo u početnoj sceni, potom veći dio filma nisu ni na istom svijetu.

To jest, Korespondencija je film o odnosu dvoje ljudi nakon smrti jednog od njih, koji se potrudio da ostavi dovoljno mejlova, snimaka i darova da stvori utisak da je i dalje tu. Meni je taj tehnički dio kako lik unapred priprema kada koji mejl ili poklon treba da stignu djelovao kao preveliko komplikovanje sasvim klasične teme opraštanja sa voljenim bićem. Ako zaboravite taj pokušaj da staru temu Tornatore apdejtuje u novom tehnološkom ruhu, onda vam ostaje jedna solidna drama.

[Agota]

[Aco Popara Zver]

Ženo srca kamenoga!

[Aco Popara Zver]

Metamorphoses (2014, Christophe Honoré)

Antički bogovi kao francuski tinejdžeri. Zanimljiva uvrnutost, koja je mogla da traje nešto kraće, ali ova fantazija je toliko posebna da zaslužuje sve preporuke.

[Dybuk]

Er Ist Wieder Da dobar Gitljer. relevantan film, pogotovu sto su ga Nemci napravili!

[Aco Popara Zver]

Hardcore Henry nije film, realno kao da sam gledo kompjutersku igru. Baš mi bezeze bilo... Ono kad neko misli da je fora da jedan lik pita drugog gdje je pištolj, drugi mu odgovara u ladici, on otvori i nađe dildoe, drugi na to kaže: u donjoj ladici :/

Jesam li omatorio ili je ovo stvarno glupo?

[Aco Popara Zver]

Disorder

imam osjećaj da sam sve ovo već negdje gledao, ali ne mogu da se sjetim gdje... inače, ništa spektakularno... ne bih mogao da sudim koliko je realističan prikaz psihotraumatskog stanja ovog vojnika iz avganistanske misije, ali to je čak problem: šta će mi dokumentaristički prikaz PTSD-a u igranom filmu?

To što ga gledam izbliza sa svim tikovima nije posebno interesantno, niti pokazuje da reditelj shvata potencijal filmskog medija. Takođe, do silnog ulaska u dubinu ove muške psihe zasigurno nije došlo, film je u tom smislu prilično površan i zaboravljiv, u suštini B produkcija.

Matijas Shunarc svojim performansom teško da može da drastično izmijeni činjenicu da je ovo scenario za Dolfa Lundgrena, što je ok, dobar je Lundgren, ali ne očekujte nešto više od toga.

[Dybuk]

Elle Izabel Iper se vec odomacila u perverznim ulogama. odlicna glumica, ovde igra dosta mladju zenu (kasne 40te) i potpuno je uverljiva. dugo nisam pogledala kompleksnu dramu sa ostricom, pa mi je film bas legao, vreme proletelo. tema je svakako tabu, imamo vlasnicu gejmerske kompanije koja drze lekcije o neuverljivoj sexualnosti protagonista video igre koju upravo razvijaju duplo mladjim zaposlenima/dizajnerima, i to nakon uvodne scene provale i silovanja. jedna od smernica koja pokazuje kako ce se karakter Michele razvijati. u kombinaciji sa slikanjem njenih odnosa sa porodicom, sinom, bivsim i sadasnjim ljubavnicima, prijateljima, zaposlenima...dobijamo predstavu komplikovane licnosti, veoma funkcionalnog sociopate, rekla bih. naravno, tu je i odnos sa isprva nepoznatim napasnikom (brzo sam naslutila ko bi to mogao da bude) za koga prvo pomislih da ce postati objekat Misheline osvete ali, to bi bilo previse obicno i predvidivo, zar ne? teska, tabu tema, koja ce neke ljude odbiti ili izazvati zgrazavanje, medjutim film (umetnost) je tu da istrazi ili bar osvetli tamne kutke ljudske psihe i ponasanja. preporuka!

[Truba]

enter

prored

da bi bilo čitljivo

[Dybuk]

Tekst nije dug, pa mislim da trpi nedostatak paragrafa.

[Aco Popara Zver]

Couple in a Hole (2015, Tom Geens)

Na početku je najavljivalo novog Borgmana, ali nije baš dobacio dotle. Bračni par iz nepoznatih razloga žive kao pećinski ljudi u šumi, nastojeći da nemaju kontakte sa ljudima. No, sticaj okolnosti ih ipak dovede do toga, i stvara sukob između muškarca, koji želi da se vrati u društvo, i žene, koja to odbija. Malo je ritam sporiji za moj ukus, rasplet je malo slab, ali ovo ipak ostaje moćan film, posebno vizuelno, 99% filma snimljen je u šumi i kadrovi su odlični.

Zanimljivo je da ženski lik tumači žena iz The VVitch, još jedan izlet izvan civilizacije. Još jednom mi potvrđuje glavnu boljku Vještice, da nije bilo nikakve potrebe da se radnja dešava u 17. vijeku. Ovo je smješteno u savremeno doba i ništa u priči time nije izgubljeno, a priroda je bolje iskorišćena.

[NGboo]

The Sky Trembles and the Earth Is Afraid and the Two Eyes Are Not Brothers - odlična je priča A Distant Episode kojom je inspirisana druga polovina ovog sasvim solidnog filma.

[Aco Popara Zver]

Coup de chaud AKA Heat Wave

Француски филм сличан супериорно La cinquieme saison. Због суше пропадају плодови, због кризе други послови и занати, те мјештани градића покушавају да нађу кривца за све недаће у умно заосталом Рому, који додуше јесте смарач своје врсте.

Ипак, није тако патетично колико синопсис сугерише, мада је могло мало боље да се уради. За разлику од белгијског филма, ово је сувише клинички урађено, не улази се у локалне ритуале и неке културне специфичности као у Белгијанаца, него се траже чисто социопсихолошки разлози панике у паланци.

Такође, ово није нека велика мистерија, отприлике знамо све кривце већ у првих 15 мин филма, сем једног, а у првој сцени већ приказују избоденог Рома, па знамо исход читаве приче. У том смислу филм првенствено функционише као детективска истрага нечега што се већ десило.

Но, оно због чега треба погледати филм је то што ово сасвим може да се гледа као српски филм, да не говоре француски не би било никакве разлике.

[Truman]

Ko ima potrebu da pogleda neku lepu, idealističarsku dramu i pada na osmeh Vitni Hjuston ( ili šmek Denzela Vošingtona ) preporučujem The Preacher's Wife.
( hvala B92! )

[ALEKSIJE D.]

Pošto čika Aleksije nije taki da samo se fali šta je gledo, nego oće sa decama i da podeli flašu piva isored  zadruge, eve  da i vi se malke poradujete:
www.youtube.com/watch?v=FSjShAxHFFE
tako izgleda original, ane ko ono Koen sranje.

[Aco Popara Zver]

Стварно треба да се бацим на класике, 90% нових комплетно губљење времена

[NGboo]

Attila Marcel - šarmantno ekscentrični igrani prvenac Silvana Šomea, reditelja odličnih animiranih filmova Trojke iz Belvila i Iluzionista.

[Aco Popara Zver]

Regression

Да је снимљено 1990. вјероватно би супер прошло. Овако је читава психологија прилично досадна, заплет нема снагу, расплет је предвидљив и бескористан.

Итан Хок се изгледа претплатио на филмове који у почетку обећавају и онда се издувају брзином свјетлости.

С друге стране, плашим се да репризирам раног Аменабара, да се не би испоставило да су и старији филмови били овако испразни са безезе твистовима, само то тада нисам видио.

[Agota]

Ja sam rešila da se malo pozabavim Bunjelom i pogledam sve što sam propustila.  Sinoć sam pogledala The Diary of a Chambermaid, prezabavan je, luda kuća. Kraj malo nedorečen, ali sve je jasno. Odlčan!

[Aco Popara Zver]

Имајући у виду да сад стижу подаци да су жене ваљда већински гласале за Трампа, изгледа да треба репризирати Belle de Jour!

[Aco Popara Zver]

Elle

Ово је у ствари Треш фајр за одрасле, а ја сам хтио да се играм у пијеску!

Ал ово је филм који се очигледно мора поштовати, али тешко и репризирати. Сигуран сам да ће неко наглашавати пропуштене детаље или срушене холивудске конвенције, али нисам сигуран да ја ишта имам од тога као гледалац.

То јест, ја не гледам ни такве холивудске филмове, па што би ме фасцинирао филм који реконструише конвенције филмова које не гледам.

Цијела психопатско-сексуална страна колико је и добра толико је и јеарајт. Кад тражи да види пенис, ја помислим јеарајт. Дип, мен.

А некако уопште није. Једино што бих рашчивијао је однос с оцем и зашто је на крају урадио то што је урадио. Али не знам ни што се то уопште налази у овом филму, због чега је битно да ми познајемо њену прошлост, јер филм шљака и без тога, можда чак и боље.

Тако испада да мене занима оно што је у филму чист вишак. Генералан закључак јесте да се види дјело мајстора у сваком кадру, а ипак ме оставља потпуно равнодушним.

Могу ја овоме да дам чисту петицу, није проблем, ал то је ученик којег профа не воли.

[Dybuk]

Jedina konvencija koja meni pada na pamet je da se za napad i silovanje ocekuje odmazda, dakle gde je rape tu je i revenge. A to se nije desilo, zato navodno nije mogao da nadje americku zvezdu koja bi igrala naslovnu ulogu.

Imas pravo za deo sa ocem, ja sam to uzela kao objasnjenje za njeno ponasanje i odnos prema porodici/ljudima itd. Kao, tako je postala psiho - ili je od oca nasledila tu crtu. Mada, ni keva nije bas cvecka. No, i bez tog bekgraunda film vrlo lepo funkcionise.

[Aco Popara Zver]

Што каже Жил Делез, да буде безродитељна машина жеље!

Мислим, ако већ убацујеш фамилију требало је боље да се употреби.

Или да Мишел тотално функционише као машина.

Све је сулудо, од почетка се не понаша како би се то нормално очекивало, али некако се филм свео на то, као да је редитељ с другарима негдје сјео и ишао ставку по ставку.

Кад треба озбиљно да поразговарају о силовању, ћелави дође због хендџаба, браво, ето, само да још тај збир бизарности добије неку поенту на нивоу цјелине.

Наравно, у оваквим тренуцима схватам да сам комуњара, јер ме некако боли увце за ове буржоаске враголане.

Да је на крају ушао Агли у собу и све то исјецкао, е то би била филмчина!

[Aco Popara Zver]

Louder than bombs

Не контам поенту филма. Синопсис најављује драму у којој отац и синови покушавају да размрсе свој однос са покојном супругом и мајком, али то се дешава тако што се баве разним другим стварима, маргинално повезаним с основном темом.

То није у начелу лоше, само што се филм свео на то, то је постало циљ а не средство. Мене нису увјерили да нпр старији брат одлучи да превари сопствену жену, након што је видио фотографију мајке с другим мушкарцем.

Не би ме одушевила ни обрнута учестала патетика о савршеним мајкама, али чему овакви примјери срозавања, мислим, чему то води... просто сам се замислио чему то деградирање жена код више редитеља посљедњих пар година.

Handmaiden

Јест да је налетио кад нисам био ин да муд, ал мислим и да је објективно Парк мало заказао овдје. Дао је све од себе у визуелном смислу, вожња јесте беспрекорна, али прича није баш фасцинантна и већим дијелом је предвидљива.

До главног твиста се чека пун сат, и кад се догоди дјелује да ће добро да крене, али се испостави да се Парк само прозирно игра с твистовима до самог краја. Знате шта ће се десити, и остаје вам само визуелно.

Али и то је проблем, нпр у Оушнс илевен, филму којем је сличан у смислу да знамо да ће превара да се догоди, али ипак не знамо како ће да се догоди, и приказани начин доноси вриједност филма.

Служавка нема начин, и то јој је минус. На крају сам пожелио да је Парк учинио било шта друго од онога што је учинио. Бар 2-3 алтернативна сценарија би била храбрија од ове сувишне сигурице коју је изабрао.

Било да нема твиста у 60. минуту, и да то настави даље па гдје стигне... било да служавка, која је насловна улога то и демонстрира, то јест, кад су јој већ фалсификовали документе могла је то и да постане... а могао је и тетак да добије снажнију улогу, јер послије спомињања де Сада то је некако пушка која је требала опалити.

Све ми то дјелује као низ пропуштених прилика зарад већ виђеног. Изгледа да ми ове недјеље не одговарају дјела провјерених редитеља.

[Dybuk]

Што каже Жил Делез, да буде безродитељна машина жеље!

Мислим, ако већ убацујеш фамилију требало је боље да се употреби.

Или да Мишел тотално функционише као машина.

U stvari, ona i jeste masina.

Al znas sta mi je sad sinulo? Ovaj film NIJE okrenuo konvencije na glavu, tek dopola, a dokaz je upravo deo o roditeljima. Publici moras da objasnis zasto se neko ponasa tako sociopatski i na silovanje ne reaguje kako bi se ocekivalo, pa mislim da je reditelj ipak pokleknuo pred tabuom i napravio kompromis. Tipa; da je ostavio bez ikakvog porodicnog konteksta, mi ne bismo imali "izgovor" za njeno ponasanje, a to je nedopustivo, i osoba je u startu dehumanizovana.

[Agota]

Имајући у виду да сад стижу подаци да су жене ваљда већински гласале за Трампа, изгледа да треба репризирати Belle de Jour!

[Aco Popara Zver]

да је Верховен репризиро Буњуела, друга би се пјесма пјевала!

U stvari, ona i jeste masina.

Al znas sta mi je sad sinulo? Ovaj film NIJE okrenuo konvencije na glavu, tek dopola, a dokaz je upravo deo o roditeljima. Publici moras da objasnis zasto se neko ponasa tako sociopatski i na silovanje ne reaguje kako bi se ocekivalo, pa mislim da je reditelj ipak pokleknuo pred tabuom i napravio kompromis. Tipa; da je ostavio bez ikakvog porodicnog konteksta, mi ne bismo imali "izgovor" za njeno ponasanje, a to je nedopustivo, i osoba je u startu dehumanizovana.

Могуће да је због тога што је планиран као амерички филм, али све глумице су одбиле па је пресељен у Француску, и онда тај дио просто штрчи сада.

[Agota]

doctor strange-odličan! odličan baš! može se dva puta gledat. ima manjih nelogičnosti ali je najbolji u zadnje vreme marvel.

[Truman]

Ako želite gledati Klinta Istvuda u mjuziklu kako peva i dobija batine toplo preporučujem ovo.
Nisam imao pojma da  Klint u svom relativno uskom glumačkom opusu ima i ovo ostvarenje. Hvala kinoteci!

[Dybuk]

Divines Uvek se radujem savremenoj angazovanoj socijalnoj prici, sto veca ostrica, to bolje. Francusko multikulturalno drustvo nudi obilje mogucnosti u ovom smislu, i film zaista pocinje obecavajuce.

Dunja, zvacu je, (Dounia) je mlada Arapkinja iz predgradja, kako nam imdb sinopsis objasnjava, medjutim "predgradja" su udzerice, karton siti. Ona i njena najbolja drugarica - kcer lokalnog hodze - kraduckaju i tako se snalaze za kintu. Uopste, mlad a ubog svet zeljan lagodnog zivota radi ono sto moze da bi se iz bede izvukao, jelte.

E, sad, kako to kraduckanje nije dovoljno da bi se ostvarila pristojna egzistencija, Dunja napusta skolu i povezuje se sa lokalnom dilerkom droge, benzina i tako toga, a usput se i zaljubljuje u mladog plesaca (sinopsis je ponovo u krivu, naime, za okretanje Dunjinog sveta naopacke nije odgovoran on vec njen novi "posao")

Svasta je ovde ubaceno, pokusalo se u vrlo malo vremena ugurati tusta i tma elemenata, od mladalacke ljubavi, religije, sitnog i krupnijeg kriminala, prostitucije, protesta protiv policije, itd. Dakle da se obuhvati vecina problema sa kojim se neprivilegovana omladina suocava u Fr. Negde se uspelo, negde ne; meni je dosta zasmetala ta rasplinutost i gubitak fokusa. No, dobro. Svakako film koji prikazuje redje vidjenu stvarnost iza bljestavila Pariza (tu je i snimljen), pa je zanimljivo i povremeno emotivno gledalacko iskustvo. Mladi glumci (mahom glumice, zapravo) su odlicne.

[Aco Popara Zver]

Jel nam to poručuješ da se polako razočaravaš svjetlima velegrada?

Ima li, što se socijale tiče, nečeg novog tu u odnosu na Dheepan?

[Dybuk]

Nikako!

Nisam gledala taj drugi, u stvari, prvi put cujem...

Verovatno ima dosta razlika, mala zivi sa majkom lakog morala sklonom dobroj kapljici+nekakim trans "stanodavcem", da li, njihovim prijateljem. Svi muslimani, vernici. Urbana prica. Ovo su deca rodjena u Francuskoj, i prica fokusirana na Dunju, njenu drugaricu i taj milje, dakle nikakvi voriorsi, vise krimosi. Mada crnkinja, el heffe, je fucking badass.

[Aco Popara Zver]

Dheepan je kao sad dobio zlatnu palmu ili tako nešto, u suštini to je tamilski ratnik koji izbjegne u Francusku,  pokuša da drugačije živi ali pojavi se mafija iz predgrađa.

Ako te zanima tematika pretpostavljam da je zaslužio palmu. Meni je interesantna ta socijalna podjela, gdje prvi, drugi i treći svijet nisu na tri kontinenta no u istom gradu. Pretpostavljam da je i Divines sličan u toj stvari.

[Dybuk]

Nisu, Divines se krece u jednom svetu sa retkim izletima u "malo bolji" ali sve je socijala. Osim tog plesa, gde je umetnost trenutno bekstvo i lek za umorne oci, medjutim predstavlja tek kratkotrajnu fascinaciju glavne junakinje necim drugacijim.

Pogledacu Dheepan, hvala.

[Aco Popara Zver]

SNOWDEN

Realno ću batalim više praćenje ovakvih filmova. Social Network, The Walk, sad Snowden, realno, dovoljno šansi sam dao da bih shvatio da meni ovo uopšte ne leži.

Sva navedena djela su mi poluprazni radovi s par fazona, nekom uopštenom poentom i suviše neostvarenog potencijala.

Snowden pokušava da nam prikaže samo funkcionisanje digitalnog nadzora, ali ni to malo što je prikazano nema nikakav emocionalni impakt, jer žrtve uopšte ne poznajemo. Djeluje kao da je ovo bila škakljiva konfidenšl oblast, koju Stoun nije mogao potpuno da osvijetli.

To bi bilo u redu da je bar drugi aspekat filma razrađen, no ideološki razvoj konzervativca ka wikileaks buntovniku svedena je na par fraza o zloupotrebi nacionalnog interesa, i Stoun je ovo nažalost bolje radio sa (neveruem da ću to da priznam) Tomom Kruzom, nekad davno, kad je snimao dobre filmove. Snouden na ekranu je obična harizmatska nula, koja valja tri rečenice u krug, on je to možda i u realnosti, ali na filmu nije smio da bude.

Film, dakle, prvo izbjegava da stvarno predstavi funkcionisanje nadzornog sistema, a i neki svakodnevni modus operandi cia štrebera, to jest, ništa nismo naučili o ovom novom aspektu špijunskog posla a da to ranije nismo znali. Drugo, ideologija koja bi trebalo da nosi film u stvari ćopa za njim i ne uspijeva da se prirodno poveže s narativom.

Stounu je ostala treća stvar, slamka koja ga nije spasila. Naime, ako već ne može dublje da uđe u udbaške fazone, mogao je da strepnju zbog nadgledanja prikaže na primjeru samog Snoudena i njegove cure. Bar je imao Orvela i Kopolu kao zaleđe da ovo bolje razvije, jer obojica su postigli osjećaj nemira i kod protagonista i kod publike.

Ali avaj, ovo je drugorazredna ljubavna priča, u kojoj Snoudenova nelagoda u intimnim trenucima, kao i sveopšta paranoja da ga možda ne prisluškuju, nije ni do koljena Orvelu i Kopoli.

Ovo je igrani film koji to u stvari ne želi da bude, pošto može da posluži kao ilustracija za neki Stounov socijalni komentar, ali ne kao priča našeg vremena.

[Dybuk]

Skinula Dheepan, nasla engleski titl, al vraga, prevodi samo tamil(ski), francuski jok.  Odustadoh, jbg.

[Torrente]

Šta fali srpskom prevodu?
http://titlovi.com/titlovi/dheepan-224169/

[Dybuk]

Ma, ne fali nista, nego ovaj moj plejer tazi samo engleski. Svejedno mi je, samo da ima dualni, za oba jezika. Probacu taj, hvala ti

[Torrente]

Daj ne zajebavaj, ne postoji plejer koji traži samo engleski titl.

[Dybuk]

  OKej, verovatno nisam namestila, ali kao sto rekoh, svejedno mi je, plus zgodno da konstantno vezbam jezik. Ne znam kad sam poslednji put gledala film sa srpskim titlom, bez zajebancije.

No, sve to nije vazno, posto ovaj film nisam mogla da pratim jer je na 2 jezika koja ne govorim, a titl pokriva samo 1

[Truman]

Krenuo da gledam Holmsove u izvedbi Bazila Ratborna. Pročitah negde da je on onim starim generacijama bio najupečatljiviji Holms. Meni deluje nekkao drveno i preozbiljno, ali možda sam previše pod uticajem Kamberbečeve speed glume. Ipak, Jeremy Brett je samo jedan, planiram da opet pogledam njegovu izvedbu.

[Dybuk]

Ipak, Jeremy Brett je samo jedan

[Josef K.]

The Walk je dobar film Bato, ne zajebavaj.

[Aco Popara Zver]

Kako kome!

[Truman]

Za ljubitelje italijanskog trilera: http://www.imdb.com/title/tt0065143/?ref_=rvi_tt

Ne kažem da je film sasvim smislen, ali vredi pogledati.