PUTNIK

[Goran Skrobonja]

Do kraja godine trebalo bi da se, u izdanju "Lagune", pojavi knjiga koja je ove godine doživela veliki hype u svetu, prevashodno zahvaljujući načinu na koji je prodavana. U pitanju je Putnik, (The Traveler), roman-prvenac čoveka koji se (šatro) zove John Twelve Hawks (iliti: Džon Dvanaest Jastrebova), o kome na netu možete naći samo podatak da "živi izvan mreže" i sa svojim izdavačem kontaktira putem satelitskog telefona koji ne može da se prati i prisluškuje. E sad, ova marketinška fora bila je dovoljna da izazove raznorazne glasine, od toga da je u pitanju pseudonim autora knjige "Sati" (prilično popularne i u nas), do spekulacija da je reč zapravo o više autora (možda čak i dvanaest, što bi donekle objasnilo Native American ime). Još kada se ima u vidu da je izdavač Putnika isti onaj koji je lansirao Dena Brauna i sve ono o Da Vinčiju, čitava stvar je veliki komercijalni pogodak.
Ali, zašto bi ova knjiga bila zanimljiva za nas? Pa naprosto zato što je u pitanju SF. Napisan jednostavnim bestseller stilom-bez-stila, ovaj roman kao da vapi: "Snimite film po meni", a bavi se kombinacijom teorija zavere, putovanja kroz paralelne dimenzije (tj. "Predele" - Realms) i večitog sukoba "dobra" (oličenog u: 1. njuejdžovski koncipiranim Putnicima sposobnim da svoju životnu energiju, ili dušu, projektuju van tela i kroz četiri barijere prelaze u šest različitih "Predela" - među kojima je naš svet Četvrti; 2. opasnim Harlekinima, kasti ratnika koja ih štiti; te 3. mudrim Izvidnicima koji im pomažu da oslobode svoju "Svetlost" okova krvi i mesa), i "zla" (Tabula ili tzv. Bratstvo, antiutopijski nastrojena tajna grupa moćnika koja korišćenjem savremene tehnologije i neograničenih finansijskih izvora pokušava da od celog sveta napravi virtuelni zatvor u kojem nas Veliki Brat stalno posmatra, i kojoj Putnici per se predstavljaju opasnost zato što su potencijalni proroci koji mogu podbuniti beslovesno pučanstvo).
Tu je udrobljeno i malo X-fajlovštine (zli momci su kontaktirali sa žiteljima jednog od tih ostalih pet paralelnih svetova i primenom kvantnog računara i pripitomljavanjem jednog od Putnika hoće da im omoguće da dođu ovamo), hongkonške akcione koreografije i blage melodrame... Drugim rečima, mnogo toga na srazmerno malom broju strana.
I sve ovo može da vam zvuči kao previše mirođije u jednom loncu supe, but... Slutim da će "Putnik" biti prilično popularan u nas i da će odigrati pozitivnu ulogu daljeg približavanja SF žanra istom onom beslovesnom pučanstvu koje sam maločas pomenuo. A i antiutopijski tonovi, ma koliko bili već odavno poznati i prežvakavani, ipak nekako uspevaju da izazovu blagu paranoju, pogotovo kada smo svedoci toga šta se trenutno od naših vlasti zahteva u stvarnom svetu po pitanju bezbednosti i ličnih identifikacija (uvođenje DNK baza, čipova u pasošima itd), a sve u cilju velike bušovske borbe protiv terorizma. Trust me, znam o čemu pričam. Ameri su ovde i sve će lepo da nam nameste. Nećete morati ni da budete pod stalnim prismotrom, ako već znate da postoji mogućnost da vas neko stalno posmatra: kroz kamere, transakcije kreditnih kartica itd. itd.
U svakom slučaju, ova knjiga će biti zgodan novogodišnji poklon za vaše bližnje.
Upozorenje: najavljena je franšiza, tj. TETRALOGIJA knjiga o Putnicima. Eh, taj izdavački biznis...

[KulFejs]

Deluje zanimljivo. Nisam čitao. Nego, što Realm prevede kao Predeo? I ima li šanse da se ostvari ona ideja o kojoj si ranije pričao, da Laguna krene sa Mek Donaldom i Vonegatom i tako to... Elem, s'g ću kupim i onog Brajsona što ne zna šta je bila Mileva Marić.

[Goran Skrobonja]

Nego, što Realm prevede kao Predeo?

Tja. U principu, radi se o paralelnim svetovima, s tim što se originalni tekst silno trudi da razdvoji termine "world" i "realm". Carstvo ili kraljevstvo ne dolazi u obzir, a ostale moguće varijante - područje, oblast, domen... nekako mi se nisu uklapale. Predeo mi je delovao, šta ga znam, poetičnije. Mada, ni to nije definitivno završeno. Ako imaš još neku sugestiju, slobodno reci.

Brajsona valja imati, makar da bi gađao dete kad kući donese keca iz nekog prirodnjačkog predmeta. ("Na ti nauka, j***la te ona!")

[Jake Chambers]

Ovo stvarno super zvuci meni kao zaludjenom eksfajlovcu i ljubitelju paralelnih dimenzija i multiverzuma... vidim imacu ja da citam celi zivot...
Nego Trolino, bez uvrede, ali u svetu malo ko zna ko je Mariceva, a nije toliko ni bitno u velikom poretku stvari.

Da, naumpade mi da kao najgori Amer padam na te marketinske fore... jednostavno mi se svidja fazon. LOL

[Goran Skrobonja]

Ovo stvarno super zvuci meni kao zaludjenom eksfajlovcu i ljubitelju paralelnih dimenzija i multiverzuma... vidim imacu ja da citam celi zivot...

Ah, tko bi to retkao, obožavaoče sveta tkoji je tkrenuo dalje.

[Jake Chambers]

Mislim da sam svet koji je krenuo dalje pre zavoleo zbog zaludjenosti multiverzumom i XF, nego obrnuto  

I je li ovo na t neka zajebancija na moj racun?

[Mixitron M. Storm]

Predeo mi je delovao, šta ga znam, poetičnije. Mada, ni to nije definitivno završeno. Ako imaš još neku sugestiju, slobodno reci.

Mesto? (mesto u oluji )
Ravan?
Postojanje?

[Loengrin]

Kraj?
Prostranstvo?
Ili jednostavno svet/svetovi.

[Jake Chambers]

Rece covek da postoji razlika u samoj knjizi izmedju realm i world.

A Dimenzija?

[KulFejs]

Aman, bre ljudi, pa samo sam pitao zašto je preveo tako kako je preveo... Nisam mislio da se sada prejudiciraju neka rešenja i čoveku soli pamet, pogotovu ne od strane ljudi koji nisu ni pipnuli tu knjigu. Ako je neko pročitao, pa zna u kom je kontekstu pisac to predstavio, neka predlaže Goranu rešenja. Ovako samo smarate temu u prazno.

[Jake Chambers]

Vidis Trole, ja sam se bas malopre uzdrzao od takvog jednog posta.  

[Goran Skrobonja]

I je li ovo na t neka zajebancija na moj racun?

Ma tjok. Neke moje lutke u glavi.

[Goran Skrobonja]

A Dimenzija?

Ne mere. Pošto ih ima 6, a pominju se po rednim brojevima - recimo, Drugi predeo, predeo gladnih duhova - kad bih rekao Druga dimenzija, moglo bi pogrešno da se shvati. (Koja beše druga? Visina? Širina? Dužina?) A tek Četvrta, Peta i Šesta...

[PTY]

Reci mi Gorane, ne razmatra li se opcija prevoda realm kao carstvo isključivo zbog izvesnog Ošiminog filma?  

[mac]

Šar?

[Goran Skrobonja]

Reci mi Gorane, ne razmatra li se opcija prevoda realm kao carstvo isključivo zbog izvesnog Ošiminog filma?  

Misliš, ono, kao, Matte Kudasai, ili tako nekako? Carstvo čula... Bilo posle i Carstvo strasti... Mi matori pamtimo. Ždamo; nedokučivi su putevi jezički.

I like your innuendo...

[Jake Chambers]

Ma ja sam dimenzija onako bezveze lupio... svakako necu tebi u posao da se mesam  

[Goran Skrobonja]

... svakako necu tebi u posao da se mesam  

A što da ne? Uvek sam za konstruktivne predloge: više puta su me spasili blamaže.

[Jake Chambers]

Pa obicno se slazem sa tvojim resenjima (schlajm schlajm), a i zato sto mi ovde zaista ne pada nista pametnije na pamet od tvog resenja.

[PTY]

Čudo jedno kud to sve čoveka (a bogami i ženu   ) ne odnesu slobodne asocijacije; recimo, realm preveden kao carstvo odvodi pravo do Ošime a preveden kao predeo odvodi do Elegija.

Ne znam zašto.
(ovo drugo; za ono prvo znam...)

Tek toliko da se složim kako je relam kao predeo istinski poetičan.

[Vanya]

Hm, jeste poetičan izraz, ali ne asocira baš na ono što treba - paralelni svet. Možda je "ravan" kako neko reče, bolje rešenje. Druga ravan, treća...u svetu druge ravni, ili u trećoj ravni...
Bila je jednom, ne tako davno serija nalik na Yonu sumraka, host je bio čini mi se Eric Roberts. Zvala se " The Dark Realm". Da me ubiješ ne znam kako su je preveli, ali sam gotovo sigurna da nije bilo ništa od svega ovde navedenog, a zvučalo je odlično...moram da se setim. Pamti li neko ovo o čemu pričam?

[PTY]

Ne znam kako su to preveli ali Goranov izbor stavlja reč u teritorijalni smisao a verujem da u tome i jeste point. Mislim da je predeo svakako najbolji izbor među dostupnim opcijama sfere, polja, domena, prostora ili štaliveć.

[Vanya]

Jeste, ali nekako je "jednodimenzionalan" mada, gle ironije, prostorno gledano ima tri dimenzije, za razliku od  "ravni" koja ima dve dimenzije...

[PTY]

Jednodimenzionalan? Stvarno?

E vidiš, tu sam se ja verovatno posrećila upravo po pitanju slobodnih asocojacija... Čak i one reči za koje sam svesna da su banalne i suvoparne, da tako kažem, dobiju dodatno značenje ako me asociraju na nešto što sam pre pročitala i zavolela.

Eh, šta ti je moć pisane reči...  

[Vanya]

Možda je suvišno da obrazlažem, a možda i nije - kad kažem "jednodimenzionalan" svakako ne mislim na fizičke odlike prostora, koji kako rekoh svakako ima tri dimenzije, već pre svega što zvuči kao reč koja se lepo može primeniti u smislu manje oblasti, kao što su livada, planinski predeo, morska obala, močvarni predeo, štatijaznam, ali nikako nema sveobuhvatnost koju treba da ima kad treba pojmovno da zameni Svet, paralelni ili bilo kakav. Jednostavno MENE ne asocira na to, niti pruža utisak i nema tu snagu. Zato kažem jednodimenzionalan.
Uostalom, ova diskusija se razvija u pogrešnom pravcu, treba da pričamo o knjizi valjda, ali to ću kad budem imala šta da kažem, tj. kad je pročitam. I ne sumnjam da će prevod biti dobar.

[mac]

Vilajet?

[KulFejs]

Gaddem! I mene ste uspeli da uvučete u vašu igru. Glasam za Ravan, mada moram da priznam da Vilajet ima veću težinu.

[Vanya]

Mozda je onaj naslov i bio Tamni vilajet...bem li ga. Vilajet je super, ali previse arhaicno zvuci za takvu vrstu literature, koja ipak, kako mi se ucinilo, vise vuce na SF

[KulFejs]

Gaddem! Da nisam (ponovo) banovan na Poniju, i to od ruke divnog čoveka i dragog mi admina, glasao bih odmah, sada odmah, da mi Vanya bude mis Krčme. Jeste, Vilajet ima pomalo arhaični prizvuk, ali time, po meni, dobija na mističnosti, a što se Ravni tiče, ima možda malo fleksibilnije značenje. Mi ođe pričamo nadugačko i naširoko... nadam se samo da Goran hvata beleške. Lele, šta bi bilo da je čovek podelio još neki pojam sa nama...

A što se Tamnog Vilajeta tiče, za njega sam sentimentalno vezan, posebno za dvojku (valjda beše dvojka)

[Nimrodel]

Ne bi trebalo da ima veze arhaično zvučanje sa činjenicom da nešto pripada sf, jer vrlo često svet koji se opisuje ne postoji od onog Sada, već kao i sve počinje od nekog davnijeg početka... sem u slučaju kada neko priča baš o samom nastanku tog sveta. No, posle mnogih pisaca, ljudi su naviknuti na savremene nazive, kada govorimo o toponimima u sf-u, jer se obično govori o otkriću sveta koji do tad nije bio poznat, iako je možda postojao i milionima godina, vremenskih jedinica, pre. Otuda takvo osećanje da je potrebno dati savremen naziv ili iskoristiti pozajmljenicu, jer oni koji otkrivaju tada imenuju svet, planetu, zvezdu, itd.

Recimo, na Kadinjači postoji selo koje se zove Zlodol... ime govori mnogo toga i kada ga čujete, odmah dobijate asocijacije, ali ne sf tipa, već moguće horor, eventualno ef priče... Jednostavno, posle silnih Alfi i Beta, Kentaura, Supernova i skraćenica tipa - CNI, PCI, teško je zamisliti priču u kojoj bi klonirali ljude u Zlodolu ili pak putovali transdimenzionalnim kapijama iz Zlodola ka recimo, čudesnom svetu inteligentnijih bića.

To već ima veze za horizontom očekivanja samog čitaoca koji čita sf i kao što bi bilo teško progurati sf priču o dr Hasi i dr Muji koji u Kaknju izvode eksperimente na RNK virusa da bi pokorili ceo svet, tako je i ova reakcija na Tamni vilajet bila sasvim primerena.

[Vanya]

Ne mogu da verujem da si banovan, kad si ti uvek tako fin...
Ne znam šta li jadni Goran misli o ovom našem pisaniju, ali znam da  Nim voli svoje prevode da proseje kroz razna sita, pa makar to bilo i od strane amatera (govorim u svoje ime, jer ti jako dobro pišeš - da, da, pročitala sam tvoju priču sa konkursa, preko veze)

[Nightflier]

Mozda bi valjalo razmisliti o prevodu reci realm sa "carstvo", iako mi "predeli" bolje zvuce. Naime, posto je sama ustrojstvo univerzuma u "Putniku" zasnovano na budistickoj viziji sveta, mozda bi bolje bilo da se i prevede u skladu sa time. Cini mi se da i Japanci imaju slicnu kosmogonijsku podelu, i da se te njihove dimenzije kod nas prevode kao carstva. Npr, carstvo zivotinja, carstvo demona, carstvo bogova. U  "Putniku" imamo The Fourth Realm i The Realm of Hungry Ghosts. Meni je nekako bolje resenje "Carstvo gladnih duhova" no "Predeo gladnih duhova". To mi je vise u skladu sa izvornom istocnjackom idejom. Doduse, knjigu sam samo jednom procitao i sve do sada nisam ozbiljnije razmisljao o mogucim resenjima u prevodu. Verujem da je Goran tome posvetio znatno vise vremena.

[Jake Chambers]

Zbog cega ja i rekoh da necu coveku da se mesam u posao.
No ima nesto drugo sto svi ovde izgleda zaboravljamo. Sama rec realm se ne pominje u naslovu, ergo ne mora ni da bude jasna na prvi pogled - bez citanja samog dela. A unutar dela se valjda sama i objasnjava. Gorane?

[Goran Skrobonja]

Kuku & lele. Nisam ni slutio da se svakodnevni posao prevodilački dotiče tolikih duša na toliko tananih načina. Evo, da se ovako dogovorimo: iskoristiću svoj povlašćeni položaj prevodioca dotične knjige i zadržati "predeo", a vi sasvim slobodno birajte izraze koji vam budu legli prilikom prevođenja nekih drugih knjiga, gde ćete se vi nalaziti u situaciji u kojoj sam ja sada. (Tu značajno pogledam Jakea Chambersa).
Šta li bi tek bilo da sam javno izneo dileme o tome da li da cevku u kojoj Harlekini nose mač nazovem futrolom ili tulcem; kako da se hrvem sa glupavim američkim toponimima poput imena italijanskih renesansnih gradova kojima vole da krste ulice u Los Anđelesu (Venecija, Firenca); zašto nevoljno da se latim prevođenja imena velikog broja aktera među Harlekinima (Thorn tj. Bodlja, Linden tj. Lipa, Shepherd tj. Pastir, Libra tj. Vaga, Sparrow tj. Vrabac, Swallow tj. Lasta, Mother Blessing tj. Majka Blagoslova) i njihovim pomagačima (Victory Over Sin Frasier ili Thomas Walks the Earth), što nisam primenio i na arhanđeoska imena dvojice putnika Gabrijela i Majkla (Gavrila i Mihaila), itd. itd.
Uzgred, što se tiče pomenutog budističkog ustrojstva svet(ov)a, carstava, predela, na jednom mestu jasno stoji da ono nije vezano ni za jednu religiju, već su ga jedino Tibetanci prvi opisali, pa im je zato bilo prvobitno pripisano. A "carstvo" gladnih duhova izgleda kao kafkijanski, recimo, Prag, iz dvadesetih godina prošlog veka. Ostale "ravni" ćemo tek da posetimo s dragim nam Putnicima u #2, #3 i eventualno #4...
Ali glavna dilema ostaje da li treba prevesti ime "autora" ili ga samo transkribovati, i tu je vrla nam Laguna na velikim mukama, jer to jednostavno nema ko da nam kaže - bilo da na korice stavimo "Džon Dvanaest Jastrebova" (za šta zdušno glasam, pošto u knjizi ionako ima američkih domorodaca, a i imena koja moraju da se prevode, kao što smo videli), ili "Džon Tvelv Hoks" (fuj!), moraćemo da se toga držimo do kraja serijala. Eto prave "tamni vilajet" dileme... Dobre su šanse da se pokajemo i ovako i onako.
Sve u svemu, posle drugog čitanja, knjiga mi izgleda kao jedan od uspelijih momenata pokojnog Frederika Eštona. Što je, naravno, veliki kompliment.

[Goran Skrobonja]

Evo malo mišljenja dežurnih kritizera s Amazona:

World-class hype - ordinary book, June 30, 2005
Reviewer: Stephen Chakwin (Norwalk, CT USA) - See all my reviews
   
The author (whoever he or they might be) knows the conventions of the genre, though I wonder whether the genre this is meant for is really film or print. There's been a tremendous amount of publicity around this book. I even wonder how many of the ecstatic reviews posted are from publicists. Certainly the people determined to make this into a product like Harry Potter or The DaVinci Code are at least as diligent -and perhaps as powerful - as the Tabula who run the world in the book.

The set-up for the story is pretty good. The author postulates the six realms of Buddhist teaching (gods, demi-gods, humans, animals, hungry ghosts, hell) as real places coexisting in the universe. The realm we live in is the human realm, fourth in the numbering system used by the author. OK, an interesting spin on the many realities idea used so well by Philip Pullman in "His Dark Materials".

Our world is controlled by a secret society and the events in the news are staged to keep us ordinary folk distracted and diverted while the people who really run the show do - well we don't get to learn what they actually do except know people who can do things for them everywhere and try to stamp out the Travelers, who are able to do out-of-body travel to the other realms and then come back with insights that make people less like sheep, and the Harlequins, who don't write Romance novels as you might think, but are instead extraordinarily trained and dedicated fighters who protect Travelers. Sort of The Matrix and a few others.

In the time covered by this book, the bad guys have changed their strategy with the Travelers. They want to capture one and use him to communicate better with beings from another realm (we don't know in this book whether and how that will come about, or even which real it is but it doesn't look as if any good will come of it[shades of Peter Hamilton]). They still want to destroy the few(?) remaining Harlequins.

This book, like most first books in trilogies, is primarily set-up for what follows. It's not especially well done in that regard. There are a lot of pages of characters telling each other things that we readers need to know and they aren't especially gracefully worked in to the narrative. The chapters tend to end with cliffhangers, some nicely done.

Maya, the Harlequin we spend most of the book with, has some traces of shading as a character. The other characters are pretty flat.

I'm at something of a loss in assessing this book. The interesting world alluded to in it is not very evocatively created (read Dan Simmons's Hyperion books to see what can be done), as a thriller it's nowhere near "Eye of the Needle" or Tim Powers's "Declare". It's a workmanlike book, no better. It's good to see a major publishing house get behind a work of speculative fiction but this one almost could have been written from market research. It never seems to take pleasure in telling a story. That troubles me.

Was this review helpful to you?   (Report this)




111 of 128 people found the following review helpful:

Action of "The Matrix," Politics of Heinlein , July 7, 2005
Reviewer: Kevin Joseph (McLean, VA United States) - See all my reviews
Yes, there has been a lot of marketing hype regarding the hyper-anonymity of Mr. John Twelve Hawks who, like his countercultural characters in "The Traveler," has supposedly decided to live off "the Grid" and avoid exposing his precious identity in a post-9/11 world where the government has increased its surveillance of citizens under the guise of anti-terrorism paternalism. And yes, one could engage in an endless debate over whether this book is best labeled as speculative fiction, techno-thriller, urban fantasy, or science fiction.

But these issues, while perhaps interesting topics of discussion, are ultimately much less relevant than the fact that this is a highly entertaining thriller, with a premise that will appeal to fans of "The Matrix" franchise and an anti-control theme that will resonate with conspiracy lovers and Robert Heinlein readers. Heinlein once wrote that "political tags - such as royalist, communist, democrat, populist, fascist, liberal, conservative, and so forth - are never basic criteria. The human race divides politically into those who want people to be controlled and those who have no such desire." Mr. Hawks's work fully embraces this same theme as well as the Aldous Huxley-ish viewpoint that science without mysticism is ultimately meaningless.

In the tradition of the best thriller writers, the author manages to avoid the pitfalls common to many first-novelists, juggle multiple points of view, and keep the pages turning with cliffhanger chapters. He also writes with a direct, unpretentious style that aids in the suspension of disbelief and fits well with the technology-laden world he has created. And his characters, particularly Maya and Gabriel, have more depth than the cookie-cutter heroes common to books of this sort.

At times, this book teeters on the edge of becoming an over-the-top amalgamation of too many proven Hollywood elements (martial arts, quantum physics, Buddhist meditation, "Highlander"-esque chases, a "Terminator"-like bodyguard, travel to other dimensions a la "The Matrix," etc.), but the author's palpable passion for the philosophical threads running through the book somehow links everything together in a way that is both entertaining and mentally stimulating.

[Jake Chambers]

Kuku & lele. Nisam ni slutio da se svakodnevni posao prevodilački dotiče tolikih duša na toliko tananih načina. Evo, da se ovako dogovorimo: iskoristiću svoj povlašćeni položaj prevodioca dotične knjige i zadržati "predeo", a vi sasvim slobodno birajte izraze koji vam budu legli prilikom prevođenja nekih drugih knjiga, gde ćete se vi nalaziti u situaciji u kojoj sam ja sada. (Tu značajno pogledam Jakea Chambersa).

Hehehehehe, ja sam zato i rekao da necu da se mesam (i evo ponavljam se).      
A i mislim da treba procitati knjigu i valjda se u njoj sve lepo objasnjava. Zamisli situaciju pred izdavanje Hobita. I kaze neko (prevodilac) da je napisao hobit i onda krene polemika sta to znaci i treba li to tako da bude a knjiga jos nije izasla.

[Nimrodel]

Definitivno Džon Dvanaest Jastrebova... nije Gorane problem sa transkrpicijom/originalnim ili prilagođenim pisanjem - da je tako, pitali biste se da li da piše John Twelve Hawks ili Džon Tvelv Hoks (što pak opet nije dilema jer Laguna sve štampa latinicom, tako da se slobodno može primeniti transkripcija ili originalno pisanje). Problem koji si opisao je da li prilagođeno napisati ime junaka ili ga prevesti (neki ovo prilagođeno nazivaju fonetski, ali Matičin Pravopis kaže da je to netačno imenovanje jedne pojave u srpskom pravopisu).

Imenovanja ili odsustvo imenovanja u nekoj priči mnogo znači, a u Srbiji ima još uvek onih koji ne poznaju engleski jezik. Baš dobro zvuči Džon Dvanaest Jastrebova - moćno.

[Goran Skrobonja]

Baš dobro zvuči Džon Dvanaest Jastrebova - moćno.

Slažem se.
Kad je u pitanju "John Twelve Hawks", otkad znam za knjige (a ima tome, bogami, dosta), srpska izdanja su donosila fonetičke verzije imena svega stranog, pa i imena pisaca (Žil Vern), dok su hrvatska bila u mnogo komotnijem položaju i donosila izvorno napisana imena (Jules Verne) ostavljajući čitaocu da se dovija kako da ih pročita (što nije uvek lako; ne znam, recimo, koliko ljudi zna da se ime glumca "Strange Days"-Fajnsa čita REIF ili REJF iako se piše Ralph; ne bih znao ni ja da to nisam pre sedam-osam godina pročitao u nekom engleskom izdanju Vogue-a).
Elem, koliko mi je poznato, danas među našim izdavačima izvorno pisanje imena koristi Alnari u DT serijalu, ali razlog za to je krajnje banalan - lakše prenošenje originalnog dizajna na koricama, gde piše "Stephen King."
I još jedno priznanje - podlegao sam konvencijama kada sam u Putniku preveo naziv mjuzikla The Sound of Music kao Moje pesme, moji snovi, kako je istoimeni film bio distribuiran pre mnogo, mnogo godina u Yu bioskopima. Eto kakva je moć prevoda: jednom prevedete nešto na jedan način, prevod uđe u široku upotrebu i posle ga više niko ne ispravi.

[Ivan Bevc]

Ja to ne bih nazvao podleganjem konvencijama nego dobrim potezom, izludjuje me kada se prevodjenjem bave ljudi koji nemaju osnovno poznavanje kulture i pop kulture. Cesto sam nailazio na spominjanje filmova "Psi iz rezervoara" ili "Uobicajeni sumnjivci" ...  slicno je i kod citiranja naziva knjiga...inace, u filmskom biznisu vazi zlatno pravilo da video izdanje mora imati isti prevod naslova kao bioskopska verzija. Tv stanice to uglavnom takodje postuju osim Pinka koji voli da se pravi pametan pa menja distributerske nazive filmova, uglavnom u bukvalnu varijantu.

[Goran Skrobonja]

...inace, u filmskom biznisu vazi zlatno pravilo da video izdanje mora imati isti prevod naslova kao bioskopska verzija.

Šta li onda stoji na video izdanju onog starog ratno-akcionog all-star cast hita Kelly's Heroes, koji je u nas prikazivan kao: 1. Kelijevi heroji; 2. Ratnici; 3. Zlato za odvažne?

[Ivan Bevc]

Zlato za odvazne je vazeci priznati prevod naslova. E...sad, sta su stavili na omot...

[drf]

ili pak putovali transdimenzionalnim kapijama iz Zlodola

napisano pre šest godina. samo je ylodol izmešten na prokletije, odmah pored zlakuse.

[Jake Chambers]

... jednom prevedete nešto na jedan način, prevod uđe u široku upotrebu i posle ga više niko ne ispravi.

Ti ovo iz iskustva?  

Salu na stranu, moram da se nadovezem na pricu o Fajnsu. Pitanje koliko ljudi zna da se njegovo ime ne izgovara Ralf nego Rejf moze da se primeni na mnogo sire prostore, a ne samo na nas, posto ga i u svetu vecina i dalje zove Ralf  

[Goran Skrobonja]

Pitanje koliko ljudi zna da se njegovo ime ne izgovara Ralf nego Rejf moze da se primeni na mnogo sire prostore, a ne samo na nas, posto ga i u svetu vecina i dalje zove Ralf  

Što znači da je većina ljudi neobaveštena. Džon 12 Jastrebova deli beslovesno pučanstvo na "građane" i "trutove", pri čemu prvi misle da su obavešteni i upoznati sa ustrojstvom i načinom funkcionisanja sveta, dok su potonji toliko obuzeti pukim preživljavanjem da nemaju ni energije ni vremena da se izdignu iznad najrudimentarnijeg postojanja. Ova podela mi izgleda sasvim validno.

[Vanya]

Stvarno ima smisla, bar ono za trutove, s tim što bih na to nadovezala da mnogima osim energije i vremena nedostaje i svest o bilo čemu iznad rudimentarnih potreba . A kako zove one koji su stvarnu upoznati sa ustrojstvom i funkcionisanjem sveta , ako smatra da uopste takvi i postoje?

[mac]

Iluminat?

[Goran Skrobonja]

A kako zove one koji su stvarnu upoznati sa ustrojstvom i funkcionisanjem sveta , ako smatra da uopste takvi i postoje?

E, takvi se dele u dve glavne grupe suprotstavljenih glavnih igrača:

1. Tzv. Tabula (od lat. tabula rasa,  zbog gledišta da se svaki čovek rađa sa mozgom koji je prazan kao prazna tabla za pisanje, te se može programirati u poslušnog člana zajednice; oligarhija moćnika sa ogromnim parama i političkim uticajem, koja sebe voli da naziva "Bratstvo", i

2. Putnici, ljudi koji usled određenih naslednih osobina mogu da projektuju svoju životnu energiju kroz četiri barijere i tumaraju po "predelima" te tako poimaju sveukupno postojanje na daleko duhovniji i širi način - natuknuto je da su u istoriji među poznatim Putnicima bili Isus, Toma Akvinski, Jovanka Orleanka i sl.; Putnike za Prelazak obučavaju Izvidnici, uz pomoć 99 staza, različitih tehnika za fokusiranje uma Putnika na sopstvenu životnu energiju zvanu Svetlost, a od nastojanja Tabule da ih unište brane ih Harlekini; najpoznatiji među Harlekinima bili su Templari, dok ih francuski kralj Filip nije uništio na navaljivanje Tabule. Ali Harlekini nisu vezani ni za jednu religiju i ubrzo posle ostvarivanja kontakata sa udaljenim narodima, evropski Harlekini stvorili su saveze sa japanskim samurajima i drugim ratničkim kulturama sa jedinim ciljem da štite Putnike sve dok je to moguće. Međutim, između Putnika i Harlekina ne cveta naročita ljubav, što predstavlja glavni izvor sadašnjih i budućih muka mlade Harlekinke Maje što se beznadežno zaljubila u isto tako mladog i naočitog Putnika Gabrijela... Mis'im, šta reći? Španska serija.

Obe suprotstavljene grupe koriste plaćenike u svom međusobnom ratu, s tim što Harlekini imaju za plaćenike niskog ranga simpatično ime: "Fleke."

[Loengrin]

Znam šta ću sebi da kupim za Novu Godinu!
Eto nagovori me topikom u tri strane, sad me vuče da pročitam Putnika kog je napisalo jato od čoveka, c c c, gde će ti duša.

[mac]

A odakle Putnicima pare da plaćaju Harlekine, odnosno Harlekinima da plaćaju Fleke?

Jel' su Harlekini samo dobri u duši, ili imaju neki interes od toga što čuvaju Putnike za džabe (ako je za dž)?

[Loengrin]

Aj ti to Gorane lepo "mac-u" prepričaj uz objašnjenje i kritiku (3 u 1) pa da se čovek veseli, samo ... onda si džaba kreč... ovaj prevodio, tako mu nekako dođe.

 he he, sorry mac, bilo je jače od mene.