WHERE IS YOUR GOD NOW?!

[Aco Popara Zver]

http://www.imdb.com/title/tt2400463/

budisti su njuejdž?

[Truman]

Ne, nego mnogi njuejdžeri svoj svetonazor baziraju na budi.

[mac]

Odakle ovo?
Jel to neko putovo do tamo a neko posmatro pa da znamo da je istina?

Pre Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti, a naročito pre njegove opšte teorije relativnosti postojali su razni paradoksi, i razna odstupanja između izmerenog i teoretskog. Onda je čovek došao i objasnio, i jedna od posledica tog objašnjenja je ta relativnost vremena. U tom trenutku je to sve bila teorija, ali vremenom su se skupile potvrde te teorije, i sada nema mesta sumnji, vreme protiče relativno od toga ko posmatra to proticanje vremena.

Pronađi na linku "The twin paradox". Tu je opisano kako su poslali dva precizna časovnika da lete avionima oko Zemlje, i uporedili vreme sa trećim takvim časovnikom koji se nije pomerao. Izračunali su kolika razlika u vremenima treba da bude uzevši u obzir i specijalnu i opštu teoriju relativnosti, i rezultati merenja su se poklopili sa proračunima.

[Truman]

Ovo je bilo surovo.

[Ugly MF]

Koji su to merili?
Neki poklisari Stivena Hokinga koji se trte da nadju crne rupe?
Manite da me zajebavate sa tamo nekim teoretičarima, koji mi pričaju o relativitetima i brzinama svetlosti.
Sve i da su oni kolko oćeš u pravu, sva njiova nauka, kao i ta budistička i njuejdžerska ne vredi pišljiva boba, niti će ikad išta pametno da uradi.
Budizam pogotovu, kao što je i onaj akcelerator čestica lom napravio u švajcarskoj.
Kolko vajde od njih, tolko je i ovo surovo.

[Truman]

Koji su to merili?
Neki poklisari Stivena Hokinga koji se trte da nadju crne rupe?
Manite da me zajebavate sa tamo nekim teoretičarima, koji mi pričaju o relativitetima i brzinama svetlosti.
Sve i da su oni kolko oćeš u pravu, sva njiova nauka, kao i ta budistička i njuejdžerska ne vredi pišljiva boba, niti će ikad išta pametno da uradi.
Budizam pogotovu, kao što je i onaj akcelerator čestica lom napravio u švajcarskoj.
Kolko vajde od njih, tolko je i ovo surovo.

Ovim si sve rekao. Sa vernicima je teško racionalno raspravljati.

[Ugly MF]

Ja kažem da su ljudi živeli zajedno sa dinosaurusima i zmajevima.
Imam gokaz kao i ti vaši što se zamantavaju sa tim glupostima.
Samo ne vidim kakve veze ima brzina svetlosti sa postojanjem Boga!?
Ili neke druge teorije, kad niko ne može da dokaže da Bog ne postoji, daklem ,sva znanja i pravila su njegova,
a zamantavanje sa glupostima je čovečje.


Opet, dokaži mi da Bog ne postoji.

[Truman]

Opet ti primenjuješ besmislenu logiku. Dokaži mi da roze slon koji leti ne postoji pa ću ti ja onda tom istom metodom pokazati i da bog ne postoji.

[Ugly MF]

Ti znači tvrdiš da postoji roze leteći slon?
tis'ćaknut

[Truman]

Ti znači tvrdiš da postoji bog?
tis'ćaknut

[Aco Popara Zver]

Ja kažem da su ljudi živeli zajedno sa dinosaurusima i zmajevima.

Zmajevi jesu dinosaurusi!

[mac]

daklem ,sva znanja i pravila su njegova,
a zamantavanje sa glupostima je čovečje.

Ma veruj, ne veruj, u redu je. GPS tehnologija je moguća jer imamo Ajnštajnove teorije, pa kad te pogodi GPS-om navođena balistička raketa biće zaista svejedno šta si do tada znao.

[Aco Popara Zver]

Каже се тислуд а не тисћакнут!

Елем, кад Труман докаже да Труман не постоји, Агли ће доказати да Бог не постоји, јел поштено?

[ALEKSIJE D.]

! No longer available

[Meho Krljic]

to što postoji kauzalnost ne znači da nije slučajno nastalo

dakle, posljednja vijest je da se crkva u Njujorku zapalila zbog svijeća, dakle svijeće su uzrok, a uzrok je slučajan.

ako je, pak, neko svijeće zapalio i postavio tako da izazovu požar, onda postoji namjera, i vatra nije slučajna

doduše, i primjer sa kišom i sa svijećom drastično je ispod pitanja nastanka univerzuma ili živih bića, jedno je na kraju a drugo na početku kauzalnog lanca

Nisam siguran da koristimo iste definicije termina "slučajno". Čini mi se da bi bilo razumno da kažemo da je slučajno nešto što se nije moglo predvideti sa bilo kakvom upotrebljivom sigurnošću, dakle, nešto gde nema primetne kauzalnosti.

Takođe, ateizam nema svetu knjigu niti ritual baptizma da bi se moglo govoriti o tome u šta ateisti nominalno veruju sa ikakvom sigurnošću. Ne verovati u božansko je samo to -neverovanje, ono ne podrazmeva nikakvu pozitivnu veru.

nema ni teologija potrebe da se bavi time da li je bog toliko moćan da stvori kamen koji ne može da podigne, pa šta da se radi

jednom kad se ateisti izlegu i počnu da šetaju ulicom, i kad ih neko pita ''jel boga ti, kako je nastao univerzum'', ateisti ili nemaju odgovor, što bi bila baš bruka, zar ne, ili imaju slučajnost

Ja ne razumem zašto se ateistima uporno pripisuje nekakav konzistentan sistem verovanja kad on ne postoji. Da se razumemo, iritantni su ljudi koji sebe nazivaju ateistima i oće da se svađaju svaki put kada iko igde pomene boga, ali to ne znači da su oni nekakvi patrijarsi ateističke crkve.

Mislim da sam ovo više puta već rekao, ali vredi ponoviti: ateista nije čovek (/žena) koji veruje da bog ne postoji, ateista je čovek (/žena) koji se ponaša kao da bog ne postoji. Nadam se da je distinkcija dovoljno jasna.

[ridiculus]

Mislim da sam ovo više puta već rekao, ali vredi ponoviti: ateista nije čovek (/žena) koji veruje da bog ne postoji, ateista je čovek (/žena) koji se ponaša kao da bog ne postoji. Nadam se da je distinkcija dovoljno jasna.

Pa, meni nije jasna. Mislim da se jezivo greši kada se religija posmatra kao nešto spolja dosledno, nešto logično (ali postoji neka druga doslednost - nazovimo je "interna" - koje sledbenik/vernik ne mora biti svestan).

Drugim rečima, 99% ljudi se ponaša kao da Bog ne postoji, čak i oni koji tvrde da veruju u Njega (a kod hrišćana je taj procenat verovatno i veći). Ta vera kod njih postoji samo u njihovoj svesti, i u poštovanju nekih rituala, ali ovi su tu samo forme radi, da potvrde ono prvo: svest o tome da oni JESU vernici. A samo delovanje u tom smislu je vrlo retko.

[Meho Krljic]

Nisam ja pričao o doslednosti, samo o generalnom odsustvu aktivnog verovanja kod ateista. Verovanje nije stanje nego radnja kada je religija u pitanju.

[ridiculus]

Ali ti si pomenuo ponašanje, a mislim da postoji bitna distinkcija izmedju toga i verovanja. Šta je ovo drugo? Možeš li da udješ u ljudski um? Ili samo svodiš veru na to kako se ko izjašnjava?

Ono što ja tvrdim je da čovek može da veruje u nešto i ne ponaša se u skladu sa tim. I to u smislu da zaista veruje. Zato što priroda religije, a i čoveka, jeste takva. Jedino je budizam donekle drugačiji, ali njega neki ne svstavaju u religije - rani budizam, kasniji oblici za mase (mahajana pre svega) svakako jesu.

[Meho Krljic]

Ono što ja pokušavam da kažem je da kod ateiste ne postoji "radnja" verovanja. Vernik nije neko ko samo prihvata koncept više sile već aktivno komunicira sa njom. Dok ateista ne komunicira sa, er, odsustvom boga.

[ridiculus]

Tu se slažemo, manje-više. Ateista ne gaji isti odnos prema tim pitanjima.

[Ugly MF]

Ovde Mehan 100% upravu.
Vidi se ko kapira kako stvari funkcionišu , još samo da ostavi kuran i krene s' Biblijom!

[ALEKSIJE D.]

Meho je u pravu.
Logika ateiste je da bog ne postoji, samim tim ne postoji neka kazna od više sile, nego samo od ljudi te pazi da te ne uhvate u nepodobštini.
Vernik tipa a veruje u boga, ali da ono što radi je ispravno jer bi ga već bog kaznio ili opomenuo.
Vernik tipa b. veruje u boga a zna da ono što radi nije u skladu sa verovanjem no može se iskupiti te će podići kakvu zadužbinu ili davati dobrovljen priloge, baviti se sa jedne strane proizvodnjom loših lekova a sa druge biti filantrop koji pomaže gladne u Zimbabveu.
Vernik tipa c. koji zaista veruje i ponaša se u skladu sa verovanjem i rizikuje da postane fanatik ako je tumačenje ili dogma sve što on shvata od vere.
Vernik tipa d. najčešći u Srbiji, koji veruje da nešto postoji a možda i ne, ali nije zgorega da ritualima pokazuje kako veruje  i lako se može pretvoriti u fanatika.(ako mu se nešto ružno desi te to shvati kao kaznu)
Naravno, ima i drugih tipova, samo ih nisam sreo.

[Džek]

Greh se ne rađa kada činimo nepočinstvo, greh postaje kada nas uhvate u tome, pa se u to moje mišljenje uklapaju svi tipovi sem tipa c; no, predstavnika tog tipa i ne mogu smatrati vernikom u pravom smislu te reči, pre će biti - slepim sledbenikom.

[Aco Popara Zver]

Nisam siguran da koristimo iste definicije termina "slučajno". Čini mi se da bi bilo razumno da kažemo da je slučajno nešto što se nije moglo predvideti sa bilo kakvom upotrebljivom sigurnošću, dakle, nešto gde nema primetne kauzalnosti.

Neprimjenjivo u ovoj priči. Ako je Bog stvorio univerzum, kako je to predvidljivo?

Slučajnost je u stvari sve što ne može da odgovori na pitanje ''zašto?'' već odgovara samo na pitanje ''kako?''.

Ne znam zašto se sad komplikuje, kad se u srpskom jeziku naspram riječi ''slučajno'' nalazi riječ ''namjerno'', a ne kauzalno. Kauzalno je podjednako slučajno i namjerno.

Ja ne razumem zašto se ateistima uporno pripisuje nekakav konzistentan sistem verovanja kad on ne postoji.

ajd da uzmemo samo ovu rečenicu

1. Žižek tvrdi da ateista vjeruje da Bog ne postoji. To su njegove riječi, a sam Žižek je ateista.

2. To da ateista nema konzistentan sistem vjerovanja je nekako upravo moja poenta s početka priče. Ali ja se ne mogu baviti na intelektualnom nivou nekonzistentnim ateistima, sem u sklopu istraživanja masa, rulja ili gomila, i uopšte nepreglednih kontradiktornih mnoštava.

Mogu da se bavim samo idealtipskim, konzistentnim ateistom.

Kad bi imao konzistentan sistem, on bi smatrao svemir slučajnom tvorevinom. I to je to.

Uostalom, da ne idemo samo do ateista, fizika takođe drži univerzum za stvar slučaja, mislim da bukvalno izmišljam toplu vodu kad to tvrdim, ali je iz nekog razloga na Sagiti postalo kontroverzno.

[mac]

Nauka nema potrebu za Bogom. Sve što smo do sad otkrili ne uključuje Boga. Postoje stvari koje nismo otkrili, i nastanak svemira je jedna od tih. Ne znamo zaista šta se desilo. Možda je Bog, možda je nešto drugo, to se prosto ne zna. Pravi naučnik neće isključiti ni jednu opciju, ali istovremeno neće uzeti u razmatranje opcije koje se po svojoj prirodi ne mogu proveriti. Nauka neće ulaziti u domen neproverivog, i s te strane postoje stvari na koje nauka nikad neće odgovoriti. Nastanak svemira je možda upravo jedna od tih stvari.

Ateista, za razliku od naučnika, nema problem s tim da kaže "ne znam šta je tačno, ali znam da nije Bog".

[Dybuk]

Meni se cini da Bata malo komplikuje ali dobro, razumem da je ovo sad u domenu filozofske rasprave i cistog uzivanja u debatovanju

I Meho i mac, Aleksije....potpuno su mi jasni i ovo sto pisu je u kontinuitetu dosledno.

[Aco Popara Zver]

e jbg sad, onda rušiš logički lanac, to jest prekidaš ga izgovorom ''ne znam sad, možda nekad saznam''

zato i postoje ateisti da logički lanac odmah koriguju - nema nepokrenutog pokretača svega i tačka

ja u stvari uprošćavam, vi komplikujete

Aristotelov dokaz postojanja apsolutnog bića jeste ideja nepokrenutog pokretača. Niko nije to biće pokrenuo nego je to biće pokrenulo sve. Big bang ne dolazi do te Aristotelove tačke, i to je ok, u tom smislu big bang ne uključuje boga.

Ali to što ga isključuje ne znači da može da ignoriše pitanje nepokrenutog pokretača.

P.S. ne znam čemu toliko razdvajanje moderne nauke i ateizma, kada prvog ne bi bilo bez drugog, drugo je u stvari pokretač moderne nauke, saznajno-ideološki izvor nauke... ateizam je u stvari hodaljka za bebe, s tim što beba kad prohoda odbacuje hodaljku, a ateizam ne može da se odbaci

[Mica Milovanovic]

Istrošićete, nadam se, veoma brzo vaših 20 današnjih postova... 

[Aco Popara Zver]

šta, nije valjda nepokrenuti pokretač Sagite opet nešto muljao?

[mac]

e jbg sad, onda rušiš logički lanac, to jest prekidaš ga izgovorom ''ne znam sad, možda nekad saznam''

Tako funkcioniše nauka, ali ti nikako da to prihvatiš jer se stalno vrtiš oko filozofije. Filozofi filozofiraju, naučnici... nauče?

[Aco Popara Zver]

još desetak postova mi ostalo, a tek je svanulo!!!

aman bre, šta je falilo Galileju, Njutnu ili Tesli da budu naučnici i vjernici, mojne se zezamo...

mislim, jasno je meni to u načelu što govoriš, isto kao što ti mene pitaš kako mogu da gledam kršenje poretka i kako opoziciju tuku... pa tuku svaki dan :smajlipalipljugu:

ali ništa nije u koliziji ako naučnik ne želi da to bude u koliziji

Naravno da ću, prateći sociologiju/filozofiju nauke, da primijetim da naučnici namještaju sopstvene rezultate, da su laboratorije daleko od kontrolisanih sredina (u stvari, svako ko zna kako je nastao penicilin zna ovo o laboratorijama), i da ih vodi neko estetsko uvjerenje, i da odbijaju da promijene paradigmu sve dok ''radi'', čak i kad postane jasno da nema smisla. Uostalom, to priča fizičak Kun, Bata samo reprodukuje.

Tako da, ne, naučnici ne nauče već primjenjuju principe koje uopšte ne dovode u pitanje, paradigme čije zahtjeve ispunjavaju bespogovorno, a zadovoljni su ako i nešto iz te paradigme iscijede na kraju istraživanja

[Mica Milovanovic]

Ne brini ništa, obična provokacija, ne bih li ti pojeo jedan post... 

[Meho Krljic]

Nisam siguran da koristimo iste definicije termina "slučajno". Čini mi se da bi bilo razumno da kažemo da je slučajno nešto što se nije moglo predvideti sa bilo kakvom upotrebljivom sigurnošću, dakle, nešto gde nema primetne kauzalnosti.

Neprimjenjivo u ovoj priči. Ako je Bog stvorio univerzum, kako je to predvidljivo?

Ali ako je kreacija univerzuma čin božije volje, tu je kauzalnost najočiglednija moguća. Naravno, mi nemamo način da saznamo božiju volju do kraja ali njegovi činovi su po definiciji namerni i ne mogu se podvesti pod slučajnost. Naravno predvidivost tipa "Bog je svemoćan, dakle sve može da uradi pa ništa nije slučajno" deluje besmisleno paradoksalno ali upravo je ona u temelju verskog determinizma.

Slučajnost je u stvari sve što ne može da odgovori na pitanje ''zašto?'' već odgovara samo na pitanje ''kako?''.

Načelno bih se složio, u epistemološkom smislu, ali u praksi, naravno da mnoge stvari kojima ne znamo najdublji uzrok ne smatramo slučajnim jer možemo da opišemo uslove pod kojima se dešavaju i da ih predvidimo sa solidnom sigurnošću. Pećinski čovek nije umeo da objasni mehanizam isparavanja i kondenzacije vlage, gravitacionog privlačenja između kapi kiše i zemlje ali je mogao da vidi crne oblake i skloni se u pećinu i nije svaki put kad padne kiša bio zapanjen što se to dešava.

Ne znam zašto se sad komplikuje, kad se u srpskom jeziku naspram riječi ''slučajno'' nalazi riječ ''namjerno'', a ne kauzalno. Kauzalno je podjednako slučajno i namjerno.

Ali isto tako nešto može biti nenamerno ali ne biti slučajno. Namerno podrazumeva volju i samo po sebi onda nije slučajno, ali mnoge nevoljne stvari se dese onda kada su predvidive i kada postoji jasan, očigledan i unapred poznat mehanizam po kome mogu da se dese. Ako se napijem i sednem za volen računajući da ću bezbedno stići do kuće pa onda nekog udarim kolima, ja to nisam uradio namerno ali se teško može govoriti o slučajnosti.

Ja ne razumem zašto se ateistima uporno pripisuje nekakav konzistentan sistem verovanja kad on ne postoji.

ajd da uzmemo samo ovu rečenicu

1. Žižek tvrdi da ateista vjeruje da Bog ne postoji. To su njegove riječi, a sam Žižek je ateista.

2. To da ateista nema konzistentan sistem vjerovanja je nekako upravo moja poenta s početka priče. Ali ja se ne mogu baviti na intelektualnom nivou nekonzistentnim ateistima, sem u sklopu istraživanja masa, rulja ili gomila, i uopšte nepreglednih kontradiktornih mnoštava.

Mogu da se bavim samo idealtipskim, konzistentnim ateistom.

Kad bi imao konzistentan sistem, on bi smatrao svemir slučajnom tvorevinom. I to je to.

Uostalom, da ne idemo samo do ateista, fizika takođe drži univerzum za stvar slučaja, mislim da bukvalno izmišljam toplu vodu kad to tvrdim, ali je iz nekog razloga na Sagiti postalo kontroverzno.

Ja Žižeka volim ali ne pijem njegov Kul Ejd baš u svakoj situaciji. Moja poenta je od početka da ateizam nije ideološki sistem sa jasnim postavkama verovanja kao i da ateista nije onaj ko veruje da bog postoji nego ko ne veruje da bog postoji. Dakle, vera, kako gore rekoh podrazumeva određeni unutarnji (ili spoljni) metafizički "rad" koji ateista naprosto ne obavlja. To ne znači da ateista nema moralna ili filozofska stanovišta već da se u okviru kontemplacije o tim stanovištima ne obraća božanskom.

[tomat]

ta slučajnost koju pominješ je posledica ograničenog ljudskog znanja. verovatnoća je sastavni deo kvantne fizike, i koristi se zato što nisu poznate sve varijable koje su bitne za opisivanje određenog fenomena. što su varijable poznatije, to je verovatnoća veća, odnosno ide se ka izvesnosti.

poznata je Kopenhagenska interpretacija kvantne mehanike koja kaže da sistem nema definitivna svojstva pre njegovog merenja, pa imamo eksperiment sa fotonom koji prolazi kroz dva uspravna proreza istovremeno, odnosno koji u slučaju merenja "slučajno" bira kroz koji će prorez proći. postoji tumačenje da taj izbor nije zaista slučajan, već da celokupni univerzum gura foton levo ili desno. pošto čovek nije u stanju da analizira ceo univerzum, ograničen je na skup varijabli koji mu je dostupan, pa prolazak kroz levi ili desni prorez može da predvidi samo sa određenom verovatnoćom.

ako je bog "zašto", ne ruši li se tako logički lanac? sve mora da ima svoje "zašto" osim jedne stvari.

[Aco Popara Zver]

Stani bre, rekao si ''da je slučajno nešto što se nije moglo predvideti sa bilo kakvom upotrebljivom sigurnošću'', dakle, božija intervencija ne može nikako da se predvidi, ma koliko naknadno mogli da tu otkrijemo neku kauzalnost

dakle, ova definicija slučajnosti nije adekvatna, adekvatna je moja zasnovana na dihotomiji zašto-kako

čak i primjer pećinskog čovjeka daje odgovor kako a ne i zašto... s tim što, ponavljam, nastanak univerzuma ne može da se poredi s kišom, zapaljenom crkvom itd...

Ako se napijem i sednem za volen računajući da ću bezbedno stići do kuće pa onda nekog udarim kolima, ja to nisam uradio namerno ali se teško može govoriti o slučajnosti.

s tim što Englezi baš to zovu ''accident''

to što su se poklopile neke kockice, bilo kod pijanog vozača s ćosavim gumama ili lošim kočnicama, ili mu se nešto pokidalo jer nije odradio veliki servis na vrijeme, ili mehaničar nije vidio nešto na tehničkom pregledu.... potpuno isto kao poklapanje kockica prilikom nastanka svemira, ili nastanka života, spletom okolnosti, povoljne klime, aminokiselina, kiseonika itd...

to su slučajnosti, one su u domenu statističke greške, da se toliko jedinjenja i svega poklopi da nastane život bez božije intervencije, kad ni svaki pijanac ne slupa kola

uostalom, ja i dalje mislim da se ovo sasvim podrazumijeva

http://bigthink.com/big-think-tv/is-the-universe-an-accident

Ja Žižeka volim ali ne pijem njegov Kul Ejd baš u svakoj situaciji. Moja poenta je od početka da ateizam nije ideološki sistem sa jasnim postavkama verovanja kao i da ateista nije onaj ko veruje da bog postoji nego ko ne veruje da bog postoji.

s tim što tu ne ide tačka nego zarez

''ako bog ne postoji, onda ____________''

nemaš onda, nisi konzistentan ateista

ako voliš mačke, onda: kupaš mačke, spavaš s mačkama, hraniš mačke, znaš dosta o mačkama, štatijaznam o mačkama...

u slučaju ateizma, hoćeš da podigneš trampovski zid upravo tamo gdje ateizam treba da se otjelovi

ako bog ne postoji onda: priroda je ovo, ljudi su ono, živa bića su to

šta sad pa to znači ''odbijati sistem pretpostavki'', rekao si da je ateista onaj koji se ''ponaša kao da big ne postoji'', pa i mišljenje je vid ponašanja, štaviše, mišljenje je neodvojivo od ponašanja

ako je bog "zašto", ne ruši li se tako logički lanac? sve mora da ima svoje "zašto" osim jedne stvari.

obrnuto, ništa nema svoje zašto sem jedne stvari

nije ovo isti vid pitanja kao zašto je tomat nastao (roditeljska želja), ovo je pitanje zašto su ljudi nastali ili zašto je univerzum nastao

to jest, kad bi povezivali ta pitanja onda moramo da odgovorimo ko su roditelji ljudi, ko su roditelji univerzuma, koje su njihove želje

sasvim drugi nivo je pitanje kako je nešto nastalo, jer zasigurno znamo kako je tomat nastao, a dosta se trude da objasne i kako su ljudi ili univerzum nastali

no, Meho preklapa ove dileme sa saobraćajkom, koja može da obogati pitanje samo ako želimo da razmotrimo mogućnost pijanog tvorca univerzuma

[ALEKSIJE D.]

  "Нисам хтео отрпети његову равнодушност. Болела ме свака његова реч, јер је нисам могао побити.
   – Господ ће то казнити – викнух!
   – Господ има преча посла. Ствара друге светове, пошто му овај није испао понајбоље. Читај оно што преписујеш. Свети Клемент каже исто што и Платон, а овај само прича Аристотелове мисли. Бог је реч. Реч је мисао. Мисао је савршена. Далека. Створитељ је свет створио мислима својим, покренуо га и сад је далек, непомичан. Ми само можемо нашим мислима покушати доћи до њега. А он мирује и не хаје.
  С каквим ја то чудовиштем проводим дане? "
Ovo ti je iz nekog romana o nepokretnom pokretaču i kako to verinku izgleda kada neko ko je vernik i misli svojom glavom objašnjava verniku koji misli tuđom glavom.

[Biki]

In a mother's womb were two babies.  The first baby asked the other:  "Do you believe in life after delivery?"
The second baby replied, "Why, of course. There has to be something after delivery.  Maybe we are here to prepare ourselves for what we will be later."
"Nonsense," said the first. "There is no life after delivery.  What would that life be?"
"I don't know, but there will be more light than here.  Maybe we will walk with our legs and eat from our mouths."
The doubting baby laughed. "This is absurd!  Walking is impossible.  And eat with our mouths?  Ridiculous.  The umbilical cord supplies nutrition.  Life after delivery is to be excluded.  The umbilical cord is too short."
The second baby held his ground. "I think there is something and maybe it's different than it is here."
The first baby replied, "No one has ever come back from there.  Delivery is the end of life, and in the after-delivery it is nothing but darkness and anxiety and it takes us nowhere."
"Well, I don't know," said the twin, "but certainly we will see mother and she will take care of us."
"Mother?" The first baby guffawed. "You believe in mother?  Where is she now?"
The second baby calmly and patiently tried to explain. "She is all around us.  It is in her that we live. Without her there would not be this world."
"Ha. I don't see her, so it's only logical that she doesn't exist." 
To which the other replied, "Sometimes when you're in silence you can hear her, you can perceive her.  I believe there is a reality after delivery and we are here to prepare ourselves for that reality when it comes...."

[Meho Krljic]

Stani bre, rekao si ''da je slučajno nešto što se nije moglo predvideti sa bilo kakvom upotrebljivom sigurnošću'', dakle, božija intervencija ne može nikako da se predvidi, ma koliko naknadno mogli da tu otkrijemo neku kauzalnost

dakle, ova definicija slučajnosti nije adekvatna, adekvatna je moja zasnovana na dihotomiji zašto-kako

Pa to samo govori u prilog paradoksalnosti Boga ili makar njegove nesaznatljivosti. Već sam rekao, religijski determinizam smatra da je sve božija volja i da slučajnost ne postoji.

čak i primjer pećinskog čovjeka daje odgovor kako a ne i zašto... s tim što, ponavljam, nastanak univerzuma ne može da se poredi s kišom, zapaljenom crkvom itd...

Da, ali zašto bi nešto predvidivo nazivao slučajnošću? U slučaju nastanka univerzuma je ovo praktično besmislena rasprava, mi ne znamo ne samo šta je prouzrokovalo njegov nastanak nego ni da li je pa za sada imamo premalo podataka da možemo da govorimo o slučajnosti ili o predvidivom sledu događaja.

Ako se napijem i sednem za volen računajući da ću bezbedno stići do kuće pa onda nekog udarim kolima, ja to nisam uradio namerno ali se teško može govoriti o slučajnosti.

s tim što Englezi baš to zovu ''accident''

I dalje na vikipediji ti isti Englezi kažu "An accident is an undesirable incidental and unplanned event that could have been prevented had circumstances leading up to the accident been recognized, and acted upon, prior to its occurrence. Most scientists who study unintentional injury avoid using the term "accident" and focus on factors that increase risk of severe injury and that reduce injury incidence and severity (Robertson, 2015)."

I mi kolokvijalno koristimo izraz "nesreća" da ukažemo kako se rqadi o bacanju metaforičkog dinara pa šta nam bog da, ali u mnogim slučajevima je u pitanju naprosto nepažnja i ne radi se o slučajnosti koja se ne može predvideti. Čitavo polje risk reduction filozofije u domenu priipreme odgovora na vanredne situacije se zasniva na ideji da većina njih nije stvar slučajnosti.

Ja Žižeka volim ali ne pijem njegov Kul Ejd baš u svakoj situaciji. Moja poenta je od početka da ateizam nije ideološki sistem sa jasnim postavkama verovanja kao i da ateista nije onaj ko veruje da bog postoji nego ko ne veruje da bog postoji.

s tim što tu ne ide tačka nego zarez

''ako bog ne postoji, onda ____________''

nemaš onda, nisi konzistentan ateista

ako voliš mačke, onda: kupaš mačke, spavaš s mačkama, hraniš mačke, znaš dosta o mačkama, štatijaznam o mačkama...

u slučaju ateizma, hoćeš da podigneš trampovski zid upravo tamo gdje ateizam treba da se otjelovi

ako bog ne postoji onda: priroda je ovo, ljudi su ono, živa bića su to

šta sad pa to znači ''odbijati sistem pretpostavki'', rekao si da je ateista onaj koji se ''ponaša kao da big ne postoji'', pa i mišljenje je vid ponašanja, štaviše, mišljenje je neodvojivo od ponašanja

Ali ja se ubi ponavljajući: ateista je definisan samo time da ne veruje u boga. On ni po kom osnovu ne mora da ima aktivni instinkt da mora stvari da objasni, klasifikuje, da prodre do njihove apsolutne suštine. Ateizam nije ideološki stav, on je odsustvo određene metafizičke radnje.

[Truman]

Svaka ti čast što imaš živaca ( a i vremena ) da se raspravljaš s Batom.

[Biki]

Svaka ti čast što imaš živaca ( a i vremena ) da se raspravljaš s Batom.

Nema Meho ni vise zivaca ni vise vremena od tebe, mene ili bilo kog drugog, nego je Meho elokventaniji, intelidentniji i zna kako da debatuje za razliku od mnogih drugih.

[Meho Krljic]

Ma, ne, nego pišem neki Monitoring plan a to je dosadno pa ovim malo jačam duh u pauzama. Al čim dođem kući uzimam da igram Dark Souls a vi se posle raspravljajte sami 

[Biki]

+ je modest 

[Aco Popara Zver]

Неком мониторинг план, неком читање теорије глобализације, а сагита на дохват руке!

Не можемо се договорити, дођеш и кажеш ко шутира лопту тај је фудбалер, а мене занимају играчи Барселоне, а не неконзистентни атеисти, којима је само дио мозга атеистички а остатак незаинтересован

И није ми на крају јасно како је дошло до тога да устврдимо да религијски детерминизам не признаје случајности кад ја на том ставу стојим од почетка, као и на ставу да је за атеисте универзум случајност, односно, са недетерминисаним почетком

[Truman]

Svaka ti čast što imaš živaca ( a i vremena ) da se raspravljaš s Batom.

Nema Meho ni vise zivaca ni vise vremena od tebe, mene ili bilo kog drugog, nego je Meho elokventaniji, intelidentniji i zna kako da debatuje za razliku od mnogih drugih.

Sasvim moguće. 

[Meho Krljic]

Važno je da smo se oko nečega složili  A koren našeg produženog neslaganja oko ateista je mislim i dalje u tome što ja ne objašnjavam dovoljno jasno da je ateista neko ko ne veruje u jedno ali to ne znači da veruje u njegovu suprotnost. Nešto u smislu da ja prihvatam da se u boga može verovati bez dokaza, ali da istovremeno ne mislim da ateista mora da pruži dokaz za nepostojanje boga ili za teoriju Velikog praska. Ne navijati za Partizan ne znači navijati za Zvezdu - osoba možda i ne prati fudbal. Dakle, ateista možda razmišlja o tajnama nastanka univerzuma, možda i ne. Možda neki od njih smatraju da je njegov nastanak slučajnost, možda neki od njih smatraju da postoji uverljiva teorija o njegovom nastanku i prauzroku itd. - ni jedan od njih nije "više" ateista od onog drugog.

[ridiculus]

Nemam trenutno mnogo vremena za piskaranje, ali samo da ukažem na dve stvari:

Prvo - i važnije - ovde se konstantno pod "religijom" misli na hrišćanstvo. Mogli bismo da uključimo i ostale dve velike monoteističke religije, i ništa se ne bi promenilo, ali, u suštini, religija je mnogo širi pojam. Ona ne mora da se bavi nastankom univerzuma.

Drugo, Bata reče negde - mrzi me sad da tražim tačan citat - da je moderna nauka nastala iz ateizma.  Jel ima neko pogrešnije mišljenje od toga? Na stranu stare nauke - indijska lingvistika je nastala iz tumačenja Veda, grčka matematika iz pitagorejstva - najveći uspon moderne nauke pre XX veka je bio u doba baroka, od strane ljudi koji su često bili religiozni fanatici, ili opsednuti misticizmom. Njihovo nezadovoljstvo faktičkim znanjem u tom trenutku nije uzrokovano neverovanjem u Boga ili religiju po sebi, već stavom crkve. Zašto se moderna nauka razvila upravo u Zapadnoj Evropi? Katolicizam, protestantizam - svejedno? Zato što je zvanično tumačenje hrišćanstva upalo u takve paradokse, takve kontradikcije, da je to bio podsticaj za ljude koji su želeli da saznaju pravu prirodu Boga. Religije Istoka su drugačije (u tom smislu), one zadovoljavaju čoveka... nije bilo takvog masovnog podsticaja da se ode van toga.

[Ugly MF]

Ikona i krst netaknuti u požaru!
http://www.smedia.rs/vesti/5417467/alo-ikona-i-drveni-krst-netaknuti-u-pozaru.html

[Biki]

Ikona i krst netaknuti u požaru!
http://www.smedia.rs/vesti/5417467/alo-ikona-i-drveni-krst-netaknuti-u-pozaru.html

❤️😇

[дејан]

! No longer available

[Agota]

Gospode...