Srpski film u 2007.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Treći u nizu filmova o Kenediju Hasaniju, režisera Želimira Žilnika, premijerno će biti prikazan 20. juna u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Igrani film, koji se nadovezuje na dokumentarna ostvarenja "Kenedi se vraća kući" i "Gde je Kenedi bio dve godina", pozvan je i na festivale u Veneciji, Trstu i Berlinu.

Ja volim ovu franšizu i radujem se novom Žilnikovom filmu.

...i ja se radujem jer su prethodna dva dokazala istinitost teze da se iza mnogih genijalnih poteza krije bash jednostavno reshenje; konkretnije recheno, imash magnetski privlachan lik kao shto je Kenedi, uklonish sve suvishno iz tog rama i dobijesh odlichnu sliku...na stranu to sahto mi je Zilnik, kao nepatvoreni, pacovski prilagodljiv svim uslovima/neuslovima,filmski gerilac,jako, jako drag...

[crippled_avenger]

Karadzici su raunchy as ever

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Premijera filma 'Moj svet pun svetlosti'
             

Premijera filma Andreja Aćina, 'Moj svet pun svetlosti'održaće se u Sava Centru,15. juna 2007, Amfiteatar, 20:30 h. Početkom pedesetih godina prošlog veka, Mile i Laza se upoznaju, i rešavaju da naprave "bioskop".

Laza je neverovatan filmofil, koji je u stanju da prepešači 30 kilometara do najbližeg bioskopa u kojem se prikazuje neki novi film, a Mile je zaluđenik za tehniku koji sam konstruiše svoje mašine. Mile predlaže Lazi da mu konstruiše projektor, kako bi mogli da prikazuju "filmove" koje je Laza do tada napravio. Pronalaze način da šnitove hartije, četiri prsta široke, povezuju brašnom, i da sa njih projektuju sličice, rukom iscrtane do najsitnijih detalja. Oni tada nisu mogli znati da su isti princip primenjivala braća Limijer u predistoriji filma. Mile i Laza se vode intuicijom, i kućni bioskop se rađa.



O filmu MOJ SVET PUN SVETLOSTI



Selo Ratkovo, nedaleko od Novog Sada, maj 2003. Inspirisan novinskim člankom, odlazim tamo da se upoznam sa čika Miletom Bojovićem, čovekom koji je pre skoro pedeset godina sam konstruisao svoj kinoprojektor, ne videvši nikada pre toga kako pravi projektor zaista izgleda. Vešto ručno sklopljeni projektor funkcioniše i danas. Sećanje oživljava, i davno zaboravljeno vreme počinje da se budi. Sa čika Miletom polazim na dugo putovanje, pedeset godina unazad, do samog početka prijateljstva jednog mladog pronalazača i jednog neverovatnog filmofila, koje će se vremenom pretvoriti u nepisane stranice istorije naše kinematografije. Tu istoriju danas upoznajemo, i prenosimo priču o dva potpuno nepoznata pionira filma, Milomiru Bojoviću i Lazaru Aleksiću.



Andrej Aćin

reditelj

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...režiser Milorad Milinković Debeli u oktobru bi trebalo da počne snimanje svog novog filma "1,2,3", psihološkog trilera o borbi policije protiv sekti. Milinković je krajem maja završio snimanje crne komedije "Čitulja za Eskobara"...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

SVETI SERĐO

Sergej Trifunović: Nisam kriv zbog gubitka uloge u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", želeo sam da tumačim lik Gavrila

Velika prašina podigla se oko navodnog sukoba između glumca Sergeja Trifunovića i ekipe filma "Sveti Georgije ubiva aždahu", na čijem su čelu Srđan Dragojević i Dušan Kovačević. Iako je u ovom istorijskom spektaklu trebalo da tumači jednu od najvažnijih uloga - lik Gavrila, Trifunović je u poslednjem momentu "izvisio", a spekulacije su išle dotle da se kao jedan od razloga pominjala Sergejeva navodna preterana gojaznost.

U jednom intervjuu Dragojević je objasnio da je između njega i Trifunovića došlo do kreativnog razmimoilaženja:

- Sergej je bio na kastingu za ulogu Gavrila do izvesnog trenutka, ali je došlo do razmimoilaženja u viđenju kako bi njegova uloga trebalo da bude predstavljena, tako da smo zajedno zaključili da bi samo mučili jedan drugog sarađujući, a da obojica ne bismo bili zadovoljni. To su bolne stvari koje se ponekad događaju, ali ako se već dogode, bolje da to bude u fazi kada ne ugrožavaju film.

U izjavi za Press Trifunović nije želeo da bavi komentarisanjem tvrdnje svog velikog prijatelja, ali je napomenuo da će sa snimanja "Aždahe", koje počinje 11. jula, odsustvovati "tuđom krivicom":

- Ništa od tih spekulacija nije tačno - rekao je Trifunović, i dodao: - Razišli smo se bez nekih preteranih varnica, ali hoću da napomenem da ja nisam nimalo kriv zbog toga što neću glumiti u tom filmu. Došlo je do izvesnih kreativnih mimoilaženja, za koja ne želim da kažem ko ih je izazvao, ali je izvesno da ja nisam. Želeo sam ulogu Gavrila, ali od toga sada nema ništa.

Trifunović kaže da će pokušati da obnovi ugovore za nekoliko važnih uloga koje je odbio zbog "Svetog Georgija":

- Postoji šansa da se vratim nekim od ranije dogovorenih uloga. U svakom slučaju, sada idem na more i najmanje do septembra neću da razmišljam o poslu - rekao je Trifunović za Press.

[mrkoye]

Koje li je vazne uloge odbio u srpskom filmu?

[Shozo Hirono]

I Dragojevicu i Trifunovicu je EGO veci od Rusije,znaci bez namere da bilo koga branim,zna se da jednostavno moras da igras kako reziser svira,medjutim "slava" je Sergeja(bar on tako misli)stavila u polozaj da moze da improvizuje!!!

[crippled_avenger]

Meni je Srergej rekao da je odbio neku HBO seiju zbog AŽDAHE...

[crippled_avenger]

Jana Milić u filmu ,,Serbian scars"
Igram Albanku koja voli Srbina
Autor: D. Dostanić | 16.06.2007 - 09:44

Mlada i seksepilna glumica Jana Milić odigrala je zapažene uloge u televizijskim serijama "M(j)ešoviti brak" i "Ljubav, navika, panika", a pre nekoliko dana dobila je glavnu ulogu u holivudskom filmu "Serbain scars" ("Srpski ožiljci"), čije snimanje uskoro počinje u Srbiji.

- Veliko mi je zadovoljstvo što sam deo ekipe i što ću imati priliku da radim nešto drugačije nego do sada. "Srpski ožiljci" su s jedne strane triler sa puno akcije, a s druge priča o ljubavi, porodici, prijateljstvu, pravim vrednostima, ali i o tome da se uvek moramo boriti u životu za ljude koje volimo. Tumačim Suzen, Albanku koja voli Srbina. Oni zajedno pomeraju granice ljubavi, vere, politike i rata. Bore se jedno za drugo i istrajni su u tome. Aleksu igra Vladimir Rajčić, koji je sjajan kolega i spona između srpskih i američkih glumaca u ovom filmu - priča Jana, koja će u filmu zaigrati pored nekolicine poznatih glumaca.
- Pored Vladimira Rajčića, imam zadovoljstvo da radim sa om (negativac koji nas juri), Makom Dakaskosom, Klaudiom Kristijanom... Od naših glumaca su tu Sergej Trifunović, Nikola Kojo... Reditelj Brent Haf sjajno radi sa glumcima - priča Jana i dodaje da snimanje počinje za nekoliko dana. Snimaće se u Beogradu do kraja jula. Premijera je planirana na jesen, i kod nas i u Americi.
Jana je domaćoj publici postala poznata ulogom negativca u seriji "M(j)ešoviti brak".
- Snimajući "M(j)ešoviti brak", naučila sam da radim sa uhodanom ekipom. Nije lako upasti, kao nov lik, u nešto što je ostaloj ekipi svakidašnjica. Na sreću, mene su dobro prihvatili i puno su mi pomogli, ne samo ekipa već i publika - kaže Jana koja se izgleda specijalizovala za role negativaca.
- U filmu Dimitrija Vojnova "Doba nevinosti", koji će se uskoro snimati, takođe igram negativca, jednu od devojaka koje pokušavaju da skrenu glavnog junaka sa puta vrline. Film se trenutno nalazi u fazi priprema, glavno snimanje će biti ovog leta, a premijera, nadam se, na jesen. Pored mene igraju i Mirka Vasiljević, Danijela Štajnfeld, Lena Bogdanović, Tihomir Stanić...

Izgled pomaže
Koliko vam izgled pomaže pri dobijanju neke role?
- Dovoljno, mada nemam pravi odnos prema tim stvarima. Trudim se da budem što kvalitetnija glumica. Ako je nekom za neku ulogu bio presudan moj izgled - super, jer ću ja dokazati ostalo. Izgled je plus, a svaka glumica koja tvrdi da ju je to omelo u karijeri, a ima ih, folira se. I dalje tvrdim da je presudan talenat, jer sve ostalo dođe i prođe - kaže Jana.


Meni je lično najzanimljiviji deo kada pomeraju granice rata...

[otaku]

Tumačim Suzen, Albanku koja voli Srbina.

fine male transverzale
pun mi je termos suza
mislim da cu opet povratiti u torbicu  

[crippled_avenger]

Čuli su je kako govori engleski, a zatim kako govori srpski, ovo je delovalo kao najoptimalnija rola.

[Shozo Hirono]

Nek se lepo zabavljavu,samo nemoj da pomeraju granice rata !

[crippled_avenger]

Dobro, pomeranje granica ljubavi, negde mogu da zamislim. Ipak, čovek očvrsne posle nekoliko meseci druženja sa Mehom Krljićem.

Međutim, pomeranja granica rata. O čemu se radi? Koriste neke vidove nekonvencionalnih oružja? Mimoilaze Ženevsku konvenciju? Ovaj film će moći da se koristi kao borbeno sredstvo? Možda kao tajno oružje tokom last standa na Kosovu? O čemu se radi?

Konačno, pomeranje granice vere. To mi tek deluje suludo.

Bottom line, zaista ne postoji ništa dovoljno glupo što čovek može da izjavi a da to novine ne prenesu u punom blesku i zamahu, bez ikakvog razmišljanja i tumačenja.

[Morticia]

fine male transverzale
pun mi je termos suza
mislim da cu opet povratiti u torbicu  

Otaku, ostavi dečka, pobegnimo negde zajedno. Živećemo od ljubavi, usvojićemo neko umiljato mače, obećavam da neću napraviti glupost sa nekim slatkišem što ga pokupimo usput a ako baš i ostanemo bez love, uvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu.

[Tex Murphy]

uvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu.

Ja bih to gledao i besplatno  

[Morticia]

uvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu.

Ja bih to gledao i besplatno  

Ne sumnjam.  

[Tex Murphy]

Hihihi! Nadam se da Ghoul neće biti previše sablažnjen ovim, on preferira man-on-man akciju.

[Ghoul]

ja nisam sklon sablažnjavanju, a glede akcije – samo nek je ima! the more the merrier!

[otaku]

fine male transverzale
pun mi je termos suza
mislim da cu opet povratiti u torbicu  

Otaku, ostavi dečka, pobegnimo negde zajedno. Živećemo od ljubavi, usvojićemo neko umiljato mače, obećavam da neću napraviti glupost sa nekim slatkišem što ga pokupimo usput a ako baš i ostanemo bez love, uvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu.

Da! Da! Da! Ali da kupimo i slatkiše usput  
p.s. i ja bi kornjačicu mesto mačeta

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...KURIR najavljuje dokumentarac o Tomi Zdravkoviću iz pera Draška Aćimovića a u režiji Danila Bećkovića... Tomine pesme će pevati brat mu Novica i sastav "Đerdan", a o Zdravkoviću će govoriti Danka Novović, Usnija Redžepova, Ljiljana Blagojević...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Završetak snimanja filma Hitna pomoć Gorana Radovanovića

U Beogradu danas završava snimanje igranog filma "Hitna pomoć", u režiji Gorana Radovanovića, rečeno je Beti u produkcijskoj kući "Nama"

Radovanović, autor nagrađivanih kratkometražnih filmova "Kasting" (2003) i "Pileći izbori" (2005), za "Hitnu pomoć" je napisao i scenario.

Za sažetak tog teksta, Radovanović je dobio nagradu Kinematografske mreže jugoistočne Evrope u Solunu, a za sam scenario - finansijsku podršku Ministarstva kulture Srbije.

"Hitna pomoć", sa Vesnom Trivalić, Natašom Ninković, Nenadom Jezdićem, Tanasijem Uzunovićem i Sonjom Kolačarić u glavnim ulogama, prati razvoj službe hitne pomoći u periodu od sloma Miloševićeve vladavine do danas.

Snimanje je počelo u oktobru prošle godine. Na sajtu Filmskog centra Srbije se navodi da će film trajati 100 minuta, i da bi njegova postprodukcija trebalo da bude završena do oktobra 2007. godine.

Radovanović je bio koscenarista rusko-nemačkog filma "Ruski parovoz" (1995), a bio je i saradnik u pisanju scenarija za ostvarenje "Oktoberfest" Dragana Kresoje iz 1987. godine, navodi se u svetskoj bazi filmskih podataka "Imdb".

Ministarstvo kulture Srbije je prošle godine izdvojilo 1,25 miliona evra za sufinansiranje domaćih dugometražnih filmova "Hadersfild" Ivana Živkovića, "Četvrti čovek" Dejana Zečevića, "Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića, "Lubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića i "Hitna pomoć" Gorana Radovanovića.

Sa izuzetkom "Hitne pomoći", ovi filmovi su već ušli u fazu post-produkcije.

[Tex Murphy]

Meni je onaj dio sa girl-on-girl akcijom mnogo zanimljiviji.

[crippled_avenger]

...KURIR najavljuje dokumentarac o Tomi Zdravkoviću iz pera Draška Aćimovića a u režiji Danila Bećkovića... Tomine pesme će pevati brat mu Novica i sastav "Đerdan", a o Zdravkoviću će govoriti Danka Novović, Usnija Redžepova, Ljiljana Blagojević...

ja sam video mrkoya pre neki dan na aerodromu kako ispraća oca u Rusiju. očigledno se radi o heroinskom problemu. mrkoye je morao da radi ovo kako bi supportovao očev habit i skupio novac za spasonosnu injekciju u Rusiji.

[---]

za fatalni shot u Rusiji  

[crippled_avenger]

Sve desperadose put vodi iza reke Neve, pošto ih tamo čeka spas.

[Shozo Hirono]

Cekaj bre,da nije ona Hitna Pomoc,rimejk americkog hita gde je Jezdic kao Eric Roberts,a Tanasije kao James Earl Jones !!!!

[crippled_avenger]

Eh, da, inače, bizarna stvar. čuo sam da Miloš KROJAČEVA TAJNA Avramović ima odličan scenario o automafiji.

Nisam ga čitao, ali ako je to tačno, onda to zahteva još veću osudu Laze Ristovskog kao producenta, korumpiranih ljudi iz gradske komisije koji su radili za Lazu i svih onih koji su dopustili da se čovek izbruka sa KROJAČEVOM TAJNOM u dvadesetinekoj godini i bude obeležen kao budala i neznalica, iako možda čak i nije.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Džeziranje uprkos
stvarnosti

B. NIKOVIĆ, 19. jun 2007

Slobodan Šijan pred premijeru filma "S.O.S. - Spasite naše duše": Film ima ležeran tok i tempo. Svi su nešto kul i kao džeziraju, a ono... Pokušali smo da stvorimo osećanje lagodnosti sa kojom su ljudi u nekim našim krajevima primali rat, kao da se događao nekom drugom. Osetio sam kako se strava polako uvlačila pod kožu junacima.

SUMNjAO je, do poslednje klape, da će posle toliko godina snimiti film. Slobodan Šijan, ipak, je razuverio samog sebe, a uskoro će publiku na prvom Filmskog festivalu Srbije, kada premijerno bude prikazan film "S.O.S. - Spasite naše duše". U priči, inspirisanoj i akcijom "Novosti" - "Najplemenitiji podvig godine", nema jednog, već desetak glavnih junaka, čije se sudbine prepliću.
Šijan je, kaže, više nego zadovoljan kako su glumci Slavko Štimac, Lazar Ristovski, Vuk Kostić, Katarina Radivojević odigrali svoje uloge.
- Film izgleda kao mali festival glume - kaže reditelj. - Sa nekima od tih glumaca imao sam i kontinuiranu saradnju, koliko se to kod mene može reći. Ne bih izdvajao nikog posebno, jer je svako doprineo tom mozaiku, koji, po mom mišljenju, funkcioniše odlično.

Tokom snimanja ste, verovatno, otkrivali još dosta toga o humanosti i drugim ljudskim vrlinama, ali i slabostima?
- Dosta toga sam video, recimo, dok sam radio sa Ivanom Ilićem, koji je komponovao muziku za film. Pokušali smo da stvorimo osećanje lagodnosti sa kojom su ljudi u nekim našim krajevima primali rat, kao da se događao nekom drugom. Osetio sam kako se strava polako uvlačila pod kožu junacima. Jednostavno - ljudi koji ili ne žele ili odbijaju da vide šta se događa. Taj aspekt priče mi je bio posebno zanimljiv.

Ljudi i danas odbijaju da vide šta se u stvari dešava oko njih?
- Mnogo pre ratnih zbivanja kod nas, razgovorao sam sa poznanicom iz Libana, u vreme kada je bombardovan Bejrut. Pričala mi je kako su sedeli i pili čaj dok su bombardovali drugi deo grada. Identično je kasnije bilo i kod nas. Ponašali smo se uglavnom kao da su se stvari događale nekom drugom. Nije to bilo samo sa naše, već i sa druge strane u sukobu. Svako je to primao i doživljavao na svoj način. Time sam se, takođe, bavio u ovom filmu.
Koliko je tih paralelnih stvarnosti u vašem filmu, a koliko u životu.
- Nebrojano je različitih svetova i doživljaja. U životu i u filmu. Sve se na kraju upliće u prilično surovu priču. To je upravo forma koju ja volim. Film koji ima ležeran tok i tempo. Svi su nešto kul i kao džeziraju, a ono...

Film ponekad može da bude istinitiji od stvarnosti?
- Inspirisan sam stvarnošću, ali film je, ipak, fikcija za sebe, čak i kad je dokumentarni.

Koliko ste uspeli da izbegnete dnevnu politiku, jer, snimali ste savremenu priču?
- Radio sam u maniru koji se bavi, ili se bar nadam da se bavi, nekim širim temama. Povezano je sa onim kroz šta smo prolazili, ali nisam želeo da pričam o konkretnim detaljima. Mešavina je svega onog što nam je ostalo u sećanju, što se zbivalo. Sa jedne strane, recimo, događalo se takmičenje za najplemenitiji podvig godine, dok se istovremeno kuvalo nešto mnogo ozbiljnije. Mnogi ni tada, a ni kasnije, nisu shvatili šta se to desilo.

Ko bolje prolazi u životu. Oni koji odbijaju stvarnost ili koji je proživljavaju?
- To je prilično individualno. Čovek ne može da donosi sudove u ime drugih. Mnogi u nedostatku informacija, pod pritiskom medija, nisu bili u stanju da donose drugačije zaključke. Drugi su videli mnogo dalje. Verujem da čestiti ljudi znaju da prepoznaju zlo i da su u kritičnim situacijama u stanju da ga razaberu. Ta vrsta odluke i opredeljenja upravo me je zanimala u filmu. Ne bih želeo da ljudi steknu utisak da je film težak i preozbiljan, ipak je to komedija.

MINISTAR BEZ ULOGE

DA bi film bio kompletno završen, odnosno tehnički obrađen, potrebno je da Ministarstvo kulture odobri još sredstava za "S.O.S. - Spasite naše duše".

Kada očekujete novac od Ministarstva?
- Sledeće nedelje.

Da li u filmu igra i Voja Brajović?
- E, nisam ga zvao. Zato nema sukoba interesa i biće mu lakše da nam pomogne.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...već pominjana JANA MILIĆ, ponosna vlasnica uloge Albanke Suzen zaljubljene u Srbina u soon-to-come uratku SERBIAN SCARS,voli horror...barem tako priča u intervjuu BLIC PULSu...

    Jana Milić je veliki filmofil. U svojoj kolekciji ima filmove od klasika pa do najnovijih izdanja. Kaže da gleda najmanje tri filma dnevno. Posebnu strast ima prema hororima, ali dok ih gleda doživi pravi horor, zahvaljujući svom oplemlenjivaču vazduha:

-   Volim da odgledam dobar horor, i to po posebnoj proceduri. Upalim samo jednu najmanju lampu, odškrinem balkonska vrata da se samo malo nešto čuje sa ulice... i gledam. Volim da se uplašim, ali ne da me oplemenjivač ubije, ha, ha, ha! To se desilo u baš takvom ambijentu, sela sam da gledam, a on je u odsudnom trenutku blesnuo i tako me prepao da sam se, kao mačka kandžama, uhvatila za krevet i dugo, dugo dolazila sebi. Ta spravica je potpuno neverovatna jer ne radi kako treba, već blešće kad se njoj hoće. Neću da je menjam jer sam ja valjda jača od jednog komada plastike.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a evo šta JANA MILIĆ zbori o muškarcima u Srbijici nowadays...

...na pitanje da li ima dečka Jana odgovara:

    - Pa šta da vam kažem, dugo, dugo nemam nikog. Kako što? Pa znate li gde živimo? Možda su moji kriterijumi previsoki, možda sam i ja malo drugačija od ostalih devojaka, ali fakat je da se sa našim muškarcima nešto dešava. Naravno, nije da ne bih želela da imama dečka, ali je takvo ,,činjenično stanje".

[Ghoul]

hmmm...

izbirljiva...

voli horor...

hmmm...

[crippled_avenger]

Jana actually voli horor, to je činjenica, ali ne preterano ekstreman, više nešto tipa RING i tako to, ili serial killer filmove. FEED ju je recimo potpuno zaprepastio.

[crippled_avenger]

Eh, da Janin omiljeni horor je SAW...

[Meho Krljic]

Uffff, ne prikazuje se time kao osoba od ukusa...

[crippled_avenger]

Ko je rekao da jeste...

Mada, činjenica da gleda filmove je za svaku pohvalu.

[Meho Krljic]

Meni bi to otežalo prolaz kod nje, šta ako bi htela da pričamo o filmovima a ja skoro da ni jedan nisam gledao?

[crippled_avenger]

Sigurno bi se našli na temi muzike.   Kada čuje da si ti radio blastbeatove na Bethoru, ima da se jako obraduje. Iako, smatra da je novi album Bethora blasfemija i da nije trebalo dirati Bathoryjevu zaostavštinu... Ipak je Quorthon legenda.

[Kunac]

Pa šta da vam kažem, dugo, dugo nemam nikog.

Zar ona, navodno, nije bila u vezi sa jednim mladim i perspektivnim režiserom?

[Meho Krljic]

Sigurno bi se našli na temi muzike.   Kada čuje da si ti radio blastbeatove na Bethoru, ima da se jako obraduje. Iako, smatra da je novi album Bethora blasfemija i da nije trebalo dirati Bathoryjevu zaostavštinu... Ipak je Quorthon legenda.

Pa, u pravu je, nije trebalo... Ali jebiga, kako je Bethor sa zdravljem, to bi mogo da mu bude poslednji snimak u životu, pa kako ne ispuniti želju čoveku jednom nogom u grobu...

[Tex Murphy]

Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest, sedamnaest, osamnaest, devetnaest, dvadeset,...

[---]

Sigurno bi se našli na temi muzike.

mislim da je ovo prava pesma:

Hej, Jano
by Saban Saulic

Hej, Jano, Jano
oko uplakano
sto su Jano sunce moje
uplakane oci tvoje

Ref.
Da li zalis sreco moja
nase prvo milovanje
ili zalis suzo moja
sto ces s drugim na vecanje

Hej, Jano moja
nemoj liti suze
sudbina je tako htela
tebe Jano drugi uze

Ref.
Hej, Jano moja
i ja suze lijem
al' muskarac ja sam Jano
moram suze da sakrijem

[Meho Krljic]

Jebote, koliko istine u dva stiha:

al' muskarac ja sam Jano
moram suze da sakrijem

[---]

pazi, s obzirom na to da smatra kako se danas s muskarcima u srbiji "nesto desava", mozda bas misli na neprikriveno placipickanje i pederluk, pa joj treba, da prostis, jedan tvrd, a u osnovi osecajan muskarac koji zna sta mu je rodna duznost i stoga suze krije.

[Meho Krljic]

Ako je to istina, sad mi je još simpatičnija, bez obzira na Saw...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...da pruzimo priliku usamljenoj gospodjici JANI M. da malo predahne...

STALNO ŽIVIMO BERMUDSKI TROUGAO


Dušan Kovačević, dramski pisac: "Ovde je dugo bio običaj da muškarac voli jednu ženu, a da se oženi drugom, jer se žena uzimala za kuću, rađanje, njivu, avliju, crnčenje, čekanje i plakanje, a ne za ljubav"
Dušan Kovačević

Piše R. Radosavljević

Sredinom jula u selu Dubovac, u Deliblatskoj peščari, trebalo bi da `padnu` prve klape filma `Sveti Georgije ubiva aždahu`, po istoimenoj drami Dušana Kovačevića, koja je ušla i u antologiju pozorišta ovih prostora (od premijere 1986. skoro dvadeset godina bila je kultna produkcija Ateljea 212). Za filmsku verziju drame koja se bavi Srbijom u doba Prvog svetskog rata, i šest epizoda serije za RTS, Kovačević je dopisao još gotovo pedeset odsto priče. Film je i prva saradnja našeg najpoznatijeg savremenog dramskog pisca i scenariste, i reditelja Srđana Dragojevića, a sa finansijskim budžetom od četiri i po miliona evra, već je izdvojen kao najskuplji projekat u istoriji srpske kinematografije.

`Sveti Georgije ubiva aždahu` žanrovski pripada melodrami, koja se zasniva na istinitom događaju.
`Stanovnici u selu su podeljeni između dve suprotstavljene struje: na jednoj strani su seljani, potencijalni vojni regurti, na drugoj borci sa telesnim manama iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje veliki rat (Prvi svetski) i zdravi deo stanovnika sela je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu (pričalo se), pokušali su da se približe ženama i sestrama vojnika. Ove glasine, kao ogovaranja i neproverene vesti, stizale su do srpskih vojnika u rovovima nekoliko nedelja pre neprijateljskih napada. Da bi sprečila pobunu, srpska vlada odlučuje da pošalje invalide na front i tako smiri nagoveštenu pobunu. Ova neobična priča je veliki ratni `ram` za ljubavni trougao između mladog ratnog invalida, lokalnog žandara i njegove žene, koji se okončava kao u grčkoj tragediji`.

Snimanje filma će, kako se planira, biti završeno u novembru, a TV serija `Sveti Georgije ubiva aždahu` premijerno će biti emitovana na RTS krajem 2008, u okviru svečanog obeležavanja 90 godina od završetka Prvog svetskog rata.

IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA

Predstava `Sveti Georgije ubiva aždahu` igrala se gotovo dve decenije, mnogi delovi drame ostali su da žive kao aforizmi – `Lako je biti dobar kad mi ništa drugo ne preostaje`, `Sat kasni dva sata, kad se privikneš, radi bez greške`, `Bolje da umrem nego da mi se desi nešto`... Šta je ono najbitnije u čemu nas svet ne razume?
- Koliko smo mi nekim pogrešnim političkim potezima krivi, a koliko je ono što nam se dogodilo i što se događa usud prostora na kojem stanujemo, o tome su napisane biblioteke. I uvek ćete naći jednu opciju da mi nikada nismo krivi ni za šta, do one druge krajnosti, da smo prouzrokovali mnogo štošta. A istina je negde na sredini. Jednostavno, ovo je kao neki bermudski trougao – s vremena na vreme naiđu nekakve oluje i užasi koje lome prostor između Istoka i Zapada, gde smo podigli stanište i kuće, i kako ko prolazi tim drumom, on to poruši. Onda naiđu drugi, pa grade ponovo, i život nam prolazi u stalnom iščekivanju, i uvek je sve ispočetka, ispočetka...
Drama `Sveti Georgije ubiva aždahu` posebna je u odnosu na sve što ste napisali u karijeri, između ostalog i zbog toga što se tiče vaše porodice. Da li to znači da ima i posebnu emotivnost za vas lično?
- Veoma sam vezan za ovu dramu, jer mi je priča preneta u predanje, i verovatno se nije slučajno desilo da moj deda Cvetko Kovačević meni jednog dana ispriča te događaje. Moj deda bio je volovodac tokom Cerske bitke, prenosio je ranjene i mrtve u poljsku bolnicu pokraj Šapca. Jednom prilikom rekao mi je samo nekoliko kratkih rečenica – da su zbog ljudske pakosti mobilisani bogalji iz mačvanskih sela i odvedeni `po kazni` pravo na Cer, gde su ih gurnuli u prve borbene redove. Među tim nesrećnicima bio je i njegov brat od strica, sakat u nogu i dobar kao hleb. Nije se vratio sa Cera, a nisu ga našli ni kasnije, kao ni još 16 invalida iz sela. To je bilo sve. Nosio sam ovu priču u sebi više od dve godine, nikako nisam mogao da se oslobodim onoga što sam čuo, a onda sam je 1984/85. napisao kao istinit događaj, ali u drugom `ramu` i u drugačijim okolnostima.
Naravno da tu ima dosta emocija: događa se u kraju koji nisam izmislio, koji je realan, to je priča sa obala reke na kojoj sam odrastao, iz grada u koji sam odlazio i školovao se, a sve svoje junake sam upoznao. Oni su, manje–više, zbir raznih sudbina, i voleo bih da ovaj film rekonstruiše to vreme i događaje. Zahvaljujući scenografiji Miljena Kljakovića verujem da će se glumci osećati dobro u tom ambijentu, i da će im to olakšati muku koja ih čeka – da četiri meseca budu u kostimu ljudi iz nekog vremena pre sto godina.

Reditelj Srđan Dragojević žanrovski je najavio film kao ljubavnu melodramu. To je, takođe, potpuno različito od svega onoga što ste do sada radili?
- Film jeste barokni `ram` za tri tragične ljubavi i sudbine, a centralna priča je ljubavni trougao koji bi se, verovatno, odvijao i završio sasvim drugačije da nije bilo rata. Ali, u pojedinim delovima film će biti i dobra komedija, jer se i u periodu između ratova ljudi trude da žive normalno - dešavaju im se i lepe, i smešne, i tužne stvari, i sve ono što čini život.

Kaže se da se istorija ponavlja ili kao tragedija, ili kao farsa. Da li se i tu razlikujemo, i može li da se kaže da se kod nas ponavlja i kao tragedija i kao farsa?
- I sam sam toliko puta pokušavao da objasnim šta je problem nekog naroda na malom brdovitom Balkanu, kada jedna generacija doživi tri balkanska rata, dva svetska i jedno bombardovanje od celog sveta. To je ukupno šest ratova u jednoj generaciji. Velike i ozbiljne zemlje to ne dožive za hiljadu godina, i to je činjenično stanje. I kako sada možeš da budeš normalan, da se opustiš i da živiš svoj život, ako te svaki dan neko obaveštava o tome da su posledice prethodnog rata katastrofalne, a da je na pomolu, eventualno, novi sukob. U ozbiljnim zemljama ljudi imaju biblioteke koje su im ostale od pradede, a naše kuće bombardovane su bar dva puta tokom sto godina, i ništa nam nije ostalo u zaostavštini. To uznemirenje, nemogućnost da planiramo život na duže vreme, i kodirano sećanje da naše nesreće počinju tako bezazleno, zaista su i tragedija i farsa koju živimo.

ISTINA ZA NOVE GENERACIJE

Šta je vaša lična ambicija kada je reč o ovom filmu?
- Moja želja je da vidim ovaj film kao rekonstrukciju vremena i događaja koji su, u suštini, bili istiniti, i mislim da je najbitnije da se oživi dokumentarnost koja bi ljudima mogla da objasni mnoge stvari koje su nam se dogodile. Ovim filmom trebalo bi da se otvori nova istorijska dimenzija o događajima koji su iz političkih razloga bili sklonjeni, skriveni, cenzurisani. Mi smo o Prvom svetskom ratu učili u školi najviše dva časa, i film će, verovatno, pomoći da se to vreme približi i da nove generacije saznaju istinu. Film počinje srpsko–turskim ratom iz kojeg se ljudi u svoje selo na obali Save, na granici sa moćnom Austrougarskom, vraćaju kao invalidi. A završava se Cerskom bitkom, i po treći put pogibijom onih koji su već stradali u prethodna dva balkanska rata.
Postoji još jedna istorijska činjenica – tokom dvadesetak godina, granice Srbije vratile su se na one koje su prisutne u drami `Sveti Georgije ubiva aždahu`?
- Kada sam sredinom 80–tih pisao dramu, bile su neke drugačije granice. Danas je skoro kao onda – Drina je opet granica, švercuje se na istim mestima kao i pre sto godina. Nekada su ljudi sa obale Save gledali u Austrougarsku, sada gledaju u EU, opet smo izolovani, i čovek se pita gde je prošlo tih sto godina. Šta se desilo sa tri balkanska rata, računajući i ovaj poslednji, i dva svetska rata, a moglo bi se reći i sa interkontinentalnim ratom, mislim na NATO bombardovanje. Sve smo to preživeli da bismo se vratili na granice s početka XX veka.

U drami ste napisali da se ljudi ovde `uzimaju zbog kuće, zemlje i stoke, a ne zbog sebe`. Da li to znači da, pored te istorijske nesreće koju žive, uglavnom nisu ni emotivno srećni?
- Ovde jeste dugo bio `običaj` da muškarac voli jednu ženu, a da se oženi drugom, jer se žena uzimala za kuću, rađanje, njivu, avliju, crnčenje, čekanje i plakanje, a ne za ljubav. Muškarac se često nije ženio nekom ženom iz onih istih razloga zbog kojih je voleo, jer su te vrline, za naš mentalitet, bile i najveće mane.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Kreka gradi selo
za aždahu

Savo POPOVIĆ, 20. jun 2007

SAMO što je završio posao za američki film - "Brend Hauser" Džona Hjusaka u produkciji braće Lerner, u Bugarskoj, Miljen Kljaković Kreka je, kako kaže - neplanirano - ušao u Srbiji u novi, domaći projekat. Našeg proslavljenog scenografa domaćem filmu vratio je nakon 18 godina projekat "Sveti Georgije ubija aždahu", koji na tekst Dušana Kovačevića snima Srđan Dragojlović. Na lokaciji u blizini Bele Crkve, na površini većoj od jednog hektara, za potrebe ovog filma Kreka već šest nedelja gradi selo.
- Dosta je naporno i dosta zamorno, jer to je veliki set. Čitavo selo sa 25 domaćinstava, dve kafane i svojom crkvom. U mnogim kućama su uređeni i enterijeri u kojima se dešava radnja filma - kaže Kreka.
Priznaje da nije navikao na uslove u kojima se sve to dešava.
- To je minimum koji zadovoljava potrebe scenografije. Dosta vremena se gubi na pristizanje materijala, a ni vreme nas nije poslužilo. Ali, završićemo sve do roka - do kraja juna - kaže on.
Pejsaž ga, kaže, inspiriše, jer se tu na lokaciji između jednog širokog, plitkog rukavca sa bezbroj ptica i životinja, Dunava i lovišta, oseća kao u raju.
- Zapravo to je sjajan otvoreni studio. A glavni razlog da uđem u ovaj posao je, pre svega, tekst Dušana Kovačevića, koji je moj prijatelj pa, nije ni dolazilo u obzir da ga odbijem - kaže Kreka.
Insistiranje Dušana Kovačevića na dokumentarnosti filma i činjenicu da mačvanska arhitektura nije baš posebio zanimljiva rešio je, tako što je, lokacijski malo pomešao stilove. Kombinovao mačvansku sa elemntima moravskog stila, dodavao tremove, kuće pokrivao ćeramidom...
To je samo drugačiji dekor, koji je vezan za ovo podneblje, za 1912.
- U pitanju je epoha i to je izazov. Ni jedan domaći film koji je sniman u poslednjih 20 godina nije imao građeni dekor. Dekor za ovaj film je zapravo presedan i tu nije kraj. U Bosni nas čeka gradnja novog. Tu će se snimati drugi deo filma i zbog toga će se praviti kompletan front sa srušenim objektima, vojničkim logorima, izgorelom šumom...
Tek tamo me čeka veliki posao koji mora biti završen do početka septembra kad se snimanje filma nastavlja na "frontu". To je veliki zalogaj, možda čak ozbiljniji od gradnje sela - kaže Kreka.

MOŽE DA OSTANE

PARALELU između Kusturičinog Mećavnika i svog sela, Kreka ne vidi, jer kako kaže, Kustino selo nije građeno kao filmski dekor.
- Ovo selo je filmski dekor. Ono može da ostane, a i ne mora. Može lako da se sruši ili da ostane uz adekvatno održavanje.

HONORAR

MOJ honorar za "Svetog Georgija..." je mnogo ispod onog što dobijam u inostranstvu. Zbog toga sam imao i ozbiljne rasprave, da ne kažem sukob sa svojim agentom, koji na neki način živi od mene - kao i ja od njega. Pošto se i ovaj "izlet" desio slučajno - pristao sam da radim bez autorskih prava za TV seriju, za video-kasete... Agent se šokirao, jedna smo našli kompromis i - poželeo mi je "puno sreće".

[Meho Krljic]

Našeg proslavljenog scenografa domaćem filmu vratio je nakon 18 godina projekat "Sveti Georgije ubija aždahu", koji na tekst Dušana Kovačevića snima Srđan Dragojlović.

Ne znam odakle si kopirao tekst, ali trebalo bi da šutnu urednika u dupe.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...tekst je preuzet iz Večernjih novosti;nije čuditi se greškama jer kod njih sam pročitao i da je ROSARIO DAWSON "stasiti momčina kog pamtimo kao vojskovođu u ALEXANDRU Olivera Stona"( iako fotografija koja ilustruje taj tekst(inače o mjuziklu RENT) prikazuje R.D. kaoi nimalo muževnu super-mačkicu u SIN CITY izdanju, kao i da je NATACHA ATLAS "sarađivala sa mnogim muzičarima i muzičkim grupama među kojima su Žan-Mišel Žar, Amnesti Internešnl..." ...and so on...

[Meho Krljic]

Aaaaa, genijalno!!! Novosti održavaju davno uspostavljeni standard!!!

       

Doduše, da ne grešim dušu, ja sam u jednom press materijalu koji sam pravio od jedne švedske 'umanitarne organizacije takođe mislio da je muzička grupa, ali sam barem bio pametan pa sam ga dao na proofreading pre nego što sam ga stavio na uvid javnosti...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

NOVI KONCEPT FILMSKOG FESTIVALA U SOPOTU

Filmski festival u Sopotu biće ovoga leta održan 36. put, od 9. do 13. jula, ali prvi put ne kao manifestacija Skupštine opštine Sopot, već kao 'stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd' čiji je osnivač Skupština grada.

Sekretarijat za kulturu Beograda poverio je organizaciju Direkciji Festa, a program će biti 'tranzicioni', sa namerom da to postane takmičarski producentski festival domaćih igranih filmova.

U konkurenciji će biti filmovi snimljeni tokom 2006. i 2007. godine, osim onih prikazanih na prethodnom Sopotskom festivalu. Obaveza je da kopije budu na filmskoj traci od 35 milimetara i sa engleskim titlom.

Pozvano je ukupno 18 filmova. Organizator plaća za učešće filmova na festivalu po 160.000 dinara za najnovija ostvarenja, koja još nisu bila u bioskopskoj distribuciji, a po 80.000 dinara za već prikazivane filmove.

U Direkciji Festa kažu da će definitivna lista filmova - učesnika festivala u Sopotu biti poznata 27. juna.

Program će ocenjivati tročlani međunarodni žiri koji će dodeljivati tri producentske nagrade, a žiri publike nagradiće najbolju glumicu i najboljeg glumca.

U planu je da svih pet zvaničnih nagrada donose i značajan novčani iznos, ali suma još nije objavljena.

U okviru festivala u Sopotu biće održan i netakmičarski mini program B2B [kakav postoji na Festu], sa tri premijerna filma, kao najava prelaska tog programsko-poslovnog segmenta sa Festa na naredni Sopot 2008.

Prateći program predviđa i organizaciju okruglog stola i drugih kontakata domaćih producenata i stranih gostiju, predstavnika fondova i producentskih kuća, a teme će biti budućnosti ovog Festivala, koprodukcija i plasmana domaćeg filma u inostranstvu, kao i predstavljanje Fonda za produkciju domaćeg filma grada Beograda.