METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[klem]

joj slušao sam ovaj grave upheaveal to je strašno. ovi novi su nešto brži

jel ovaj slam death neki pozeraj

[Meho Krljic]

Pa... pozeraj... jeste donekle. Ali neko bi rekao i da je čitav death mnetal ozeraj. U slamu ima, jelte, odlilčnih umetnika, preporučujem, recimo:

Devourment:

https://devourment.bandcamp.com/

Ili Organectomy:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/domain-of-the-wretched

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/existential-disconnect

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/nail-below-nail

[tomat]

Meho neki tajm menadžment kurs da održi, ne znam kako stiže da u toku nedelje ovoliko pogleda/posluša/pročita.

[Meho Krljic]

Pa, nemam decu kao neki od nas. Nemam socijalni život. Nemam odgovornosti. I u principu ne idem nikud i ne družim se ni sa kim. 

[klem]

grave upheavel i impetuous ritual mi liče na neki doom

možeš da mi preporučiš neki tako doom ali da nije baš doooommmm----

[Meho Krljic]

Pa... mogu, naravno. Evo probaj, recimo:

Brimstone Coven:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-woes-of-a-mortal-earth

Ovo je, ono, '70s okultni doom rock odsviran u modernom okruženju. Dakle, melodično, fino, prijatno.



Onda imaš recimo Froglord:

https://froglord.bandcamp.com/album/the-mystic-toad

To je jedan tip iz Bristola čiji je doom dosta psihodeličan a nije preterano hermetičan.

Witchcryer su isto sjajni:

https://witchcryer.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you

Dope Smoker, naravno

https://evrecords.bandcamp.com/album/dope-smoker-devils-bridge

Pickman's Model:

https://pickmansmodelatl.bandcamp.com/album/an-astronauts-lament

No, da olaškamo, ja sam napravio nekoliko mikstejpova sa doom, stoner, sludge i psihodeličnim bendovima u poslednjih dve godine, pa evo linkove do njih, tu lepo možeš u srazmerno kratkom vremenu da čuješ mnogo bendova i da vidiš šta ti se dopada:

https://cvecezla.wordpress.com/2020/12/31/poklon-za-novu-godinu-za-citaoce-mehmets-psychedelic-stoner-doom-new-years-eve-mix-2020/
https://cvecezla.wordpress.com/2021/07/02/dj-meho-driving-to-sunrise-mixtape/
https://cvecezla.wordpress.com/2021/12/31/poklon-za-novu-godinu-za-citaoce-dj-meho-new-years-eve-2021-heavy-psych-rock-doom-fest/
https://cvecezla.wordpress.com/2022/12/31/poklon-za-novu-godinu-za-citaoce-dj-meho-mehmets-black-ending/
https://cvecezla.wordpress.com/2023/01/19/dj-meho-buried-under-stone-mixtape/



Dakle, tu imaš linkove za slušanje plus spiskove pesama PLUS linkove do Bandcamp stranica albuma sa kojih pesme potiču pa mislim da će ovo poslužiti kao solidan način da nađeš nešto što ti se baš dopada.

[Meho Krljic]

Idemo i ove nedelje lagano u metal smeru. Ima tu svačega.

Blek metala, za početak. Chao Abyssi je novi poljski blek metal projekat a čiji je prvi EP, nazvan Spiritual Essence izašao za takođe poljski Black Death Production. I ovo je veoma lepa andergraund saradnja, sa materijalom koji je jebeno sirov i tr00 a da ima i tu lepu crtu melodičnosti pa i himničnosti. Mislim, jedva se to čuje, ovo je vrlo garažno producirano, ali je moćno i zvuči epski uprkos toj jeftinoći u proizvodnom procesu. Pesme su jednostavne ali jako efektne i ovo je odličan debi:

https://blackdeathprod.bandcamp.com/album/spiritual-essence

Ne znamo mnogo, da ne kažem NIŠTA  o Forest Of Ghosts, novom britanskom blek metal projektu, ali debi EP, Gatherer of Souls im je dovoljno brz i oštar pored svoje melodičnosti, da bi to meni skrenulo pažnju. Produkcija je jeftina a ovo muzici daje i jednu distanciranost i hladnoću koje samo pomažu blek metalu u dosezanju njegovog plemenitog nauma da baci sve u blato. Simpatično je ovo uprkos malo preeambicioznoj ceni od sedm funti za dve pesme, makar su to dve DUGAČKE pesme sa, čak, malo i simfonijskim aranžiranjem:

https://forestofghosts.bandcamp.com/album/gatherer-of-souls

Frost, Pisse & Elend su nemački black metal sastav  a Dreckmetal / Wake up in War je split EP sa takođe nemačkim blackened hardcore punk bendom Ur-in-stinkt. I sve je to vrlo simpatično, sa dosta svežih ideja, pristojnom produkcijom i generalno jednim mladalačkim a kvalitetnim interpretacijama žanrovskih tropa. Prija:

https://frostpisseelend.bandcamp.com/album/frost-pisse-elend-ur-in-stinkt-split

Ara Subversor je jedan lik iz SAD sa debi albumom, Vow of Dominion i ovo je dosta ubedljiv, dostojanstven blek metal modernije provinijencije. Dakle, ima ovde i atmosfere i tih nekih, jelte, emocija, ali Ara Subversor nosi i jednu otmenu hladnoću sa sobom koja ne sme biti ignorisana:

https://arasubversor.bandcamp.com/album/vow-of-dominion

Wolf Battallion je naziv novog EP-ja jednočlanog projekta Niflungar iz Novog Sada. Mladi Vladimir Čokorilo koji sve ovo radi ne ume zaista da se dogovori sa sobom je li ovo atmosferični black metal, old school 1st wave black metal ili black thrash pa tako kompozicije na ovom EP-ju i same šetaju kroz ove podžanrovske forme i mada to ne čini mnogo za stilsku konzistenciju njegove muzike, ima ovde dosta šarma i očigledne strasti, ali i zanatske veštine koje sve moram pozdraviti. Valja preslušati:

https://niflungar.bandcamp.com/album/wolf-battalion-ep

Irrseele je nemački jednočlani atmosferični blek metal bend koji za potrebe svog prvog albuma, Wahn & Wehmut sebe opisuje rečima ,,Dark and poetic, raw and melancholic." Mislim, jeste, sve to. I dosta je sve to onako, za moj ukus premoderno itd. Ali nema sumnje da je album dobar, da ima prilično originalne pesme, lep opseg atmosfera i da je produkcija iako za mene prebudžena – funkcionalna. Dakle, ne moja šolja čaja, al dobro je:

https://irrseele.bandcamp.com/album/wahn-wehmut

Njemački Gottmaschine imaju sladak, istoimen debi album, na kome se melodični blek metal rifovi mešaju sa bolesnim, mučnim vokalima, u solidnom tempu i sa ne savršenim ali dobronamernim, pitkim zvukom. Ja se u principu, zna se to, ložim na sve što je brzo, pa procvetam kad god Gottmaschine zapale blastbit, ali pesme su generalno solidne ako već ne sad nešto strašno originalne u koncepcijskom smislu i ovo je vrlo pristojna ploča modernog, melodičnog blek metala:

https://gottmaschine.bandcamp.com/album/gottmaschine

Austrijski Carathis je vrlo ekscentrična kombinacija blek metala, power metala i, hm, eurodancea? Znam da zvuči kao zajebancija ali EP The Moonstone Temple zapravo lepo funkcioniše pokazujući da je blek metal matrica, kada se ozbiljno shvati kadra da primi na sebe i veoma preslađene melodije i da to nekako bude baš simpatično:

https://carathisbm.bandcamp.com/album/the-moonstone-temple

Francuski Acod ima novi EP, Cryptic Curse i njihova je muzika sada između blek metala, industrije, death metala, čak i metalcorea. No, iako ta kombinacija nije nužno baš po mom ukusu, Cryptic Curse je kvalitetno napisana i aranžirana kolekcija pesama i zaslužuje pažnju:

https://ladlo.bandcamp.com/album/cryptic-curse

Belgijski duo Anéanti istrčava na teren i sa debi EP-jem  Poison - Les Formules Diaboliques pokazuje dobro razumevanje modernog blek metala i donosi dobru produkciju. Ovo su atmosferične pesme ali sa zvukom koji je neposredan i in your face, bez ambijentalnih i naglašenih šugejzerskih ambicija. Dakle, atmosfera se postiže temama i harmonijama a svirka  je fina i organska. Četiri pesme, vrlo ubedljiv materijal:

https://aneanti.bandcamp.com/album/poison-les-formules-diaboliques

Mithridatum iz SAD sebe opisuju kao ,,disonantni metal" bend što je fer jer debi album, Harrowing zaista preferira disonancu u odnosu na harmoniju. Ume to da bude i malo zamorno, ali ako volite tu teskobnu atmosferu koju produkuju diharmonične gitare, Mithridatum umeju da sprave podugačke, kompleksnije pesme zanatski vrlo kvalitetnog post-blek metal zvuka i ova trojka svakako ima šta da ponudi slušaocu sklonom avangardnijim iskustvima:

https://mithridatum.bandcamp.com/album/harrowing

Priznajem da nisam očekivao da sjajni irski blek metal sastav Scáth Na Déithe na svom trećem albumu ode ovoliko daleko u avangardu. Virulent Providence je najhermetičnija ploča koju je ova grupa do sada snimila, sa samo dve kompozicije duže od devetnaest i dvadeset minuta, koje imaju vrlo mračan, neproziran zvuk i dugačke dron/ ambijent pasaže. No, dopada mi se smelost ove ekipe i  Virulent Providence, mada nije album koji pustite da se malo provedete ili relaksirate, nudi moćan, ambiciozan program hipnotičke muzike:

https://scathnadeithe.bandcamp.com/album/virulent-providence
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/virulent-providence

Idemo na stoner, sludge, doom, hard rok i psihodeliju. Jaggu iz Osla sviraju nešto između sludge metala i alternativnog metala, pa i post-metala i mada priznajem da to na papiru deluje kao gadna papazjanija, album Rites for the Damned je prijatan i zabavan za slušanje. Ovde dobijamo prevashodno heavy gruv, snažne, energične rifove, a onda malo simpatičnih melodija pa i psihodeličnih efekata da se malo zamiriše. Naravno, bend ima i vrlo solidnu produkciju a i ekološki je osvešćen pa ovom albumu moram da dam najjače preporuke:

https://jaggu.bandcamp.com/album/rites-for-the-damned

I madridski Wülfcrown su negde između sludge metala i drugih žanrova, notabilno stoner ali i groove metala. EP Drown in Sorrow, njihov drugi mi, stoga, nije BAŠ po ukusu, ako gledamo detalje, ali ima ovde lepih rifova i generalno solidnog gruva. Melodično je a energično itd. itd. itd. Mislim, prija:

https://wulfcrown.bandcamp.com/album/drown-in-sorrow-ep

Slično i takođe madridski Uncypher na svom debi albumu, Stellium, kombinuju stonersku sonovu sa groove metal razradom. I opet ja nisam nešto oduševljen takvim blendom, ali opet ne mogu da kažem da Uncypher nemaju zanat u rukama, solidan zvuk i da album ne vozi čoveka pošteno i za sve pare. Probajte:

https://uncypher.bandcamp.com/album/stellium

Littered With Arrows su novi, mladi kvintet iz Misurija a njihov demo nazvan Demo 2023 ima dve pesme surovog prebijanja koje stoji negde na sredini između sludge metala i hardcorea. Odlično je ovo, kompaktno i snažno, bez filozofiranja, sa energičnim gruvom i tom mračnom sirovom snagom koja zavodi i osvaja. Plaćate koliko želite:

https://litteredwitharrows.bandcamp.com/album/demo-2023

I nemački Sepsis_doom uprkos imenu na svom demou nazvanom samo Demo svira više sludge nego doom metal. Mislim, razlika je u tempu pre svega, ovo je srednjetempaškije, gruverskije i plesnije od ,,normalne" doom metal muzike, ali rifovi su pravoverno doomsterski i mada je produkcija ,,demo", gitare zvuče odlično. Obećavajuć projekat i fin demo po ceni koju sami određujete:

https://sepsisdoom.bandcamp.com/album/demo-2

Perros Maniacos su iz Čilea i njihov album, Ladrando Rock N' Roll je vrlo klasična ploča energičnog hard roka i hevi metala. Ovo je moglo biti snimljeno i pre trideset ili četrdeset godina sa svojim rokerskim i bluzerskim osnovama, snažnim tempom i vidnom ljubavlju na strani muzičara. Priznajem da mi fali samo malo krvi ovde, pogotovo u korektnoj ali za mrvu nedovoljno snažnoj vokalnoj izvedbi ali ovo je generalno prijatna rokenrol žurka:

https://perrosmaniacos.bandcamp.com/album/ladrando-rock-n-roll

Sachem iz Vermonta nude na svojoj živoj kaseti, Live Offerings... četiri pesme brutalnog metala. Ovo je nominalno doom metal bend ali muzika na ovom izdanju je između sludge i death metala, sa agresivnim gruvom te tempom koji se šeta od sporog, meljućeg, do blastbitova. Masivan živi zvuk, najmračnija zamisliva atmosfera i generalno lepa, sirova ponuda:

https://sachem802.bandcamp.com/album/live-offerings

Grčki Seer of the Void mi je bio dopadljiv i na prethodnom albumu iz 2020. godine pa je novi, Mantra Monolith samo ugodno nastavljanje istog narativa, bez promene brzine ili radikalnih estetskih zahvata. Ovo je i dalje spori, valjajući doom što se oslanja na opsesivno ponavljanje lepljivih, sabatovskih rifova preko teških bubnjeva. Hipnozi doprinosi povremeni upliv egejskih harmonija u muziku ali i ta bogato distorzirana gitara koja zvuči kao izlivanje lave iz, jelte, vulkana, ali onako sporo i dostojanstveno. Lepo:

https://seerofthevoid.bandcamp.com/album/mantra-monolith

Signo Rojo su, uprkos imenu, zapravo iz Švedske a njihov treći album, There Was a Hole Here vrlo lepo demonstrira na šta ovi ljudi misle kada kažu da je njihova muzika ,,atmosferični sludge metal". Jer, ove pesme imaju svu sludge metal energiju i težinu ali onda vole i da budu melodičnije nego što je u sludge metalu običaj i album dobija zanimljive teme ali i psihodelične prelive u razradama tih tema. Ono gde možda za nijansu suviše četvrtasta produkcija ovom albumu oduzima na efektu, odlično napisane pesme mu daju pa mislim da Signo Rojo valja ozbiljno poslušati i pratiti:

https://signorojo.bandcamp.com/album/there-was-a-hole-here

Headtrip iz Las Vegasa misle da sviraju psihodelični fazirani rok, ali njihov EP Headtrip kaže drugačije. Ovo je u najmanju ruku stoner thrash metal, sa pesmama koje su žestoke i energične. Svakako, ima tu bluzerskih rifova i gruva, ali je svirka energična, surova, nalik na Metallicu iz najboljih dana i ovaj bih materijal od srca preporučio čak i da download nije besplatan:

https://headtrip.bandcamp.com/album/headtrip-ep

Telavivski Warp su vrlo prijatni na svom drugom albumu, Bound by Gravity, krećući od masnog, bluziranog sabatovskog rifa na prvoj pesmi i nastavljajući u smeru pravovernog stoner doom metala. Ovo je ne samo odlično odsvirano i producirano već i vrlo dobro napisano sa odličnim odnosom čistog gruva i kompleksnijeg aranžiranja i album je sa svojim teškim zvukom, lepim naklonima psihodeliji i dobrom, spontanom svirkom pravi biser:

https://warptlv.bandcamp.com/album/bound-by-gravity

Prijatni su i Deer Lord iz Kalifornije, trio, ovde sveden na dva člana, koji valja pravoveran teški, psihodelični rok sa sporim, atmosferičnim pesmama, puno analognih efekata i vokalnih semplova ali i sa kvalitetnim gruvom i rokerskim rifovima. Prijatno je zaista, uprkos srazmerno lo-fi zvuku i ovaj debi album, Dark Matter Pt. 1 stoji kao lepa vizit-karta i zalog za budućnost.

https://deerlord707.bandcamp.com/album/dark-matter-pt-1

Turci Helak za sebe kažu da sviraju eksperimentalnni sludge metal, ali to je samo da se drugačije kaže da je ovo sludge doom sa dugačkim, donekle melodičnim ali superteškim pesmama. ,,Ovo" se odnosi na EP Hela, sa dve pesme od po preko sedam minuta, odsvirane fino i producirane kao da će ih slušati samo osobe sa ušima od kevlara. Ako volite bol, volećete Helak. Ako ne volite... možda ga uz njih zavolite:

https://helak.bandcamp.com/album/helak-ep

Poljski sastav Ugory ima daleko previše članova za muziku koju izvodi na EP-ju Wicher, a i slatko je kakav su naziv nadenuli EP-ju, dovoljno različit, jelte, da ih niko ne tuži, a ipak... Poljska je to. Enivej, ovde se nabraja PREVIŠE ljudi za muziku koja je neki post metal sa elementima sludge i doom metala, bučna, teška, razvrištana, emotivna, ali i simpatično eksperimentalna u harmonijama. Mislim, nije ovo GLUPA muzika, daleko bilo, ali jeste nekako intuitivna, tečna. I lepo je da ovoliko ljudi svira ovako nešto. Poslušajte:

https://ugory.bandcamp.com/album/wicher

Bostonski The Freqs je negde između noise rocka i sludge metala, dakle, na IDEALNOM mestu da vas pokrene na ples a onda i na šutku. Album Poachers je vrlo gruvi i maštovit, sa puno zdravog rokenrol zvuka u svojoj osnovi ali i sa poštenim ekstremnim razradama i ovo je muzika i za metalce i za nemetalce koji naprosto vole jake distorzije i urlajuće vokale, ali nadasve cene dobru pesmu:

https://thefreqs.bandcamp.com/album/poachers

Elderseer su britanski doom bend koji sa jedne strane naginje onim najsporijim funeral doom formulama a sa druge ima i simpatiju za doom metal po šnitu devedesetih kada su Paradis Lost i My Dying Bride počeli da mešaju gotske trikove sa sporim metalom. Album, debi za ovu ekipu, Drown in the Shallowness me dosta odbija prebudženim zvukom ali ima ovde dosta lepe muzike, ako možete da izdržite sedamdeset minuta ekstremne kompresije. Zašto iko ovako masteruje muziku koja po prirodi stvari treba da ima dinamiku je pitanje za milijun dolara, ali ako to nekako stavimo na stranu, i dalje mislim da pesme možda malo preteruju sa dužinom za količinu akcije koju nude ali je ta akcija makar pravoverna:

https://elderseer.bandcamp.com/album/drown-in-the-shallowness

A Rumuni Vandaal sviraju fin psihodelični rok sa dosta šoferske energije (automobil je i na omotu za EP Fear and Loathing in The East) ali i sa dosta slojevitosti i dinamike u zvuku. Pevanje je dobro u principu ali ne uvek u samoj izvedbi ali pesme su spravljene po proverenoj formuli psihodelične sabatovštine i ja tu nemam zamerki:

https://vandaalband.bandcamp.com/album/fear-and-loathing-in-the-east-ep

Goatsmoke iz Njujorka nisu isto što i Goatsmoke iz Indije o kojima sam svojevremeno pisao. Ovo je simpatičan, razigran satanistički stoner rok sastav sa odličnom produkcijom i psihodeličnom svirkom. Album Satanic Blues je vrlo bogata ponuda muzike koja je namerna da vas uvuče u svoj kovitlac droge i satanizma, ali na jedan prijateljski način, sve namigujući i poskakujući. Bend u principu nema naročito sjajno napisane pesme, koliko je ceo album jedna serija laganih psihodeličnih emanacija kroz rifove i melodije, no, ima to smisla.

https://goatsmoke666.bandcamp.com/album/satanic-blues

Njujorčani Clouds Taste Satanic se vraćaju svojim starim forama pa novi album, Tales Of Demonic Possession ima četiri pesme od kojih su dve jedva kraće od dvadeset minuta a dve su i duže. Mislim, preko osamdeset minuta perfektnog, relaksirano psihodeličnog stoner-doom metala što ga sviraju majstori? Pa gde da potpišemo? Clouds Taste Satanic ovo sada rade vrlo odmereno i pišu pesme sa prirodnim trajanjima koja bi druge bendove napele do pucanja, imaju lep, prozračan a jak zvuk, umeju ukusno da iskoriste efekte i generalno vas vole na ovom albumu. Proverite:

https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/tales-of-demonic-possession

Pariski WuW sa albumom L'Orchaostre nudi avangardnu, instrumentalnu eksploraciju sporog, distorziranog, dostojanstvenog rok zvuka koji u sebi ima elemente dooma, naravno, ali i klasične muzike, i filmske kompozicije. Članovi ovog sastava su klasično obrazovani muzičari što objašnjava izvesnu formalnu disciplinu koja se čuje na albumu, ali mu to svakako ne škodi već doprinosi atmosferi i željenom efektu gledanja, jelte, zvučnog filma:

https://wuwmusic.bandcamp.com/album/lorchaostre

Ripple Music ove nedelje imaju lepu ponudu u vidu novog albuma kalifornijskih Blackwülf. Thieves & Liars je četvrta dugosvirajuća ploča ove ekipe i pedigre se jako dobro čuje. Ovo je stoner rok zasnovan na kvalitetnim pesmama i odličnom zvku, ukorenjen duboko u sedamdesetima, sa finom psihodeličnom komponentom, ali pre svega zdrav, snažan, rifaški nastrojen. Blackwülf vole dobar rif, upečatljiv solo, himničan refren, kao i mnogi drugi Ripple Music bendovi, i ako volite ovu etiketu koliko i ja, sa novim albumom nećete pogrešiti. Ovo je odlično:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/thieves-and-liars


Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Badhead iz Brazila  cepaju pristojan thrash metal na svom EP-ju Holocausto Javari. Ovo ima prijatni old school miris, ali ume da zavrne i prema modernijim trikovima, pa ima i malo death metal elemenata i mada je produkcija relativno jeftina (bubanj je pogotovo nedinamičan, jelte), gitare su solidne i zdrave a vokali pobednički. Meni je ovo lepo:

https://bad-head.bandcamp.com/album/holocausto-javari

Void su Amerikanci i njihov debi album, Horrors of Reality je ne-mnogo-hororičan, prijatno old school thrash metal opus sa deset finih pesama koje imaju energiju i eksplozivnost ali shvataju i značaj promene tempa i dinamike. Podseća to malo na metalike i testamente i det ejndžele iz osamdesetih ali bez direktnog kopiranja zvuka i tehnika, više po maštovitosti i sklonosti ka komplikovanju aranžmana koja je neverovatno šarmantna. Fin debi:

https://youtu.be/zTHExn3DpWc

Madridski Avlak sviraju agresivan a opet tehnički ambiciozan thrash metal na svom debi albumu Portal. Mislim, kad kažem ,,tehnički ambiciozan" mislim pre svega na to da bend voli da menja ritmove češće nego što je prosek u thrash taboru i da su im pesme i pored čestih promena ritma, tečne i prirodno idu. Svirka je dobra, tvrda, produkcija prihvatljiva a bend i pored agresivnosti zvuči pametno. Odličan debi album, drugim rečima:

https://avlak.bandcamp.com/album/portal

I Mauser su iz Španije! ŠTAJEOVO NAVALA ŠPANSKIH TREŠERA JEL TO DOGOVORENO ILI SPONTANO ŠTO NAM NIKONIŠTA NIJE REKO? Enivej, EP Mordrake predstavlja sastav iz Andaluzije u malo gruverskijem svetlu što se meni ne dopada baš na prvu loptu, ali ovo je iskusan bend, sa dva albuma iza sebe i svirka i prdukcija su kvalitetni, a pesme su koretne. Bonus materijal na EP-ju mi se zapravo više dopada jer je brži i napaljeniji tako ipak na kraju i ja malo dođem na svoje:

https://mauseroficial-esp.bandcamp.com/album/mordrake

Crippling Madness su Poljaci a njihov drugi album, Władcy nocy je thrash metal sa malo death metal elemenata i jednim old school pristupom aranžiranju. Ovde se pesme, dakle, prave da budu dugačke dodavanjem mnogo delova koji možda i ne moraju da idu tim redosledom, ali bend časno i pošteno tu i tamo izbaci po neki vrlo pristojan rif pa je sve to slušljivo, mošljivo i generalno pitko. Jebiga, kad uzmu da cepaju ja tu ne mogu sem da zatapšem:

https://cripplingmadness.bandcamp.com/album/w-adcy-nocy

Never-Trust iz Atine voze vrlo klasičan ulični moshcore, kao ispao iz 1993. godine. Pa ko voli te geng-vokale, teške rifove, mošerski gruv i sve što ide uz to, minialbum Brutality Reigns nudi kvalitetan program, energičnu svirku, pristojnu produkciju i dosta metal rifova. Momci izgledaju mlado ali dobro tresu:

https://never-trust.bandcamp.com/album/brutality-reigns

Sa svoje strane, Massive Denial iz Pensilvanije se baš lože na 7 Seconds i druge youth crew bendove iz osamdesetih pa je njihov EP Denied u tom nekom melodičnom, ,,ajmo ruke gore" , pozitivnom fazonu. I meni to prija. Kvlaitet snimka je kriminalan a što doprinosi autentičnosti, pesme su kratke i efikasne i ovo ima puno šarma:

https://massivedenial.bandcamp.com/album/denied-ep

Belgijanci Förbittring sviraju metalizirani hardkor ali ne onako kako vi mislite. Album Förbittring je bliži ,,klasičnom" metalcore zvuku, dakle Converge formulama nego onom što se danas pod tim terminom porazumeva i u pitanju je emotivna, energična, melodična ali stamena ploča dobrih pesama i malo upitne produkcije. Ali da ne serem baš PREVIŠE, nije produkcija sad neki dilbrejker. Dobro je ovo:

https://forbittring.bandcamp.com/album/f-rbittring

Concrete Sleep iz SAD cepaju uobičajeniji metalizirani hardkor. Istoimeni EP je težak, nasilan, brutalan i jedina emocija koju ćete na njemu čuti je bes. Ali dobro je. Onako, iskreno besno i veoma heavy. Valjano:

https://concretesleephxc.bandcamp.com/album/concrete-sleep-ep

I Njujorčani Chains of Misery su vrlo prepoznatljivi u svom moshcore zvuku. Bila je svojevremeno era u kojoj je delovalo kao da je sav NYHC upravo ovakav: plesan, težak, metaliziran, sa uličnom, gangsterskom, jelte, estetikom. Ko voli TO, ovde će se, dakle, na EP-ju Cycle of Mental Despair baš radovati:

https://chainsofmisery.bandcamp.com/album/cycle-of-mental-despair

I još metaliziranog, srednjetempaškog nabod-kora stiže iz Sijetla sa EP-jem sastava BitchFlexx. Ime benda sugeriše da tu ma žena (i ima, pevačica Machete Michelle pošteno dere grlo) i da se ide u teretanu i ide se – aktuelni EP se zove Hella Weights (kapirate!) i muzika je tvrdi, zabavni hardkor a tekstovi imaju finu meru humora. Vrlo prijatno:

https://bitchflexx.bandcamp.com/album/hella-weights

Pa onda Beg for Life iz Jume u Arizoni. EP  187 // Corrode ima dve pesme opet vrlo heavy, vrlo metaliziranog srednjetempaškog hardkora koji ovde ide i korak-dva u smeru beatdown i slam formula. Moćno i metalski:

https://begforlife.bandcamp.com/album/187-corrode

Year Of The Knife iz Delavera na EP-ju Dust to Dust i sami voze metalizirani hardcore, ali ovo je trešerskije, pa i grajnderskije, sa tri pesme brže, žešće svirke koja voli čistu produkciju, vrištav vokal, hrskavu gitaru, mračne rifove i generalno zvuči prijemčivo i pitko:

https://xyotkx.bandcamp.com/album/dust-to-dust

Njujorški All Out War su veterani tog kombinovanja metala i hardkora, osnovani pre više od trideset godina i sa novim albumom, Celestial Rot koji ih predstavlja u zavidnoj formi. Ovo je deset pesama moćnog, energičnog thrash/ core čukanja, sa sočnim rifovima, fantastičnim odvrištanim vokalima i elegantnim elementima ekstremnih metal žanrova u muzici koja je suštinski pitka i artikulisana. Izvrsna ploča:

https://alloutwar.bandcamp.com/album/celestial-rot

Endorphins Lost su iz Sijetla i njihov treći album, Night People nudi izvrstan powerviolence opus, sa četrnaest pesama brzog, razbijačkog hardkora. Ovo ima sve što treba, i pank spontanost i metal žestinu i opake, ubedljive vokale, i superbrze blastbitove i srednjetempaške moš-delove. Producirano je vrlo pristojno, odsvirano krvoločno i nema greške. Apsolutne preporuke:

https://endorphinviolence.bandcamp.com/album/night-people

Leningrind Grindboys su, naravno, iz Finske i sviraju ,,gatekeeping grindcore". Mislim, lepo, jer EP  Gatekeepers of Grind nudi šest pesama energičnog, brzog, tehnički vrlo kvalitetnog grindcorea koji ima u sebi dosta humora ali ne zaboravlja na osnove. Dakle, jednostavni, hipnotički rifovi, dualni vokali, brz tempo, fin gruv kad na red dođu moš delovi, pritom odlična produkcija – da oće svi gatekeeperi da budu ovako dobri, gde bi nam bio kraj?

https://leningrindgrindboys.bandcamp.com/album/gatekeepers-of-grind

First Primitive je kolekcija snimaka argentinskog grindcore/ noise dua Primitivo, a koji su objavljivani na raznim kasetama i inim analognim ali i digitalnim medijima (npr. flopi disketama!!!) tokom godina, i ovo je superslatki old school zvuk i totalno autentični andergraund. Ako volite Patarene, Cripple Bastards, Agathocles i tu bratiju, Primitivo su obavezna lektira. Ako ne volite, jebiga sad. Zavolećete:

https://absolutecontemptrecords.bandcamp.com/album/first-primitive

Parižani GRIND-O-MATIC sviraju, nećete se začuditi, progresivni grindcore pa je i EP Influencing Machine napunjen do vrha alterovanim akordima i stalnim promenama tempa i smera kretanja. No, ovo su prave pesme, od po dva  i po i tri minuta (a ima i dve kraće od minut) i bend solidno spaja grajndersku brzinu i eksplozivnost sa progresivnijim aranžamanskim idealima. Vrlo pristojno, pogotovo po ceni od koliko sami date:

https://grind-o-matic.bandcamp.com/album/influencing-machine

Kad smo već kod progresivnog grinda, Yashira i Horsewhip imaju split EP sa po jednom pesmom progresivnog grind/ emoviolence/ whatever zvuka. Yashira su već poznat bend i njihova pesma je vrlo ubedljiva a Horsewhip ni malo ne zaostaju i nude takođe odličan program. Vrlo, vrlo dobro sa obe strane a i ovo plaćate koliko želite:

https://zegemabeachrecords.bandcamp.com/album/split-15
https://horsewhipfl.bandcamp.com/album/split-w-yashira

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Sasvim neprogresivan je Putrid Parrot iz Konektikata čiji EP (demo?) Returns sadrži sedam pesama primitivnog, sobnog goregrinda. Iako ovakvih projekata ima doslovno na svakom koraku kad koračate po, jelte, zabitima interneta, Putrid Parrot, pored sve svoje primitivnosti i generičnosti, zvuči... dobro. Mislim, autentično i zabavno. Naravno da plaćate koliko hoćete:

https://putridparrot.bandcamp.com/album/returns

Nizozemski Kletus na kaseti To Distrust sviraju... pa opet neki progresivniji grindcore, sa pesmama od dva-tri minuta, zanimljivim gitarskim radom i kompleksnijim aranžmanima. Zvuk je moćan, prijemčiv i ima meru sludge metal šmeka u sebi a vokali su razarački. Odlično odsvirano, dobro producirano i konstantno zanimljivo. Vrlo se preporučuje!

https://kletus.bandcamp.com/album/to-distrust

A onda još grindcorea (ili barem hardcorea bliskog grindu) po ceni od koliko date dolazi iz Nju Hempšira. Dearstreet imaju EP sa četiri pesme, Sleet i ovo je besno, brzo, disonantno i žestoko,sa kratkim pesamam  i puno zlovolje. A maštovito je i ima vrlo solidnu produkciju.

https://dearstreet.bandcamp.com/album/sleet-2

Fascistectomy iz Španije imaju slatko ime i album jednostavnog, primitivnog grindcorea/ crustgrinda naslovljen Apathetic Generation. Nema ovde ni svežih ideja ni originalne interpretacije žanra ali imam simpatija za autentičnost forme i pristojan zvuk pa,eto, preporučujem, pogotovo jer se i ovo daje po ceni koju želite da platite:

https://fascistectomy.bandcamp.com/album/apathetic-generation

I opet se okrećemo malčice progresivnijem grind/ crust zvuku sa daškom metalcorea za EP nazvan Remembrance mineapoliskih Klazomaniac. Ovo je sjajno odsvirano, superprecizno i sa osećajem za dramu a pesme su napisane maštovito i interesantno producirane. Meni je, naravno najvažnije da je ovo materijal dovoljno brzog tempa i Klazomaniac su mi odmah postali veoma dragi i nameravam da ih prtatim u budućnosti. Ali čak i kad ne sviraju brzo, ovi ljudi kidaju pa svakako poslušajte ovaj kreativni EP. Mislim, plaća se koliko god vi odredite:

https://klazomaniac.bandcamp.com/album/remembrance

Onda su tu i Pestis iz Kanade sa demon naslovljenim Demo I 2023. Tri su to pesme vrlo solidnog deathgrinda, lepo i toplo producirane, odsvirane žustro i strastveno i sa pristojnim rifovima. Iako kratke, kompozicije su vrlo dobro napisane, sa kvalitetnom dinamikom i promenama tempa a bend zvuči ne samo usvirano već i iskusno, sa gomilom malih detalja koji oplemenjuju svirku. Odličan materijal po ceni koju sami odredite:

https://pestis.bandcamp.com/album/demo-i-2023

Seven Doors je odličan jednočlani old school death metal bend iz Konrvola. Ryan Willis koji je kreativno srce (i svi ostali organi) ovog projekta inače svira gitaru u blek metal sastavu Deadwood Lake a ovo mu je očigledno lep hobi, gde spaja uticaje poput Benediction i Bolt Thrower sa američkim uzorima (Cannibal Corpse, Autopsy, Death, znate već) za ne specijalno originalnu, zapravo dosta generičku ali zabavnu celinu. Ovo je definitivno napravljeno da bude feelgood album za hedbengere i ljubitelje dobrog, zapravo ZLOG rifa i napor da se razbije kalup i inovira u okviru podžanra naprosto ne postoji. Ali kad nešto radi posao onda se ne žalimo što ga ne radi DRUGAČIJE. Feast of the Repulsive Dead je prvi dugosvirajući album ovog projekta i prijatan je za sve pare:

https://sevendoorsdm.bandcamp.com/album/feast-of-the-repulsive-dead

Morbid Destroyer iz Nju Džersija nominalno svira black death metal ali EP Accursed Summoning, njiho prvi propisni je toliko brz i toliko kratak da ovo ima i izraženu grajndersku notu. Svakako pričamo o vrlo jednostavnoj muzici, lo-fi produkciji i forsiranju brzine i žestine iznad svega drugog. I ko tome može da odoli? Ne ja, pogotovo što bend svira baš momački, sa raspoloženim bubnjarem i sve to nekako zvuči tr00:

https://morbiddestroyer.bandcamp.com/album/accursed-summoning

Avaeras iz Noksvila u Teksasu nisu jednočlani bend mada njihov prvi EP, isto nazvan Avaeras, pomalo i zvuči kao da je napravljen u kućnom studiju, sa svojom skromnom ,,kompjuterskom" produkcijom. No, muzički je ovo strastven, mračan, old school death metal koji gazi teškim korakom ali ne obazire se na barijere. Avaeras imaju darežljivih pet pesama (plus intro) na ovom izdanju, a koje su pune solidnog rif-rada, ako već ne originalnosti. Mošerski i pošteno.

https://avaeras.bandcamp.com/album/avaeras

Kod Indonežana nema labavo. Norbit sa zapadne Sumatre sviraju old school death metal, po sopstvenoj klasifikaciji, ali novi EP (nakon debi albuma iz prošle godine) nazvan Asylum nudi i produkciju i aranžiranje za glavu iznad onog što je neki svetski prosek. Ovo je nemilosrdna polivačina rifčinama i mrvljenje bubnjevima u prah ali sa maštovito napisanim pesmama i pažnjom posvećenom i atmosferi. Mislim, naslovna pesma je prijatno iznenađenje melodičnog, melanholičnog štimunga a ostatak materijala častan, krljački DEATH METAL. Udrite:

https://norbit.bandcamp.com/album/asylum

Consumed With Hatred su iz Merilenda a njihov novi EP, The Definition of a Monster ne zna ni odakle je ni kuda je pošao. A to je dobro! Mislim, ne da je ovo sad nekakav neverovatan opus, ali u pitanju je kombinacija death metala, deathcorea, hardcorea i tako tih nekih brutalnijih žanrova, koja zaista ne zna gde jedan počinje a drugi se završava, ali je šarm kojim pleni postavljen upravo u te tačke krivog srastanja. Odlična svirka i produkcija, a pesme, pa, zanimljive:

https://consumedwithhatred.bandcamp.com/album/the-definition-of-a-monster

Britanska death metal supergrupa Memoriam ima peti album, Rise to Power i ako ste išta od njih do sada čuli, manje-više znate kako i ovo zvuči. Nepogrešivi vokal Karla Willetsa se ovde kao i uvek meša sa gorkoslatkim heavy rifovima i srednjim-do-sporim tempom metala koji peva o ratu sa fascinacijom ali i osudom. Memoriam imaju u svom kolektivnom CV-ju svirku sa najvećim imenima britanske scene ekstremnog metala (Bolt Thrower, Benediction, Anaal Nathrakh, Sacrilege itd.) ali njihov je koncept jednostavan, neposredan i ako volite ovakav zvuk, sasvim otporan na protok vremena:

https://www.youtube.com/watch?v=25NcMOfC_vk&list=OLAK5uy_mzy_E6QzXOWsiAjhl4i68KSp5D0NRbtFM

Coven Oath su dva lika iz portlanda sa EP-jem Dualistic Shrines, i ovo je vrlo lepo napisan, atmosferičan i ambiciozno aranžiran death metal koji ima i melodiju, i težinu i brzinu, sve što treba. Da je produkcija bolja (prevashodno bubnjevi) ovo bi bilo vrlo ozbiljno a i ovako obećava da će bend itekako imati šta da ponudi u budućnosti. Plaćate koliko želite.

https://covenoath.bandcamp.com/album/dualistic-shrines

A Corona De Cuervos su iz Hondurasa  i njihov EP En Caso De Traici​ó​n ima tri pesme simpatičnog death metala. Ovo vuče malo i na neke modernije forme, sa deathcoreu-nalik detaljčićima, ali je korektno, i prijatno producirano, sa odličnim muziciranjem pa mi je bilo nekako po meri:

https://coronadecuervos.bandcamp.com/album/en-caso-de-traici-n-ep

Za ljubitelje mračne, spore, skurilne muzike, Act of Impalement iz Nešvila imaju drugi album, Infernal Ordinance i ovo je težak, masivan death metal sa malo doom metal inercije u svojim tromim ritmovima ali sa svakako dovoljno death metal agresivnosti na gitarama. Ima ovde i bržih ritmova mada je generalna estetska namera ovog benda da vas smrvi masivnošću i, mora se priznati da činjenica da album traje manje od pola sata radi u njihov prilog:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/infernal-ordinance

Na kraju smo, sa kros-žanrovskim albumima i hevi metalom. Lajpciški Fvnerals nisu, tehnički gledano doom metal bend, ali njihova muzika ima jaku doom komponentu u svojoj sporosti, težini i teatralnosti. A inače, pa, album Let the Earth Be Silent je između post roka, filmske muzike, pa i moderne akademske kompozicije, ali sve ugođeno na uho metalca koji želi da malo proširi svoje vidike. Mračno, hermetično, a opet prijemčivo, ovo vredi čuti:

https://fvnerals.bandcamp.com/album/let-the-earth-be-silent

Mental State je poslednji ikad album nizozemskih Skeletor, a, da se ne lažemo, imali su pre ovog samo jedan album, još 2010. godine. Dakle, ne bend sa velikim opusom ali Mental State je vrlo šarmantna kombinacija death metala, thrash i hardcore strategija i neočekivanih skretanja u melodičnom smeru. Greota je da se bend sa zapravo upečatljivim, originalnim programom na svom drugom albumu raspada ali svakako je red da ih ispoštujete i zavrtite njihov finalni snimak:

https://skeletor1.bandcamp.com/album/mental-state

Raised On Heavy Radio je nova kolekcija obrada nekih klasični(ji)h hard 'n' heavy pesama koje peva hipertalentovani Ronnie Romero. Ronnie je već srazemrno nedavno imao jednu ovakvu kompilaciju ali sa više rok pesmama, pa je ovo lepo skretanje u metal smeru, sa bendovima poput Manowar, Judas Priest, Black Sabbath, pa i Rainbow u kome, jelte, peva, završavajući sa sve Metalikom. Ronnie je opasan pevač a mada su aranžmani i produkcija izrazito ,,mejnstrim", ovo su većinski jako dobre pesme i naprosto je slavlje slušati ih ovako dobro urađene. Ne propustiti, pa niste ni vi od kamena:

https://youtu.be/Un1bgZA54PU

Neka album nedelje bude jednom iz blek metal sfere. Supremative su španski ekstremno sirovi blek metal sastav koji sa svojim debi albumom, Goat Blood Communion (a koji su pre tri godine pripremali isotimenim demo snimkom) ponosno nastavlja legat ranih dvedesetih i zvuka totalnog crnila i haosa kakav su nam doneli fenomenalni Kanađani Blasphemy. Supremative su manje-više isto to, dakle, razmrljan, crn, haotičan ali ne GLUP ili nemaštovit black-death prodor direktno u vaše sinapse, sa muzikom koja jeste u principu zid tamne buke, ali taj zid, kada ga bolje pogledate, ima MNOGO detalja. Svakako treba izdržati ali meni je ovo fenomenalno, sa nepretencioznim trajanjima pesama i energijom kojoj se ne može reći ne:

[font=]https://crimsontideproductions.bandcamp.com/album/supremative-goat-blood-communion[/font]

[Meho Krljic]

Mršava nedelja? Pa, možda. Na kraju krajeva, planeta kao da nam je rekla da smo nevredni zauzimanja prostora na njenoj površini katastrofalnim zemljotresom u Turskoj i Siriji koji je, avaj, samo vrhunac nesreće što je dobrim delom sami proizvodimo. No, za utehu, bilo je dobrog metala. I panka. I panka, da. Poslušajmo zajedno:

Blek metal na početku? You know it. Ponekada valja poslušati i nešto objektivno ogavno. Jer ima dobre i loše ogavne  muzike, jelte. Sa imenom benda (jednočlanog, naravno), kao što je Raping Christ znate da od kolumbijskog autora po imenu Necrofago (čovek jerođen 2003. godine, za ime sveta) ne možete da očekujete ništa drugo do ogavnost. Dosadašnji opus benda je isključivo usmeren na slavu satanizma i unižavanje Isusa, pa i novi album, Under The Pagan Silence Of Satan nastavlja u istom smeru i mada je ovo estetski gledano ogavno, zapravo je dobro. Ovo jeste jednostavan, sirov, lo-fi blek metal ali je TAČNO onako formatiran kako očekujete ne bi li vam ukazao da u sociopatiji ima i nečeg otmenog. Mislim, nema, ali umetnost nam stotinama godina pokazuje zašto neki sociopati misle da ima. Pa je ovo dobro ukazanje:

https://rapingchrist.bandcamp.com/album/under-the-pagan-silence-of-satan

Uzbekistanski Nutyaš je svoj prvi album, Dark Spirits of the Ancient Places snimio kao kombinaciju ekstremno sirovih, pankerskih blek metal zakucavanja i minimalističkih ,,ambijentalnih" komada odsviranih na analognom sinstisajzeru. Ovaj supersvedeni pristup iznenađujuće dobro radi. Blek metal delovi su oštri, sirovi i zaista bliži hardkor panku nego onom što se danas podrazumeva pod terminom blek metal, a elektronski delovi nemaju dungeon synth gizdavost već su bliži sirovoj analognoj elektronici kakvu bi vam, recimo, servirao Toshimaru Nakamura ili neko sličan. I meni to lepo pristaje jedno uz drugo a album plaćate koliko hoćete:

https://nutyas.bandcamp.com/album/dark-spirits-of-the-ancient-places

Upečatljiv, himnični blek metal na novom albumu ukrajinskih Burshtyn. Bend je na svom četvrtom albumu, Апокриф snažan u izrazu i pročišćen u koncepciji sa sirovim zvukom a melodičnim temama. Vrlo ubedljiv slovenski blek metal, dakle, pripremljen stručno i serviran zrelo, bez ukrašavanja. Odlično:

https://burshtyn.bandcamp.com/album/apocrypha

Dosta solidan blek metal iz kuhinje dvočlanog američkog projekta Häxanu a na drugom albumu, Totenpass. Ovo je oštro, energično i pomalo monotono, ali ima dobre rifove i drži pažnju u dovoljnoj meri da mogu da ga mirne duše preporučim. Mislim, svira se brzo, krlja se, to je dovoljno!

https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/h-xanu-totenpass 

Black metal slavlje nam ove nedelje stiže iz Malezije posredstvom novog EP-ja veterana Barbalans. Osnovani još polovinom devedesetih Barbalans sa Abysmal Diabolic Visceral donose četiri pesme (plus intro) jednostavnog, nekomplikovanog, organskog blek metala koji ide napred kao mećava i ruši sve pred sobom. Ovo je melodično i sirovo i prijemčivo a agresivno, kombinujući sve svoje dobre odlike u jednu ubitačnu, razaračku celinu. Sjajan materijal:

https://goatlordthrecords.bandcamp.com/album/goat-72-barbalans-abysmal-diabolic-visceral

Caviary to the General je drugi album poljskih razbijača Terrestrial Hospice i ako ste navikli da o poljskom blek metalu razmišljate kao o kontemplativnijoj, progresivnijoj, emotivnijoj pa i melodičnoj muzici, dopustite da vas ovi ljudi resetuju. Duo iz Gdanjska RAZBIJA, testeriše, zakiva i bavi se drugim metaforama iz građevinske profesije i ovaj album je polivačina, ali ne bez (dosta) sofisticiranosti i dobro napisanih pesama. Moćno!

https://youtu.be/lbdbXmi3cBM

Belorusi Ciemra neće od mene dobiti nagradu za najgenijalniji blek metal album svih vremena ali njihov debi, The Tread of Darkness je vrlo pristojna ploča. Ovo je onaj moderni, savremeni blek metal sa melodijom, naprženom, sasvim nedinamičnom produkcijom ali sa navijačkim, himničnim kvalitetima i ma koliko da ja gunđam i tražm nešto brže i jebenije, ovo ne da ima svoju publiku nego kida:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/the-tread-of-darkness
https://youtu.be/x9ZdlrKihFM

Mađarski vvilderness je vrlo melodičan i narodnjački inspirisan na albumu Path, njihovom četvrtom za poslednjih pet godina. Ovo je u suštini post-blek metal muzika ali sa MNOGO folk motiva i meni se to, ako na stranu stavim samu produkciju, vrlo dopada. E, sad, jeste, miks to sve malo smulja i izpasira previše za moj ukus ali pesme su simpatične uz nadahnuto mešanje tradicionalnih instrumenata sa elektrikom. Slatko:

https://vvilderness.bandcamp.com/album/path

Španski melodični trio Frozen Dawn ima novi, četvrti album, The Decline of the Enlightened Gods i ovo je prijatan, vrlo profesionalno sklopljen blek metal sa malo death metal elemenata, puno melodije i kvalitetne svirke. Pričamo o bendu koji svira zajedno duže od deceniju i po a i članovi su mu pedigrirani i iskusni pa je ovo paket možda ne izrazito maštovitih ali izrazito kvalitetno sklopljenih pesama melodičnog black-death profila. Lepo:

https://frozendawnbm.bandcamp.com/album/the-decline-of-the-enlightened-gods-black-metal

Italijani Homselvareg, pak, nude vrlo uredan, prijatan, komunikativan moderni blek metal na svom četvrtom albumu, Ventunesimo secolo. Za mene je ovo u načelu premelodično, ali moram da istaknem da Homselvareg imaju dosta moćne aranžmane sa puno dinamike i vrlo organske, zdrave svirke i da je ploča napisana IZVRSNO pa za ovo idu jake preporuke:

https://homselvareg.bandcamp.com/album/ventunesimo-secolo
https://koldcaveproduction.bandcamp.com/album/homselvareg-ventunesimo-secolo

Isto iz Italije su i Ad Omega a čiji drugi album, Aphelic Ascent isto vrti taj savremeni blek metla sa više atmosfere nego rifa. No, meni je to okej, sa pesmama koje nisu preterano maštovite ali se izrazito trude da budu stalno drugačije i drže pažnju slušaoca. Produkcija izrazito nedinamična ali album ima lepu atmosferu i generalnu temu:

https://adomega.bandcamp.com/album/aphelic-ascent

Ajmo na stoner, doom, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Nemački Emperors Lair (tako, sve bez apostrofa) imaju da vam ponude odličan album naslovljen Dare Mighty Things. Ovo je atmosferičan heavy rock, sa stonerskim gitarama, sporim ritmovima i finim melodičnim vokalima. Dakle, iako je u osnovi bluzina, nadgradnja je metalska ali na jedan dostojanstven način tako da ovo može da sluša i starija publika izrasla na '70s hard roku, a kojoj neće smetati nizak štim i debeo zvuk gitara. Pristojno napisane pesme i dobar, jelte, mood tokom celog materijala:

https://emperorslair.bandcamp.com/album/dare-mighty-things 

Dobri su i Italijani Sonic Bong sa svojim istoimenim albumom koji nudi prljav, pankerski stoner zvuk. Ovo nije pametno, nije sofisticirano, ne zanima ga ,,atmosfera" nego samo niže rifove i valja gruv napred, ali ima tu dosta autentičnosti i energije kakvu ljudi što se počesto ,,bonguju" umeju da cene:

https://sonicbong.bandcamp.com/album/sonic-bong 

OK, bend se zove Drug Mother, za šta bi trebalo da se dodeljuje neka nagrada na kraju meseca ili makar slobodni dani. EP se zove Rise Witch a bend kaže da je u pitanju konceptualni materijal gde je koncept da se napušite droge i gledate vešticu. Jebiga, KUL LIKOVI. Ekipa je iz Australije i Rise Witch donosi teški, lepljivi ali stameni stoner rok. Izvrsno:

https://drugmotherband.bandcamp.com/album/rise-witch

Stoneri iz Nju Džersija, Troll Teeth su nam već poznati i omiljeni a novi album, prvi u postavi sa četiri muzičara, Troll Teeth: Underground Vol. 1 vrlo lepo podiže letvicu naših očekivanja na više. Ovo je i dalje napušena, spora, psihodelična muzika ali Troll Teeth ovde dosta eksperimentišu i sa zvukom i sa aranžmanima nudeći metal koji je svoj, osoben i stalno interesantan. Odlični Electric Talon Records sa još jednim pogotkom:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-underground-vol-1

Kanađani Father Moon imaju dosta krš produkciju na svom albumu FM, ali je muzika zanimljiva. Ovo je okultni, psihodelični doom metal koji forsira dirljive melodije i jedan organski, jednostavni gruv. Ima tu fine emocije i da je snimljeno bolje, bilo bi upadljivo dobro. Ovako je interesantno:

https://fathermoonofficial.bandcamp.com/album/fm

Isto iz Kanade su i Old Mine Universe, zanimljivog imena i solidnog debi albuma, This Vast Array, a koji je neka vrsta modernog hard rok opusa. Dakle, smešteni smo između teškog stonera i zaraznog desert rocka, sa daškom grungrea, a sve je lepo napisano i karakterno odsvirano. Može da se pušta i normalnim ljudima mada će pušači kanabisa najviše profitirati. Lepo!

https://oldmineuniverse.bandcamp.com/album/this-vast-array

Leroy T. Brown su ne čovek nego tri čoveka okupljena pod tim imenom, rokerska, čukačka ekipa iz Štokholma. Album The Yellow King nudi energičan, mišićav hard rok sa moćnom power trio dispozicijom, grubim, himničnim pesmama, jasnim utemeljenjem u električnom bluzu i psihodeliji ali sa jednom jasno pankerskom nadgradnjom. Ovo je razbijački a istovremeno gruverski, pa zadovoljava sve vrste najnižih poriva u čoveku. Ne propustiti:

https://leroytbrown.bandcamp.com/album/the-yellow-king

Iako album Revelations Of The Sacred Skull kanadskih Lüger izdaje italijanski Heavy Psych Sounds Records, ovo nije ni stoner ni doom ploča. Lüger su prljav, nevaljao rok bend negde između gitarskog nojza, panka i stoner roka, sa pesmama koje su stvorene za šutku i pijano padanje po podu, onako, himnične a bez pretenzije da će biti himne za ikog sem za najpolomljenije među nama. Kvalitetan album, odličan provod:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/l-ger-revelations-of-the-sacred-skull
https://youtu.be/tFtHaxcGtNU

Volite li gotski doom metal? Ja ne naročito, ali moram da preporučim debi album turskih Sermon jer je, pa, prilično upečatljiv. Bend je negde na liniji zvuka koji su My Dying Bride i Paradise Lost vozili 1991.-1992. godine i, pa, da se ne lažemo, mene doji ta kombinacija death metal osnove i tužnih, uplakanih gotskih melodija. I onako, sirovo je, nije preproducirano a pevač se trudi da zvuči ko Peter Steele i to je sve slatko:

https://bitumeprods.bandcamp.com/album/till-birth-do-us-part

Doom metalci Veilcaste iz Indijanapolisa su mu se dopali prošle godine pa sam i albumu Precipice, njihovom drugom posvetio dosta entuzijastičke pažnje. I mislim, muzika je solidna. Ne mnogo maštovita ali korektna, sa težinom, gruvom, melodijom, teksturom. Ali album na dole veoma vuče užasno pevanje Dustina Mendela koji je konstantno u blagom falšu i jebem mu mater... Mislim, za ekstremni metal se stvarno ne očekuje da budete Enriko jebeni Palaco ali Mendel mi baš kvari sreću ovde. Ako ste manje osetljivi nego ja, možda vam neće smetati a muzika je svakako solidna:

https://veilcaste.bandcamp.com/album/precipice

Portugalski sludge-doom sastav Pé Roto nema neki komplikovan koncept. Album Tormento valja spore, teške, mučne pesme u tempu kretanja glečera i sa svom suptilnošću pada meteora na površinu naše planete, a to veoma dobro radi posao. Album je ujednačen i hipnotički efektan u svojoj monotonosti i sirovoj ali funkcionalnoj produkciji. Sve je gde treba da bude i mada ovde nema mnogo sad neke maštovitosti, u muzici se uživa na jednom vrlo primalnom nivou:

https://pe-roto.bandcamp.com/album/tormento

I idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal, tako te neke brže forme. Pretpostaviću da je bend Vestia iz Argentine jer odande im dolazi izdavač. Era Muerta im je, isto pretpostavljam, debi album i upitanju je opus sasvim zrelog, kvalitetnog thrash metala sa samo malo death metal elemenata. Ovo ima sve što treba: energičnu svirku, dopadljive solaže, mošerske delove i jedan fini old school mentalitet. Prijatno, bez  sumnje:

https://blackrattrecords.bandcamp.com/album/era-muerta

Pest Control su iz Lidsa u Engleskoj a Don't Test the Pest im je prvi album i ovo je, u skladu sa imenom, dopadljiv, razobadan krosover stare škole. Pesme su po minut i po, zvuk tvrd ali dinamičan, svirka ljuta i sve je kao da je 1988. godina a mi mnladi, lepi i optimistični iako sve vreme pričamo da nikm nikad nije bilo gore nego nama. Prijatno:

https://pestcontroluk.bandcamp.com/album/dont-test-the-pest
https://qualitycontrolhq.bandcamp.com/album/dont-test-the-pest

Omiljeni nam brazilski žensko-muški krast kombo Crush All Tyranny ima sirov i prelep živi album Ao Vivo na Red Star Studios. OK, ovo je snimljeno u nečemu što se zove studio, ali čuje se tu i neka publika, a zvuk je toliko sirov i agresivan da sve zvuči kao apsolutno propisan živi materijal. Bend je u opasnoj formi i čuka svoje antiautoritarne himne bez trunke kompromisa, sprintajući kroz brutalni thrash, sa jednostavnim rifovima, stalno istom ritmom i surovim ženskim vokalima. OPAKO.

https://crushalltyranny.bandcamp.com/album/ao-vivo-na-red-star-studios

Teeth Marks su budimpeštanska hardkor/ metal supergrupa sa debi albumom Humans Are The Virus inspirisanim, između ostalog aktuelnom pandemijom. Ovo je ULTRA HEAVY hardkor sa zvukom i štimom švedskih death metal bendova ali pesamama od po minut i po. One su uglavnom spore ali ima i brzih ispada pa sve to mene malo loži a malo i nervira. Al dobro je:

https://teethmarks777.bandcamp.com/album/humans-are-the-virus

Još vrlo teškog hardkora sa metal osnovom donose Blank iz Kvebeka. EP Planets Aligned je baš, ono, satiranje, sve u srednjem tempu sa gitarama koje melju i ciče i agresivnim vokalima. Nije deathcore al mu je najbliži rod:

https://blankofficial.bandcamp.com/album/planets-aligned

A onda i Know//Suffer iz Teksasa mešaju hardkor i metal sa solidnim uspehom. EP  Winter Two Piece ima dve besne, mrveće pesme smeštene između moshcorea i death metala, sa betonski tvrdim zvukom i mnogo zle volje. Nećete pogrešiti:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/winter-two-piece

I još metaliziranog, mošerskog, sildežijskog hardkora stiže iz Ajdahoa na albumu sastava Grave Way naslovljenom Apostles of Punishment. Dobro, nije baš album, ovo ima pet pesama, pa je u pitanju minialbum a što je okej jer je ovo muzički prilično ujednačeno po tempu i dinamici pa bi meni bilo i dosadno da je duže. Ovako je taman, sa svojim vrlo klasičnim rifovima i pevačem koji baš dere grlo. Solidno:

https://graveway208.bandcamp.com/album/apostles-of-punishment

Za malo (skoro) čistog panka bacićemo se do Olbenija u Njujorku gde žive Halo Bite. EP Real Guns, Fake Holsters (dobar naziv!) ima dve pesme odličnog hardkor panka koji jeste sirov, energičan i agresivan ali na jedan autentično odl school način sa puno dinamike i maštovitosti u komponovanju i aranžiranju i sa zajebanom pevačicom. Halo Bite su podsećanje da hardcore prečesto znači samo kopipejstovanje postojećih predložaka dok je prostor za inoviranje i individualni izraz praktično neograničen. Odlično:

https://halobite.bandcamp.com/album/real-guns-fake-holsters

Never Again​/ ​Cutdown split je split WP između dva hardkor benda iz Nju Džersija i oba piče old school, trešerski hardkor koji metala ima u sebi taman da zamiriše ali ne i da prevagne. Ovo nije mošerski, siledžijski hardkor kakav je danas prilično dominantan već klasičnija, brza svirka i meni vrlo prija.

https://rebirthrecordsphl.bandcamp.com/album/never-again-cutdown-split

Kostarikanski Ardïd donose četiri pesme surovog, sirovog d-beat/ crustpunka na EP-ju  Idealista de la Violencia. Nema tu mnogo filozofije, ovo je kao nešto ispalo iz finske kuhinje cirka 1986. godine, sa samo za nijansu debljom produkcijom i ako volite takav zvuk, nema prostora za grešku:

https://ardidpunk.bandcamp.com/album/idealista-de-la-violencia
https://espasmonerviosorecords.bandcamp.com/album/idealista-de-la-violencia

Švedski grindcrust skoro uvek prija ušima, pa tako split EP dva benda, Brainwasher i Axis of Despair donosi dosta sreće. Brainwasher imaju dve pesme heavy zvuka, krvoločnog d-beat i blatsbeat kombinovanja i odlične produkcije. Axis of Despair imaju kraće i brže pesme, bliži su deathgrind zvuku i generalno jebu kevu. Odlična ponuda sa obe strane, nećete pogrešiti odaklegod da priđete. Ima i vinil u Martu a za sada kupite empetrojke:

https://brainwashergrind.bandcamp.com/album/split-with-axis-of-despair
https://axisofdespair.bandcamp.com/album/split-with-brainwasher

Za porciju maštovitog, raznovrsnog a opet agresivnog i sirovog hardkora tu su kalifornijski Negatve Blast sa debi albumom  Echo Planet. Ovaj projekat članova OFF, Hot Snakes, Earthless, CON•TACT i još nekih bendova vozi muziku koja ne kopira readymade pristupe i uspeva da bude delom pank, delom metal, delom psihodelija a u celini razbijačka. Osam pesama, puno energije:

https://negativeblast.bandcamp.com/album/echo-planet

Odlični su i Big Laugh iz Milvokija čiji album, Consume Me nudi deset pesama agresivnog ali i atmosferičnog hardkora i panka sa sludge metal zvukom (msilim, slušajte taj bas!!!), vrlo karakternom izvedbom i pesmama koje su raznovrsne. Ali i kratke. Ovde nema vremena da se monotonija dogodi jer Big Laugh prže svom snagom i idu brzim korakom iz komada u komad, nudeći superiorenu viziju savremenog panka. Moćno i apsolutni pogodak za pedigriranog izdavača Revelation!!!!

https://biglaugh.bandcamp.com/album/consume-me

Njujorški Thin sviraju, jelte, mathgrind pa su i pesme na albumu Dusk kratke, manične, pune promena ritma, bizarnih disonanci, neverovatnih preokreta koje samo što ste registrovali zamene novi preokreti... Volim ovako maštovite grindcore bendove i mada Thin kao da se trude da minimalizmom sebe oteraju u opskurnost, ovo je ploča apsolutno vredna vaše pažnje i vremena:

https://thinshred.bandcamp.com/album/dusk

Slug Gore su italijanski deathgrind sastav sa fiksacijom na puževe i, mislim, što da ne? Prvi EP, Extraterrestrial Gastropod Mollusc nudi vrlo ubedljivu svirku, dobru produkciju, zreo i zaokružen zvuk. Nije da Slug Gore pucaju od neke inventivnosti i originalnosti ali nude brz, energičan i zabavan metal koji je nemoguće slušati bez osmeha na licu.

https://sluggore.bandcamp.com/album/extraterrestrial-gastropod-mollusc

Nešto mi se čini da je William Edwards aka Christian Badia rekao da će njegov projekat Massacred malo da pauzira ali evo, ove godine je Argentinac već izbacio dva snimka. Ove nedelje, konkretno, promo demo snimak nazvan Dark Insanity i ovo je super lo-fi deathgrind u stilu Mortician samo još prljavije i brže. Badia je talentovan čovek i nadam se da će uskoro da se čuje i nešto od njegovog goregrind projekta Hatefilled, ali do tada, dobar je i Massacred. Plaćate koliko hoćete al nemoj da se iživljavate, prošli put je Badia stavio fiksnu cenu kad je video da niko ništa ne plaća:

https://massacred669.bandcamp.com/album/dark-insanity-promo-2023

Jednočlani projekat iz Tenesija, Impaled Divinity zvuči dosta robusno na svom prvom demo snimku, Heretical Emanation. Tri su to pesme energičnog, dobro napisanog i pošteno produciranog slamming/ brutal death metala koji, a što je osvežavajuće, priča o jeresi i veri a ne samo o čerečenju, komadanju i raznim bolestima. Meni prija ovakav, pametniji ali i dalje dovoljno down and dirty slem a ako vam se dopadne demo – koji plaćate koliko hoćete – krajem meseca izlazi i propisan prvi album koji u ovom trenutku možete preorderovati za svega dolar. Sreća i radost!

https://impaleddivinity.bandcamp.com/album/heretical-emanation

Inculcate / In Reptilian Pathways je odličan split EP sa dve pesme od strane bendova Nucleus i Azath koji su iz kalifornije i iz Kanade. Ovo je death metal PREMIJUM kvaliteta, agresivan a sofisticiran, zao a prijateljski nastrojen, odlično produciran i veoma vredan vašeg novca i vremena:

https://unspeakableaxerecords.bandcamp.com/album/split-5

Disguised Malignance iz Finske su svoj promo materijal Unearthly Death snimili u prostoriji za vežbanje ali ovo je vrlo kvalitetan, mošerski death metal old school provinijencije i zvuk je znatno bolji nego što biste očekivali. Čak i bolji od mnogih ,,stvarno" produciranih death metal albuma koji nemaju nikakvu dinamiku. Disguised Malignance su odlični i ovo vredi sva ta četiri evra koliko traže:

https://disguisedmalignance.bandcamp.com/album/unearthly-death-promo-23

Descent of Man iz Minesote imaju novi EP, A Cosmic Hunger, sa tri pesme kvalitetnog, solidno produciranog death metal zvuka. Ovo je kreativno i pametno a da se ne odmiče od gruva i agresije koje tražimo u death metalu pa je u pitanju vrlo fin produkt srednje struje koji će zadovoljiti svakog što voli energiju i agresiju ali i ukusan rif:

https://descentofman.bandcamp.com/album/a-cosmic-hunger

Nisam neki veliki ljubitelj In Flames, pogotovo njihovog kasnijeg autputa koji se odmakao od death metal osnove da istražuje metalcore i groove metal teritorije pa tako nisam raspamećen ni novim albumom naslovljenim Foregone. Previše ovde ima groove metal elemenata za moj ukus, da to bude jasno, pa melodičnih metalcore refrena od kojih ja odmah suzbijam bljuvanje, ali dobro JA SAM BUDALA, TO SMO VALJDA UTVRDILI, pa da kažem da ovde ima i nekoliko vrlo dobrih death metal komada u klasičnom gotenburškom stilu i da one vrede da se čuju:

https://inflamesofficial.bandcamp.com/album/foregone

Kad smo već u Švedskoj, istina je da smo navikli da švedski death metal zvuči jednostavno, organski i spontano ali nisu SVI švedski bendovi zakonski obavezani da rade u buzzsaw ili melodeath stilu. Carnosus iz mesta Örebro su tehničkiji i više vuku na, jelte, Ameriku. Drugi album, Visions of Infinihility je melodičan a uredan komad tehničkog death metala koji se ne gubi u egzibicijama i forsira kvalitet pesama i razgovetnost što ipak ne poništava njegovu žestinu i energiju. Kvalitet je kvalitet i ovo je milina slušati sa svim tim hrskavim vokalima i skoro pa neoklasičarskim radom sa skalama (slušajte rifove u Calamity Crawl, za ime sveta!). Odlična ponuda:

https://carnosus.bandcamp.com/album/visions-of-infinihility

Flub su ponovo tu, sa EP-jem Dream Worlds i njihova kombinacija melodičnog, tehničkog death metala i deathcorea je i dalje dopadljiva. Kalifornijski kombo ovde donosi četiri pesme brzog tempa, neoklasičarskih melodija i sa puno, puno šarma ako volite ovakvu muziku.

https://flub.bandcamp.com/album/dream-worlds

Indonežanski žensko muški jurišni odred Sigils of Ruin izbacio je prvi demo, jednostavno nazvan Demo I i ovo su dve pesme kavernoznog, moćnog death metala. Nema ovde filozofiranja, samo ozbiljnih batina koje će slušalac dobiti u nekoliko brzina, kroz teške gitare, iznurujuće bubnjeve i zastrašujuće vokale. Prelepo.

https://sigilsofruin.bandcamp.com/album/demo-i

Tentacult iz Sakramenta lepo zvuče na debi albumu, Lacerating Patterns nudeći mračni, a njihov izdavač (Transylvanian Recordings) kaže i malo avangardni death metal. U to se valjda ubraja da prva pesma na albumu traje 12 minuta ali i zvuk koji ne forsira težinu onoliko koliko je u death metalu standard. Tentacult su maštoviti, imaju dobru atmosferu i nude i malo fine doom metal sporosti i melanholije. Pristojno:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/tentacult-lacerating-pattern

Pri kraju smo i sada obrađujemo heavy metal ali i kros-žanrovske produkte. Novi album projekta Beastial Piglord zove se What To Do When Virtue Fails i ovo je najmetalskija ploča koju je talentovani muzičar iz Severne Karoline snimio u mnogo meseci. What To Do When Virtue Fails otvoreno aludira na death metal sa svojim blastbitovima i dubokim vokalima, ali ovde je i dalje očuvano mnogo Piglordovog eksperimentalnog apetita i istraživačkog stava pa je album vrlo osvežavajuć pogled na ekstremni metal a cena je, kao i (skoro) uvek ona koju sami odredite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/what-to-do-when-virtue-fails

Detroitski Mechanophile su između sludge metala, noise rocka, power electronicsa i grindcorea i ovo je UBITAČNA kombinacija. Album Live from The End je kratak, sladak, snimljen uživo a MOĆAN u svemu što radi, i da traje duže ne bi ni valjalo jer od ovog mogu da otkažu razni organi. Apsolutni pokolj, a sa osećajem, maestralno!

https://mechanophile.bandcamp.com/album/live-from-the-end 

Pitsburški Úzkost kombinuje black metal, sluge metal pa i death metal (možda i malo dooma i grindcorea) pa je EP sa dve pesme For Property and Profit jedna gusta, nabijena mešavina. Ali radi posao. Úzkost imaju dobar zvuk i ovo su solidno napisane kompozicije sa atmosferom i energijom. Vredi vremena i para:

https://uzkost-band.bandcamp.com/album/for-property-and-profit

ShortageOfSanity su iz Drezdena, ime im je na Engleskom ali pevaju na Ruskom jer su, jelte, Rusi. Pakao. Enivej,muzika je, pa, neka kombinacija thrash metala, deathcorea,  groove metala i death metala i mada to sad zvuči konceptulano jako komplikovano, pričamo o muzici koja je pitka i komuniktivna. OK, ima u njoj dosta deathcore šmeka što meni kao ne bi trebalo da se svidi ali ShortageOfSanity to nekako lepo spakuju. Split to the Bone je vrlo sladak split album sa singapurskim Kitasuka gde se bendovi smenjuju nakon svake pesme i Kitasuka su sličan sastav koji ima i malo nu metala u svoj toj smeši, dobro je produciran i generalno ovo je iznenađujuće lep album za moje uši:

https://shortageofsanity.bandcamp.com/album/split-to-the-bone

Century su dva Šveđanina sa ljubavlju ka klasičnom heavy metalu i kasetom  Master of Hell / Stronghold koja sa dve pesme najavljuej debi album što stiže u Aprilu. Valja li to? Oh, valja. Ako volite baš old school zvuk i pesme koje mešaju melodične vokale i energične rifove, sve u tanušnoj, ,,prirodnoj" produkciji, ovde nema greške, Century su doza nostalgije za propisne old school frikove:

https://centuryswe.bandcamp.com/album/master-of-hell-stronghold

Isto iz Švedske su Fredlös koji na istoimenom debi albumu nude vrlo dopadljivu smešu mračne folk muzike i metala. Ovo je sastav o kome ne znam previše ali u njemu svira Alex Hellid, gitarista iz Entombed a pevačica Liv Hope ima odličan glas i tehniku pa se ova ploča modernih folk imaginacija lepo sluša:

https://www.youtube.com/watch?v=LYbYHSZeBso&list=OLAK5uy_lpiwhbrng48gpUF9Ae5i30W7MG7dn6FZ4

Album nedelje? Evo, Italijani Stormo mešaju sve i svašta na albumu Endocannibalismo, i to je jedan uzbudljiv koktel pank ekspresivnosti,sludge rifova, mikrotonalnih intervala, grindcore pucanja... Svakako, ovo je vrlo matematičarski uredno a da ne gubi tu energiju spontanosti i da ne zvuči kao laboratorijski eksperiment nego kao, jelte, produkt ljudi koji krvare i pjevaju. Sa solidnom, bučnom ali adekvatnom produkcijom, Stormo su mi jedno od najprijatnihih iznenađenja ove nedelje:

https://stormo.bandcamp.com/album/endocannibalismo

[Meho Krljic]

E, pa... imamo novi Hellripper, novi Tithe, novi See You Next Tuesday  i ne jedan nego dva nova albuma Ulthar. Jebem mu mater, prošli smo DALEKO bolje ngo što smo zaslužili. Idemo.

Odmah u jaja i na blek metal! Bergenski Pandemonial na svom prvom demo snimku, Cold Shores Ov Beyond sviraju vrlo old school blek metal. Ovo je sirovo, glasno, energično, pankerski i za cenu od koliko date, može veoma da vas usreći. Fino podsećanje na vreme pre nego što je blek metal postao sofisticirana muzika ali već imao ambiciju i viziju elegancije:

https://pandemonial666.bandcamp.com/album/cold-shores-ov-beyond

Detroitski Theophonos snimio je debi album, Nightmare Visions i demonstrirao nam jednu interesantnu kombinaciju avangardnijeg blek metala i hardkora ali koja zapravo zvuči vrlo ,,tehnički" uprkos nešto labavijoj formi koju bi ovakva žanrovska smeša nekako po prirodi sugerisala. Dakle, Theophonos, solo projekat jednog Jimmyja Hamzeyja, nudi kompaktne, često vrlo hedbengerske pesme koje imaju jak rif-rad i matematičarske ritmove, ne zaboravljajući naravno ni za moderni blek metal karakteristične atmosfere i pune akorde, pa je ovo lep, i intrigantan paket pritom prilično suvog, prijatnog zvuka. Lepo, zaista:

https://theophonos.bandcamp.com/album/nightmare-visions

Sofijski Vlas imaju debi EP, kathedral i ovo je black-death metal sa dosta fine atmosfere i okultnih preliva u koje se onda lepo uklope death metal rifovi. Dvojica članova ovog benda (Belobog i Černobog, molim lepo) su o ovome očigedno dosta razmišljali i muzika je PREPUNA detalja i mada pričamo o skoro demo-produkciji, sve na kraju ima puno šarma:

https://vlasblackmetal.bandcamp.com/album/kathedral

Scion su iz Norveške i njihov EP Burden zvuči vrlo old school i primitivno sa muzikom koja nije čak ni old school black metal već nešto što mu prethodi. Mračno je,atmosferično, primitivno ali ne i glupo. A i završava se obradom Motorheda. Vredi poslušati!

https://thetruescion.bandcamp.com/album/burden

Hrvatski (mada samo po poreklu, Boris Behara već duže od trideset godina živi u Italiji) Tryglav je apsolutno previše melodičan za moj ukus. Ali pošto moj ukus ima razumevanja i za stvari koje nisu napravljene BAŠ za njega, moram da ukažem da je drugi album ovog jednočlanog projekta, The Ritual, vrlo lepo sklopljen. Ovo je moderan, melodičan blek metal jakog tempa i visokog energetskog nivoa. Ima ovakvih bendova mnogo u današnje vreme ali je lepo videti da se neko iz naše, jelte, zajednice, ovako autoritativno upisuje na mapu:

https://tryglav.bandcamp.com/album/the-ritual

Zato mi je novi album norveških Tulus legao ko budali šamar. Veteranska ekipa iz Osla svira od početka devedesetih pa je i sedmi album, Fandens kall vrlo ugodno utemeljen u drugotalasnim idejama i senzibilitetu, ali zvuči savremeno i samouvereno. Mislim, ovo je muzika koju zabole kuras za trendove, za to kuda blek metal danas ide, ali i za to kako drugi ljudi iz iste generacije sviraju. Fandens kall je ploča koja govori ono što želi, kroz pesme koje su jednostavne ali samo zato jer su očišćene od obaveznog žanrovskog programa. Ovde nema besmislenih gestova i generičkih rifova koje drugi bendovi imaju samo zato što se to tako radi u blek metalu pa Tulus naprosto zvuče autentično i moćno u svakom komadu. Vrlo lepo:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fandens-kall

Čileanski jednočlani Winds Of Tragedy je između black metala i doom metala, sa inklinacijom ka melodičnijim temama ali i sa dovoljno generanog jebanja keve u muzici da se meni njegov drugi album, Hating Life prilično dopadne. Ovoje nekako sirovo, neposredno i sva ta konceptualizacija oko depresije i tragedije na kraju se lepo namesti u pesmama koje su suštinski jednostavne i bazirane na prostim, prijemčivim temama i krljačkoj svirci. Može!

https://windsoftragedy.bandcamp.com/album/hating-life

Jednočlani poljski Zørormr postoji već duže od decenije i The Monolith mu je četvrti album, sa jednim sada vrlo izgrađenim zvukom i profi kvalitetom produkcije. Muzički ovo je teatralan, atmosferičan, ali mišićav blek metal, sa puno melodije, kakav valjda već refleksno očekujemo od Poljaka i mada ne mogu da kažem da je Zørormr bend po mom ukusu (niti da razumem zašto albumnazovete Monolit a onda na omotu nemate, jelte, nekakav monolit), ne mogu da ne primetim da je ovo vrlo dobro:

https://zorormr.bandcamp.com/album/the-monolith

OK, idemo dalje: stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock, psihodelija! Stoned Matter su, po imenu je već jasno, Francuzi i sviraju vrlo prijatan psihodelični stoner rok. Očekivao sam, da budem iskren, instrumentalnu, intimističku muziku sličnu projektima Stone Rebel i Stoned Karma, ali debi album Riding To The Sun pored takve svirke ima i klasičan stonerski program, sa šoferskim pesmama i snažnim, rokerskim gitarama. Mene ovo ispuni lepim senzacijama kad ga slušam, pa probajte i vi. Da se ispunite. Tim, jelte, senzacijama:

https://stonedmatter.bandcamp.com/album/riding-to-the-sun

Temporal Driver su iz Denvera i  Enter Hototo Demos je solidan materijal sa tri pesme stoner/desert rocka koji uspeva da čoveka privuče i uz sebe zadrži jednim odmerenim pristupom, bez hvatanja na buku i forsiranja. Ovde ima lepih melodija i finih detalja u rifovima, a sve se razvija postepeno i prirodno, valjajući sasvim običan gruv napred sve dok slušalac ne shvati da se nalazi usred atraktivnog zvučnog filma. Produkcija jeste malčice jeftinija pa se nadam da će bend ovaj materijal snimiti i za malo više para ali i ovako, ovo ne samo da obećava već i isporučuje i Temporal Driver valja zabeležiti za ponovljena slušanja.

https://temporaldriver.bandcamp.com/album/enter-hototo-demos

Cryptic Witch iz Denvera sviraju organski, džemerski doom metal. Album Summoning, njihov prvi, nije sad nešto superobavezujući jer je u pitanju generalno jedna kolekcija lepih rifova i sporog, relaksiranog gruva, povremeno psihodeličnih, povremeno dubokih death vokala, ali je dobro produciran i sluša se bez napora, sa osmehom na licu. Fino:

https://crypticwitchus.bandcamp.com/album/summoning

Londonski Mancabbage sviraju  prijatan, gruverski hard rok negde na razmeđi sedamdesetih i devedesetih na svom EP-ju OBEY MANCABBAGE OR EVERY LIVING THING WILL DIE! Tri pesme, ne previše svežih ideja, ,,ironični" yellow peril omot, ali korektan, ugodan rokenrol:

https://mancabbage.bandcamp.com/album/obey-mancabbage-or-every-living-thing-will-die-ep

Španski Northern Lights zato nude EP odličnog naučnofantastičnog, psihodeličnog stoner roka pod naslovom As Above. Ovo je razigrano, melodično, čak i malo progresivno sa puno efekata i sintisajzera, odsvirano sa mnogo osećaja za gruv i atmosferu i prijaće svakom gutaču kiseline i pušaču čibuka među vama. A prija i nama strejterima. Dobra produkcija, dobro sve:

https://northern-lights-official.bandcamp.com/album/as-above

Mandaground su nešto između hardkora, sludge metala, post-metala i eksperimentisanja i mada to na papiru deluje dosta komplikovano, EP Of Flourishing and Perishing je uglavnom bučan i gruvi. Ako volite bučnu metal muziku koja se trudi da polomi kalup ali isporučuje decibele i hedbeng, ovo bi trebalo da vam se svidi:

https://mandaground.bandcamp.com/album/of-flourishing-and-perishing-ep

Hail the Void su ekipa iz Britanske Kolumbije i Memento Mori im je drugi album sporog & zavodljivog stoner-doom metala. Iako ploča počinje skoro apstraktnom bukom, Hail the Void se posle uvoda pokazuju kao poštovaoci rifa i melodičnog, gotskog pevanja, pa se uz spori tempo i solidan, zdrav zvuk, ovo vrlo lepo vari. Album ima osam pesama koje su, i pored sporog tempa prilično osobene i razlikuju se među sobom a da bend nudi kvalitetan metal gruv od početka do kraja. Todd iz Ripple Music, koji je ovo izdao, bio je toliko oduševljen albumom da ga je pustio na internet dan ranije kako bi svi uživali duže. Pa uživajte:

https://hailthevoid666.bandcamp.com/album/memento-mori
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/memento-mori

Nemački Abanamat polivaju finim istočnjačkim harmonijama na svom istoimenom i, pretpostaviću, prvom albumu. Ovo je heavy psychedelic rock sav u melodiji i razigranosti, sa vrlo malo pevanja ali mnogo raspevanih gitarskih solaža i puno zaista zaraznog gruva. Ja bez greške padam na bendove koji sve ovo uspeju da umotaju u produkciju što poštuje dinamiku zvuka pa iako Abanamat zapravo nemaju IDEALAN miks i mastering, album im je zdrav i vrlo prijemčiv:

https://abanamat.bandcamp.com/album/abanamat

Šveđani Klastos ne komplikuju preterano na EP-ju The Rat King. Ovo je njihovo drugo izdanje i ima tri pesme stamenog, energičnog ali ne preagresivnog sludge-stoner zvuka, sa jakim gitarama, hrapavim vokalima ali dostojanstvenim, neužurbanim rifovima. Heavy ali ne bez  dinamike, prijatno, pitko:

https://klastosklastos.bandcamp.com/album/rat-king

Kabina je ukrajinski sludge-stoner kombo sastavljen od članova postojećih metal bendova sa željom da se svira sporo i teško. I EP Kabina to i isporučuje sa četiri pesme bolesnih rifčina i paklenog, sporog ritmičkog udaranja. Hardcore vokal je svakako najmanje prijemčiv element ovde ali ni on nije toliko rđav pa Kabina zvuli moćno i zaokruženo sa tekstovima na ukrajinskom i žestinom spakovanom u kratke, ekonomične pesme. Fino:

https://kabinaband.bandcamp.com/album/kabina

Finski The Abbey su verovatno previše prijemčivi za moj ukus ali debi album, Word of Sin im je jedna vrlo impresivna ploča na kojoj se kinematični aranžmani sklapaju oko progresivnog metala sa doom osnovom. Mislim, ovo možete da pustite i normalnoj osobi i da se ona zainteresuje a da se The Abbey i dalje legitimno vode kao metal bend, sa dovoljno gotike da privuku romantične duše a dovoljno progresivne svirke i svežih ideja da i ja ostanem zainteresovan. Jebiga, kad je dobro, onda je dobro:

https://theabbey.bandcamp.com/album/word-of-sin

Kad bend nazovete Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs, jasno je da tražite reakciju određenog sloja publike. Ali ekipa iz Njukasla sa svojim četvrtim albumom, Land of Sleeper tom sloju publke nudi vrlo prijatan, duboko naštimovan, faziran psihodelični stoner rok sa daškom doom metala pa mislim da sloj neće imati zamerki. Osam heavy, atmosferičnih pesma, dosta sabatovskih rifova, ekonomično aranžiranje, topao, hrskav zvuk, sve je kako valja. Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs se ne ubijaju od originalnosti ali znaju zanat:

https://pigspigspigspigspigspigspigs.bandcamp.com/album/land-of-sleeper

Australijski Jack Harlon &The Dead Crows mi je bio sjajan pre par godina sa albumom The Magentic Ridge pa sam sa radošću pozdravio i novu ploču, iako ona ne sadrži autorsku muziku. Hail to the Underground je zapravo staromodni tribjut album, kompilacija obrada nekih značajnih bendova iz naše prošlosti i Tim Coutts-Smith i ekipa su ovo pravili tokom pandemijskih lokdauna, bežeći u taj neki zdrav razum. I mislim, fazirana, psihodelična kolekcija obrada Joy Division, God, Butthole Surfers, Bauhaus, Melvins, My Bloody Valentine i Amon Duul?? Pa ako vam OVO nije zanimljivo, mora da ste premladi da uopšte čitate ovakve gadosti kakve pišem. Ali poslušajte, sjajno je, jebem mu:

https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/hail-to-the-underground

Ali Owl iz Oklenda su me uhvatili nespremnog svojim trećim albumom Geomancy koji njihov stoner rok pomera daleko prema formatu progresivnog roka, čuvajući težinu i rif, ali pakujući sve u dinamičan, prirodan zvuk i nadahnute, interesantne aranžmane. Geomancy je ništa ako ne ambiciozan sa dvanaest pesama od kojih svaka ima svoju priču, bez filera i obaveznih sastava, i ovo je izvrstan proggy album za ljude kojima je ,,normalan" progresivni rok isuviše pretenciozan. Owl sve drže prizemljeno, ukorenjeno i heavy, kako i valja da bude. Odlično:

https://owlbrotherhood.bandcamp.com/album/geomancy

Ajdemo sad na brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Čileanski kvartet Dark Seducer učiniće sve da vas zavede svojim prvim EP-jem, Divinidad mortal. Što se mene tiče, ja sam sklon da padnem na njihovo treptanje i pućenje usana pošto je ovo muzički vrlo, vrlo u mom, jelte, bolparku. Pričamo o blackened speed metalu koji ima i melodiju i sirovost i, najvažnije (za mene), brzinu. Produkcija je zapravo vrlo pristojna sa lepom separacijom isntrumenata i više nego zdravom dinamikom (slušajte bas kako umiljato prede!) a pesme su vrlo solidne, sa pržećim rifovima i pevačem koji zvuči kao da se rastaje sa dušom. Ugodno!

https://darkseducer.bandcamp.com/album/divinidad-mortal

Blackened thrash metal je na programu švedskih Last Legion, tj. na njihovom debi albumu, Metall, blod & aska. Iako je bend u prethodnim studijskim inkarnacijama imao dodire i sa death metal delom spektra, ovo je sirov, primitivan ali stručno istesan blackened thrash sa čak više black nego thrash elemenata i dosta maštovitosti (koja ubraja i ukusna umetanja death metal rifova kad je to oportuno) i pristojnom produkcijom. Dopadaju mi se Last Legion, imaju štofa i karaktera.

https://lastlegionmusic.bandcamp.com/album/metall-blod-aska

Anachron iz Kalifornije vrlo ozbiljno shvataju svoje ime, kao i ime EP-ja, Captives of the Past jer su ove dve pesme kao ispale iz 1989. godine. Pričamo o thrash metalu stare škole, odsviranom vratolomno, bez pozeraja, sa produkcijom koja je prijatno jeftina i strašću kakva se mora ceniti. Dve pesme, puno urnebesne svirke, užitak:

https://anachronthrash.bandcamp.com/album/captives-of-the-past

Bend haram حرام‎ iz Turina u Italiji kaže da je originalna vizija za ovaj projekat bila dekonstrukcija metala kao i da je muzika trebalo da bude glasna ali da su se kasnije izgubili na tom putu mada su i dalje bučni. Album EMOrroidi je ZAISTA jako bučno masterovan ali je i muzika odlična. Ovo je negde između sludge metala, hardcorea i gitarskog noisea i ekstremno je glasno, zaista, onako, napucano da sve pocrveni ali ima jednu jednostavnu, neposrednu energiju i ekstremno prija duši ako već ne uhu.

https://haram3.bandcamp.com/album/emorroidi

Donekle slično su Francuzi In Der Welt koji na istoimenom albumu cepaju glasan, ekspresivan post-metal sa relativno kratkim pesmama i atmosferom koja je bliža screamo energiji nego klasičnom post-metal meditiranju. Fino to meni prija, posebno što su pesme kratke i sva ta buka ne stigne da umori uši. Fino, zaista:

https://inderwelt.bandcamp.com/album/in-der-welt

Čileanski Vomitive Skull imaju upadljivo ime a muzika na EP-ju (mada realno albumu) Colapso je kombinacija thrash i groove metala ne SASVIM po mojoj meri, ali nesumnjivo dobra i kvalitetna. Bend svira odlično, ima dobru produkciju a pesme su napisane autoritativno i svaka ima svoj identitet. Pa još i pevanje na Španskom, ma nema greške:

https://vomitiveskull.bandcamp.com/album/colapso

I grčki Spit the Blood trpaju dosta groove metala u svoj thrash ali sam ja valjda dobro raspoložen pa mi album Embracing the Flaw zvuči simpatično sa svojim brutalnim grlenim pevanjem i tvrdim trešerskim rifovima. Dosta oni tu petljaju i previše retko sviraju brzo za moje pojmove, ali imaju štofa:

https://spittheblood.bandcamp.com/album/embracing-the-flaw

Iron Law iz Alabame su nominalno krosover bend ali EP Kaiju vuče na metalizirani moshcore. Nije to ,,čisto" ali izvesna monotonija u pesmama i prozivački vokalni stil zavrću na tu stranu. Solidno je:

https://ironlaw.bandcamp.com/album/kaiju

Indonežanski Diverge sviraju fin, prijatan gruverski metalizirani hardkor, onako kako treba, razigrano, komunikativno (well, ako razumete njihovu verziju Malajskog, Bahasas Indonesia), bez previše poziranja. Ovo je uobičajeno kvalitetno odsvirano i producirano, spakovano u EP sa četiri pesme pod nazivom Hukum Tabur Tuai i servirano za vaše zadovoljstvo. Fino:

https://divergeindonesia.bandcamp.com/album/hukum-tabur-tuai-ep

Glazgovski Dead to Rights za svoj Demo 2023 pakuje pet pesama u isto toliko minuta. Ako volite straight edge hardkor koji vam ne troši vreme nego sprintuje ka cilju sa svom mladalačkom energijom koju smo uvek vezivali za ovakvu muziku, sa Dead to Rights nećete mnogo pogrešiti. Kažem ne ,,mnogo" jer se kaseta + daunloud prodaje za 6 funti ali ako hoćete samo daunloud cena je 141 funtu. Kakve su sad to besne gliste?

https://northernunrest.bandcamp.com/album/demo-2023

Iako varšavski Embitter nominalno sviraju metalcore, meni se njihov novi album, Reinventing Gravity dosta dopada, a što je prilično out of character, znam. Ali i bend je ovde out of character, sa muzikom koja je zapravo više smeša nabadačkog hardcorea i death metala nego nekakav ,,pravi" metalcore. I meni je to okej. Produkcija je prljava i nimalo upeglana, a pesme su mračne, agresivne i nihilističke. Malo je čoveku potrebno za sreću.

https://embitter.bandcamp.com/album/reinventing-gravity

Threshold iz Melburna ubijaju sa tri teške, gruverske pesme na demou Demo 2023. Ovo je metalizirani hardcore sa vrlo dobrim zvukom, moćnom svirkom i pevačicom koja odvaljuje pa iako je sedam dolara za daunloud malo jaka cena za kratak materijal, muzici ne mogu da nađem ni jednu zamerku. Moš iz treš itd. a stoji da nije jasno zašto se bend nije nazvao Thrashold i pobrao sve simpatije nas matorih ljudi na ime igre reči.

https://thresholdmhc.bandcamp.com/album/demo-2023

Teksašani Viscerot imaju drugi demo, Ectopia Cordis i ovo je šest pesama simpatičnog deathgrinda. Ne da pričamo o nekoj reinvencji žanra, ali pesme su kratke, imaju po neki lep rif, svirka je organska a produkcija šarmantno jeftina. Prija:

https://viscerot.bandcamp.com/album/ectopia-cordis

Simpatičan grindcore stiže i na drugom albumu bostonskih Horrible Earth. Weakened by Civilization možda nosi i neke meni neprijatne desničarske konotacije – naslov to MOŽDA sugeriše – ali muzika je vrlo sladak old school grindcore sa prilično organskim zvukom, dosta hardcore fora i raspoloženom, oštrom svirkom spakovanom u kratke pesme. HPGD isporučuje, kao i uvek:

https://hpgd.bandcamp.com/album/weakened-by-civilization

Portlandski Tithe vrlo časno zakivaju na svom drugom albumu, Inverse Rapture. Ovo je grindcore sa nešto dužim pesmama i konsekventno više prostora da kompozicije malo prodišu, imaju malo atmosfere itd. ali koji ne zaboravlja da mi ovde pre svega kupujemo kartu da bismo slušali brzu, nervoznu svirku. I balans je, mislim, vrlo solidno postignut. Tithe imaju rifove, imaju atmosfere i imaju zakivačke blastbitove u svojim pesamama od dva-dva i po minuta. Meni odlično!

https://tithepdx.bandcamp.com/album/inverse-rapture

Da ne bude da ne hvalim i po koje dobro deathcore izdanje, See You Next Tuesday iz Mičigena su ga pocepali na novom albumu, Distractions, snimljenom, uh, petnaest godina nakon prethodnog... Baš su pustili da odleži ali, vredelo je. I, mislim, naravno, See You Next Tuesday nisu ,,normalan" deathcore sastav pa čak ni normalan prog/ tech deathcore sastav i njihova muzika deathcore formuli ubrizgava mnogo mathrock halucinacija i noise rock disonance i grindcore neposrednosti i, mislim, ovaj album me je jebeno oduvao. Krljanje, emocije, nelagoda, katarza, ukratko – jebanje keve u svim pozama. A keva srećna!

https://cunexttuesdaygrind.bandcamp.com/album/distractions

Kalifornijski Vampire Squid dopadljivo kombinuje tehnički death metal i mathcore pa se novi EP, Plasmic autmatski preporučuje svima kojima se dopalo nešto od njihovih prethodnih izdanja. Ovo je onaj ,,tehnički" metal koji zapravo pored sve tehnike i komplikacija u aranžmanima nudi prijemčiv gruv, sa vrlo slamming mirisom. Produkcija je i pored odsustva dinamike, zapravo prijatna za uho a bend u pesme natrpa mnogo lepih detalja a koje čujete tek na kasnija slušanja. Odlična zabava:

https://vampiresquid.bandcamp.com/album/plasmic-2

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Metallurg je poljsko-ukrajinski izdavač sa finom kompilacijom bendova što sarađuju sa njim. Metallurg Compilation "Metal is Forged Here" vol. II ima sedamnaest bendova sa raznih strana sveta koji uglavnom cepaju vrlo dobar death metal u raznim njegovim varijantama, ali uveravam vas da je sve puno odličnih rifova i dobrog gruva. Brz način da se upoznate sa masom bendova za koje inače ne biste čuli i zapratite firmu koja ih gura a sve za samo dolar:

https://metallurg.bandcamp.com/album/metallurg-compilation-metal-is-forged-here-vol-ii

Prijatan death metal je u ponudi na EP-ju  Sinner Demos / Inner Demons nemačkih Venator. Ova tri lika iz Turingije voze srednjetempaški, hipnotični gruv i blastbitove kao profesionalci i nude muziku čija agresivnost je praktično sekundarna. U prvom planu su rifovi koji vas uhvate i ne puštaju, ritam koji vas  drži privezanog uz sebe i vrlo, vrlo solidna svirka. Zrelo za album:

https://venator.bandcamp.com/album/sinner-demos-inner-demons

Caratucay iz Njemačke su svakako previše melodični pa i preprogresivni za moj ukus, ali njihov drugi album, Nocturnes of the Incarcerated svakako zaslužuje malo pažnje. Ovo je death metal u ljubavi sa melodijom i kompleksnim, progresivnim aranžmanima koji povremeno umeju jako prijatno da iznenade. Kvalitet je svakako tu a o stilskim preferencama možemo drugi put. Poslušajte:

https://caratucay.bandcamp.com/album/nocturnes-of-the-incarcerated

Gravehuffer iz Misurija su bliži mom ukusu sa kombinacijom death metala, thrasha i prljavog hardkora na albumu .​.​.​Depart From So Much Evil. Nije ovo stilski naročito ujednačen materijal, ima tu dosta neočekvanih skretanja u neočekivane strane ali to ga i čini zanimljivim, pa uz žustru svirku i solidnu produkciju imamo lepu zabavu na programu:

https://gravehuffer.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil
https://gravehuffer2.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil

Francuski Asile Obscene operišu unutar mračnog, neprijatnog imaginarijuma na (debi?) albumu Horribilis Sanctum ali muzika je zapravo prijatni, dosta tehnički death metal sa puno thrash elemenata. Ovo je mošerski, gruverski, sa čestim promenama tempa i čistom produkcijom, za slušanje uz užitak i bez mnogo gađenja. Fino.

https://asile-obscene.bandcamp.com/album/horribilis-sanctum
https://youtu.be/OOGHwqdnHKs

Cryptdweller iz Južne Karoline imaju drugi album, Aeon Void i ovo je atmosferični, blago disonantni death metal koji suvu tehniku i granitnu tvrdoću menja za muziku koja ima malo spontaniju formu i nešto slojevitiji zvuk. I dalje je to death metal, ali sa malo blek metal senzibiliteta u pesmama koje idu relativno neočekivanim putevima i daju slušaocu dosta zabave u zamenu za njegovo vreme. Meni prija taj ,,bilo šta u bilo kom trenutku" pristup i Cryptdweller mi se dopadaju:

https://cryptdwellermusic.bandcamp.com/album/aeon-void

Polygon ne zvuči kao MNOGO metalsko ime ali ovaj bend, iz Plovdiva u susednoj Bugarskoj treska sasvim pristojan death metal. I pomalo primitivan. Ovo je dosta old school šmeka, sa mošerskim stilom koji se jasno temelji na radovima starih majstora iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih ali sa originalnim rifovima i dobrom produkcijom. Meni sve to vrlo simpatično, posebno jer je i naslov drugog albuma, М​о​я​т Г​н​я​в, na Bugarskom, kao što su i naslovi i tekstovi većine pesama. Kul!

https://polygon-death-metal.bandcamp.com/album/--2

U principu su tajvanski Bloody Tyrant previše melodični za moj ukus, ali novi EP, Hagakure II uspeva da mi izmami više od osmeha svojom kombinacijom melodičnog death metala i foklornih motiva. Ovo ima četiri dobro, ambiciozno napisane pesme i puno simpatičnog mešanja tradicionalnih instrumenata sa agresivnim metal radom pa preporučujem za slušanje sa apetitom:

https://bloodytyrantband.bandcamp.com/album/hagakure-ii

Cremulation sviraju ,,primitivni death metal iz Južnog Velsa". Pa, mislim, izvolte, Resurrection of the rotten je demo sa četiri pesme koje deluju kao da izlaze iz kanalizacije u trenutku dok ih inženjer zvuka hvata na traku, kratke su, smrdljive i sirove:

https://cremulation.bandcamp.com/album/resurrection-of-the-rotten

Drugi album kanadskih DeadSoulAlliance zove se Spiralling to Lunacy i mada taj naslov sugeriše nekakav psihodelični pristup, istina je da je ovo prilično strejtforvard, čukački old school death metal sa puno zvuka primerenog kasnim osamdesetima i ranim devedesetima, rifovima koji su zapravo melodični i bez prigušivanja, te imaju i prizvuk blek metala. Ljudi vrlo lepo to izvode, nudeći sirovu a opet dovoljno rafiniranu muziku koja zna šta hoće i kuda je krenula ali u tome svemu ipak zvuči divlje i nesputano:

https://dsadeath.bandcamp.com/album/spiralling-to-lunacy

Finski Tramalizer na debi albumu Fumes of Funeral Pyres nudi superteški skandinavski death metal uz sve konotacije koje to podrazumevca. Dakle, ovo je heavy, zverski, epski, sa puno atmosfere i nekomplikovanim aranžmanima koji udaraju pravo među oči i oslanjaju se na surovost, težinu i abraziju. Sve to meni odlično zvuči pa ako volite ovakav stil, nećete porgrešiti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fumes-of-funeral-pyres

OK, Terror Fetus je sjajno ime za deaththrash bend a brazilska ekipa pod ovim imenom upravo je izdala debi album, Visceral Annihilation. I on visceralno anihilra za sve pare. Ovo je brz, trešerski death metal moćnog tempa, nervoznih rifova, jake tenzije i ubitačne energije. Podmažite vratove, trebaće vam:

https://terrorfetus.bandcamp.com/album/visceral-annihilation

Dehumanize i Catatonic Profanation su dva benda iz Kentakija koja imaju ista dva (jedina) člana. Mislim, oba benda su ista postava, samo promene ime. Suludo? Verovatno, pogotovo kada oba benda sviraju slamming death metal. Stench of the Lifeless je split EP između ova dva projekta i mada ne pričamo o nekakvom hipoeroriginalnom i nadahnutom slemu, ovo je korektno producirano i dobro krlja. Catatonic Profanation su varvarskiji, na ime vokala, a Dehumanize su nešto raznovrsniji u izrazu ali ovo je na gomili dobar brutalni death za nas degenerisane. Catatonic Pfonatation nude svoju stranu za koliko sami odlučite da platite. A i Dehumanize svoju!

https://luigideathcrew777.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless
https://catatonicprofanation.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless

Nizozemsko-kalifornijska supergrupa Siege Of Power je ime uzela od pesme Napalm Death a i produkcija im je onakva kakvu (poslednjih par decenija) Shane Embury voli: prebudžena i bučna. To mi malčice smeta u konzumaciji njihovog drugog albuma, This Is Tomorrow a koji nudi glasan, prijemčiv death metal namenjen širim narodnim masama. Ovo je nekomplikovana, teatralna ali prosta muzika za ljude koji vole i da se šutiraju ali vole i da čuju melodiju i mada sve to nije SKROZ moj fazon, ne mogu da kažem da ovi iskusni ljudi (članovi Asphyx, Autopsy, Thanatos itd.) nisu snimili prijatnu ploču ,,komercijalnijeg" death metala:

https://siegeofpowermetal.bandcamp.com/album/this-is-tomorrow

Oh, lepo je videti da mađarska death metal mašina Gutted i dalje radi. Ovom bendu sam bio predgrupa pre brat-bratu jedno 15-20, godina i bili su opaki tada, a novi album, peti po redu, A Path to Ruin nudi vrlo klasičan, malo sada i starinski death metal koji meni jako prija. Nije ovo ni pravi album, pored introa i autroa ovde ima samo pet pesama, ali one kidaju, sa svim tim '90s šmekom mračnih rifčina i mitraljeskim polivanjem ritam sekcije. Staromodno, možda, al jebeno kvalitetno i, za promenu, dosta dinamično producirano, meni su Gutted odlično legli:

https://gutted1.bandcamp.com/album/a-path-to-ruin

Glazgovski Man Must Die imaju vrlo solidan novi album, The Pain Behind It All deset godina nakon prethodnog i mada ga trenutno nema na Bandcampu, ovo je vredno da se čuje ako volite brutal death metal sa elementom tehničke ambicioznosti i nekim odličnim rifovima. Ovo, dakle, ne komplikuje ONOLIKO koliko to radi čist tech-death i ima prostora za atmosferu, ali opet ne beži predaleko od rifčina i tehničkih egzibicija kada je to zgodno. Sasvim lep materijal.

https://www.youtube.com/watch?v=xqhNKStWFGk&list=OLAK5uy_mwFmGaKsySCKXsK-U0g82GtCDZe_SzVrk

Transilvanijski Putred su izdali debi album, Repulsie Post​-​Mortem (ne, nisam pogrešio u kucanju, mada je fer da ste to pomislili) i ovo je toliko old school da sam morao da proverim par puta da nije u pitanju reizdanje kakvog albuma iz devedesetih. Putred (ne, nisam ni ovde pogrešio u kucanju), naprosto vole starinski, prljavi, sluzavi death metal zasnovan na kanalizacionom gruvu i krš produkciji i ovo nije ni toliko agresivno ni toliko heavy koliko je, jelte, uvaljano u izmet i blato. Ali je nekako kul:

https://putred.bandcamp.com/album/repulsie-post-mortem

Ahhh, meksički Street Tombs su ljudi po mom ukusu. Novi EP, Reclusive Decay ima šest pesama RIFOVA i ne mnogo toga drugog pored RIFOVA. Ovo je death metal sav u gruvu i rifu, uličan, trešerski po duhu, mračan ali prijemčiv, mošerski i nekomplikovan, baš da se uz njega opustite i poletite. Dobra produkcija, raspoložena svirka I RIFČINE:

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/reclusive-decay

Svakako je za death metal publiku ova nedelja donela mnogo lepog, a kad to kažem mislim i na činjenicu da je 20 Buck Spin izdao ne jedan nego dva albuma portlandskih Ulthar. Meni je prošli album ove ekipe, Providence iz 2020. godine bio mnogo dobra ploča (i dalje omot koristim kao wallpaper na telefonu i šokiram prolaznike gomilom stilizovanih kurčeva, BTW), a Anthronomicon, prva od dve nove ploče je logičan i sjajan nastavak ove priče sa osam vrlo lepo napisani h i produciranih pesama. Ulthar su sjajni jer ne zvuče upeglano i studijski sterilisano, već uvek jurišnički napaljeno i živo, a Anthronomicon uspeva da ovu organsku estetiku spakuje u sada čistiji, prijemčiviji zvuk i pesme onda naprosto prodišu. Ovde se čuje mnogo dobrih rifova, intrigantnih melodija a Ultharovi haotični aranžmani odjednom zvuče logično i naprosto moćno. Inventivnost koju ovaj bend ima od početka sada je podešena tako da bude dostupna i uhu ,,normalnijih" slušalaca i ne mogu biti srećniji zbog činjenice da će sada nesumnjivo mnogo više ljudi otkriti magiju ovog sastava. A onda vam dolazi i drugi album, Helionomicon, eksperimentalnija, ambicioznija ploča sklopljena od samo dve kompozicije – ali obe traju po dvadesetak minuta. Ulthar tek ovde pokazuju KOLIKO su  ambiciozni u komponovanju i aranžiranju, nudeći povremeno i odlazak u apstraktnije vode ali ne bežeći predaleko od poštenog, znojavog death metala koji u ovoj ekspandiranoj formi, doduše, pred slušaoca stavlja dosta izazova (treba očuvati koncentraciju pod tom neprekidnom paljbom) ali ga i štedro nagrađuje. Jednom rečju? Veličanstveno!

https://20buckspin.bandcamp.com/album/anthronomicon
https://20buckspin.bandcamp.com/album/helionomicon

Na kraju smo, pa evo i mao heavy metala i tih  nekih svakakvih stvari. Italijanski Taurus Inferno sviraju nekomplikovan, kao sami kažu ,,old school metal" na svom eponimnom debi albumu. Ovo je pritom očišćeno od old school cheesea i sastoji se samo od snažnih rifova i kinetičkog, snažnog ritma, pa zapravo nije onoliko old school koliko sam ja očekivao. Ali je solidno. Najproblematičniji element je vokal koji je monotono urlatorski i da je makar na ovom nivou udenuto malo stilizacija po modelu osamdesetih, imam utisak da bi Taurus Inferno imali znatno više karaktera. No, kako rekoh, polivačina rifovima je prijemčiva, pesme su žestoke, znojavo odsvirane, pa ne mogu mnogo da se žalim.

https://taurusinferno.bandcamp.com/album/taurus-inferno

Poljaci Nightbound zato zvuče JAKO old school na svom debi EP-ju Howling of the Night. Ovo je '80s heavy metal sa '80s produkcijom (i to poljskom '80s produkcijom), istovremeno ponosan i ranjiv u svom pevanju o noćima uz tanke gitarice i visoke vokale. Šarmantno je to za nas koji volimo taj nostalgični hevi zvuk i ako ste kao ja, ovo preporučujem bez ostatka. Ako niste kao ja, zahvalite se proviđenju ali poslušajte ovo makar iz radoznalosti:

https://nightboundnavis.bandcamp.com/album/howling-of-the-night

Majestic Ryte sa Long ajlenda su prvi EP snimili dok sam ja još bio u srednjoj školi 1988. godine, a evo tek sada debi albuma. No, istoimeni albim (a tako se zvao i EP, ljudi vole ovu sintagmu) je, pa, odličan. Ovo je heavy metal sa malo okultnih mirisa, atmosferičan i dostojanstven, sa fino odmerenom dramom, dobrim rifovima i autoritativnim pevačem. S obzirom na dugovečnost benda ne treba da čudi koliko je ovo tr00 a da se ne davi u cheeseu pa preporučujem posvećena slušanja:

https://youtu.be/erhI3SapQsg

Telomyras iz Sijetla imaju istoimeni EP kao svoj debi i ovo je šarmantan, melodičan heavy metal u kome ima dosta Mejdna ali je, jelte, za nijansu ,,komercijalniji" od Mejdna. Ali ne smeta, meni se dopadaju i rifovi i melodije i pomalo agresivan vokal pevačice i mada bend još ima da sazreva, ovo zvuči zdravo:

https://telomyras.bandcamp.com/album/telomyras-3

Album nedelje i black thrash proslava naravno dolazi uz novi Hellripper. Peacevilleov škotski ljubimac, James McBain sa trećim albumom, Warlocks Grim & Withered Hags pokazuje zavidnu sazrelost. Lako bi bilo, da se razumemo, da je čovek samo iščukao još desetak black thrash himni kao na prethodnim izdanjima ali ovaj album na sav taj seks dodaje vrlo lepu kinematsku dimenziju sa ambicioznijim i promišljenijim aranžmanima i puno svežih ideja. I to je jako dobra kombinacija. Hellripper ovde još uvek zadržava svoju sirovu neposrednost ali uspeva da je udene u zaista složenije, povremeno himnične pesme i da napravi kompozicije od po sedam minuta koje se ne stide i da pošteno zanarodnjače, a da produkcijski sve to ostane srazmerno suvo i svedeno. Veoma mi se dopada:

https://hellripper.bandcamp.com/album/warlocks-grim-withered-hags

[Meho Krljic]

Ove nedelje smo imali prolećno vreme i izlaske novih abuma bendova koji meni ništa ne znače, poput Godsmack ili Steel Panther. Ali imali smo i mnogo dobrih stvari. Evo nekih od njih, zaključno sa čevtrtim albumom najboljeg ženskog metal sastava na svetu u ovom trenutku.

Al prvo blek metal. Češki dvojac Cult of Fire nominalno svira blek metal, ali u njihovoj izvedbi to se kombinuje sa dosta istočnjačkih muzičkih i filozofskih tradicija pa je krajnji rezultat istovremeno i etnički i ritualan i generalno zavodljiv. EP Om Kali Maha Kali ima dve pesme koe beznaporno ruše barijere između muzičkih stilova i nasleđa pa apsolutno treba da ih čujete:

https://cultoffire.bandcamp.com/album/om-kali-maha-kali

Britanski Stahlsarg voze vro korektan black-death metal na novom EP-ju, Suicide of God. Bend iza sebe ima već dva albuma, ali je napravio popriličnu pauzu i ovo je povratak u stilu. Muzika nije komplikovana, pa ni mnogo ambiciozna ali pesme imaju epski zahvat potreban kad se laćate ovakvih tema, a svirka i produkcija su baš kakve treba da budu. Ugodno:

https://youtu.be/RoHvVljyy04

Poljski blek metal retko razočara pa tako i Promo MMXXIII sastava Trüciciel, iako ima samo dve pesme – ne razočarava. Ovo je fin, jeftin ali ambiciozan blek metal koji ima i melodiju i epiku ali ne stidi se da ih sve spakuje u skromnu a funkcionalnu produkciju i ovim snimkom najavljuje velika dela:

https://trucicielband.bandcamp.com/album/promo-mmxxiii

Virdžinijski dvojac Wight svira jednostavan ali prijemčiv, neposredan blek metal na debi EP-ju koji se isto tako zove. Naime Wight. Ovo su četiri pesme jednostavnih tema, produkcijski nešto iznad demo nivoa, ali u njima ima i zanatske veštine i jedne madalačke, spontane energije pa to u kombinaciji daje lep utisak. Onako, kul je:

https://wight666.bandcamp.com/album/wight

Theren je iz Noksvila u Tenesiju, slutim da nema više od jednog člana, a album Theren I: Agony Swells In the Heart of Appalachia je sirova, kućno spravljena kombinacija black metala, death metala i grindcorea. I, mislim, sve je to sirovo i zvučno agresivno, ali čovek actually piše zanimljive pesme i ima dobre rifove i meni se ovo dopalo!!!

https://theren.bandcamp.com/album/theren-i-agony-swells-in-the-heart-of-appalachia

Kad smo već kod dopadanja, dopao mi se prošli album nemačkih Depravation pre tri godine pa sam i od novog, inače trećeg, IV: Letvm očekivao dosta i oni su, zadovoljstvo mi je da kažem, isporučili. IV: Letvm je zrelija ploča sada vrlo razrađenog, ali onda i maštovitije pisanog black-death metala koji se ne zamara kopirajući žanrovske matrice nego se interesuje za najbrutalniji dostupan izraz. I ovo je baš surovo, ali istovremeno i sofisticirano, sa puno jakog zakucavanja ali i dobrom atmosferom, lepo ispisanim pesamama. Da je mastering malo dinamičniji, bilo bi idealno a i ovako je vredno svake pažnje:

https://depravation.bandcamp.com/album/iv-letvm

Nizozemski Funeral Winds vozi već više od trideset godina. Maurits Jansen je izdržljiv i posvećen čovek pa iako novi album, sedmi u diskografiji, Stigmata Mali, nije sad nešto izrazito maštovit, ovo je autentičan, sirov, brutalan blek metal stare škole kome se mora skinuti kapa i dati naklon. Surovo.

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/stigmata-mali

Indonežani su rešili da osvoje i svetsku blek metal scenu pa samo nižu projekte na Bandcampu. CaelumSun je jednočlani bend bubnjara iz Numeron po imenu Agatha Tito. Čovek je na EP-ju A Sacrifice of This Treasure snimio šest pesama melodičnog, atmosferičnog blek metala koji nije produkcijski prebudžen i zvuči neposredno i pitko. Hoću reći, sva ta šugejz atmosfera meni ovde lepo legne uz dosta blastbitova i krljanja. Fino.

https://caelumsun.bandcamp.com/album/a-sacrifice-of-this-treasure

Tužan, pa čak i nežan švedski blek metal na EP-ju  Sunrise: I Long to Forget koji potpisuje Heiðinn, odnosno njegov jedini član, Rasmus Rolling. Ovo je zapravo energično i brzo a harmonski, da nema vrištavog pevanja, na momente bi moglo da bude i melanholični pop-pank. Slatko je, veoma, i ove dve pesme plaćate samo koliko sami odlučite.

https://heidinn.bandcamp.com/album/sunrise-i-long-to-forget

Belgijski Spectral Damnation na debi albumu, Extra Æcclesiam cepaju blek metal po receptima švedske škole iz njene, jelte, faze najveće agresije i brzine. I sad, ja sam slab na muziku koja je OVOLIKO agresivna i brza sve vreme ali priznaćemo i da Spectral Damnation umeju da napišu pesmu i naprave rif koji je i melanholičan a da se ne izgubi na agresivnosti. Zvuk albuma je muljav, što nije idealno, ali ovo je pošteno, znojavo i kreativno:

https://spectraldamnation.bandcamp.com/album/extra-cclesiam-2023

Kalifornijski Sarcoptes za sebe vrlo naglašeno kažu da su blek metal bend ali album Prayers to Oblivion je mnogo više od prostog blek metala. Ova ploča, druga u opusu sastava, impresionira svojom kombinacijom black, death i thrash metal elemenata sa vrlo izraženom progresivnom dimenzijom – prva pesma traje preko 13 minuta, za ime sveta, a nije ni jedina – koja ne stoji na putu poštene, znojave krljačine. Volm bendove koji u spevaju da u dugačkim pesmama održe nivo intenziteta ovako visoko sve vreme i Sarcoptes treba da drže predavanja na nekom fakultetu za metal jer su IZVRSNI.

https://sarcoptesblack.bandcamp.com/album/prayers-to-oblivion-black-metal

Iako Deathsbroom kao ime za bend zvuči pomalo kao da se neko šalio, ovaj duo iz SAD ozbiljno shvata svoj blek metal. Debi album, Quietus je odlična kolekcija energičnih, brzih a lepo napisanih pesama koje se bave temom smrti ali nisu nešto namešteno mračne već imaju fin spektar atmosfera. Bend je ovo pisao još od 2018. godine, snimao do kraja 2019. pa prošle godine miksovao i sve u svemu ovo je materijal koji je dobro odležao a onda se vidi da ljudi u njega veruju. I treba. Ovo vredi da se čuje:

https://deathsbroom.bandcamp.com/album/quietus

Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Losing Time Finding Space je manje album a više kolekcija editovanih džemova jednog labavog kolektiva pod imenom Space Shepherds. Sve to deluje dosta neobavezno, uključujući cenu od koliko date ali džemovi su, pa, dobri. Ovo pokriva ceo prostor od krautroka do šugejza zadržavajući se u psihodeličnom prostoru najduže i mada zaista nije formirano i konačno već fluidno i, rekosmo neobavezno, prijatno je za slušanje:

https://spaceshepherds.bandcamp.com/album/losing-time-finding-space

Grčki trio Bastard Sword diže buke za deset ljudi na svom debi albumu Bastard Sword I. Ovo je teški, psihodelični, BUČNI stoner rok gde sve prži od fidbeka i distorzije a '70s doom teme se gube u slojevima razularenih gitara. Pesme su lepe, svirka dobra i jedino je mastering malo preagresivno bučan za moj ukus, ali makar je muzika miksovana prostorno i sa dobrom separacijom instrumenata. Glasno, ali nikako bez dinamike u svirci ili bez ideja mimo te glasnoće, ovo je vrlo dobro i preporučuje se svakom psihodeličaru od staža:

https://bastardswordgr.bandcamp.com/album/bastard-sword-i

Der Mancha Red su novi nizozemski doom metal bend, a njihovo prvo izdanje, EP Der Mancha Red ima dve dugačke, spore pesme koje su negde između Danziga, Type O Negative i My Dying Bride. Što je sasvim zgodna pozicija da se na njoj bude. Ima, dakle, ovde i gotike i postpanka i poštenog hevi odvaljivanja. Zvuk je prilično sirov i ovo je više demo nego sad neki pravi EP, ali je dobar i puno obećava:

https://dermanchared.bandcamp.com/album/der-mancha-red 

Tokijski doom-stoneri Hebi Katana imaju živi EP sa tri pesme, Live Demo at WildSide koji je prilično neobavezan i sa sirovim zvukom, ali demonstrira da bend, kada uhvati dobar gruv, odvaljuje kako treba. Pevanje je ono što malo kvari devojačku sreću na ovom snimku ali muzika je solidna, solo gitaa ubitačna a plaćate koliko sami želite:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-demo-at-wildside

Kentakijski Weaving Spiders sa EP-jem Steakbeard od dve pesme donose zdravu i svežu smešu stoner roka i gitarskog nojza koja meni iz cuga legne ko dupe na nošu. Jeftin, skoro garažni snimak, ali dosta identiteta i šmekerske muzike ovde. Obavezno poslušati:

https://weavingspiders.bandcamp.com/album/steakbeard

Heavy Psych Sounds records imaju novi EP projekta Stöner (Brant Bjork, Nick Oliveri i Ryan Güt) i Boogie To Baja je kolekcija finih, opuštenih rokenrol pesama kakve i očekujete od veterana žanra. Neobavezno, prijatno, sa lepim, a sirovim zvukom, melodično, raspoloženo a ne trivijalno, baš kako treba:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-boogie-to-baja

Kad smo već kod veterana žanra, i Fu Manchu imaju novi EP, treći u seriji, naslovljen Fu30, Pt. 3. Tri pesme, klasičan stoner/ desert pristup, ništa revolcuionarno ali prijatno za uho. Mislim, zašto bismo od Fu Manchu posle toliko godina očekivali revoluciju? Bend svira od osamdesetih i još uvek ume da napiše odličnu pesmu (u ovom slučaju srednji komad, Orb, koji je sjajan) i to je dovoljno.

https://www.youtube.com/watch?v=FSaNMZsT94s&list=OLAK5uy_n9y2NWRSc4w14BAtUnG1LjuIXvdfUuLME

Moss Mother su iz Kentakija, nabrajaju da su protiv fašista, homofoba rasista, seksista itd. ali i dobro sviraju. EP nazvan samo EP ima tri pesme sirovog, energičnog stoner rok nabadanja sa jakim, masnim distorzijama na gitarama i puno vozačke napaljenosti. Bend ovo svira, skoro sigurno uživo i odjednom, a produkcija je mada garažna zapravo vrlo adekvatna. Odlično, plus plaćate koliko hoćete PLUS se jedna pesma zove Popesmoker. Jebem mu mater:

https://mossmother.bandcamp.com/album/ep

Nemački Sound of Smoke zvuče mnogo suptilnije i mekše od onog što biste očekivali od benda koji u imenu ima dim. Ovo jeste delom i stoner rok ali je mnogo više nežna, prozračna psihodelija na granici sa post rokom, i izuvijane, meke gitare te odličan ženski vokal su karakteristike koje prve padaju u uši. Album Phases je veoma prijatan za slušanje i mada vam neće dati najHEAVY iskustvo ove nedelje trebalo bi da vam prija i kad krlja i kad miluje:

https://soundofsmoke.bandcamp.com/album/phases

Anatomy Of Habit iz Čikaga imaju samo tri pesme na albumu Black Openings i znate da one traju i po osamnaest minuta. Ovo je vrlo spor, vrlo odmereno sviran doom metal sa jakim post metal i shoegaze dimenzijama i mada ja više, jelte, volim kad doom ima rifove, radije nego shoegazerske atmosfere, ne mogu da kažem da ova melodična, setna ploča ne radi posao:

https://anatomyofhabit.bandcamp.com/album/black-openings

El Supremo iz Severne Dakote nazvali su svoj album Acid Universe, čisto da ne bude nejasno odakle dolaze. Ovo je kolekcija instrumentalnih stoner/ psihodeličnih pesama sa sporim, odmerenim tempom, gitarskom jekom i nežnim orguljaškim radom. Jako relaksirajuće i prijatno:

https://elsupremo.bandcamp.com/album/acid-universe

Izrazito me zrači što odlični Argonauta Records ima vrlo neobičnu politiku glede svojih Bandcamp izdanja pa tako, recimo, novi album italijanskih Burn The Ocean, nazvan Modern Ruins moramo da jurimo po JuTjubu. Neljudski. Elem, album je ugodan, nudeći kombinaciju pank roka, shoegaze popa i stoner zvuka za ljude koji vole i Placebo ali i Kyuss, pa, eto, ako ste u tom kampu, izvolite:

https://www.youtube.com/watch?v=IacvIdrEuoY&list=OLAK5uy_nAEPLL2LPwfGqS5db0muJ8txLfKUA3CTg 

Mammoth Caravan su iz Litl Roka u Arkanzasu – ne i poslednji put da ovo mesto danas pominjemo – a album Ice Cold Oblivion je direktno iz ledenog doba. Ovo je sirovi, jeftino producirani ali hipnotički vrlo opremljeni stoner-sludge metal, u kome su gitare gotovo anihilirane količinom distorzije što je na njih nabačena, a pesme se zaista klate unapred poput karavana mamuta. Odličan materijal muzike koja je primitivna a u toj primitivnosti savršeno zaokružena, nudeći sofisticiranu agresiju i gruv.

https://mammothcaravan.bandcamp.com/album/ice-cold-oblivion

Pa onda i Merlock iz Spokejna u državi Vašington odlično legnu sa svojim psihodeličnim teškim rokom koji na albumu Onward Strides Colossus nudi neke lepe bluz-teme i raspoloženu svirku. Merlock znaju da zasviraju i brže, ali kad sviraju sporo to je baš HEAVY psych, kako najviše i volimo, sa moćnim talasima gitara prekrivenih efektima preko teškog, sporog ritma i masnim, psihodeličnim solažama. Odlično:

https://merlock.bandcamp.com/album/onward-strides-colossus

Ali su me posebno oduševili kalifornijski Westing čiji album Future nudi izvanrednu kombinaciju heavy bluesa i psihodelije, kao nekakav izgubljeni artefakt iz sedamdesetih, otkopan iz pustinjskog peska, otresen i uglancan da zasija punim sjajem. Westing imaju sjajne gitare, odlično napisane kompozicije, dobro pevanje, adekvatnu produkciju i album je procesija pobedničkih pesama od kojih bi svaka mogla da ide na godišnju listu najboljih rok komada, a TEK JE FEBRUAR. Odlično:

https://westingband.bandcamp.com/album/future

Hajdemo sad na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Sarajevska Lepra ima debi album, Hellfire Madness, urađen posle nekih pet godina rada i ovo je meni vrlo prijatno. Lepra vozi klasičan, energičan thrash metal sa svim njegovim jakim stranama: brzinom, rifovima, mošerskim brejkdaun momentima, brzinom, rifovima itd. Volim i jednostavno, razgovetno a autoritativno pevanje Adina Selimovića a, naravno, najvažnije je da Lepra piše dobre pesme. Neki od komada tipa End of Jesus su apsolutni hitovi i da sam ovo čuo 1987. godine apsolutno bih se izlomio na koncertu. Izvedba je solidna i, s obzirom na mladost benda, verujem da će u budućnosti sve biti JOŠ čvršće i dotegnutije, a i produkcija je pristojna pa moram da ovo preporučim svakom treš metal, jelte, manijaku za instant konzumaciju. Svaka čast, momci i puno sreće.

https://officiallepra.bandcamp.com/album/hellfire-madness

Indonežanski trešeri Slakter zvuče sjajno na drugom EP-ju, Warmageddon. Ovo su četiri peme energičnog, moćnog thrash metala sa promišljenim rifovima i kvalitetnom atmosferom, tako da se uhvati taj neki divljački, mladalački element ove muzike, ali sve odsvirano pod konac i bez greške. Produkcija dosta bučna, bez mnogo dinamike ali je muzika vrlo prijemčiva:

https://delusiverecords.bandcamp.com/album/warmageddon

Beloruski Dis Tortion nominalno sviraju thrash metal, ali njihov album Metal Recall (kul naslov!) ovom podžanru prilazi sa dosta slobodnim shvatanjima, pa iako dobijamo i neke vrlo tipične treš gestove ovde, sa denflovanim rifovima i duplim bas-pedalama, pesme su napisane sa nešto širim harmonskim zahvatom i obraćanjem pažnje na atmosferu. A opet, ništa ovde nije sad nešto pretenciozno aranžirano i ne luta predaleko od zdrave thrash srži. Lepa ploča:

https://distortionhmr.bandcamp.com/album/metal-recall

Night Prowler su iz Nevade pa njihov debi album Wild Wasteland u sebi ima malo i atmosfere te neke pustinje Severne Amerike, sa pesmama koje pevaju o ,,vestern" temama ali pomerenim u horor smeru. Simpatično kao koncept a muzika je relativno melodičan black-thrash metal sa daškom death metala koji me nije sad nešto oborio s nogu inventivnošću ali je simpatičan:

https://nightprowler23.bandcamp.com/album/wild-wasteland

Italijanski duo Satanika ima novi album, Horde Of Disgust i ovo je sirov, nesuptilan, čak naprotiv, primitivan black-thrash. Produciran jeftino a bučno da sve zvuči kao da je na ivici eksplozije, ovo je materijal koji se ne interesuje da vas osvoji inteligencijom nego da vas obori na patos intenzitetom. Pa proverite koliko ste stameni.

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/horde-of-disgust

Morphetik iz Upsale kažu za sebe da su ružno lice švedskog thrash metala. Ne znam zašto jer je album, njihov drugi, Proclamation of War vrlo uredna a opet ne preupeglana ploča treša koji ide jako, brzo, kritički se postavlja prema društvu a nudi hedbeng-frendli rifove i energiju. Ovo je svirački odlično, produkcijski taman toliko sirovo koliko treba i natrpano nadrkanošću taman da vas izloži da NEŠTO uradite kada shvatite u kakvom sranju živite. Prelepo.

https://morphetik.bandcamp.com/album/proclamation-of-war-2

Čim se bend zove Curb Cut znate da stiže porcija metaliziranog moškora sa Floride jedan kroz jedan. I stiže. Curb Cut Demo ima čak šest kratkih, gruverskih pesama u srednjem, nabod-tempu sa izvikivanim vokalima i lepim, jednostavnim metalskim rifovima. Zvuk je pritom vrlo solidan, možete da čujete svako pomeranje prstiju po vratu gitare i taj organski, prirodan saund se lepo uklapa uz tu nabadačku muziku. Bend je malo ambiciozan sa cenom od sedam dolara za ovo, ali, jebiga, kvalitet je kvalitet:

https://407curbcut.bandcamp.com/album/curb-cut-demo

Čileanski Ritual of Flesh nudi brutalan deathgrind na novom EP-ju, Retrato de la Doble Vinculaci​ó​n Humana. Nema ovde mnogo mudrovanja i muzika je klasičan, krvoločan deathgrind, sa sirovom ali funkcionalnom produkcijom, pa ako volite, jelte, klasiku, a vi poslušajte:

https://ritualofflesh.bandcamp.com/album/retrato-de-la-doble-vinculaci-n-humana

E onda z Čilea, za porciju prljavog, sirovog goregrinda idemo u Brazil. Projekat Petiot je još jedan od solo projekata čoveka po imenu Arthu, najpoznatijeg po grindcore projektu Agamenon Project. Petiot baštini sličan jeftini/ kućni stil ali je bliži, jelte, goregrind estetici. Novi EP, Podre, ima četiri kratke, brutalne pesme pa svakako poslušajte ako ste raspoloženi. Prodaje se za koliko date:

https://petiot.bandcamp.com/album/podre

Iako kalifornijski Section 47 svoj demo nazivaju Grind 'Til Death i tvrde da sviraju deahgrind, ovo je zapravo sludge metal kombinovan sa death metalom u jednoj primitivnoj, prljavoj, jeftinoj šutki. Da ne bude zabune, dobro je to, ovo su tri sporije, mrveće pesme ružnoće i besa koje preporučujem za slušanje svakome. A plaća se koliko sami date.

https://section-47.bandcamp.com/album/grind-til-death

Child je deathgrind projekat Alexa Stjernfeldta iz Grand Cadaver/ Novarupta i debi album ovog projekta, Meditations in Filth donosi mnogo lepog. Mislim, ovde imate sedamnaest pesama uraganske paljbe po receptima švedske škole, uz teški, "buzzsaw" zvuk gitara i divljačke vokale. Grindcore koji zna da ume i uživa u tom umeću, a uživaćete i vi:

https://eatheavyrecords.bandcamp.com/album/meditations-in-filth

Agency su grindcore ekipa iz Zapadne Virdžinije a Demo 23' (SIC) pakuje u svoje dve pesme dosta moći. Ovo je jako nisko naštimovano, po zvuku bliže užasnom sludge metalu nego grindcoreu a muzički vozi crustgrind sa kombinacijom d-beat i bleastbet iživljavanja. Pesme su dobro napisane, svirka divljačka i na gomili je ovo opako a naplaćuje se koliko hoćete.

https://agencywv.bandcamp.com/album/demo-23

Ako vam nije bilodosta goregrinda, evo ove nedelje stiže nešto lepo iz Fukuoke. Japanski FesterDecay snimili su prvi album, Reality Rotten to the Core i bend, aktivan preko pola decenije sa dosta snimaka iza sebe, i dalje ne krije da mu je rani Carcass najveći uzor. Dakle, ako vam se sviđa Reek of Putrefaction (a ako vam se ne sviđa, kakav ste to monstrum?) ovde dobijate četrnaest pesama koje ovaj klasični album uzimaju za osnovu a onda samo blago evoluiraju taj zvuk i pristup. I mislim, meni je to apsolutno po meri:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/reality-rotten-to-the-core

Wanderer iz Mineapolisa su odlični na novom EP-ju, Indulgence of the Unreal. Bend sam sebi kači ,,false grind" deskripciju iako ovde ima klasičnih grindcore vokala i blastbitova, ali pesme, iako kratke, pakuju u sebe gomilu progresivne i mathcore ambicije pa se ne svodi sve na brutalnost i agresiju. Izvrsno napisan, majstorski odsviran i produciran materijal, poslastica za rafiniranu grajnd publiku:

https://wanderermn.bandcamp.com/album/indulgence-of-the-unreal

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Ah, gaddemit, prosto VOLIM death metal kakav sviraju Italijani Left In Agony. Debi EP, Altar of Devotion mi donosi sve te prelepe '90s flešbekove sa svojim mračnim, jebačkim rifovima, snažnim blastbitovima, duplim vokalima i mošerskim srednjetempaškim brejkdaunovima. Vidi se, jelte, da su Left In Agony odrasli slušajući Cannibal Corpse, Monstrosity i druge '90s šampione, ali ovo nije tek odavanje pošte već punokrvan program kvalitetno napisanih pesama, odlične svirke, odlične produkcije. Volim kad je death metal mesnat, težak ali ne prepumpan do mere da postane nebitno kakav se rif čuje, volim kad su aranžmani razrađeni (slušajte naslovnu pesmu), volim kada se usred masakra čuje jasna ideja o temi i njenoj razradi... Volim sve u vezi sa ovim bendom i želim im puno uspeha.

https://leftinagony.bandcamp.com/album/altar-of-devotion-ep

Lothario Carnival je bend (?) iz Kalifornije koji svira ,,glam death metal" što, jelte, zvuči kao da se neko neslano šalio sa nama, ali EP A Glamorous Death je sasvim pristojna, mada prilično kućno producirana ploča melodičnijih death metal pesama sa malo thrash mirisa. Ovo je dobro napisano i odsvirano i da je produkcija za nijansu skuplja delovalo bi veoma profi a što se tiče pesama, mislim da se niko neće razočarati jer Lothario Carnival demonstrira dobru koncepciju. Plaćate koliko hoćete:

https://thelothariocarnival.bandcamp.com/album/a-glamorous-death

Whipworm je blago avangardni losanđeleski thrash/ death metal projekat koji je kroz nekoliko neočekivanih mutacija dobacio do prvog albuma. I mada je Gozer više kućna ploča nego neko sad profi izdanje, ovde ima šarmantnih ideja i interesantne multižanrovske ambicije. Ne mogu da odolim melodičnim refrenima uz pravoverno treširanje:

https://whipwormmetal.bandcamp.com/album/gozer

Švedski Necrovation nude u preko jedanaest minuta EP-ja Storm the Void / Starving Grave dve pesme zanimljivog, atmosferičnog death metala sa kosmičkom komponentom. Ovo je fino napisano, puno lepih rifova, aranžirano da se ne zna gde mu je glava a gde rep ali opet sa smislom i samo da zvuk nije VARVARSKI prebudžen tako da sve klipuje ko ludo, ovo bih preporučio bez ikakve rezerve. Al jeste. Tako da je dobro ali uz malecnu rezervu.

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/storm-the-void-starving-grave

Isto iz Švedske su Thy Gnosis sa debi albumom, Seroconversion a koji vrti moderan death metal što se ne stidi koketiranja sa black i post-black formulama. To mu daje fin, originalan zvuk gde pored klasičnog death metal mošeraja dobijamo i dosta intrigantne atmosfere, malo progresivnih gestova i jedan generalno zreliji pristup ekstremnom metalu. A produkcija je pritom dosta dinamična i prija uhu. Odličan debi:

https://thygnosis.bandcamp.com/album/seroconversionhttps://youtu.be/CUA8RuhvMS0

Pa su onda tu i Wretched Fate, takođe Šveđani koji imaju nešto klasičniji švedski zvuk. Drugi album benda, Carnal Heresy, opet, po strukturama pesama nije puka rekonstrukcija klasične švedske death metal matrice, već kompleksniji, atmosferičniji album sa mnogo promena tempa i harmonskih meandriranja. Ovo je zanimljiva i za moje uho prijemčiva ekstrapolacija klasičnog švedskog death metala, sa dosta mesa na, jelte, kostima, da se u  nj zariju vaši metaforički zubi.

https://wretchedfate.bandcamp.com/album/carnal-heresy

Blodig su iz Argentine ali oni TEK sviraju vrlo klasičan švedski death metal. Debi izdanje, istoimeni EP ima četiri pesme sa prepoznatljivim teškim zvukom niskog štima i HM2 distorzija na gitarama, vokali su kao sa ranih izdanja Dismember i Entombed, a pesme organski sklopljene i zapaljive. Ovo je ODLIČNO sem ako ne tražite sad neku veliku originalnost. Blodig su u onome što rade svakako autentični a to je jedino što se broji:

https://blodigband.bandcamp.com/album/blodig

Nizozemski Bodyfarm sa svojim petim albumom, Ultimate Abomination nude sličan zvuk i pristup ali sa sopstvenim, sada već jako izgrađenim identitetom koji snažno obeležava muziku. I Ultimate Abomination je izvanredna ploča koja se kreće od jednog do drugog krešenda naizgled bez napora. Bodyfarm tačno pogađaju zlatnu sredinu (da ne kažem slatku tačku) između death i thrash tehnika, nudeći pesme  koje su keči, nekomplikovane i himnične a opet razrađene i kvalitetno aranžirane. Teški, lepljivi zvuk se podrazumeva i ovo je jako, jako dobro:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/ultimate-abomination

Mađarski Coffinborn isto imaju prijatan album teškog zvuka u old school stilu. Cadaveric Retribution ne nudi bogznašta novo death metal formuli uspostavljenoj u ranim devedesetima ali ovo je fina, prijatnozvučeća gruvi ploča koja uspelo varira između bržih i sporijih delova, ima dobru produkciju i generalno lepe rifove. Ako volite nekomplikovan, moćan death metal po receptu starih majstora, Coffiborn svakako imaju šta da ponude:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/cadaveric-retribution

Žensko-muški duo iz kanade, Crown Of Madness sebe nazivaju disonantnim death metal bendom ali drugi EP, Elemental Binding zapravo ne polaže previše na disonance, čak ima i lepe, melodične delove koji povuku i na post-metal. Bend svakako meni zvuči više progresivno nego bilo šta drugo i ove četiri pesme pakuju u razmno malo vremena vrlo finu količinu ideja. Svirka je odlična, gitaristkinja Sunshine Schneider odlično peva a produkcija iako za mrvu nedinamičnija nego što ja volim, nije rđava. Odlično:

https://crownofmadness.bandcamp.com/album/elemental-binding

Iz Rusije, s ljubavlju ili makar sa mnogo agresije i lošeg raspoloženja stiže novi album 7 H.Target, a koji su dugovečni tech/ brutal death projekat Igora Filimonceva iz Katalepsy. Njegovi vokali su ovde svakako moćni i dominiraju zvučnim krajolikom a što nije lako jer četvrta dugosvirajuća ploča ovog projekta, Yantra Creating bombarduje iz sve snage brutalnim zakucavanjima i death metal i slam rifčinama koje povremeno skrenu u apstraktnom, psihodeličnom smeru. Brzo se čovek pogubi u ovim pesmama s obzirom da one nisu nastale razvijanjem jedne centralne teme već kačenjem mnogih nekompatibilnih stvari jedne na druge, ali bend to ipak radi prilično vešto. Pakleno komprimovan zvuk je smrt za uši ali ovo je album koji samo tako i može da zvuči. Solidno:

https://7htarget.bandcamp.com/album/yantra-creating

Brazilci Aphorism baš ljudski krljaju na svom novom albumu, Entranhas do Subsolo. Snimljena pet godina nakon drugog albuma, ovo je ploča vidno napaljene izvedbe i pesama koje su relativno jednostavne, negde na razmeđi death metala, black metala i grindcorea, ali kojima i nije potrebna sad neka velika i komplikovana konceptualizacija da prorade. Rifovi su ložački, svirka brza, produkcija jeftina ali organska i funkcionalna pa Aphorism pogađaju u sve centre svih meta koje ja mogu da zamislim. Pokolj.

https://aphorismkvlt.bandcamp.com/album/entranhas-do-subsolo


Stižemo do kraja i slušamo heavy metal, power metal i razne multižanrovske stvari. Njemački Fairytale voze pošten, energičan ali dovoljno prljav heavy/ power metal da zadovolje i jin i jang stranu u meni. Njihov treći album, Army of Ghosts je solidno napisan, sa dosta atmosfere i po kojim lepim rifom, možda za mrvu preozbiljan za moje standarde, ali opet, ne mora svaki heavy metal bend da udara po cheesey za sve pare. Ovo je, onako, dostojanstveno i prijemčivo, i svakako vredi da se provrti:

https://fairytale.bandcamp.com/album/army-of-ghosts 

Nazvani, nagađam, po jednom od ključnih likova iz igračkog serijala Knights of the Old Rpublic, teksaški Revan imaju dve okej pesme na EP-ju  Chained Oblivion. Ovo je emotivni posthardkor, dosta bučan, vrištav i ekspresivan, meni simpatičan na ime svoje energije i brzine, naravno. Plaćate koliko poželite:

https://revan.bandcamp.com/album/chained-oblivion

A Nijemci Oracle Hands imaju demo (Demo 2023) sa dve pesme melodičnog, slatkog, post-metala. Ovo je na momente i popi i šugejzi, ali je konstantno vrlo simpatično i generalno pogađa tamo gde je nanišanilo:

https://oraclehands.bandcamp.com/album/demo-2023

BIG|BRAVE su iz Montreala a pošto snimaju za Thrill Jockey ne treba da nas iznenadi da je njihov album, nature morte, prilično avangardna kombinacija post roka, post metala, gitarskog nojza, nešto i dron muzike. Zvuči to dobro sa zapravo prlično intimnim, neposrednim saundom na ploči ali sa pesmama koje svakako izlaze izvan granica puke mošerske zabave. BIG|BRAVE ne izmišljaju nužno nešto sasvim novo ali njihova kombinacija Earthu-nalik dronova i strukturiranijih noise-rock kompozicija, sa tim dobrim zvukom nepogrešivo hvata i ne pušta. Obavezno slušanje:

https://bigbravesl.bandcamp.com/album/nature-morte

Venomous Concept su snimili novi album, obeležavajući dvadesetogodišnjicu rada i The Good Ship Lollipop je, možda iznenađujuće manje grindcore album a više, pa, recimo pank rok album. Danny Herera ne svira bubnjeve na ovoj ploči i umesto njega u postavi je Carl Stokes, stari Shaneov ortak iz Unseen Terror (koji je svirao i sa Cancer, kao i Current 93), što je slatko. Kevin Sharp na vokalima je i dalje tu a album ima i po koju vrlo solidnu pesmu. Ja nikada nisam nešto mnogo odlepljivao na ovaj Shaneov projekat pa tako ni sada ne odlepljujem, sve mi je to pomalo tehnički dobro a kreativno osrednje, mada je slatko slušati Kevina kako ipak peva NEKE melodije...

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l9NUMkpYXXAzuZa4WFQP8-tcoBVp4IteQ

Maštovitiji i stilski raznovrsniji su dablinski No Spill Blood čiji novi album Eye of Night spaja pank, stoner rok, fazirane gitare i sintisajzere na inventivne načine, nudeći sirovu a hipnotičnu muzičku građevinu da kroz nju lutate, gubite se, nalazite i generalno kontemplativno uživate. Vrlo zanimljiv i, možda neočekivano, na momente zabavan album.

https://nospillblood.bandcamp.com/album/eye-of-night

Grčki Enemy Of Reality sa trećim albumom, Where Truth May Lie nastavljaju svoju potragu za najboljom kombinacijom simfonijske ambicije i jedne neposrednije, rifaške metal svirke. Ima ovde lepih momenata – najveću zamerku imam na vrlo nedinamičan zvuk, kao i obično – i pevačica Iliana Tsakiraki savršeno unaokoo vitla svojim moćnim sopranom a muzičari svi pokazuju zavidnu tehniku. Ima tu štofa:

https://enemyofreality.bandcamp.com/album/where-truth-may-lie

Power metal publika će se poradovati drugom albumu škotskih Ascension. Snimljen čak jedanaest godina nakon prvenca, Under the Veil of Madness je u sebe jako sigurna kolekcija melodičnih, energičnih, prilično tehnički razmetljivih pesama sa čestim ukrasima u vidu bas-arpeđa i drugih egzibicija. No u osnovi je uvek dobro napisan, odlično aranžiran metal koji spaja kinematsku atmosferu sa poštenom, krljačkom svirkom. Odlično.

https://youtu.be/loYdWzXluJM

Švedski Air Raid sviraju solidan metal u NWOBHM stilu na svom četvrtom albumu, Fatal Encounter. Bend je pravio pauzu od šest godina nakon prethodnog albuma, pa su ovde stvari vrlo sazrele i izvođački i aranžmanski i Air Raid pružaju odličan program dobrih pesama, dobre produkcije, komponovanih solaža, te klasičnog metalskog cheesea i sleazea pa je što se mene tiče ovo nepunih 40 minuta uživanja:

https://youtu.be/znit3arVZNc

Mortalus dolaze iz Litl Roka u Arkanzasu i ovo je jedan energičan, prljav a himničan street metal sastav koji me nije oborio s nogu skupoćom zvuka ali jeste ostavio jak utisak strastvenosti i autentičnosti. We Are Human je drugi album ovog trija i gitaristkinja i pevačica Michelle Gann svakako odrađuje ogroman deo posla svojom harizmom i autoritetom. Produkcija relativno jeftina, pesme napisane da budu i gruverske i pomalo kontemplativne (!) i mada ovo ne osvaja na prvu loptu, ima šarma.

https://mortalus.bandcamp.com/album/we-are-human

Starinski heavy metal je na programu prvog albuma oregonskih Nightwölff. Riding the Night zaista zvuči kao neko hard rock/ sleaze metal sočinjenije iz osamdesetih koje je bilo izgubljeno četrdeset godina pa sada izronilo i ako volite ovaj vrlo old school pristup, koji podrazumeva i old school produkciju, nemački izdavač Witches Brew će vam rado prodati ovaj album. Ima tu šmeka:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/riding-the-night

Švajcarci Megaton Sword imaju drugi album, Might & Power i njihov epski heavy metal je netaknut malo više od dve godine nakon izlaska prvenca. A malčice je i sazreo. Ja sam za prvi album imao određene rezerve, pogotovo u domenu pevanja ali na ovom novom materijalu, Megaton Sword zvuče ubedljivo i stvari su legle na svoje mesto. Bend od početka izdaje nemački Dying Victims i svakako se čuje napredak po evolutivnom stepeništu sa usredsređenim pesmama, kvalitetnim zvukom i generalnom prijatnošću koju ova ploča emituje:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/might-power

Isti izdavač ima i novi EP španskih Iron Curtain. Nazvan Metal Gladiator, ovoje materijal sa šest pesma (plus intro) finog, sirovog heavy metala koji polako prelazi u speed metal. Iron Curtain solidno sviraju ali zvuče prljavo prevashodno zbog vokala koji su grubi i nesofisticirani i to njihovoj muzici daje jednu uličnu oštricu, a što se lepo uklapa uz produkciju koja je zdrava, glasna ali ne i sasvim spljeskana u masteringu. Pokoja himnična gitarska harmonija lepo legne uz energičan rifaški rad i Metal Gladiator je pristojna vizit karta za Iron Curtain.

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/metal-gladiator-ep

Za het-trik, Dying Victims Productions ove nedelje imaju i split singl bendova Iron Kobra i Atom Smasher, nazvan samo Malicious Magician / The Law. Iron Kobra su Nemci,sa finim, starinskim, epskim hevi metal nastupom i puno zdrave svirke na svojoj strani. Atom Smasher su isto iz Nemačke a njihova pesma ima malo okultnog/ proto metla mirisa i meni se jako dopada taj neki patinirani, cheesy ali dostojanstven pristup. Vrlo lepa ploča.

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/malicious-magician-the-law

Naravno da znate šta je album nedelje. Izašao je novi Lovebites i ja ne mogu sem da ne potvrdim da je Judgement Day dostojan nastavak Electric Pentagrama i još jedna šampionska ploča za izvrsni japanski kvintet. Neću sad da kažem da su meni omiljene žene iz Tokija snimile prvi veliki metal album 2023. godine – to svakako zavisi i od ukusa – ali ja ću menjati sve Godsmackove i Steel Panthere koji su izašli ove nedelje za ovakav komad energičnog a neodoljivo ,,pop" metala kakav ovaj bend konzistentno isporučuje. Postojao je legitiman strah da će odlazak jedne od osnivačica, basistkinje Miho, naneti ovom projektu ozbiljnu povredu, ali Judgement Day je izuzetno sigurna ploča, sa pesmama koje su još himničnije i ŽEŠĆE nego na prethodnim pločama, a drsko simfonični aranžmani nas samo podsećaju da ova ekipa može da radi šta hoće i da i dalje zvuči prodornije i ubedljivije od većine kolega. Ako ikako volite power metal, simfonijski metal, pop metal ili, jelte, samo heavy metal kad je iskren, ubitačan, epski a neposredan, Lovbites su apsolutno nezaobilazna lektira:

https://youtu.be/eMA7SvsM4Nk

[Meho Krljic]

Sad će uskoro i proleće a mi živimo tu gde živimo. Bar ima metala. Bar to, jebiga.

Dakle, prvo blek metal. Nemački Ettinskjalf sviraju dosta moderan blek metal, sa puno atmosfere i meditativnih melodija, deakcentujući agresiju i rifove, no njihov drugi album, Between Walls and Delusion ima dosta šarma, kako na planu muzičkih tema tako i zvučno. Ne da je ovo sad neki IZVRSNO produciran materijal, ali Ettinskjalf ne gaze po kompresiji onako kako je to često slučaj pa njihova muzika ima malo prostora za disanje i pored dosta pakleno distorziranih gitara, što uvek cenim. Tematski, bend se bavi mentalnim zdravljem i naporima vezanim za njegovo očuvanje, a što je srazmerno originalno u ovom medijumu i valja ga pozdraviti iz sve snage. Poslušajte:

https://ettinskjalf.bandcamp.com/album/between-walls-and-delusion

Zadarski Opsimath je solo projekat dosta iskusnog hrvatskog muzičara po imenu Kristijan Bajlo. Prvi album ovog projekta, As We Gaze upon Ourselves je prilično ambiciozan amalgam blek metala, melodičnog detah metala, pa onda dooma, možda i malo metalkora sa aranžmanima u kojima promakne i po koja simfonijska želja. I sad, ovo je solidno producirano, pogotovo za kućne uslove, al ne baš toliko skupo da ceo svet popada na dupe, no moram da Bajlu odam priznanje za maštovitost i vrlo dobro uho za aranžiranje, da ne pominjem kvalitetnu svirku. Vokale je ovde odradio Bruno Longfield i odlični su (takođe vrlo maštovito aranžirani) i u celini Opsimath je vrlo vrlo impresivan debi za ovaj projekat. Obavezno poslušati:

https://opsimath6.bandcamp.com/album/as-we-gaze-upon-ourselves

Japanski Vandal na svom (debi?) albumu, 地​獄​変 / Jigokuhen zvuči moderno, onako glasno i teatralno kako je to danas popularno, ali ima i jednu tipično japansku ekspresivnost koje ga izdvaja od mora evropskih i američkih bendova sličnog usmerenja. Ovde su besne gitare i klavijature u efektnom sazvučju, ritmovi su jednostavni a pesme aranžirane da slušaoca vode od krešenda do krešenda i mada Vandal ne umiru od originalnosti, zvuče zapravo dovoljno osobeno i karakterno da osvoje moju pažnju:

https://van-dal.bandcamp.com/album/jigokuhen

Avern iz Barselone za sebe kažu da su ,,heavy as metal, raw as punk" mada im debi album, Hell on Earth nije preterano sirov niti naglašeno težak. Ali ovo jeste šarmantna kombinacija blek metala i (pank) roka, sa solidnom produkcijom i zavodljivim pesmama, za publiku koja se ne loži na ekstremnost ali voli dobar rif i moćan gruv:

https://avernbcn.bandcamp.com/album/hell-on-earth

Flammae je relativno novi poljski blek metal duo sa minialbumom Ordo kao svojim prvim izdanjem. Ovo je nešto više old school nego što sam navikao da očekujem od Poljaka, ali svakako i dalje ima dosta atmosfere i ne ide samo na snagu. Produkcijski mi prija vrlo dinamičan snimak, sa finim, skakutavim bubnjem i prominentnom, toplom bas gitarom gde normalna gitara sa svojom jakom distorzijom ništa ne kvari. Solidno napisano, solidno karakterno, solidno u celini:

https://flammae.bandcamp.com/album/ordo

O Tuima Tuuli se ne zna ništa, ni ko su, ni odakle su, ali kako im je prvi album, I, izašao za ruski Dark East Productions, može se naslutiti da su Rusi. No, album je svakako vredan pažnje sa svojom kombinacijom blek metala sa nešto thrasha, melodičnosti i atmosfere. Tuima Tuuli vole da napišu dužu, epskiju pesmu, ali vole i da lepo zakucaju kada im se namesti na volej i mada je album podugačak za moj ukus, ne mogu da kažem da ovde nema znatna količina finih tema, rifova i ideja. Plaćate koliko želite:

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/tuima-tuuli-i

Morgul Blade su i na novom EP-ju, Twilight Descends u svm standardnom melanžu tradiconalnijeg heavy metala i blek metala. I, da se razumemo, ovo je ipak muzika za posvećene jer su i pesme dosta hermetične, zvuk sirov i jeftin a pevanje demonsko. Ali za blek metal publiku ovo je fino osveženje:

https://morgulblade.bandcamp.com/album/twilight-descends

Kopehnagenški Heaven's Damnation na prvom i istoimenom EP-ju pokazuju solidan raspon ideja i tema. Ovo je blackened death metal ali i pored tvrdoće i agresivnosti koju to podrazumeva, ima tu i dosta osećaja za kreiranje muzičkog teatra i ovaj nekada jednočlani a sada normalni bend može da se ponosi debi izdanjem:

https://heavensdamnation.bandcamp.com/album/heavens-damnation
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/heavens-damnation

Kolumbijski Soldados del Infierno su PRESLATKI na svom debi albumu Imperum in Vita: Satana. Sve je ovde ultrašarmantno od omota sa humanoidnom kozom golih sisa, preko satanističkih tekstova na Španskom pa do jednostavne, sirove a prijemčive black-thrash-grind muzike koja zvuči retro ali istovremeno i potpuno sveže. Ima nečeg u toj opakoj napaljenosti sa kojom ova tri čoveka sve to izvode, ali dobro je i da je produkcija sa prave strane ,,demo" kvaliteta. Mnogo simpatično:

https://soldadosdelinfierno.bandcamp.com/album/imperum-in-vita-satana

Enslaved su izdali novi album, Heimdal, i mada njihova muzika odavno više nije čist black metal, a povremeno uošte nije blek metal, ova kolekcija progresivnih rok i metal kompozicija vredi da se čuje. Vrlo cenim Enslaved zbog želje da i dalje eksperimentišu i traže nove izraze i mada se mnogo toga što naprave meni ne dopadne, mnogo toga mi se i dopadne i impresionira me. Heimdal ima dosta impresivnih momenata i ovo je progresivni  blek metal koji zaista povremeno zazvuči kao Pink Floyd na blek metal tripu. Respekt:

https://enslaved.bandcamp.com/album/heimdal

Ruski jednočlani projekat Бѣсъ je sedeo pritajen godinu dana ali sa novim singlom, А​в​с​е​н​ь postavlja nove granice grandioznosti i urnebesa. Ovo ima samo jednu pesmu (u punoj vokalnoj i instrumentalnoj verziji) ali je ta pesma čitava pozorišna predstava sa zvučnim efektima i folklornim motivima, gomilom ženskih vokala, te neverovatnom smenom tenma i atmosfera u manje od pet minuta. Drugi autori bi od ovako nečeg napravili gadnu papazjaniju ali Дмитрий Лебедев je  UMETNIK i ovo je apsolutna lektira. Ozbiljno:

https://biese.bandcamp.com/album/--6

Doom, stoner, psihodelija, hard rok, sludge metal! Dead Shrine ima pomalo preteće ime ali muzika na albumu The Eightfold Path je predobar, ali PREDOBAR psihodelični stoner sa APSURDNOM količinom faza na gitarama, moćnim sabatovskim rifovima, ukusno iskorišćenim klvaijaturama, odličnim pevanjem, generalno perfektnim gruvom... Da ovo sve radi jedan čovek (Craig Williamson iz Hamiltona na Novom Zelandu) jeste prilično jasno već posle pola jedne pesme, ali ovo je jedan od primera da i ti one-man bendovi mogu da budu izvrsni. Mogu samo da zamislim kako bi ovo dobro zvučalo u kontekstu ,,pravog" benda koji sve svira uživo, ali dok se to ne desi, vrlo je važno da podvučem da Dead Shrine sa ovih osam pesama donosi skoro pa najbolju rok muziku koju sam čuo ove godine. Odlično. Obavezno:

https://deadshrinenz.bandcamp.com/album/the-eightfold-path

Berlinski Lightkeeper imaju EP sa četiri pesme bolnog ali ipak donekle i optimističnog sludge metala. Sons of the Mountain je naslov iza koga dolazi dosta atmosfere ali i po koji sabatovski rif, iznurujući spori gruv i napukli, izmučeni vokali. Nije ovo naročito inventivno, da se mi razumemo, ali nije ni rđavo za slušanje i povremeno iznenadi nekim odličnim momentom (npr. neočekivani refren u Son of the Mountain). Dajte mu šansu a ako vam se svidi plaćate koliko hoćete:

https://lightkeeper2.bandcamp.com/album/sons-of-the-mountain

Sludge metal ali u svojoj najslobodnijoj, najeksperimentalnijoj formi je u ponudi na trećem albumu benda Sloth Hammer iz Lidsa. Prošlog leta slušali smo ih na ploči Preparation Is for Cowards a novi se album sa četiri pesme zove Troops of Doom i nema NIKAKVE veze sa Sepulturom. Ovo je bučno, mučno, sporo, bolno, na momente više zvuk nego muzika, ali ima šarma za moj groš. Bend daunloud daje za sumu koju sam odredite što je isto jako fer:

https://trepanationrecordings.bandcamp.com/album/troops-of-doom
https://slothhammer.bandcamp.com/album/troops-of-doom

Španski Barbanegra na svom albumu A Sangre Y Fuego voze simpatičan hard rok, pomalo staromodan, ali ne previše. Ovo mene najviše podseća na devedesete godine kada su hard rok bendovi otkrivali pank a pankeri hard rok i pravili simpatične kombinacije. Album je jednostavan, jeftin, dopadljiv i ne zahteva da se o njemu previše razmišlja već da se, jelte opustite i uživate:

https://barbanegrarock.bandcamp.com/album/a-sangre-y-fuego

Simpatičan je i grčki sastav Afania koji za sebe kaže da svira ,,blackened heavy rock" mada u praksi njihov heavy rock nema mnogo dodira sa blek metalom. Ovo je naprosto – standardno dobar i prepoznatljivo grčki moderni hard rok sa dosta meodije i, uprkos preglasnom masteringu, elementima, jelte, dinamike u samim pesmama. Album  Μ​α​κ​ρ​ι​ά α​π​'​τ​ο​ν Κ​ό​σ​μ​ο zvuči fino i jedino što može da ga spreči u osvajanju sveta su tekstovi na Grčkom.

https://youtu.be/ACl_Kqtv5TQ

Brazilski doom metalci Riffcoven stižu sa novim albumom, O Caminho do Aço. Ovo je sada zreo, vrlo lepo produciran rad metala koji se ne zadržava isključivo u doom vodama. Riffcoven nisu nužno ,,komercijalni" ali njihova muzika je komunikativna na ovoj ploči, sa poletnim tempom i pevljivim refrenima. Hardkor doom publika svakako ovde može da se raduje lepim, snažnim rifovima a čitav paket je pitak i prijatan:

https://riffcoven.bandcamp.com/album/o-caminho-do-a-o

King Weed ima novi album, Genesis i, pa, sve je isto kao i uvek. OK, možda ovde ovaj projekat udara malo više po ,,metalu", dakle, njihov džemerski stoner rok ima malo tvrđe rifove uz bluzersku osnovu, ali je generalno ovo baš onako kako zamišljate King Weed:

https://kingweed.bandcamp.com/album/genesis

Prawn Queen iz Las vegasa na EP-ju Peanut Butter Crow imaju četiri pesme solidnog rokenrol gaženja. Ovo nije ni nešto superteško ni nešto supersporo,  naprotiv, energično je i poletno i namenjeno ,,normalnoj" publici sa sve ,,woooooo" refrenima, koji vuku na televizijski pank, ali pesme su dobre, a zvuk zdrav i nemam nekih zamerki. Još bend daunloud prodaje po ceni koju kupac sam odredi. Ljudski.

https://prawnqueen.bandcamp.com/album/peanut-butter-crow

Ever Age su iz Toronta i njihov 2023 Demo ima tri pesme sirovog, simpatičnog heavy psych rokanja i rolanja. Nije ovo, i pored sirovosti, bazirano samo na snazi i gaženju pa ako imate uho koje u demo-produkciji zna da uživa, primetićete da su pesme dobro napisane i karakterne. Fino je:

https://everageband.bandcamp.com/album/2023-demo

EvilLeaf iz Severne Karoline trpaju mastan stoner rok sa pevačicom Sarom koja ima moćan, upečatljiv glas dok surfuje na talasima teških rifova. Muzika na EP-ju Slow Burn je zapravo fino ambiciozna i nije baš puka imitacija Black Sabbath, hoću reći, ovo je ,,metalnije" a da i dalje odlično drži bluz osnovu i unapređuje klasičnu formulu a da je ne napušta. Dobar vokal mnogo znači pa EvilLeaf treba da čuvaju ovu ženu i muziku formatiraju oko njenih kvaliteta:

https://evilleaf.bandcamp.com/album/slow-burn

Poljaci 71TonMan na svom trećem albumu, Of End Times baš udaraju teškim, mučnim sludge-doom metalom. Ovo su dugačke, spore pesme sa rifovima koji pritiskaju, mikrofonijom koja prži, ritmovima koji melju. Daleko od lepog, ali dovoljno blizu transcendentnog da bude zanimljivo:

https://71tonmanband.bandcamp.com/album/of-end-times-sludge-doom-metal

Sandrider iz Sijetla imaju odličan novi album, Enveletration (kombinacija reči envelopment i penetration, da, ima objašnjenje i zašto) a koji stoner rok osvežava pankerskom (malo i grandžerskom) energijom, pišući pesme koje su dinamične, moćne i, sve jedna bolja od druge. Ovo je album sastavljen skoro do samih hitova koji su sami sastavljeni od gomile krešenda majstorski povezanih momentima predaha. Sjajno:

https://sandrider.bandcamp.com/album/enveletration

Witch Ripper su isto iz Sijetla i mada njihovo iime sugeriše nekakav okultni, old school doom metal, istina je da je drugi album benda, The Flight After The Fall, zapravo izrazito moderan. Ovo je metal sa skoro televizijskim kvalitetom, negde između sludge, stoner i grunge formata – bend sam kaže da je ovo brutaln sludge meets arena rock fazon – ali ekspanzivan, dinamičan, onako, prilagođen savremenoj publici koja voli dramu, tenziju, i znojavu, glasnu svirku. Nije zapravo u nekom mom stilu, ali je ovo dobra ploča bez ikakve rezerve:

https://witchripper.bandcamp.com/album/the-flight-after-the-fall-2

Odličan debi ima i teksaški žensko-muški kombo Temptress. Album See je perfektna kombinacija doom metal sporosti i hard rock/ heavy metal melodičnosti, sa pesmama koje nabace i po deset mimuta trajanja ali vas umiljato i sa ljubavlju miluju rifovima, melodijama i ženskim vokalima svo to vreme i drže u prelepoj nirvani. Svemu doprinosi i nežan, dosta dinamičan mastering pa ovaj lepi album preporučujem po više osnova:

https://temptressofficial.bandcamp.com/album/see-2

Pre oko godinu dana dopao mi se prvi album finskog projekta Astral Magic pa sam se i sa novim albumom, The Last Survivors on Planet Earth lepo usrećio. Santtu Laakso ovde svira skoro sve instrumente i autor je sve muzike, ali čovek stvarno UME i The Last Survivors on Planet Earth je još pedesetpet minuta prijatne, old school psihodelije predvođene sintisajzerima. Ima ovde malo krautrok lepote, i da je ploča izašla 1973. godine zvučala bi jako futuristički. Ovako, pedeset godina kasnije zvuči rerofuturistički i ako vam to deluje kao dobar predlog, ne sumnjajte u to da su pesme odlične a produkcija jako umiljata. Ne propustiti:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/the-last-survivors-on-planet-earth

Pišnuo sam već na prvu instancu mikrofonije kojom počinje novi album tuluzkih Witchthroat Serpent. Francuzi se na svom prvom postpandemijskom a četvrtom ukupno albumu, Trove of Oddities at the Devil's Driveway ne igraju sa našim očekivanjima: ovo je okultni TEŠKI doom metal sa stonerskim prelivom i pesmama od i po deset minuta u kojima ekstremno distorzirane, nisko naštimovane gitare preko sporog, mučnog ritma razapinju mrežu za okultne, psihodelične vokale. Ovo nije ni lepa ni šarmantna muzika ako ste normalna osoba ali ako volite satanizam i psihodeliju, horor i fuzz, bićete u apsolutnom raju. Naravno, ovo izdaje rimski Heavy Psych Sounds Records i to je  garancija kvaliteta:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchthroat-serpent-trove-of-oddities-at-the-devils-driveway

Thrash meal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Novi Ice War EP se zove Bloodsucker i Jo Steel ovde donosi još pet pesama iskrenog, časnog, meldičnog i BRZOG speed metala. Već svi znamo da ovaj čovek strastveno radi na osudi kapitalizma i zaštiti životne sredine i njegov jeftini ali neodoljivi melodični metal je ovde u standardnoj formi (da ne kažem da zvuči kao pank većinu vremena). Vrlo slatko:

https://icewar.bandcamp.com/album/bloodsucker

Poželeli ste malo thrash metala sa oštricom (melodičnijeg) death metal zvuka i fokusom na borbu za prava transrodnih osoba? Imate vrlo partikularan ukus, ali, izvolite: Transgressive su iz Arizone a album Extreme Transgression je zaista kao neki mlađi Kreator sa daškom death metala u svom zvuku. Energično, melodično, buntovnički, prijatno:

https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/extreme-transgression

A onda iz Masačusetsa dolaze Graviton sa svojim novim EP-jem, The Seventh Plague. Iako ovaj materijal tematski obrađuje neke, jelte, mitološke teme, muzika je šravolinijski, tvrdi thrash bez mrsomuđenja. Graviton su vrlo tvrdi i ljuti, veoma po mom ukusu, nudeći thrash metal sa old school šmekom, sirov i razjaren ali odsviran i produciran moderno i pažljivo. Veoma mošerska, veoma prijatna ploča:

https://gravitonmetal.bandcamp.com/album/the-seventh-plague

Vanishment su iz Sijetla i njihov debi album, No More Torture je, pa, pristojan, mada treba imati na umu da bend sebe vidi kao neki prelazni oblik između heavy metal i thrash metal formi. Ovo znači da pesme umeju da budu i malo sporije i malo melodičnije od onog što bi zvuk sugerisao, mada to ne mora da vam bude problem. Ima ovde lepih melodija i svašta što vredi čuti:

https://vanishment.bandcamp.com/album/no-more-torture

Francuzi A Cure For Wellness na EP-ju nazvanom samo EP cepaju solidan thrash/ hardcore. Ovo je vrlo moderno po zvuku, dakle, skroz bez dinamike, jako komprimovano i sa puno djentovskih fora, uključujući disonance na gitarama. No u celini se meni prilično dopada jer ima trešersku eksplozivnost i mestimično je i dovoljno brzo za moje potrebe:

https://acfwband.bandcamp.com/album/ep

Mudhead iz Nemačke pak na svom duplom singlu, Violence (kojim najavljuju debi album) cepaju dve kratke, tvrde, moćne pesme thrash metala koji se ukršta sa hardcoreom za jednu lepu svetkovinu krljanja. Duža od dve pesme ima 79 sekundi, a ovo je odlično producirano i odsvirano kako treba:

https://mudhead.bandcamp.com/album/violence-double-single-2023

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Breathe/Rust su metalizirani hardkor kombo iz Bristola i istoimeni EP je, pa, prijatan za slušanje. Četiri su to pesme tvrdog, nabadačkog hardkora, sa odličnom produkcijom ali i nekim dobrom rifovima. Čime hoću da kažem da Breathe/Rust imaju nešto više mašte od prosečnog metaliziranog hardkor benda u 2023. godini i da su, recimo, rifovi na prvoj pesmi (Breathe) melodičniji i atmosferičniji nego što biste očekivali. Svakako, dobija se ovde i dosta srednjetempaškog klecanja kako dolikuje ovakvoj muzici ali brže pesme u D-beat tempu i sa tim maštovitim gitarskim arabeskama (Remembrance, recimo) su mi hajlajt. Bend ovo daje po ceni koju sami odredite a vrlo vredi pažnje:

https://breatherust.bandcamp.com/album/breathe-rust

I ruski Guts of Despoty svira metalizirani hardkor ali ovde je metal komponenta – death metal. Dakle, EP  G​.​O​.​D. je debi izdanje za solo projekat jednog Daniela Baikova koji je kaže jedno vreme pauzirao na ruskoj hardkor sceni ali sad joj se vraća sa ovim amalgamom sa death metalom. I dobro mu ide. Ovo je heavy i snažno, fino napisano, solidno producirano i ima taman dovoljno death metala da ne bude tek još jedan moshcore projekat a da ostane razgovetno i neposredno. Plaćate po izboru a vrlo je to pristojno:

https://gutsofdespoty.bandcamp.com/album/g-o-d

Isto metalizirani isto hardkor svuraju Defiant Path iz, pretpostavljam Severne Karoline. No, Spring Promo sa svoje dve pesme pored klasičnog moshcore gruva donosi i malo old school čukanja ravno iz osamdesetih i ja to moram da izrispektujem. Plaćate koliko hoćete a svirka i produkcija odlični:

https://forceofreckoning.bandcamp.com/album/spring-promo

Još metaliziranog hardkora na split singlu nazvanom samo Split između dva benda iz Ohaja: Life of Crime i SALT. Nema ovde mnogo filozofije, tu su teške gitare, nabadački, plesni ritmovi, urlatorski, besni vokali. Dve pesme, sve što očekujete i priželjkujete:

https://saltstyle.bandcamp.com/album/split

Njujorški Bazooka na EP-ju  The Beast / Final Touch, pak, nude dve pesme old school hardcore punka, koji zvuči kao nešto iz, recimo prve polovine devedesetih, iz Portlanda, na primer. Dve pesme, mnogo zlovolje, sirov, hrskav zvuk, dobra svirka, meni prijalo, a naplaćuje se koliko hoćete:

https://bazookanyc.bandcamp.com/album/the-beast-final-touch

Fury of Five odnosno Fury of V iz Nju Džersija su bili aktivni devedesetih ali su sada napravili (za mene iznenađujući) povratak prilično odličnim EP-jem Half Past Revenge. Ovo jeste ulični nabod-core kakav nije normalno u mom bolparku, jelte, ali Fury of Five uspevaju da u muziku definisanu sirovošću i spontanošću unesu dosta sofisticiranih ideja i progresivnih fora. Respekt:

https://upstaterecords.bandcamp.com/album/fury-of-five-half-past-revenge

A za nas baš matore i ljubitelje BAŠ stare škole, finski hardcore bogovi Terveet Kädet snimili su evo ne znam koji po redu album. Kaikki kaikkia vastaan ima šesnaest kratkih pesama energičnog hradcore thrash zvuka, bez proseravanja, filozofije, ičega što bi stajalo na putu šutiranju iz sve snage. Prosto sam se raznežio do maltene suza kada vidim da bend koji sam slušao u srednjoj školi kao već legendaran, tako negde u drugoj polovini osamdesetih, i dalje snima ploče koje su STVARNE, autentične, nenameštene, vitalne. Faking obavezno:

https://terveet-kadet.bandcamp.com/album/kaikki-kaikkia-vastaan

Legion of Malice iz Sakramenta piče energični, blago haotični deathgrind na svom EP-ju Meditations On Hatred. Pokolj se odvija u tri pesme koje imaju česte smene ritma ali konstantnu nezaustavljivu energiju i mržnju i za tri dolara teško da ćete dobiti veće (i lepše) batine ove nedelje:

https://legionofmalice.bandcamp.com/album/meditations-on-hatred

Deathgrind je na jelovniku i kod portugalskog dua Morto sa albumom Morto Vivo koji traje dvadesetak minuta sa dvanast pesama od kojih je prvih pet činilo njihov prvi demo iz 2021. godine. Ovo je sirova, jeftina ali prijemčiva muzika sa pesmama od minut i po do dva, mrtvačkim rifovima i brutalnom brzinom. Ako ste ikada voleli Blood ili Carbonized, sirovo, prljavo, podrumski, old school i šarmantno krljanje ovih momaka će vam lepo pristajati:

https://larvaerec.bandcamp.com/album/morto-morto-vivo

Vermintide iz Tel Aviva spaja grindcore i slamming death metal što je kao da spajate lozovaču i vinjak. Album Ashamed Of My Species ima trinaest pesama od kojih ni jedna ni ne prilazi dvominutnoj granici, ali ima ovde dovoljno mesta i za malo gruva pored surovog zakucavanja. Brutalno, besno, energično i sa obradama Napalm Death i Magrudegrind na kraju. Pošteno!

https://vermintide.bandcamp.com/album/ashamed-of-my-species

Teksašani Krullur sviraju od kraja osamdesetih i njihov zvuk danas – mešavina thrash metala i grindcorea – ima vlo patiniran, vrlo old school kvalitet. A još više na novom, živom albumu, Dead Live! Ovo je izdao Horror Pain Gore Death Productions i u pitanju je odlična, napaljena ploča oštre, ljute muzike, solidnog živog zvuka, pogodna za šutku i svakojake nepodopštine:

https://hpgd.bandcamp.com/album/dead-live

Grind4Ukraine je nemačka etiketa sa misijom da skupi bar malo para da se pomogne napadnutoj Ukrajini putem izdavanja grindcore kompilacija. Volume 2 ovog serijala je, odmah da kažem ODLIČNA ploča sa čak 24 benda koji su u proseku VRLO dobri. Ovde imamo i neka visokoprofilna imena (makar kad je u pitanju grindcore), kao što su Meth Leppard, ali i Kanonenfieber koji je ovde i dalje u svom prepoznatljivom antiratnom black metal formatu ali se jako lepo uklapa. Čak i da ne marite za ukrajinsku muku, ovo je JAKO dobar presek moderne grindcore scene i vredi svakog sekunda vaše pažnje:

https://grind4ukraine.bandcamp.com/album/volume-2

Clock Strikes Lightning su odnekle iz SAD i sviraju kombinaciju grindcorea i mathcorea. Mada EP Holly Strikes Lightning Split EP zvuči malo hermetično, pa i suvo ovo je u principu zanimljiva kombinacija i pesme imaju štofa a ovo je i prvi put za ovaj jednočlani projekat da radi sa živim bubnjarem (doduše snimljenim pre šest godina za potrebe drugog benda ali ovde na kraju iskorišćenim). Sa druge strane je verovatno isto jednočlani Holly Caught A Contact High sa sličnom, maltene identičnom muzikom. Meni je to okej sve:

https://clockstrikeslightning.bandcamp.com/album/holly-strikes-lightning-split-e-p

Losanđeleski Zulu sa albumom A New Tomorrow meša svoj powerviolence zvuk sa sludge metalom, ali onda i sa raznim drugim žanrovima. U osnovi je uvek mučna, teška, spora muzika sa ispadima velike brzine, ali album je pun iznenađenja i postmodernih trikova, pa je vredan preslušavanja u celini:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr66-a-new-tomorrow

Lost Brethren na papiru ne deluje kao death metal sastav, ime je isvuiše poetsko za žanr koji se sve više loži na sve gore stvari što vreme više prolazi, ali Lost Brethren su tehnički death metal zavidnih zanatskih ali i korektnih kreativnih kapaciteta. EP Dimensional Rift dolazi četiri godine nakon poslednjeg (četvrtog) albuma i ima četiri kompaktne pesme u kojima je ,,tech" komponenta istaknuta kroz virtuoznost i oneobičavanje muzike ali pesme su u suštini logične i dobro napisane i ne svode se samo na procesiju trikova. A što jako pozdravljam. Odavno nisam čuo ovako zanimljiv bend iz, da proverim, Kembridžšira u Engleskoj. Respekt:

https://lostbrethren.bandcamp.com/album/dimensional-rift

Enshrined iz Malmea su se izgleda ponovo okupili, makar da snime novi album, The Grand Failure i ovo je sjajan, zabavan materijal death metala koji ide brzo, uz dosta trešerskh elemenata i nudi čistu a opet ne peispoliranu produkciju, razgovetnost ali bez napuštanja death metal hermetičnosti i mrštenja itd. Pesme su raznovrsne, sa odličnim odnosom thrash i death elemenata a bend zvuči kao da je baš raspoložen za svirku. Odlično:

https://enshrinedswe.bandcamp.com/album/the-grand-failure

Dobro mi je seo i novi EP Pensilvanijskih Verminoth, nazvan Grotesque Manifestation. Kao bend koji se loži na Lavkraftovštinu, Verminoth su prilično predvidivi sa pesamama koje rabe old school težinu i spore, lepljive rifove u paru sa bolesnim melodijama i ono što ih izdvaja od milion kolega je solidna produkcija koja ističe njihovu težinu i bolesnost ali ih ne umotava u neprozirni mulj kakav je prečesto datost u ovakvoj muzici. Fino.

https://verminoth.bandcamp.com/album/grotesque-manifestation-ep

Profane Desecration iz Masačusetsa u svom death metalu imaju dosta eksperimentalnih elemenata uz vrlo disonantne gitare i aranžmane koji potenciraju neprirodnost i robotsko ponavljanje. Na momente je ovo skoro grindcore sa matematičarskim ambicijama ali onda uleti neki propisan death metal rif i sve se usidri gde treba. EP Terrestrial Plane of Decay dolazi dve godine posle debi albuma i nudi žustru muziku i ambiciozne aranžmane:

https://profanedesecrationband.bandcamp.com/album/terrestrial-plane-of-decay

Iako njemački Frostshock na debi albumu sviraju melodični death metal koji ja kao nešto ne volim, ipak sam se vrlo voljno izložio iskustvu slušanja. Jer ovo je ipak dovoljno krljački za moje potrebe. Frostshock sviraju i brzo i energično i sa pravilnim odnosom death i thrash elemenata, a sve to lišeno previše filozofiranja da se ja u ovome lepo pronađem. Mastering je STUPIDNO preglasan al muzika je dobra:

https://frostshock.bandcamp.com/album/frostshock

Kad smo već kod melodeatha, Majesties iz Mineapolisa su projekat članova Obsequiae i Inexorum, njihov prvi album, Vast Reaches Unclaimed izdaje pitsburški 20 Buck Spin, ali muzika je ljubavi pun omaž klasičnog gotenburškom zvuku i stilu. Dakle, ako volite zaslađen, melodičan death metal koji ne preteruje sa filozofijom u aranžmanima nego preferira prirodan, organski razvoj tema i kompozicija, Majesties svakako imaju šta da ponude. Voleo bih malo dinamičniji zvuk, svakako, ali nije da je to kod ovog izdavača običaj. Prijatna ploča:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/vast-reaches-unclaimed

Malezijski Dreaming Dead je nekako neodoljivo old school na svom, pretpostaviću prvom EP-ju, Mountain of Skull. Ovo je kao nekakav death metal sa kraja osamdesetih, jednostavan, naivan i zarazan do jaja. Veoma prijatno:

https://www.youtube.com/watch?v=JFyYG8DlTOQ

Brazilski Dreadful Deathreign su takođe old school death metal ekipa ali njihov novi EP, Hex – Hecatomb je bliži onome što se danas očekuje od OSDM-a. Dakle, ovde imamo četiri pesme časnog dubokog oranja, sa zvukom koji je debeo, zdrav i moćan, te kompozicijama koje su jedostavne, organske, nabijene tenzijom i dramom a bez preterivanja u aranžmanskih komplikacijama. No, Dreadful Deathreign svakako imaju ambiciju da kreiraju epsku muziku pa su pesme ovde povremeno i podugačke, sa impresivnom finalnom Hecatomb koja traje skoro deset minuta i drži atmosferu jako dobro sve vreme. Odlični su Dreadful Deathreign:

https://dreadfuldeathreign.bandcamp.com/album/hex-hecatomb

Sijetl ima jaku nedelju, pa evo jednog benda i iz death metal ponude ovog grada. Summoning Apocalyptic Devastation je prvi album sastava Plague Bearer koji radi već godinama kao nekakav projekat muzičara iz drugih sastava, i izdao je nekoliko demoa, ali tek sada se ohafizao da napravi i propisnu ploču. I ovo je sirov, energičan death metal koji pritom voli melodiju. Pesme spajaju epski, glasan nastup sa hermetičnim, podzemnim izrazom i to na kraju ispada lepa kombinacija:

https://plaguebearerwa.bandcamp.com/album/summoning-apocalyptic-devastation

Cave of Death Volume 1 je kompilacija death metal bendova koji sarađuju sa portugalskim Brutal Cave Productions i ovde ima dosta sirovog, podzemnog a dobrog death metala. Bendovi su Vile Apparition, Congealed Putrescence, Constant Torment, Horrifier i  Goredawn, dakle, ekipa sa tri kontinenta, a old school death zvuk koji se nudi je konstantno dobar i ako ste ljubitelj, uživaćete:

https://brutalcaveproductions.bandcamp.com/album/volume-1

Evo nas na kraju. Dakle, multižanrovske stvari i heavy metal. Muzika koju izvode moskovski Melancholy je suviše kompleksna i žanrovski raznovrsna da bih mogao da je svrstam i u jednu određenu podvrstu metala, ali recimo da će publika sa veoma ovtorenim umom uživati u njihovoj kombinaciji progresivnog metala, blek metala, simfo-metala, alternativnog metala, gotike... Album Че​р​н​ъ im je osamnaesti za više od dve decenije rada i mada bend možda stvarno preteruje sa brojem izdanja, ovo je impresivno sklopljena i odlično producirana ploča zanimljivih, odlično realizovanih pesama:

https://melancholyrussia.bandcamp.com/album/--2

Dakle, Primitive Man i Full of Hell su se udružili za potrebe snimanja albuma Suffocating Hallucination i čak i da ne znate da se radi o kraljevima death sludge metala sa jedne strane i mučnog, psihodeličnog grindcorea sa druge, naziv izdanja vam govori sve što treba. Ovo je ULTRA brutalno, sporo, teško, abrazivno i zastrašujuće. Ali je i odlično. Pet pesama sporog, doslednog prebijanja, sa jako teksturiranim zvukom i neretkim prelascima u čist power electronics, jedna od najbrutalnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje, ali i jedna od najtranscendentnijih:

https://primitivemandoom.bandcamp.com/album/suffocating-hallucination

Ričmondski .gif from god su bučni ali i dosta maštoviti na svom trećem albumu, Digital Red. Njihova muzika, u osnovi hardcore/ screamo ovde je zaoštrena do krajnjih granica, puna disonanci i tenzije ali i brutalnih metal rifova sa druge. Nije lako da se izdrži ali ovo je gusta, slojevita muzika koja se pritom ne gubi u širini vizije već uvek drži fokus. Lepo:

https://giffromgod.bandcamp.com/album/digital-red

Japanski kraljevi simfonijskog blackened power metala, Ethereal Sin vraćaju se sa svojim petim albumom a koji je nastavak prethodnog, iz 2021. godine. Nazvan Time of Requiem Part. 2 ovo je opus melodičnoh, energičnih tema, često izvučenih skoro direktno iz folklorne tradicije, aranžiranih grandiozno (i grandiozno kičasto, naravno ALI MI NI NA ŠTA DRUGO NE BISMO PRISTALI) pa odsvirano žestoko i znojavo. Yama Darkblaze pošteno izgara na black metal vokalima a bend pesme drži kompaktnim i upečatljivim, bez rasplinjavanja u simfonijskim ambicijama. Odlično:

https://etherealsin.bandcamp.com/album/time-of-requiem-part-2

Šveđani Smoking Snakes sviraju vrlo korektan sleaze metal na EP-ju  Restless and Wild. Ovo su tri pesme srednjeg, žustrog ali dostojanstvenog tempa sa finim rifovima i himničnim refrenima, produkcijom koja je modernija ali ne bezlično dinamična i sve to na gomili iako ne donosi bogznašta novo u žanr, zvuči kvalitetno i ubedljivo. Ako ste ikada voleli Cinderellu, Ratt i slične stvaraoce koji su harali osamdesetima, Smoking Snakes su gotenburški odgovor u pravom registru:

https://smokingsnakes.bandcamp.com/album/restless-and-wild

Kanađani Cromlech su čekali deset godina da snime svoj drugi album, Ascent of Kings i ovo je jedna pomalo šizoidna, ali zabavna smeša epskog doom metala, klasičnog heavy metala, speed metala... Cromlech ne žele da se odluče za jedan žanr ali njihova muzika ima jedan epski, maltene operetski kvalitet koji je nekako povezuje u ne baš skladnu ali funkcionalnu i zabavnu celinu:

https://cromlechdoom.bandcamp.com/album/ascent-of-kings

Lunar su iz Sakramenta i njihov progresivni metal je u JEBENO odličnoj formi na trećem albumu, The Illusionist. Ovo je blisko devintausendovskoj školi progresive, sa dosta viruozne svirke, ali i sa pesmama koje često skrenu u smeru postmodernog pačvorka a to nekako lepo funkcioniše. Lunar su, dakle, odlični muzičari, kadri da sviraju u raznim stilovima, ali, još važnije, u stanju su da napišu pesme u kojima ti silni stilovi uspelo stoje jedan uz drugi i tvore smislene celine. Masivan respekt:

https://lunarbandofficial.bandcamp.com/album/the-illusionist

Albm nedelje! Denverski prog-det-trešeri Necropanther najavljivali su poslednjih godinu dana svoj četvrti album, Betrayal dosta samouvereno, ali ne bez razloga. Voleo sam sva njihova dosadašnja izdanja ali Betrayal je najzrelija i najzabavnija ploča koju je ovaj i inače zabavni (i prilično zreli) sastav u životu snimio. Doduše, ovo ide po cenu jednog dela njihove do sada karakteristične, pomalo goofy persone u muzici koja je nekako uspevala da prozre i pored progresivnih tendencija. Betrayal je siguran u sebe, neposredan, vrlo žestok (najbrži album koji je bend do sada snimio) i sa momentima epske melodije verovatno prikladan da ga sluša i melodic death metal publika. Ako imam zamerku to ide na mastering koji je ovde jako glasan i čini slušanje muzike napornijim a što je greota s obzirom da Necropanther i pored sve trešerske cepačine zapravo imaju puno prelepih malih detalja na ovom albumu. No, ne mogu da lažem, kada ovo slušam srce mi je puno a na licu igra osmeh i kupio sam ga na Bandcamp Friday da bend dobije više para. Ako do sada niste slušali Necropanther, ovo je idealno mesto da uskočite:

https://necropanther.bandcamp.com/album/betrayal

[Meho Krljic]

Dosta dobre muzike ove nedelje, bar da nam se malo skrene pažnja sa činjenice da živimo u državi čiji predsednik i apsolutni vladar sad osniva ,,narodni pokret za državu". Jebote. Da nema metala preostala bi nam samo najcrnja depresija a malo bi nas to preživelo.

Idemo onda odmah nablek metal. Poljaci Horda imaju drugi album, Form i njihov ,,blasfemični blek metal sa elementima death metala" je ovde u, da izvinete, dobroj formi. Ne da sad bend osvaja velikom originalnošću, ali u domenu tog vrlo jasno opisanog i sada već instant prepoznatljivog poljskog blek metala, Horda nam pruža jedan profesionalni kvalitet. Dakle, solidne pesme, odlična izvedba, pristojna produkcija. Hordu najpre izdvaja sklonost povremenim, hajde da kažemo, izletima u atmosferu koji nisu shoegaze tipa već više asociraju na nekakvu filmsku muziku i to fino oplemenjuje njihov materijal. Kvalitetno:

https://hordaofficial.bandcamp.com/album/form

Kalifornijski trio Threnodist ne samo da je eksplicitno antifašistički i generalno levičarski nastrojen – na kraju krajeva EP im se zove  Make the Class War the Last War – nego je i njihov blackgaze materijal meni iznenađujuće prijao. Ovo je vrlo asertivno spojen shoegaze pop sa blek metalom u odnosu tako da ni jedan od dva stila ne dominira i rezultati su NEOČEKIVANO odlični. Mislim, naravno, ovo ima još da produkcijski sazreva itd. ali Threnodist imaju ekstremno zdrav koncept sa vrlo meditativnim, dostojanstvenim  shoegaze temama i atmosferama i inteligentnim načinom da se to smisleno spoji sa blastbitovima i vrištanjem. Generalno meni većina blackgaze bendova zvuči isto, ali Threnodist se izdvajaju pa ih preporučujem za overu. EP pored tri normalne pesme ima i verzije istih pesama bez pevanja za maksimum hipnoze:

https://threnodistsf.bandcamp.com/album/make-the-class-war-the-last-war

O grčkom projektu Median Omega se ne zna baš bogznašta, mada slutim da je ovo jednočlana postava. Debi album, Insolence, jedva da prebacuje pola sata, i ima tipično prebudženu produkciju gde se komprimovanjem preko svake razumne mere malko prikriva da je ovo generalno jeftino. Ali nije rđavo, da se razumemo. Kogod da ovo svira ume da napiše rif i mada pesme imaju previše ,,atmosfere" za moj ukus, mislim da će se ljudima koji generalno vole moderni i atmosferični blek metal ovo dopasti:

https://medianomega.bandcamp.com/album/insolence

Ruski Zasłon na svom debi albumu, А​л​т​а​р​ь о​т​ч​а​я​н​и​я donosi interesantnu, pomalo eksperimentalnu formu blek metala. U prvom redu, ovo je bend bez gitare u postavi pa multitrekovana bas-gitara obavlja sve melodijske i harmonske poslove i ovo ne samo da bendu daje poseban karakter već i odlično zvuči. Drugo, pesme su, pa, dobre, sa intrigantnim rifovima i finom smenom brzih delova i pokretačkih srednjetempaških mošerskih deonica. Ovo je i dalje blek metal i ima potrebno zrnce atmosfere da se kvalifikuje za kategoriju atmobleka, ali je osvežavajuće usredsređen, uposlen, oštar i ne gubi se u atmosferičnim gestovima tako karakterističnim za istočne Slovene. Album pritom plaćate koliko hoćete:

https://zaslon.bandcamp.com/album/-

Slovenci Sovrag na svom debi albumu, Perfect Form from Chaos Born sviraju, kako sami kažu blackened melodic death/ thrash metal, ali za  moj brutalni, jelte, ukus ovo nije bilo PRETERANO melodično, sa melodičnijim naglascima rezervisanim za posebne harmonske delove ili solaže. Ostatak muzike je rifaški, mošerski i to meni lepo prija. Zanimljiv debi:

https://sovrag.bandcamp.com/album/perfect-form-from-chaos-born

Mora se priznati da kalifornijski jednočlani Devouring Famine zvuči moćno na novom singlu, The Devouring Phantoms. Ovo su dve pesme snažnog, energičnog a atmosferičnog blek metala gde autor demonstrira svoju viziju ovog žanr ai odlično mu ide. Projekat je počeo sa radom prošle godine, snimio nekoliko demoa pa i jedan album, ali ovo je, naravno, prvo što ja slušam od njega i impresioniran sam. Ovo jeste onaj moderniji blek metal, ali je stvarno punokrvan i kvalitetan. Dobra energija, dobra atmosfera čak i solidna produkcija, impresivno:

https://devouringfamine.bandcamp.com/album/the-devouring-phantoms

Grčki blek metal bendovi Sad i Hor nas baš mučki tizuju. Njihov split album, Unholy Devastating Trinity izlazi tek prvog Aprila i do tada na Bandcampu mogu da se čuju samo tri pesme. A mislim, ovo je sjajan album. Kako znam? Pa, ima ceo na JuTjubu na omiljenom, jelte, promotivnom kanalu. I, album je, jelte, sjajan. Ovo je old school sirovina, gde Sad malo povuku i ka d-beat hardcoreu a umeju da se bave i atmosferom a Hor prže jako sirov, melodičniji blek metal koji zvuči kao da se bori da izađe iz garaže, a to je najtužnija garaža na svetu a, jebiga, garaža je, i dobro je to:

https://horblackmetal.bandcamp.com/album/unholy-devastating-trinity
https://www.youtube.com/watch?v=2sFAdxl9M5Q

Shadows of Algol iz Tuskona u Arizoni vrlo solidno zakucavaju sa svojim novim EP-jem, Transformation of the Desert-Witch. Bend pravi dosta velike pauze između izdanja i još nije  snimio album, ali ako se na stranu stavi dosta sirov, jeftin kvalitet produkcije, ovo je vrlo pristojan, agresivan blek metal koji ne komplikuje nego se prepušta jedom organskom razvoju kompozicija i mada ide od brzog ka vrlo sporom od početka do kraja ovog materijala, to čini ubedljivo, nudeći pustinjske teme i osoben karakter. Cena daunlouda je trenutno 666 dolara, što sugeriše da bend želi da prodaje fizičko izdanje ali fizičkog izdanja nema u ponudi u ovom trenutku tako da, proveravajte periodično...

https://shadowsofalgol.bandcamp.com/album/transformation-of-the-desert-witch

Irski Imperial Demonic kažu a njihova muzika predstavlja posvetu ,,upeglanijem" blek metalu sa kraja devedesetih i ovo je zapravo vrlo tačan opis. Minialbum Beneath The Crimson Eclipse ima sve što biste očekivali, melodične a preteće rifove, energičnu, vrlo tehničku svirku, iskomprimovan, pažljivo miksovan zvuk i visok, maničan tempo. Meni se ovo JAKO dopada jer, jelte, rekonstruiše blek metal matricu koju veoma volim a na jedan savremen, dovoljno originalan način pa od mene Imperial Demonic dobijaju jake preporuke:

https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse

Belgijski metal pregalac Déhà je rasformirao jedan od svojih približno milion solo projekata, Merda Mundi, ali ne pre nego što je ponovo snimio materijal sa prva četiri demo snimka ovog benda. Requiem je, zato, album sa dvadeset i dve pesme sirovog, ličnog blek metala iz srca andergraunda, pa ako volite Déhu i ono što on inače radi, ovo vas neće razočarati. Naravno, plaćate koliko hoćete:

https://merdamundi.bandcamp.com/album/requiem

Minenwerfer su iz Sakramenta mada sve, od naziva benda, preko pseudonima članova, pa do tematike (Prvi svetski rat...) sugeriše da su u pitanju Nemci. Nisu, nego Kalifornljani, ali četvrti album, Feuerwalze zvuči kao da je zaista stigao direktno iz rovova Prvog svetskog rata sa svojim ekstremno abrazivnim pesmama, sumanutim tempom i vrištanjem iz petnih žila. Ovo nije ,,war metal" kako ga obično razumeju drugi metalci. Ovo je kao da vas zaista mrve u drobilici za metal a naokolo besni rat:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/feuerwalze

Genocidal Rites iz Ohaja sviraju muljav, hermetičan, bestijalan blek metal. EP Exsanguination of the Gods ima tri pesme prečišćenje mržnje (pre svega prema abrahamovskim religijama) i prljavih distorzija, sa pesmama koje beže od klasične rokenrol strukture i više zvuče kao da slušate prenos borbe demona u paklu. Lepo:

https://genocidal-rites.bandcamp.com/album/exsanguination-of-the-gods

Čim čujete par taktova debi albuma benda Petit Nuage Noir, nazvanog Among the Graves, znate da su u pitanju Poljaci. To je jedna već prepoznatljiva kombinacija upeglanosti, maštovitosti, melodičnosti i čvrstine. Among the Graves je satanistička ploča ali u onom uzvišenom, grandioznom stilu koji opet ne sprečava bend u brzoj vožnji i abrazivnom čukanju. A sve dosta kreativno i zanimljivo, sa dosta iznenađenja i old school referenci. Poljska isporučuje:

https://petitnuagenoir.bandcamp.com/album/among-the-graves

Malignus je pak iz Ekvadora i Death Manifesto je četvrti album projekta koji je u principu jednočlano preduzeće, ali sa dodatim bubnjarem. I, kao i popriličan broj jednočlanih projekata i Malignus ima određenu hermetičnu dimenziju, ali ovaj album ima priličan broj lepih ideja i svežih koncepata, sa sve citatima klasične muzike ukusno ubačenim između blek metal mračnjaštva. Produkcija je jeftina, ali album se lepo sluša:

https://malignus1.bandcamp.com/album/death-manifesto

Australijsko-ukrajinski Unfelled sa svojim debi albumom, Pall Of Endless Perdition izlaze na teren veoma borbeno. Ovo je projekat članova Woods of Desolation, Drudkh i još mase drugih bendova, a orijentisan ka surovom, paganskom zvuku. Iako se i ovde može pričati o atmosferi, fakat je da je album pun ljute, agresivne svirke i da mu se melodičnost jedva čuje pored brutalnog zvuka i ubistvene izvedbe. Lepo:

https://unfelled.bandcamp.com/album/pall-of-endless-perdition

Četvrti album austrijskih Asphagor, nazvan Pyrogenesis na zanimljive načine meša klasični, agresivni black (i black-death) metal sa elementima post-blek pa čak i blackened rock'n'roll muzike. Ovo je raznovrsna ploča odlične produkcije i sa očigledno puno razmišljanja uloženog u njeno kreiranje. Iako ne mogu da kažem da mi se tu sve podjedako dopada Asphagor imaju podršku za trud i raznovrsnost:

https://asphagor.bandcamp.com/album/pyrogenesis

O, baš su me iznenadili poljski Cisza svojim debi albumom She Yearns for Others Worlds. Bend svira već duže od pola decenije i vidi se da se ovde dosta radilo na brušenju zvuka i koncepta pa post-blek metla koji Cisza svira zvuči jako inventivno i sveže. Mislim, već je kliše da su poljski blek metal bendovi kvalitetni i maštoviti, ali, evo Cisza potvrđuje da to nije puki lip service i da vredi držati oko na ovoj sceni. Album koji nudi nešto zanimljivo i originalno sa svakom pesmom a pritom ozbiljno prži. Poslušati!

https://cisza.bandcamp.com/album/she-yearns-for-other-worlds

Idemo dalje sa stoner rokom, doom metalom, hard rokom, sludge metalom i psihodelijom. Barren Heir iz čikaga sviraju moćan sludge metal na svom novom albumu Died Down. Ovo je bučan, snažan materijal koji ne dobacuje ni do pola sata ali teško da bi iko izdržao ovakvu kanonadu da traje mnogo duže. Barren Heir odvaljuju od batina i mada im muzika nije glupa, naprotiv, ima osećaj za detalj i dinamiku, pa i atmosferu sa svojim strateški korišćenim disonancama, toliko je jaka i tvrdo producirana da vas posle njih sve boli. No, pesme su JEBENO ODLIČNE pa ćete posle malo odmora sami tražiti još koju rundu. Sjajno:

https://barrenheir.bandcamp.com/album/died-down

Rimski FVZZ POPVLI odlično zvuče na svom trećem studijskom snimku, albumu III. Bend ima dosta iskustva a za ovaj album (snimljen još 2020. godine ali valjda tek sada dorastao da izađe) kombinuju se fuzz rock, acid rock, garažni pank i klasičan stoner, da bismo u konačnici imali zapaljivu smešu rokenrol gruva, faza i buke. Opasno je ovo, psihodelično na vrlo sponatn način, žustro i sirovo a ipak sa jednim finim stilom, baš ga treba gustirati:

https://fvzzpopvli.bandcamp.com/album/iii

Za ljubitelje grandžerske verzije stoner roka, Vulture City iz Rejkjavika prže sedam zaraznih, šmekerskih pesama na svom istoimenom albumu. Ovo je vrlo sigurno napisano, sa odličnim, zdravim zvukom koji je HEAVY a da nije izbetoniran u masteringu (bas-gitara je vrlo lepo postavljena u miksu i odlično drži srazmerno tanje gitare) i pesmama koje istražuju više dimenzija teškog roka sa samouverenošću i šmekerskim stavom. Odlično:

https://vulturecity.bandcamp.com/album/vulture-city

Bog Monkey su tri lika iz Atlante od kojih su dvojica (ne znajući) imala COVID-19 snimajući album Hollow. Muzika stoga zvuči sirovo i, wait for it, zarazno. Ovo je snimano uživo u prostoriji koja čak nije ni pravi studio pa je sirovost očekivana ali ne smeta, muzika je zaista pristojan fuzzirani, bučni rok, i na momente puna tih lepih, lepljivih rifova i zaraznog (na bis!) gruva. Ovo nije, da podvučem, puko džemovanje, i dobijamo prave pesme, sa pevanjem, ali sve zvuči primereno anarhično i – bolesno!

https://bogmonkey.bandcamp.com/album/hollow

Metuzalem je novi zagrebački death doom kvintet ali sastavljen od starih članova, tj. od ljudi sa dosta iskustva u sviranju eksdtremnog metala. Otud i album Infra zvuči vrlo ubedljivo i zrelo. Ovo je, naravno, old school doom death metal, kao ispao iz devedesetih ali sa najbolje strane devdesetih, lepo napisan, majstorski odsviran i fino produciran. Prijatna doza stare škole za nas matore:

https://metuzalem.bandcamp.com/album/infra

Aivvass su nemački ,,okultni folk dom metal" kombo sa dva EP-ja kojima su debitovali istog dana. Occult Rites i i II donopse dopadljive folk i akustične teme i hermetični, mračni doom metal koji ipak ima aspiracije da u toj pomrčini koju sa sobom nosi bude malo raznovrstan i bend definitivno ima određenog štofa:

https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-i
https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-ii

We Follow the Earth spada u onu podvrstu doom metala koja se bavi kosmonautskim, jelte fantazijama o izolaciji, samoći, gubljenju u prostranstvima kosmosa. Lighbearer je EP snimljen u ,,polujednočlanom" aranžmanu od strane Matthewa Crottsa iz Severne Karoline i mada je ovo dosta jednostavna muzika, zasnovana na mnogo ponavljanja prostih tema, ona ima atmosferu i jedan otmen, dobar fokus. Producirano jeftino ali ima stila:

https://wefollowtheearth.bandcamp.com/album/lightbearer

Irski Shadows Calling nudi teški rok sa odličnim ženskim vokalima na EP-ju Spirit Shifter. Ovo je generalno lepo napisano, dobro producirano, odsvirano ljudski i sve zvuči vrlo ,,mejnstrim" ali bez sad neke negativne konotacije koju bi ta reč mogla da proizvede. Hoću reći, ove pesme bi bilo lako zamisliti da čujete na radiju ali da ih tamo čujete, obratili biste pažnju i sa odobravanjem klimnuli glavom:

https://shadowscalling1.bandcamp.com/album/spirit-shifter

Astral Hand su sjajan psihodelični bend iz Milvokija čiji je debi album, Lords of Data spreman, kažu, tri godine. Ovo je slojevit a fokusiran heavy psych u kome fazirane gitare i raspevani sintisajzeri imaju podjednaku važnost a pevač zvuči kao drusnija, svakako mlađa verzija Ozzyja Osbornea. Čoveku je za sreću nekada potrebno samo malo a Astral Hand pružaju više nego malo, gradeći monumentalne, bučne a opet ne preteće konstrukcije od hevija i metala. Odličan album:

https://astralhand.bandcamp.com/album/lords-of-data

Denverski Vakara imaju jako sladak EP, Mythos sa tri pesme koje mešaju klasičan metal sa zdravim desert/ stoner rokom. Fina je to kombinacija rifova, gruva, melodičnog a šmekerskog pevanja i vrlo kul gitarskih solaža. Lepo je kada ovakvi bendovi mrdnu iz bluz osnove ali mrdnu u pravu stranu. Meni je ovo baš lepo leglo pa treba da se posluša:

https://vakara.bandcamp.com/album/mythos

Dirge iz Mumbaja kidaju jako težak, kao, post metal, ali istotoliko i betonirani sludge metal. Isotimeni Album ima četiri pesme opakog zatrpavanja rifovima, ali i sa dosta, jelte, emocije i atmosfere da se ne kaže da je sve na silu. I dobro je. Treba ga izdržati jer je zvuk težak, iskomprimovan i naporan, ali pesme jesu dobre u svojim dugačkim, ambicioznim aranžmanima i bend ima mnogo zanimljivog da ponudi:

https://dirgeindia.bandcamp.com/album/dirge-2

Lajpciški Goat Explosion imaju suviše šmekersko ime za jedan ipak malo i uzdržan stil stoner metala koji se svira na albumu Threatening Skies. Mislim, slatko je ovo, sa pesmama koje mešaju heavy metal i stoner rock i oće da potraju i po petnaest minuta a tamo gde Goat Explosion nemaju na eksplozivnosti i ekonomičnosti, imaju na emociji pa poslušajte svakako:

https://thetrvegoatexplosion.bandcamp.com/album/threatening-skies

Francuski Triglöth sa svojim prvim i istoimenim EP-jem smešta se negde između stoner roka, thrash metala i panka i sve to ima jednu atmosferu energične, bučne žurke. Sa naslovima peama poput Satanic V8 Motor Engine i Shane's Addiction, mislim da je jasno na kojim se koordinatama pronalaze ovi ljudi pa ako vam je do malo provoda, ukucajte ih u GPS:

https://trigloth.bandcamp.com/album/trigl-th-ep

Argentinski Sahara imaju živi album, nazvan samo Live! i ovo zvuči kao neki spaseni snimak iz neke uklete kasabe. Mislim, nije zvuk loš, ali sve ima jedan decidno uderground miris i Sahara ovde imaju priliku da pruže sirovu a disciplinovanu izvdbu nekih od svojih najvećih, eh, hitova. Šest pesama eneregičnog stoner-desert rocka za ljubitelje:

https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/live-lp

Italijanski Cripta Blue izdaje za Argonauta Records, dakle odmah valja obratiti pažnju. EP Rather with the Devil je, očekivano, odličan, nudeći duševan, bluziran teški rok sa vrlo old school zvukom, pristupom i naklonom psihodeliji. Sve to sjajno zvuči a srednja od tri pesme je i obrada kultne Devil Got My Woman Skipa Jamesa, snimljene pre više od devedeset godina. Sjajno:

https://criptablue.bandcamp.com/album/rather-with-the-devil

Ove nedelje kalifornijski Ripple Music ima novi album norveških Håndgemeng. Nazvan Ultraritual, ovo je album snažnih rifčina, dobre produkcije i jedne vesele, partijaške atmosfere. Håndgemeng sebe opisuju kao stonercore bend ali ova muzika je sofisticirana više od onog što čovek očeuje kada vidi ,,core" i pored žestokih rifova i grubih vokala, ovde dobijamo i dovoljnu količinu dinamičkih variranja da budemo zadovoljni. Sa Ripple Music obično nema greške pa tako ni danas:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ultraritual

Rimski Heavy Psych Sounds records ove nedelje izdao je živi album njudžersijevih šampiona teškog roka, The Atomic Bitchwax. I, jebiga sad, Live At Freak Valley Fest je razbijanje od početka do kraja. Snimljen u Nemačkoj, prošle godine, ovo je album na kome ugledni sastav zvuči jako raspoloženo, cepajući svoj drski, napaljeni rokenrol sa minimumom poze i maksimumom energije. Zvuk je živ i energičan – ne preterano dinamičan, da se razumemo – a pesme sjajne. Nikako ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-atomic-bitchwax-live-at-freak-valley-fest

Isti izdavač ima i živi album, Live At Hellfest teksaškog benda Duel. Ovo je naravno, moćno, gruverski, bluzerski i metalski žestoko i mada je zvuk i ovde malo preterano ispresovan za moj ukus, bend ima dobre pesme i puno karaktera pa svako ko voli teški rok i metal na ovom albumu ima da pronađe puno razloga za sreću:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/duel-live-at-hellfest

Prelazimo u brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. A dopadljiv, sirov thrash metal nude nam na svom demo snimku Unholy Sacrifice Belgijanci World Decay. Ovo su dve pesme sirovine ali fine sirovine, ako smem da tako kažem, sa dobrim trešerskim rifovima, paklenim vokalima i energičnim a opet ne prebrzim tempom. Vrlo old school, prilično kul.

https://worlddecay.bandcamp.com/album/unholy-sacrifice

Guillotine iz Nju Hempšira zvuče brutalno na svom novom EP-ju, Wrongful Death. Ovo su tri pesme koje nisu toliko brze koliko je njihov thrash metal napet, pun opresivnih disonance među dobrim rifovima, nabijen snažnim, eksplozivnim ritmom i na kraju ukrašen grubim, jedva kontrolisanim vokalima. Kvalitetno i originalno:

https://guillotinenh.bandcamp.com/album/wrongful-death

Never Reborn su iz Arizone i njihov thrash isto ne preteruje sa brzinom, mešajući zdravu trešersku osnovu sa heavy metalom, ali i elementima black i death metala. Debi album, Ashes of Our Past u rezultanti ima jednu zlu, ali gruversku dispoziciju, nudeći deset pesama koje zvuče dobro i drže tu atmosferu napetosti kako treba. Dobra produkcija, bend sa karakterom, preporuke:

https://neverreborn.bandcamp.com/album/ashes-of-our-past

Francuzi Warfaith imaju neke izvrsne thrash komade na svom drugom albumu, Atomic Hangover. Uzmite, recimo Light your fire with beer koja profitira od odlične svirke i produkcije, ali i finog spoja brzine, agresije, melodije i humora. Album je kao celina pun sjajnih ideja i pesme su dobre, ali ima ih puno, čak 11, i treba ostati uključen, jelte, svo to vreme. No, Warfaith nisu naporni, ovo je old school thrash koji voli da se zabavlja (bend sam pominje Tankard i, naravno, Municipal Waste) i album svakako vredi poslušati makar i iz više cugova, pun je slatkih iznenađenja:

https://warfaithwtf.bandcamp.com/album/atomic-hangover

Mur.Doc 104 sa Malte zvuče besno i opasno na novom i u suštini prvom EP-ju, The Undying. Ovo je thrash metal koji kipti od gneva i vozi vrlo oštre rifove, te kome čak ni ne treba nekakav brz tempo da objasni šta ima. Dobra produkcija i vrlo lepo kanalisana energija:

https://murdoc104.bandcamp.com/album/the-undying 

Sacrificial Mercy su kanadski thrash/ crossover bend sirovog zvuka i nemelodične, agresivne svirke. Krosover ume da bude zabavan, zarazan itd. ali EP Misanthropic Disposition je zblja više mizantropski postavljen i ovo je ružna muzika za ružne ljude. U najlepšem smislu:

https://sacrificialmercy.bandcamp.com/album/misanthropic-disposition

Blue Harbour iz Kalgarija sviraju dosta ambiciozan hardcore izmešan sa metalom. EP Drown With Us je sa svoje tri pesme pun ne samo pank i metal rifova, stalnih promena ritma i disonanci već i zaista dramatičnih vokalnih izvedbi koje kreiraju čitave male pozorišne komade. Sve to na kraju bude eksplozivno i zabavno pa bih rekao da je ovo odličan debi za novu kanadsku ekipu:

https://blueharbour.bandcamp.com/album/drown-with-us

Kick The Clown iz Worcestera su zapravo hardcore punk starije škole. EP  My Perfect Sunday čak i ima pesmu koja se zove A Hardcore Song i ona je kao i ostale više ,,tongue in cheek" nestašna nego što prorađuje mačo agresiju koja je postala zaštitni znak hardkora nakon devedeetih godina prošlog veka. Ovo je dakle materijal koji više polaže na duh i maštovitost nego na nabadanje i ja to moram ekstremno da cenim.

https://kicktheclown.bandcamp.com/album/my-perfect-sunday

Za porciju surovog ali odličnog panka, tu su Brazilci Realife. Album Cesium-137 ima elemente hardcorea i metala, ali ovo je pre svega sigurni u sebe, karakterni horror-punk, bučan, energičan, sa dvanaest pesama koje idu brzo i osvajaju ogromnim šarmom.

https://realifehorror.bandcamp.com/album/cesium-137

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Belgijanci Behind Bars, naprotiv, voze mešavinu groove metala i nabadačkog moshcorea kakva bi meni trebalo da se ne dopada, ali, EVO PREOKRETA, album All in Due Time je meni vrlo prijatan. Valjda su rifovi odlični (jesu), zvuk vrlo zdrav (jeste) i pevanje uspeva da bude standardni hardcore lavež a da zvuči propisno duboko, puno, moćno. Nisam ni ja od kamena i mene ovaj album radi od prve do poslednje pesme (a u kojoj, toj poslednjoj, ovo skoro da pređe u death metal).

https://behindbarsofficial.bandcamp.com/album/all-in-due-time

Infernal Gaze iz Virdžinije pak mešaju death metal sa hardcoreom pa EP Appalachian Death ima tri kratke, kompaktne pesme srednjetempaškog gruva. I sasvim je dobar. Ovo je vrlo heavy a skromno, protežući se koliko mu je guber dugačak i nudeći i hardcore i death metal publici sve što vole:

https://infernalgaze.bandcamp.com/album/appalachian-death

Grime su iz Indonezije i cepaju teški, gruverski srednjetempaški hardcore. Bend je ljut i črvst – proklamacija Government Rulez Is Murder bi trebalo da dovoljno govori – pa njihov beatdown stil ima svu potrebnu težinu i napumpanu snagu da zadovolji ljubitelje. Demo 2023 ima četiri pesme sa mračnim, hromatskim rifovima i vokalima koji idu celim putem od pank recitovanja do death metala:

https://grimeunitz.bandcamp.com/album/demo-2023

Takođe iz Indonezije su Fight Another Day sa samo dve pesme na EP-ju Open Mind. Kvalitetno, energično, dobro producirano, i ovo je teški metlaizirani hardcore koji voli i malo trešerske brzine. Odlično to zvuči plus plaćate koliko hoćete:

https://fightanotherday.bandcamp.com/album/open-mind

Teški, metalizirani hardcore dolazi i iz Beograda. Blankfile su svoj EP Gold Standard snimili u Beogradu i Kruševcu ali je miks rađen u SAD i ovo zvuči vrlo svetski što se tiče kvaliteta produkcije. Muzički, ovo je prilično old school varjanta moshcorea, sa jasnim '90s gangsterskim senzibilitetom ali dodatim novovekovnim ukrasima i to, uz tu bogatu produkciju, zvuči vrlo dobro. Respektčina.

https://blankfile.bandcamp.com/album/gold-standard

UltraMantis Black su iz Moldavije i sebe doživljavaju pre svega kao veganski strejt edž hardkor bend. Ali muzika na EP-ju  Feed the Soil with Revenge će zadovoljiti i metalce. Ovo je atmosferično, mračno, energično a opet odmereno, da ne bude da se samo udara bez reda i poretka i UltraMantis Black, kao mnogi drugi dobri ljudi daju daunloud po ceni koju sami odredite. Šmekerski!

https://ultramantisblack.bandcamp.com/album/feed-the-soil-with-revenge

Teksaški Judiciary su negde na liniji crossover-thrasha ali su veoma žestoki i HEAVY pa je album Flesh + Blood maltene i za death metal publiku. Ovo je vrlo tehnički nabrijan, ambiciozno aranžiran a brutalan thrash/ core metal sa kratkim, ubitačnim pesamama i betonski tvrdim zvukom. Odlično:

https://judiciarytx.bandcamp.com/album/flesh-blood

Forced Torment iz Takome navodno sviraju hardcore ali živi snimak Promo 2023 je toliko bučan u svoje dve pesme da ko zna... možda sviraju i metal. Šalu na stranu, ovo je BUČNO ali i solidno odsvirano, stameno i ubedljivo pa ko voli brutalnost ovo može da kupi po ceni koju sam odredi:

https://forcedtorment253.bandcamp.com/album/promo-2023

10,000 Rambos su iz Klivlenda i pored sjajnog imena za bend, imaju i solidno ime za EP. Old Men Dying ima četiri pesme veoma dobrog grindcorea, sa teškim, moćnim zvukom, energičnom svirkom i dobrim vokalima. 10,000 Rambos nisu nekakvi podrumski štakori već pravi muzičari koji znaju i kako se pišu pesme i kako se namešta zvuk i onda ovaj materijal zvuči profesionalno i ubedljivo, a pesme su i dalje kratke, efikasne i ubitačne. Odlično:

https://10000rambos.bandcamp.com/album/old-men-dying

Hospital Bomber iz Njujorka imaju kratak demo nazvan Demonstration of Two Songs i ova jednostavnost u imenovanju preslikava se i na muziku koja je jednostavni, old school deathgrind kog ne zanimaju nikakve nove, moderne fore nego samo bolesno, brutalno cepanje. Udarnički, posebno kad krenu superteški slemovi:

https://hospitalbomberlidm.bandcamp.com/album/demonstration-of-two-songs

Pa onda isto iz Njujorka stižu isto deathgrind orijentisani Deprived Existence. EP Ape Thirstopolis pored dve autorske pesme ima i tri obrade The Black Dahlia Murder (iz naslova se provaljuje koje), i to iz njihove najbolje faze i ja ne mogu sem da izrispektujem. Deprived Existence su dva lika koji ove pesme odrađuju IZVRSNO a i njihova dva komada su dobra pa to po ceni koju sami odredite dolazi kao obavezna lektira:

https://deprivedexistence.bandcamp.com/album/ape-thirstopolis-2

I još deathgrinda stiže nam iz Poljske sa novim albumom kvarteta Straight Hate. Slaves Of Falseness ima šesnast kratkih, vrlo efektnih pesama odsviranih u visokom tempu i sa dosta zanatskih kvaliteta. Straight Hate vole nizak, death metal štim i tehnički preciznu svirku ali vole i grindcore eksplozivnost i neposrednost pa je ovo vrlo dobra kombinacija:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/slaves-of-falseness

Španski Convulsions, pak, voze suberbrzi, klasični grindcore (sa sve maltene direktnim citiranjem ranih Napalm Death) i EP  Grindcore Not War je najava za album koji stiže kasnije ove godine. Sa pet brzih i kratkih pesama se Convulsions predstavljaju u idealnom svetlu, nudeći vrhunski dobru svirku i kvalitetnu produkciju, podsećajući na suštinu grindcorea koja nije u ,,odvratnosti" već u kompresiji ekstremnog metala i panka u jednu do prskanja nabijenu formu koja u slušaocu proizvodi čist adrenalin. PREMOĆNO. A plaćate koliko hoćete, pa budite JEDNOM čovek:

https://convulsionsgrindcore.bandcamp.com/album/grindcore-not-war

Nešto mi simpatičan bio Demo 2023 benda Mortuary Slab iz Hamiltona u Ontariju. Ovo su dve pesme sirovog old school death metala  koji ide napred stamenim korakom i hipnotiše svojim ponavljajućim rifovima i mada postoje izmene tempa, sve zvuči kao jedan ritualni, opčinjujući napev. Zvuk baš jeftin ali sve na gomili prilično dobro. Death metal treba da bude ovakav, mučan, zajeban, težak, ali ultimativno pročišćujuće iskustvo za slušaoca:

https://mortuaryslab.bandcamp.com/album/demo-23

Kad smo već kod old school death metala, australijski Grimoire su se posle skoro trideset godina nakon izlaska prvog i jedinog demo snimka, Wake Me, When It's Over, okupili i snimili isti materijal ponovo, dodali jednu pesmu i to nazvali Wake Me. I... nije loše! Ovo je death metal što još zadržava tu neku mladalačku razbarušenost i naivnost ali odsviran dobro i produciran solidno. Zabava:

https://grimersh.bandcamp.com/album/wake-me

Kvebečki Virtusira mi je pažnju privukao pre svega maštovitm (i groznim) omotom albuma We Will Writhe, ali ni muzika zapravo nije rđava. Svakako, kao i dobar deo jednočlanih projekata u ekstremnom krilu metala i Virtusira pomalo pati od neobuzdavanja pa su neke pesme veoma mogle da profitiraju od  ozbiljnijeg editovanja, no ovo je u osnovi zdrav, tehnički, brutalan death metal koji zvuči kao da zna šta radi i ima solidnu produkciju:

https://virtusira.bandcamp.com/album/we-will-writhe

Brazilski Anarkhon su ekstremno hermetični na svom petom albumu Obiasot Dwybat Ptnotun. Ovo je sad neki black death tamniji od noći, pun disonanci i najcrnje zamislive atmosfere, ali Anarkhon svakako ulažu dosta napora i razmišljanja u pisanje pesama i svirku. Sve je to neprozirno za normalne osobe ali ako se ne smatrate sasvim normalnim, apsolutno treba uložiti vreme u slušanje i promišljanje ovog albuma:

https://anarkhonband.bandcamp.com/album/obiasot-dwybat-ptnotun
https://www.youtube.com/watch?v=rBBAkNzPiGM

Želite veoma tehnički death metal, sav sklopljen od komprimovanih semplova i laserski odsečenih edita? Nema problema, tu je belgijski Cause N Effect sa debi albumom Validation Through Suffering koji je miksovao Christian Donaldson, gitarista Cryptopsy. To jeste indikator kvaliteta ovog projekta i mada je u pitanju vrlo ,,studijska" muzika, Cause N Effect se ne gube potpuno u efektima i egzibicijama i pesme su pristojno napisane, nudeći dosta kulturnog metal programa radije nego samo procesiju krešenda:

https://cause-n-effect.bandcamp.com/album/validation-through-suffering

Na suprotnom kraju death metal spektra stoje kostarikanski Astriferous čiji debi album, Pulsations From The Black Orb zvuči sirovo, divljački i onostrano. Ne da su Astriferous sad kao neki loši muzičari, nisu, ali njihova muzika je napisana da evocira mračne, htonske dubine ljudske psihe ili kosmosa (ako to već sve nije isto) i da vas baci u ponor košmara svojim pretećim, jednostavnim temama i brutalističkim izrazom. Opako, moćno, mučno i opasno:

https://pulverised.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb 

Pa onda dolaze na red Angelic Desolation iz Denvera sa svojim drugim albumom, Orchestrionic Abortion. Uprkos tim ozbiljnim imenima i za bend i za album, tekstovi su zapravo humoristički (i, u zavisnosti od vašeg senzibiliteta, VRLO LOŠEG UKUSA) a muzika je kvalitetan, progresivniji, tehničkiji brutal death metal koji me malo podseća na kanadski Killitorous, a što je od mene solidna pohvala. Angelic Desolation nisu TOLIKO ,,tech" orijentisani ali jesu dobri muzičlari koji vole malko da zakomplikuju a pesme su energične i zabavne. Odlično:

https://angelicdesolation.bandcamp.com/album/orchestrionic-abortion

Ne znamo ko svira u kanadskom bendu Incinerous ali istoimeni debi EP je opaka kolekcija death metal pesama sa old school mentalitetom ali superiornom svirkom i odličnom produkcijom. Ovo je zaista kao nekakva moderna reinvencija Autopsy/ Grave formula samo bez slepog obožavanja njihovog muljavog zvuka i pored vrlo dobrih pesama i majstorske svirke zapanjen sam da se daunloud plaća koliko hoćete. Ne propustite (EDIT: u međuvremenu je bend uklonio materijal sa Bancampa ali slutim da će se uskoro pojaviti ponovo pa obraćajte pažnju):

https://incinerous.bandcamp.com/album/incinerous

Još odličnog old school death metal zvuka stiže iz iste zemlje sa demo snimkom sastava Décryptal naslovljenim Sabazios Culte Demo. Ovo je pet pesama destilisane tmine, mučnih, htonskih rifova i nepraštajućeg, meljućeg ritma. A sve organski, neprskano a opet producirano vrlo solidno, pogotovo za demo. Pravo uživanje:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/sabazios-culte-demo
https://www.youtube.com/watch?v=q0z8Jau8Gq0

Old School je na jelovniku i na drugom demo snimku argentinskih Cemetery Dwell. Oceans of Void Eternity je vrlo visokog kvaliteta sa pet pesama mračnih rifčina i hipnotičkih struktura u kojima ima mnogo ponavljanja i iznurujućeg tempa. Izvrsno odsvirano, vrlo dobro napisano, solidno producirano – ovo bi moralo da uskoro preraste u pravi bend sa pravim izdavačem jer je odlično:

https://cemeterydwell.bandcamp.com/album/oceans-of-void-eternity-demo

Malo deathcorea, možda? The Fallen Prophets iz Kejptauna su negde između death metala i deathcorea ali su za mene TOLIKO death metal da sa apetitom iskonzumiram album Perpetual Damnation i srećno podrignem. Ovo je gruvi, a brutalno u isto vreme sa raspoloženim bubnjarem koji rešeta opasne blastbirove ali ume i da svinguje, te sa rifovima koji često ulete u šmekerski slem. The Fallen Prophets znaju znanje i mada je u principu ovako jako komprimovan zvuk na albumu nešto zbog čega se ja mrštim, kod ovog benda to nekako leži. Odlično:

https://thefallenprophets.bandcamp.com/album/perpetual-damnation

I idemo još jednom do Kanade za potrebe debi albuma projekta Tribe of Pazuzu. Istini za volju, bend je delom iz Kanade, delom iz SAD, sa vrlo uglednim, iskusnim članovima što su svirali ili sviraju u nekim od najvećih bendova u istoriji death metala (Flo Mournier iz Cryptopsy je na bubnjevima, a gitaru svira John McEntee iz Incantation) a samim tim i materijal zvuči vrlo profi i ubedljivo. Ovo nije čist death metal već blago ,,blackened" verzija istog i Blasphemous Prophecies je ploča koja pored žestine i brzine ima prostora za malo evokativnih, pa i teatralnih gitarskih tema, puno simpatičnih solaža i generalno voli da šara izvan čisto rifaške teritorije. Mournier je karakteristično raspoložen na bubnjevima i mada Tribe of Pazuzu ne donosi mnogo toga suštinski novog  u pitanju je vrlo prijatan, eminentno slušljiv album ekstremnog metala:

https://tribeofpazuzu.bandcamp.com/album/blasphemous-prophecies

Za još blackened death metala, ali ovom prilikom izrazito tehničkog, pa i bližeg blek metal estetici, tu je novi EP projekta Demon King iz Nešvila. Vesania ima pet pesama napucanog, energičnog, vrlo brzog i kompleksnog black/ death krljanja koje vam, istina, intenzitetom zvuka može brzo izazvati blagu indiferentnost, ali to je posledica tog komprimovanog mastera. Pesme su uprkos tome jako dobre i pune lepih tema i ideja pa pozivam da ih slušate aktivno i pažljivo:

https://demonking.bandcamp.com/album/vesania

Španski Sönambula su izbacili treći album, Estasis interrumpida i mada se bend i dalje vodi kao da svira death/ doom, ovo je ipak uglavnom čist death metal. Old school provinijencije, naravno, sa jednostavnima aranžmanima i velikim, mračnim rifovima. Bend ima napržen, moćan zvuk i jednostavnost njihove muzike je zapravo vrlo šarmantna. Naprosto, iako pesme nisu naročito maštovite, ima nečeg simpatičnog u tome kako ih bend izvodi sa puno uverenja. Plus, imaju bubnjarku što uvek treba ceniti:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/estasis-interrumpida

Tu je i novi, sedmi album francuskih Gorod. The Orb dolazi posle više od četvrt veka svirke (bend je devedesetih radio pod imenom Gorgasm) i demonstrira visoku zrelost i izgrađen zvuk benda. Ovo je sada jako tehnički upeglan progresivni death metal koji brzinu i žestinu lako i prirodno uparuje sa džez-rokerskim i drugim proggy pasažima. Lepo je čuti ovako solidno napisane pesme ali i produkciju koja razume da muzici koja ima veliki dinamički opseg treba i dinamičnija produkcija pa je The Orb pravi praznik za uši. Obavezno poslušajte:

https://gorodmetal.bandcamp.com/album/the-orb

Šveđani Bastard Grave su u odličnoj formi na trećem albumu, Vortex of Disgust. Ovo je energični, opasni old school death metal, naravno, sa klasičnim zvukom nalik na Grave oplemenjenim ukusno ubačenim momentima disonance i atmosfere. Tematski Bastard Grave baštine vrlo klasične ideje pa se pesme zovu Nameless Horror ili Eternal Decomposition, dakle, ako ste ljubitelj old school death metala, ovde ne da ne možete da promašite već ćete biti u ekstazi. I to možda baš nekrotičnoj ekstazi, kako glasi naslov jedne od pesama:

https://pulverised.bandcamp.com/album/vortex-of-disgust

Brutal death metal publika bi trebalo da dođe na svoje sa trećim albumom indonežanskih Depraved Murder, nazvanim Unethical Terrestrial Collapse. Naslov – koji zvuči VRLO indonežanski – na stranu, Depraved Murder zapravo imaju zvuk nešto manje hermetičan nego to su nas navikli indonežanski brutal death metal bendovi, pa je ovo iako veoma ekstremna ploča, zapravo nešto pitkije i razgovetnije od indonežanskog proseka. Ali je i vrlo solidno, onako kako su nas Indonežani navikli. Neumoljivo, razbijački ali seksi:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/unethical-terrestrial-collapse

Na kraju smo i pregledamo heavy metal, power metal i transžanrovske stvari. EP lisabonskih Dolmen Gate zove se Finis Imperii ali iza tako grandioznog naziva slede dve pesme (i intro) vrlo skromno produciranog epskog hevi metala. No, meni je to šarmantno, bez obzira na demo kvalitet snimka. Bend svakako i kompozitorski i svirački ima da sazreva još ohoho ali lepe su mi vokalne harmonije pevačice Ane i muzika oko njih sklopljena ima šmeka:

https://dolmengate.bandcamp.com/album/finis-imperii-2

Norveški heavy metal heroji Stargazer imaju treći album (za četrnaest godina) i  Life Will Never Be The Same je vrlo dostojanstvena, old school ploča. Ovo je zreo, patiniran metal koji uzima masu ,,komercijalnih" elemenata '80s produkcije i aranžiranja (na primer ženski bek-vokali u refrenima) ali od svega pravi jednu zaista ukusnu kombinaciju. Mislim, naravno, ovo je i dalje hevi metal i ima dimenziju cheesea po definiciji ali pričamo o muzici u kojoj nema mnogo kreveljenja, mnogo teatra, glume i pozeraja. Stargazer naprosto kreiraju hit za hitom melodičnog sleaze metala koji nekako, paradoksalno, ne zvuči kičasto i zapravo deluje dostojanstevno, otmeno, gospodski. Solidna produkcija, jako karakterna svirka i pevanje, sve preporuke iz sve snage:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/life-will-never-be-the-same

Bogami, kvalitetan hevi metal stiže nam i na prvom EP-ju poljskih Grimoire, nazvanom Threats. Omot je malo skeri, mastering malo tih, ali muzika je odlična, zdrava, pa i sveža. Ne da Grimoir sada izmišljaju nekakvu toplu, jelte, vodu, ali Threats ima tri pesme energičnog heavy metala na prelazu u speed metal brzine ali sa melodičnim, šmekerskim refrenima i svakako lepim rifovima. Bend vrlo stručno rekonstruiše NWOBHM estetiku i zvuči autentično i napaljeno. Sve preporuke:

https://grimoire71.bandcamp.com/album/threats

Gone Full Heathen iz Kolorada su neka kombinacija post-metala i progresivnog metala, a što ne uliva previše poverenja na papiru. No, album Beauty In Random Chaos uprkos svom naslovu ne nudi nasumični haos već uglavnom solidne rifove i prilično dobre pesme. Ovo nekako na kraju ispadne pristojan srednjetempaški, žestok metal sa ženom koja ozbiljno vrišti (dobro, vrišti i muškarac) i progresivističkim melodijama a bez vidnih naklona djentaškoj progresivi koja je danas tako sveprisutna. Sve ovo svira samo dvoje ljudi i to, mislim, doprinosi jednoj svedenoj formi i organskom zvuku. Ja sam prilično zadovoljan:

https://gonefullheathen.bandcamp.com/album/beauty-in-random-chaos

Francuski Livin' Evil osnovani su početkom devedesetih ali njihov heavy metal bi se sasvim ugodno osećao u osamdesetima. Nakon dva demo snimka iz devedesetih i nedefinisano dugačke pauze, bend ponovo radi od prošle godine i debi album, Prayers and Torments je zabavna, energična kolekcija melodičnih, cheesy metal pesama sa visokim vokalima, raspoloženom, svirkom, dobrom produkcijom. Livin' Evil možda preteruju sa kompenzovanjem godina hibernacije pa album ima čak četrnaest pesama, ali ovo je, iako ne originalno, svakako solidno i nudi derivativan ali pravoveran heavy metal po receptima starih majstora:

https://livinevil.bandcamp.com/album/prayers-and-torments

Serpentheir iz Poljske nije Serpentheir iz Danske. Ovo je jednočlani projekat tipa po imenu Calighul a njegov je album Oneirism nekakva varijanta blek metala, sa malo avangarde, folka, gotike i eksperimenta. Čovek sebi pripisuje i industrial komponentu i nije da je nema, ali je prominentnije aranžiranje u simfonijskom stilu sa dosta klavira i drugih klasičnih instrumenata međ svim tim simpatičnim rifovima. Ne nužno baš album za mene, ali solidan:

https://serpentheir.bandcamp.com/album/oneirism

Cognitive Dissonance je debi album Pensilvanijskih The Human Race Is Filth i ovo je kombinacija sludge metala sa grindcoreom koja, nagađate, dosta dobro funkcioniše. Album je heavy a istovremeno brutalno brz na momente, svakako ne lak za uši ali dosledno mračan i agresivan sa jednom lepom disciplinom u svirci i rifovima. Fino:

https://thrif.bandcamp.com/album/cognitive-dissonance

Danski Dark Poison sebi pripisuju progresivnu estetiku ali EP Darkness Falls prosto kolekcija dobrih, čvrstih metal pesama koje su progresivne onoliko koliko je, recimo, Metallica progresivna. Dakle, ne MNOGO. Ali dobro je ovo, stameno, snažno, sa dovoljno himničnosti da privuče i publiku izvan geta ekstremnog metala a opet čvrsto i mračno.

https://darkpoison.bandcamp.com/album/darkness-falls

I Exelerate su iz Danske a njihov istoimeni debi album je kombinacija power i thrash metala sa malo klasičnog heavy izraza i, pa, ima tu štofa. Exelerate imaju dosta old school zvuk i filozofiju, sa naglašenim rifovima i razuzdanim soliranjem, a pesme su pisane da budu dugačke i dosta kompleksne. Cenim ovakvu ambiciju i napor a volim i te visoke vokale plus prilično dobru produkciju:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/exelerate

Waves Of Loss And Power je tek treći album za njujorški Ice Age u karijeri koja traje već tri decenije. No, dobro, gleda se rezultat a ne proces, pa vredi reći da je ovo simpatičan progresivni metal koji ide celim putem od fates Warning preko Queensryche do Voivod i mada tu ima i svačega što se meni ne dopada previše, ima i, bogami, dosta toga što mi se dopada baš dosta. Svakako ambiciozan album sa jako dugačkim pesmama i mnogo kompleksnog aranžiranja:

https://lasersedge.bandcamp.com/album/waves-of-loss-and-power

ТДК su bend iz Plovdiva koji sebe naziva ,,bugarskim razočaranjem" i insistira da dolazi iz separatističke republike Dobrine. Album Nemesta je delo brda muzičara i autora i mada je sve to prilično avangardno i konceptualno, istovremeno je i bučno heavy. Nije metal u užem smislu ali jeste nekakav metalom inspirisani primerak modernističke kompozicije, kakav biste očekivali od na primer Johna Zorna, sa sve zanimljivim tekstovima (i, da, saksofonom). Vredi okusiti a pošto se daunloud daje po ceni koju sami odredite, vredi se i navući. Ima ovde vrištanja i heavy rifova koliko vam duša želi:

https://turdomkean.bandcamp.com/album/nemesta

Common Wounds iz Finiksa imaju dosta klasičan noise rock zvuk i stav na istoimenom minialbumu. Ovo je pet pesama koje bi trebalo da se dopadnu svakome ko je devedesetih voleo The Jesus Lizard i Shelac a kako smo već utvrdili da ja za takvu muziku imam vrlo mnogo vremena, tako ću reći i da Common Wounds pritiskaju sve potrebne dugmiće na mom telu da budem zadovoljan. Odlična produkcija, časna krljačina, nema promašaja:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/self-titled-11

Slatko je kada bend nazovete po kultnoj britanskoj videoigri iz osamdesetih. Još slađe je kada svirate propisan heavy metal pod tim imenom. Uridium su na EP-ju  In For The Kill raspoloženi, melodični, razigrani, producirani čisto a ne beživotno, sa melodičnim a energičnim pevanjem i puno autentične NWOBHM energije u rukama. Pet pesama, pet hitova, ne propustiti:

https://uridium1.bandcamp.com/album/in-for-the-kill

Witch Motel su jako sooidan progresivni rok bend koji, za razliku od velikog broja prog-rok bendova danas, zvuči kao ROK BEND a ne kao studijski projekat orijentisan na puku virtuoznost. Album Krakatoa kombinuje zdravu metal i (post) pank svirku sa progresivnim tendencijama i to odlično zvuči. Matematika, da, ali i SRCE:

https://witchmotel.bandcamp.com/album/krakatoa

Voleo sam i prošli album italinjanske power metal mašine Frozen Crown, ali Call of the North je opasno, skoro pa neodgovorno jebanje keve. Muzika je oštra, brza, ubitačna a pevanje koje isporučuje Giada Etro je vrhunski aranžirano i snažno. Giada ne troši vreme emulirajući operske tehnike, ona je rok pevačica ali sa jako čistim izrazom i kontrolisanim glasom i album jako profitira od njene sjajne izvedbe. No, pesme su takođe dobro napisane i ako sam onomad baš hvalio novi album japanskih kraljica Lovebites, moram da kažem da su Frozen Crown sa svojim četvrtim albumom prišli vrlo blizu. Rokanje:

https://frozencrown.bandcamp.com/album/call-of-the-north

Sedmi album grčkih Marauder zove se Metal Constructions VII i to je i svojevrsni manifest. Ova ekipa iz Atine svira već više od trideset godina i metal koji se čuje na ovom albumu je ljut, energičan, ali i dobro raspoložen, očišćen od viškova, aranžiran ekonomično, spajajući klasični heavy metal senzibilitet sa novijim tendencijama ka oštrom zvuku, visokom tempu i tvrdoj produkciji. Marauder su ovde u opakoj formi i ne valja ih propustiti ako volite brz, melodičan hevi metal:

https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/metal-constructions-vii

Album nedelje dolazi iz speed metal orbite!!!! Filadelfijski Zorn za sebe kažu da sviraju metal punk, a album Zorn će zadovoljiti svačiju žeđ za krvlju i za blackened speed metalom. Ploča je, pa, PUNA izvrsnih rifova i gitarskih tema, sa sve simpatičnim ukrasima i efektima koji svedoče o inventivnosti gitariste, ali su ovo i vrlo dobre pesme koje speed metal matricu sa poštovanjem apdejtuju mnogim simpatičnim pank i post pank elementima. Vokali izvrsni, produkcija fina i slojevita, kompozicije kratke, jednom rečju fenomenalan album, a daunloud još i plaćate koliko hoćete. PA NE MOŽE BOLJE.

https://zornphilly.bandcamp.com/album/zorn-2

[Meho Krljic]

U nedelji u kojoj se desilo više loših stvari nego što jedna nedelja realno može da podnese, jedna uteha je velika količina novih metal izdanja. Pa da se tešimo.

Blek metal za predjelo. Švedski Wékeras sviraju vrlo sirov, pankerski ali zapravo svirački pa i kompozitorski kompetentan black metal sa elementima death metala na demo snimku Pochwa​ł​a Cienia. Ovo ima i rifčinu i mošerski gruv, ali i solidnu količinu atmosfere i s obzirom na jeftinoću produkcije, zvuči odlično. Tajno oružje je pevačica JRMR koja deluje bestijalno i opasno preko tih stamenih matrica. Plaćate koliko hoćete a dobro je:

https://wekeras.bandcamp.com/album/pochwa-a-cienia

Takođe iz Švedske su Hersir a njihov drugi demo, Hateful Draugar je takođe sirov i oštar. No, ovo je klasičniji skandinavski blek metal, bez death metala elemenata, prost, pravolinijski, hladan. Uprkos jeftinoj produkciji i jednostavnim pesmama, ovo zvuči vrlo solidno sa pevačem koji ima dovoljno harizme i energije i matricom koja je korektno atmosferična. Dobro je:

https://hersir.bandcamp.com/album/hateful-draugar-demo-2023

Lep je treći album jednočlanog danskog projekta Afsky, naslovljen Om hundrede år. Ole Pedersen Luk, koji je ovde autor i izvođač sve muzike je dobro ispekao zanat tokom pandemije i njegov melodični, atmosferični, blago depresivni blek metal je pun života, energije i jedne fine svežine. Ovo je producirano i srazmerno dobro za muziku o kojoj pričamo, jer ipak je izdavač poznati Vendetta Records i tih šest podužih pesama slatke tuge i ekstatične žalosti se lepo progutaju i svare:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/om-hundrede-r

Kanadski jednočlani Ferox Occulta se izdvaja od proseka jednočlanih blek metal bendova prvo time da ne snima album na svakih par meseci. Drugi album, Oneiric Citadel dolazi skoro tačno godinu dana nakon prvenca od prošlog proleća. Drugo je da je njegova muzika, uprkos sirovijoj produkciji, zapravo prilično zrela i interesantna. Oneiric Citadel spaja blek metal i gotik rok na prilično originalan i efektan način i mada ja čak i ne volim gotiku nešto posebno, ovo je ploča koju vredi čuti.

https://feroxocculta.bandcamp.com/album/oneiric-citadel

Vijetnamci Leukotomy na svom debi albumu, Eternal Path to Eden ombinuju dugačke pesme i brz tempo za jednu prilično hipnotičku celinu. Ova muzika pritom ne pripada onom uobičajenom, melodičnijem formatu savremenog blek metala koji je popularan svuda u svetu pa i u istočnoj Aziji, već ima mračniju, trešerskiju estetiku i mada ovaj album malo treba i da se izdrži, moram da primetim da je zanimljiv i  vredan pažnje:

https://leukotomy.bandcamp.com/album/eternal-path-to-eden

Dablinski Verminous Serpent su negde između black, death i doom metala na svom debi albumu The Malign Covenant. Doom komponenta ovde se očitava u sporom tempu i dugačkim pesmama a Verminous Serpent i pored izrazite hermetičnosti ne zvuče odbojno. Ovo su dobro napisane, jednostavne a odmah prijemčive pesme opasne sirovosti i zavodljive tmine:

https://verminousserpent.bandcamp.com/album/the-malign-covenant

Jedončlani argentinski Nihtymne zvuči vrlo solidno na novm EP-ju, The Will to Transgress. Ovo je karakteran, emotivan ali ne sad nešto prenaglašeno melodičan blek metal, sa dosta spretnosti u pisanju pesama i prilično kvalitetnom produkcijom. Doduše, Fóranniht je ovde napisao samo jednu od tri pesme, a ostale dve su obrade, ali odlične obrade, tako da, poslušajte:

https://nihtymne.bandcamp.com/album/the-will-to-transgress

Kalifornijski black 'n' roll kombo Corpus ima novi EP sa dve pesme, Beyond the Grave i, pa, ovo je korektno. Mislim, bend ima simpatičan gruv, jeftinu ali funkcionalnu produkciju i naprosto puno šarma. Ovo je muzika koja uspelo spaja hermetičnost ekstremnog metala sa prijemčivošću manje ekstremnih žanrova i lepo se sluša:

https://corpus3.bandcamp.com/album/beyond-the-grave

Hanoverski Downfall of Gaia sa svojim šestim albumom, Silhouettes of Disgust drže predavanje iz post-blek metala. Ovo je ploča sa tačno, matematički odmerenim odnosom melanholije, meditacije, agresije i energije. I mada bi to sve moglo da zazvuči beživotno i generički, naročtio uz jako komprimovan mastering, Downfall of Gaia imaju tačno toliko iskustva i znanja da se izdignu iznad pukog sviranja žanra i proizvedu album sa, jelte, dušom. Vrlo dobro:

https://downfallofgaia.bandcamp.com/album/silhouettes-of-disgust

Pređimo na stoner rok, psihodeliju, doom metal, sludge metal i hard rock. The Lancasters su Italijani ali sviraju kao da su Amerikanci. I to neki Amerikanci iz sedamdesetih koji spajaju klasičniji, melodičniji psihodelični rok sa faziranim, protopankerskim zvukom što upravo nadire preko barikada. Album Standard Family Size ima trinaest ugodno raznovrsnih pesama, sa bendom koji nudi izvrsne vokale, kvalitetnu svirku i zvuk koji, za promenu, žestoki rok ne shvata kao obavezu da sve kanale na mikseti otera u crveno već daje malo dinamike. Odlično:

https://thelancastersband.bandcamp.com/album/standard-family-size
https://youtu.be/NAtCjERZSHs

Pa su tu onda španski Zålomon Grass sa konceptualnim albumom, Space Opera. Omot sa jedrenjakom koji jezdi kroz svemirska prostranstva skoro da me je naveo da očekujem nekakav mnogo više laid back, instrumentalni materijal, na tragu francuskih projekata poput Stoned Karma, Stone Rebel itd. ali ne, Zålomon Grass sviraju ljuti rokenrol. Dobro, ne MNOGO ljuti, nego onako, blago namršteni ali sa osmehom u uglu usana, pa je Space Opera kolekcija vrlo kvalitetnih hard rok pesama sa old school shvatanjem gruva (i uloge bas-gitare u njemu) i finim, hrskavim gitarama, te puno dinamike i u pisanju pesama i u produkciji. Jebem mu mater, ovo je odlično a ako imate godina kao ja i ložite se kada bend organski spaja bluz i hard rok, onda je još odličnije:

https://zalomongrass.bandcamp.com/album/space-opera

Isto iz Španije su i Santo Rostro čiji album Despu​é​s No Habrá Nada nudi vrlo razigran, energičan a atmosferičan teži psihodelični rok. Ovo su pesme prilično visokog tempa i ekspresivne, glasne izvedbe ali atmosfera se uvek pažljivo održava tako da slušalac ima utisak da pluta negde u bestežinskom stanju a oko njega se odvijaju nekakvi nebeski događaji. Bend je melodičan ali bučan a pesme uglavnom ne predugačke i ekonomično aranžirane. Odličan album:

https://santorostro.bandcamp.com/album/despu-s-no-habr-nada

Lachlann mu dođu iz Izraela i mada EP  Bliss in the Abyss nije sad nešto osobito originalan niti nudi nekakvu ubitačnu svirku, on svejedno ima simpatičnu atmosferu. Pričamo o stoner-doomu koji generalno pravi i svira jedan čovek – i to se čuje – ali ima i pevače pa to malo dodaje na dinamici. Ima ovde lepih tema i ideja, a projekat svakako treba još da sazreva. No, obećava:

https://lachlann666.bandcamp.com/album/bliss-in-the-abyss

Čikaški On The Sun vole klasičan teški rok iz sedamdesetih pa i šezdesetih pa je i njihov album Drag od vrha do dna ispunjen gruvom i rokanjem. Sad, naravno, bend je mlad, pa je i muzika upodobljena mladosti, sa niskim štimom, rifaškom osnovom itd. ali je pevač Derek prilično upečatljiv a kada se u gruv umešaju daire sve dođe na svoje mesto. Ako volite old school hard rock, ovo bi moglo da vam se dopadne:

https://onthesunchicago.bandcamp.com/album/drag

Nemački Dryad sviraju vrlo heavy, vrlo rifaški stoner rok. Ovde nema mnogo dimenzija u zvuku i album Y je sav in your face, energičan, napucan, ali i sa lepim, grandžerskim melodijama i dosta finom, gruverskom svirkom. Bend nije nesuptilan, ali je ta neposrednost u izrazu njihova najizraženija karakteristika:

https://dryadband.bandcamp.com/album/y

Francuzi Stone Valley imenom jasno sugerišu šta sviraju, mada meni album Heart of stone zapravo nije toliko stonerski koliko je to fino odmerena kombinacija stoner roka i modernog hard roka. Dakle, ima tu malo bumerske staromodnosti ali se ona lepo kombinuje sa modernijim hard-blues-stoner idejama pa se ploča pitko i lepo potroši:

https://stonevalleymusic.bandcamp.com/album/heart-of-stone

Red Mountain iz Belfasta su otmeni i odmereni na svom debi EP-ju, Earthbound. Ovo je psihodelični stoner/desert rock sa finim rifovima, stamenim ritmom, dobrim solažama, psihodeličnim melodičnim vokalima i generalno odličnom atmosferom. Ni previše heavy ni previše rasplinuti već baš gde treba, Red Mountain su prijatno osveženje ove nedelje:

https://redmountainband.bandcamp.com/album/earthbound-ep

Grub Nap su dva lika iz Lidsa na gitari i bubnju, sa kolekcijom sporih, teških, sirovih pesama nazvanom God Pile. Ma koliko ovo bio jednostavan setap, Grub Nap pišu kratke, efektne sludgecore komade i izvode ih sa ubeđenjem pa meni ovaj minialbum apsolutno radi posao. Udaranje za sve pare:

https://grubnap.bandcamp.com/album/god-pile

Berlinski muško-ženski trio Treedeon je vrlo ubedljiv na svom novom, trećem albumu, New World Hoarder. Treedeon prave pauze od po pola decenije između albuma ali ishod toga je da dobijamo vrlo dobro napisane, vrlo formirane ploče spore, mučne sludge/ doom muzike. Ovo su dugačke, ali ne sad nešto kompleksne pesme već kompozicije koje teksturu, šum, disonancu i ostale ,,parazitske" elemente muzike čine svojim integralnim delom dok se sporo, mukotrpno valjaju unapred, praveći svoju poentu svakim bolnim udarcem. Odličan materijal, mada, naravno, dosta hermetičan, ali ne bez zaraznih rifova i sporog ali prijatnog gruva:

https://treedeon.bandcamp.com/album/new-world-hoarder-2

Heavy Psych Sounds records i ove nedelje imaju dva sjajna živa albuma u ponudi. Prvi su filadelfijski Ecstatic Vision koji su snimili svoj nastup na Dunajam festivalu prošlog Juna i Live at Dunajam je prosto izvanredan živi album. Već sam hvalio Ecstatic Vision za njihov ekspanzivni, moćni psihodelični teški rok a čuti sada kako oni sve to autoritativno rade i uživo je prvorazredno zadovoljstvo. Ovo je tvrdo, energično a istovremeno slojevito i suptilno, sa mnogo teksture, gruva i propisnog rokanja. Izvrsno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ecstatic-vision-live-at-dunajam

Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal.  Teško je ne izrispektovati Ukrajince koji i dalje vredno prave muziku pokušavajući da sumanuti rat potisnu makar na neko vreme u pozadijnu svoje stvarnosti. Thrash metal duo Surgical Invasion ovo čini putem izdavanja EP-ja Malignant Devastation koji nudi dve ODLIČNE pesme a koje se pak bave adikcijom i kancerom kao društvenim fenomenima. Mislim, odgovorno! A i muzika je vrlo dobra. Surgical Invasion su kvalitetni, sa profi produkcijom odličnom svirkom i pesmama napisanim da se uklope uz '80s klasike koje pamtimo i volimo. Izvrsno:

https://surgicalinvasion.bandcamp.com/album/malignant-devastation

Dead on Arrival su iz Viljnusa, iz Litvanije a njihov EP Lost Cause ima četiri lepe pesme thrash metala sa dosta pankerske DNK u svokjoj, jelte, genetici. Mislim, ovo je pa gotovo i krosover, sa vrlo razgovetnim pevanjem i dosta gruva. Dead on Arrivel sviraju dobro, imaju kvalitetan zvuk i mada im je muzika na momente preblizu groove metal formulama, meni tu ima dovoljno old school thrasha da se nauživam. Plaćate koliko hoćete:

https://deadonarrivalband.bandcamp.com/album/lost-cause

Dying Victims Productions ubedljivi ove nedelje sa izdanjem demo snimka Nocturnal Forces francuske speed metal ekipe Mälheür. Bend postoji od 2021. godine, ovo im je prvi snimak i čuje se tu ta mladalačka napaljenost i energija. Mislim, Mälheür proizvode toliko buke da na momente imate utisak da je čopor demonskih pasa ravno iz pakla izleteo na površinu dok nismo gledali, dohvatio instrumente i osnovao bend. Pesme su proste i ugodno primitivne ali dovoljno kompetentno napisane, snimljene i izvedene da to sve bude jako šarmantno i ložački, pa predlažem da odvojite vreme, a možda i novac za ove momke:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/nocturnal-forces 

Shakma su iz Norveške a album  On Tenebrous Wings, njihov drugi je kolekcija sirovog, vrlo old school uličnog thrash metala. Ovo je baš onako zlo i nestašno kako ja pamtim thrash iz prvog talasa, dovoljno brzo ali ne usredsređeno samo na sprint, sa odličnim zvukom, moćnom, autoritativnom svirkom i ugodnim hammer-horor senziblitetom u tekstovima. Jebanje:

https://shakma.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings
https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings

Grčki bend Riffobia je svoj treći album nazvao po bendu, valjda da napravi snažan iskaz jer je od drugog albuma prošlo već sedam godina. I, sasvim je to korektno, jer album Riffobia nudi vrlo lep, klasičan thrash metal zvuk. Ko god da očekuje neke inovacije od benda i albuma koji se zovu Riffobia, naravno, treba da se malo zapita gde mu je pamet, a svi ostali će uživati u masi rifova, grubim vokalima, čvrstom, enrgičnom ritmu. Riffobia ne izmišljaju toplu vodu, ali su ubedljivi i moš-faktor ovog izdanja je devet. Molim lepo:

https://riffobia1.bandcamp.com/album/riffobia-riffobia

Distorted Evil iz Santa Fea su simpatičan, nekada jednočlani a sada četvoročlani blackened thrash kombo čiji najnoviji EP, Evil Invasion nudi i lepe rifove i i blek metalske atmosfere i trešersku energiju. Sve je to dosta sirovo, utemeljeno duboko u andergraund estetici ali svirka je moćna a rifovi preteći i meni je odmah leglo:

https://distortedevil.bandcamp.com/album/evil-invasion

Francuski Antagonism sviraju maštovit i svež thrash metal na svom drugom albumu, First in, First Out. Vokali prvi privlače pažnju jer zvuče kao da se James Hetfield jednog jutra probudio i odlučio da je Francuz, ali bend piše kompleksne a organski aranžirane pesme sa puno efektnih promena tempa i vrlo srčanom svirkom. Odlično:

https://youtu.be/EeOSWbS9keI

Ramtha sa Floride su grupa prijatelja koja sa EP-jem  Void Tyrant demonstrira zanimljiv pristup kombinovanju metal i pank uticaja. Ovo je u suštini krosover, sa thrash osnovom, ali Ramtha u ove četiri pesme ubaci dosta nestandardnog sadržaja pa se može govoriti i o doom i death uticajima. Sve to, srećom, dovoljno konzistentno funckioniše tako na gomili a i Ramtha dobro sviraju i imaju kvalitetnu produkciju pa je ovo vrlo jak debi. Ah, da, odlični ženski vokali PLUS ovo plaćate koliko hoćete. Ne propustite:

https://ramtha1.bandcamp.com/album/void-tyrant

Portugalci All Against su na drugom albumu, The Day of Reckoning ekstremno ubedljivi. Njihov thrash metal je i himničan, ložački, i tehnički kvalitetan, sa dobro, promišljeno napisanim pesmama i solidnom produkcijom. Istina je da ovde ima i malo groove metal momenata koji nisu baš moja šolja čaja, ali ima i blage koketerije sa death metalom, pa se to kompenzuje. Fino je:

https://allagainst.bandcamp.com/album/the-day-of-reckoning

Norveški Ghetto Ghouls su naši stari poznanici pa i EP Rats ne potrebuje neke velike preporuke. Mislim, ovo se preporučuje samo od sebe, jer pričamo o brzom, nestašnom thrash/ crossover zvuku sa tekstovima koji su na zlatnoj sredini između horora i komedije. Ghetto Ghouls su dobro i brzi, solidno producirani ali pre svega imaju karakter i odmah ih prepoznate. Odlično:

https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/rats

Phrozen su – prirodno – Kanađani a njihov debi album, Questioning Society's Secrets, iako bend sebe vidi kao krosover sastav, zapravo kombinuje black i thrash metal na uzbudljiv, maštovit način. Ovo je vrlo ubedljiva, kvalitetno odsvirana ploča moćnih trešerskih rifova, propulzivnog tempa, ali i atmosfere i jedino što zaista vuče na hardkor i krosover su česte promene ritma. Odlično je to sve na gomili:

https://phrozen.bandcamp.com/album/questioning-societys-secrets

Bastard Machine iz Kalifornije za sebe kažu da sviraju Hardcore/Street Metal/Rock, pa da se nađemo negde između panka i metala gde se svi osećamo prijatno. Album (EP?) Bastard Machine je sirov, jeftin i dosta ložački sa sedam pesama jake, rifaške, energične i gruverske svirke i dosta etitjuda. Meni prijalo:

https://bastardmachine.bandcamp.com/album/bastard-machine

Lajpciški Cosmic Axe sviraju hardcore kao da je death-doom metal. Demo MMXXIII ima tri pesme superteške kategorije, sa mučnim, košmarnim gitarskim zidovima što kao da se zatvaraju oko slušaoca, ali i sa gruverskom svirkom i brutalnim vokalom koji ga malo trgnu iz depresije. Vrlo solidno, ovo sam propustio u preslušavanju prošle nedelje, nije mi delovalo interesantno na prvi pokušaj, ali mi je drago da sam mu se vratio jer KRLJA:

https://cosmicaxe.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Venecijanci Confine trpaju odličan old school hardcore. Ovo ima u sebi i dovoljno metala i dovoljno klasičnog italijanskog zvuka da u meni uzburka emocije i pokrene me u nekakav kljakav ples na stolici. EP Homo Inhabilis ima šest pesama teškog zvuka sa puno krjlanja i mestimično i malo atmosfere. Odlično:

https://confinehc.bandcamp.com/album/homo-inhabilis

Vanvett // Wojna je split seveninčer između finskih Disrypt i poljskih Death Crusade i, pa, ovo je krastkor za sve pare. Oba benda imaju po dve pesme brutalnog D-beat hardcorea, sa superteškim zvukom i nezaustavljivim trpanjem. Disrypt su produkcijski nešto tanji, Death Cruasade nešto deblji ali i jedni i drugi pišu ubistvene pesme:

https://elitbolaget.bandcamp.com/album/vanvett-wojna

Sarin Reaper su iz Misurija i njihov death-crust-punk-metal je izdignut na nivo sveže sirovosti i nove nesreće na debi albumu Noxious Black Vomit. Ovo je prosta muzika, odsvirana sa krvoločnim apetitom i producirana organski pa je meni sve to jako lepo. Ako volite sirovost, primitivnost i spontanost ali ipak uz mrvu koncepta i teatra, Sarin Reaper su prava stvar:

https://dirtbagdistro.bandcamp.com/album/noxious-black-vomit

Fragile Masculinity su iz Danske i nije u pitanju nikakav ,,feminaci" grrrrrrrl sastav koji bi vam ugrozio vaš, jelte, sopstveni osećaj krhke muškosti, nego hardcore/ powerviolence ekipa sklopljena od samih mužjaka a koji se očigledno svrstavaju na pravu stranu u savremenim kulturnim ratovima. Daddy Issues je demo sa osam pesama koje govore o incelima, edipovcima i raznim drugim savremenim društvenim stereotipima koji opterećuju muški identitet i zapravo ga guraju u te besmislene ratove. Kao i kod klasičnog hardkora iz moje mladosti, ovaj kritički lirički sadržaj  je dobro naciljan i na mestu a uparen je sa prilično nemelodičnom, sirovom muzikom koja me malo asocira na kultni nizozemski Lärm. Dakle, sve preporuke:

https://fragilexmasculinity.bandcamp.com/album/daddy-issues-demo

80HD su iz Njujorka i njihov album Destabilize je kao da slušate nekakav hardkorpank iz 1983. godine. U najpozitivnijiem smislu, naravno, ovo su brze, kratke, jednostavne pesme, sve na istu foru, sve u istom tempu, ali to albumu daje osećaj usmerenosti i užurbanosti i ne uspeva da izazove monotoniju baš tako brzo. Bend je kvalitetan pa i pored toga što su pesme načelno jednostavne, izvedba svemu dodaje dovoljno mišića da slušalac uživa. Sirovo, ali ne presirovo, brzo ali ne prebrzo, glasno ali ne preglasno već baš kako treba, 80HD su užitak za slušanje:

https://80hdnyc.bandcamp.com/album/destabilize

The Tower, The Fool su iz Kalifornije i njihov hardcore je negde između powerviolence i moshcore formula. Koje su u mojoj glavi na sasvim, suprotnim stranama spektra, ali ovi ljudi uspevaju da to nekako prirodno povežu. Brain damage je EP sa četiri pesme, kvalitetne produkcije, jakih, mišićavih pesama koje imaju i delove gde ceo klub mora da slemuje u istom ritmu i izvikuje iste stihove a imaju i rafalne blastbitove. Prelepo, jebem mu.

https://thetowerthefool.bandcamp.com/album/brain-damage

Hot Load su iz Los Anđelesa i sa takvim imenom znate da od njih možete očekivati samo nekakav bezobrazni pank. I jeste, EP nazvan isto Hot Load ima četiri pesme koje su u osnovi pank ali sa dovoljno ,,metal" i ,,hard rok" elemenata da svi jednako uživamo. Naravno, Hot Load imaju u svom DNK dosta Motorheada, ali su pritom i odlični svirači, pišu kratke, energične pesme i imaju finu produkciju. Odlično:

https://paintedponyrecords.bandcamp.com/album/hot-load-ep

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

F​.​Y​.​M​.​F​.​F​.​Y​.​P. je, jelte, vrlo keči naziv kasete hardkor benda Living in Fear iz Atlante. Naslov zapravo znači Fuck You Music For Fuck You People a muzika je energični, poprilično  old school thrashcore sa (očigledno) negativnim etitjudom i puno nervozne atnmosfere. Meni odlično:

https://kotprecords.bandcamp.com/album/f-y-m-f-f-y-p

Iz nekog razloga dopao mi se EP All the Worst denverskih What Becomes. A nisam očekivao jer je ovo nabadački hardkor smešten između beatdwon i deathcore formula, što nije, tradicionalno, ono što bih ja želeo od muzike. No, What Becomes su užasno heavy, imaju dobre rifove, zapravo prilično dobar zvuk i pesme im nekako lepo cure sa solidnim gruvom i dovoljno interesantnih ideja i varijacija da mi drže pažnju. Mislim, dobro je, jebiga:

https://whatbecomes.bandcamp.com/album/all-the-worst

Portugalci Peste Negra zvuče odlično na istoimenom debi EP-ju. Ovo je old school death metal obeležen jednostavnošću, spontanošću svirtke i aranžmana, sa grajnderskom neposrednošću u svojoj osnovi. Ali ne pričamo o tehnički siromašnom, loše produciranom materijalu. Istina, Peste Negra nemaju nekakav skup studijski zvuk, ali imaju ADEKVATAN zvuk a pesme ma koliko jednostavne bile, odsvirane su ne samo kompetentno nego MOĆNO. Što se kaže, ovo je PRAVI death metal, sa sirovošću ali i atmosferom koji su evokativni i slušaoca uvlače u materijal iz sve snage:

https://pestenegraband.bandcamp.com/album/peste-negra

Marseljski Per Momentum na novom EP-ju, Et Mortiis Salutem vraćaju se temama prvog svetskog rata koji, eto, više od sto godina kasnije ostaje masivna trauma u evropskom kolektivnom sećanju. Nekako me čudi da više srpskih metal bendova ne obrađuje ovu tematiku s obzirom na ulogu koju je Srbija odigrala u ovoj vojni ali i na ogormnu traumu nanesenu našoj, jelte, demografskoj stvarnosti, činove herojstva itd. Elem, Per Momentum lepo uklapaju svoju tematiku sa muzikom koja je teatralan, pa i epski, simfonijski death metal. No, on je i dobro napisan sa prilično jasnom idejom kako da se simfonijsko aranžiranje ne ispreči ispred kvalitenog mosh-friendly materijala. Produkcija prihvatljivo dobra i generalno vrlo solidna ponuda iz prijateljske Francuske:

https://permomentum.bandcamp.com/album/et-mortiis-salutem

Dreamlore iz Salvadora postoje već dvadesetak godina a treći album im je izašao pre deset, posle čega bend kao da je utihnuo. To se sada menja i novi album, Strength Beyond Death zvuči malo i kao manifest, sa tim naslovom ali i izvrsnim materijalom u ponudi. Ovo je je death metal koji je melodičan gde treba i koliko treba, bez skretanja u melodeath smeru, koji je energičan ali razgovetan i pitak, sa dobrim, pamtljivim rifovima i svirkom koja je impresivna ali ne razmetljiva. Dreamlore su dosta old school ali ne u smislu da zvuče hermetično i mrljavo, već najpre jer veruju da death metal treba da bude muzika obeležena kvalitetom svirke i promišljeno napisanim pesmama. Ovo je i odlično producirano – neki od članova benda se profesionalno bave snimanjem i inženjeringom zvuka – pa ako volite, recimo, Death i njihove ispisnike, neizostavno poslušajte ovaj odlični album:

https://dreamlore.bandcamp.com/album/strength-beyond-death

Hate Lord je iz Providensa na Roud Ajlendu i mada je ovo, slutim, jednočlani projekat, EP Y3K je impresivno produciran i zapravo vrlo solidno odsviran i napisan. Pričamo o metalu negde na razmeđi brutal death i deathcore stilova, sa tri pesme solidnih struktura, dobrih rifova i pravilnog omjera gruva i brzine. Zaista vrlo vrlo solidno a plaća se koliko želite:

https://hatelordri.bandcamp.com/album/y3k

Fatal Sacrament su iz Konektikata i njihov death metal u sebi ima dosta grindcore elemenata. Debi album, Execute the Weak, stoga, zvuči prilično  old school i prljavo, što meni svakako prija. Nije ovo ni najnapucaniji ni najbrži death metal koji ćete čuti ove nedelje ali je pun gruva i šmekerskih dualnih vokala, zlih rifova i umrljanih solaža sa harmonajzerom. Ako volite stari Cannibal Corpse, Carcass i slične umetnike, Fatal Sacrament će vam prijati:

https://fatalsacrament.bandcamp.com/album/execute-the-weak

Slemčina iz Teksasa: State of Filth kažu za sebe da sviraju ,,dirty south slam" a njihov EP Dehumanized je baš to: niska teških, jakih slemova ispresecanih blastbitovima. Nema ovde nikakvih iznenađenja, koketiranja sa deathcoreom ili beatdownom, ali ni preteranih silazaka u ponor opsesivnog fetišizovanja odvratnosti – State of Filth su čist, uredan slamming death metal sastav i ovaj EP je vrlo ugodnih desetak minuta za svakog ko voli baš to:

https://stateoffilth.bandcamp.com/album/dehumanized 

Foretoken iz Virdžinije su u principu previše melodični za moj ukus, ali drugi album, Triumph je simpatična ploča melodičnog death metala kombinovanog sa okrestracijama. Sve je to onako, grandiozno, teatralno itd. ali prija, ne mogu da kažem:

https://foretoken.bandcamp.com/album/triumphs

Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje odlični sa EP-jem Here You're Born... Here You Die kalifornijskih Bred For Slaughter koji su u svojoj muzici iskombinovali brutalnost death metala sa oštrinom blek metala. Naravno da ovih šest pesama zvuči vrlo old school i dementno sa naslovima kao što su Gutted and Devoured ili Backyard Graveyard, ali naravno i da kroz njih dobijamo grdnu zabavu sa pretećim, zujećim rifovima, apsurdno brzim tempom svirke, solažama koje zvuče kao da se gitara topi i neljudskim vokalima. Kao nekakav izgubljeni dragulj iz ranih devedesetih u najboljem mogućem smislu. Obavezno štivo:

https://hpgd.bandcamp.com/album/here-you-re-born-here-you-die

Nemački duo Star Of Madness sa svojim drugim albumom, Into The Realm Of Cthulhu vrlo verno rekonstruiše klasični buzzsaw metal švedskih bendova poput Entombed, Dismember ili Bloodbath. No, to je samo pola posla, i klasični švedski death metal karakterišu i neke pamtljive melodije i ekspresivna svirka. Star Of Madness naravno nisu sad kreirali neki novovekovni klasik ali album ima lepih trenutaka, i mada je malo verovatno da će se progurati u baš sam vrh posveta švedskom death metalu, prijatan je za slušanje i ne treba ga zaobići (EDIT: Bend je album u međuvremenu ulonio sa Bandcampa jer izlazi tek osmog Aprila,ali evo podsećanja, pa se setite na vreme):

https://starofmadness.bandcamp.com/album/into-the-realm-of-cthulhu

Following the Path of Death je ime debi albuma brazilskih Deadnation i ovaj bend, aktivan već nekih sedam godina je dobro izbrusio svoj zvuk i pesme za prvi album, nudeći old school death čukanje u skandinavskm stilu. Deadnation, dakle, vole velike, jake rifove, jako nizak štim, horor atmosferu, ali i da tu proleti neka melodijica. Bend zvuči jako HEAVY a izbegao je baš ekstremnu kompresiju zvuka koju smo čuli kod gorepomenutih Star of Madness, pa je meni ovo baš prijatan, pitak album. Ne propuštajte:

https://deadnationdm.bandcamp.com/album/following-the-path-of-death

Čilenaci Sepulcrum su vam još jedan fenomenalni južnoamerički bend za koji nikada niste čuli. Ali da budemo fer, album Lamentation of Immolated Souls im je prvi, pa se nadam da će privući dovoljno pažnje. Jer, na meniju je ovde odličan death metal, sa puno atmosfere, old school rifova i solaža, napisan maštovito, odsviran iz sve snage i u svemu tome autentičan i bez poze. Sepulcrum su the real deal i pronose baklju undergroun death metala ponosno i sa puno gušta. Ne propustiti:

https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/lamentation-of-immolated-souls

Opaki su i Šveđani Death Reich čiji prvi album, Disharmony nudi vrlo krljački death metal, manje karakterističan za švedsku, nešto više za, recimo Floridu. Ovo je muzika visokog tempa, trešerskih rifova, sa finim '90s šmekom, producirana dobro, odsvirana furiozno. Ako preferirate death metal kada je razgovetniji i posvećen non-stop krljanju bez filozofije, Death Reich su kao destilat klasičnih Malevolent Creation, Morbid Angel i Monstrosity pa sa još malo rakije dodate u kazan. Sjajno:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/disharmony

Dark Descent Records ove nedelje u ponudi ima prvi album islandskih Úlfúð. Of Existential Distortion ispada malo iz uobičajenog death metal programa ove firme, svojim black-death stilom, jelte, ali svakako se radi o kvalitetnoj, disciplinovanoj ploči koju vredi čuti. Úlfúð su prilično melodični i njihova muzika u sebi ima dosta melanholije, ali death metal komponenta ovog paketa uvek drži materijal sa prave strane linije dostojanstvenog i ne dopušta mu da se strmekne u ponor patetike. Simpatično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/of-existential-distortion

Black death je u ponudi i na trećem albumu teksaških Venereal Baptism, nazvanom Reap the Reviled, ali ovde nema trunke melanholije ili tih nekih suptilnih emocija. Venereal Baptism, sada u kvartet postavi kidaju jako i moćno, smenjujući brze i još brže delove, ne smarajući sa nekakvim moš-delovima ili ,,atmosferom". Ovo je zao, opak metal koji uspeva da ne bude monoton i pored insistiranja na visokom tempu i non-stop agresiji pa mu veoma vredi posvetiti malo ljubavi:

https://music-ascensionrecords.bandcamp.com/album/reap-the-reviled

Japanski Kruelty ima drugi album, Untopia, i ovo je nekomplikpovan, gruverski death metal negde između OSDM-a i hardcorea, vrlo siguran u to što radi i bez potrebe da se ikome pravda. Kruelty na ovom albumu bez mnogo filozofije iskidaju sedam opakih komada čukanja i gruva, uspevajući da zvuče old school a da ne imitiraju ni jedan partikularni bend, nudeći mnogo prostora za igru i zabavu. Vrlo lepo:

https://kruelty666.bandcamp.com/album/untopia

Ročesterski progresivci Contrarian su na sasvim suprotnoj strani spektra sa svojim petim albumom, Sage of Shekhinah. Naime, oni BAŠ vole da komplikuju. No, Contratiran su bend čije komplikacije uvek imaju smislenu dimenziju, nikada nisu puko muzičarsko poigravanje sa tehnikom ili teorijom pa je i ovaj album vrlo prijatan za uho već i na ime lepog miksa podešenog da omogući da se čuju svi ti kompleksni a komplementarni slojevi kompozicija. Contrarian su u odličnoj formi koju pandemija nije unazadila i ovo je izuzetno prijemčiv, ukusan album:

https://contrarianmetal.bandcamp.com/album/sage-of-shekhinah

Drugo izdanje Dark Descent records za ovu nedelju je EP Derangded dansko-turske postave Hyperdontia. Meni su i njihova prethodna izdanja prijala pa tako i ove četiri pesme lepo dođu da čovek pročisti uši. Naprosto, Hyperdontia voze vrlo strejtforvard, vrlo žanrovski jasan death metal koji zna šta su mu jake strane i na nih se oslanja. Naravno, ovde su uticaji Suffocation VEOMA izraženi ali, mislim, kome bi TO moglo da smeta? Hyperdontia su tehnički kvalitetni ali uvek imaju na prvom mestu kvalitet pesme i u ovom materijalu se uživa iz sve snage:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/deranged

I na kraju smo sa heavy metalom i kros-žanrovskim materijalom. I, evo, jesu li Norvežani ARV post-metal ili posthardcore postava? Pošto, jelte, tvrde i jedno i drugo? Šta god da su, EP Varmint ima tri lepe pesme sa malo vrištanja i malo meditacije, sve odlično odsvirano i producirano pa bez straha poslušajte. Verovatno će vam se dopasti.

https://arvband.bandcamp.com/album/varmint-ep

Kanađani Odinfist sviraju baš pravi heavy metal sa epskim temama i pominjanjem metala kako u nazivu albuma Remade in Steel tako i u tekstovima pesama (prva stvar se zove Riffmaster, druga Metalmancer itd.). Sve je to slatko ali i ostavlja utisak malo previše nerdovskog truda da se obradi tema umesto da tema bude nekako prirodnije upisana u muziku. No muzika nije loša – ovo je jednostavan ali prijemčiv heavy metal sa puno soliranja, rifova i napadačkog ritma, jeftinom ali baš zato simpatičnom produkcijom i mada Odinfist treba još da sazreva – mada im je ovo šest album – meni je to sve dopadljivo.

https://odinfist.bandcamp.com/album/remade-in-steel

Nemački Wardress su svoj drugi album nazvali Metal 'til the End, a što je u skladu sa činjenicom da je bend kratko radio polovinom osamdesetih a onda se ponovo aktivirao pre pet godina i evo, pošteno, u znoju lica svog proizvodi metal. Wardress su žestoki i brzi, negde na razmeđi NWOBHM i speed metal pristupa, sa klasičnim heavy rifovima i melodičnim temama, vokalnim harmonijama, ali sa visokim tempom. Tematski album se bavi metalom, motorima, zmijskim poljupcima i u sve uspeva da uglavi i obradu Ozzyjeve Mr. Crowley. Generalno vrlo zabavna heavy metal ploča za heavy metal publiku:

https://youtu.be/FB7BaIH9nSE

Debi album, grčkih epskih power metalaca Triumpher, nazvan Storming the Walls mi je onako. Konceptualno, ovo je vrlo okej, sa obilnim količinama cheesy tema i teatralno osmišljenim pesmama, ali mi je u finalnoj egzekuciji valjda falilo samo malo više energje. No, ja sam svakako budala, pa ako volite heavy metal kakav bi izvodila ekipa iz Gospodara prestenova da je imala pristup struji i pojačalima, poslušajte, ima ovde epike i svačega:

https://triumpher.bandcamp.com/album/storming-the-walls

Night Demon su kalifornijski heavy metal trio sa nekim članovima koji su svirlai u Cirith Ungol, Jaguar itd. Dakle, pedigre obećava a i treći album, Outsider jer sasvim korektan. Ovo je malo ,,komercijalniji" heavy zvuk – bend uostalom objavljuje za Century Media – ali ima na ploči vrlo solidna količina propisnog rokanja i rolanja pa ako volite '80s zvuk koji je imao ambicije da se čuje i na Top 40 listama, Night Demon su apsolutno za vas:

https://nightdemon.bandcamp.com/album/outsider

Kanađani The Astral Prophets još nemaju album ali novi EP, Anywhere But Here, koji govori o napuštanju Zemlje i otiskivanju u svemir je vredan pažnje. Bend lepo kombinuje komunikativniji heavy metal sa malo stoner rok elemenata i oslanja se na pevačicu Staci za upečatljivost. Meni sve to vrlo zdravo zvuči a i blago stonerizovana obrada Zeppelinove Immigrant Song mi je prijala:

https://theastralprophets.bandcamp.com/album/anywhere-but-here-ep

Ardent Nova iz Finiksa sebe nazivaju melodeath/ thrash bendom i, dobro, čujem šta hoće da kažu. Debi album, Ardent Nova je u suštini heavy metal album sa malo tvrđom produkcijom i promuklim death metal vokalom i ako vas loži melodičan, himničan heavy metal sa takvim pevanjem, Ardent Nova više nego isporučuju. Ima ovde baš dosta ajmo ruke gore momenata i generalno je pitko i prijemčivo:

https://ardentnova.bandcamp.com/album/ardent-nova

Blind Oath iz Tulse zvuče solidno i organski na istoimenom debi albumu. Ovo je tradicionalni heavy metal sa malo hard rock mirisa i jedina stvar koja se tu ne uklapa baš najkorektnije je dosta sirov, nemelodičan vokal. No, nije da u metal muzici takvih vokala manjka pa Blind Oath zavređuju pažnju na ime lepih gitarskih melodija, prirodne produkcije i srčane svirke.

https://blindoath.bandcamp.com/album/blind-oath
https://www.youtube.com/watch?v=Nk-Ej_KZOd0&list=OLAK5uy_lqn3A3vBTSh_wIZAq5bLZA_WKRRIsNUoc

Die Like Gentlemen iz Portlanda su me oduševili svojim petim albumom, Hard Truths. Ova ekipa u principu svira dosta heavy, nisko naštimovan metal na tragu sludge formula ali sa dosta progresivnih elemenata pa ovaj album zvuči naprosto kao moćan, težak rok koji ne namerava da se zaogrće u hermetične velove već nastupa komunikativno i neposredno, bez obzira na dosta napredne ideje u samim pesmama. Vrlo dobro, vrlo intrigantno, vrlo prijemčivo:

https://dielikegentlemen.bandcamp.com/album/hard-truths

A Poljaci Entropia na svom albumu Total pokazuju prilično raskošno interesovanje za spajanje različitih muzičkih elemenata i žanrovskih uticaj au jednu skladnu celinu. Ovo je, recimo, post-metal, ali sa elementima progresive, pa i krautroka, album sklopljen od dugačkih pesama koje imaju i eksperimentalnu ambiciju. Neće to baš svakome biti po meri, Entropia nikud ne žuri i svoje pesme razvija postepeno i metodično, ali meni je bilo zanimljivo:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/total

Malo instrumentalnog progresivnog heavy groovea, možda? Ima! Duo Jaodae iz Toronta nudi tri lepe pesme na svom EP-ju Chimaera i pored mišićave, znojave svirke pokazuje da ima osećaja i za atmosferu. Sjajno:

https://jaodae.bandcamp.com/album/chimaera-ep

Drugo izdanje rimskih Heavy psych Sounds Records za ovu nedelju i album nedelje je živi album kalifornijskih The Lords Of Altamont. Ovi ljudi su snimili trinaest pesama u Utrehtu i To Hell With Tomorrow The Lords Are Now (Live in Utrecht) prikazuje kalifornijsku ekipu u nikada jačoj kondiciji. Njihova kombinacije '60s i '70s garaže i psihodelije ovde je uhvaćena u idealnoj formi sa zvukom koji je bogat i kvalitetan a ipak ima malo žive sirovosti, a pesme su naprosto fantastične. Bez ikakve sumnje ovde ćete čuti najbolji rokenrol koji danas planeta ima da ponudi:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-lords-of-altamont-to-hell-with-tomorrow-the-lords-are-now-live-in-utrecht

[Meho Krljic]

Bogami smo ove nedelje dobili MNOGO odlične muzike. Da krenemo odmah jer treba preći mnogo gradiva.

Odmah da krenemo sa blek metalom i, znate, Reveals deluje kao šašavo ime za blek metal bend ali bend dolazi iz Indonezije i prilično impresionira svojim prvim demo snimkom. Demo 2023 ima samo dve pesme ali ovo je u sebe vrlo siguran melodični blek metal koji, istina je, forsira atmosferu, ne rifove i teme ali je u tome veoma dobar. Ovo su umešno napisane i aranžirane pesme koje grade epiku kroz slojeve zvuka i energičnu izvedbu, majstorski mešajući gitare i klavijature sa agresivnom ritam-sekcijom. Lep početak.

https://revealsblack.bandcamp.com/album/demo-2023

Švajcarski pregaoci Aara i sa petim albumom, Triade III: Nyx nastavljaju da donose impresivne, teatralne opuse koji se odlikuju kvalitetnom svirkom, dobrom produkcijom i promišljenim komponovanjem što u obzir uzima ne samo pojedinačne pesme već i njihov međusobni odnos na albumu. Otud je i Triade III: Nyx još jedan album-događaj koji vredi slušati od početka do kraja, uživajući u atmosferičniom, melodičnom ali veoma maštovitom blek metalu koji udara besomučno ali sa mnogo osećaja za narativ. Četrdesetak minuta suptilnog prebijanja je, takođe, prava mera i Aara su još jednom zablistali nudeći album koji se sluša sa apetitom iznova i iznova:

https://aara.bandcamp.com/album/triade-iii-nyx
https://youtu.be/AOIQFP4-F2s

Norveški Keep Of Kalessin se posle osam godina vraćaju sa novim albumom, Katharsis i mada njihov melodični black-death metal nije baš naročito u skladu sa mojim preferencama, ovo svakako zvuči impresivno. Mislim, zvuči pre svega epski, sa pesmama i aranžmanima koji forsiraju grandioznost, orkestracije, horove itd. ali, onda, ovo je i ne samo vrlo žestoko, žustro odsvirano već i vrlo dobro napisano. Pesme se ne gube u tim svojim epskim aranžmanima već su u pitanju vrlo zdravi, vrlo moćni metal komadi umešno prošireni raznim dodacima i, protivno mojim očekivanjima, u ovom teatralnom ali ekstremno žestokom albumu sam veoma uživao:

https://keepofkalessin.bandcamp.com/album/katharsis

Poljski projekat Zørormr je bio na ledu od 2016. godine ali se njegov jedini autor i izvođač, Moloch, aka Fabian M. Filiks ove godine odlučio na povratnički album i četvrta dugosvirajuća ploča, The Monolith je jedan vrlo ubedljiv nastup. Ovo je i produkcijski i aranžmanski sam vrh onog što možete očekivati od jednočlanih postava i mada je sama muzika možda previše pompezna i teatralna za moj ukus, Zørormr bez sumnje zavređuje pažnju ljubitelja poljskog blek metala:

https://zorormr.bandcamp.com/album/the-monolith

Split MMXXIII je split singl između italijanskih Nott i Entirety. Svaki bend daje po jednu pesmu i ovo je sve simpatičan, melodičan blek metal korektnih zanatskih kvaliteta i ugodnog zvuka. Lepo:

https://obscvrvsrecords.bandcamp.com/album/split-mmxxiii
https://thelaststepdistro.bandcamp.com/album/split-mmxxiii

Symphony of Heaven LIVE @ Rusted Recordings Studio Volume II je drugi EP živih snimaka iz studija a koji je Symphony of Heaven iz Indijane izdao u poslednjih nekoliko nedelja. Ovo su sada tri pesme žestokog, vrlo solidnog black-death zvuka koji je, osvežavajuće, hrišćanski nastrojen. Kvalitetna svirka, pristojan zvuk, dobre pesme, ugodno:

https://symphonyofheaven.bandcamp.com/album/symphony-of-heaven-live-rusted-recordings-studio-volume-ii

Atinski Inhibitions imaju peti album (za sedam godina!), Iskald Sjel i ovo je još jedan od onih bendova koji pronose baklju klasičnog grčkog '90s zvuka. Iskald Sjel je ploča sirovije produkcije i jednostavne svirke ali pesama koje su melodične, pa i duševne, dolazeći direktno iz srca, i bez kalkulacija. Meni je to simpatično pa ako volite old school grčki pristup, navalite:

https://inhibitions2.bandcamp.com/album/iskald-sjel

Iako su Arrogant Destruktor Britanci, ja im to ne uzimam za zlo. Moja predrasuda protiv britanskog blek metala malo je ublažena činjenicom da je bend iz Birmingema, engleske Meke avangardnijeg metala, ali i činjenicom da album Written in Blood from the Blade, treći za bend u pet godina, dosta ozbiljno jebe keve. Ovo je sirov, ali kvalitetno odsviran i produciran blek metal kome je sirovost u duši a ne na mikseti. Pesme su jednostavne, koristeći pankerske tehnike u metal okruženju za postizanje tog efekta štroke i ovo je za svakog ljubitelja, recimo, starijih albuma Impaled Nazarene pravi zgoditak:

https://arrogantdestruktor.bandcamp.com/album/written-in-blood-from-the-blade

No, za ozbiljnu prljavštinu ćemo skoknuti do Bruklina. Kvartet Melissa ima svoj drugi EP, nazvan samo II i ovo je pankerski, energičan i živ blek metal koji se ne bavi previše promišljanjem demonologije niti shoegazerskim lamentima nad teškom sudbinom nego kolje, dere i prži. Nesofisticirano ali ubedljivo, sirovo i grubo, sa pevačicom koja zvuči kao da je raspinju na krst i da joj se to, na neki način dopada:

https://melissanyc.bandcamp.com/album/ii-2

Losanđeleski anonimni jednočlani projekat Lamp Of Murmuur ima treći album (zapravo imaće ga za dva dana kada izađe ali se ceo već može čuti putem, jelte, omiljenog JuTjub kanala) i ovo je sada već vrlo ozbiljan blek metal. I prethodna izdanja Lamp Of Murmuur su sugerisala ambiciju ali i sposobnosti dosta iznad proseka koji očekujemo od jednočlanih blek metal projekata a na Saturnian Bloodstorm je sirova, jednostavna, emotivna muzika dobila novu sigurnost i dubinu. M., koji ovo sve piše i izvodi i dalje čuva spontanu, emotivnu srž svoje muzike ali novi album je sofisticiranije aranžiran i produciran i iskače iz mase savremenih atmoblek i DSBM izdanja jednom neposrednošću koja istovremeno ide uz disciplinovanu, prijemčivu formu. Fino.

https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/saturnian-bloodstorm
https://youtu.be/AKMH7gzxZ58

Oh, moje predrasude spram britanskog blek metala se dalje urušavaju na ime trećeg albuma liverpulskih anarhista Dawn Ray'd a koji je naslovljen To Know the Light. Ovo je lepa kombinacija melanholične ali energične muzike (sa sve violinom u stalnoj postavi) i meditacija o teškom životu ali i direktnih poziva na rušenje demokratskog procesa koji  Dawn Ray'd opisuju kao ,,grobarski" i album veoma lepo ovo uvezuje sa keltskim naglaskom Simona Barra, nudeći raznovrstan, zanimljiv program sve vreme. Odlično:

https://dawnrayd.bandcamp.com/album/to-know-the-light

Simpatičan je drugi album švedskih Xalpen, nazvan The Curse of Kwányep. Ovo je energičan blek metal spojen sa atmosferičnim (pseudo) folkom i blackened rock'n'rollom onoliko koliko je zgodno i koliko prija. Xalpen sviraju utegnuto, disciplinovano ali ne bez duše i ovo je pitka, fina ploča poštenog, znojavog ali maštovitog blek metala koji se više oslanja na rifove nego na atmosfere i ja to moram da cenim:

https://xalpencult.bandcamp.com/album/the-curse-of-kw-nyep

Peaceville je i dalje firma sa dovoljnim, jelte, socijalnim i monetarnim kapitalom da u katalog može da dodaje neka od najzanimljivijih underground imena iz savremene ponude. Novi album norveškog jednočlanog projekta Mork je nastavak saradnje koja traje već nekih šest godina i Dypet je, pa, fantastična ploča. Ovo je norveški blek metal u svojoj tradicionalnoj, otmenoj formi, melodičan, blago folklorno intoniran, ali hladan i dostojanstven. Thomas Eriksen piše intrigantne, evokativne pesme koje u čoveku proizvode ugodne maštarije o stvarnostima izvan banalne svakodnevnice u kojoj kopnimo, a zatim ih izvodi u produkcijski gotovo idealnim uslovima. Ovaj album stoga zvuči toplo, organski producirano, dajući slušaocu jedan intimni svet u kome može da nađe pribežište i zaleči stare rane. Dobro, dobro, RAZUMEM da zvuči potpuno kontraintuitivno da o blek metal ploči pričamo u ovim terminima, ali Mork u meni proizvodi baš ovakve reakcije. Odlična ploča:

https://peaceville.bandcamp.com/album/dypet

Prelazimo na stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju i sludge. The Slow Attack su simpatična kombinacija bluziranog stoner roka i malo melodičnijeg hevi metala i EP Higher than This ima četiri pesme sirovog, organskog zvuka i raspoložene svirke i mada sve to ne zrači sad nekom ,,profi" energijom, svakako je dopadljivo. Sirov, a opet seksi vokal, dobre gitare, snimak, reklo bi se, urađen uglavnom sve odjednom, meni se ovo dopada:

https://theslowattack.bandcamp.com/album/higher-than-this

Kalifornijski Eye of Aquilavize zavodljiv, lepljiv stoner rok na albumu Diviniis Requiem. Ovo je ambiciozniji, meditativniji stoner rok kom nisu dovoljni samo dobri rifovi i koji svoj snažni, bluzirani metal napad temperira sa dosta psihodeličnih preliva. Moćna hrskava gitara i dobri vokali su u prvom planu ali bend rado i često iz rokenrol modusa prelazi u tribalnije i eksperimentalnije pasaže. Sjajni su:

https://eyeofaquila.bandcamp.com/album/diviniis-requiem

Ja ne znam ko su i šta su Deathwind. Navodno su iz Moskve ali nigde na internetu nema tragova o njima, sem ovde dve pesme na Bandcampu koje su, kao, EP Fall of the Phaeton ali pošto se to naplaćuje deset dolara, slutim da nije u pitanju samo EP od dve pesme već čitav album ali nigde ništa o tome ne piše. FRUSTRIRAJUĆE. Jer su ovo dve odlične pesme doom/ heavy zvuka sa pevačicom jakih pluća i moćnim gitarama. Obavezno poslušati:

https://deathwind.bandcamp.com/album/fall-of-the-phaeton

Danski Late Night Venture počeli su kao post-rok bend sa shoegaze osnovom, a sada, na petom albumu, V: Bones of the Extinct dovršavaju svoju transformaciju u post-metal bend sa MASIVNOM količinom doom metal mesa na post-metal kostima. Ovo je album velike težine i moćnih doom rifova, ali uz meditativne elemente post-metala, jake dinamičke ekstreme i generalno taj ,,ozbiljni", cerebralni pristup rok muzici. Moram da priznam da mi se dopada ta kombinacija snažnog nabadanja i doom rifova, pa su Late Night Venture, što se mene tiče, evoluirali na pravu stranu. Gaženje:

https://latenightventure.bandcamp.com/album/v-bones-of-the-extinct

Prija mi kako švajcarski Gentle Beast na istoimenom albumu stručno spaja energičan, rifaški, ukusno faziran stoner rok sa maštovitim psihodeličnim tehnikama. Ovo je ploča odlično napisanih i raspoloženo odsviranih pesama od kojih svaka u sebi ima i po nešto osobeno, parčence atmosfere, trik kojim postiže hipnotički efekat usred ljute kafanske šutke, nešto... Album je prepun sjajnih, pamtljivih tema a svirka je zaista energična, raspoložena, i ovo se sluša sa velikim osmehom na licu čak i kada ste sasvim strejt:

https://sixteentimes.bandcamp.com/album/gentle-beast

OK, nemam pojma ko su The Destructions iz Los Anđelesa, ali njihov EP Delouse ima pet pesama IZVRSNOG rokenrola, sa elementima psihodelije, panka, stoner roka... Ovo je pet karakternih komada sa vrlo ukusno distorziranom gitarom, ali i sa pažljivo napisanim temama, prizračnim miksom, solidnim vokalima... The Destructions zvuče kao rokenrol bend opšteg tipa, neopterećen žanrovskim međama pa ovde dobijamo i slajd gitare i elvisovsko pevanje, ali i propisno rokanje – sve što treba. Odlično, pretpostaviću prvo izdanje a daunloud se daje po ceni koju sami odredite. Izvrsno:

https://thedestructions.bandcamp.com/album/delouse

The Sleeping Legion iz Vinipega imaju novi album, i sad, ne znam da li njegov naslov, The Last Transmission najavljuje raspad benda, ali ovo je prijatna, sanjiva a opet rokerska ploča psihodeličnih tema i hipnagogičkih atmosfera. The Sleeping Legion imaju prirodan osećaj za tempo i slojevitost zvuka gde rifovi i psihodfelični efekti rade u lepoj harmoniji, masirajući moždanu koru slušaoca pa čak ni prilčno skromna produkcija ovde ništa ne smeta. Šest finih, halucinantnih instrumentalnih komada psihodeličnog roka za pet dolara, odličan dil:

https://thesleepinglegion.bandcamp.com/album/the-last-transmission

¡Pendejo! su uprkos imenu i pevanju na Španskom zapravo iz Nizozemske i njihov četvrti album, Volcano nudi izvrstan stoner rok provod, sa pesmama visokog tempa i natrpanim energijom. ¡Pendejo! Za sebe kažu da su ,,rock with cojones the size of Danny de Vito" a što bi bilo još duhovitije da ovaj nije Italijan nego hispanskog porekla, ali dobro, muzika koju bend istresa je više nego dovoljna kompenzacija za ovaj faul. Na albumu se pored uobičajeih hrskavih faz-gitara i nabijačke ritam sekcije izdvajaju dobro pevanje i majstorski iskorišćena truba. Odlično. Ne ozbiljno, ODLIČNO:

https://pendejoband.bandcamp.com/album/volc-n

Belgijski Welcome to Holyland zvuče, pa, ZLOKOBNO na debi albumu Ominous. Ovo je snimano u njihovoj prostoriji za vežbanje ali zvuk je iznenađujuće pun i moćan, a što odgovara sporom, sludge-doom metalu koji je ovde na jelovniku. Welcome to Holyland se ne iživljavaju sa dužinom, a što je dobro s obzirom da je album užasno heavy, ali ovo nije stoprocentno nihilistički, anti-ljudski metal i Ominous i pored sve tmuše i grdobe ima i simpatičan gruv. Vrlo dobro:

https://welcometoholyland.bandcamp.com/album/ominous

Margarita je prilično kul ime za ženski doom metal trio. A koji, taj trio iz Pariza, ni ne svira čist doom metal već na debi minialbumu takođe nazvanom Margarita meša doom i shoegaze za jednu sporu, dostojanstvenu procesiju sirovih lamenta. Ovo je i melanholično i garažno u isto vreme i može da zadovolji dosta širok profil publike sve dok ona ima afiniteta ka lo-fi ali iskrenoj, emotivnoj muzici. Album se i daje po ceni koju sami određujete pa nema mnogo izgovora da ovo bar ne poslušate:

https://margaritadoom.bandcamp.com/album/s-t

Kalifornijski trio Acid King proslavlja trideset godina rada petim albumoim, Beyond Vision i njihov nadrogirani stoner-doom metal je ovde toliko spor da povremeno imate utisak da slušate usporeni snimak. Mislim, ne radi se samo o tempu, već i o samom zvuku, ali i stilu sviranja koji forsira hipnotički, vrlo pažljiv pristup proizvodnji muzike tako da se slušalac oseti potpuno obavijen rifovima, dronovima i temama to da utone u album kao u meki perjani jastuk (ispod koga je kamenje). Odlično je to, naravno, sa vrlo efektnim rezultatima pa obavezno poslušajte:

https://acidking.bandcamp.com/album/beyond-vision

Depleted nije baš Funeral Doom metal bend, ali izdavač debi albuma ovog jednočlanog projekta koristi ovaj termin jer je možda najpribližniji. Album Failing ima četiri spore, teške, dugačke pesme ekstremnog death-doom metala u kojima se abrazivna, apstraktna buka spaja sa melanholijom i mada Matt Sullivan iz Maltheist koji sve ovo svira i peva nema preskupu produkciju, Depleted pogađa svoje mete. Sporo, heavy, mučno a opet nekako otmeno, plus daunloud plaćate koliko hoćete:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/depleted-failing
https://depleteddeath.bandcamp.com/album/failing

Elephant Rose iz Montreala za sebe kažu da sviraju Fuck Rock, ali recimo da je EP Hey! prosto energičniji hard rok sa malo stoner i grunge elemenata. Bend ima razigran gruv ali glavna atrakcija je odlična pevačica snažnog, sonornog vokala i slatke francuske dikcije. Simpatično:

https://elephantrose.bandcamp.com/album/hey

A i The Absurd iz Los Anđelesa su tu negde između desert rocka i grungea. EP Nox, namenjen ,,ljubavnicima", ima dosta solidno zamašćenih gitara i dobrog gruva i gruvanja i dopašće se i vama i vašim devojkama:

https://theabsurd.bandcamp.com/album/nox-ep
https://www.youtube.com/watch?v=lWHsdfPTM38

Edinburški Void of Light su nekakav post-metal sa dosta shoegaze/ doomgaze elemenata i dugačkim, teškim pesmama. EP Enshroud ima samo dve kompozicije ali traje devetnaest i po minuta pa ovde  dobijate dosta benga za svoj bak – pogotovo što bend daunloud naplaćuje koliko sami date. Produkcija je solidna (mada je master preglasan ali je to za ovu vrstu muzike normalno) i mada je melanholija ovde malo i napadna, Void of Light krljaju solidno i meni je to sve simpatično:

https://voidoflight.bandcamp.com/album/enshroud

Dejtonski Engine of Chaos su vrlo dobri na svom novom albumu, Bleed Black, nudeći hard rok sa stonerskom podlogom i pesme koje skoro da biste mogli da puštate normalnim ljudima. Zaista, između srećno napisanih rifova i vokala koji ima u sebi dosta AC/DC legata, Engine of Chaos su na granici da budu radio friendly, no njihov pomalo edgy senzibilitet i vrlo bučna svirka ih drže sa prave strane linije koja razdvaja underground od nekakve muzike glavnog toka. Svakako ih poslušajte, ovo je vrlo dobar album:

https://engineofchaos.bandcamp.com/album/bleed-black-2

I onda dođe Ripple Music sa ovonedeljnom ponudom u vidu trećeg albuma britanskog trija Morass of Molasses. End All We Know je bluziran stoner rok sa dosta izraženom metal dimenzijom i pesmama koje su poletne, energične, gađajući i publiku koja voli razigraniji sludge metal ali bez one abrazivne, agresivne dimenzije koju bi tako nešto sugerisalo. Zvuk Morass of Molasses je topao, prijemčiv, sa ugodno distorziranom, hrskavom gitarom koja izbacuje ukusne bluz i southern groove rifove preko čvrste, snažne ritam sekcije a pesme imaju u sebi puno klasičng gruva ali odsviranog na moderan način. Lepo!

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/end-all-we-know

Za rokere opšteg tipa, tu su Šveđani Grande Royale sa albumom Welcome To Grime Town koji zvuči istovremeno i moderno i old school. Ovo je vesela, energična rok muzika visokog tempa, sa produkcijom koja forsira pitkost i prijemčivost i pravo je zadovoljstvo slušati album na kome zvuk nije isforsirano glasan već organski, prozračan, prirodan. Pesme su fantastično napisane a Grande Royale ih sviraju sa puno apetita pa je ovo jedna od najboljih ploča koje sam čuo ove nedelje i zapravo joj je titula albuma tjedna izmakla samo za dlaku:

https://granderoyaleoff.bandcamp.com/album/welcome-to-grime-town

Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal i OK, ko je očekivao da bend sa imenom Satanic Squirrel bude išta više od nekakve shitpost šale? A, evo, ovaj duo iz Nemačke zapravo zvuči vrlo pristojno na debi EP-ju Toxic World Invasion. Pričamo o klasičnom thrash metalu sa ukusom visokobudžetnije produkcije osamdesetih godina i mada su tekstovi humoristički, muzika je ozbiljna i prilično kvalitetna. Ovo uključuje i klin pevanje sa melodičnim refrenima i priznajem da sam impresioniran.

https://satanicsquirrel.bandcamp.com/album/toxic-world-invasion

Paralysis iz Nju Džersija ima već dva albuma pa im novi EP, Above the Abyss zvuči vrlo dobro. Ovo je thrash metal sa dosta promišljenim kompozicijama, mnogo promena ritma ali i priličnom količinom atmosfere, ali ne na štetu znojave, energine svirke. Ove dve pesme su uglavnom srednjeg tempa, ali dobri rifovi i brutalan vokal svemu daju filing moshcorea ranih devedesetih, pa ko voli, ovo treba da čuje:

https://paralysisthrash.bandcamp.com/album/above-the-abyss 

Španski Trepanacion na istoimenom (debi?) albumu sviraju jednostavan, prljav ali atmosferičan thrash metal. Ovo ima dosta death metal elemenata, te jeftinu ali efektnu produkciju i meni je to ređanje evokativnih rifova ukombinovano sa sirovim, promuklim pevanjem, nekako bilo vrlo simpatično.

https://trepanacion1.bandcamp.com/album/trepanacion

Kad smo već kod prljavštine, Speedpussy/ Speedpvssy iz Čikaga imaju EP sa čak šest pesama naslovljen Funeral Bells From Hell. I ovo je kombinacija speed metala i black metala za kakvu uvek treba imati vremena. Muzika ima u sebi varvarsku, divlju crtu speed metal izvornika ali i ambicioznije aranžmane i teme iz black metal domena, pa je materijal iznenađujuće zreo i prijemčiv:

https://speedpvssymetal.bandcamp.com/album/funeral-bells-from-hell-ep

Iako danski Hatesphere ima i previše groove metal elemenata u svom thrash metalu, album Hatred Reborn mi je doneo dovoljno lepih trenutaka da ga ovde pomenem. Jedanaesti u karijeri koja ide već više od dvadeset godina, ovo je album sa mnogo dobrih rifova, očekivano uglancanom produkcijom, i povremeno zaista inspirisanim kombinovanjem groove i thrash elemenata. Hatesphere uspevaju da i dalje zvuče energično a da sve ne deluje kao puka gluma, sa lepim momentima koji čoveku privuku pažnju i drže ga investiranim:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/hatred-reborn

Sa svoje strane, čikaški Aftermath na svom trećem albumu (tek trećem iako je bend osnovan još 1985. godine), No Time to Waste nude interesantnu viziju progresivnog thrash metala koja čoveku drži pažnju i iznenađuje ga sve vreme. Aftermath ne koriste uobičajene proggy tehnike i ideje i njihova muzika je neobična već na nivou same kompozicije, odbacujući klasične rok formate ali ih ne razarajući bez milosti već, jelte, sa osećajem. Rezultat je kolekcija pesama koje su karakterne i intrigantne a sama metal komponenta je ubedljiva i snažna. Vrlo zanimljiv album:

https://youtu.be/Xr7YkHbOiwc

Za vrlo klasičan thrahs metal, projekat Davea Ellefsona Kings of Thrash izbacio je dugački živi album Best Of The West - Live At The Whisky A Go Go i ovo je, naravno, kolekcija obrada Megadeth koje sviraju neki odlični muzičari. I ako volite Ellefsona i Megadeth ovde nema mnogo razloga za premišljanje. OK, albumu fali najbolja Megadeth pesma (Hangar 18, naravno, a šta ste mislili?), ali se to donekle kompenzuje sviranjem Mechanixa, no ono što je zanimljivo je da Chaz Leon koji ovde peva, naprosto ne zvuči naročito upečatljivo. Čovek bi pomislio da će, s obzirom na činjenicu da je Mustaineov vokal konzistentno najslabiji element Megadethove muzike, bilo koja promena biti dobrodošla ali ispostavlja se da ne. Svejedno, ovo je prijatan album za dethheadove...

https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/best-of-the-west-live-at-the-whisky-a-go-go

Code 40-11 su iz Montreala i uprkos imenu koje sugeriše nekakav hardcore, ovo je bliže propisnom thrash metalu. EP  Aimer l'immonde ima četiri pesme čvrstog thrash zvuka sa iznenađujuće prominentnim vokalima (i pevanjem na Francuskom), napisanog i odsviranog profi, sa kvalitetnom produkcijom. Code 40-11 možda sebi malo ograničavaju tržište time što im tekstovi nisu na Engleskom, ali kvalitet muzike je veoma visok i ovo zaslužuje svu pažnju:

https://code40-11.bandcamp.com/album/aimer-limmonde

All Will Suffer su iz Oregona i njihov Demo 2023 ima tri pesme meni vrlo prijemčivog hardcore thrash/ crossover zvuka stare škole. Ovo bi, produkcija na stranu, vrlo lepo selo negde na kraj osamdesetih sa svojim brzim, energičnim, gruverskim pesmama i tekstovima koji su pesimistični i mučni. Plaćate koliko hoćete a odlično je:

https://allwillsufferhc.bandcamp.com/album/demo-2023

Norveški Forcefed Horsehead ozbiljno spajaju death metal i hardcore na novom albumu, Monoceros. Ima ovde i melodičnih momenata i nije sve u svirepom krljanju, ali muzika je dovoljno neposredna i prodorna da se ne pogubite u njenim okukama i zavijucima. Prijatna kombinacija atmosfera i energičnog nabadanja:

https://forcefedhorsehead.bandcamp.com/album/monoceros

Belgijanci Head of the Baptist sviraju od 2017. godine i do sada su imali samo jedan demo snimak ali novi EP, The Pyre of Equivalence ih prikazuje u odličnoj formi i spremne na velika dela. Njihova muzika je nekakav melanž d-beat hardcorea sa blek i post-blek metal formulama, pa je ovo istovremeno i jednostavna, eksplozivna ploča sa čestim promenama ritma i ugodnom kombinacijom d-beat i blastbeat tempa, a da ima i dosta blekmetalske melodičnosti i emocije. Pet podužih pesama ovo gura čak na teritoriju minialbuma, a daunloud se naplaćuje onoliko koliko vi kažete, pa svakako proverite šta se kuva u severoistočnoj Belgiji:

https://headofthebaptist.bandcamp.com/album/the-pyre-of-equivalence

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Nemci In Shambles na svom EP-ju Shadows, kojim debituju, predstavljaju svoju viziju metaliziranog hardkora, a koja je vrlo hevi, vrlo gruvi, na granici nu-metala sa death metal prelivima. Ovo je moshcore devedesetih poguran u ekstrem, sa vrlo teškim zvukom, ali i kvalitetnom svirkom i odličnom produkcijom. Bend zvuči jako ubedljivo kada meša rifaški program i gangsterske refrene sa melodičnijim pasažima i ovo, uz cenu od ,,koliko date" svakako preporučujem ljubiteljima:

https://inshambleshc.bandcamp.com/album/shadows-ep

Shoot Da 5 su sa Long Ajlenda i valjaju baš najteži njujorški hardkor sa uličnim, gangsterskim mirisom, postavljen negde na sredini između beatdwona i hip-hopa. Bend je, pak, uprkos vrlo tvrdoj mačo fasadi rodno mešovit i muzika je simpatična. Demo '23 ima samo dve ,,prave" pesme ali tu su i introi i ovo je dobar, bogat program mada je sedam dolara možda i preambiciozna cena. Ali dobro je:

https://shootda5lihc.bandcamp.com/album/demo-23

A Lunastus su iz Helsinkija i njihov Eeden peruttu (demo 2023) ima tri pesme razjarenog veganskog hardkora. Rifovi su metalski, ritmovi gruverski a vokali ženski i veoma besni i mada Lunastus operišu unutar dobro poznatih parametara, zvuče ubedljivo i moćno. Volim i što se demo daje po ceni koju sami odredite a omot, sa svojim srednjevekovnim stilom i pakosnom atmosferom, je sjajan:

https://lunastus.bandcamp.com/album/eeden-peruttu-demo-2023

Ahhh, poljski deathgrind. Kad je dobar onda je dobar, baš dobar. Enterchrist su posle šest godina rada snimili debi album We Are Just Getting Started i ovde ima dvadesetjedna pesma nemilosrnog čukanja u visokom i najvišem tempu. Bend ne puca od originalnosti ali ovo nije ni prosto sviranje žanra, pa se daju čuti i neke lepe ideje u harmonskom i aranžmanskom smislu. Jeftina ali dobra produkcija daje svemu prizvuk hrskavosti i ukusnog grindcore obroka:

https://enterchrist.bandcamp.com/album/we-are-just-getting-started

I Kolumbija ima konja za trku. Libranos Del Mal iz Medelina na svom trećem izdanju, EP-ju El milagro del mayor dolor prži toksičnu kombinaciju grindcore i powerviolence uticaja i sve je, nagađate oštro, na prvu, eksplozivno i užurbano. Libranos Del Mal odlično koriste old school grindcore rifove i vokale uz disonance, mikrofonije i elektronsku buku za kreiranje zapaljive ali dovoljno raznovrsne smeše da vas kroz deset pesama drže na ivici sedišta a još i sve naplaćuju koliko VI hoćete. Vrlo lepo:

https://libranosdelmal.bandcamp.com/album/el-milagro-del-mayor-dolor

Nak'ay su iz Indijane i kao i mnogi grindcore bend pre njih, svoju diskografsku aktivnost zasnivaju na rafalnom izbacivanju EP-jeva. Ovog marta to su Divine Athropy i Seized, dva izdanja sa ukupno devet pesama opake krljačine. Nak'ay ne komplikuju preterano i njihove pesme kombinuju death metal rifove, visok tempo i kratka trajanja za kanonadu pravovernog grindcorea, sve odsvirano kvalitetno i zaokruženo obradom Brujerije. Odlično:

https://nakay.bandcamp.com/album/seized-ep
https://nakay.bandcamp.com/album/divine-atrophy-ep

Australijski Concede su mirovali od 2020. godine ali novi EP, No Purgatory ih predstavlja u odličnoj formi. Ovo je moderni, tehnički kvalitetni grindcore sa pesmama što umeju da prebace minut i po ali su uglavnom kratke, ekonomične i ubitačne. Concede su agresivni, nisko naštimovani i abrazivni, ali ne i monotoni i ovaj EP je, nadam se, samo predjelo za nešto konkretnije i duže:

https://concedehc.bandcamp.com/album/no-purgatory

Argentinski Massacred je sa albumom Lunatic Massacre, inače drugim za projekat koji je krenuo prošle godine, nanizao već tri izdanja ove. William Edwards, aka Christian Badia baš voli ovaj projekat koji je sada još siroviji i primitivniji death metal nego što je bio na prethodnim izdanjima. Ja bih, iskreno, više voleo da je aktivniji u svom goregrind projektu Hatefilled, ali dobro, i Massacred se sluša. Ovo je sada praktično deathgrind izgrađen na primitivnoj, dementnoj osnovi death metala kakav su radili Mortician, pa, evo, Lunatic Massacre ima čak dvadeset primitivnih, brutalnih pesama za, jelte, bolesnike:

https://massacred669.bandcamp.com/album/lunatic-massacre

Vindictive Homicide su iz Denvera pa i njihov EP Souvenirs of Flesh zvuči propisno denverski. Ovo je energičan, brz i ekstreman death metal na granici čistog brutal death metala, ali ipak sa mrvom razgovetnosti više. No, sve drugo je onako kako očekujete: nemilosrdni rifovi sa puno flažoleta, brz tempo, zakucavanja na sve strane, prodorne, disonantne solaže... Vindictive Homicide ne izmišljaju neke nove forme i formule ali se s lakoćom igraju u postojećim, pišući dobre, ubedljive pesme i izdvajajući se ispred konkurencije kvalitetom:

https://vindictivehomicide.bandcamp.com/album/souvenirs-of-flesh-ep

Kanadski Expunged se oblače kao speed metalci – koža, nitne, redenici, šiške – pa u njihovom old school death metalu ima i dovoljno speed metal elemenata da mi srce zaigra. Drugi album, Visions of Agony je užasno zabavna ploča posvećenog krljanja koje zvuči vrlo radosno, vrlo varvarski, bez hermetičnosti tipične za OSDM, sva razularena i ekspresivna. Zvuk je jako glasan i naporan za uši ali Expunged pišu tako dobre speed rifove da vam nekako nije žao. Premoćno:

https://expunged.bandcamp.com/album/visions-of-agony

Indonežani Rottenectomy sa svojim slamming death metalom odskaču, vele, od scene u Tulungagungu. Nije, naravno da se slem ne svira u Indoneziji, ali Rottenectomy imaju svoj stil koji je okrenutiji gruvu i slemovima, sa manje agresivnim, manje brutalnim pesmama nego što je u indonežanskom brutalnom death metalu prosek. EP Bestial Satisfaction je prijatan za slušanje, iako dosta skromno produciran, sa kombinacijom satanističkih i opscenih tema i četiri pesme (plus intro) plesnog, mošerskog gruva. Pitko:

https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/rottenectomy-bestial-satisfaction

Fasiq su takođe iz Indonezije ali njihov death metal u sebi ima mnogo thrash metal elemenata, od rifova, do gruva, pa je četvrti album, Membunuh Figur, zapravo još pitkija ponuda. Fasiq pišu fine rifove i mada su im pesme podugačke, ovo je uglavnom ugodan program za hedbengere:

https://fasiqdeathrash.bandcamp.com/album/membunuh-figur

Poljski Dark Perception na svom drugom albumu, Plaguewielder piči energičan, blago melodičan black-death metal. Za razliku od onog na šta su nas Poljaci navikli, ovde nema epskih aranžmana i gorkoslatkih melodija, već je muzika jednostavnija, pravolinijska i prijamčiva. Jeftina produkcija slaže se uz raspoloženu, napaljenu svirku:

https://darkperception.bandcamp.com/album/plaguewielder

Isto su iz Poljske i Concatenation ali njihov drugi album, Existence Full of Promises vozi propisan old school death metal. Ovde ima i rifčina i atmosfere i brze, krljačke svirke i bend vrlo uspešno svoje pesme od po četiri i po minuta natrpava događajima da budu uzbudljive i energične a da ne izgube dostojanstvenu, elegantnu dimenziju koja ih krasi. Poslednji komad, dugačak preko sedam minuta ubacuje i saksofon u šutku i ovo se izvrsno uklapa, potvrđujući da su Concatenation i te kako sposobni i spremni da inoviraju i eksperimentišu u okvirima staroškolske forme. Odlična ploča:

https://concatenation.bandcamp.com/album/existence-full-of-promises

Italijanski Aphotic sa svojim debi albumom, Abyssgazer nude atmosferični, dosta hermetični kosmički death metal koji ima u sebi topline i prijemčivosti iako može i da zazvuči malo neobavezno. Naprosto, ujednačenost tona, dinamike i tekstura koju Aphotic nude čini slušanje ove ploče prijatnim iskustvom ali bez velikuh emotivnih krešenda koja bi privukla pažnju. No, naravno, ima nečeg i u prijatnom, nenametljivom death metal zvuku koji radi dosta toga samo ne želi da se time hvali pa poslušajte:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/abyssgazer
https://sentientruin.bandcamp.com/album/abyssgazer

Kolumbijski Encounter Truth imaju drugi EP, Panspermia i pet godina koliko je prošlo između prvog i drugog izdanja iskoristili su za pisanje pet kvalitetnih, drusnih death metal pesama. Encounter Truth su tehnički detah metal sastav ali njihova muzika je prijemčiva, izraz razgovetan, sa izraženom melodičnom stranom pa čak i kada bend ispaljuje standardne tech-death trikove sve to zvuči umiljato i simpatično. Pesme su lepe a produkcija solidna pa Encounter Truth nude zaista kvalitetan program na ovom izdanju:

https://encountertruth.bandcamp.com/album/panspermia

Brazilski Ereboros je mlad bend, osnovan prošle godine, pa posle par singlova prvi EP koji ih sakuplja, takođe nazvan Ereboros, predstavlja propisan hello world iskaz. Ovo je energičan, melodičan death metal bliži brutal death formulama nego klasičnom melodeath izrazu, sa zapravo elementima black metal formula. No, i kompozicijski i izvođački ovo je na idealnoj poziciji da se dopadne širokom zahvatu publike sa upečatljivim temama i pamtljivim pesmama, te odličnom produkcijom. Vrlo, vrlo ubedljiv debi:

https://ereboros.bandcamp.com/album/ereboros

Nemci Metasphaera su, kažu ,,progresivni metal bend koji spaja epsku instrumentaciju sa poetskom lirikom kako bi kreirao novu zvuk koji će vam ugnuti um." U prevodu, ovo je progresivni death metal sa pesamama od po devet minuta, relativno razgovertnim vokalima, i bas-gitarom bez pragova. I album još sve pesme odmah daje i u instrumentalnoj verziji pored vokalne, da imate za karaoke i divljenje virtuoznoj svirci. No, to što ja ovako grubo ,,prevodim" bend na normalan jezik ne znači da im je debi album, Metasph​æ​ra loš. Nije, ovo je naravno vrlo egzibicionistički odsviran ali i dosta odgovorno napisan materijal sa pesmama koje imaju lepe narative i odličnom svirkom uz adekvatnu produkciju. Lepo se to sluša i vredi mu posvetiti vreme.

https://metasphaera.bandcamp.com/album/metasph-ra

Francuski Catacomb posle više od trideset godina rada konačno izdaju prvi album, When The Stars Are Right i, mislim, slatko je ovo. Pričamo o atmosferičnom, ,,svemirskom" death metalu sa lavkraftovskom osnovom i mada Catacomb ne izmišljaju bogznašta novo, njihov melodični a stameni zvuk je sasvim prijatan:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/when-the-stars-are-right

Teksašani Whore Of Bethlehem sa svojim trećim albumom, Ritual of Homicide ni sami ne donose bogznašta ovo formuli koja ih je i do sada dobro služila, ali... pa, i dalje ih ta formula dobro služi. Ovo je brutalni death metal sa mrvom osećaja za melodiju i pesme su energične, brze a opet sa merom atmosfere u sebi. Snažno i bez stajanja, meni sve to prija:

https://whoreofbethlehem.bandcamp.com/album/ritual-of-homicide

Uh, jebem ti. Angerot su iz Južne Dakote ali njihov treći album, The Profound Recreant je najbolja ploča švedskog death metala koju ćete čuti ove nedelje. Pričamo o superteškoj kategoriji nisko naštimovane, HM2 pedalama pokretane death metal mašinerije sa pesmama koje ne donose ništa suštinski novo swedeath formuli ali je realizuju sa toliko ubedljivosti i snage da je nemoguće ostati miran:

https://angerot.bandcamp.com/album/the-profound-recreant

Na kraju smo i u ovoj poslednjoj sekciji slušamo heavy metal i kros-žanrovske produkte. The God Being iz Liona kažu da je njihov treći album, Death, ,,definitivno metal". I jeste, makar u kontekstu u kome se radi o bendu čija svirka spaja razne avangardne strategije, mešajući žanrove onako kako već trideset godina unazad pričamo da radi John Zorn. Dakle, na Death ćete naći klarinet kako sparinguje sa nu-metal rifovima, pa onda ispod toga krenu breakcore ritmovi i mada je sve to moglo da bude i samo smuljano, zbrljano i da se prodaje pod sloganom ,,so weird it's good", The God Being se zapravo trude oko kompozicija i muzika ovde ima dovoljno mesa da podnese više slušanja, a onda pažnju privlače i mnogi zanimljivi detalji u miksu i aranžiranju. Vredno utrošenog vremena:

https://thegodbeing.bandcamp.com/album/death

Savage Oath – koji su odnekud iz Amerike – sa svojim istoimenim prvim EP-jem donose dve pesme zvuka inspirisanog osamdesetima ali zatim blago modernizovanog. Ako volie melodičan, sleazy heavy metal koji pritom ume i da pošteno krlja Savage Oath nude dvanaestak minuta poštene, znojave, kvalitetno, epski aranžirane svirke. Produkcija se trudi iz sve snage pa iako nije savršena, ovo svakako može da se sluša sa apetitom i visoko podignutim rogovima:

https://savageoath.bandcamp.com/album/savage-oath-ep

Zagrebački ApoxiomeN nije sa svojim progresivnim, simfonijskim power-metalom nužno baš moja šolja čaja ali ne treba izgubiti iz vida da je album, Ilium, napisan i snimljen vrlo autoritativno. Naravno, produkcijski ovo nema tu neku raskoš kojoj ova muzika prirodno teži ali meni i više odgovara svedenija, suvlja pridukcija u kojoj su orkestracije simpatično upletene u čvrstu metal svirku, bez prebudženih miskeva i masteringa. Centralni instrumentalni kvartet ovog benda dopunjen je na ovom albumu masom pevača – od kojih neki i nisu iz Hrvatske pa Ilium ima finu mondijalističku crtu i generalno zvuči kao album u skladu sa ambicijama svojih autora. Vrlo lepo:

https://apoxiomen.bandcamp.com/album/ilium

Peruanski Metal Crucifier imaju novi singl sa dve pesme, Bringer of Death i ovo je klasičan, žestoki heavy metal na prelazu u speed metal. Sve je to vrlo solidno producirano i odsvirano ubedljivo pa ko voli kvalitean, u duši sirov ali i prilično cheesy i razumno melodičan metal kog sviraju ljudi što to očigledno VEOMA vole, ovde će se lepo udati. Dve pesme, mnogo sreće, samo je cena od sedam dolara možda malo prejaka:

https://metalcrucifier.bandcamp.com/album/the-bringer-of-death-2


Dregs iz Mičigena na singlu Bird Condo​/​Gimp tresu dve jake pesme teškog, bučnog, metaliziranog noise rocka. Ovo je na granici sludge metala ali još uvek sa strane nešto razigarnije muzike, pa ako volite The Jesus Lizard ali ste uvek priželjkivali da sviraju neštp TEŽE, onda će Dregs biti taman po meri. A odlični su:

https://dregsnoiseoff.bandcamp.com/album/bird-condo-gimp

Londonski Black Shape na svom novom albumu, The House, mešaju teške doom-sludge rifove sa eksperimentalmom muzikom, slobodnom improvizacijom, recitacijama. U tom smislu, ovo je manje ALBUM album, a više kolekcija eksperimenata, ali... ima ovde dobrih momenata. Kako ja veoma volim free improv, meni je ovo odmah bilo po mri a vi proverite, sigurno ćete naći nešto za sebe:

https://blackshape666.bandcamp.com/album/the-house

Babymetal nisu moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija (zna se koji je moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija, pričali smo o tome pre nekoliko nedelja) ali nije sad da sam gadljiv na njihov popični, poletni, zabavni metal. Novi album, četvrti po redu, The Other One je idealno realizovana i producirana kombinacija propisnog, energičnog metal treskanja i idoru-pop muzike i lagao bih kada bih rekao da me gomila pesama ovde nije grdno oraspožila. Mislim, slušajte Mirror Mirror i recite da ovo nije IDEALAN frankenštajnovski krpež stilova i senzibiliteta kakav samo Japanci umeju da provuku ovako elegantno. Slatko. BTW, slutim da su Bandcamp linkovi koje ovde ostavljam piratski pa imajte to na umu:

https://babymetalband.bandcamp.com/album/the-other-one
https://babymetaltheotherone.bandcamp.com/album/the-other-one

Kad smo već kod bendova koji nisu nužno moja šolja čaja ali su snimili albume koje ne mogu baš da ignorišem, pariski Asylum Pyre imaju peti album, Call Me Inhuman - The Sun - The Fight - Part 5 i njihov progresivni power metal je ovde ozbiljno namerio da bude i himničan, stadionski intoniran, ali i suptilan, sa mnogo šaranja po žanrovima i zanimljivih detalja. Poslušajte, ja sam ovde stekao potpuno novo poštovanje za Asylum Pyre:

https://asylumpyre.bandcamp.com/album/call-me-inhuman-the-sun-the-fight-part-5-full-album-2023

Ihsahn je objavio novi EP, Fascination Street Sessions i ovo je za talentovanog Vegarda Sverrea Tveitana jedan sada tipični melanž progresivnog metala i roka sa pesmama koje su kompleksne ali tečne i prijemčive. Publika koja je ovde samo zbog Emperora će čuti Ihshanov blek metal vokal, to je tačno, ali sama muzika je mnogo šireg zahvata i koristi njegov raskošni muzički talenat i znanje na mnogo kompleksniji način. Vrlo dobar, kinematski rok/ metal za publiku širokog profila kojoj treba samo malo otvoreniji um:

https://www.youtube.com/watch?v=xzvat5HKW-g&list=OLAK5uy_mfLC7ikr7Cj69YHcbeMkohr-SeddTzJT8

Kome još nije dosta progresivne muzike sa poreklom u blek metalu a žudi za nečim radikalnijim, eksperimentalnijim, pa, tu je novi Liturgy. 93696 je ambiciozna ploča, u pitanju je dupli CD, i Haela Ravenna Hunt-Hendrix sa ovim albumom kao da uspeva da obuhvati sve što je interesuje iz polja muzike kao totalne, jelte, umetničke forme. Ovde se stoga mešaju japanske mikrotonalne folk-minijature sa blek metal krljanjem i elektronskim ritmovima, pa napravimo pauzu za akapela kompoziciju sa ženskim horom, uletimo u dugački prog-metal komad od devet minuta, pa pauziramo za tri minuta meditacije na klavijaturama, posle nas dočeka aranžman za gudački kvartet itd. Ne znam, meni je ovo i dalje sjajno i mada naravno da sugeriše jednu ekscentričnu, nemirnu prirodu osobe koja pomalo kao i da voli da uđe u rat sa celim svetom (videti recentne svađe po internetu, jelte), muzika je konzistentno sjajna:

https://liturgy.bandcamp.com/album/93696

Prošle godine su Saxon imali odličan nov album a ove nam stiže jedna neobaveznija ali svakako zabavna kolekcija obrada starih rok pesama naslovljena More Inspirations. Biff i ekipa ovde istresu deset pesama koje sam i ja slušao kao klinac i koje su i meni služile kao inspiracija i presudni material za formiranje muzičkog ukusa pa ne mogu ništa drugo do da podignem oba palca na gore kada samo na spisku vidim Nazarethov Razamanaz, Creamov Tales of Brave Ulysses ili Uriah Heepov Gypsy. Naravno da Biff ne može Animalsovoj We Gota Get Out of This Place da podari gravitas koji vezujemo za ikonično pevanje Erica Burdona ali Biff ima sopstvenu harizmu i šarm i, jebiga sad, slatko je čuti Saxon kako Animalse sviraju kao neku vrstu pop-metala. Drugde, tu je vrlo umekšana, nostalgična obrada Substitute od The Who koja me je jako raznežila, a kada Biff uskoči u Diove čizme da otpeva Man on the Silver Mountain to je častan pokušaj. Ni jedna od ovih obrada ne doseže ikoničnost originala, da to bude jasno, ali svaka pokazuje zašto je originalna pesma postala ikonična a i to je važno. Kissova Detroit Rock City je možda i najbliža energiji i senzibilitetu originala, no ceo album je ugodan i možda će i mlađim slušaocima biti interesantan katalog naslova koje treba dalje istražiti:

https://youtu.be/N_d4JDlKGWY

Kanadski Category VI imaju novi, treći album, Firecry i ovo je pristojan, prijemčiv heavy metal koji ne demonstrira sad neku preveliku maštovitost, ali svirka je žestoka a pevačica Amanda Marie Jackman svojom eksplozivnom izvedbom s pravom zauzima centralnu poziciju. No, pošteni, znojavi rifovi, dobra produkcija i generalna pravovernost benda se takođe broje. Simpatično:

https://www.youtube.com/watch?v=lKC2VZMQxSo&list=OLAK5uy_ljlQAsjiVlXsZh1sEgdHjjkFvDy73N54U

Finci Xysma su krajem osamdesetih krenuli iz podzemnih predela ekstremnog metala ali šesti album, No Place Like Alone je jedna prijateljska, melodična ploča teškog roka izmešanog sa različitim progresivnim pa i blago ekserimentalnim strategijama. U celini, album je vrlo pitak i može da se pušta i publici koja metalu ne bi prišla ni na puškomet, ali ovo je istovremeno i ambiciozna, pa i cerebralna muzika koja se samo umotava u pop-ogrtač ne bi li vam lakše prišla i zarila vam zube u žilu kucavicu dok ne gledate:

https://xysma.bandcamp.com/album/no-place-like-alone

Sidnejski Basil's Kite imaju odličan album komplikovanog, energičnog mathcore nabadanja. Shooting Tsars voli igre reči (prva pesma se zove Baroque Obama) i neprane ritmove i mada je to sve očekivani program za ovaj tip muzike pričamo i o suštinski dobro napisanim pesmama čije stalne ritmičke, aranžmanske i harmonske diverzije ne narušavaju zdravu srž. Moćno, energično i odlično producirano, vredno svake pažnje:

https://basilskite.bandcamp.com/album/shooting-tsars

Turinski The Turin Horse donose brutalan noise rock na svom novom albumu, Unsavory Impurities. Ova dva Italijana perfektno rezurektuju zvuk etikete Amphetamine Reptile iz devedesetih godina, dodaju mu crtu oštrog, hardcore pristupa, očišćenog od ukrasa ili nekakvih ambicija o krosoveru u mejnstrim i ono što ostaje je čista krtina nelagode i košmara, ali u moćnom, neodoljivom gruvu. Jebiga, fantastičan album:

https://theturinhorse.bandcamp.com/album/unsavory-impurities
https://invisibleorderrecords.bandcamp.com/album/unsavory-impurities

Album nedelje? Album GODINE za sada, sestre, braćo i nebinarni siblinzi! Jebem mu mater, ne znam kako The HIRS Collective uspevaju da pokupe ljude iz bendova za koje me apsolutno boli kurac (Garbage, My Chemical Romance itd.), onda ih spoje sa članovima sertifikovanih underground legendi (npr. The Locust, Full of Hell, Melt Banana itd.) i naprave album koji je, pa, jebanje keve. Evo ne znam, valjda je to magija panka? Novi album, We're Still Here je RAZBIJAČKA kolekcija pesma koje su u suštini mučni, krljački powerviolence, bez kompromisa ili ulagivanja više mejnstrim publici, sa konstantnim disonancama, blastbitovima i vrištanjem. A pričamo o dobro napisanim pesmama. Baš dobro. Ne znam, možda je kombinacija grindcorea, mathcorea, noise rocka i screamoa danas dovoljno hip da može da se proda i široj publici ali We're Still Here je nekomplikovan, MOĆAN album koji u prvi plan stavlja podršku marginalizovanim seksualnim i rodnim manjinama i zvuči jače od praktično svega što ste čuli ove nedelje. Ne propustiti.

https://hirs.bandcamp.com/album/were-still-here-2

[Meho Krljic]

Jako, jako mnogo dobre muzike ove nedelje. Ili su meni pali kriterijumi ili ljudi prave muziku kao da sutra ne postoji. A mislim, možda i ne postoji. Ajmo, ajde:

Blek metal! Za portugalski Frost Legion na Metal Archivesu stoji da su se raspali ali raspadnuti bendovi ne snimaju ovako solidne debi albume. Dark Ice je kolekcija moćnih, zlih, napadačkih blek metal komada izašla devet godina nakon prvog EP-ja koji je ovaj sastav izbacio i nemam pojma šta se tu dešavalo, ali Dark Ice kida. Ovo je energičan, oštar, rifaški blek metal kome su zlo i naopako prve dve stvari na koje pomisli ujutro kad se probudi, sav u deformisanim vokalima i zlokobnim harmonijama. Bez puno filozofije, da se razumemo, ali zdravo, energično, momački i među rogove. Meni odlično:

https://frostlegion.bandcamp.com/album/dark-ice 

Kinezi Bergrisar kidaju end aj min KIDAJU na svom drugom albumu, Step on the Path of Eternal Salvation. Ovo je vrlo tvrd, vrišteći i rifaški black/ black-death metal u kome su svi kanali duboko u crvenom sa rešetajućim bubnjevima i zlim rifovima na gitarama, te pevačem koji posle snimanja albuma verovatno nije mogao da govori šest nedelja. No, Bergrisar na svojoj strani pre svega imaju kvalitet pesama koje agresiju smeštaju u korektan estetski kontekst, sa sve evokativnim melodijama i moćnim refrenima pa je ovo album koji zavređuje najviše ocene:

https://bergrisarband.bandcamp.com/album/step-on-the-path-of-eternal-salvation-2

Italijani Blaze of Sorrow vredno rade poslednjih deceniju i po pa i novi album, sedmi po redu, Vultus Fati odaje utisak projekta nadevenog entuzijazmom i energijom. Ovo je vrlo melodičan, ali energičan blek metal koji svoju emotivnost ne sakriva iza pokrova apstrakcija i hermetičnosti. Drugim rečima, Blaze of Sorrow su odlično producirani i vrlo razgovetni, čak prijemčivi, sa pesmama koje hvataju na prvu i ne puštaju do kraja, svojim epskim, gorkoslatkim temama i ozbiljnom,  čvrstom svirkom. Vrlo dobro:

https://blazeofsorrow.bandcamp.com/album/vultus-fati

Kanadski Killed by the Cross imaju dve pesme intenzivnog metala na EP-ju  Absence Of Light, a od kojih se jedna zove isto kao bend pa je na neki način i manifest. I dobro je ovo, sa čvrstom svirkom i elementima death metala u agresivnom, nihilističkom blek metalu koji se oslanja na surove rifove i neumoljiv tempo. Bend ima i granitno tvrdu produkciju i generalno zvuči preteće i borilački nastrojen. Sedam dolara za dve pesme je malo mnogo ali materijal je odličan:

https://killedbythecross.bandcamp.com/album/absence-of-light

Ruski SatanaKozel radi već dvadeset godina, mešajući karelijski folk sa blek metalom pa je tako i novi album, nazvam prosto К​а​р​е​л​и​я vrlo folki, melodičan, nostalgičan itd. Meni je sve to svakako preslađeno ali opet lepo je čuti harmonike i gajde uz blek metal distorzije pa ne mogu da se previše mrštim. SatanaKozel rade pošteno i znaju šta vole, pa ako i sami ovo volite, poslušajte:

https://satanakozel.bandcamp.com/album/karelia

Poljski Cursebinder imaju debi album, Drifting i ovo je vrlo kvalitetan post-blek metal koji, iako ne inovira na nekom konceptualnom planu ima pesme sa dosta finih ideja i ubedljive svirke. Meni se dopada da ovo nije previše okrenuto shoegaze strani blek i post blek metala, pa Cursebinder uspevaju da postignu hladnu, distanciranu atmosferu u kojoj momenti emotivnijeg, harmoničnijeg rada imaju snažan efekat. Fin, u sebe siguran debi album koji izlazi tek krajem nedelje:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/drifting
https://youtu.be/nHK_TNPEN-k

Francuski simfonijski blek metalci Diablation imaju drugi album, Par le feu i ovo je solidno napisano i odsvirano. Produkcija mi nije idealna – za bend koji želi da ima slojevitost i dubinu u kompozicijama sa svim tim simfonijskim aranžmanima, ovo je isuviše ravno i komprimovano, ali Diablation svakako pišu zanimljive pesme i drže čoveku pažnju bez mnogo problema:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/par-le-feu

Beloruski Downcross su u principu premelodični za moj ukus, ali opet, album Invertebrata, sa svojim jakim antihrišćanskim sentimentom, puca od originalnosti i karaktera. Ova dva čoveka već pola decenije vredno rade i izbacuju nove albume i mada se meni nikako neće dopasti sve što se tu čuje, uvek ima zanimljivih ideja i ambicioznih eksperimenata. Pa tako i Invertebrata mora da se posluša:

https://downcross.bandcamp.com/album/invertebrata

Ali, eto, i londonski Old Forest bi trebalo da je premelodičan za mene, ali... novi album, Sutwyke mi se prilično dopada. Ova veteranska ekipa sada zvuči vrlo rasterećeno i žanrovski nezabrinuto pa njihov melodični blek metal ima puno '70s psihodelije i okultnog doom metala u sebi i to mu lepo stoji. Bend je tolkinovski inspirisan, naravno ali muzika je i pored te fentezi komponente simpatično neposredna i ne zvuči kao da je namenjena samo D&D igračima. Mada će je oni voleti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sutwyke

Isti izdavač, nizozemski SoulsellerRecords ima i novi album američkih Vredensdal i ja sam impresionirtan. Ovaj projekat je izbacio četiri albuma u četiri godine i Sonic Devotion To Darkness zvuči vrlo ubedljivo, vrlo fokusirano uprkos toj vrlo intenzivnoj diskografskoj produkciji. Ovo je i prilično old school blek metal, sa prizvukom ranih dvedesetih koji podrazumeva jako zujeće gitare i hipnotičke rifove a melodičnost, a ima je, dolazi iz jedne klasične tradicije fantazije/ folklornog nasleđa, radije nego iz savremenih shoegazerskih rakursa. Vrlo karakterne pesme, i jedan autentičan zvuk, ovo je album koji treba čuti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sonic-devotion-to-darkness

Kad smo već kod premelodičnog, Koviria iz Severne Karoline imaju debi EP, Coronatio Corvorum i njihov folkom nadeveni blek metal je teoretski premelodičan za mene, ali, hhmmm... muzika je energična, produkcija čvrsta i bend je zapravo vrlo dopadljiv sa epskim melodijama sviranim ubedljivo i šmekerski:

https://koviria.bandcamp.com/album/coronatio-corvorum

Na drugoj strani spektra su portlandski Morosity čija kaseta Invoking the Night donosi pet pesama vrlo sirovog, skoro pa garažnog blek metala. Jedna je intro, jedna je obrada Beherita i, mislim, ovde je sve jasno od prve note: sirovina i surovo gaženje. Daunloud vam naplaćuju koliko hoćete:

https://morositypdx.bandcamp.com/album/invoking-the-night-ep

Praški kvintet Sukkhu se od kolega izdvaja time da ima mešovit žensko-muški ansambl i timpane u stalnoj postavi. Uprkos tome, ovo je prilično strejt blek metal pa EP In Their Names ide napred i ozbiljno čuka, sa ponekad disonantnim rifovima i timpanima koji simpatično akcentuju ritmove i fraze te pevačicom Morgause što ima prijatan demonski glas. Tri pesme, od kojih je treća avangardni, abrazivni ambijentalni komad, lep materijal i maštovit, a za moje potrebe dovoljno sirov bend:

https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/in-their-names

Evo nisam očekivao da mi se čikaški Avowd ovako dopadne a dopao mi se. EP nazvan Avowd Vol. 1 nudi jedan prilično originalan pogled na blek metal u kome ima mnog panka pa i noise rocka, a gde se manična, zaoštrena nihilistička dimenzija blek metala ni slučajno nije zaboravila. Pesme su sklopljene neprirodno i na momente ludački primitivno, produkcija je kućna, sa sve blatantnom ritam-mašinom, ali bend sve to uspeva da okrene u svoju korist i napravi muziku koja zvuči autentično i karakterno, pa urgiram slušanje:

https://avowd.bandcamp.com/album/avowd-vol-1

Klasičniji i moderniji blek metal vrte švajcarcki Malphas na svom trećem albumu, Flesh, Blood & Cosmic Storms. Sve je to dosta melodično i emotivno, pa ne baš sasvim po mojim preferencama, ali Malphas su sa prave strane zamišljene linije koja u mom srcu odvaja zanimljivo od nezanimljivog. Naime, oni pišu dobre pesme koje umešno proširuju granice čistog blek metala a da blek metal ovde nije žrtvovan rokenrolu ili nekom drugom žanru. Ima tu melodije, ima atmosfere, a ima i prilično mnogo krljanja pa mislim da ovo vredi čuti:

https://malphas-ch.bandcamp.com/album/flesh-blood-and-cosmic-storms

Nemački Thron prilično nisu po mom ukusu, ali novi album, Dust, se toliko trudi da u blek metal umeša elemente klasičnog heavy metala ali i prgresivnog roka da se to mora ceniti. Ovo je ploča sa gomlom vrlo kompleksnih kompozicija koje melodičnost i progresivu spajaju sa blek metal rokačinom i čak i ako mi se ne dopadne sve na njoj, mnogo toga me je prijatno iznenadilo pa ga preporučujem bez rezervi:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/dust

Hiljadu puta sam rekao ali vredi ponoviti, Portland u Oregonu je NEOBIČNO nadaren grad za proizvodnju fantastične muzike. Maltene svaki bend koji čujem a da odande dolazi zadivi me originalnošću, pa tako i Spirit Possession, blek metal duo čiji drugi album Of The Sign... nudi zanimljiv blend praštećeg, old school speed metalom inspirisanog blek metala i psihodeličnog, progresivnog roka. Sve je to fazirano i prštavo i pesme su napisane bez mnogo poštovanja za klasične rokenrol strukture, ali su jebeno maštovite i angažuju slušaoca stoprocentno. Moćno i inventivno!

https://spiritpossession.bandcamp.com/album/of-the-sign

Idemo dalje: stoner rok, psihodelija, sludge i doom metal, hard rock! Mean Green iz Severne  Karoline na istoimenom debi albumu zvuče vrlo lepo. Ovo je prljav, domaće spremljen stoner rok, sa teškim, masivnim gitarama i sporim ritmovima, mučnim, promuklim vokalima i sve to zvuči vrlo šarmantno. Mean Green se ne izdvajaju ni velikim idejama ni skupom produkcijom već pre svega dobrom, karakternom egzekucijom koja spore, duge pesme pretvara u sanjive, opuštajuće rituale kojima sami sebe hipnotišete:

https://meangreen.bandcamp.com/album/mean-green

Argentinci Orbita imaju tri dopadljive pesme na EP-ju  Otra Dimensi​ó​n. Iako su teme ,,svemirske" i naučnofantastične, muzika je zapravo dosta sirovi, rifaški stoner rok sa prijatnom psihodeličnom dimenzijom ali sa puno gruva. Siroviji zvuk, dobre melodijske linije i generalna prijatnost su donekle dovedeni u pitanje cenom od sedam dolara za celo izdanje, ali ako pesme kupite pojedinačno, svaka je po dolar pa onda... uradite matiš...

https://orbitaarg.bandcamp.com/album/otra-dimensi-n

Cave Altar su dva Mađara sa EP-jem Serenity in Ruins koji ima dve pesme sporog, sirovog, ali dostojanstvenog death doom zvuka. Cenim što Cave Altar svoje spore, glacijalne rifove stavljaju u jednu skoro garažnu produkciju a koja im daje malo daha svežine i energije što bi verovatno nedostajala da je ovo malo ,,digitalnije". Pesme nisu PRETERANO maštovite ali imaju po koji moćan momenat i generalno su hipnotične pa ovo vredi pustiti i malo se izgubiti:

https://cavealtar.bandcamp.com/album/serenity-in-ruins

I Ursus Quaver su Mađari ali njihov teški rok je, MNOGO umiveniji i bliži ,,normalnoj" publici. Mini album Pitch Black Dawn je negde između sabatovskog stoner-dooma i grandža, sa malo zanošenja u svaku stranu ali sa generalno sporijim, gruverskim pesmama. Zvuk je sirov i jak a tu su i interesantna zabacivanja u cathedralovske doom harmonije i heavy metal stilizacije. Svakako prijatno:

https://ursusquaver.bandcamp.com/album/pitch-black-dawn

Wizdoom su, pak iz Švedske, kao novi projekat Christophera Davidssona iz Majestice i mada on za debi EP ovog projekta, Trolldoom, kaže da je ,,doom blues", u pitanju je simpatičan psihodelični hard rok/ metal sa dosta '70s elemenata i puno melodične, raspoložene svirke. Wizdoom, naravno forsiraju gruv u dobroj meri, ali ovde ima i tipično metalskih promena tonaliteta i drugih heavy metal elemenata koji simpatično osvežavaju program. Orgulje takođe ne škode pa ovo vredi poslušati:

https://wizdoom.bandcamp.com/album/trolldoom-ep

Brazilski The Evil sa svojim drugim albumom, Seven Acts to Apocalypse nude pompezan, teatralan doom metal sa, jelte, apokaliptičnim ukusom. Album ima sedam pesama, nagađate, kao što nagađate i da su one nazvane po sedam smrtnih grehova i ovo je fina, ne naročito skupo producirana ali atmosferična, okultna zabava za celu porodicu, sa pretećim rifovima i zanosnim, mračno-melodičnim vokalnim temama koje stručno izvlači Nienna Zamolodchikova. Prijatno:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/seven-acts-to-apocalypse

A onda filipinski Ataul krenu da istresaju paklen death-doom na demo snimku Endtimes. Bend već ima dva albuma iza sebe pa je ovo, iako jednostavna muzika, odsvirano stručno, dajući atmosferičnim rifovima puno, er, atmosfere a fokusirajući agresiju gde treba. Demo je prilično jeftino, muljavo produciran ali ovoj muzici čak i to ide u prilog. Eto!

https://ataul.bandcamp.com/album/endtimes-demo

Za opuštenijeg slušaoca tu su WyndRider iz Tenesija čiji debi album nudi spor, težak, faziran i lako psihodeličan stoner rok. Ovo ne beži predaleko od svoje bluz osnove i ima pevačicu snažnog, karakternog glasa a bend piše simpatične post-sabatovske pesme sa nekim vrlo dražesnim doom rifovima i atmosferama. Produkcija dosta sirova ali bend ima jednu spontanu, organsku dimenziju kojoj to ne smeta:

https://wyndrider.bandcamp.com/album/wyndrider

Kineski Crater su sludge metal ali malo i sludgecore, sa pesmama koje su jednostavne, sirove i povremeno brže nego što je za sludge metral prosek. EP Degenerate ima četiri pesme ali većina je podugačka i prosipa rastpoljene rifove po slušaocu i po šest ili sedam minuta. Dopadljivo!

https://crater420.bandcamp.com/album/degenerate

Blacksmoker iz Nemačke slično razmišljaju pa je ovo sludge metal sa dosta energičnom, bržom svirkom i puno zanimljivih ideja. EP Infinite Scum Vol 1 ima dve maštovite pesme producirane odlično i sa baš visokim energetskim koeficijentom, te mnogo propisnih metal rifova i pravo je uživanje za slušanje.

https://blacksmoker.bandcamp.com/album/infinite-scum-vol-1

Ruski Megalith Levitation se vraćaju novim albumom i Obscure Fire je svakim svojim molekulom onako spor, izdrogiran, psihodeličan i mučan doom metal kakav je bio i prošli album koji mi se dosta dopao 2021. godine. No, ovde su pesme još lepše napisane i Megalith Levitation zvuče zrelije, što je zgodan trik kada vam je muzika tako primalna, intuitivna, spontana, kao što je njima. Hipnotički i moćno:

https://megalithlevitation.bandcamp.com/album/obscure-fire

Italijanski Blue Dawn meša doom metal sa heavy metalom, ali i sa malo progresive, pa sve to svira hardrokerski, kreirajući melodične, spore ali duševne pesme od kojih se osećate lepo. Ima ovde, kako sami navode, uticaja sve od King Crimson do Celtic Frost pa je album  Reflections From An Unseen World raznovrstan i simpatičan. Ono što mogu da kritikujem je što je pevanje na engleskom a ni pevačica Monica Santo ni basista Enrico Lanciaprima sa svojim naglascima ne mogu da prođu dalje od stadijuma karikature pa to malko narušava štimung. Ali sem toga, vrlo prijatan album teškog roka.

https://bluedawn09.bandcamp.com/album/reflections-from-an-unseen-world

Mičigenski Funeral Noise maltene direktno citiraju Black Sabbath na jednoj od dve pesme svog novog, trećeg EP-ja, Merciless Ways. Ali neka, dobri su inače i njihov sludge-doom metal ima i solidan gruv a i priličnu dozu divljačke agresije i to je lepa kombinacija. Fajterski i lepo producirano, sa brutalnim death vokalima:

https://funeralnoise.bandcamp.com/album/merciless-ways

Acid Moth su iz Kvebeka, naštimovani su opsceno nisko i kad krenu da valjaju svoj bluzirani doom gruv čovek se malo rastopi od miline. Debi EP, Acid Moth ima četiri pesme i pevačica Courtney Frechette sa svojim klin vokalom predstavlja prirodan centar pažnje za slušaoca, mada njeno pevanje ume da bude i za mrvu monotono pa kad zaurla to bude DOGAĐAJ. No, muzika je vrlo dobra i bez urlanja, onako, prirodno gruverska i heavy:

https://acidmoth1.bandcamp.com/album/acid-moth

Portlandski Mountain Meadows Massacre sviraju vrlo prijatan, pitak hard rock na svom debi albumu nazvanom isto kao bend (a što je referenca na jedan sumanuti, nesrećni događaj iz američke istorije). Basistkinja i pevačica Linda Niksich (naša je sto posto) ima vrlo solidan glas a pesme su napisane da ne budu staromodne iako u njima ima dosta bluza i klasičnog hard rok programa, već zvuče autentično i ubedljivo a bez nekakvog zanošenja ka, recimo, grandžu i dezert roku. Lepa ploča:

https://mountainmeadowsmassacrepdx.bandcamp.com/album/mountain-meadows-massacre

OK, ali ako volite grunge, finski Heezer imaju dosta grunge elemenata u svom stoner roku. Album Sungrinder ima deset pesama finih rifova ali i slatkih melodija, dobrih, harmoničnih vokala i generalno rokenrola koji će prijati i ljudima koji ne znaju šta je bong i misle da se heroin jede kašikom. Simpatično:

https://heezer.bandcamp.com/album/sungrinder

Još jedan hard rok bend sa pevačicom dolazi iz kanadskog Halifaksa. Kilmore su melodični, gruverski sastav čiji album From The Inside takođe zna da zanese u grandž stranu na momente i generalno je jako prijatan ako volite ovakvu muziku. Meni to bude i premelodično, da se razumemo, ali ja sam
žIvotinja. Ima tu vrlo lepih rešenja na gitari a pevačica Heather Harris je odlična pa proverite:

https://kilmore.bandcamp.com/album/from-the-inside

Britanski Ohhms je negde na razmeđi sludge metala, post metala i progresive pa je album Rot pun iznenađenja. Ali, mislim, generalno, ovo je jebanje keve, muzika koja nudi i neizdrživo tenzične momente i disonance i moćne rifove, puna energije, melodična a opet preteća i opasna, pa bogami malo i pankerska. Vrlo raznovrsno i ubedljivo:

https://ohhms.bandcamp.com/album/rot

Tits on a Bull je naravno užasno ime za bend a i prvi EP im se tako zove, sa sve omotom na kome je  bik sa sisama, no, muzika je odlična. Ovo je, pa, rokenrol, sa elementima hard roka, pank roka pa i post panka ali sve je to jako stručno umešano sa odličnim pesmama, sjajnim miksom, pevačem koji s pravom drži centar pozornice i, pa, kako rekoh izvrsno napisanim pesmama. Naprosto, ako volite rok muziku, ovo izdanje ekipe iz San Franciska ne treba da propustite:

https://titsonabull.bandcamp.com/album/tits-on-a-bull-t-o-a-b-2

Ročesterski Allfather sebe opisuju rečima ,,brade, metal, jebite se" i mislim, fer. Novi album (minialbum?), A Violent Truth je bučan i maštovit blend sludge i doom metala sa finom kombinacijom melodičnosti i oštrog, abrazivnog zvuka. Allfather sviraju moćno i znojavo i glasni su a opet dovoljno suptilni da ta glasnost ne zamori prebrzo. Slatko:

https://allfather1.bandcamp.com/album/a-violent-truth

Britanski WolloW spajaju stoner rifove, okulltne doom teme i melodičnije, grandžerske momente za jednu prijatnu smešu gruva i rokanja na EP-ju  Tales of WolloW - Volume 1. Nije da sam se sad onesvestio od originalnosti ovog benda ali imaju oni svoj osobeni zvuk koji mi prija, sa teškim rokom koji ne žuri i pazi kako da sagradi atmosferu i bude to vrlo prijatno do kraja.

https://wollow-banduk.bandcamp.com/album/tales-of-wollow-volume-1

Britanci Desert Storm nas vom sedmom albumu, Death Rattle nude uobičajeni teški rok negde između stoner roka i sludge metala, sa ekspanzivnim, glasnim rifovima i teškim gruvom. Ako volite zvuk Ripple Music bendova, Desert Storm se u njega savršeno uklapaju iako ne izdaju za ovu kalifornijsku kuću, pa poslušajte:

https://desertstorm.bandcamp.com/album/death-rattle

Morrison Graves iz Oregona, pak, nude prijatan, hipnotički a melodični psihodelični rok na svom albumu Division Rising. Ovo nije ,,heavy psych" i muzika Morrison Graves je relaksirana, pa i nežna, ali joj to ne oduzima na  pihodeličnosti niti na kvalitetu. Plus, ovo je konceptualni album o nekim značajnim društvenim temama pa je pravo zadovoljstvo slušati (doduše mučnu) inteligentnu liriku uz vrlo pažljivo aranžirane psihodelične komade. Biser.

https://morrisongraves.bandcamp.com/album/division-rising

Mammon's Throne iz Melburna eksplicitno kažu da sviraju ,,ekstremni doom metal" pa i njihov drugi album, nazvan isto kao i bend zvuči sirovo i preteće. Ne MNOGO originalno ili čak mnogo ekstremno, ovo je u suštini na liniji Peaceville doom bendova iz ranih devedesetih ALI ŠTA TU IMA LOŠE? Ako žudite za slatkim gotskim atmosferama i brutalnim vokalima, kombinacijom jecajućih gitara i povremeno klavira i melotrona, Mammon's Throne isporučuju. Svega pet pesama al podužih i dobro se tu trese. Metal. (Tek sam na ovom mestu shvatio da je u pitanju Mamonov tron a ne tron mamuta, hvala lepo)

https://mammonsthrone.bandcamp.com/album/mammons-throne

Heavy Psych Sounds Records ove nedelje ima u ponudi treći album zemljaka Isaak. Nazvan Hey, treći dugosvirajući opus ove ligurijske ekipe nudi vrlo drusan, energičan stoner rok visokog tempa i žustre svirke, rokerski, šmekerski otresene uz znalački osmejak, kvalitetne refrene i generalno puno duha. Isaak nisu onaj tip stoner benda koji razvlači jedan rif pet minuta jer je to hipnotički, nego rokaju po svim pedalama koje imaju i znaju da ćete da se sami bacite pod točkove. Jebeno izvrsno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/isaak-hey

Ubrzajmo sada! Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Australijski Spektre, recimo, imaju lep debi EP nazvan Destructor Constructor. Ovo je thrash metal bez mnogo, jelte, obaveza, sa dosta lepih rifova i dobrim gruvom ali i sa jednom pankerskom, opuštenom filozofijom. Pet pesama štroke, prženja i interesantnih, melodičnijih (mejdnovskih, čak) rifova kada im se najmanje nadate, vredi poslušati:

https://spektremetal.bandcamp.com/album/destructor-constructor

Prva pesma na prvom albumu tokijskih Straenge zove se Thrash Forever (a što je nastavak tematske ujednačenosti dosadašnjih demo snimaka koji su svi imali reč thrash ili thrasher u imenu) međutim, Filthy Microbes, kako se album zove nije puka rekonstrukcija '80s thrash metal zvuka. Straenge svakako uzimaju klasični thrash za osnovu ali album je pun džezerskih harmonija i atmosfera, kombinujući propisno treširanje (sa sve blastbitovima) i atmosferične, progresivne ideje. Sviđa mi se što je to rađeno sa jednim jeftinim, organskim zvukom kakav pristaje bendu koji sebe ponosno naziva underground thrash postavom, jer to oduzima albumu dimenziju pretencioznosti i sve svodi na kvalitet svirke i pisanja pesama. A oni su neupitni. Vrlo interesantan debi:

https://strangethrasher.bandcamp.com/album/filthy-microbes

Bloodicide iz Manile imaju mnogo sladak omot EP-ja Onwards To The Revolution sa fantazijom o metalskom ustanku pred kojim drhte malograđani i policija. Muzika je, pa, thrash metal koji ne osvaja ni svežinom ni maštovitošću ali je autentičan, sirov, fokusiran i meni je bio prijatan:

https://bloodicide.bandcamp.com/album/onwards-to-the-revolution-ep

Sublind su iz Liksemburga i imaju iza sebe već jedan album izašao 2014. godine. No, novi album, The Cenosillicaphobic Sessions je pun energije i pozitivnog, jelte, raspoloženja. Ovo je brz, oštar thrash metal koji voli da se oseća besno i dosta pesama posvećuje alkoholu. Na jednoj pesmi gostuje i pevač Tankarda, Andreas "Gerre" Geremia, a što dosta jasno opisuje gde se Sublind nalaze na estetskom spektru. Da bude jasno, muzika je originalna i ne predstavlja imitaciju Tankarda, ali to je taj isti beerdrinkerski thrash metal, energičan, brz, poletan i dobro raspoožen. Album je pritom i odlično produciran pa predstavlja pravi užitak za uši čak i ako, kao ja, uopšte ne pijete alkohol već decenijama:

https://sublind.bandcamp.com/album/the-cenosillicaphobic-sessions

Simpatični su Grci Alterself koji petnaest godina postojanja proslavljaju davanjem EP-ja  Virgin Sin po ceni koju sami odredite. Ovo je kvalitetan, dobro produciran thrash metal sa malo groove metal a malo i death metal elemenata, prstohvatom atmosfere i dovoljno solidnih rifova da ja budem zadovoljan. Alterself dobro sviraju i ovih pet pesama nude raznovrstan ali stilski konzistentan program thrasha koji se ne oslanja samo na brzinu i agresiju. Fino:

https://alterself.bandcamp.com/album/virgin-sin

Budimpeštanski The Southern Oracle meša thrash metal sa groove metalom i na albumu The Most Corruptible Souls može da se čuje malo Pantera uticaja, pa malo i nu metal fora. Ali thrash komponenta je solidna, sa granitno tvrdim – ako več ne maštovitim – rifovima  i brutalnim pevanjem pa u sumi svih stvari meni to nije loše:

https://thesouthernoracle.bandcamp.com/album/the-most-corruptible-souls

Speed metal fiks stiže iz Ligurije ove nedelje (sa omotom koji je toliko opscen da je i mene malo bio blam). Hellcrash su već objavljivali za Dying Victims Productions i njihov drugi album, Demonic Assassinatiön je tačno onakav materijal kakav očekujete od ovog nemačkog izdavača. Naime, brz, nabrijan, a opet melodičan, vrlo old school speed metal koji voli i da izbaci po koji bluzerski ton između rešetanja rafalnom paljbom. Satanizam se ovde podrazumeva a produkcija ima finu dinamiku pa sirovost zvuka nekako odiše jednom prirodnom aromom. Lepo, vrlo lepo:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/demonic-assassinati-n

A iz Norveške dolaze Proselytism sa svojim drugim albumom, The Desecration of Ancient Bones i ovo je sirov, old school speed/ thrash metal sa solidnom dozom ,,blackened" etitjuda i laganim zanošenjem ka old school death metal formulama. Deluje komplikovano kad se ovako napiše, ali album je anything but: ovo je brz, energičan, spreinterski metal sa zlim rifovima i vrištavim vokalima uz koji se luduje u šutki i oko nje. Odlično:

https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/the-desecration-of-ancient-bones

Za triling blackened speed albuma tu su brazilski Evilcult koji su svoj drugi album nazvali The Devil Is Always Looking for Souls i za slučaj da pomislite da je to nekakvo upozorenje zabludeloj omladini, uveravam vas da je u pitanju zapravo regrutni slogan. Evilcult se ne ističu nekom velikom originalnošću ali sviraju autentično i ubedljivo i njihov vrlo old school pristup speed metalu (gitare su jedva distorzirane) je zdrav i pitak. Ne bi im škodio malo manje napucan miks i master, ali hajde, preživećemo. Puca se ovde iz svih oružja i dosta toga bude pogođeno na kraju:

https://evilcult.bandcamp.com/album/the-devil-is-always-looking-for-souls

OK, šalim se, imamo još jedan blackened speed album u ponudi. Šveđani Unpure  sviraju duže od tri decenije i niko im još nije rekao da ta reč ne postoji i da se kaže Impure? Pa to je surovo! Enivej, Prophecies Ablaze im je tek peti album za svo ovo vreme i ovo je pršteći, hrapavi black/ blackened speed metal sa dosta dobrom produkcijom i svirkom koja forsira energiju ali su pesme maštovitije i ambicioznije napisane nego što je za blackened speed prosek. Inventivno!

https://unpureupsala.bandcamp.com/album/prophecies-ablaze

Poljaci Pandemic su osnovani pre pandemije koja je potresla svet 2020. godine a debi album, Crooked Mirror im je pun raznovrsnog thrash metala. Ovo je muzika koja ne ide samo na brzinu mada je bend fokusiran i svira čvrsto i energično. Ali ima tu melodije, ima atmosfere i ovo je prijatan, ne sve vreme agresivan thrash:

https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/crooked-mirror
https://www.youtube.com/watch?v=q2PlhGiMd-Y

Savage Attack iz Nešvila kažu za sebe da su ,,gomila jebenih pozera" ali njihov demo naslovljen  Demo from Purgatory nudi umiljat old school thrash metal kao rođen u osamdesetima i brižljivo čuvan da se ne uprlja sve do danas. Ovo je, dakle, prilično jeftino snimljeno, ali zvuk je time nekako slađi, organskiji, a rifovi su ukusni, solaže nestašne, ritam moćan a pevanje vrlo pristojno. Gledano sa svake strane, ovo je jedno prijatno izdanje za old school trešere.

https://savageattackthrash.bandcamp.com/album/demo-from-purgatory

Peacemaker sviraju West Coast Hardcore, ali radi se o škotskoj zapadnoj obali jer je bend iz Glazgova. No, svakako, demo nazvan Demo daje pet pesama propisnog metaliziranog klecanja i energične, besne ekspresije. Rifovi su dobri, zvuk solidan a pesme kratke i ekonomične i mada je ovo sve uglavnom srednji, moshcore tempo, materijal je meni vrlo prijatan za slušanje a plaća se koliko poželite:

https://peacemakerglasgow.bandcamp.com/album/demo

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Nemački Mortal Form na svom demo snimku, Demo, imaju tri pesme (i intro) metaliziranog, žestokog hardcorea. Ovo je onako, na prelazu iz osamdesetih u devedesete po stilu, solidno napisano, dobro producirano, sa priličnom dozom karaktera pa vredi da se posluša ko voli takav zvuk. Šest evra je malo jača cena ali.. solidno je ovo.

https://mortalformhc.bandcamp.com/album/demo
https://dbnorecords.bandcamp.com/album/dbno-07-mortal-form-demo

Francuski hardkor bendovi VCNCS i METRÖ imaju split LP nazvan samo Split LP i ovo je jako dobro. VCNCS su mrvcu brži i sviraju vrlo prijatan, melodičan, energičan hardkorpank sa ženskim vokalima, dok su Metrö mestimično atmosferičniji, no, sve je ovo vrlo vrlo jak hardcore thrash kao iz najboljih momenata ranih devedesetih i ja ne mogu sem da ne preporučim iz sve snage. Daunloud još i plaćate koliko hoćete. Odlično je, jebiga:

https://subversiveways.bandcamp.com/album/vcncs-metr-split-lp-f-vrier-2023

All That Matters iz Ajdahoa imaju split promo kasetu sa Shallowed, A 2023 Promotional Guide pa su svoje dve pesme stavili i na Bandcamp u digitalnoj formi. I ovo je metalizirani, mošerski straight edge hardcore urađen po klasičnim '90s formulama, pa ako ste ovakve stvari voleli pre četvrt veka, možete ih voleti i sada. All That Matters zvuče iskreno i ne poziraju pa je meni ovo sasvim na liniji:

https://allthatmatters.bandcamp.com/album/a-2023-promotional-guide

Riverbed su iz Masačusetsa i njihov ,,heavy hardcore" je na pola puta od Motorheada do beatdowna. OK, možda ne beatdowna, ovo je više metalizirani moshcore, ali ni Motorhead komponenta nije BAŠ Motorhead koliko jeste neki heavy rock. Svakako je kombinacija prijemčiva i ove tri pesme na EP-ju Oak Grove jebeno snažno tresu. Dobra produkcija, odlična svirka, pogoci na sve strane:

https://riverbedhc.bandcamp.com/album/oak-grove

Death Holler su iz Tenesija i njihov hardkor pank u sebi ima i ska komponentu a koja se dobro čuje na prvoj od dve pesme na singlu High Noon / 40yr Drought. Ali nije to neki sad ,,komercijalan" ska i Death Holler su suštinski garažni trešeri koji vole da mešaju žanrove. Druga pesma je gruverski, atmosferični sludgecore i ako sve to na gomili nema nužno stilsku ujednačenost, bend uspeva da ga proda:

https://deathholler.bandcamp.com/album/high-noon-40yr-drought

Gel su iz Nju Džersija a njihov hardcopre punk je moderniji, ali vrlo bučan, sa debelom, teškom produkcijom, moćnom bas-gitarom, abrazivnim gitarama i brutalnom pevačicom. Album Only Constant ima deset snažnih pesama za frikove, kako sam bend kaže, pa probajte, dopašće vam se.

https://gelhc.bandcamp.com/album/only-constant

Pa onda dođu Bloody Apostles iz Konektikata sa istoimenimEP-jem koji nudi šest kratkih, ali karakternih pesama hardkor panka. Osvežavajuće je čuti bend koji ima pesme kraće od minut a što nisu samo imitacije bendova iz osamdesetih i mada Bloody Apostles ne izmišljaju nekakav novi žanr, oni vrlo ubedljivo inoviraju u okviru postojećeg. Odlično:

https://bloodyapostles.bandcamp.com/album/bloody-apostles

Dogmatic iz Tampe svoju muziku opisuju kao fast hardcore ali Demo 2023 zapravo i pored vrlo kratkih pesama dosta polaže na atmosferu i mošerski gruv. Al kad se zasvira brzo to je simpatično, krasterski i besno. Ja ne mogu, meni je sve to drago. Kaseta je deset dolara ali daunloud plaćate koliko hoćete pa budite ljudi iako ste Srbi:

https://dogmaticfl.bandcamp.com/album/ar007-dogmatic-demo-2023

Pleazure and Pain je, realno, grozno ime za hardkor bend ali ovi mladići iz Indonezije zapravo nisu loši. EP Tangisan Beatdown nema mnogo veze sa beatdown formatom i donosi tri pankerskije pesme na prelazu između thrashcore i moshcore varijanti ranih devedesetih. Šarmantno je to, sa kratkim pesmama, pevačem koji zna samo dve note ali ih peva iz sve snage i dražesnim metal rifovima. I zvuk je dobar pa ovo od mene dobija preporuke i tapšanje po plećima:

https://pleazureandpain.bandcamp.com/album/tangisan-beatdown-ep

Australijski Grim Ripper prvo imaju vrlo kul ime a onda je i EP Grim Ripper vrlo pristojan spoj panka i ekstremnijeg metala. Ali ne preekstremnog. Ima ovde malo hardcore thrasha, malčice old school death metala ali generalno ovo je metalizirani hardcore sa jednom ekstrovertnom, zaraznom dimenzijom i ovih pet pesama vrlo prijatno sednu na uho.

https://grimripper.bandcamp.com/album/grim-ripper-ep 

Indonežani Despised nemaju mnogo originalno ime a ni muzika im nije preterano originalna, no album Anjing je pitak i lepo se sluša. Ovo je metalizirani hardcore koji i pored metalskih rifova i tvrdog zvuka zapravo ima vrlo pankerske, jednostavne i organske aranžmane a i svirka je, iako disciplinovana, lišena egzibicija i stvorena, očigledno za pokret i ples. Lepo:

https://despisedhc.bandcamp.com/album/anjing

Downed su iz Osake i mada sebi pripisuju i powerviolence i emoviolence tagove, EP Pure Hate Only je zapravo negde između disonantnog hardcore thrasha i deathcorea. I odlično zvuči. Downed su možda puni mržnje ali je emituju na vrlo elegantan način, kroz kratke, efektne jako heavy ali brze pesme pune rafalnih blastbitova i teskobnih gitara. Produkcija je moćna, svirka virtuozna, ovo se ne propušta.

https://downed.bandcamp.com/album/pure-hate-only

Split EP je saradnja između dva norveška hardcore/ grindcore benda i odlična je ta saradnja. Utflod su disonantni, haotični hardkor, sa vrištavim vokalima i blastbitovima, osim što njihova muzika i nije stvarno haotična već vrlo disciplinovano napisana i izvedena. Odlično, eksplozivno, moćno. Shaving the Werewolf su izraženije disonantni, još eksplozivniji i imaju za nijansu duže pesme, te promukle, moćne vokale. Jako atmosferično, odlično napisano, dobro producirano. Veoma, veoma dobar EP:

https://shavingthewerewolf.bandcamp.com/album/split-ep
https://utflod.bandcamp.com/album/split-ep-utflod-shaving-the-werewolf

Natural End su iz Raleja u Severnoj Karolini i njihov hardcore thrash je brz, okretan, na granici sa powerviolence brizantnošću. Self Titled je EP sa pet kratkih, snažnih pesama u kojima ima dosta old school '80s hardkor šmeka i ne samo da je pravo uživanje slušati ga nego se i daje po ceni koju sami odredite. Sjajno:

https://naturalend.bandcamp.com/album/self-titled

Split album između španskih bendova Necesidad de luchar i Ajenos a la tragedia takođe nudi dosta old school hardcore thrash zvuk. No, ovo je nešto melodičnija muzika, sa visokim tempom ali sa nežnijim temama i sve je to vrlo lepo i nostalgično. Ajenos a la tragedia imaju pevačicu koja je onako, pankerski prodorna, pa su Necesidad de luchar zapravo i melodičniji ali sve to na gomili zvuči vrlo prijatno a plaćate koliko sami odredite. Pošteno.

https://necesidaddeluchar.bandcamp.com/album/split-necesidad-de-luchar-ajenos-a-la-tragedia

Londonski wasted death je negde između grindcorea, hardcorea, black i death metala sa svojim EP-jem The Prequel to Evil. Pesme su kratke, brze i energične, ali istovremeno imaju i značajno širu harmonsku filozofiju od bilo kakvog hardkora koji znate. Odlično to zvuči a pošto bend neće da kaže za šta je ovo prikvel, moraćemo da budemo strpljivi i radoznali. Počnimo slušanjem ovog materijala u krug:

https://wasteddeath.bandcamp.com/album/the-prequel-to-evil

Kvebečki Fâché imaju novi album, Rudoyé i ovo je izvrstan grindcore paket velike brzine, jednostavnih pesama, ali ultradisciplinovane svirke. Bend je i malčice unapredio produkciju u odnosu na prošlo izdanje, i mada je ovo i dalje jeftin, lo-fi grind, sve zvuči napucano i tvrdo. Fâché su izuzetno efektni i ekonomični u svojim kompozicijama i izvedbi i ovo je stručno zapakovan visokokalorični obrok superbrze muzike za sladokusce:

https://fache.bandcamp.com/album/rudoy

Gruzijski Abyss Of Stench imaju odličan EP/ album, Hordes of Rot. Dilema oko toga kako ovo da vodimo je na ime činjenice da Abyss Of Stench voze pošten deathgrind pa su pesme kratke, brutalne i zavodljive a ima ih devet. Od toga su poslednje dve obrade a poslednja je The Stench of Burning Death od Repulsion, pesma kojom je grindcore praktično izmišljen pa ovim časnim Gruzinima koji sviraju vrlo furiozno i imaju solidan zvuk mogu samo da stisnem desnicu i pozovem da svi to učine:

https://abyssofstench.bandcamp.com/album/hordes-of-rot

I veterani Vivisection iz Brazila su dosta old school u svom deathgrind nastupu na albumu  We fail as humanity. Ovo je baš, onako kao da ste ukrstili Repulsion i Terrorizer, polili rakijom i zapalili, sa pesmama od po dva minuta, zlokobnim rifovima i brzim tempom. Naravno, Vivisection nemaju taj dah svežine koji su žanru doneli pomenuti bendovi ali nisu rđav faksimil. Uzgred, primetiti da se nisu usudili da među sve te simbole na omotu dodaju i Davidovu zvezdu jer bi sigurno bili optuženi za antisemitizam pošto danas niko više ne ume da stvari posmatra u kontekstu:

https://vivisection1.bandcamp.com/album/we-fail-as-humanity

Portugalci Derrame slično zemljacima Frost Legion odozgo nisu ništa objavili devet godina i onda PAF, album Unveiling Pain stiže niotkuda. I ajde što stiže nego što je mnogo sladak. Ovo je jednostavan, hororičan death metal koji ni slučajno ne pokušava da tu nešto promisli žanr i donese nešto novo formi nego uživa u jakim rifovima, zlim vokalima i nabadačkom, sifgurnom ritmu. Ovo je old school ne zato što ima neku sad visoku koncepciju da bude old school nego jer Derrame naprosto najprirodnije sviraju ovako. Vrlo mošerski, vrlo zlo, vrlo prijatno:

https://derrame.bandcamp.com/album/unveiling-pain

Italijanski Vision Deprived svoj debi album, Self Elevating, Deep Inside The Void smeštaju negde između death metala i grindcorea, nudeći izvrsnu, praktično virtuzonu svirku i solidan, kvalitetan zvuk. Pesme su ono po čemu bend zaista blista, sa energijom, brzinom ali i atmosferom u vrlo lepo odmerenom odnosu, nudeći prilično pitku, komunikativnu muziku ali bez kompromisa u pogledu ekstremnosti koja se očekuje. Veoma, veoma dobar debi:

https://visiondeprived.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void
https://slaughterhouserecords.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void

Debi album meksičkih Abject Mentor zove se Abominaciones i ovo je, naravno, old school death metal sa horor fiksacijom i ljubavlju ka velikim, atmosferičnim rifovima. Abject Mentor ne donose skoro ništa novo ovoj formi, ali njihova svirka je ispunjena autentičnim obožvanjem ovakvog zvuka pa se čuje da se sve to izvodi sa uživanjem, a onda deo tog užitka ume da se prelije i na slušaoca. Ako volite mračni OSDM, ovo je obavezno štivo:

https://abjectmentor.bandcamp.com/album/abominaciones

Teksašani Sacrificial Possession tresu primitivan, sirov old school death metal sa malo black mirisa na svom EP-ju Ritual Hymns. Ovo je pomalo kao da slušate klince koji su čuli Possessed pa i sami krenuli da prave sličnu muziku i ima to dosta šarma, sa četiri pesme koje prizivaju kozje perverzije i, uh, ,,safijski džurungdu" (guglajte). Dopadljivo, pogotovo sa korektno određenom cenom  od ,,koliko date"!

https://sacrificialpossession.bandcamp.com/album/ritual-hymns-ep-2

Finski Dark Elite kombinuju melodični death i black metal što nije nužno nešto što bi se meni dopalo, ali ne mogu da poreknem da je album Anti​-​Spiritual Void Devotion prijemčiv. Ima tu promišljene muzike, atmosfere, dobrih tema i pažljivih aranžmana i sve je to još i brzo dobar deo vremena pa sam definitivno osvojen, jelte. Preglasan mastering ali nije da to ne očekujete od ovakvih bendova. Dobre pesme, pak, zaista dobre pesme. Naslovna je hitčina.

https://thedarkelite.bandcamp.com/album/anti-spiritual-void-devotion

Brazilci Podridão su ponovo među nama. Prošle godine su imali solidan živi album, a sada je na red došao novi studijski opus, Cadaveric Impregnation i kako mu i ime sugeriše, ovo je prljavi, old school death metal koji se noću šunja po grobljima i radi opscene stvari sa telima preminulih. Čista produkcija i kvalitetan zvuk su blago iznenađujući ako od OSDM-a po automatizmu očekujete muljavinu i glib, ali Podridão sve ovo vrlo lepo rade i nude prijatne rifove za ljubitelje. Druga pesma, Urban Cannibalism je hitčina, zaista:

https://podridao.bandcamp.com/album/cadaveric-impregnation

Burn With Us je split album teksaških bendova Wulfskol i Hexella i ovde dobijamo ukusan spoj death metala i panka na, jelte, obostrano uživanje. Wulfskol su mrvicu teži i mešaju crustpunk trikove sa death metal masivnošću a Hexella imaju dobre solaže i propisan rokerski  stav u svojoj muzici. Oba benda su odlična i jedini problem je što Goat Throne Records ovo ne daje za daunloud (sem, jelte, ako ste ludi da platite 66.66  dolara) ali makar Hexella daje svoju stranu za daunloud po ceni od sedam dolara...

https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/burn-with-us
https://hexella.bandcamp.com/album/burn-with-us-hexella-side-b

Već sam pisao o brazilskim Nervochaos koji postoje od devedesetih godina prošlog veka pa i novi album, Chthonic Wrath prilično baštini formule devedesetih. Dakle, nekomplikovano, trešerski, rifaški, sa niskim štimom ali muzikom koja je razgovetna i, u poređenju sa kolegama, pitka. Solidno producirano, odsvirano kvalitetno, pravo uživanje.

https://emanzipation.bandcamp.com/album/chthonic-wrath

Teksašani Fresh Wounds su negde između deathcorea i slamming death metala što je nezgodno mesto da se na njemu bude, ali, eto, EP Deep Cuts nije rđav. Ovo su četiri pesme sa dosta gruva i lepih slemova, dobro producirane i ozbiljno odsvirane pa mi ne smeta to malo deathcore elemenata koji se čuju. Mislim, bend ima uho za dobar slem (slušajte Brass Tactics) i zna kako da ga snimi da to zvuči kako treba. Pa ja stvarno ne tražim mnogo više od života:

https://youtu.be/bkakniMwnvo

Resington je jednočlani metal projekat jednog Grahama Matthiasa iz Ujedinjenog kraljevstva i verovatno ne bih obratio mnogo pažnje na njegov rad da singl Wrath ov Zhemirek nije ovako kvaltetan. Mislim, naslovna pesma je odličan brutal death metal, kakav bi rado potpisali i "pravi" bendovi a ni stari demo na Be strani nije rđav. Nadam se da Matthias ovim najavljuje album jer je Wrath ov Zhemirek ODLIČNA pesma:

https://resington.bandcamp.com/album/wrath-ov-zhemirek

Iako su ričmondski Crucial Rip preblizu deathcoreu za neki moj ukus, njihov novi album, Violent Retribution ima prilično dobar gruv koji mi ne da da mu se oduprem. Slam Worldwide njihovu muziku sada opisuje kao slamming beatdown i to i jeste prilično tačno. Iako je hardcore/ beatdown komponenta ovde vrlo jaka, bend i dalje ispaljuje bolesne slemove u svakoj pesmi i to vredi čuti:

https://crucialrip.bandcamp.com/album/violent-retribution

Losanđeleski Kommand ništa ne prepuštaju slučaju pa su svoj drugi album nazvali Death Age, čisto da budu sigurni da znate šta ćete na njemu čuti. A pošto ovo izdaje 20 Buck Spin, onda tu i nema mnogo dileme. Pričamo o old school, kavernoznom death metalu koji ima taman toliko aranžmanskih ambicija i instrumentalnih kvaliteta da se izdvoji iz talasa OSDM bendova koji ne jenjava već nekoliko godina. Kommand su vrlo prijatni za uho ako volite ovakav zvuk, za mrvu manje hermetični od nekog 20 Buck Spin proseka i nude vrlo lepe pesme. Pa ne propustite:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/death-age

Dvojica članova japanskih Superbeast izgledaju kao da je neki kineski butleger uzeo Mattelove akcione figure dizajnirane po njima dvojici pa napravio jeftinije kopije, ali njihov novi album, Cold Blooded Killing, treći za dvaanest godina, je dosta prijatno krljački nastrojen. Nije da je ovo sad nešto preterano maštovito, ali Superbeast sviraju dopadljiv pa i gruverski brutalni death metal sa simpatično satanističkom verskom orijentacijom i ovde ima poneki lep rif, poneki thrash groove koji se probije kroz svu tu tuču blastbitova i (super)zverskih vokala. Simpatično:

https://superbeastmetal.bandcamp.com/album/cold-blooded-killing-digital

Za malo tehničkog death metala obratićete se na adresu kanadskih VileDriver koji su posle šest godina snimili drugi album, The Rest Are Prey. VileDriver prilično uspešno izmiču kletvi tech-deatha koja podrazumeva albume impresivne na tehničkom planu ali natrpane pesmama koje vam apslutno ništa ne znače u duhovnom ili emotivnom smislu, nudeći karakternu muziku i pesme koje su napisane smisleno i usmereno, fokusirano na temu. Jak zvuk, moćna svirka, vredno pažnje:

https://viledriver1.bandcamp.com/album/viledriver-ii-the-rest-are-prey

O, jebote, šta je ovo? Nisam očekivao da četvrti album indijskog jednočlanog death metal projekta Demonstealer bude ovako dobar. Sahil Makhija, naravno, radi već dosta godina, ne samo sa ovim projektom i u pitanju je talentovan, iskusan muzičar ali za The Propaganda Machine je prevazišao sebe, napisavši gomilu vrlo upečatljivih pesama a onda okupivši masu zanimljivih muzičara sa raznih strana sveta (između ostalog, članovi Triptykon, Kataklysm, Aborted, Ne Obliviscaris...) da to i odsviraju. Ovo je brutalni death metal koji uprkos visokom tempu i nemilosrdnom bombardovanju tvrdim rifovima zapravo zvuči komunikativno i može da dopre i do ,,normalnog" slušaoca, a što nije mala stvar, pogotovo kada se radi o albumu koji se bavi praksama političkih ,,elita" i lidera koji svet vode u, pa, lošem smeru. Vrlo, vrlo impresivno i demonstracija kako se brutalni blastbitaški, urlatorski death metal može učiniti prijemčivim:

https://demonstealer.bandcamp.com/album/the-propaganda-machine

U poslednjoj smo sekciji sa kros-žanrovskim tvorevinama i heavy metalom! I, whoa, The Sons of Montana iz Konektikata su me prijatno zaskočili svojim EP-jem, Subpar Lovers. Ovo su tri pesme energičnog, ekspresivnog mešanja posthardkora i noise rocka a koje u sumi daje dobar metal. Pesme su kratke, manične, energične a gruverske, i na momente se The Sons of Montana opasno približe magiji jednih Today is the Day. A jebem mu, treba nam više bendova tog tipa. Najviše ocene za ovaj dragulj, a ako ste fetišista mrežastih čarapa ONDA JOŠ VIŠE OCENE:

https://thesonsofmontana.bandcamp.com/album/subpar-lovers

Hot Graves su sa Floride a njihovu muziku je teško žanrovski odrediti jer ima i elemente thrash metala ali i elemente death metala, black metala, hardcorea... Album Plaguewielder im je treći i sa svojih čak jedanaest agresivnih pesama demonstrira impresivnu paletu ideja i raspoloženja. Da ne bude nejasno, Hot Graves apsolutno sviraju ekstremni metal i ovo je muzika samo za ljude koji vole brutalno, brzo i agresivno, ali ti i takvi će se oduševiti kad čuju da su neke pesme praktično celticforostovski šmekerske, da su druge bliže Possessed, ali sa interesantnim, mrtvačkim a slatkim melodijama i generalno, ovo je album koji iznenađuje ali na najpozitivnije načine:

https://hotgraves.bandcamp.com/album/plaguewielder

Ima šarma na četvrtom albumu španskih Witchtower, a koji se zove Voyeur. Ovo je mekši heavy metal u NWOBHM stilu i ima tu lepih ideja i harmonija i bend se trudi i oko atmosfere ali i oko praktično radijskih hitova. Svirka, dakle, nije najžešća na svetu ali produkcija je okej a pesme su pristojne, pa ovo vredi da se posluša:

https://witchtowerspain.bandcamp.com/album/voyeur

Tytus su iz Trsta a koji je, kako se to neka govorilo, naš. Pa su tako naši i ovi momci koji sviraju vrlo drusan heavy metal u NWOBHM stilu. Zaista, prva pesma na EP-ju Roaming in Despair, nazvana Fistful of Sand je jedan od najlepših primera rekonstrukcije '80s žestine i prijemčive, ulične epike koje sam čuo u poslednje vreme. A i ostale pesme su odlične mada ovde preovlađuju obrade, uključujući Garyja Moorea i MC5, sa sve obradom Motora od Divljih Jagoda (pevač i gitarista Ilija je očigledno našeg porekla). No bend ima dva svoja komada, odličan zvuk i žestinu koja mi jako prija pa ovom podugačkom EP-ju dajem najviše ocene i sve palčeve na gore:

https://tytusband.bandcamp.com/album/roaming-in-despair

Grčki Dark Legion ima drugi album, Hermetica Draconis i ako već ime ne sugeriše ovo u dovoljnoj meri, pričamo o melodičnom, epskom power metalu sa evokativnim temama, multitrekovanim vokalima, celim tim programom. Dark Legion uspevaju da umaknu onoj potpuno plastičnoj produkciji power metala i njihova muzika u sebi ima dovoljno propisne heavy metal abrazivnosti da bude na pravoj strani zamišljene linije, te se meni prilično dopadaju. Pomaže što su pesme lepo napisane i vole dobar rif i čvrst ritam, tako da na ovom albumu nalazim nekoliko komada koje ću rado slušati mnogo puta u mesecima koji dolazer. Mislim, naslovna pesma je punokrvna power metal rokačina, bez vokala, a opet sjajna.

https://darklegion2.bandcamp.com/album/hermetica-draconis

Steel Road su onlajn bend delom iz Škotske, delom iz Kalifornije i njihov debi EP, Highway Homicide je odličan prljav, trešerski rokenrol. Produkciji bih imao šta da zamerim, ali je svirka poštena i znojava a pesme su pristojne sa zdravom rokenrol osnovom i solidnom metal nadgradnjom:

https://steelroad.bandcamp.com/album/highway-homicide

Kanađani Deadwolff su suviše kul da bi album prodavali preko Bandcampa iako imaju profil tamo. OK, slušaćemo ih na JuTjubu i zaključiti da je njhov debi album, nazvan Heavy Rock n' Roll, pa, simpatičan i vrlo dobro opisan imenom. Ovo je rokerski hevi metal sirove, jeftine produkcije i pomalo usiljenih vokala. Ali pesme su, iako derivativne, nekako istovremeno i autentične pa bend osvaja moje simpatije svojom žustorm svirkom i ljubavlju prema roku i metalu:

https://youtu.be/YIoS70Tkp2I

Londonski Die Ego imaju novi EP, 74 Days Staring At The Void (naslovna pesma je instrumentalna pa ne znamo na šta se odnosi ta referenca) i njihova kombinacija klasičnijeg, tribalnog heavy metala sa modernijim, tvrđim zvukom je u solidnoj formi ovde. Izdanje ima čak šest pesama sa dubokim štimom, teškim, masnim stonerskim rifovima i energičnom svirkom. Die Ego ne mogu da se odluče baš kojim bi stilom da sviraju ali zato njihova kombinacija svega i svačega ima jednu istraživačku, ubedljivu energiju:

https://dieego.bandcamp.com/album/74-days-staring-at-the-void

Losanđeleskim City Kings je ZA DLAKU izmakao naslov albuma nedelje za njihov fantastični debi, Steel Rock 'n' Roll. Ovo je prljav, brz ulični rokenrol, na tragu Motorheada (pogotovo sa vokalima basiste Kama Mohsenia koji zaista imaju malo lemijevskog promuklog šmeka), sa kratkim pesama i tačno onolikim udelima panka i metala u svom zvuku da to bude idealno. Kratke, pamtljive pesme, jaki rifovi, dobre solaže, brza svirka, moćan, jelte, etitjud, City Kings su izdanje koje morate čuti ako ikako volite rok muziku. Nezaobilazno.

https://city-kings.bandcamp.com/album/steel-rock-n-roll

Jer, jebiga, album nedelje stiže iz zemlje hiljadu jezera! Grindcore elita se vratila, braćo i sestre! Sedam godina posle poslednjeg albuma, finski kraljevi Rotten Sound su izdali novu ploču. Koja se zove Apocalypse. I najduža pesma je minut i četrdesetšest sekundi. Rotten Sound sviraju trideset godina i to me je malo prepalo, jelte, ali ovaj album, osmi u njihovom opusu, ne da ni ne koketira sa kompromisom nego je jedna od najjebenijih ploča koje su snimili. Sa sve LUDAČKI  komprimovanim zvukom koji je njihov zaštitni znak skoro od samih početaka. Naravno, iako su Rotten Sound UŽASNO heavy i užasno brzi, nije njihova prednost nikada bila samo u domenu snage, težine i brzine nego i u dobro pisanim pesmama, a taj ih talenat nije napustio. Apocalypse je, jelte, jebeno apokaliptična ploča i jedan od najboljih grindcore albuma koje sam čuo ove godine. Nepropustivo:

https://rottensound.bandcamp.com/album/apocalypse

[Meho Krljic]

Mnogo metala i ove nedelje zakasnele zime u Srbiji. Zagrejmo se zajedno:

Blek metal! Amras Numenesse je jednočlani izmirski bend sa kojim je Ozan Tunc snimio već sedam albuma, od toga četiri samo prošle godine. Osmi album, Smyrna Black Metal dolazi nakon jednog EP-ja koji je radoholičarski nastrojeni Turčin izdao ovog Februara. Ovolika preprodukcja retko je dobar znak, ali Amras Numenesse je bend natprosečnog kvaliteta u klasi u kojoj operiše. Smyrna Black Metal ne samo da je vrlo VRLO solidno producirana ploča već je i muzika napisana promišljeno, a i izvedba je ekspresivna, mada disciplinovana. Tunc uspeva da postigne hladnoću i eleganciju pedigriranog blek metala i da mu pesme budu karakterne, prepoznatljive a ne samo niska tema i atmosfera koje bi mogle da idu bilo kojim redosledom. Impresivno, teatralno, moćno:

https://amrasnumenesse.bandcamp.com/album/smyrna-black-metal

Olde Throne su prilično nov novozelandski blek metal sastav sa debi albumom koji je izašao prošle godine i, evo, drugim koji je izašao već sada. In the Land of Ghosts se, za razliku od prvog albuma koji se tematski bavio pomorom glađu u Irskoj bavi Škotskom i pored sirovog i melodičnog blek metal programa ovde ima simpatičnih keltskih folk tema. U modernom blek metalu ovo nije retkost pa se Olde Throne ne izdvajaju nekim sad neviđenim idejama ali album im je svejedno prijatno hipnotičan i ko voli melodičan a sirov blek metal ovde će uživati:

https://oldethrone.bandcamp.com/album/in-the-land-of-ghosts

Koliko često slušate blek metal zasnovan na humorističkom pristupu? A koliko često je to vredno slušanja duže od tri sekunde? Kvebečki Chasse-Neige sa svoja tri demo snimka ove godine kao da uspeva da izgradi argumentaciju za ovakav tip muzike pa je aktuelni demo, Saint-Hiver zapravo vrlo pristojan lo-fi, kućni komad melodičnog, ali svedenog, prijatnog blek metala koji u svojim tekstovima na Francuskom pravi šale na ime zime u Kvebeku. Ima nas raznih, hoću da kažem, a J. Larchém, član brojnih (uglavnom jednočlanih) projekata sa ovim pravi nešto relaksirajuće i prijatno:

https://chasse-neige.bandcamp.com/album/saint-hiver

Udręka je poljski projekat, pretpostaviću jednočlani, ali sa solidnim kvalitetom kako svirke tako i produkcije. EP Zgnij je ozbiljan debi sa tri pesme koje ne samo da zvuče dobro nego su i dobro napisane i onda dobro izvedene sa evokativnim temama i odličnim vokalima. Ovo je ličniji, jelte, melodičniji blek metal, kako je danas često slučaj ali Udręka pritom zvuči mišićavo i žestoko a što meni vrlo prija:

https://udreka.bandcamp.com/album/zgnij

Njemački Tristis zvuče vrlo solidno na EP-ju Das Schweigen Vieler cepajući emotivan, melodičan a abrazivan post-blek metal/ blackgaze. Tristis nekako ubedljivo kombinuju melanholične pop-teme i vrištav, paklen vokal, a pesme su uglavnom srednjetempaške ali robusne, napadačke, pa meni ovo prija više od prosečnog blackgaze izdanja. Produkcija je grozna, muljava i izmučena ali to ovoj muzici zapravo i pristaje. Bandcamp ima četiri od pet pesama da se čuju ali omiljeni Youtube kanal sadrži integralni materijal, pa poslušajte:

https://tristismetal.bandcamp.com/album/das-schweigen-vieler-4-of-5-songs
https://youtu.be/VzRnQOHXBmc

Francuski Karne imaju treći album, Condamnés i ovo je solidna ponuda modernog blek metala koji ne preteruje sa atmosferom, ne preteruje ni sa melodičnošću i sjetom, ali sve to donosi u pravoj meri. Dakle, ovo NIJE, onaj rifaški varvarski blek metal kakav najviše volim, sofisticiraniji su Karne od toga, ali su jebeno dobri i Condamnés je ploča kvalitetnn napisanih pesama i uglavnom fine uredne produkcije. Lepo:

https://karnebm.bandcamp.com/album/condamn-s

Alcyone sa Rod Ajlenda su izdali svoj drugi album, Cult Of Kukulkan, osam godina posle prvog, i onda se odmah raspali ,,zbog ličnih razlika". Bedak, ali bend je svakako otišao spektakularno, jer je Cult Of Kukulkan ploča kompleksnog progresivnog black-death metala koja vrlo lepo curi uprkos stalnim promenama ritma, tempa, metrike, harmonije... U pitanju jeste ona hiperužurbana verzija progresive u kojoj sve mora da se menja svakih nekolio taktova, ali Alcyone uspevaju da im aranžmani svejedno zvuče organski a produkcija je, uprkos veoma nedinamičnim elementima (bubanj koji je i preglasan zbog toga) dovoljno prijatna za uho. Zabavan, raznovrstan i žestok album:

https://alcyonepvd.bandcamp.com/album/cult-of-kukulkan

Ko voli baš sirov, pankerski blek metal, tu mu je španski jednočlani Hässlig sa svojim drugim EP-jem, Deathlust. Od ovog uši otpadaju mada je i dalje u pitanju muzika sa prepoznatljivom sponom sa, jelte rokenrolom, za razliku od gomile kolega po internetu koji prave skoro potpuno apstraktnu buku. Deathlust je neprijatan, teskoban i grub ali to su mu vrline. Proverite, pa ako vam se svidi, plaćate koliko hoćete:

https://hasslig.bandcamp.com/album/deathlust

Devil´s Hour nisu TOLIKO sirovi u zvuku ali su sirovi. A i muzika im je kombinacija speed metala, panka i blek metala. EP Black ´n´ Punk Marauders već nazivom sugeriše šta ćete ovde slušati pa ako ste raspoloženi za ,,seks, pivo, blek i pank" kako se i jedna pesma zove, ovo je vrlo pristojna ponuda:

https://devilshour.bandcamp.com/album/black-n-punk-marauders

Melodičniji, emotivniji, generalno finiji je novi Bonjour Tristesse. Ovaj nemački jednočlani projekat pratimo poslednjh pola decenije (mada on snima već od 2010. godine) i Against Leviathan! mu je treći album, pun ambiciozno dugačkih pesama. Treba svakako imati jaja pa početi album pesmom od preko jedanaest minuta, ali Nathaniel aka Matthias se pošteno trudi i mada ovde ima i jedna duža pesma, otvarač Turmoil je pristojan iskaz. Ako vam se to svidi, sa svim tim epskim atmosferama, energičnom svirkom i vrištanjem, svideće vam se i Bonjour Tristesse generalno:

https://scr-bonjour-tristesse.bandcamp.com/album/against-leviathan

Grci Stygian Darkness ništa nisu radili od prvog EP-ja iz 2008. godine a sada imaju novi EP, sa dve pesme napisane 2006. godine i snimljene 2014. i 2015. godine. Baš se ne žure, jelte. Ali EP Spiritual Cleansing je vrlo prijatan i nudi kvalitetan, mračan, energičan blek metal koji vuče u htonske dubine i KRLJA:

https://stygiandarkness.bandcamp.com/album/spiritual-cleansing

Gennembore iz Kentakija nudi Demo sa četiri pesme dopadljivog, energičnog i jednostavnog blek metala. Svirka je poštena i znojava a vokali onako skoro komično vrištavi ali se uklapaju uz režeće a melodične pesme. Fino je:

https://gennembore.bandcamp.com/album/demo

Yskelgroth je španska black-death supergrupa u kojoj svira i Dave Rotten iz Avulsed a Bleeding of the Hideous joj je drugi album i ako volite energičan, agresivan black zvuk sa dosta death metal rifova i gruva, ovde nećete pogrešiti. Bend je svojevrsni nastavljal Angelcorpse/ Emperor zvuka sa mnogo mračnih, atmosferičnih melodija i horova ali i znojavog krljanja, pa poslušajte:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/bleeding-of-the-hideous

Irski Imperial Demonic sa svojim debi EP-jem, Beneath the Crimson Eclipse nude melodičan a agresivan blek metal koji mene najpre podseća na Dark Funeral. Dakle, tu je jako disciplinovana svirka, epska atmosfera i visokooktanski energetski naboj u blastbitovima i generalnoj krljačini. Meni dovoljno:

https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse

Islands in Cosmic Darkness je debi album italijanskih Thysia i ovo je vrlo dopadljivi kosmički (radije nego, jelte, antikosmički) blek metal visoke energije i tempa, a opet prilične suptilnosti u kompozicijama i aranžiranju. Volim i zvuk ovog benda sa finom separcijom instrumenata i dobrom dinamikom u masteru, a Thysia plene lepo napisanim pesmama i opresivnom a opet prijemčivom atmosferom. Odličan debi inteligentnog, zrelog blek metala:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/islands-in-cosmic-darkness

Sarajevski Odisej je ako se ne varam prvi album sarajevskog blek metal sastava Izrod, a koji je zapravo novi projekat ekipe koja je snimala kao Void Prayer. Osman Ramadanović i njegovi saradnici su svakako iskusni muzičari i autori pa je Sarajevski Odisej odličan album. Produkcijski ne savršen, na ime mastera koji je istovremeno i tih i bez mnogo dinamike, ali pesme su jebeno odlične, napisane kvalitetno i odsvirane skoro razmetljivo dobro. Pritom, ovo je blek metal koji razbija i ne uzima taoce a opet ima u sebi puno raznovrsnosti i odličnih ideja. E, sad, problem je samo u tome što se na Bandcampu digitalno izdanje za sada praktično ne prodaje a CD izlazi tek u Junu.... Ali dobro, to ne utiče na kvalitet albuma koji je veoma visok:

https://voidprayer.bandcamp.com/album/sarajevski-odisej

Stoner rok, doom metal, psihodelija, sludge metal, hard rok! Ono kako Grci umeju da zasviraju stoner rok, to niko ne ume. Fuzzrider iz Atine su svoj prvi, istoimeni album ,,izdali" tako što su okačili celu stvar na JuTjub. Nema fizičkih kopija, nema Bandcampa, nema, jebem mu, ničega, osim FENOMENALNOG rokernrola. Bend cepa bluz i bugi kao da su ovi ljudi rođeni u nekom buretu u Čikagu i da su ih podojili Howlin' Wolfom i Muddyjem Watersom pre nego što su napravili prve korake. Zvuk je prelep, hrskav, muzika gruvi i šmekerska, pevanje na Engleskom sa jakim grčkim naglaskom, kome se ovo ne dopada fundamentalno da promisli gde je u životu pogrešio.

https://youtu.be/Q7gMO7pS9WA

Nemački Bongbongbeerwizards kažu da je njihova muzika ,,heavy meditation doom" pa i živi album, 1256 beers spilled over Nekropolis ima samo četiri pesme, ali sve traju po dvanaest minuta i 56 sekundi i ovo je spora, hipnotička, sirova, abrazivna muzika koja se zaista najbolje konzumira ako uz nju meditirate. Nije da bend ovde želi da radite išta drugo – ovde nema nekakvih melodičnih tema, nekih velikih harmonija, promena tempa itd, sve je u mrtvačkom, sporom, organskom gruvu i distorziji, pa ko voli, može da se srećno izgubi. Forbidden Place Records daunloud prodaju za koliko date:

https://bongbongbeerwizards.bandcamp.com/album/1256-beers-spilled-over-nekropolis-live
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/bongbongbeerwizards-1256-beers-spilled-over-nekropolis-live

Kalifornijski Brooding Stone ima Demo sa dve pesme melodičnog, gruverskog stonerskog roka. Eternal Void Demo je snimljen lepo, sa čsitim, prijatnim zvukom koji svoju relativnu jeftinoću fino koristi, sa lepim bojama instrumenata i promišljenim miksom. Ovo, uostalom, nije stoner rok koji se oslanja samo na masivni rif, već slojevitija i kompleksnija muzika puna malih tema, pažljivog aranžiranja i njen psihodelični gruv je rezultanta puno različitih zvukova. Vrlo dobro:

https://broodingstone.bandcamp.com/album/eternal-void-demo

A onda Kanađani Ghostmeat stižu sa minialbumom Witch's Familiar i donose malo više od pola sata prvoklasnog psihodeličnog roka. Ovo je sporo, otmeno, višeslojno i hipnotično, sve to u najboljoj tradiciji psihoelije koja želi da vas obavije sa svih strana i stvori vam utisak bestelesnosti, lebdenja u prijatnom, betežinskom stanju. Ima ovde i tenzije, da ne bude zabune, vokali joj najviše doprinose ali sve je to stručno napisano da ne uznemiri čoveka preko mere užitka. Jako dobro:

https://ghostmeatmusic.bandcamp.com/album/witchs-familiar

Coiotes S.A. su svež stoner rok bend iz brazilskog Belo Horizontea i njihov debi album, Daqui pra Frente Eh Nois ima u sebi i elemenata thrash metala. Tako se onda stonerski gruv i napušeni rifovi smenjuju sa brzim tempom i trešerskom svirkom. Nije ovo još skroz sazrelo, da budem iskren, i bend dosta luta u nekim pesmama, ali entuzijazam i energija su gde treba, svirka je vrlo kvalitetna a produkcija dobra pa nije neprijatno za slušanje:

https://coiotessa.bandcamp.com/album/daqui-pra-frente-eh-nois

Nijemci Hazeshuttle zato drže čas iz sviranja psihodeličnog, instrumentalnog stoner roka. Istoimeni album nema sad neku jaku produkciju i snimljen je uživo, ali Hazeshuttle razumeju kako da naprave dugačke, vrlo gruverske i psihodelične pesme sa samo tri instrumenta i to vrlo prija uhu. Većina ovoga je izdžemovana, naravno, ali sa lepim osećajem za atmosferu i ukusno korišćenje efekata. Valjano:

https://hazeshuttle.bandcamp.com/album/hazeshuttle

Horror Pain Gore Death Productions nije baš etiketa poznata po gotskom doom metalu ali, eto, i oni se trude da malo prošire delokrug. Saviorskin su iz Teksasa a Invicta Mori / DoomFather im je treći album i mada ovo nije naročito po mom ukusu, svakako će biti atraktivno publici koja voli melodični, ekspanzivni doom metal po uzoru na Paradise Lost, ali sa programiranim bubnjevima za samo mrvu industrial metal ukusa i generalno jeftinom produkcijom. Dakle, Saviorskin su seksi i melodični, ali istovremeno prilično sirovi i underground pa, eto, poslušajte:

https://hpgd.bandcamp.com/album/invicta-mori-doomfather

Brazilski Chant of the Goddess ima drugi album, ili makar minialbum, Martial Laws of Discordia i ovo je prljav, podzemni death-doom metal sa elementima stonerske psihodelije. Nije to lako, jelte, konzumirati jer je agresivno  i neprozirno i mučno, ali ako ste podešeni na tačno pravu frekvenciju, Chant of the Goddess nude idealno psihodelično-okultno iskustvo sa tekstovima koji su zapravo prilično humanistički ako već prilično beznadni. Odličan materijal, a po ceni koju sami određujete:

https://chantofthegoddess.bandcamp.com/album/martial-laws-of-discordia

Finski Lurk ima treći album, Aegis, za Transcending Obscurity Records i ovo je korektna, prijatna ploča doom/ sludge metala sa mrvicom black metal oštrine. Pesme su generalno spore, rifaške ali atmosferične i mada ovde nema ,,gruva" kakav mnogi sludge (pa i doom) bendovi prirodno sviraju, muzika Lurk  ne zvuči smoreno i ide napred finom korakom. Pristojna produkcija i vrlo dinamičan master dodatno čine slušanje ovog materijala prijatnim:

https://lurkdoom.bandcamp.com/album/aegis-sludge-doom-metal

Iako je na osnovu imena najprirodnije pomisliti da su Liquid Shit iz Londona nekakav goregrind/ gorenoise sastav, radi se zapravo o dosta solidnom andergraund death-sludge projektu koji za sada izbacuje po jedan EP godišnje i ne žuri se, izgleda, da snimi prvi album. Nova kaseta, Repulsive Bodies ima šest finih pesama gadnog, mračnog gruva i maštovitih rifova a mada je zvuk pun mikrofonije i škripe i niko ga ne bi opisao rečju ,,sofisticiran", on je istovremeno i na idealnom mestu između garažne sirovine i studijske upeglanosti. Kvalitet se nalazi na najneočekivanijim mestima:

https://pureliquidshit.bandcamp.com/album/repulsive-bodies

Bolan, tjeskoban sludge metal stiže na drugom albumu njudžersijskih Sunrot. The Unfailing Rope stiže šest godina posle debija i ima u sebi dosta post-metal sjete i melanholije ali je u osnovi i dalje paklen, težak, beskompromisan sludge metal zasnovan na vrištanju i mrvećem rifu. No, ovde ne kreće sve od rifa i Sunrot su napisali album vrlo zanimljivih zvučnih montaža, maštovitih kompozicija i generalno raznovrsne muzike koja se uvek vraća tom teškom, bolnom sludge gaženju. Prelepo:

https://sunrot.bandcamp.com/album/the-unfailing-rope

Italijanski acid fuzz štrokavci Sonic Demon su se vratili sa novim albumom i Veterans Of The Psychic War je prljavija, svedenija ploča nego bilo šta što su do sada uradili. Ovde su sva droga i prljavština sada spakovane u kratke, rifaške komade, bez ambicije da se psihodelični efekti postignu kroz nekakvu širu improvizaciju. Sonic Demon sada biju samo i isključivo među rogove i ovo može da bude i nepodnošljivo oštra muzika ako ste slabije konstitucije. Srećom, MENI prija a album plaćate koliko sami odredite:

https://sonicdemon.bandcamp.com/album/veterans-of-the-psychic-war

Zato su Danci Center of the Earth tu da pokažu širinu psihodeličnog zahvata. Drugi im album, Mars ima samo tri pesme ali prva već traje sedamnaest minuta i nudi i superheavy stonerske rifove i melodične, odjekujuće vokale, i tihe svemirske meditacije. Center of the Earth su u principu psihodelični doom metal sasatav pa su im i teme takve, a pesme jako spore i teške, no nikad bez prostora da se malo udahne vazduh. I ovo plaćate kolio želite, a želećete:

https://centeroftheearth.bandcamp.com/album/mars

Belgijanci Lethvm sa svojim trećim albumom, Winterreise otišli su daleko u smeru post metala pa njhov spori, teški, abrazivni doom metal ovde dolazi pre svega kao kulminacija tiše, melodičnije muzike. Dobra je to kombinacija, da se složimo, jer album zvuči prilično otmeno sa svim tim svojim laganim tizovanjem pre nego što eksplodira u vrisci i distorziji. Mnogo korišćenja klin vokala u kombinaciji sa pomenutim vrištanjem takođe zvuči osvežavajuće i proširuje emotivnu paletu materijala. Lepo:

https://lethvm.bandcamp.com/album/winterreise

Grci Godsleep vrlo lepo zvuče na svom novom albumu, Lies to Survive. Ovo je moderni hard rok, radije nego klasični grčki stoner, pa ovde ima i, hm, recimo, elemenata '90s heavy rocka koji je prodro u mejnstrim ali Godsleep pišu dobre pesme, vrlo su dobro producirani a tetovirana pevačica Amie Makris ima i glas i etitjud, pa je ovo izuzetno prijatan, uzbudljiv album:

https://godsleep.bandcamp.com/album/lies-to-survive

Mike Matteson sebe opisuje rečima ,,kao Bog, kad bi bio kulji" ali ovaj momak iz Virdžinije svakako pravi izvrsnu rok muziku, što za Boga još nismo sigurni. Novi album, Mike Matteson: I'm A Sketchy Freak pun je do vrha kvalitetnog garažnog roka spakovanog u kratke, ekonomične i zarazne pesme. Matteson se, naravno, dosta sprda u naslovima i tekstovima, ali ovo je muzika koja nije ,,ozbiljna" u nekom akademskom već u ličnom smislu i koja, pa, prži. Electric Talon je etiketa koja ne objavljuje smeće pa Mikeu posvetite malo vremena:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/mike-matteson-im-a-sketchy-freak
https://mikematteson.bandcamp.com/album/im-a-sketchy-freak

Tu su onda i naši stari znanci, londonski Psychic Lemon, sa novim albumom studijskih džemova. Studio Jams Volume 6, kao poslednji u projektu kreiranja džem-albuma začetih sa početkom pandemije, ne popušta u kvalitetu i Psychic Lemon donose još jednu kolekciju odličnih i odlično snimljenih instrumentalnih space rock komada koji svoju psihodeličnu i gruvi prirodu nose lako, spontano i sa sigurnošću. Izvrsno, kao i uvek, a cenu kupovine daunlouda određujete sami:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-6

Nebula Ripples - A Benefit Compilation For Tom Davies of Nebula je kompilacija koju je sastavio Todd Severin iz Ripple Music kako bi se skupile neke pare za lečenje Toma Daviesa iz benda Nebula a koji se trenutno bori sa leukemijom. Častan cilj – Todd je, uostalom lekar i zna koliko je u Americi jebeno lečiti se kad niste, jelte, milioner – a album je, ako išta znate o Ripple Music DO VRHA pun sjajne rok muzike, od pustinjske, do psihodelične sorte. Tu su bendovi tipa Fatso Jetson, DoctoR DooM, Yawning Man itd. pa ne propustite da učinite nešto plemenito i poslušate nešto sjajne muzike:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/nebula-ripples-a-benefit-compilation-for-tom-davies-of-nebula

Drugo izvrsno Ripple Music izdanje za ovu nedelju je drugi album losanđeleskih The Crooked Whispers, nazvan Funeral Blues. Naravno da je ovo izvrstan doom/ sludge metal sa rastopljenim, zaraznim rifovima koji idu preko sporih, stamenih ritmova, valjajući se polako i obavuijajući slušaoca  sa svih strana. Mrtvački kreket pevača Anthonyja Gaglie je ovde najviše da vas drži povezanog za ovu ravan postojanja pošto gitare i bubnjevi rade sve da vas hipnotišu i pošalju u svemir. Sjajno, i još jedno podsećanje na kvalitet koji svakog meseca dobijamo od Ripple Music uz pretplatu:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/funeral-blues

Heavy Psych Sounds records ove nedelje ima poslasticu za old school publiku. Četvrti album njujorških The Golden Grass se zove Life is Much Stranger i ovo je do sada najsigurniji, najzreliji produkt ove ekipe, sa izuzetno lepom, prirodnom produkcijom, sigurnom svirkom i jednom neodoljivom retro estetikom. Kad kažem retro, ovde mislim na kombinaciju bluza, progresive, psihodelije, pa malo i džez elemenata i Life is Much Stranger sa svojim slajd gitarama i old school perkusionističkim trikovima često zazvuči kao nešto iz ranih sedamdesetih. No, rekonstrukcija zvuka je jedno, ali pisanje pesmaa je nešto drugo i The Golden Grass ovde briljiraju. Ako ste ikada voleli stvari na rasponu između Mountain, Alman Brothers Band i Santane, ovo je APSOLUTNA lektira:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-golden-grass-life-is-much-stranger

Da pređemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Poljaci Aborcja imaju debi EP, Zaburzenia i uvek je slatko čuti thrash metal pevan na Poljskom. Ni muzika nije loša a mada Aborcja teško da su izmislili nešto novo, oni korektno sviraju pesme koje imaju po koji pamtljiv rif i producirane su kako treba. Nema ovde, dakle, mnogo sad neke inovacije, ali bend svira posvećeno i sa ljubavlju a nekada je to sasvim dovoljno:

https://aborcja.bandcamp.com/album/zaburzenia

Italijani Darkhold u svom thrash metalu imaju dosta groove metal elemenata i melodičniji heavy rock momenti na debi albumu Tales from Hell nisu nužno sasvim po mom ukusu, ali ovo je u suštini zdrav materijal. Darkhold dobro sviraju, fino su sproduciranii njihov thrash je, u krajnjoj liniji, komunikativan i melodičan a da ne zvuči sad nešto pretenciozno komercijalno. Dakle, slušljivo, svakako!

https://ghostlabelrecord.bandcamp.com/album/tales-from-hell

Čileanci Sigma već iza sebe imaju nekoliko studijskih albuma, žive EP-jeve, jedan živi album... Novi živi album, Bulliciosamente Enturrecto (Live 2021) je svejedno vrlo vredan da se čuje jer hvata ovaj thrash/ crossover bend na vrhuncu uvežbanosti i napaljenosti. Ova ploča ima jedanaest pesama opakog, brzog i energičnog trešeraja za publiku za koju bi i ,,fuck art, let's slam" bila suviše sofisticirana izjava, no Sigma, da ne bude zabune, pišu vrlo pristojne pesme i izvode ih uz 150% posvećenosti i karaktera. Trešina za sve pare. Jeftino producirana, al REALNA.

https://sigmamosh.bandcamp.com/album/bulliciosamente-enturrecto-live-2021

Raider su Kanađani i njihov thrash metal u sebi ima malo death metal DNK pa je drugi album, Trial by Chaos negde na granici da postane melodeath ploča. Ali sad ja tu cepam dlaku na četiri. Ovo će se svakako dopasti i thrash i melodeath publici mada mene nije prejako osvojilo jer, jelte, nije preterano maštovito a produkcija je vrlo nedinamična. No, Raider sviraju žustro a pesme su korektne i svakako poslušajte:

https://raiderofficial.bandcamp.com/album/trial-by-chaos

La Squadra Demolizioni su ,,unholy speed metal" iz Italije mada je album, Naonian guerilla sa svojim tekstovima koji pričaju o političkim asasinacijama i policijskoj brutalnosti, zapravo dosta blizak i hardcore thrash estetici. Svakako pričamo o jeftinom ali šarmantnom speed/ thrash izdanju na kome se bend progresivno sve više trudi da aranžmanima razradi svoje ideje i to je pošten, simpatičan napor:

https://lasquadrademolizioni.bandcamp.com/album/naonian-guerilla

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Mänsklig Tortyr je iz Nju Džersija a kaseta  Dust and Screams je dopadljiv, podrumski sirov (ali dovoljno dobro produciran i korektno odsviran) kasetni album blackened crusta. Mänsklig Tortyr u nekim pesmama bukvalno uzima rifove od Dischargea i ovo nikako nije materijal koji biste istakli kao primer sveže, originalne muzičke vizije. Ali krlja, jebiga. A zbog toga smo ovde.

https://manskligtortyr.bandcamp.com/album/dust-and-screams

Aim Fire su hardkor bend iz Nanta koji na albumu (minialbumu?) Still Standing ima sedam pesama što mene podsećaju na, uh, Youth of Today? Dobro, malo je metalnije ovo, svakako, ali to je taj pristup sa malo brze svirke a onda sa horskim pevanjem u napaljenim srednjetempašlim momentima. OK, Aim Fire ima i druge stvari, dosta raznovrstan rif-program i sve to, ali generalno ako volite Youth of Today, Shelter i celu tu liniju, ovo bi moglo da vam se dopadne:

https://aimfire.bandcamp.com/album/still-standing-2

Western Justice je kanadski, čini mi se jednočlani hardkor bend čiji EP God Hates a Coward nudi četiri pesme drusne, otresite srednjetempaške svirke. Autor ovo taguje is a ,,biohazard" ali ovo nije puka imitacija uglednog njujorškog moshcore benda i nudi dobre rifove, plesni gruv, energiju i solidan zvuk. Plaćate koliko želite pa poslušajte:

https://westernjusticehc.bandcamp.com/album/god-hates-a-coward-2

Mishap i Price of Life su dva benda iz Nju Meksika sa split EP-jem Big Burque i ako volite metalizirani moshcore sa mirisom devedesetih, poradovaće vas. Oba benda forsiraju gruv, srednji tempo i plesne, jelte, ritmove, sa gangsterskom terminologijom u tekstovima, imaju odličnu produkciju i zvuče odlično. Price of Life su mi za nijansu bolji jer je njihova muzika ekspanzivnija, sa ubedljivom hip-hop dimenzijom i maštovitim aranžmanima ali sve je ovo vrlo dobro. Plaćate koliko želite:

https://mishap.bandcamp.com/album/big-burque
https://priceoflife505.bandcamp.com/album/big-burque

Tiger Splitter su teksaški metalizirani hardcore i singl Tiger Style ima dve pesme besnog, srednjetempaškog moshcore nabadanja. Solidno to zvuči, sa razularenim gitarama i napaljenim pevačem, pa po ceni od koliko date više nego vredi da mi se posveti par minuta vremena:

https://tigersplitter.bandcamp.com/album/tiger-style

Još srednjetempaškog, gruverskog hardkora stiže nam iz Švajcarske. Hard-Code imaju drugi Ep, Tried&True i ovo je pet pesama vrlo korektnog metaliziranog hardkora uz koji se ugodno pleše i izvikuje tekst. Ništa preterano orginalno, slažem se, ali kvalitetno napisano, odsvirano i producirano a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://hard-code.bandcamp.com/album/tried-true

I Asidhara iz Kardifa su slični po zvuku mada je EP Echoes of the Ancients brži, nešto bliži thrash metalu i malo atmosferičniji. Velšani svakako cepaju težak, nabrijan, jelte, hardkor treš i pišu kvalitetne pesme sa rifovima inspirisanim, čuje se, Slayerom. Dobro je ovo i dobro producirano:

https://asidhara.bandcamp.com/album/echoes-of-the-ancients

Za malo pankerskijeg hardkora tu su kalifornijski Scowl sa minialbumom Psychic Dance Routine prepunim odličnog gruva, satanskih ženskih vokala i pakerskih rifčina. Scowl sviraju odlično, producirani su jako dobro a muzika im je energična, a sa ipak malo prostora za disanje pa se ovo sluša sa velikim zadovoljstvom:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr69-psychic-dance-routine

The Decayed su iz Čikaga i njihov novi EP, Believe the Lie, je simpatičnih četiri komada krosover/ hardkor svirke sa besnim, angažovanim tekstovima i sirovom ali funkcionalnom produkcijom. The Decayed ne komplikuju sovj izraz i ovo su pesme bazirane na jednostavnim ali promišljenim rifovima, sa dosta karaktera i gruva, pa i melodičnosti. Fino:

https://thedecayed.bandcamp.com/album/believe-the-lie-e-p

A onda SLAST! Smash Your Face su japanski hardcorepunk bend koji nam je za slušanje preporučio Boris i, pa, živi album, Live Bootleg! su mogli snimiti i sami Boris, da su MALO mlađi. Ovo je nezaustavljiva lavina hardkorpank krljačine sa zaraznim pesmama, zapravo solidnim zvukom i didžejem koji oko paklene gitarske svirke skrečuje kao da je 1986. godina a Run DMC su najveća stvar na svetu. Jebote, KOLIKO je ovo dobro. Osamnaest pesama ubijanja. Nepropustivo.

https://smashyourface-fxxk.bandcamp.com/album/live-bootleg

Kaiju Daisenso iz Njujorka su snimili dve pesme u studiju jer ih publika na njihovim koncertima baš voli i eto Longer, Thicker, Uncut & Live! traje oko šest minuta i nudi sirov, brz hardcore thrash koji zvuči spontano, prljavo, organski, pa i starinski. Meni se, naravno, dopada, i vredi pratiti ovaj bend u daljem radu jer ne samo da dobro krljaju nego i dobro razmišljaju, ako, jelte, uopšte razmišljaju a nisu samo spontano sjajni:

https://kaijudaisenso.bandcamp.com/album/longer-thicker-uncut-live

Ako biste da pmognete trans-deci u Ujedinjenom kraljevstvu plus da poslušate malo energičnog hardkora izmešanog sa malo death metala, šefildski Utilitarian sve prihode od albuma Gaslights daju organizaciji Mermaids koja, jelte, obezbeđuje sredstva i podršku porodicama čija deca su izrazila želju da dobiju blokatore puberteta pre nego što se smisle kog su zapravo roda. Muzika je dobra, svrha plemenita (mada, naravno, JOŠ ne znamo dovoljno o celom procesu odlaganja puberteta i nekakvim potencijalnim dugoročnim posledicama) i ovo vredi:

https://utilitarianband.bandcamp.com/album/gaslights

Wield iz Arizone je početkom godine objavio svoj prva album, a koji je vrlo dobar i vredi da ga poslušate, ali evo sad i EP-ja, Harm Induction i ovo je još pet odličnih pesmama brzog, tvrdog grindcorea a koji ima i elemente hardcorea i death metala, za svaki slučaj. Hoću reći, pesme su kratke, samo jedna prelazi dva minuta a neke su ispod minut, ali ovde ima i pankerske osnove i metalske nadgradnje, sve lepo utočeno u vitku strukturu gde uzvitlani bubnjevi, moćni vokali i pržačke gitare rade puno posla, bez rušenja slušaoca na pod pukim kvalitetom produkcije (a koja je kvalitetna) već kvalitetom pesama. Eksplozivno, maštovito i moćno:

https://wieldgxc.bandcamp.com/album/harm-induction

Još grindcorea sa blago ,,emo" mirisom stiže nam iz Milana, u Italiji. Thorn (aka THØRN) su izbacili album sa deset pesama i ovo nisu mini-kompozicije od po par desetaka sekundi već propisni rok komadi od po dva, tri pa i pet minuta. Thorn sviraju vrlo dobro, imaju odličan zvuk i pišu muziku koja je atmosferična i emotivna, sa pevačem koji se cepa i melodičnim, a češće tenzičnim gitarama, a sve je to propisno energično i žestoko, pa ne mogu sem da preporučim ovaj bend iz sve snage:

https://thorncrust.bandcamp.com/album/inferno-2
https://shoverec.bandcamp.com/album/inferno

Kalifornijski Toxic Shock Syndrome su negde između grindcore i mathcore formula, sa muzikom koja je programski disonantna i sva u neparnim ritmovima. EP  Till Death je, konsekventno, namenjen samo ljudima koji se lože na neobično, neprirodno, nestandardno, ali oni će biti vrlo zadovoljni jer ja jesam.Toxic Shock Syndrome dobro sviraju, lepo su producirani i znaju da naprave pesme koje uprkos svom tom ,,weird" senzibilitetu dobro voze:

https://tssband.bandcamp.com/album/till-death

Beograd je nekada imao svoj deathgrind sastav Hemorrhoid a sada sastav takvog imena i isto u deathgrind stilu stiže iz Portlanda. I Demo '23 sa svoje tri pesme prilično kida. Osim što je masterovan tiho, ovo je odličan materijal sa kratkim, brzim, energičnim pesmama, zlim rifovima i visokim tempom. Sirovo, prljavo, autentično:

https://hemorrhoid666.bandcamp.com/album/demo-2023

Kad albume objavljujete na prvi April, rizikujete da vas ne shvate ozbiljno. No, drugi album čileanskih death metalaca Maniaco je dovoljno ozbiljan. A i dovoljno osoben. Nazvan isto kao i bend, ovo je album brutalnog death metala koji brzinu i agresivnost stavlja u službu zanimljivo napisanih pesama u kojima ima ,,tech" i progresivnih ideja, a svi oni zli rifovi i kliktanje bas-bubnjeva umotani su u pažlljivo promišljene aranžmane. Maniaco, dakle, pružaju sav potreban mošerski materijal za, jelte, hedbengere, ali je to oplemenjeno povremeno skoro potpuno avangardnim gitarskim radom i posloženo na najbolji moguć način. Odlična ploča:

https://maniacoband.bandcamp.com/album/maniaco

Švedski kvintet Vilt za sada nije izdao album, ali novi singl, Adversary nudi dve pesme vrlo dobro odsviranog, solidno produciranog melodičnog death metala.  Ovo je negde na pola puta između klaične gotenburške melodeath formule i američkog stila, ali su pesme odlične i, energične i poletne i brze i čak se i meni dopadaju:

https://viltband.bandcamp.com/album/adversary

Beyond Deth su iz Čikaga i Retread im je treći album, pa kome nije dosta melodičnog, razigranog death metal zvuka, ovde će se lepo provesti. Beyond Deth, doduše, imaju i dosta thrasha u svojoj muzici, ali ovo je generalno melodično, vrlo tehnički izbrušeno ali ne nametljivo ,,tech" usmereno, i energično, sa dobrim tempom i finim, ne preslađenim melodijama.  Prijatno:

https://beyonddeth.bandcamp.com/album/retread

Za malo mesnatiji, teži death metal, tu su Nijemci Trial of Death sa svojim debi albumom, Creating Monstrosities. Ovo je u sutini brutal death metal, ali nije preterano brutalan i pored mošerskih, proto-slemerskih denica, ovde ima i dosta momenata atmosfere pa je bend simpatično raznovrstan u svom izrazu. No, muzika je načelno gruvi i plesna i album je pitak, produciran korektno (mada masterovan bez imalo dinamike, naravno, ali kao da nismo TO očekivali...) i lepo se sluša:

https://trialofdeath.bandcamp.com/album/creating-monstrosities

Kad čujem kakvu muziku prave Larvae iz sunčane Kalifornije, pomislim ,,pa kakvu šansu imamo mi ostali?" Drugi album ove ekipe nudi sirovi, podzemni black-death metal koji uživa u svojoj hermetičnosti i boli ga ona stvar da li će ga iko slušati ili samo govoriti da ga sluša jer je ekstreman. Album se zove Entitled to Death i pun je zlih rifova, varvarskog, neolitskog zakucavanja i skoro infrazvučnih vokala. Izdavač, nemački Fucking Kill Records je svojevrsna garancija kvaliteta pa poslušajte:

https://larvae.bandcamp.com/album/entitled-to-death
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/larvae-entitled-to-death


Omnicidal su Šveđani i možete se kladiti da se to dobro čuje na njihovom debi albumu The Omnicidalist. Dakle, ovo je teška, masivna muzika koja ide napred kao krdo bizona u trku, sa svim onim debelim buzzsaw gitarama za pojasom, trešeskim ritmom i promuklim vokalima ali i fino odmerenom količinom melodije, da se ne svede sve na goli seks. Dakle, Omnicidal su kao neki destilat stvari koje volite u swedeath zvuku, ne baš mnogo originalni ali prijatni i prijatno napaljeni.

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/the-omnicidalist

Valjda je ovo nedelja za melodični death metal? Death Portrait iz Nju Džersija je jednočlani melodeath projekat koji se meni prilično dopada na drugom albumu, Morbid Curiosity. Matt Deptula ume ne samo da napravi odličnu produkciju i da sve odsvira vrhunski, nego piše i pesme koje su žestoke, energične, brze i dinamične, a gde je ,,melo" komponenta ukusno upredena u zdravo, masno tkivo death metala. Vrlo impresivno:

https://deathportrait.bandcamp.com/album/morbid-curiosity

Paraphilia je bend dvojice braće Parker iz Portlanda i, kako obično kažem za ovaj grad, tu skoro da ne možete da pogrešite. Debi album ovog porodičnog sastava (braća Parker su inače aktivna u milion drugih projekata), The Memory of Death Given Form je brutalna ali atmosferična ploča death metala zagledanog u kosmos i optočenog kvalitetnim rifovima, ali i mračnom melodičnošću, dobrim gruvom...  Vrlo to moderno i sigurno zvuči, sa solidnom produkcijom pa preporučujem radosno slušanje:

https://paraphilia.bandcamp.com/album/the-memory-of-death-given-form

Descent Into Maelstrom je italijanski death metal bend inspirisan, između ostalog, evropskom avangardnom akademskom muzikom, konkretno dodekafonijom. No, treći album, Dei Consentes svakako nudi energičnu, brzu metal svirku u kojoj se šenbergovska tehnika komponovanja vrlo umešno spaja sa blastbitovima i brutalnim vokalima. Death metal je i inače muzika kojoj ,,neprirodnost" u harmonijama i aranžiranju dolazi prirodno i logično, pa su Descent Into Maelstrom na sasvim domaćem terenu. Ovo je svakako bliže death metal publici nego akademiji, to hoću da kažem, ali je originalno i odlično. E, sad, produkcija bi mogla da bude dinamičnija... Ali generalno, veoma dobro:

https://descentintomaelstrom.bandcamp.com/album/dei-consentes

Filadelfijski Duress su daleko od avangarde, no njihov slamming death metal/ slamcore je u vrlo solidnoj formi na EP-ju Beyond the Pines. Kvartet piše dobre, gruverske pesme sa dovoljno ozbiljnog gitarskog rada da se ne upadne u monotoniju, a da se opet zadovolji publika skona plesu pa ovde ima fina količina zaraznih slemova koji mogu dobro da prođu i kod beatdown publike, te srazmerno razgovetnih vokala. Mislim, ,,srazmerno", dakle, Duress i dalje imaju brutalne death vokale u dve visine ali bez upadanja u apstraktni, teksturalni rad koji je prisutan kod nekih slam bendova. Sve u svemu, vrlo, vrlo dobar materijal sa odličnom produkcijom. Milina:

https://duress.bandcamp.com/album/beyond-the-pines-ep

The Grifted su švedski bend u maniru old school radova sa početka devedesetih pa im debi album, Doomsday & Salvation zvuči prijatno patinirano i otmeno retro. Nije to sad neko čudo jer su među članovima ove postave i ljudi koji su osamdesetih svirali u sastavu Treblinka (od kog je kasnije nastao Tiamat), te još nekim drugim metal i pank sastavima. Godinama su nosili ime Mr. Death da bi se ime promenilo u The Grifted i debi album je, moram da odmah kažem, nezaobilazno štivo za svakog ko voli old school death metal što ne prezire melodiju, voli atmosferu i gruv i ne smatra da je u brzini jedini spas. Doomsday & Salvation je otmena ploča koja jasno pokazuje gde se spajaju pank i metal u švedskoj izvedbi, puna lepih rifova i odmerene svirke. Lepo:

https://youtu.be/4wjP3aTTy4c

Debi album njujorških Asystole izašao je za I, Voidhanger i naravno da ovo ne može da bude ,,normalan" death metal. I nije, Siren To Blight je ploča ,,tehničke", progresivne pa i avangardne muzike koja se drži death metal osnova sa niskim štimom, tvrdim gitarama, blastbitovima i neolitskim vokalima, ali su pesme kompleksno napisane, gitare često rade harmonski program koji nije očekivan u metalu (ali se dobro uklapa) a ritmovi su matematičarski složeni. Odlična produkcija i vrlo dinamičan mastering dopuštaju da se čuju sve nijanse i detalji u svirci pa su zvuk bas-gitare i obične gitare ovde bogati, zvonki i moćni, a što je dodatna dimenzija izvrsnosti kod ovog albuma. Biser:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/siren-to-blight?from=embed

Desekryptor su dva lika iz Indijane koja sviraju ,,divljački death metal" kaže njihov izdavač, Caligari Records, ali iako je to i tačno, mislim da je važno da se ukaže da na kaseti  Curse of the Execrated ima zapravo dosta sofisticirane svirke i promišljenog aranžiranja. U ove četiri pesme Desekryptor uspevaju da u zaista ozbiljnu death metal kanonadu ubace puno interesantnih, atmosferičnih rifova pa i mračnih melodija koje pomalo povuku na blek metal i u pitanju je kompaktan, vrlo dobro napisan, vrlo slušljiv materijal ozbiljne a raznovrsne  krljačine. Ovo se ne propušta:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/curse-of-the-execrated

Francuzi Abcest su simpatični sa svojim drugim EP-jem, L'Horreur Indicible a koji se daje po ceni što je sami određujete. Ovo uopšte nije ni amaterski ni početnički death metal, već vrlo pristojna kolekcija pet pesama koje imaju i kvalitetne rifove i atmosferu i melodičnost što fino sedi uz čvrstu, napucanu svirku. Produkcija nije najdinamičnija na svetu, bojim se, ali muzika je lepo napisana i prijatna:

https://abcest.bandcamp.com/album/lhorreur-indicible

Wormveil su Johnny Peterson i Jon Rudin, dva inače veoma zaposlena death metalca (iz švedske i Ujedinjenog kraljevstva), sa masom bendova (od kojih u nekima sviraju ili su svirali zajedno) a koji su sada snimili drugi album pod ovim imenom. Overlords of Darkness je zabavan, prijatan komad jednostavnog švedskog death metala koji, ako niste odveć zahtevni, sasvim lepo dođe i prođe. Johnny i Jon ne rade ovde ništa novo, originalno ili maštovito ali imaju gruv i šarm i to može da bude dovoljno:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/overlords-of-darkness 

The Aggression Sessions je trostrani, jelte, split EP između Fit For An Autopsy, Thy Art is Murder i Malevolence i mada me ovi bendovi generalno ne zanimaju (deathcore koji se objavljuje za Nuclear Blast...) morao sam da čujem kako Thy Art is Murder obrađuju Cannibal Corpse. Mislim, Hammer Smashed je jedna od najikoničkijih death metal pesama svih vremena i naravno da je TAIM odavljuju. Eto!

https://fitforanautopsy.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
https://malevolenceriff.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
https://youtu.be/fcCz-571KCk

Italijani Devangelic, sa svojim četvrtim albumom, Xul, nude brutalni, tehnički death metal za ljubitelje ove forme. Nema ovde previše inovativnosti, ali Devangelic su izuzetno usavršili svoj izraz pa pišu dobre, eksplozivne pesme i izvode ih beprekorno. Nemilosrdni blastbitovi sipaju sa svih strana, gitare preteći zuje bez prekida a duboki, moćni vokal dolazi odozgo, pa onda to sve preseku ukusne solaže. Ne,velim, mnogo inovativno, ali veoma korektno:

https://devangelic.bandcamp.com/album/xul

Ni njemački Stillbirth ne ubijaju se od neke inovacije na svom osmom (!) albumu, Homo Deus no, ako ste voleli njihova izdanja za Unique Leader, novi album je sasvim na liniji. Dakle, ovo je brutalni, betonski tvrdi death metal sa malo deathcore mirisa i pesme su napisane i izvedene više nego korektno. Album je konceptualni i nudi nastavak priče sa prethodne dve ploče, pa, evo, ako vas zanima šta je bilo dalje, navalite:

https://stillbirthofficial.bandcamp.com/album/homo-deus

Dobro zvuče Burning Palace iz Kalifornije na svom promotivnom demo-snimku, 2023 Promo a koji im je prvi objavljen materijal posle debi albuma iz 2020. godine. Ovo je progresivan death metal sa podužim pesmama i dosta lepih ideja a da opet i krljački deo pogodbe biva ispoštovan do maksimuma. Dve kompozicije koje se ovde čuju imaju i dobru atmosferu i fine aranžmane i zanimljive rifove i da je ovo producirano samo za mrvicu skuplje moglo bi odmah na album. No, Burning Palace ovim svakako najavljuju velike podvige u skoroj budućnosti pa to sad treba dočekati. Plaćate koliko želite:

https://burningpalaceofficial.bandcamp.com/album/2023-promo

Noxis iz Klivlenda još nemaju propisan album, samo masu demo, EP i split izdanja, ali ako je suditi po izvrsnom živom albumu, Live At Joe's Garage više su ga nego zaslužili. Ova trojka odličnih muzičara krlja pošteni, znojavi, podzemni death metal sa puno tehničkih kvaliteta ali bez fiksacije na tehniku, sa puno zlih rifčina i mračne atmosfere ali bez mnogo teatralne glume i pozeraja. Ovo je prosto krljački, mošerski death metal za šutku i samopregornu meditaciju posle šutke, old school ali čak ni nametljivo odl school, nego prosto – death metal. Sjajno:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/live-at-joes-garage 

Australijski Ecdysis su osnovani prošle godine i posle dva singla imaju prvi EP, Hex. Ovo je prijatan, melodičan death metal sa ,,tech" komponentom ali i popriličnom koičinom ,,blackened" estetike. I, da se dogovorimo, nije to sasvim po mom ukusu kao što nije ni vrlo nedinamičan mastering, ali Ecdysis dobro sviraju i pišu kvalitetno pa se ovde itekako ima šta čuti.

https://ecdysisadl.bandcamp.com/album/hex

Nemačko-italijanski Nekus su na sasvim drugoj strani, sa kavernoznom, od noći crnjom verzijom black-death-doom metala. Debi album, Sepulchral Divination zvuči kao da je ne samo snimljen u grobnici nego da su ga tamo i pisali i vežbali. Hermetično, mračno, raspadajuće:

https://youtu.be/S8BqQ6h7bMk

Sijjeel iz Saudijske Arabije su prošle godine izdali vrlo zapažen debi album a sada imaju EP sa dve pesme, The Concurrent Cycle i, pa, odlično je. Ovo je brutalni death metal koji ima i gruv i tehniku i agresivnost i raznovrsnost i ne iscrpljuje se samo u sipanju teških rifova. Iako se ne radi o nekoj direktnoj imitaciji, Sijjeel me podsećaju na Suffocation po tome kako promišljaju aranžmane ali i po visokom nivou tehnike koji, pak, nije u fokusu pesama. Veoma, veoma dobro:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/the-concurrent-cycle

Stižemo do kraja i na redu s uheavy metal i krosžanrovska izdanja. Finski Säteilijä sviraju moderan, melodičan hard rok i album, pretpostavljam prvenac, nazvan isto kao i bend nudi punokrvnu svirku i osam lepih pesama energčnog, mišićavog zvuka. Ovo mi je prijalo daleko više nego što am očekivao jer Säteilijä naprosto ne poziraju onako kako je očekivano u, jelte, teškorokerskim vodama. Ovo nije mačo muzika ni na koji način već procesija finih, poletnih, melodičnih pesama kojima pevanje na Finskom odlično leži. Sve je to solidno producirano i pravi melem za uši:

https://sateilija.bandcamp.com/album/s-teilij

Da li vam se dešava da slušate metal i pomislite ,,dobro je ovo ali bilo bi još bolje da ima hurdi gurdi"? E, pa, poljski keltski metal septet Vailos je aniticipirao ovu vašu pomisao i izdao svoj prvi EP, Battle Queen prošlog vikenda. Tada sam samo letimično poslušao ovo izdanje i preskočio ga u pregledu ali sam mu se sada vratio i... pa, meni se ovo ne dopada naročito, ali ima šarma. Keltske melodije u osnovi, nežno, melodično pevanje Yanitte Mikhalskaye i pomenuti stari instrument (plus citra i klavijature) su dopadljivi elementi ovog izdanja, dok mi sam ,,metalski" sadržaj deluje pomalo nemaštovito, delom i zbog produkcije. No, ima ovde lepih ideja i verujem da će neko manje terminalno namrgođen od mene naći razloga za sreću:

https://vailos.bandcamp.com/album/battle-queen

Ukrajinski Отець načelno nije po mom ukusu, ali EP к​о​с​м​о​с u dovoljnoj meri insistira na kombinovanju raznih žanrova u jendu skladnu celinu da to slomi moj otpor ka melodičnom, ekspresivnom roku koji je u osnovi ove muzike. Ovde ima svega, horova, saksofona, sintetičkih orkestracija i pesme su umešno napisane da sve te disparatne elemente lepo utkaju jedne uz druge ne bi li se dobila smislena celina. Teatralno, svakako, ali dobro producirano i interesantno.

https://otetss.bandcamp.com/album/--2

Poljski Veriti Ritus su negde između (post) blek metala, post metala i doom metala pa njihov debi album treba da čuju ljudi koje zanima komunikativna ali mračna muzika, koja ima osećaj za dinamiku i narative. Defixiones je lepo producirana, atmosferična ploča sa pevanjem na engleskom i poljskom pa, eto, odvojite malo vremena:

https://veritiritus.bandcamp.com/album/defixiones

Stigao je i taj novi Númenor, ceo sastavljen od obrada Blind Guardian. I mislim, respekt za Marka Miranovića i njegovo obožavanje Blind Guardiana koje je porodilo ovaj projekat, ne samo kao simbol ljubavi prema uticajnom power-metal sastavu već i kao strastven rad koji je inspirisao i druge. Hoću reći, ovde nemamo samo Hansija Kürscha na poslednjoj pesmi već na albumu gostuju i članovi Sabatona, Morgane Lefay, Twilight Force... Respekt i ništa drugo. E, sad, što se tiče same muzike, meni je sve ovo, naravno, JAKO prijatno, mada pošto bend naravno ne beži predaleko od originala, svakako je fer postaviti pitanje zašto biste slušali Tales From the Edge of Time a ne neki od albuma Blind Guardian. No, preslušavanjem albuma svakako se može argumentovati da beogradski projekat unosi sasvim dovoljno sopstvenog karaktera u formulu i da ovde nemamo na programu puko sikofanstko imitiranje originala već male ali značajne varijacije koje pesmama daju novi život. Meni svakako ovo lepo leži.

https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/tales-from-the-edge-of-time

Children of the Reptile iz Severne Karoline su epski hevi metal bend sa već trećim albumom, Heavy is the Head. I, dobro je ovo. Mislim, ima tu teatra i predigre i hvatanja zaleta ali kada Children of the Reptile zasviraju odistinski, bude to fina cepačina. Burner i Silent Circle su par numera gde bend vrlo autoritativno pokazuje sposobnosti da svira i brzi, trešerski a onda i poletni, melodični, glamerski heavy metal i da i jedno i drugo bude vrlo umiljato za uho. Sviđa mi se:

https://cotr.bandcamp.com/album/heavy-is-the-head

Paul Gilbert iz Mr. Big/ Racer X je snimio album nazvan The Dio Album gde gomilu pesama  iz opusa pokojnog Ronniea Jamesa Dia radi u instrumentalnim verzijama, gitarom simulirajući Diove vokale. I, uh, ovo zvuči odlično. Mislim, Gilbert je sjajan gitarista naravno, a trebalo mi je samo dvadesetak sekundi Neon Knights da shvatim da mi se ovo dopada. Produkcija i svirka su izvrsne, Gilbertovo fraziranje izuzetno a izbor pesama (iz opusa Rainbow, Black Sabbath i Dia samog) je, naravno, besprekoran. Old school likovi i matorci poput mene da obrate pažnju:

https://paulgilbert.bandcamp.com/album/the-dio-album

Edinburški trio healthyliving je negde na sredini između doom metala, alernativnog roka i gitarskog nojza a aktuelni album, Songs of Abundance, Psalms of Grief zvuči jako samouvereno na tom mestu. I zvuči generalno jako, ovo su  lepo napisane rok pesme koja spajaju spontanost izvedbe i promišljenost aranžmana, imaju suptilnu, kvalitetnu produkciju i fenomenalnu pevačicu Amayu López-Carromero kao tajni adut. Izvrsno, maštovito, atmosferično i veoma preporučljivo svima koji vole te spojeve doom metala sa nemetalnim žanrovima:

https://healthylivingband.bandcamp.com/album/songs-of-abundance-psalms-of-grief

Australijski Lo! spajaju sludge metal, hardcore i posthardcore sa malo post metal i blackened estetike na svom četvrtom albumu, The Gleaners. Ovo je besna, ali pažljivo pisana ploča vrlo energične svirke, sa masivnim ali opet odmerenim zvukom tako da slušaoca ne preplavi baš sa prvim taktom. Što je dobro jer Lo! pišu zanimljive pesme i imaju puno načina da vam nanesu bol ali i da vas zaintrigiraju. Odlično:

https://lookandbehold.bandcamp.com/album/the-gleaners

Recimo da Kanađani Medevil sviraju power metal. Njihov drugi album, Mirror in the Darkness je meni zapravo negde izmešu thrash i heavy metal formata, sa melodičnom ali oštrom svirkom, vokalima koji su grubi ali i sami imaju melodičnost, i pesmama koje vole gruv i u njega agresiju ubacuju odmereno. Ne mogu da kažem da mi se ovde sve dopada ali Medevil me svako malo prijatno iznenade pa album apsolutno vredi da se posluša:

https://medevil.bandcamp.com/album/mirror-in-the-darkness

Godflesh najavjuju novi album, Purge, EP-jem Nero koji ima četiri verzije naslovne pesme. Ako volite Godflesh, pogotovo njihove izlete u plesniju muziku, ovo je to – jedan sladak, pocupkujući komad sa škripećim gitarama, Justinovim besnim urlanjem i industrijskim plesnim ritmom za lom i nirvanu. Vrlo lepo, naravno:

https://godflesh1.bandcamp.com/album/nero 

Za vrhunski speed metal sadržaj ali i album nedelje su nam danas odgovorni Black Denim Rage, a koje pratimo još iz faze kada su bili demo bend i mnogo obećavali. Debi album, State of Emergency sada ta obećanja ispunjava sa deset himničnih, MOĆNIH speed metal zakucavanja pravo u oko. OK, nije da ne mogu da zamerim ponešto, na primer taj previše ,,plastični" bubanj, ali gitare su MOĆNE a ovi momci sa Floride pišu (i sviraju) pesme kakve bi bio ponosan da potpiše bilo koji bend iz osamdesetih. A oni osamdesetih još nisu bili ni rođeni. Apsolutna proslava:

https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/state-of-emergency

[Krsta Klatić Klaja]

nova metalika užas
https://youtu.be/YF4ahuwLk2U

[Meho Krljic]

Nije uopšte tako loše. Mislim, nikako nije među najboljim njihovim albumima (ali meni ništa posle 1988. godine i nije među njima), ali sinoć sam sedeo u bioskopu u Galeriji i slušao ceo album i sasvim je to slušljivo. Pesme su naravno, previše aranžirane, dakle, sve su maltene duže nego što treba sa previše sviranja na silu, ali ima tu štofa, ne mogu da kažem.

[Meho Krljic]

E, pa, ove nedelje je izašla nova Metallica, a što je nesumnjivo DOGAĐAJ nedelje, ali nikako i album nedelje. Za razliku od mnogih reakcija koje sam čuo, moji su utisci o ovom albumu uglavnom povoljni, uz, naravno, ogradu da kad od benda ne očekujete ništa, onda ste zadovoljni i malim. No, meni je svakako ovaj album slušljiv uz očiglednu opasku da je mogao da bude skraćen bar pola sata i da time bude značajno bolji. No, izašlo je ove nedelje i mnogo muzike koju vredi da čujete čak i ako ne marite za Metaliku baš ni malo. Mnogo MNOGO muzike. Ajmo ajde:

Blek metal? Blek metal. Samo što sam se prošle nedelje pozitivno izrazio o kanadskom humorističkom blek metal projektu Chasse-Neige, vredni J. Larché snimio je novi demo EP. I dalje tematski orijentisan na kvebečku klimu, četvrti EP (ove godine) zove se Fuck le Printemps! i, naravno, nudi još tri lepe pesme energičnog, sirovog a melodičnog blek metala koji čoveka pozitivno uzdigne iako ima u sebi i dozu melanholije. Ovom projektu vrlo prija taj kućni nivo produkcije, a autor nema problem da izbacuje pristojne pesme na svakih par nedelja tako da, zapratite ovog momka:

https://chasse-neige.bandcamp.com/album/fuck-le-printemps

Francuski Hyrgal ima novi EP, Session fun​é​raire anno MMXXIII i ovaj bend  sa već tri albuma iza sebe ovde zvuči vrlo zrelo i ubedljivo. Naravno da je sve to taj moderniji, melodičniji blek metal  kakav se danas svira ali Hyrgal imaju interesovanje za mitologiju i okultno pa je i njihova muzika manje ,,emo" a više okultna, a pesme su pisane jako dobro, i odsvirane sa ubitačnom energičnošću. Još i dobra produkcija i ovo je odličan paket modernog, snažnog blek metala za svako uho:

https://hyrgal.bandcamp.com/album/sessions-funeraires-anno-mmxxiii
https://ladlo.bandcamp.com/album/session-fun-raire-anno-mmxxiii

Odlično zvuči Thuastur iz Džordžije na novom EP-ju, nazvanom Beckoning The Crypt. Snimljen pola decenije nakon debi EP-ja, novi materijal pored blek metala koji je ovde u osonovi, ima i elemente death metala, sa pesmama koje su pune atmosferičnih, ali onako, evokatvnih, filmskih rifova i dobre, energične svirke. Gregorio Franco koji ovo sve pravi ima talenta za pisanje pesama i produkcija mu je solidna pa sam ja uživao slušajući ovaj energični, brzi metal:

https://thuastur.bandcamp.com/album/beckoning-the-crypt

Oh, novi album kineskog jednočlanog Ὁπλίτης? A prvi je izašao na novogodišnju noć, pre manje od četiri meseca? Neki ljudi su prosto odgovorni pa tako i mladi Liu Zhenyang, inače poznat po takođe jednočlanom projektu Vitriolic Sage. Elem, novi album njegovog novog projekta Ὁπλίτης se zove Τρωθησομένη i ovo je još masa nezaustavljivog progresivnog ali UNIŠTAVAJUĆEG blek metala. OK, naravno da ovde ima još dosta stvari koje treba da legnu i sazru i sve to, ali Liu Zhenyang i dalje zvuči apsolutno DIVLJAČKI ali ne bez plana i programa i njegove pesme, mada su aranžmanski nepoćudne i povremeno haotične, imaju jasno izražene centralne ideje i te ideje čoveka zgrabe i ne puštaju. Album se daje po ceni koju sami odredite ali ovo apsolutne treba makar preslušati ako sebe  ikako smatrate ljubiteljem ekstremne umetnosti:

https://hoplites.bandcamp.com/album/--3

Takođe iz Kine su Urizen Society, očigledno poštovaoci Vilijema Blejka (ili igre Devil May Cry V, a što se u statistici svodi na solidno veliko preklapanje populacije) i simpatičan simfonijski blek metal sastav. Bend je aktivan od 2019. godine a Solium Ardens: The Ring of Coagula mu je drugi album i ovo je vrlo dopadljiv, vrlo teatralan blek metal koji pritom svoje simfonijske ambicije pakuje u svedeniju produkciju i aranžmane nego što bi čovek očekivao pa sve zvuči intimnije i meni odmah lepše od proseka. Pesme sa svojim horovima i orkestracijama svakako pružaju potrebnu atmosferu ali su teme fine, maštovite, povremeno utemeljene na folkloru i ulaze pod kožu. Vrlo lepo, a proširena i malo skuplja verzija albuma daje i pesme u samo orkestarskim aranžmanima za sladokusce i pervertite:

https://vrzn.bandcamp.com/album/solium-ardens-the-ring-of-coagula
https://vrzn.bandcamp.com/album/solium-ardens-the-ring-of-coagula-the-ring-of-coagula

Ruski trio Beyond The Grave napustio je domovinu zbog, nagađam, celog sranja oko rata u Ukrajini, sankcija itd. i nastanio se kod nas, u Srbiji. Prvi album u dijaspori, Let There Be Destruction je vrlo ubedljiv i energičan i dopašće se ljubiteljima švedskog blek metala po Dark Funeral, Setherial i sličnim mustrama. Nisu Beyond The Grave, dakle, ovde naročito originalni ali su dobri sa vrlo sigurnim sviranjem stila koji su odabrali, dobrom produkcijom i pesamama koje, rekosmo, ne umiru od originalnosti ali apsolutno rade posao. Meni je ovo, naravno, jako simpatično:

https://beyondthegrave.bandcamp.com/album/let-there-be-destruction

Bugari BLACK:I svojim albumima daju vrlo nepamtljiva imena pa se drugi, upravo izašao, zove  Kimah Elenu Su'ati Bahlu. I sve pesme su na istom, hm, jeziku pa je ovo vrlo ezoteričan, mističan blek metal inspirisan alhemijom i egzotičnim filozofskim školama. Ali, mislim, muzički je dobar i ne TOLIKO egzotičan, ovo je fin, glasan, srednjetempaški blek metal sa puno agresije ali i dovoljno atmosfere da svi budemo zadovoljni. BLACK:I rade, što se mene tiče, u svetloj tradiciji Mayhema i Emperora a za to uvek imam vremena:

https://black0alch.bandcamp.com/album/kimah-elenu-suati-bahlu-2

Wesele je novi poljski blek metal projekat čoveka po imenu Rafał Chruścicki i prvi album, Fine de si​è​cle je maštovita, rekao bih tipično poljski atmosferična ploča. Wesele je manje melodičan i emotivan od prosečnog poljskog izdanja ali su pesme veoma dobro napisane i producirane pa je pravo zadovoljstvo upustiti se u ove mračne atmosfere i kreativne aranžmane:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/wesele-fin-de-si-cle

Za Unhallowed se ne zna odakle su, a ovo nije jedan od već postojećih bendova sa ovim imenom već nova postava, koja svira od 2021. godine. Minialbum Awaken The Black Flameima šest oštrih, napadačkih pesama blasfemičnog ali i dalje donekle melodičnog blek metala koji će prijati i old school i new school publici. Unhallowed imaju produkciju kakvu ja ne volim, bučnu a razmazanu, ali pesme su im dobre a izvedba ubedljiva pa ove ljude vredi čuti i držati na radaru:

https://unhallowed-band.bandcamp.com/album/awaken-the-black-flame
https://folterrecords.bandcamp.com/album/awaken-the-black-flame

Stories Bones Tell su Francuzi i imaju vrlo pristojan debi album, Of Worlds Long Gone, Ekipa je osnovana 2020. godine ali članovi već imaju iskustva sa drugim bendovima pa se i ovde čuje jedan zreo a opet ne prezreo moderni blek metal sa dosta amtosfere i melodije. No, ima tu prilična količina spontanosti i ličnog izraza i ovo nije samo još jedan album za rastuću gomilu meloblack izdanja koja se čuju jednom i zaboravljaju. Stories Bones Tell imaju šmeka više od proseka i lep zvuk i vredi ih poslušati:

https://storiesbonestell.bandcamp.com/album/of-worlds-long-gone

Kalifornijski All Hell stručno spajaju black metal, rokenrol, malo southern gothic šmeka i panka pa je novi EP, All Hail the Night sa svojih šest pesama vrlo prijemčiva ponuda. All Hell uspevaju da zvuče i razoružavajuće sirovo i jednostavno, a opet sofisticirano i maštovito, nudeći pankerski neposrednu  a opet mudro odmerenu muziku za širok spektar publike:

https://allhell.bandcamp.com/album/all-hail-the-night

Prijatno iznenađenje je za mene debi album filadelfijskih Wild Beyond, takođe nazvan Wild Beyond, kod kog blek metal osnova dolazi uz interesantne thrash i death nadgradnje. Wild Beyond nisu nametljivo progresivno orijentisan bend, ali pesme im jesu napisane tako da se pobegne od klasične rok matrice i da se pronađu nove forme da se u njih utoče nervozni rifovi i brzi ritmovi. Dobra produkcija, takođe, sa toplim, organskim zvukom u kome je bas-gitara pogotovo lepa. Odičan, kreativan debi:

https://wildbeyond.bandcamp.com/album/wild-beyond

Idemo dalje, na doom metal, stoner rok, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Španski Lex Luciferi sviraju epski doom ali to je zapravo samo sporiji, melodični heavy metal. I ako volite heavy metal koji ide otmenim sporim tempom i ima melodične, klin vokale preko snažnih, asertivnih rifova, minialbum La sombra del cuervo će vam biti simpatičan sa svojih šest komada. Imaju Lex Luciferi još da sazrevaju, kako kompozitorski, tako i produkcijski ali ovo je sasvim prijatno za moje uho:

https://lexluciferi.bandcamp.com/album/la-sombra-del-cuervo

Simpatični su Finci Kaira sa svojim progresivnim, glasnim doom death zvukom. Bend je nastao tokom pandemije, prvo kroz onlajn kolaboraciju nekolicine iskusnih likova a posle nekoliko singlova stiže nam i prvi EP sa tri pesme, Seitsem​ä​n. I prijatno je ovo, onako kinematično i dostojanstveno, bez preterane teatralnosti, sa pesmama koje imaju i atmosferu i rif, sve to bučno a ne sad kao nešto agresivno. Lep materijal i sve preporuke:

https://kairaband.bandcamp.com/album/seitsem-n

Hailshot iz Indijane imaju novi EP, Age of Filth, sa dve pesme besnog, glasnog, energičnog sludge/ core zvuka. Ovo je mišićavo, enregično a gruverski, bez mnogo smaranja, sa pesmama koje su napravljene da vam ne gube vreme postavljajući svoje teze nego da odmah ulete u klinč i nabadaju glavom. Solidna a jeftina produkcija, puno zlovolje ali i neočekivanih melodičnih pasaža, meni vrlo prijatno:

https://hailshot.bandcamp.com/album/age-of-filth-ep

Recimo da su i losanđeleski Where The Body Lies negde na liniji sludgecore izraza. EP Where The Body Lies ima četirti pesme mišićave, agresivne svirke koja je ipak vezana i za tribalne, sporije i srednjetempaške ritmove, a dopušta i tračcima atmosfere i melodije da prodru kroz distorziranu tamu pa je ovaj debi za moje uho zanimljiv i obećava interesantnu budućnost. Solidno producirano, dobro odsvirano a naplaćuje se u skladu sa vašim željama:

https://wherethebodylies.bandcamp.com/album/where-the-body-lies-ep

Ahhhh, novi Void King? Lepo! Bend iz Indijanapolisa je preskočio celu pandemiju i donosi nam The Hidden Hymnal, svoj novi album, nudeći lepo pripremljeni doom metal sa niskim štimom, psihodeličnim rifovima ali i melodičnim, energičnim pevanjem. Fina je to kombinacija hermetičnog zvuka i ekspresivne svirke, a pesme su hipnotične, spore ali gruverske i kod benda se čuje značajan napredak u koncepciji za ove četiri godine. Meni vrlo prija:

https://voidking.bandcamp.com/album/the-hidden-hymnal

Američki Hashishian spremaju drugi album ali dok ga ne spreme, EP Kingdom of Kush je tu da utaži glad za JAKO izdrogiranim rifovima, sporim, hipnotičnim ritmom i skoro subliminalnim vokalima. Hashishian su toliko psihodelični da možete da se uradite samo od gledanja u omot ovog izdanja a slušanje muzike garantuje izmenjeno stanje svesti. Lepo, prijatno, jeftino a efektno:

https://wetrecords.bandcamp.com/album/kingdom-of-kush

Sardinijski 1782 na svom trećem albumu Clamor Luciferi posle melanholičnog uvoda na orguljama kreću sa valjanjem najcrnjih, satanističkih faziranih rifova kojih mogu da se sete. Ovo je brutalno težak, brutalno drogiran i paklu veran stoner-doom metal za ljude koji vole da se napuše hašiša i gledaju stare horor filmove na VHS-kasetama. Heavy Psych Sounds records koji ovo objavljuje je garant kvaliteta iako je ovo lako moglo da izađe i za neku manju firmu tipa Electric Valley. Svakako poslušati sa pažnjom:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/1782-clamor-luciferi

Međunarodna funeral doom atrakcija Mesmur ima novi album, i Chthonic ima četiri pesme (plus intro) sporih, hermetičnih meditacija i atmosfera. Ovo je jeftino ali dobro producirana ploča čiji spoj šloki horora i melanholične podloge dobro radi i slušaocu daje program koji je spor ali ne isforsirano prespor, elegantan u svojoj sirovosti i prijatan u svom nihilizmu:

https://mesmur.bandcamp.com/album/chthonic


Class Traitor su iz Melburna i njihov debi album, Broken Energy Highway je baš BAŠ teška i mučna ploča abrazivnog sludge metala. Ima ovde i malo post-metal elemenata, notabilno u melanholičnijim harmonijama koje se povremeno čuju između surovih rifova i opresivnih disonanci, no, pretežni zvuk je taj brutalni, teški sludge sa pevačem koji je na pola puta između plača i psihotičnog vriska. Šest pesama, ali su dugačke i mučne, pa ako vam se sviđa da vam ne bude prijatno, Class Traitor su jako dobri u ovome što rade:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/class-traitor-broken-energy-highway

Za  ljubitelje epski napušenog stoner roka, tu je novi Faerie Ring. Drugi album ekipe iz Indijane zove se Weary Traveler i nudi četrdeset minuta prijatnog, drogiranog stoner zvuka sa toplim, teškim ali ne agresivnim gitarama, simpatičnim metal rifovima, melodičnim, nenametljivim pevanjem i generalno muzikom koja vas obavije prijateljskim, psihodeličnim fuzzom i grooveom dok ne otplutate daleko u svemir. Lepo:

https://faeriering.bandcamp.com/album/weary-traveler

Andromelin je jednočlani doom metal sastav iz Teherana a 369 mu je već drugi album ove godine. I sad, broj 369 je, jelte, značajan srpskim mističarima zbog Tesle itd. ali nevezano za to ovo je vrlo dopadljiv, mada naravno vrlo kućni materijal. Ali, kućna produkcija je ovde sasvim adekvatna i Mohammad Tajik ispurčuje intimnu, melodičnu, neposrednu i naivnu (u najboljem smislu) muziku uz koju se tuguje sa osmehom na licu:

https://andromelin.bandcamp.com/album/369

Pređimo na brži teren, dakle, thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. A za početak: Srbija. Atomic Fault su iz Beograda i njihov thrash metal na prvom EP-ju, Lobotomized je tačno ono što bih ja naručio u hipotetičkoj kafani gde možete da naručujete metal. Ovo ima četiri pesme old school krljačine koja u klasičlan thrash dodaje malo death metala i hardkora, ne filozofira mnogo nego rastura iz sve snage, brije oštrim rifovima, poliva brutalnim vokalom i udara brzim ritmom. Sve to ima jednu prijatnu demo estetiku u zvuku i svirci i to, naravno, znači i da Atomic Fault imaju još da sazrevaju i da se peglaju, ali u OVOM trenutku oni nude zdrav, izrazito zarazan thrash koji mene jako loži. Plaćate koliko želite a ŽELEĆETE ovaj komad '80s šmekerstva:

https://atomicfault.bandcamp.com/album/lobotomized

Crsytalized je prvi album budimpeštanskih Iron Steel i, OK, to ime deluje kao da se neko zajebavao, ali ova tri mađarska momka cepaju vrlo pristojan speed metal sa pankerskim, jelte, naklonom. Muzika je jednostavna ali ne glupa, zvuk jeftin ali ne loš a pesme su kratke, ekonomične i jebačke pa su mi Iron Steel bili simpatični, tako nekako idealno primitivni i šarmantni:

https://ironsteel.bandcamp.com/album/crystalized
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/crystalized

Deimos' Dawn su iz Berlina i ova četvorka uprkos poodmaklim godinama (i postojanju od 2017. godine) ima debi album, Anthem of the Lost. Iskustvo se svakako čuje (pevač Marc Grewe je bio ili i dalje svira u masi bendova, uključujući Morgoth ili Leper Colony) pa je ovo album kvalitetnog, dobro napisanog thrash metala koji ne kopipejstuje ista ideje i rešenja iz pesme u pesmu već ima raznovrsnost i smisao za sekvenciranje albuma. Dobar zvuk, dobar, jelte, fazon, dobar album:

https://www.youtube.com/watch?v=d6613Ip4CFA

Ruski Rat Eater je, kako i sam kaže na svom Bandcampu: ,,One Person's Project. 18 Age." Ali ko god da je ova mlada osoba, ima talenta. Demo No Mercy Again nudi surov, srednjeprugaški thrash metal koji pizdi zbog rata, poliva jakim rifčinama, cepa, dere se i generalno besni. Vrlo dobra kućna produkcija, nula filozofiranja, samo kidanje i jake solaže:

https://rateater.bandcamp.com/album/no-mercy-again

The Moan of Anguish je prvi snimak italijanskih trešera Expired posle osam godina diskografske pauze. I, mislim, korektan je. Ovo je singl sa dve pesme koje nisu sad nešto maštovite ili  inovativne ali Expired nude dve mišićave, razrađene thrash metal kompozicije sa kvalitetnom svirkom i produkcijom i obećavaju nove avanture. Lepo, a ako vas omot sa tužnim jagnješcetom ne dirne do suza, pa, vi ste monstrum:

https://expiredthrash.bandcamp.com/album/the-moan-of-anguish

Isto iz Italije su Awaken The Night ali njihov EP The Watchers nudi prljaviji, haotičniji pogled na thrash metal. Ove četiri pesme su onako, sirove, istraživačke, sa rasponom od horor atmosfere do maničnog krljanja a meni to sve zvuči vrlo prijatno, vrlo old school i iskreno.

https://awakenthenight666.bandcamp.com/album/the-watchers-ep

Acromizer iz Barselone nude vrlo zabavan, mišićav a melodičan thrash metal program na svom trećem albumu, Reborn. Ovo je na neki način i konceptualna ploča, sa svakom pesmom koja govori o jednom ljudskom atributu koji kreira društvene probleme (krivica, gnev, podlost, strah, zavist itd.), a pesme su vrlo raznovrsne sa maštovitim aranžmanima i dobrom produkcijom. Malo se treba navići na pevanje gitariste Eduarda Juanesa, ali ako ovu prepreku uspešno savladate, Acromizer nude dosta zadovoljstava:

https://acromizer.bandcamp.com/album/reborn-2

I ajmo sad... Metallica je, dakle, izdala jedanaesti album (tek!) i 72 Seasons sam preslušao u bioskopu, posvećujući skoro dva sata svog života novom opusu benda koji je odavno prestao da bude naročito interesantan za mene (i povremeno vrlo smaračkim objašnjenjima članova benda za svaku pesmu kako je BAŠ OVA kul i odlična i treba da se pažljivo sluša). No, prizor klinaca od 13 godina u Metallica majicama uzbuđenih da prisustvuju svojoj prvoj premijeri novog albuma jednog od najvećih rok bendova ikad, pa, to je svakako doživljaj. Takođe, svakako je prijatno što Metalika na ovom albumu nudi prilično organski spoj svojih uticaja, od bluziranog, stonerskog teškog roka i blacksabbathovskog proto-dooma, preko Motorheada pa sve do, jelte NWOBHM klasike. Neke pesme vrlo jasno omažiraju Diamond Head ili Deep Purple  (slušajte Kirkov solo u Screaming Sucide sa direktnim citatom Strange Kind of Woman) i ovo je sve Metallica koja se prirodno okreće svojim korenima i bez eksperimentalnih ambicija naprosto svira ono što voli. Uz Jamesove tekstove koji su naglašeno reflektivni i nose tragove njegovog najnovijeg skidanja sa alkohola i generalnih lomova u privatnom životu, ploča zvuči iskreno i lično na svim planovima. Naravno, zvuči i dobro u smislu samog zvuka i miksa i s obzirom da je ovo rifaški, znojav album, mogu da kažem da sam dobio više nego što sam očekivao u pogledu slušalačkog užitka. Stoji da je ploča značajno predugačka sa svojih 77 minuta i da ovde može da se oseti da Larsova svedenost u tehnici bend koči u pogledu suptilnijeg aranžiranja kompozicija. Reszultat je (sem u poslednjoj pesmi koja ima dinamičke varijacije) da album može da zamori i tim ravnim, stalno istim intenzitetom svirke, sa pesmama koje se razvijaju samo horizontalno (a neki rifovi JESU intrigantno kompleksni) i gde Jamesovo poigravanje sa vokalnim harmonijama, Robov bas-gruv i Kirkove sinkopirane teme zaslužuju suptilnijeg ritmičara ispod svega. No, Metallica svakako nije svoje ime izgradila na suptilnim, višeslojnim kompozicijama već upravo na tom besomučnom gaženju napred svom snagom pa je u tom smislu i 72 Seasons jedan dosledan, i na kraju krajeva prilično kvalitetan iskaz benda koji se još nije umorio od rokenrola. Fer. Ipa, razumem i da su mnogi razočarani jer dobar broj pesama zvuči kao puko rasviravanje rifova sa aranžmanima koji su mogli da budu kompaktniji i efektniji – nešto što samo prvi singl, Lux Aeterna nudi i njegova ekonomičnost stoji u snažnom kontrastu u odnosu na relaksiranu rasviranost ali iblagu neusmerenost ostatka albuma. No, nekome će i to prijati.

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kLk0UGq8D3BWN6qOHgYQE_DogrfCZ2p4Y
https://youtu.be/Pe_ToLvaVV4

Ako spadate u tabor razočaranih novom Metalikom (a, za razliku od profesionalnih kritičara koji su album uglavnom ocenili pristojno, običan narod po internetu u primetnoj meri ima negativnu reakciju), vaša je sreća da je najbolji klasični treš metal bend sa Istočne obale izdao svoj dvadeseti album. Ne, pobogu, kakav Anthrax? Govorim o Overkillu, naravno. Bobby Blitz i njegova ekipa i u sedmoj deceniji svojih života isporučuju tvrd, energičan, beskompromisan thrash metal, čuvajući svoj klasični zvuk perfektno i perfektno ga apdejtujući za treću dekadu 21. veka. Overkill je uvek bio ,,rokerskiji" thrash, često nazivan Motorhedom thrash metala ali to nikada nije bilo nauštrb oštrine i čvrstine pa tako i Scorched ne pravi korak nazad u ovom smislu i zapravo nudi pesme koje savršeno mešaju melodični, himnični program sa klasičnim thrash nabadanjem (slušajte Goin' Home za rani primer ovog dobrog kombinovanja). Gde oni u sebi nalaze inspiraciju za ovako autentičan, prodoran zvuk, ne znam, kao što ne znam kako je Bobby očuvao svoj promukli, prodorni, autoritativni glas posle četrdeset i kusur godina vrištanja, ali Scorched nudi deset pesama opakih rifova i ubitačne ritmičke gimnastike uparenih sa evokativnim melodijama, pokazujući da thrash može da bude i ekspanzivan i pakleno moćan u isto vreme. Sjajno.

https://overkillmetal.bandcamp.com/album/scorched

Treba imati jaja pa biti thrash metal bend iz iste generacije a objaviti novi album istog dana kada i Metallica. Pored Overkilla na ovakav potez su se odlučili i nemački trešeri Holy Moses i svoj trinaesti album, Invisible Queen nam ponudili na konzumaciju bez stida. Ovaj bend je, naravno, uvek bio nešto više hardcore, nešto više underground od gornja dva, pa je i novi album brutalniji, brži, hermetčniji i progresivniji od onog što nude Amerikanci. I odličan je. Svirka je oštra disciplinovana, brza i tenzična a pesme pored klasične thrash paljbe imaju i ukusno ubačene noisecore disonance, mathcore jurnjave po vratu gitare i dezorijentišuće efekte u miksu. Naravno, zaštitni znak benda, pevačica Sabine Classen i dalje odozgo prosipa svoj moćni death lavež pa je ovo album izuzetno, ali IZUZETNO savremene i agresivne muzike za bend koji je započeo 1980. godine. Masivan respekt:

https://www.youtube.com/watch?v=BllcnpkSco8&list=OLAK5uy_nWyfkkXgUlw5IGCgFenNws909htEvxcyY

Cancel su, naravno teški, metalizirani hardkor bend pa još iz Švajcarske. A gadno krljaju. EP  World Of Hurt ima pet pesama surovog nabadanja, niskog štima, promuklih urljajućih vokala. Ovo je za mrvu više metal od prosečnog moshcore benda ali tu je sve to negde pa ako volite takav zvuk, Cancel ovaj EP daju po ceni koju sami odredite, a dobar je:

https://cancel.bandcamp.com/album/world-of-hurt

Sa imenom Life Gets Taken odmah znate da je i ovde na programu teški metalizirani hardcore. Bend je iz Kanzas Sitija, demo snimak se zove H816 Demo i ima tri pesme koje ubijaju težinom i mržnjom. Sporo, agresivno, ali spakovano u dobru produkciju i kratke kompozicije, ovo je odlično predjelo za neka buduća supstancijalnija izdanja grupe. A plaćate koliko god:

https://lifegetstaken.bandcamp.com/album/h816-demo

Auditory Anguish iz Kalifornije imaju EP  Tragedies Of Western Existence gde za dva dolara u tri pesme nudi superteški metalizirani hardcore na prelasku u grindcore. Ovo je nisko naštimovano, jako napucano u miksu i veoma agresivno sa mošerskim delovima koji su na granici slamming death metala, brutalnim vokalima itd. Ko voli, uživaće a pesme su kratke i ekonomične:

https://auditoryanguish.bandcamp.com/album/tragedies-of-western-existence

Burnt To Ash iz Australije hvale se da je njihov album Utter Fucking Destruction urađen 100% DIY a to uvek treba ceniti i pozdraviti mada je za mnoge muzičare danas to puka neminovnost a ne ideološki izbor. No dobro, Burnt To Ash sviraju prljav, ružan, nisko štimovan, HM2 pedalama pokretan crustcore pa se njihova ideologija ne dovodi u pitanje. Muzički ovo je klasičan D-beat bez mnogo ambicije da se odmakne od poznatog predloška ali ko to voli ovde će biti uslužen. Naravno, plaćate koliko želite:

https://burnttoash.bandcamp.com/album/utter-fucking-destruction

Poljaci Misguided su mi vrlo prijatni na albumu Condemnation, njihovom dugosvirajućem debiju. Ovo je neka prelazna forma između hardkora i death metala ali koja izbegava standardni srednjetempaški nabod-core i svira i brže i sporije od toga, nudeći muziku koja je hermetičnija ali uzbudljiva. Pesme su kratke i energične sa dobrom atmosferom i mošerskim program koji bi trebalo da zadovolji širok profil publike:

https://misguided0.bandcamp.com/album/condemnation
https://arcadian.bandcamp.com/album/misguided-condemnation

The Paraplegics iz Providensa na Rod Ajlendu su objavili svoj prvi ikada ekskluzivno digitalni EP, Hold My Beer i ovo je prijatan, sirov ali usviran i efektan hardcore-punk, brzog tempa, ložačkih refrena, prljave produkcije. Old school po prirodi ali ne staromodno po intencijama, ovo je zabavno i ugodno za slušanje na ripit:

https://theparaplegics2001.bandcamp.com/album/hold-my-beer-ep

Caos y Desolaci​ó​n e Nossa Realidade (4 Ways Split) je kratak, ekonomičan split EP između četiri južnoamerička grindcore benda. Dva dolaze iz Brazila, dva iz Argentine, svi krljaju brutalno ali korektno sa jeftinim ali prhvatljivim produkcijama i ovde se za jedan dolar dobija mnogo slasti:

https://impugned.bandcamp.com/album/caos-y-desolaci-n-e-nossa-realidade-4-ways-split

Za još južnoameričkog grindcorea stiže nam The Art of Surgery, split album između projekata Petiot i Lipoma. Petiot je još jedan projekat prolifičnog Brazilca Arthua najpoznatijeg po svom grindcore alter-egu Agamenon Project, ali ovo je, mada slično po zvuku, malčice pomereno ka goregrind delu spektra i na ovom izanju nudi deset finih, krljačkih grindcore komada većinski dužih od minut i sa sirovim ali funkcionalnim zvukom. Lipoma je isto jednočlani projekat, iz Njujorka i njegova strana je bliža klasičnijem goregrindu. Zvuk je čistiji ali time i malo ,,plastičniji" a pesme, iznenađujuće, melodičnije. Ko voli andergraund, da obrati pažnju:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/01-23the-art-of-surgery-petiot-x-lipoma-split

Kanađani Fâché su novi album izdali pre svega par nedelja a sada imaju split EP sa Chadhel i ovo je (barem na njihovoj strani) osam pesama vrhunskog grindcore krljanja sa veoma lepo napisanim pesama (od kojih ni jedna ne traje duže od 47 sekundi), funkcionalnim zvukom i megadžulima energije proteranim kroz iglene uši. Apsolutno poslušati ako volite grindcore a daunloud se naplaćuje po želji. Kakva je strana Chadhel? Ne znam, ovaj, takođe kvebečki projekat je još nije stavio na svoj Bandcamp ali pošto oni zvuče vrlo slično Fâchéu, verujem da će biti odlično:

https://fache.bandcamp.com/album/split-with-chadhel

A Deathgrave iz San Hozea nude prijatan, pankerski a disciplinovan grindcore/ deathgrind/ powerviolence na albumu It's Only Midnight. Album sadrži i pesme duže od tri minuta što je prilična egzotika za ovaj tip muzike, ali pričamo o dobro napisanom, vrlo solidno produciranom materijalu koji se pritom drži surove undeground estetike i jebe kevu iz sve snage sve vreme. Odlično:

https://deathgrave.bandcamp.com/album/its-only-midnight

Cave Moth sa Floride ODVALJUJU na albumu Paralytic Love koji sa svojih osam pesama traje manje od osam minuta. Ovo je grindcore koji je sebi upucao skoro letalnu dozu mathcore ambicije u sve vene koje je mogao da nađe i pričamo o osam minuta krvničkog razvaljivanja ali sa puno maštovitih rešenja u pesmama. Bend izdanje nudi po ceni koju sami odredite pa ne časite ni časa da ovaj kvalitet sebi priuštite:

https://cavemoth.bandcamp.com/album/paralytic-love

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Stahlkommandeur je minhenski death metal/ deathgrind sastav (Jednočlani? Verovatno.) sa lepim materijalom od četiri pesme na split kaseti sa bendom swords. Stahlkommandeur spaja težinu i monumentalnost švedskog death metala sa grindcore ekspresivnošću i to fino zvuči. Pesme su poduže, vrlo pristojno napisane i mošerski potentne a Stahlkommandeur sebe eksplicitno stavlja naspram fašizma i kapitalizma, što je još jedan plus. Swords, pak, više vuku na blek metal stranu nudeći energičan ali za mrvicu melodičniji materijal sa četiri kvalitetne, brze pesme. Sve u svemu odličan projekat a daunloud, naravno plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:

https://stahlkommandeur.bandcamp.com/album/stahlkommandeur-split-w-swords
https://swordsblackmetal.bandcamp.com/album/stahlkommandeur-swords-split

Jednočlani projekat sa Foklandskih ostrva, Bloodrust ima drugi album, At Glory's End i ovo je prijatan opus teškog, mesnatog old school death metala sa boltthrowerovskim rifovima i švedskim death metal ritmovima. Dakle, ne sad nešto inovativno, ali R Keenahan piše dobre rifove i solidne pesme u celini, ne zaboravljajući povremenu prijatnu melodiju sred agresivnog udaranja. Ovde mu je na bas-gitari pomagao Britanac Phil Wadey pa sve zvuči vrlo dobro i vredi da se posluša:

https://bloodrust-osdm.bandcamp.com/album/at-glorys-end

Škotsko-grčki Penny Coffin ima novi EP, Conscripted Morality sa četiri pesme energičnog death metala koji, istina je, ponegde radi direktne citate Cannibal Corpse, ali ima snage i vizije da u sve to doda malo progresivnih melodija. Sve je to mračno, hermetično, ali i mošerski energično i vredi da se čuje:

https://pennycoffindeath.bandcamp.com/album/conscripted-morality

Belgijski Pestifer datira još sa kraja prošlog veka, mada pod drugim imenom, a pod ovim su snimili već tri albuma. Defeat of the Nemesis je novi EP i ovo je pet pesama vrlo proggy, tehnički izvrsnog death metala koji ima i atmosferu i sviračke egzibicije ali pre svega ima pesme. Pestifer sa sobom nose jedan vrlo old school dah, kao da ste ukrstili Morbid Angel i Death i to je vrlo omamljujuća kombinacija i u 2023. godini. Fina produkcija i generalno vrlo dobar materijal koji izlazi tek naredne nedelje ali se već sada može preslušati:

https://pestifer-band.bandcamp.com/album/defeat-of-the-nemesis
https://youtu.be/i5hiVfuP_eA

Johnny Petterson i ove nedelje ima novi album, ovog puta sa postavom Rotpit u kojoj sviraju još dva člana nemačkih Revel in Flesh. Debi album ove švedsko-njemačke momčadi zove se Let There Be Rot i u najmanje iznenađujućim vestima, u pitanju je atmosferični old school death metal. Petterson svira i bas i gitaru ovde a pesme su mračne, sirove, dementne i, ko voli štroku, vrlo prijatne. Povaljajte se u ovom blatu ako ste metalac od porekla:

https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/let-there-be-rot

Kad smo već kod truleži, teksaški Fleshrot su prošle godine objavili debi album, Unburied Corpse a sada su pustili na Bandcamp Unburied Corpse Promo, to jest demo snimak sa tri pesme pripremane za album. Ovo je sirov, prljav i mračan old school deth metal, kanalizacionog mirisa i istog takvog šarma. Ali, da bude jasno: IMA šarma.

https://fleshrottx.bandcamp.com/album/unburied-corpse-promo

Debi album čileanskih Putrid Yell je jedan solidan komad teškog, old school death metala priključenog na HM2 distorziju i namernog da sve najbolje lekcije dvedesetih godina pređe ubrzanim režimom rada na vaše slušalačko zadovoljstvo. Consuming Aberration, kako se album zove je kruna desetogodišnjeg dosadašnjeg rada i iterativnog unapređivanja svirke i zvuka kroz brojne demo snimke pa je ovo vrlo zreo materijal, bez traženja pravog zvuka i bez generičkih, nepromišljenih rifova. Putrid Yell ovde nude čistu krtinu i zavređuju i vaše vreme i vaš novac:

https://putridyell.bandcamp.com/album/consuming-aberration

Za ljubitelje slama, tu su mladi Field Dressed iz Oklahome čini istoimeni EP nudi neodoljivo jendostavan, vrlo hardcore slamming death metal. Ovo je svedeno na najesencijalnije elemente, sa muzikom sklopljenom praktično od čistog gruva i vokala koji su puka tekstura, sa tekstovima i semplovima vezanim za lov na jelene i mada Field Dressed teško da će sa ovakvom muzikom uskoro nastupati kod Džimija Kimela ili nekog sličnog, ne mogu da se otmem šarmu ove jednostavne, neposredne muzike:

https://fielddressed580.bandcamp.com/album/field-dressed

A slamming death metal publika je solidnih šest godina čekala da portugalski Analepsy kreira nastavak za svoj izvrsni prvenac Atrocities From Beyond (iste te, 2017. godine je izašao i split album sa norveškim Kraaniumom). E, pa, Quiescence je pred nama i verujem da je ovo kristalizacija zvuka koji je bio vrlo prisutan i pre šest godina i Analepsy su ovde više brutalni tech-death sa melodičnim izletima nego što se fetišistički usredsređuju na slemove. Slemova, naravno ima, ali ovo je sada muzika koja ih koristi kao začin radije nego kao glavno jelo, usredsređujući se na kompleksnije, ambicioznije aranžiranje. Zvuk je, takođe kristalno čist i muzika generalno komunikativna i razgovetna pa Analepsy ovde bez ikakve sumnje gađaju daleko, DALEKO širu publiku od slem hardkora ali, s obzirom na kvalitet pesama, mislim da to neće biti problem.

https://analepsy.bandcamp.com/album/quiescence
https://analepsy.bandcamp.com/album/quiescence-the-instrumentals

Za hermetičnije čitanje brutal death metal formule, tu je novi Infecting The Swarm. Treći album nemačkih brutalista dolazi posle sedam godina pauze i Pulsing Coalescence nudi beskompromisan program, sa gustim, tvrdo odsviranim pesmama gde se rifovi sviraju užurbano, sve se obilno poliva blastbitovima visokog BPM-a, a vokal je maltene potpuno neljudski. Infecting The Swarm nisu deca i njihova muzika ima u sebi dosta sofisticiranih tema, melodija, rifova i harmonskih diverzija, ali sve je svirano na granici ljudske dosežnosti pa će u albumu, dobro napisanom i produciranom, uživati pre svega tvrdo jezgro brutal death metal publike:

https://infectingtheswarm.bandcamp.com/album/pulsing-coalescence

Death metal poslastica ove nedelje je novi album VoidCeremony. Njihov prethodni album za 20 Buck Spin, Entropic Reflections Continuum: Dimensional Unravel sam BAŠ nahvalio 2020. godine a novi opus ekipe koja svira u još milion drugih bendova, nazvan Threads of Unknowing nastavlja produbljivanje osobenog progresivnog primitivizma koji ovaj bend sjajno provlači. Pričamo o samo šest ali dugačkih pesama death-black metala koji klasični agresivni i hermetični program vrlo organski meša sa prog-rokerskim i džezerskim harmonijama i frazama, ima boju i miks bubnjeva, bas-gitare i gitare koji ne samo da ih snažno razdvajaju već im i daju više individualnog karaktera u odnosu na standardnu death metal spljeskanost u homogenu masu. Naravno, ovo nije ,,hitoidna" kolekcija pesama ali VoidCeremony nude izuzetno ambiciozan i kreativan program za death metal publiku što se ne odriče fundamenata agresivnosti ali ište progres. Izuzetno:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/threads-of-unknowing

Evo nas u poslednjoj sekciji sa krosžanrovskim izdanjima i propisnim heavy metalom. Psilocybe iz Nju Džersija sebe zovu ,,rhythm & grind" bendom kao da TO nešto znači. Album Strange Place je bizarna ali prijemčiva kombinacija metala, melodičnog, teatralnog i bučnog, sa psihodeličnim fankom i  thrash metalom i, dobro, možda malo grinda. Teško je opisati ali recimo da Psilocybe zvuče onako kako zamišljate da zvuče cyberpunk bendovi iz starih romana Williama Gibsona a ne onako kako bi danas to ljudi svirali. Album je, pa, odličan. Maštovit, raznovrstan, sa odličnim ženskjim vokalima i puno dobro napisane muzike. Obavezno probati:

https://psilocybemetal.bandcamp.com/album/strange-place

Mantras je nemački jednočlani projekat okrenut istočnjačkim filozofijama ali i meditativnim praksama pa se tako album Nada Brahma sastoji od gomile veoma dugačkih, meditativnih instrumentalnih komada. Prva polovina je sa ritmom, druga bez, okrenuta čistijem dron zvuku, ali Greg Nowosad koji sve ovo pravi se trudi da održi sponu sa rok i metal muzikom i to mi dobro ide. Ovo je prijatan album koji nikada ne ode zaista u čistu apstrakciju niti se pretvori u puki ,,zvučni tapet", jelte, pa ga preporučujem za konzumaciju:

https://mantras369.bandcamp.com/album/nada-brahma

Chat Pile imaju novi split EP sa Nerver i, nazvan Brothers in Christ, ovo je materijal sa puno noise rock elemenata (pogotovo su Nerver okrenuti u tom smeru) a koji sede dosta ugodno uz melanholični, nu metalom zaprljani sludge metal. Chat Pile su jako na sebe skrenuli pažnju prošlogodišnjim albumom God's Country a Brothers in Christ nastavlja sa zanimljivom ponudom, nudeći nam da čujemo i Nerver koji su ODLIČNI:

https://chatpile.bandcamp.com/album/brothers-in-christ

Ovo je očigledno nedelja za trijumfalne albume bendova iz osamdesetih. L.A. Guns se ne zaustavljaju i Black Diamonds, njihov četrnaesti album donosi još nekoliko sjajnih momenata kalifornijskog rokenrola. Naravno da ovde ima i filera i momenata prenaglašene sentimentalnosti za moj ukus, no, Tracii Guns i njegova trenuta postava uspevaju da donesu dovoljno autentičnog, poštenog rokanja i rolanja na transverzali između Stooges i T-Rex da ja budem zadovoljan. Drugačije rečeno, Black Diamonds ima nekoliko pesama koje možete da pustite na bilo kojoj rokenrol žurci između 1970. godine i danas i da dobijete oduševljene reakcije prisutnih, jer su u pitanju propisni, iz stomaka izvučeni komadi koji ne glume i ne foliraju nego prže. Jebem mu mater, respekt.

https://youtu.be/9BEAbC63sBQ

Ovonedeljna doza klasičnog heavy zvuka stiže iz Filadelfije. Blazon Rite imaju drugi album, Wild Rites and Ancient Songs a koji je pun mejdnovskih harmonija i herojskih tema. Bend ima propisan NWOBHM šmek i srčano izvodi svoje epske a i dalje ulične pesme, sa odličnim gitarama i ako ima slabe tačke ovde onda su tu vokali koji bi trebalo da budu malo stilizovaniji ili sigurniji. No, ne bi trebalo da je ni ovako kako je u pitanju bude neki veliki dilbrejker pa valja poslušati:

https://blazonrite.bandcamp.com/album/wild-rites-and-ancient-songs-2

Impossible Machine sebe opisuju kao ,,stare ljude" iz Hantsvila u Alabami a EP Prizefighter ima pet pesama dostojanstvenog, ali energičnog alternativnog metala. Alt metal nije nešto što često slušam sa mnogo interesovanja ali  Impossible Machine imaju neku kombinaciju atmosfere, gruva i sirove abrazivnosti koja mi prija. Ovo su dobro napisane pesme kakve bi radili Today is the Day da je ovo malo srećnija planeta, ima tu, dakle, post-panka, ima očajanja, ali ima i lepote. Vrlo dobro i vredno pažnje:

https://impossiblemachine.bandcamp.com/album/prizefighter-2

Forbidden Place Records za ovu nedelju imaju Francuze Vantre i album "Treehopper" Vol. 1​-​3 nastao spajanjem njihova tri do sada izašla EP-ja a od kojih je izlazak poslednjeg koincidirao sa albumom. Ovo je fin, sveden, grassroots eksperiment sa instrumentalnom postavom u kojoj nema vokala ali ni propisne gitare već svu muziku prave bubnjevi i dve bas-gitare. Gruv i atmosfera su ovde naravno, na dnevnom meniju a Vantre imaju fin osećaj i za jedno i za drugo. Sirova ali duševna muzika:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/vantre-treehopper-vol-1-3

Islandski Altari zvuči vrlo zanimljivo na – pretpostavljam prvom – albumu Kr​ö​flueldar. Ovo je eksperimentalni, ekspanzivni metal sa elementima noise rocka, pun atmosferičnih gitarskih tema i dobrog, tenzičnog gruva. Altari pritom imaju razoružavajuće lep zvuk sa prilično organskom dinamikom koja lepo sedi uz njihove komplikovane, proggy ritmičke pasaže. Odličan album kinematske, mračne ali optimistične rok/ metal muzike:

https://altariiceland.bandcamp.com/album/kr-flueldar

Postcards From The Asylum je novi album Jasna Bielera (ex-Saigon Kick) potpisan kao Jason Bieler And The Baron Von Bielski Orchestra. Ne bez razloga jer je ovo multižanrovska, ekspanzivana ploča kojoj bi opisivanje korišćenjem termina ,,progresivni rok" bio samo početak. Bieler je napisao petnaest pesama kojima šetanje između vrlo različitih žanrova nije nikakav problem, nudeći svojevrsni teatar (pa i kabare) koji će svojom otvorenošću i prijemčivošću privući ,,normalnu" publiku a onda je zadiviti originalnim rešenjima:

https://jasonbieler.bandcamp.com/album/postcards-from-the-asylum

Peti album kandskih Despite The Reverence zove se Stress Of Evolution i ovo je kolekcija melodičnih, gruuverskih a prijatno progresivnih hard rok/ metal pesama koje svoju himničnost i mejnstrim zvuk koriste da prošvercuju masu interesantnih pa i blago avangardnih rešenja. Sve je to, a to je najvažnije, odlično napisano i izvedeno uz puno strasti  i ubeđenja. Mislim, kad se album završi disco-death himnom Disco Death Tech a vi odmah krenete album iz početka, znate da je bend nešto dobro uradio.

https://despitethereverence.bandcamp.com/album/stress-of-evolution

Squid Pisser su iz Los Anđelesa, producirao ih je Kurt Ballou iz Converge i debi album My Tadpole Legion je sjajna kombinacija noise rocka, mathcorea, grindcorea i generalno organizovanog haosa i vrištanja. Pritom, ovo je prepuno gostiju i album odaje utisak jednog bogatog, deluks programa za klijentelu koja zna šta voli i ne stidi se da u tome raskalašno uživa. Jeste ovo blago ,,gimiki" ali je i nesumnjivo maštovito, energično i zabavno:

https://squidpisser.bandcamp.com/album/my-tadpole-legion

Album nedelje! Svako novo izdanje norveških Dodheimsgard je razlog za pozornost a pogotovo kada je od prošlog albuma prošlo osam jebenih godina. Ekipa iz Osla je dugo pripremala nastavak za VEOMA avangardno usmereni A Umbra Omega, ali novi album, Black Medium Current je vredelo čekati. Dodheimsgard su od svojih početaka vezanih za klasični norveški blek metal organski ali ambiciozno evoluirali sve više ka nečem žanorvski nedefinisanom, umećući elemente progresivnog roka, industrial metala, elektronske i generalno avangardne muzike i Black Medium Current je neka vrsta apeksa ove trajektorije. U punoj meri eksperimentalan i žanrovski agnostičan kao i Supervillain Outcast ili A Umbra Omega, Black Medium Current je istovremeno i vrlo smiren, prirodno formiran album u kome se ne igra na kartu jakih kontrasta već, naprotiv, pronalaženja organskih spojeva između elemenata različitih žanrova, raznolikih atmosfera i produkcijskih pristupa. Ovo je i najmelodičnija, emotivno najsuptilnija ploča koju su Dodheimsgard do sada snimili sa melanholičnim, folki temama što zvuče dostojanstveno i prelepo, držeći još uvek blek metal hladnoću koja im daje otmenost, ali i ploča koja toj blek metal osnovi garantuje prominentnost u muzici i ni malo je se ne stidi. Izuzetan album izuzetnog benda koji metal muzici u celini sa svakim svojim izdanjem proširuje granice i ukazuje na nove, još neosvojene teritorije. Apsolutna lektira:

https://peaceville.bandcamp.com/album/black-medium-current

[Father Jape]

"Metallica je, dakle, izdala jedanaesti album (tek!) i 72 Seasons sam preslušao u bioskopu, posvećujući skoro dva sata svog života novom opusu benda koji je odavno prestao da bude naročito interesantan za mene (i povremeno vrlo smaračkim objašnjenjima članova benda za svaku pesmu kako je BAŠ OVA kul i odlična i treba da se pažljivo sluša). No, prizor klinaca od 13 godina u Metallica majicama uzbuđenih da prisustvuju svojoj prvoj premijeri novog albuma jednog od najvećih rok bendova ikad, pa, to je svakako doživljaj."


Čekaj, bila je premijera albuma u bioskopu kod nas? 

[Meho Krljic]

Da, u Galeriji u Sinepleksu. Naravno da sam tamo otišao pod prisilom.

[Meho Krljic]

Kako je ova nedelja dokačila i dvadeseti April, tako su i svi stoner i sludge bendovi pohitali da nešto objave kako bi dostojno obeležili svetski, jelte, dan kanabisa. NARKOMANI! Ali bilo je tu i dosta dobre muzike, da ne grešimo ovu već grešnu dušu, pa se, molim, vežite i proverite da li je sve bezbedno pre nego što poletimo.

Prvo blek metal. O singapurskom jednočlanom blek metal projektu Welkin (odnosno 皇天) pisao sam pre neke tri godine kada njegov jedini član, Ash Mok nije još imao ni sedamnaest godina. Sada, udaljen nekolio meseci od svog dvadesetog rođenana ovaj muzičar i autor izdaje svoj drugi album, 武勇 / Emblems of Valour i veliki potencijal demonstriran na debiju se ovde dalje razvija. I dalje je, da se razumemo, muzika premelodična, preslatka za mene ali jedna lepa stvar kod Welkina je što je sve to u zvuku dovoljno sirovo i prirodno da mi sentimentalnost koja ide uz ove nežne, melanholične teme ne smeta previše. Emblems of Valour ima samo četiri pesme, ali one su jako dugačke i mada, naravno, možemo da pričamo o monotonosti u pogledu diamike, pevanja itd, Welkin ima dovoljno lepih melodija i tema sa istočnjačkim, folklornim mirisom da izgura ovaj materijal do kraja dostojno i dostojanstveno.

https://pestproductions.bandcamp.com/album/emblems-of-valour
https://welkin.bandcamp.com/album/emblems-of-valour

Rusi Edoma sa svojim drugim albumom, Buried by Permafrost nude zaista hladnu, atmosferičnu muziku sa puno sada već standardizovanog gitarskog rada između disonance i melanholične melodičnosti. Ali ovde ima i death metal uticaja pa Edoma umeju da opale i dobar rif, a kada muzika pređe u višu brzinu to zvuči moćno i žestoko. Solidno napisane pesme, solidna produkcija i generalno dobar album:

https://svanrenne.bandcamp.com/album/buried-by-permafrost

Ukć je poljski jednočlani blek metal projekat u kome sve radi Icanraz odnosno Łukasz Sarnacki, član raznih bendova, uključujući veterane Corruption, te recimo Voidfire.  Icanraz je svirao bubnjeve u još gomili bendova, a Coming Out sa projektom Ukć mu je prvi put da sve radi sam. I ovo je, da bude odmah jasno, odlično. Sarnacki ima talenta za sve potrebne insturmente, ali i veoma dobro piše i producira pa je Coming Out četrdesetak minut veoma dobrog, odličnozvučećeg, atmosferičnog post-blek metala koji nudi zrelost, dinamičnost, ali i fokus. Kompozicije su zapravo dosta složene sa aranžmanima koji izlaze podaleko izvan granice blek metala ali se sve dešava organski i sa smislom, a emotivnost je dostojanstvena i daleko od danas tako popularne ,,emo" matrice. Veoma, VEOMA dobro, ne treba propustiti:

https://ukc-comingout.bandcamp.com/album/coming-out-pl-version

Portugalci Nethermancy se oblače kao old school trešeri – bend i postoji već solidnih 27 godina – ali sviraju veoma prijatni okultni blek metal. Četvrti album, Worship Evil Sacrifice nudi patinirani blek metal sa hipnotičkim rifovima i atmosferičnim klavijaturama preko iznurujućih krljačkih ritmova sa monotonim (u najboljem smislu) demonskim vokalima i ovo je onako old school materijal kako ja zaista volim. Nethermancy su zainteresovani za jedan vrlo određen format, zaokružen pre mnogo godina i baš ih briga za to kuda je žanr kasnije otišao, ali u tom formatu isporučuju maksimum:

https://helldprod.bandcamp.com/album/nethermancy-worship-evil-sacrifice

Finski Perdition Winds sa svojim trećim albumom, Burning Spiritual Crypts vraćaju satanizam u igru. Ovo je dostojanstvena ploča old school rifova i melodija, zle dispozicije ali promišljenih kompozicija i stava. Ne naročito inovativno, naravno, ali iskreno, iz srca i kvalitetno:

https://hellthrasherproductions.bandcamp.com/album/burning-spiritual-crypts

Kadub Kult su simpatičan blek metal dvojac originalno iz Ukrajine a sada nastanjen u Mičigenu. Sontzekres im je novi EP, a bend iza sebe ima već dva albuma, i ovo je vrlo prijatna ponuda gruverskog blek metala sa korenima u ukrajinskom folkloru. Za razliku od onog što sam naučio da očekujem od blek metala poreklom iz ovog dela sveta Kadub Kult ne hvataju prevashodno na melanholiju i setu i njihova muzika je nestašnija, razigranija i pored sve melodičnosti šarmira sirovošću i prljavim vokalima devojčice po imenu Ірина Горобей. Veoma šarmantno a daunloud plaćate koliko želite:

https://kadubkult.bandcamp.com/album/sontzekres

Meksički Korribann odmah sa naslovom prve pesme na svom drugom albumu, Autarkeia, citira Ničea, čisto da se zna da je priča, jelte, ozbiljna. I jeste, ovo je kul blek metal sa horovima i simfonijskim aranžiranjem, ali Korribann su jedan od onih simfo-blek bendova koji forsiraju rifove i, uostalom, nemaju sad neku preskupu produkciju, pa sve balansira na osetljivom mestu između sirovosti i sofisticiranosti. I meni se dopada. Korribann nemaju neko očigledno pravilo u komponoavnju i pesme mogu da odu kuda god ima padne na pamet, što, naravno, može da rezultira i gadnim svaštarenjem, ali ima ovde i dosta maštovitih, inspirisanih momenata i rešenja. Vredi poslušati:

https://korribann.bandcamp.com/album/autarkeia

Nešto mi simpatično zazvučao i debi album trija Magazu iz Oklahome. Herald, Host, and Phantom je ploča kreativnog blek metala sa puno interesantnih rifova i tema, pristojnom produkcijom i interesovanjem za metafizičke i religijske teme a bez onog fetišizovanja judeohrišćanske simbolike kakvo je često u ovoj muzici. Magazu su vrlo maštoviti i pesme su im dugačke, ambiciozno napisane i aranžirane spretno, pa je ovo izuzetno dobar prvi album. Sve preporuke:

https://magazu.bandcamp.com/album/herald-host-and-phantom

Finci Nightside su prvi (i za sada jedini) album snimili još 2011. godine. Više od dve decenije kasnije, evo ih opet sa demo snimkom Lions koji donosi tri pesme premijum kvaliteta. Ovo je klasični, old school finski blek metal, oštar i ljut a opet melodičan i rashlađen daleko ispod tačke smrzavanja. Vrlo lepe tri pesme ozbiljne krljačine i loših emocije i izdanje koje mi je zagrejalo srce, a nadam se i da služi kao najava novog albuma jer ove divote mi nikako nije dosta. Mislim, poslednja pesma, Gates of Hell mi je jedna od najboljih blek metal pesama koje sam čuo u poslednje vreme:

https://nightsideband.bandcamp.com/album/lions

Nema bez Grka blek metala. Decipher su iz Atine i Arcane Paths to Resurrection im je prvi album, nudeći kvalitetno producirani, disciplinovani black-death metal koji ne izmišlja neke velike nove formate, ali zvuči ubedljivo i onako grčki samouvereno. Ovde ima svega pomalo, i trešerskih rifova, i melodičnih momenata, i mošerskih deonica, a muzika je žustra i brza. Decipher pre svega ne zvuče iskalkulisano već posvećeno i iskreno i to albumu daje moćnu energiju:

https://decipherbm.bandcamp.com/album/arcane-paths-to-resurrection

Još Grka? Ima! Heretic Cult Redeemer su isto iz Atine a njihov treći album, Flagellum Universalis nudi dosta tenzični, na momente disonantni blek metal koji se bavi okultnim i kosmičkim temama. Uprkos dosta hermetičnom prvom utisku koji bend ostavlja, pesme su zapravo interesantno raznovrsne i mada nikada neće otići u nekom feelgood smeru, angažovaće vas i intelektualno i emotivno. Ambiciozan i kvalitetan opus benda koji se ne zadovoljava malim pa i album ume da potraje:

https://hereticcultredeemer.bandcamp.com/album/flagellum-universalis

Idemo onda na taj stoner, doom, sludge, hard rok i psihodeliju. Elem, Finci This Dying Age sviraju dopadljiv gotski doom metal. Album Face of God ima samo šest pesama, ali one su podugačke, sa zavijajućim gitarama, plačnim vokalima izmešanim sa death metal rikanjem i sporim ali stamenim ritmovima. Sve je to producirano skromno i This Dying Age svoj gotski teatar pakuju u svedeni zvučni imaginarijum, što je meni zapravo najšarmantnije od svega i daje albumu dozu naivnosti koja mi prija. Upeglan, uglancan materijal ovog tipa bi me začas uspavao, a Face of God mi je aktivno zabavan:

https://this-dying-age.bandcamp.com/album/face-of-god

Detroitski Graboids valjaju odličan Motor City sludge metal na demou naslovljenom samo Demo. Ovo je prljav, gruverski, podzemni metal sa vrištećim vokalom ali dobrom produkcijom i pesmama – komada šest – koje prelaze ceo put od bluza do dooma. Fino, prijatno i skida se po ceni koju sami odredite:

https://graboids.bandcamp.com/album/demo

Harsh Death je italijanski all-girl bend (sem što debi album ima sešn bubnjara koji je muško) i prvi album, Curse of the Witches ne samo što članice prikazuje kao veštičije sestrinstvo na omotu nego nudi i vrlo ukusan, prijemčiv okultni, heavy-psych/ doom rock jelovnik. Ploča ima šest podužih pesama (jedna je obrada Grim Reapera) sa sjajnim gruvom i ukusnim, evokativnim psihodeličnim gitarama. Ovo nije puki rifaški metal, mada rifova i hedbengerskih ritmova ima koliko hoćete, i gitare su raspevane i atmosferične, dajući muzici jedan filmski ugođaj. Nova pevačica, AnnyCee donosi celom zvuku potrebnu komunikativnost i ovo je vrlo ugodna ploča enegričnog, mračnog a zabavnog roka (Edit: PRC! Album je uklonjen sa Bandcampa u međuvremenu, ali ostavljam tekst i link jer će se nesumnjivo uskoro ponovo pojaviti):

https://harshdeathofficial.bandcamp.com/album/curse-of-the-witches

Kanađani Gnarwhal imaju vrlo kul prvi album, takođe nazvan Gnarwhal. Ovo je stoner rok koji se ne zadovoljava samo težinom, već ume i voli da pruži i melodičniji program, sa jednostavnim a prijatnim pevanjem i nisko naštimovanim, teškim gitarama. Produkcija bi mogla da bude i svetlija s obzirom na melodičnost muzike, ali pričam o nijansama ovde, Gnarwhal imaju dobre, zabavne pesme i vrede da se slušaju:

https://gnarwhalband.bandcamp.com/album/gnarwhal

Odlični su mi Sacred Void iz San Hozea u Kaliforniji sa EP-jem isto nazvanim Sacred Void koji ima šest pesama gruverskog, blago psihodeličnog, faziranog stoner roka. Ovo je žestoka, energična muzika sa bubnjarkom koja roka nervozan, pumpajući ritam i melodičnim a sirovim vokalima. Bas gitara je duboka i nosi osnovu muzike dok gitare oko toga zvone i umiljavaju se u pesmama koje pored tog ritma i gruva nude i finu, a svedenu atmosferu. Produkcijski ovo je relativno jeftino ali vrlo dobro funkcioniše pa se u Sacred Void da vrlo relaksirano uživati. A plaća se koliko želite:

https://sacredvoid1.bandcamp.com/album/sacred-void

Overturn iz države Njujork su čvršći i njihov stoner rok na istoimenom minialbumu je rifaškiji, teži, ali bend ima lep rokenrol miris i voli kvalitetan gruv. I ovde je produkcija sirovija ali vrlo dobro prilagođena prštećoj, energičnoj svirci, sa odjekujućim, bezobraznim vokalima i masnim solažama a pesme su na idealnoj sredini između bluza i doom metala. Fino:

https://overturn2112.bandcamp.com/album/overturn

Nijemci Schwalbe pevaju na Nemačkom pa i njihov EP Else odmah zvuči egzotičnije i čovek je u napasti da napiše da je ovo krautrok iako su dve dugačke pesme zapravo najbliže stoner roku. Hoću reći, rifovi, gruv, ponavljanje, hipnotičke atmosfere, sve je to na programu a Schwalbe, iako nemaju neku skupu produkciju, zvuče šarmantno i sviraju korektno.

https://schwalbe.bandcamp.com/album/else-ep

Iz Ukrajine stižu Red Eyed Hyena sa albumom Tried & True punim spore, relaksirane, psihodelične stoner rok muzike. Ovo je blago zaprljano southern rock ukusom, a što mu lepo leži i Red Eyed Hyena se kroz svoje sanjive stonerske himne kreću dostojanstvenim korakom, nudeći prijatan gruv i lepe rifove. Pevanje je možda najmanje impresivan element ovog paketa ali veoma lep zvuk gitara i organski gruv su tu da kompenzuju sve potencijalne nedostatke:

https://redeyedhyena.bandcamp.com/album/tried-true

Finci Harmaa svoj sludge metal nazivaju i ritualnim i svakako ima nečeg blago obrednog u ovim psihodeličnim, oštrim a gruverskim pesmama. Drugo izdanje benda, Missä mieli pakenee ruumiista je praktično EP sa tri pesme, introm i autrom, ali je pun tamne, dostojanstvene atmosfere i lepe, gruverske a disciplinovane svirke. Vredi ih probati:

https://harmaa.bandcamp.com/album/miss-mieli-pakenee-ruumiista

O Aaronu Edgeu sam već pisao na ime njegovih raznih sludge metal albuma a sada je pod svojim imenom The Lumbar Endeavor i uz goste snimio, pa, ceo Sleepov album Jerusalem, u novoj verziji. Zašto? Ne znam, Jerusalem je savršena ploča za koju i dalje traje debata da li su je i sami Sleep unapredili sa pet godina kasnije izašlom verzijom pod nazivom Dopesmoker. No, Edge je ovde doveo još dva čoveka da mu pomognu i  A Holy Pilgrimage to Jerusalem makar predstavlja originalno čitanje predloška, sa violončelom i violinom ubačenom među teški metal i... pa, meni je ovo svakako zadovoljstvo da poslušam. Edge je pokazao da ume a pravi dobru muziku a, evo, i u obrađivanju on ima dosta ukusa i štofa. Naravno, ne kažem da bi ovo ikako moglo da zameni original, ali kao simpatična varijacija svakako zaslužuje vaše vreme:

https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/a-holy-pilgrimage-to-jerusalem

Moskovljani ИЛ imaju već šesti album za desetak godina i  И​м​е​н​и​н​ы donosi svirep sludge metal koji nudi sirovu produkciju, vrišteće vokale, bolestan gruv, ali onda i momente atmosfere i uzdržavanja kada se ne udara svom snagom. Naravno da je to samo da vas nameste za sledeći šamar, ali albumu daje dinamiku i mada ИЛ ne kidaju sad nešto sa originalnošću, ovo je fina ploča koju kapirate od prvog takta i volite bez razmišljanja:

https://ildoom.bandcamp.com/album/--8

Vankuverski all-girl sludge metal sastav Rhyolite ima još siroviji zvuk na svom novom, drugom EP-ju, Continuation i mada je zvuk, jelte, BAŠ sirov a pesme su i same još nedopečene, žene imaju smisla za gruv i zdravo sve ovo meni deluje. Tri pesme, cena koju sami određujete pa odredite pravično:

https://rhyolite.bandcamp.com/album/continuation

Složićemo se da je Mordor Truckers odlično ime za stoner/ metal bend a ova brazilska ekipa ima EP Nowhere sa dve podugačke pesme hipnotičnog,psihodeličnog stoner roka. Nije ovde sve u glasnom rifu i težini – mada toga ne manjka i Mordor Truckers vole da zadinamišu svoje aranžmane, da se prošetaju od glasnog ka tišem i natrag i sve to u finom gruvu, sa puno psihodeličnog gitarskog programa. Sirovo je to dosta, ali prijatno:

https://mordortruckers.bandcamp.com/album/nowhere

Naravno da bend koji se zove Space Pope svira psihodelični rok. Album Space Pope's Cosmic Rhythm ovog kanadskog benda nije sjajno produciran ali muzika je iskren, zabavan heavy psych sa jakim gitarama, klavijaturama i povremenim izletima u tvrđi sludge-doom izraz. I ovo valja da još sazreva ali za debi album je ohrabrujuće i obećavajuće:

https://spacepopedoom.bandcamp.com/album/space-popes-cosmic-rhythm

Mellow Beast su iz Belfasta a njihov hevi rok u sebi ima prijatnu psihodeličnu energiju i zabavan gruv. Iako i EP 166 Zombie Street možemo kvalifikovati kao heavy psych, ovo je razigranija, relaksiranija muzika od gorenabrojanih izvođača i nudi duhovit, prijatan rok solidnog tempa i sluha za melodiju. Fina, dobro raspoložena muzika dobre produkcije a sve četiri pesme se plaćaju svega pola funte:

https://mellowbeast.bandcamp.com/album/166-zombie-street

Cannabus su pak iz Ontarija a njihov EP The Maple Spliff Sessions donosi vrlo prijatan kanadski stoner rok. Ovo je muzika sa vrlo džemerskim osećajem, ali snimljena u studiju i lepo producirana, dok bend zvuči dobro raspoloženo i pošteno napaljeno. Vredi!

https://cannabus.bandcamp.com/album/the-maple-spliff-sessions

A, mislim, kad se bend zove Dope Skum odmah znate kako će da zvuči. Ova ekipa iz Čatanuge u Tenesiju ima EP Gutter South sa pet lepih pesama valjajućih stoner rifova, izvikivanih stihova i generalno smorenog, a heavy gruva. Dope Skum ovo sve rade vrlo prirodno i organski, ne upadajući u poziranje pa je njihova muzika srcu vrlo draga i prijatna:

https://dopeskum.bandcamp.com/album/gutter-south-2

Već mi se bio dopao debi album australijskih Sundowner pre par godina, pa mi je novi EP, Crossed Out Of Society došao kao prijatno podsećanje na njihov ,,Heavy amplified blues with an occasional upswing in tempo". Novi EP je bluziran sludge metal na granici dooma sa sporim tempom i dugačkim pesmama, a rifovi su moćni, dumerski i lepljivi. Ovo je i odlično producirano pa Sundowner nude suvu krtinu po ceni koju sami odedite. Idealno:

https://sundownersludge.bandcamp.com/album/crossed-out-of-society

Kelnski Smokemaster se smeštaju negde izmeđi hipi-psihodelije, krautroka i stoner roka i to je, verujte mi, odlično mesto da se na njemu bude. Album Cosmic Connector je opuštena ploča prozračnih atmosfera ali finog, kinetičkog gruva, melodičnog pevanja i matematičarskih preplitanja gitara i klavijatura. Ovo je lepo producirana, harmonična muzika koja će vam zvučati prijatno starinski ali ne i zastarelo, spakovana u šest ekspanzivnih pesama i odlično raspoloženje:

https://smokemaster.bandcamp.com/album/cosmic-connector

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju ima debi album birmingemskih Margarita Witch Cult. I sam nazvan Margarita Witch Cult, ovaj odlično producirani, uskusno isfazirani i basom nadeveni album nudi kvalitetan hard/ stoner rok sa puno šmekerskog gruva, dobrih rifova i melodičnog pevanja. Margarita Witch Cult vole i doom trikove, ali vole i da ubrzaju do pankerskog čukanja, ne napuštajući tu tešku gitarsku kanonadu i fine, melodične a opet muževne vokale. Jako dobro, kako smo i navikli da dobijamo od ovog izdavača:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/margarita-witch-cult-margarita-witch-cult

Odlični njujorški izdavač Magnetic Eye za ovu nedelju ima debi album čikaških These Beasts. Ova tri ortaka rade već sedam godina ali Cares, Wills, Wants je izašao, očigledno, tek kada su smatrali da je muzika sasvim sazrela, pa pričamo o albumu bučnog, prštećeg sludge metala koji ne smatra da mu je jedini adut agresivnost. Naprotiv, iako je ovo glasno, These Beasts se trude da napišu pesme koje će vas uhvatiti na melodiju (obično isporučeno kroz polomljene, naričuće vokale) i atmosferu. I solidno im ide. These Beasts ne žrtvuju, dakle, ni harmoničnost ni agresivnost u svojoj muzici, trudeći se da ona bude organski spoj ove dve stvari i dobro im ide:

https://thesebeasts.bandcamp.com/album/cares-wills-wants

Ripple Music ove nedelje bogato. Prvi na redu su Wolfnaut, Norvežani koji sviraju od kraja devedesetih i album Return of the Asteroid nudi vrlo prijatan desert/ stoner zvuk naklonjen melodiji i emociji u barem jednakoj meri kao i gruvu. Wolfnaut su time i nešto više ,,metal" od prosečnog stoner rok benda, ali zvuk im je vrlo prijatan i organski sa stručno faziranim gitarama i velikim, teškim bubnjevima. Pesme su ugodno raznovrsne i ovo je vrlo prijemčivo, prijatno izdanje kome ćete se vraćati sa zadovoljstvom:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/return-of-the-asteroid 

Pa onda idu Trading Aces a koji su svojevrsna supegrupa sa članovima Streetwalking Cheetahs Warrior Soul i The City Kids. Formiran tokom pandemijskih obustava rada, Trading Aces je sada izbacio svoj debi album i već naslov, Rock 'n' Roll Homicide govori šta ćete ovde čuti. Naime, dvanaest pesama prljavog, uličnog rokenrola, teškog ritma, stihova koji govore o cigaretama, benzinu i mamurluku, gitara koje prže amfetaminski bluz i generalno muzike kakvu volite i za nju živite. Neodgovorno, bezobrazno ali disciplinovano, sa odlično napisanim pesmama i kvalitetnom produkcijom, Trading Aces su tu da vam ukradu srce i nikada ga ne vrate. Neke od ovih pesama su najbolji rokenrol komadi koje sam čuo ove godine,  slušajte recimo Hey Geraldine, You Can't Stop Me Now, jebem mu mater. Obavezna lektira kojoj je titula albuma nedelje izmakla samo za dlaku:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/rock-n-roll-homicide

Završili smo sa sporinom i prelazimo na brzinu. Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Kanadski trešeri Unsaints imaju prvi istoimeni (mini) album sa šest pesama i introm. Ako na stranu stavim isuviše plastičnu produkciju (barem za moj ukus), Unsaints nude lep sadržaj ovde sa pesmama koje imaju i energiju i brzinu i zanimljive rifove i generalnu energiju koju očekujem od thrash metala pa je ovo vrlo lep hello world momenat:

https://unsaintstrashmetal.bandcamp.com/album/unsaints

Isto Kanađani, Naitaka sa svojim prvim albumom, Emergence donose prijatan spoj thrash metala i melodičnog death metala za tu neku novu generaciju slušalaca. Naitaka su energični a kad sviraju melodično to je BAŠ melodično i pevanje jedne Care McCutchen ovde prolazi celim spektrom od vrištanja do melodičnih, folki refrena. Meni to prija i mada je album pošteno podugačak, bend se potrudio oko pisanja i sekvenciranja ploče da ne bude monotona, pa vredi da se posluša:

https://naitaka.bandcamp.com/album/emergence

A latvijski Terror Activator imaju prvi album, Forcibly Wasted i ovo je superzabavan thrash/ crossover po receptima starih majstora, sa visokim tempom, puno energije i solidnom produkcijom. Gitare su ovde baš naoštrene i nervozne, sa masnim, razuzdanim solažama, bubnjevi pretiču sami sebe a pevanje je vrištavo i iritirajuće u najboljem mogućem smislu. Terror Activator su ovaj album spremali šest godina i čuje se da su pesme prosvirane i promišljene pa, s obzirom još i na cenu od koliko date za daunlooud, ne mogu ništa drugo sem da preporučim ovaj biser thrash metala iz sve snage:

https://terroractivator.bandcamp.com/album/forcibly-wasted

Nizozemski Headless Hunter svoj prvi album, The Undertaker objavljuje za novopokrenutu malu austrijsku firmu Mosher Zero i u skladu sa imenom izdavača, album je pun vratolomnog thrash metala. Ne pričam toliko o brzini koliko o moš-faktoru koji je ovde visok, sa bendom koji prosipa klasični Bay AreaThrash gruv i pržeće rifove, a ume i da opali brzo. Produkcija je napumpana, vokali na granici incidenta, sve je kako treba pa ne propustite Headless Hunter:

https://mosherzero.bandcamp.com/album/the-undertaker

Maldevera iz Dalasa za sebe kažu da su death thrash bend, ali njihov debi album je zapravo u dobroj meri ,,tehnički" thrash sa death metal zvukom pa eto, ako volite komplikovane rifove i stalne promene ritma, From Man to Mist je nešto na šta valja obratiti pažnju. Da se razumemo, dobro je ovo, onako, upetljano, ali opet ne PRETERANO upetljano, sa pesmama koje su ipak dovoljno krljačke i trešerske da se ne zagube na svom putu ka akademiji. Produkcija solidna, mada skromna, muzičari napaljeni, sve kako treba:

https://maldevera.bandcamp.com/album/from-man-to-mist

Acid Mass je jednočlani projekat iz Sinsinatija koji sebe predstavlja rečima ,,SKULL CRUSHING METAL HELL", sve tako velikim slovima. Dobro je, rođo, smanji malo, shvatili smo.  No, mislim, ovo je pristojan, bučan speed metal i demo Lust for Violence ima tri pesme koje nisu možda još spremne da budu uvršećen u klasike ali nude besnu dispoziciju, zujeće rifove i dobar tempo. Vredi čuti a i cena je koliko date  pa poslušajte:

https://acidmass666.bandcamp.com/album/lust-for-violence

Ulnaris su kvartet iz Sarbrikena u Nemačkoj ali im je EP  Comme un cheval fou ceo na Francuskom ČISTO DA SE VI ZBUNITE. Bend takođe najavljuje kombinaciju noisea, jazza, slobodne improvizacije  i rocka, ali je ovde u osnovi apsolutno i neporecivo poletni, himnični hardcore punk. I to je sasvim u redu jer onda eksperimentalni elementi (saksofon koji sobodno improvizuje) dolaze kao fin, lepo odmeren dodatak na pesme koje su dobro napisane i aranžirane. Ovo je raznovrsna i zabavna muzika sa upečatljivim ženskim vokalima i sigurnim meandriranjem između žanrova, a jeftina produkcija zapravo uopšte ne smeta. Fino:

https://ulnaris-sulcus.bandcamp.com/album/comme-un-cheval-fou

Scaramanga su iz Montreala i sviraju tvrdi, metalizirani hardkor. Ako volite kako je to zvučalo devedesetih, EP The Many Faces donosi četiri pesme koje mene najviše podsećaju na Pro-Pain, Agnostic Front i Madball iz tog perioda, sa tvrdim gitarama, gangsterskim vokalima i energičnim ali ne prebrzim ritmovima. Dobra produkcija, tone etitjuda i po koji lep metalski rif i solo, a sve to po ceni koju sami odredite – nema greške:

https://scaramangahc.bandcamp.com/album/the-many-faces

Facewreck iz Pitsburga su new school hardcore sa elementima klasičnog moshcorea, hip hopa i beatdowna. U teoriji ovo je moglo da bude nesnosno na ime svog tog testosterona, gansterskog poziranja i toksične muškosti od koje može da se rikne, ali album Joke's On You mi je bio simpatičan. Mislim, ako se ne shvati preozbiljno, ovo je muzički vrlo pristojna, plasna ploča koja meša dobre metal slemove  sa skrečovanjem, repovanjem i klasičnim geng refrenima. Poslušajte, ima tu šarma:

https://facewreck.bandcamp.com/album/jokes-on-you

shortcycle iz Sinsinatija su za nijansu ,,mekši" hardcore, dakle ovo je manje u maniru tough guy poziranja a više vrištavo i emotivno, mada i dalje metalizirano i čvrsto. EP 2023 ima pet solidnih, glasnih, disciplinovano odsviranih pesama i, uz dobru produkciju, vredan je vašeg vremena:

https://shortcycle.bandcamp.com/album/2023-ep

Bostonski The Lousy sviraju žestok hardcore thrash, sa dosta thrash metal elemenata ubačenih u pankersku matricu i to na novoj, drugoj kaseti, Another Lousy Tape zvuči vrlo dobro. Dve autorske pesme, odlično odsvirane, solidno producirane i pametno napisane, plus obrada Amebixove Arise, mislim, šta tu ima da se ne voli?

https://thelousy.bandcamp.com/album/another-lousy-tape

I Gloom Squad iz Detrpoita, dvojac nastao posle raspada benda Discerned nude žestok, mračan hardcore thrash. Ovo je muzika novijeg senzibiliteta, sa dosta disonanci u rifovima, ali i dalje energična, brza i trešerska kako dolikuje poštenim ljudma. EP Burner ima pet pesama žestine i mračnine a naplaćuje se koliko ste sami spremni da date pa budite fer:

https://gloomsquad.bandcamp.com/album/burner

Past Fucking Caring su iz Belfasta i besni su. EP Shine A Blowtorch On The Human Race objašnjava njihovu političku (i emotivnu) poziciju sa tri pesme energičnog crustcore zakivanja. Ne naročito originalno, ne naročito inovativno, ali sigurno u sebe, sa ubacivanjima i u grindcore brzine i generalnim aranžiranjem pesama koje je nešto kompleksnije od crustcore proseka, ovo je i pristojno producirano pa je meni veoma prijalo:

https://pastfuckingcaring.bandcamp.com/album/shine-a-blowtorch-on-the-human-race
https://subsidedistribution.bandcamp.com/album/shine-a-blowtorch-on-the-human-race

Nisu uopšte loši Terminal Figure iz Filadelfije čiji istoimeni debi album vozi brzi, energični vrištavi hardcore thrash. Ovde su na programu kratke ali dobro napisane pesme sa puno promena ritma, besnim, lajavim vokalom i rifovima koji standardne pank i metal harmonije vole i da odvedu malo u smeru disonance. Bend svakako pazi da ima lep raspon atmosfera i raspoloženja pa se ovo provoza celim putem od emo, preko d-beat do grindcore zvuka i meni to vrlo odgovara. Izvrsna svirka, dobra produkcija, jedan generalno visok kvalitet:

https://terminalfigure.bandcamp.com/album/terminal-figure

Nemački Trigger su pak vrlo old school na svom novom albumu, Fission. Ovo je, kako i sami kažu grindcore/ noisecore sa '90s mirisom i mada su pesme strukturirane i aranžirane pa se ovde ne dobija totalni krš i lom po uzoru na 7MON ili Sore Throat, Trigger nisu mnogo daleko od toga. No, mislim, ako ste voleli kasnije, ,,komercijalne" radove Anal Cunt, ovo je na sličnoj liniji i isporučuje 22 pesme krljačine i buke. A sve to bez gitare, pa basčina ovde lomi za sve pare. Lepo.

https://triggergrindcore.bandcamp.com/album/fission

Italijani Coffin Surfer spajaju rokenrol sa grindcoreom na svom albumu  Wild Weedy Watts i sve je to lepršavo, humoristički nastrojeno a i dalje nestašno i prljavo. Nisam sad nešto onesvešćen od uživanja ali ima ovaj album svog šarma.

https://coffinsurfer.bandcamp.com/album/wild-weedy-watts

Ne zna se tačno ko su članovi grindcore sastava EDKH a to se  i uklapa sa tematikom debi albuma/ minialbuma Conspirashit koji se bavi raznim teorijama zavere. Ovo su nešto duže, gruverskije grindcore pesme pa se uz njih može i zaplesati a bend je dobro produciran i svira kvalitetno. Izdavač je Horror Pain Gore Death Productions što garantuje kvalitet u svakom smislu.

https://hpgd.bandcamp.com/album/conspirashit

Filadelfijski Bandit sviraju ,,room clearing grindcore" ali njihova muzika je zapravo vrlo progresivan, ambiciozno napisan i aranžiran grindcore koji tehničke kvalitete muzičara stavlja u službu kratkih ali komplikovanih pesama gde se brzina i nagla skretanja pod pravim uglo udružuju da stvore zajebanu tenziju. Dobro producirano, nemilosrdno i ultrazabavno a album se zove Siege of Self i ima trinaest pesama:

https://banditgutterpunk.bandcamp.com/album/siege-of-self


(kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Teksašani Shotcaller izbacuju izdanja velikom brzinom ali ne po cenu kvaliteta. Album How Will I be Someone Tomorrow When I Aint Shit Today  (znate već na šta je to aluzija) sa jedanaest pesama je prvi dugosvirajući projekat ovog hjustonskog dua i prezentira njihov grindcore/ powerviolence u dobroj formi. Sve je to srazmerno lo-fi i jeftino ali Shotcaller sviraju odlično i imaju pesme koje su komponovane i aranžirane pre nego što su ispljunute na harddisk, sa sirovošću i energijom kakvu ja očekujem od ovakve muzike i sa produkcijom koja je sasvim odgovarajuća da prenese taj utisak brzine i napaljenosti. Odlično i drago mi je da vidim kako ovaj bend sa svakim sledećim izdanjem zvuči sve bolje:

https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/how-will-i-be-someone-tomorrow-when-i-aint-shit-today

Swarming Of Sickness je drugi album češkog ,,patološkog grindcore projekta" Sick Sinus Syndrome. Naravno, pričamo o goregrindu, ali Sick Sinus Syndrome su par stepenica iznad onog što se danas u proseku prodaje kao goregrind, sa pesmama koje imaju rifove, aranžmane, prebrojiv ritam itd. Drugačije rečeno, ovo nije tek buka sa programiranim blastbitovima urađena u spavaćoj sobi, već propisan old school goregrind. Bend sam navodi Carcass i Regurgitate kao uzore i album apsolutno isporučuje zvuk koji ste od jednih i drugih mogli čuti na ranim izdanjima. Je li dobro? Odlično je, jer kad izmešate meljuće blastbitove, poletne D-beatove, neljudske vokale i bolesno melodične gitare povrh pankerskih rifova, dobija se nešto neodoljivo. Dvadesetjedna pesma grešnog užitka, kao da je ponovo 1987. godina. Ne propustiti:

https://sicksinussyndrome.bandcamp.com/album/swarming-of-sickness

A švedski humoristički grinderi Birdflesh imaju novi album, Sickness in the North i mada ovde nema nekih iznenađenja, u pitanju je visokokvalitetna kolekcija brzih, zabavnih pesama koje sve više vuku na Macabre sa svojim dosta ambicioznim aranžmanima i lakoćom sa kojim bend sve to svira. Dvadesetdve pesme, odlična produkcija, žestina i humor, sa sve aluzijama na poznate death metal i grindcore hitove (na primer Hammer Smashed Japanese Face), jedna non-stop žurka koja podseća da grindcore može da bude i veoma zabavan:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/sickness-in-the-north

Njemački New World Depression imaju šesti album za, evo, osamnaest godina rada i Interment of Sins je vrlo pristojna ploča death metala koji preferira gruv i atmosferu. Nije da ovde nema brze svirke, ima, ali ovo je old school orijentisan sastav koji voli da se smesti u udoban srednjetempaški ritam i tu melje za svoj groš. A imaju lepe rifove, melodični su i imaju odličnog pevača što su sve dobri atributi. Da im je mastering malo dinamičniji ja bih ih još jače preporučio ali i ovako ovo vredi čuti:

https://newworlddepression.bandcamp.com/album/interment-of-sins

Italijani Ulvedharr su za malo više od decenije rada nanizali već pet albuma a najnoviji, Inferno XXXIII vozi se u brzoj traci, nudeći deaththrash produciran tvrdo a odsviran momački i žestoko. Ima ovde i dosta melodičnosti koja fino osvežava taj mišićavi zvuk i svirku pa, eto, poslušajte:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/inferno-xxxiii

Švajcarski Chaosmonger imaju novi singl, Choirs of Extinction sa dve pesme od kojih će prva izaći na vinilu kao deo split singla sa za sada neimenovanim kolegama u Junu ove godine. Enivej, ovaj daunloud sad možete kupiti za jedan švajcarski franak i priuštiti sebi dve old school death metal pesme koje odišu staromodnim, patiniranim šarmom, uključujući jeftinu produkciju. Ovo svakako ima svoje kvalitete, i lepo je odmoriti uho od prenapucanih, preglasno masterovanih materijala kakvi dominiraju u današnjoj muzici. Simpatično:

https://chaosmonger.bandcamp.com/album/choirs-of-extinction

Predatory Void je projekat sadašnjih ili bivših članova raznih belgijskih bendova tipa Amenra, Carnation, Aborted, Cobra the Impaler a njihov debi album, Seven Keys to the Discomfort of Being, izašao za veliki Century Media je kombinacija blackened sludge i death metala. I malo je to možda suviše ,,mejnstrim" za moj ukus ali nije rđavo. Mislim, brutalno je, bez mnogo milosti, sa pesmama koje valjaju dobre srednjetempaške gitare (pa uleti blastbit) i polivaju surovim vrištećim vokalima, a u svemu ima taman toliko melodije i harmoničnosti da se izbegne monotonija. Nije loše, zaista:

https://www.youtube.com/watch?v=QxF7onoMcpo&list=OLAK5uy_mPeVcgCJWnPlSgmFhO7YYBugSFkwpoYbY

Diabys su kanadski projekat u kome je gitarista Michael Dorosz svu muziku napisao još pre sedamnaest godina a tek je ove godine našao ljude da je sa njima i snimi. Album Portals of Annihilation pritom zvuči vrlo zdravo, zrelo i prijemčivo i greota bi bila da ovo nikada nije dobilo propisnu studijsku realizaciju. Stilski, ovo je death metal sa thrash (i metalcore) mirisom koji mene asocira na malo modernije čitanje predložaka što su ih devedesetih posložili Malevolent Creation ili Solstice, pa kad se u to ubaci i malo bliskoistočnih začina, sve bude dobro. Paket, dakle, ima deset tvrdih, mošerskih, energičnih komada, pritom dobro produciranih i Diabys zaslužuje da postane permanentni projekat koji će nam doneti još užitaka:

https://diabys.bandcamp.com/album/portals-of-annihilation

Poljaci Morrath ne puštaju da prođe mnogo vremena na svom debi albumu, Centuries of Blindness pre nego što vam ga zavuku onako momački. Ovo je old school death metal krljačina koja je odrasla na Suffocationu i ceni dobar rif, mračnu atmosferu i energičnu svirku. Momci su, da se razumemo, mladi ali znaju znanje i ne gube vreme na jalove egzibicije tehnike nego, jelte, svoje muzičke kvalitete stavljaju u funkciju hiperkvalitetnog, razbijačkog death metala. Jako dobar debi i bend koji mi je još jače osvežio nedelju:

https://morrath.bandcamp.com/album/centuries-of-blindness

Turci Molested Divinity ne pokušavaju da išta mistifikuju oko svoje muzike. Njihova filozofija je ,,Sheer Brutal Death Metal Worship" pa i album The Primordial, njihov treći za pet godina treba slušati isključivo u ključu obožavanja bendova kao što su Krisiun ili Disgorge. Dakle, ovo je nemilosrdno polivanje blastbitovima skoro sve vreme, puno disonantnih momenata, puno denflovanih rifova, vokali koji dolaze s onu stranu podsvesti... Molested Divinity ni na koji način ne pokušavaju da se približe publici iz bilo koje druge grane metal ili rok muzike, dosledno sa osam pesama nudeći isključivo jedan i isti brutal death metal program, pa ako je to po volji, izvolite:

https://molesteddivinity.bandcamp.com/album/the-primordial-3

Apex C​.​h​.​u​.​d / Nigromancer je split singl između australijskih Contaminated i benda Fistula iz Ohaja. I, mislim, nema mnogo muzike – po jedna pesma – al se dobro krlja. Contaminated daju sve od sebe da izvuku ozbiljno štrokav podzemni death metal i to je dostojno svačijih ušiju a Fistula vas onda polome svojim lo-fi doom sludge udaranjem. Boli al je lepo:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/apex-c-h-u-d-nigromancer

Iako kvebečki duo Unleash Carnage voli da povuče malo i na deathcore, ovaj projekat dvojice članova meodičnog death metal benda From Chaos u suštini nudi solidan brutalni slamming death metal. Drugi EP – a drugi i ove godine – zove se The Ultimate Insanity i njegove četiri pesme su dobro napisane, vrlo žustro odsvirane i generalno kvalitetne, sa visokim tempom blastbitova i komplikovanim rifovima koji fino osvežavaju pokolj. Lepo:

https://unleashcarnage.bandcamp.com/album/the-ultimate-insanity 

Čileanci Ancestral Rites nemaju sad neku skupu produkciju ili velike, inovativne ideje za svoj death metal ali eponimni debi album makar nudi strastvenu izvedbu i srce na pravom mestu. Osam pesama rifova i povremenih izleta u melodičnije teme, korektno:

https://ancestralriteschile.bandcamp.com/album/ancestral-rites

Australijski Pustilence sviraju vrlo '90s death metal na svom debi albumu, Beliefs of Dead Stargazers and Soothsayers. Ovo je baš onako patinirano, kako u zvuku, tako i u old school rifovima i siledžijskom aranžiranju , pa ako ste ikada voleli recimo Banished, Avulsed, Immolation i slično, Pustilence se kreću negde u istom prostoru. Album nije inovativan ni po kojoj osnovi ali je strastven i zabavan pa, eto:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/beliefs-of-dead-stargazers-and-soothsayers
https://youtu.be/UvsVDXxuZA0

Nemci Boundless Chaos su svoju stranu split EP-ja Deathmill sa Reign in Blood stavili na Bandcamp i ovo su dve pesme solidnog old school death metala sa malo trešerskih elemenata. Boundless Chaos su lepršavi u svirci a produkcija je jeftina i dinamična i sve je to prijatno. A plaćate koliko želite!

https://boundlesschaos.bandcamp.com/album/deathmill-side-chaos

Sumen je, po rečima svog osnivača, Michaela Schulzea međunarodni death metal sastav ali sudeći po debi albumu, Mors Certa, ovo je više projekat u kome on nalazi ljude sa raznih strana sveta da ih plati da urade po neku pesmu ili deo pesme. Što zvuči suludo, ali Schulze nema vremena za redovne probe itd. pa mu je to bilo rešenje za sada. No, album, zapravo, zvuči sasvim solidno. Ovo je uredan, blago melodičan death metal koji se ne odlikuje nekom velikom inventivnošću ili propitivanjem forme, ali nudi fin tempo, pristojne rifove (sa blago ,,blackened" dimenzijom) i generalno prijatno curi:

https://sumen.bandcamp.com/album/mors-certa-album

The Eating Cave je zanimljivo ime za tehcn-death sastav iz Virdžinija Biča iz, jelte, Virdžinije, a album The Miscalculation nudi sedam zanimljivih pesama koje imaju i agresivan tempo i raznovrsne vokale i atmosferične i disonantne elemente... The Eating Cave definitivno ne žele da se zarobe u običnom brutal/ tech death formatu pa iako je muzika i brutalna i tehnička, ona uspeva da ponudi i druge perspektive. Ne MNOGO druge ali dovoljno druge da se bend izdvoji iz mase:

https://theeatingcave.bandcamp.com/album/the-miscalculation

Brazilci Q-Fonía sviraju nekakav progresivni, donekle i melodični death metal i mada sam isprva bio skeptičan, album Al fin de la cordura, njihov treći, je dosta prijatan za slušanje. Ovde ima brzine i žestine u dovoljni količinama za moje potrebe a proggy elementi su dosta ukusno umešani u žestoki death metal, bez gubljenja oštrine. Solidna produkcija, puno gostiju da sve bude veselije, malo džezerskih harmonija (pa još i truba) kad je najpodobnije, sve u svemu vrlo pristojna ploča:

https://q-fonia.bandcamp.com/album/al-fin-de-la-cordura

Italijani Valgrind sviraju duže od četvrt veka i Millennium of Night Bliss im je peti album pa muzika zvuči fino i patinirano a istovremeno vrlo promišljeno i odmeren. Ovo je death metal koji old school estetiku kasnih osamdesetih i ranih devedesetih pakuje u pesme što se ne zadržavaju samo na formatima koji su tada postojali pa je kombinacija zvuka, melodija, tema i aranžmana sveža i karakterna. Valgrind ne veruju u sviranje istim tempom i intenzitetom sve vreme i njihov album zvuči razigrano i maštovito a produkcija je prijatno nenabudžena:

https://youtu.be/sfIkeFn8YkM

I u poslednjoj smo sekciji sa krosžanrovskom ponudom ali i klasičnim heavy metalom. welts su dva lika iz Finiksa koja dižu grdnu buku na demo snimku demo_02. Ovo je pre svega noise rock, sa mrvicom post metala ali ako za post metal vezujemo melodičniji, melanholičniji zvuuk, toga zaista ima samo u tragovima. Ova dva lika iz Arizone su pre svega orijentsani na ambiciju da vas samelju u prah mučnim, neumoljivim ritmom i bas-linijama, vrištanjem i jedva razaznatljivim gitarama ispod sve te kanonade, pa ako se osećate izdržljivo, navalite. Plaćate koliko želite:

https://wearewelts.bandcamp.com/album/demo-02

Angels on Fire iz Denvera sviraju prosto – metal. Ovo nije ni retro heavy metal ni nekakav moderni metalcore ili ekstremni metal, već prosto, metal, sa glasnim gitarama, promuklim vokalima i snažnim, energičnim ritmom, ali i sa ukusom za melodiju. EP Angels on Fire ima tri fine pesme po ceni koju sami odredite i ovo je odličan dil jer su u pitanju tri lepa komada žestoke svirke i dobre produkcije. METAL!

https://angelsonfire.bandcamp.com/album/angels-on-fire

Finalni album internacionalnog megaprojekta Metal Against Coronavirus je pred nama i zove se We Will Triumph! Mislim, optimističan naslov sad kad znamo da Arcturus soj virusa hara po Indiji, ali hajde, nadajmo se... U svakom slučaju, album je zabavan, sa čak osamnaest pesama u dosta raznolikom stilskom izrazu ali sa jedinstvenim sentimentom i ambicijom. 141 muzičar iz 27 zemalja je dao svoj doprinos ovoj priči i to je, mora se primetiti jako lepo. Slušajte:

https://metalagainstcoronavirus.bandcamp.com/album/metal-against-coronavirus-we-will-triumph

Scarlett Cook ne svira metal ali debi album ove australijske kompozitorke i pijanistkinje biće zanimljiv većini metalaca. Requiem for the Earth bi se mogao nazvati brutalnom kamernom muzikom s obzirom da ovde postava pored klavira, basa i bubnjeva sadrži i violončela, viole i violine, te dodatne udaraljke. Cookova dolazi iz porodice muzičara i nastavnika muzike, klavir svira od četvrte godine i piše vrlo dramatičnu, ekspresivnu muziku koja je negde na tragu onog što bi radio Nick Cave da je slušao metal u mladosti i ovo je album vrlo dobrih, energičnih pesama, odličnog pevanja i moćnih, raskošnih gudača. Valja poslušati:

https://scarlettcook.bandcamp.com/album/requiem-for-the-earth

Njujorški Car Bomb su skoro stereotipni mathcore bend sa pesmama sastavljenim naizgled isključivo od stop-and-go rifova u kojima ne čujete ni jednu notu nego samo brutalne udarce po žicama, sa zakucavajućim bubnjem i grubim, urlajućim vokalima. I, ako TO tražite od svog metala, Car Bomb imaju novi živi album, Live In Santa Cruz čijih petnaestih vrlo solidno snimljenih pesama sve zvuče kao da ste ChatGPT mesec dana hranili samo pesmom Bleed od Meshuggah i onda ga zamolili da vam napravi mathcore album. Ako vam to deluje primamljivo, navalite, Car Bomb isporučuju bez zadrške:

https://carbomb.bandcamp.com/album/live-in-santa-cruz

Teksaški portrayal of guilt su snimil interesantan album koji baš agresivno prelazi žanrovske granice ali i časno jebe keve. Devil Music je na svojoj prvoj polovini kombinacija, recimo, black metala, death metala, posthardkora i progresive, sav u oštrim uglovima i nervoznim promenama a onda druga polovina ove iste kompozicije daje u orkestarskim aranžmanima (sa sve satanskim vokalima odzogo) i ovo je takođe izvrsno. Fantastičan album:

https://portrayalofguilt.bandcamp.com/album/devil-music

Madridski Frenzy na svom drugom albumu, Of Hoods and Masks – ne naročito prikriveno inspirisanom kultnim stripom Watchmen – donose neophodnu dozu klasičnog '80s metala potrebnu da se progura nedelja. Ovo je ploča koja mestimično govori o tome kako nam se bliži kraj sveta, ali je muzika stalno poletna i energična, sa lepim retro šmekom negde između klasičnog sleaze metala i uličnijih formi. Pevanje Amerikanca na privremenom radu u inostranstvu, Anthonyja Stephena je i samo ugodno retro, sa odjecima Klausa Meinea iz Scorpions a pesme su, iako sklopljene uglavnom od fora koje znamo već 40 godina, vrlo dopadljive i ulaze pod kožu. Solidna produkcija, solidna ponuda na svim nivoima:

https://frenzymetal.bandcamp.com/album/of-hoods-and-masks

Još prijatnog old school heavy metal zvuka stiže sa debi albumom sastava Blood Star iz američke države Juta. First Sighting nudi lepe rifove, prijatan glas pevačice Madeline Smith i zvuk koji u sebi ima hardrokersku prijemčivost i metalsku epiku, mešajući ih tako da muzika bude pristupačna svakome. Vrlo lepo producirana ploča, stručna svirka, kvalitetne kompozicije, heavy metal za mlado i staro, ne propustiti:

https://bloodstarslc.bandcamp.com/album/first-sighting
https://blood-star.bandcamp.com/album/first-sighting

Fin je i novi album kanadskih Smoulder. Njihova muzika, oficijelno epski doom metal, zapravo je više neki samo malo ,,produmljeni" heavy metal, sa lepim rifovima, dosta toplom produkcijom i prijatnom pevačicom u navalnom redu. Album, Violent Creed Of Vengeance ima u sebi očigledne inspiracije epskom fantastikom – jedan tekst Michaela Moorcocka se koristi za naraciju na petoj pesmi – pa je i muzika takva, epska ali ne preproducirana niti PRETERANO cheesy, već taman koliko treba:

https://smoulder.bandcamp.com/album/violent-creed-of-vengeance

Španski Unchosen Ones su malo više okrenuti melodiji u svom heavy metalu. Album Sorrow Turns To Dust ima dosta power metal elemenata sa svojim naglašeno melodičnim temama i pevačem koji peva visoko i emotivno. Ovo će se svakako dopasti publici koja ceni tu neku više pop stranu metala, sa jasnim odjecima osamdesetih u svojim klavijaturama i raspevanim refrenima koji ne bi bili nimalo strani i nekakvom japanskom idoru-metal sastavu. Svakako solidan materijal i album koji će mnogima prijati:

https://unchosenones.bandcamp.com/album/sorrow-turns-to-dust

The Last Witch iz Ohaja su objavili istoimeni debi album i ovo je vrlo prijatna, gruverska, melodična kombinacija heavy metala, stoner roka i, recimo, neke alternativnije rok muzike. Mislim, sve to zvuči jako prirodno, organski i usvirano kad se pusti i bend voli melodične refrene, masne solaže i energičan gruv, pa će, verujem, prijati svakome ko voli glasnu, energičnu rok muziku:

https://thelastwitchmusic.bandcamp.com/album/the-last-witch

Šveđani Century imaju vrlo patiniran, pa i vrlo švedski zvuk na svom debi albumu, The Conquest of Time. Ovo je heavy metal old school provinijencije, melodičan i žestok a bez poze, glume i nameštene ekspresivnosto. Century samo sviraju dobre rifove, prže opake solaže i voze ga brzo, sa sve jeftinom ali prijatnom produkcijom koja ima i lepu količinu dinamike. Jako slatko, jako prijatno:

https://electricassaultrecords.bandcamp.com/album/the-conquest-of-time
https://centuryswe.bandcamp.com/album/the-conquest-of-time

Lazarevački Claymorean imaju kompilaciju By This Sword We Rule: A Decade of Steel pa ako ste nekako do sada izbegavali da se upoznate sa opusom ovog epskog power (ali malo i doom) metal benda, a koji radi značajno više od jedne decenije (skoro trideset godina, zapravo), onda... navalite. Ovo su uglavnom demo i ponovo snimljene verzije pesama koje možda i znate pa čak i ako ste fan, imate ozbiljan razlog da ovaj album proverite:

https://claymore1.bandcamp.com/album/by-this-sword-we-rule-a-decade-of-steel

Jethro Tull imaju novi album, RökFlöte i, eh, Ian Anderson je pre neki dan objašnjavao da su Motley Crue i Motorhead umlaute koristili pogrešno ali da je on zato sve uradio u skladu sa gramatikom na novom albumu i mislim, Iane, jesi li poludeo? Koga boli kurac? Seriously? No, kad se mane objašnjavanja da nije shvatio fore stare više od 40 godina, Anderson i dalje isporučuje prijatan progresivni rok sa folk osnovom (uglavnom se baveći nordijskim paganskim folklorom) i pametnom, elegantnom nadgradnjom. RökFlöte nudi pesme koje zvuče sumnjivo neobavezno, sa naizgled jednostavnim aranžmanima ali koje na gomili tvore jedan fin, ekonomičan paket kraći od pedeset minuta i sa mnogo lepih ideja koje pokazuju da bend ni posle 56 godina rada (dobro, uz jednu pauzu od pola decenije) nije istrošio kreativne baterije. Anderson i dalje ima neodoljiv glas a njegova flauta izrazito dominira u aranžmanima pa je ovo meni jako prijatan album:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lwibXy9rWPfZJBVEFk3gVbRA-oa-QePF8

Nijemci Sintage izgledaju kao da je 1985. godina a tako i sviraju. Debi album, Paralyzing Chains prži u bestidno retro stilu klasične NWOBHM ekstravagance nudeći opake rifove, dobar tempo i visoke muške vokale koji su toliko iritantni da su jebeno simpatični. Ima ovde epski dobrih pesama, odličnih rifova, lepih solaža i bukvalno jedino mogu da malo požalim što produkcija nije nešto dinamičnija jer ovakva muzika zaslužuje manje spljeskan mastering. No u celini vrlo lepo izdanje:

https://sintage.bandcamp.com/album/paralyzing-chains

Šveđani Glorious Bankrobbers osnovani su još 1983. godine, pa su se nakon raspada u ranim devedesetim i pauze od deceniju i po ponovo okupili i, evo, i dalje veselo gaze napred. Novi album, Back on the Road nudi energičan hard rok/ hevi metal po receptima vaše bake, himničan ali propulzivan, bez smaranja sa nekakvim baroknim aranžmanima. Ovo je prosto, dobar teški rok sa energičnim gitarama i zaraznim refrenima, da se uz njega pije (sok!), đuska i voli. Odličan zvuk i nekoliko sjajnih pesama (Criminal Boogie, recimo):

https://www.youtube.com/watch?v=i2EgBBM2uKY&list=OLAK5uy_knQcuKRKzpmAnmgEqEclZp-EU2S6L96aw

Mnogo dobrog heavy metala ove nedelje pa što ne bi onda i Anthem izdali novi album? Japanski veterani, osnovani još 1981. godine sa svojim dvadesetim albumom, Crimson & Jet Black nude više od pedeset minuta epskog hevi metala, melodičnog, dobro raspoloženog i primerenog slušaocima svih generacija. Anthem uspevaju da budu i vrlo ,,komercijalni" u svom zvuku ali i da isporuče propisno hevi metal rokanje i Crimson & Jet Black je neumereno dobra ploča benda koji očigledno vrlo uživa u onome što radi i nikako se još nije umorio od rokenrola. Da je produkcija mrvu življa bilo bi idealno ali i ovako je jebeno odlično:

https://youtu.be/eYiYTAhbgUI

O, jebote, što je dobar drugi album projekta Tanith, u kome glavnu reč vodi gitarista kultnih britanskih Satan, Russ Tippins. Satan su prošle godine snimili album koji je pobrisao patos sa celokupnom metal scenom na planeti a Tanith sad sa Voyage donose skoro jednako moćnu ploču teškog roka/ klasičnog heavy metala. Ima ovde dosta dodirnih tačaka sa Satan u harmonijama i generalnom pristupu komponovanju ali ovaj trio, baziran u Njujorku ima svoj zvuk i nudi na novom albumu devet melodičnih pesma koje bez problema prizivaju '70s progresivu i post-hipi sanjarije u hard rok i hevi metal kolo. Dupli muško-ženski vokali (Tippins i basistkinja Cindy Maynard često pevaju zajedno), blago nostalgične ali retko staromodne melodične sanjarije, prozračna, prijatna i veoma dinamična produkcija, ovaj album je pravi mali biser teškog roka koji morate čuti:

https://tanithnyc.bandcamp.com/album/voyage

Album nedelje? Oh, rodbino...Stigao nam je novi Bell Witch, nazvan Future's Shadow Part 1: The Clandestine Gate i ako ste očekivali išta drugo do jedne jedine spore, prespore kompozicije koja traje 73 minuta i 15 sekundi, žalobnički meditirajući nad prelepim, glacijalno sporim rifovima i dronom klavijatura, pa, onda mora da ste novi ovde? Duo iz Sijetla je odavno postavio industrijski standard za dostojanstveni, otmeni funeral doom metal a njihov prethodni album, Mirror Reaper iz 2017. godine prišao je najbliže statusu mejnstrim hita što ovakva muzika može da zamisli, pa je onda Future's Shadow Part 1: The Clandestine Gate logičan nastavak iste priče, ali još malo sazreliji, još malo ispoliraniji, još malo sigurniji. Ovo je blagoslov u slow motionu i ploča kakve se zaista ne snimaju svake godine. A čekaju nas još dva dela!

https://bellwitch.bandcamp.com/album/futures-shadow-part-1-the-clandestine-gate

[Meho Krljic]

E, pa evo nas i na kraju Aprila i dok hvatamo zalet da dostojanstveno obeležimo međunarodni praznik rada, ne treba da zaboravimo na radničku (i seljačku) muziku kao što je metal.

A blek metal prvi među jednakima. Danski žensko-muški duo Djævles Skrig kaže da je EP Centered ; Despair snimljen u časovima bola i očaja na jesen prošle godine i mada se u muzici svakako čuju jake emocije, nastanak ovog EP-ja, mislim, nije bila prosta terapijska akcija za Michaela i Sarah. Pričamo o sirovom, spontanom old school blek metalu koji voli mračne rifove i haotične aranžmane ali onda voli i otvorenije forme pa su dve pesme na ovom izdanju poluimprovizovani rituali kojima se pokušava egzorcirati pominjani bol i očaj. Negde između art bruta i ,,normalnog" blek metala Djævles Skrig nalaze svoj osobeni izraz i to vredi čuti:

https://djaevlesskrig.bandcamp.com/album/centered-despair

Budimpeštanski Kolp sa svojim četvrtim albumom, Pale Stars Shine nude hladnu i dostojanstveno monotonu muziku. Ovo je blek metal distinktno istopčnoevropskog tipa sa svojom mešavinom melodične emotivnosti i uzdržanog izraza koji podrazumeva mnogo ponavljanja fraza i vrlo spor razvoj tema. Sve to zvuči zrelo i lepo je producirano pa ovakav blek metal mogu da preporučim na slušanje i ljudima koji ne bi normalno posegli za ovim žanrom:

https://tdpropaganda.bandcamp.com/album/pale-stars-shine

Exit Catacomb je jednočlani italijanski blek metal projekat ,,rođen 2022. da uništi 2023. godinu". Pa, lepo je kad čovek ima planove. Enivej, minialbum No Escape From the Catacomb je osvežavajuće ubedljiva ploča old school blackened speed metala, nestašna, zarazna i zabavna. Autor piše vrlo dobre pesme i ima jak zanat u rukama a materijal je sasvim pristojno produciran, pa sam ja uživao u albumu i sa apetitom iščekujem još. Apsolutno poslušajte:

https://exitcatacomb.bandcamp.com/album/no-escape-from-the-catacomb

Aran Angmar su takođe Italijani, ali njihov blek metal je ukorenjen u grčkom zvuku i stilu. Drugi album, Atavism & Dying Stars je prijatna ploča teatralnih vokala, melodičnih tema i kinematičnih atmosfera, ne sad nešto agresivno maštovita, ali uz dosta truda oko tih melodija koje pominjem. Bučan, napucan zvuk može i da zamori uho, ali pesme su fine i simpatične:

https://aranangmar.bandcamp.com/album/atavism-dying-stars

Totelefta​í​okl​á​ma je prvo izdanje 2020. godine osnovanog benda iz Buenos Airesa po imenu Semihazah. Pričamo o EP-ju sa pet pesama brzog a melodičnog blek metala na Španskom jeziku i ovo je lepa kombinacija stila po uzoru na izdanja sa kraja drugog talasa blek metala iz devedesetih, sa modernijim zvukom. Semihazah su dosta po mom ukusu jer imaju brzinu i agresivnost švedskih bendova poput Marduk i Dark Funeral a to kombinuju sa norveškom hladnoćom – sve u kontekstu argentinske, jelte, vatre. Odlična ploča i bend na koji ću obraćati pažnju na dalje:

https://semihazah.bandcamp.com/album/totelefta-okl-ma

Thing je možda najnemaštovitije rešenje za ime benda a ovaj londonski projekat je i album tako nazvao. No, muzika je makar značajno maštovitija, sa eksperimentalnim fuzionisanjem blek metala i orkestarskih aranžmana. I sam blek metal, čak i pre nego što čujemo klasične gudače i perkusije, je ekspanzivan, sa upadima egzotičnih harmonija i kompleksnim aranžiranjem, a meni je važno i da je ovo u suštini brza i energična muzika koja među blastbitove i vrištanje umešno ubacuje i spoken word momente i violine i sve drugo što joj padne na pamet. Interesantan i intrigantan projekat:

https://thing-the-band.bandcamp.com/album/thing

Kvebečki duo Death Gloom je inspirisan doom metalom i black metalom dvedesetih, kao i surovom klimom oblasti u kojoj dvojica autora žive, pa je debi EP, Death Gloom jedna prilično srećno sklopljena kombinacija blek metal oštrine i doom metal elegije. Tempo je uglavnom srednji, dakle, ni prespor ni prebrz, ali sa dostojanstvenom, otmenom atmosferom i energijom, a produkcija je prilično čista i prijatna za uho iako i prilično lišena dinamike. Death Gloom svakako zvuče sveže i inspirisano i to prija:

https://deathgloom.bandcamp.com/album/death-gloom-2

Litvanci Sisyphean su prošle godine imali zapažen album (koji se i meni dopao uprkos tome što mi njihov stil modernog, melodičnog blek metala nije sad kao nešto po meri) pa je novi, kratki EP, Through Corrosion vredan da se čuje. Naslovna pesma je nova, uglancana i bend predstavlja u pravom svetlu a na B strani je živi snimak jedne od pesama sa pomenutog albuma i sve to vredi čuti, a kako je cena daunlouda ,,koliko date", onda svakako i posedovati:

https://sisyphean.bandcamp.com/album/through-corrosion

Slovaci Sinedeus su vrlo ozbiljni u tome da tamo gde oni kroče, boga neće biti. EP No God Where I Am, njihov drugi, ima dve primereno ozbiljne pesme tog, jelte, modernog slovenskog blek metala, sa puno atmosfere i melodičnom komponentom sred tog satanističkig, antihrišćanskog sentimenta. Dosta tu ima meditacija i kontemplacija pa ovo nije za ljude koji blek metal vole samo kad kida, ali kvalitet postoji:

https://sinedeus.bandcamp.com/album/no-god-where-i-am-ep

Za bend za koji niko nikad nije čuo, Bugari Insanir su drsko kvalitetni na debi albumu Sanctus Insaniam. Ovaj duo spravio je profi produciranu, ubedljivo zvučeću ploču pržačkog blek metala sa malo death elemenata, utemeljenu negde u skandinavskom, možda pre svega švedskom zvuku sa kraja devedesetih. Dakle, ko taj mišićavi stil voli ovde će naći osam kvalitetnih pesama koje imaju i rifčine i mošerski ritam i brzinu, i melodiju pa i malo atmosfere. Veoma, veoma impresivan prvi album:

https://insanir.bandcamp.com/album/sanctus-insaniam

Na Francuze se čovek uvek može osloniti da će izbaciti bar jedno interesantno avangardno izdanje tokom nedelje. Debi album projekta Fardeaux iz Lila je baš to. The Den Has Become an Abyss nudi tvrdu, mošersku svirku, dugačke, kompleksne pesme i puno truda uloženog u kompozicije koje su kompleksne ali se razvijaju organski koliko je to moguće. Fardeaux je duo koji je na ovom materijalu radio poslednje četiri godine i to se čuje, ovo je studiozno napravljena ploča na kojoj se pazilo na svaki detalj:

https://drowninginchaosrecords.bandcamp.com/album/the-den-has-become-an-abyss

Pređimo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Rimski sastav Nautha na svom drugom albumu, Metempsychosis radi psihodelični rok koji je dosta gruverski nastrojen, sa dugačkim pesamama kompulzivnih ponavljanja i sporo razvijajuće atmosfere. Istina je da je ovo možda previše ,,melodično" za moj ukus, sa sanjivim, popi temama u osnovi pesama ali je generalno album častan, pošten i pitak. Pa nisam ni ja bez srca:

https://nautha.bandcamp.com/album/metempsychosis

Red Eyed Cult su iz Norviča u Engleskoj i, kako nagađate na osnovu imena, valjaju spor, drogiran stoner rok. Pesma koja debi album Unit 61 otvara, Mithrandir, simpatično podseća da su Tolkinovi junaci voleli da smotaju malo, jelte, aromatičnih biljaka i popuše ih, a ono što sledi su šmekerski heavy blues rifovi i vrišteće pevanje preko sporog, zaraznog gruva. Ima i kasnije referenci na Gospodara Prstenova, čisto da se tematski ostane u istom tonu, a muzika nastavlja da bude prijemčiva, zabavna i maštovita, unutar dosta omeđenih stoner groove granica. Lepo, prijatno, vrlo preporučljivo i mada sa samo pet pesama, vrlo epski:

https://redeyedcult.bandcamp.com/album/unit-61

A The Mad Goats su iz Kosta Rike i njihov EP Back Door nudi prijatnih pet pesama psihodeličnog, kinematskog pa i blago eksperimentalnog roka, sa prozračnim zvukom, melodičnim pevušenjem ali i dovoljno hipnotičke atmosfere da se kvalifikuje za ,,heavy psych". Maštoviti su The Mad Goats i mada pesme zvuče stilski ujednačeno, imaju svoje sopstvene trikove i načine da se izdvoje jedna od druge. Vredi poslušati:

https://themadgoats.bandcamp.com/album/back-door

Black Moon Circle su norveški space rock sastav a album  Leave the Ghost Behind je sledstveno tome pun prijatnih, džemerskih psihodeličnih pesama koje nikud ne žure, oslanjaju se na gruv i puno efekata i generalno obećavaju lepo provedeno vreme. Black Moon Circle svakako pišu lepe teme i pesme im imaju melodije, strofe i refrene koji ulaze u uho ali se onda tokom dugačkog trajanja (najduža ide preko 22 minuta) sve to razvija u svemirsko džemovanje i onda, dobro, povremeno se više ne sećate odakle ste došli i kuda ste krenuli, ali bude to sve vrlo lepo. Dobar studijski zvuk i generalna pozitiva:

https://blackmooncircle.bandcamp.com/album/leave-the-ghost-behind

Šveđani Dozer su pauzirali deset godina ali povratnički album, Drifting in the Endless Void ih predstavlja u dobroj formi. Ovo je kvalitetan, energičan stoner rok koji spor tempo i gruv spaja sa dobrim, maštovitim rifovima i pevanjem, nudeći psihodeličnu, a opet energičnu, teškorokersku atmosferu. Sedam odlično produciranih, podužih pesama i dosta kreativnosti svedoče da je Dozer svrbelo da se vrate. Ovo je izdao Blues Funeral Recordings, pa je i to potvrda kvaliteta. Ne propustiti:

https://dozerofficial.bandcamp.com/album/drifting-in-the-endless-void

Van Grond je split EP nizozemskih bendova Terzij de Horde i Ggu:ll, ali tako da svaki od ova dva benda da po jednu pesmu a da ostale dve urade u kolaboraciji. Ovo dobro funkcioniše jer su post-blek metal Terzij de Horde i sludge-doom-post metal koji sviraju Ggu:ll zapravo dosta kompatibilni između sebe. Dobra produkcija, dobre ideje, dobro odigrani kontrasti između stilova, generalno vrlo dobar materijal:

https://ggull.bandcamp.com/album/van-grond
https://terzijdehorde.bandcamp.com/album/van-grond

Deep Above iz Kentakija na istoimenom minialbumu nude vrlo '90s verziju grandža. A ovo mislim u najboljoj konotaciji i njihova muzika je smeštena na idealnu sredinu imeđu panka i hard roka, sa energičnom svirkom, jednostavnim, organskim kompozicijama i himničnim enrgijom. Sve je to vrlo efikasno, ekonomično i puno mladalačke napaljenosti a opet i zrelo u potrebnoj meri, sa produkcijom koja nije skupa ali radi posao. Daunloud plaćate koliko želite pa ovo nikako ne propustite.

https://deepabove.bandcamp.com/album/deep-above

Italijanski stoner-sludge dvoja Le Scimmie ima odličan crtež gorile sa tri oka na omotu albuma  Adriatic Desert, a prva se pesma zove Wild Boar. Svi signali povoljni, rekao bih. I muzika onda ne razočarava. Iako Le Scimmie sviraju gitaru i bubanj bez pevanja, ovo je pitak i zabavan teški rok spakovan u kompaktne, gruverske i dostatno psihodelične pesme. Nema tu mnogo filozofiranja, kompozicje izvrte svoje teme, malo ih prorade i završe se, i svi su srećni:

https://lescimmie.bandcamp.com/album/adriatic-desert

Argentinci Halfaya imaju album nazvan Weed Live Tracks, dakle, snimljen uživo u kafani, ali vrlo dobro snimljen i produciran. Muzika je, naravno, stoner rok, ali sa dosta hardrokerskog šmeka i ljubavi ka melodijama. Dakle, ovde nije sve samo u rifu i grubim vokalima, i pesme su kombinacija metalskih rifčina i harmoničnih delova sa prominentnim klin, zapevajućim i psihodeličnim vokalima. Prijatno je:

https://halfaya.bandcamp.com/album/weed-live-tracks

Oh, kakav povratak u formu! Portlandski stoner rokeri Danava nisu snimili album dvanaest godina i zato valjda njihova četvrta dugosvirajuća ploča, Nothing But Nothing zvuči kao da ste na skejtbord stavili mlazni motor i poleteli u nebo. Ovo je KRLJAČKI teški rok pun nemirnog ritma i gruva, nazaraznijih postojećih rifova i izvrsnog, rokerskog pevanja. Značajno brži i metalskiji od stoner rok standarda, pun razmetljivo dobre, skoro pa prog-metal svirke i mejdnovskih harmonija, razuzdanih solaža i generalno euforične muzike, Nothing But Nothing je proslava dobrog raspoloženja koju ne smete propustiti.

https://youtu.be/b9AnB2Uc5-Y

Lako je steći utisak da u Indoneziji uspevaju samo brutalni deah metal bendovi koji sviraju dvesta na sat i zakucavaju sve vreme, ali kaspyx iz Bandunga su tu da pokažu sve naše zablude. Oni sviraju ,,slow death doom metal" i  Demo MMXXIII ima dve pesme koje će vas poravnati sa patosom ali polako i uredno. Ovo je kao da vas na đubrištu mrvi drobilica za metal, ali u slow motionu, sa superteškim zvukom i bolesnim, opscenim gruvom. Prelepo, dakle (Edit: Prc. Uklonjeno sa kanala benda aliostavljam tekst jer će se sigurno uskoro ponovo pojaviti):

https://kaspyx.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

U sličnom tempu ali znatno melodičnije zvuči novi EP denverskih doom metalaca Khemmis, nazvan Where the Cold Wind Blows. A i nije u sličnom tempu, zaista, jer posle prve pesme koja ide od tihog ka glasnom, ali sporom, druga pesma nakon početka u doom stilu prelazi u bržu traku i Khemmis isporučuju najmelodičnije pevanje svoje karijere. Rifovi su i dalje jebeno dobri i mada su Khemmis sada ipak možda otišli predaleko u smeru gotike za moj ukus, ovo je prilično moćno:

https://khemmis.bandcamp.com/album/where-the-cold-wind-blows

Meksički doom metalci Electric Cult  su stavili svoju polovinu split EP-ja sa Weedevil, nazvanog Cult of Devil Sounds na Bandcamp i greškom napisali da se prva pesma, Rising From Hell, zove Rinsing From Hell. Meni je to toliko smešno da mi je trebalo dosta vremena da se skoncentrišem na samu muziku i zaključim da je ovaj muljavi, musavi doom zapravo dobar, i musav i muljav na sve najbolje načine. Onda sam potražio kako zvuči strana brazilskih Weedevil i oni su još bolji jer njihov sirovi, psihodelični doom profitira od karakterne pevačice Mauren McGee. Dakle, sve ovde valja, uključujući i maštovit dizajn omota. Ne promašiti:

https://electriccultdoom.bandcamp.com/album/cult-of-devil-sounds-split
https://weedevil.bandcamp.com/album/cult-of-devil-sounds

Recognition je drugi album benda Frostfang iz Sankt Petersburga, ali onog na Floridi. Njihov doom/ stoner metal ovde zvuči dobro raspoloženo, sa dosta dinamike u kompozicijama i ljubavlju prema melodiji koja ne sprečava bend i da pošteno zaore. Nisam fan toga kako su bubnjevi urađeni preglasno i komprimovani tako da činele sve vreme zvuče kao da pored nas prolazi parna lokomotiva, ali pesme su okej. Dobro, imaju i jednu koja je cela odsvirana na klaviru i nazvali su je Paino, verovatno nesvesni da su Vhol već imali daleko nadahnutiju pijanističku pesmu istog naslova, ali Frostfang zvuče zdravo i žustro:

https://frostfangmetal.bandcamp.com/album/recognition

Borracho su tri lika iz DiSija koji sviraju psihodelični, fazirani space rock. EP Kozmic Safari ima dve instrumentalne pesme raspoloženih rifova i natrpane do vrha su analognim sintisajzerima i drugim starinskim efektima. Jedna je znatno bolja od druge ali obe su dobronamerne:

https://borracho.bandcamp.com/album/kozmic-safari

Još death dooma? Ima. Runemagick iz Gotenburga u švedskoj su snimili svoj trinaesti album, Beyond the Cenotaph of Mankind i mada ne mogu da kažem da se ovde nudi bogznašta novo ili inspirisano, ljudi se svakako drže svog faha.Prva pesma traje skoro dvanaest minuta a mada bend ne preteruje sa nekakvim velikim idejama u kompozicijama, zvuk je lep, dinamičan i lako postiže potreban hipnotički kvalitet:

https://runemagick.bandcamp.com/album/beyond-the-cenotaph-of-mankind-2

I još death dooma! Sanctuarium su iz Barselone i njihov debi album nastao je kada je bend evoluirao iz solo projekta u propisan kvartet. Into the Mephitic Abyss traje samo 35 minuta ali i ima samo četiri pesme pa je ovo propisan, šmekerski death doom, sa dobrim odnosom meditativne, otmene sporosti i death metal agresivnosti. Ništa specijalno inovativno ili originalno ali prijatno:

https://sanctuarium-gurglinggore.bandcamp.com/album/into-the-mephitic-abyss

Dark Ocean Circle su švedski stoner rok sastav sa istoimenim prvim albumom i ovo je prijatna, umivena varijanta stoner roka, sa poletnim tempom, odmereno agresivnim zvukom i pesmama koje paze na atmosferu i dinamiku i nisu samo snimljeni džemovi. Ima to dosta lepote, mada naravno, nekome može biti i isuviše ,,normalno", ali Dark Ocean Circle samo više vole da vas uhvate na pesme nego na zvuk:

https://darkoceancircle.bandcamp.com/album/dark-ocean-circle-3

Grci Allochiria su negde između sludge metal agresije i post metal meditativnosti pa i album Commotion sa svojih devet pesama nudi i dosta melodije i dosta gruva i vrištanje i kontemplaciju... Sve je to sasvim lepo i ekonomično bez nekog iživljavanja sa dužinom pesama i mada mi Allochiria nisu sad nešto izmislili toplu vodu, prijatni su i njihova melanholičnost mi nije bila naporna:

https://allochiria.bandcamp.com/album/commotion

I preslatko mi je da u 2023. godini dobijamo novi album kultnih britanskih psihodeličara Hawkwind i da je on vrlo prijatan. Bend koji je svoj prvi album objavio još 1970. godine, bend u kome je pokojni Lemmy napisao pesmu Motorhead, bend koji je definisao ,,heavy psych" za rane sedamdesete je i dalje u moćnoj formi  i njihov tridesetpeti studijski album je, naravno, ekstremno pitak i ugodan. Takođe naravno, ne treba da ovde očekujete sad neke radikalne zaokrete, muzika Hawkwinda je ODAVNO dosegla savršenstvo forme i ja iskreno mislim da je svaki njihov novi album moguće slušati u stanju blažene nirvane neograničen broj puta ma koliko njima naizgled bilo lako da ga naprave. The Future Never Waits ima jedanaest podužih, prozračnih psihodeličnih rituala i nudi sintisajzerima nadeven, nežnim gruvom nošen svemirski rok za relaksaciju i meditaciju. Budite tu:

https://hawkwindofficial.bandcamp.com/album/the-future-never-waits

Malezijski šefovi crnog psihodeličnog doom stoner metala, Ibliss imaju novi EP. (​(​(​Unholy​)​)​) ima samo dve pesme ali treba biti snažan pa izdržati ovu lavinu fuzza i psihodeličnih rifčina što se obrušava poput božije kazne na vašu glavu. Ibliss su uvek bili najabrazivnije krilo stoner muzike pa je i sa novim EP-jem situacija ista i spoj tog sirovog zvuka i lepljivog, moćnog gruva radi bez greške. Dve pesme a BESKRAJNO uživanje:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/unholy

Italijani King Potenaz sa svojim debi albumom Goat Rider i sami nude puno faziranih gitara i neodoljivog gruva. I ovo je stonerski doom metal ili doomerski stoner rok, kako više volite, utemljen u klasičnom psihodeličnom imaginarijumu sedamdesetih godina i nameran da vas hipnotiše i, sasvim moguće, navede da izrazite lojalnost Satani. Čuvajte se jakih obećanja ali slušajte King Potenaz:

https://kingpotenaz.bandcamp.com/album/goat-rider

Francuski psihodelični stoner bendovi Mars Red Sky i  Queen of the Meadow udružili su se za EP Mars Red Sky & Queen Of The Meadow i ovo su tri pesme spore, dostojanstvene svirke koja odlično kombinuje težinu i psihodeličnu melodičnost. Pevanje Helen Ferguson je svakako najupečatljivji element muzike na prvi pogled ali kontrast melodičnog, prozračnog vokala sa teškim ritmovima i toplim faziranim gitarama je ono što pesmama daje karakter. Odlično:

https://marsredsky.bandcamp.com/album/mars-red-sky-queen-of-the-meadow

Fenomenalni italijanski doom-metal-ali-i-mnogo-više sastav Messa izdao je živi album, Live at Roadburn i ovo je izuzetno prijatan nastavak njihovog sjajnog prošlogodišnjeg albuma, Close. Live at Roadburn ima samo četiri pesme ali ovo su dugačke četiri pesme kombinovanja moćnih gitara i epskih sporih ritmova sa etničkim motivima i fantastičnim pevanjem pevačice Sare koja je, svakako, zaslužna za veliki deo identiteta grupe. No, Messa nisu samo bend sa dobrom pevačicom nego bend koji je uistinu vrlo pametno evoluirao svoj doom metal zvuk u nešto više ali i dalje u kritičnoj meri oslonjeno na doom osnovu i ovaj izuzetno dobro snimljeni koncertni album je potvrda njihovog kvaliteta na najbolji način. Ne propustiti:

https://messaproject.bandcamp.com/album/live-at-roadburn

Idemo dalje na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Mezzrow su švedski thrash metal bend koji radi još  od osamdesetih a prvi album im je izašao 1990. godine. Njegov naslednik, pre par dana izašli Summon Thy Demons i sam prilično zvuči kao da je izašao početkom devedesetih i to, u zavisnosti od vaših preferenci može da bude sjajna ili ne tako sjajna vest. Sa sjajne strane, ovo je vrlo disciplinovan thrash metal čiste, ubedljive produkcije i snažnog nastupa, sa svim lekcijama thrash talasa iz osamdesetih spakovanim u pesme koje su svesne i dominantnih ideja u žanrovima koji su devedesetih vladali (prevashodno death i groove metal) ali bez uzimanja lakih prečica. Ovo su i pristojno napisane pesme i naravno jedini problem može biti to što Mezzrow izrazito nastoje da ne izađu preko linije i ostanu u jednom omeđenom stilskom izrazu koji može delovati, pa, malo tesan ako ste sitna duša kao što sam ja. Ali dobar, dobrozvučeći album:

https://www.youtube.com/watch?v=407oRRSpYHQ&list=OLAK5uy_lTUnacq5BT1dG-bbDHQZRA8vgX35-zvuA

Još švedskog treša? Ima, naravno. Sentinel Sirens su dva lika od kojih jedan sve svira a drugi sve peva a članovi su bendova Searin i i Sarcasm (ne onaj makedonski). Njihov debi album Orbithon Wave nudi ne preterano maštovit ili ambiciozan ali prijatno karakteran thrash. Ovde se forma ne izmišlja od nule, ali Sentinel Sirens se vrlo udobno kreću u okvirima postojeće, nudeći ukusne rifove i vokal koji, iako realno više priča nego što peva, odiše nekakvim šmekom. Dosta dobrih, mošerskih deonica, sirova ali slatka produkcija, ima ovaj album dosta šarma:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/orbithon-wave

Losanđeleski Grudgebot zvuče prilično retro na svom istoimenom debi EP-ju. Ovo je thrash metal koji još uvek voli melodičnost i generalnu gizdavost klasičnijeg heavy metala i nije se sav izgubio u denfovanim rifovima i brzini. Ima tu šarma mada sve i zvuči dosta sirovo, još uvek ne sasvim sazrelo. No, vredi ponekad slušati bend pre nego što je sasvim solidifikovao zvuk:

https://grudgebot.bandcamp.com/album/grudgebot-ep

Retro? I'll show you retro, kao da su rekli decadence iz Vankuvera, koji sviraju od 1987. godine a prvi album su izdali 2020. USRED PANDEMIJE. Loš tajming, slažemo se, ali novi EP, Victim of Tyrants je zaista dopadljivo retro, nudeći i primitivnu svirku i dosta jeftinu underground produkciju ali sve to se nekako udružuje da zazvuči autentično i zabavno:

https://decadence13.bandcamp.com/album/victim-of-tyrants-2

Splićani Buzzsaw su, koliko mogu da utvrdim jedini bend tog imena, što je šokantno. Enivej, ovaj petočlani, kako sami sebe klasifikuju, black speed metal kombo je izdao EP Lead to the Head i to je šest pesama surove, i sirove krljačine. Ali dobre. Buzzsaw imaju rifove, imaju tempo, i imaju potrebnu utegnutost koja se dobro kombinuje sa tim sirovim zvukom i estetikom. Pesme su uglavnom pristojne, ekonomične ali i sa ambicijom da malo razviju svoje teme a sve završava korektan kaver Sodomove Outbreak of Evil. Nemam šta drugo nego da pohvalim ovaj bend i poželim mu dug i berićetan život a vi ovaj EP možete daunloudovati po ceni koju sami odredite.

https://buzzsawmetal.bandcamp.com/album/lead-to-the-head

Jel' treba još blackened speed metala? Evo nam onda novog EP-ja filadelfijskih Bastard Cröss. Nazvan  Beasts of the Night on je vrlo predvidiv i u ovom kontekstu se to pozdravlja. Četiri pesme na raspolaganju su vesele, razdragane, brze, poletene i neobavezujuće, krećući se od rokenrola do blasfemičnog blek metala sa opuštenošću primerenoj samo pravim grešnicima. Ima tu i lepih melodija i svega, ali u osnovi su satanizam i antihrišćanstvo pa, eto navalite:

https://bastardcross.bandcamp.com/album/beasts-of-the-night

JOŠ? Ima. Lucifuge su izdali peti album, Monoliths of Wrath i bend koji je, kad se preračuna kritičan deo svog opusa izbacio u pandemijskim godinama, dosta trijumfalno krlja i vrišti na novoj ploči. Nema ovde inovacija i strimlajnovanja, Lucifuge su svoj zvuk našli pre par albuma i sada krljaju vrlo uhodan black-thrash koji je programski ružan ali ima dobre rifove, jak tempo i dovoljno raznolike pesme da ne bude monoton. Al pre svega ima duši – ovo je i dalje u suštini haotična, organska muzika koja svakog časa može da spontano plane i to je njena najlepša karakteristika. Dying Victims productions, naravno:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/monoliths-of-wrath

Slovaci Demonic-eyed su svoju muziku zasnovali na hardkoru i treš metalu, što je ljudski. Novi EP, nazvan samo D​-​EP '23 ima hardkor gruva i treš metal čukanja u sebi i ovo jeste jedan moderniji spoj, ne puka imitacija '80s krosover formula. Šarmantni su Demonic-eyed i vole i da uvale zle melodije tamo gde će one napraviti najviše štete a materijal završavaju obradom Bathoryja, što je isto vrlo ljudski. Sve to samo za dolar:

https://demonic-eyed.bandcamp.com/album/d-ep-23

Nemački old school trešeri Necronomicon rade od polovine osamdesetih pa i jedanaesti album, Constant To Death zvuči dosta retro. Ali dostojanstveno retro. Ovo je thrash metal koji ne mora da ide prebrzo i više je zainteresovan da svoje dramatične proklamacije i teške rifove što bolje naglasi. Sve to ima odlike klasičnog nemačkog, disciplinovanog thrash metala pa ako ste ikada voleli ovakvu muziku, Necronomicon nude korektan program:

https://www.youtube.com/watch?v=fa5secqwggk&list=OLAK5uy_nOSlMSa7jD6Uu0-ajtwPvGYXa3472CPuQ

Creepshow iz Čikaga imaju zanimljivu kombinaciju black i thrash metala i sintisajzera na svom debi albumu Creepshow I. ovo je moderna a opet retro muzika, sa sirovim zvukom ali promišljenim kompozicijama, pompezna i teatralna po uzoru na blek metal ali onda prodorna, oštra i ekonomična po uzoru na thrash. Produkcija je prijatno sirova u smislu da ovde možda nije bilo mnogo para ali da su ljudi iza miks pulta znali šta rade a bend svira sa ubedljivošću i oštrinom koje prijaju. Lep debi:

https://creepshow.bandcamp.com/album/creepshow-i

Treći album ričmondskih trešera Enforced zove se War Remains i, pa, solidan je. Nisam sad nešto raspamećen, ovo je ipak major-label izdanje i ne probija nikakve posebne granice, ali Enforced nude korektnu, energičnu svirku i dobru produkciju. Thrash metal je najjači kada se nalazi na idealnoj sredini između discipline i divljačnosti i ova ekipa fino hvata taj senzibilitet:

https://www.youtube.com/watch?v=X7CGpLBLSF0

(kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Terranoct iz Ohaja na debi albumu, Icon of Ruin zapravo nude dosta death metala u svom thrash metalu. Ovo je agresivna, gruverska svirka sa do pucanja zategnutom produkcijom, gde se trešerski rifovi sreću sa dubokim death vokalima i blastbitovima, ali se ne zaboravlja ni na povremene upade melodije. Prijatno smućkano:

https://terranoctband.bandcamp.com/album/icon-of-ruin

Kusozu kažu za sebe da su ,,dark melodic hardcore from New England", mada je njihovu muziku legitimno uvrstiti i u nekakav posthardkor, sa njenim srednjim tempom, screamo energijom i razuzdanom izvedbom. Debi EP Weak Foals Roaming jeste melodičan, ali ovo je melodičnost koja se bori da se uopšte čuje kroz brutalne distorzije, non-stop vrištanje i očajnički gruv. Sedam pesama je vrlo izdašno za EP mada je i cena od sedam dolara jaka, ali ovo je dobar, mišićav a emotivan materijal:

https://kusozu.bandcamp.com/album/weak-foals-roaming

Rusi Social Discord za sebe kažu da su ,,punk metal" bend, a što se nekad zvalo krosover. Naravno, novi EP, В​а​с с​о​ж​р​у​т ne zvuči kao klasični krosover već, pa, kao moderni, utegnuti i kvalitetni pank sa metalskim rifovima. I zvuči vrlo dobro pritom. Ovo su solidne pesme, bend svira za svaku pohvalu a produkcija je vrlo dobra. Sve to ima crtu jedne '90s energije prelaska panka iz andergraunda u mejnstrim pa ko voli TAKAV zvuk, ovo je odlično:

https://socialdiscord.bandcamp.com/album/--2

Vamachara svakako u svom zvuku imaju suviše metalcore elemenata da budu BAŠ po mom ukus ali album No Roses on My Grave ovog kalifornijskog benda svakako KRLJA. Mislim, sve je to metalizirani hardkor, ali su ovde klasične moshcore formule unapređene tenzičnim nu-metal disonancama, a sve je nekako stvarno energično i mošerski i prilično mi je prijalo:

https://vamacharahc.bandcamp.com/album/no-roses-on-my-grave

Goblincore? ŠTA JOŠ NEĆE SMISLITI OVA OMLADINA? Torpur su iz Krakova i njihov blekend hardkor ima osoben zvuk na ime proterivanja, reklo bi se celog snimka kroz korus plagin u postprodukciji da se obezbedi taj pomereni, psihodelični efekat koji ide uz bend što sebi kači i ,,dungeon skate gang" deskripciju. No, pesme na kaseti The Cult nisu loše i ovo je eksplozivna, agresivna muzika za mlado i staro, nesofisticirana u principu, ali dovoljno sofisticirana u izvedbi:

https://torpur.bandcamp.com/album/the-cult
https://plusztapes.bandcamp.com/album/the-cult

Noise Aholic je jednočlani krastpank projekat finskog muzičara po imenu Owe Inborr (očigledno Šveđanin, koji živi u delu Finske u kom je švedska nacionalna manjina u većini) a koga možda znate po bendu Dispyt. Za potrebe snimanja prvog albuma Noise Aholic, Owe je pokupio gomilu muzičara iz tog kraja zemlje pa je Vi är inte v​ä​rda ett skit ploča sa distinknto švedskim mirisom i mnogo više liči na švedski D-beat nego na standardi finski krast. Mislim, i jedno i drugo ja volim, samo napominjem da je ovo ugođenije na frekvenciju ljubitelja Wolfbrigade, Avskum i Disfear nego ljubitelja Rattus, Kaaos, Riistetyt ili Terveet Kädet. Ako uopšte ima ljudi koji vole jedne a ne vole druge. A ako ih ima, to su čudovišta. Enivej, Noise Aholic je napravio prelep album zdravog, snažnog, kvalitetno odsviranog i vrlo jednostavnog ali ne pozerski ,,sirovog" D-beata a kako je Owe i iskusan studijski producent, ovo i zvuči odlično pa sam ja bio u konstantnom tantričkom nadražaju celo trajanje albuma. Izvrsno i nepropustljivo:

https://elitbolaget.bandcamp.com/album/vi-r-inte-v-rda-ett-skit

Finci Devil's Vomit ne žele da vam troše vreme pa je njihov album Barrel murder sa osam pesama gotov za malo više od deset minuta. Ovo je garažni, sirovi, ali perfektno odsvirani thrashgrind/ deathgrind, sa zlim rifovima, uzvitlanim solažama, visokim tempom i bed etitjudom. Podrumski zvuk samo doprinosi utisku autentičnost, ali rifčine i svirka su prvorazredni:

https://devilsvomit.bandcamp.com/album/barrel-murder-2

Indonežanski Guttercvlt imaju vrlo prijatan demo snimak sa dve pesme. Demo MMXXIII podseća na indonežanski no-bullshit pristup ekstremnom metalu pa su ovo  dve pesme ekonomičnog, prodornog deathrginda sa dobrim tempom, dobrim rifovima, brutalnim vokalim, pristojnom produkcijom. Ovo je grindcore koji vas neće biti sramota da upoznate sa svojim roditeljima a mada je sedam dolara za dve pesme solidno skupo, kvalitet je ovde neupitan:

https://guttercvlt.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Rusi Recovery imaju EP  A Vacant Place i njihov se goregrind ovde lepo ponaša. Ovih šest pesama traju između minut i po i dva, otprilike, i nisu samo ejakulacije svega najružnijeg što trojici članova može da padne na pamet već je ovo muzika sa malo više štofa. Dakle, ima rifova, ima malo death metal atmosfere i pristojnije produkcije a gore komponenta je uglavnom u tekstovima koji su opet reflektivniji nego što ste navikli od goregrinda i bave se više psihologijom nego patologijom tkiva. Lepo a plaćate koliko date:

https://recoverygrind.bandcamp.com/album/a-vacant-place

Menk su iz Kalifornije i kažu da sviraju death/ punk, a što negde u preseku izađe na grindcore, naravno. No, EP Mental Paradigm svakako sebe izdvaja nešto strukturiranijim pesmama i komadićima atmosfere koji ulete između brutalne svirke. Bilo ko ko voli death metal, grindcore ili siroviji, mračniji pank ovde će naći nešto za sebe jer Menk ne štede na naporu i znoju:

https://menk15.bandcamp.com/album/mental-paradigm

Deaththrash ekipa iz Kentakija, Tombstalker ima novi EP, Age of Darkness posle šest godina diskografske šutnje i ovo je prijatan, nisko naštimovan materijal koji svojim odmerenim tempom i postepenim razvijanjem pesama sa očiglednim guštom uvlači slušaoca u atmosferu. Ne odlikuju se Tombstalker ovde nekim previše originalnim rifovima ili idejama, sve je to dosta, jelte, standardno, ali je egzekucija vrlo dobra a sekvenciranje materijala pažljivo urađeno da se dobije lepa ploča:

https://borisrecords.bandcamp.com/album/age-of-darkness

Morte Profana iz Helsinkija su snimili album Morte Profana ,,tokom zime 2021-2022. godine" a koji zvuči kao da je snimljen u šupi i to 1982. godine. U najboljem mogućem smislu! Ako volite lo-fi vrlo old school death metal (koji ima, prirodno, mnoge elemente speed metala i black metala) a u kome se čuje da su muzičari izneli srce na teren i u muziku ulili sve što su imali, ovo je ploča za vas. Brzo, žestoko, prljavo, ULTRA sirovo, satanistički i nestašno, ovo mi je ulepšalo dan:

https://morteprofana.bandcamp.com/album/morte-profana

Italijani Dechristianized su snimili svoj novi materijal i to je njihov prvi EP, sa čak šest pesama (plus introm) u dvadesetak minuta čukanja. Ovo je vrlo čisto i prijatno produciran death metal starije škole i priznajem da je pomalo i neobično čuti gitare sa ovako malo distorzije i kompresije u muzici koja je propisni agresivni death metal, sa brzim tempom, zlim, zujećim rifovima, blastbitovima i dubokim vokalima. Ali prija. Litanies Of Iconoclasm bih mogao da uporedim sa mid-'90s radovima bendova poput Monstrosity ili Broken Hope, pa ako je to vaš, jelte, đir, svakako poslušajte, Dechristianized mogu da se pohvale i kvalitetnom svirkom i pristojno napisanim pesmama:

https://dechristianized.bandcamp.com/album/litanies-of-iconoclasm-ep

Kanađani Necrohol na istoimenom EP-ju sa dve pesme, njihovom prvom, pretpostaviću, dosta ubedljivo postavljaju svoj slučaj i pokazuju da imaju i tehničke kvlaitete i produkciju. Sama muzika je  nominalno melodični death metal ali ovo nije sad nešto IZRAŽENO melodično – gomila modernog melodeath zvuka je meni bliža metalcoreu, jelte, nego death metalu – već više pored svirepog čukanja ima mesta i za malo atmosfere.  Ali onda ima i slemova, čisto da se pokrije širi spektar death metal estetika pa sve zvuči nestašno i prijatno. Plaća se koliko hoćete:

https://necrohol.bandcamp.com/album/necrohol-2

Unakanu su ekstremno komplikovani prog-death-metal mathcore bend iz Bostona pa istoimeni debi EP, sa tri pesme drži mnoge teške lekcije iz pamćenja komplikovanih aranžmana i svirke u raznim ritmičkim metrikama. Ali, da se razumemo, Unakanu pre svega pišu PESME i ovo nisu samo demonstracije tehnike i memorije, pa je meni ovaj materijal, glasno ali dobro produciran, prilično jako ušao u uho. Plaćate koliko hoćete za ovu smesu matematičarskih ritmova, death metal krljanja i neočekivanih melodija:

https://unakanu.bandcamp.com/album/self-titled

The Eagle Lake Slasher je debi album teksaškog death metal benda Scrap Pile i nije loš. Scrap Pile su, očigledno, radi da se bave temama serijskih ubica, silovatelja, zlostavljača i tako to a muzika je brutalni, dosta nestašni slamming death metal. No, Scrap Pile se za razliku od mnogih novih slam bendova ipak bave pisanjem pesama koje ide dalje od jednog slema i najgrđeg vokala koji možete da zamislite pa je ovo ploča mladalačke energije ali i težnje da se ona spakuje u nešto sofisticiraniju formu. A da se ipak, jelte, sačuva ta sirovost i napaljenost mladosti. Solidno:

https://scrappile.bandcamp.com/album/the-eagle-lake-slasher

Iako su Vulvic Cistern u startu delovali kao nešto što će biti samo iživljavanje dvojice ortaka koji ,,žele da istraže nesputanu brutalnost ekstremne muzike", album Necrolinguistics zapravo dosta prilazi njihovoj proklamaciji da je ovo ,,slamming brutality at its best". OK, možda ne BEST best, ali ovo je korektan album brutalnog death metala i slemova koji nikako neće skidati bendove poput Cephalotripsy, Devourment ili Organectomy ni sa jednog trona u skorije vreme, ali koji prijatno curi, ima finu produkciju i lepo uparuje tu potragu za brutalnošću sa korektnim muziciranjem i songrajtingom. Prijatno iznenađenje:

https://vulviccistern.bandcamp.com/album/necrolinguistics

Kaal Akuma su iz Bangladeša, imaju jedan album iza sebe a Turiya je novi EP i, pa, kida. Ovo je sirov, energičan old school death metal koji zvuči kao da se seća momenata iz devedesetih kada je death metal inovirao a fore koje danas svi sviraju još nisu bile otkrivene. Ove tri pesme su pune dobrih rifova, mračne atmosfere i aranžirane su neprirodno, divlje intuitivno a opet teku vrlo dobro, noseći slušaoca sa sobom i nikada ne narušavajući magiju. Sirov ali adekvatan zvuk, podugačke pesme i puno ljubavi. Ne propustiti:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/turiya

Massacre su 2019. godine izdali svoj prethodni živi album (snimljen 1986. godine) a sada NOVI živi album, snimljen 2019. godine. Slatko je čuti Leeja kako na početku Dawn of Eternity pita publiku ko od njih strimuje koncert uživo na Fejsbuku jer, jelte, pre trideset i kusur godina kada sam prvi put čuo ovu pesmu nisam mogao da zamislim da će koncert počinjati ovakvim pitanjem niti bih mogao da shvatim šta to znači. Enivej, ako volite Massacre, Submergence: Live Beyond 2019 je ceo njihov prvi album odsviran uživo u cugu, od pomenute Dawn of Eternity pa do Corpse Grinder, sve uredno, i kao i uvek ne MNOGO inspirisano ali korektno.

https://massacre3.bandcamp.com/album/submergence-live-beyond-2019

Abbatoir su iz Atlante i tvrde da sviraju tech death metal, što je simpatično, jer je njihova muzika u principu normalan death metal samo uz povremena stišavanja do skoro indie rock melodičnosti i produkciju koja je pogrešna na urnebesne načine. Ovo mislim u pozitivnom smislu jer Abbatoir ovim dobijaju zvuk koji je osoben pa čini i da se sumanuti ekscesi kao to je uvodna balada na EP-ju  Weep the Putrescence, nazvana When the Ink is Dry sluša otvorenih usta:

https://abattoiratl.bandcamp.com/album/weep-the-putrescence

Ocular Trauma iz Ontarija, direktno sa Nijagarinih vodopada, misle sa sviraju death metal ali njihov novi EP, The Dissection of Tragedy je ono što se kod nas u struci zove death-sludge. Dakle, ima ovde death metala, nije da nema, ali rifovi i urlanje su spakovani u jednu gruversku, slobodniju strukturu i onaj represivni, militantno disciplinovani death metal stil se povlači pred relaksiranijim haosom koji Ocular Trauma ubedljivo isporučuju:

https://oculartrauma.bandcamp.com/album/the-dissection-of-tragedy

E, sad, Pissrot iz Tenesija, E TO JE DEATH METAL. EP Promo '23 ima samo dve pesme ali kad vidite da bend sebe taguje i sa ,,caveman shit", znate da smo na pravom tragu. Polupavanje, jednom rečju, ili ako volite više reči, ovo je JEBEN old school death metal uz koji se pleše i voli:

https://pissrotband.bandcamp.com/album/promo-23

White Noise iz Mineapolisa su, pa, između beatdowna, deathcorea i death metala, što bi za mene bila načelno sumnjiva kombinacija ali EP INTROVERTED | ISOLATED | DEPRIVED u sve uspeva da umeša dovoljno bolesnih slemova da meni to bude nekako drago. Ovo je za sada samo studijski projekat i ima odlike te neke kućne produkcije, ali ima i srce i dušu:

https://whit3noise.bandcamp.com/album/introverted-isolated-deprived
https://youtu.be/pe4_T8QCuSg

Virulent Genesis iz Vajominga na svom debi EP-ju  Introduction to Misrule imaju odličnu prdoukciju i sviraju veoma dobro, što znači da se ovde ne radi o početnicima. Pričamo o melodičnom a opet vrlo energičnom death metalu koji stručno rukuje svojim evokativnim temama i mošerskim ritmovima i ne utapa se u metalkoraškoj sentimentalnosti kao gomila melodeath kolega. Ne znam da li činjenica da u bendu postoje čak dva Dylana ima nešto sa kvalitetom muzike ali ovo je veoma dobro:

https://virulentgenesis.bandcamp.com/album/introduction-to-misrule

Lunar Chamber iz Atlante imaju debi EP, Shambhallic Vibrations i kako je ovo izdao 20 Buck Spin, znate da je u pitanju nešto posebno. I jeste, ovo je interesantan spooj ,,kućnog" stila death metala ove pensilvanijske etikete, koji podrazumeva određenu sirovost i primalnu dimenziju u zvuku, sa vrlo progresivnim, vrlo tehničkim death metalom. U tri dugačke pesme (i dva introa) Lunar Chamber se prošetaju celim putem od agresivnog, brzog death metala preko doom metala i prog roka do džez roka i sve to ima neku svoju logiku i pamet. Lepa, interesantna ploča:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/shambhallic-vibrations

Japanski Defiled sviraju već više od trideset godina i sa svojim sedmim albumom, The Highest Level isporučuju old school, trešerski death metal koji ne donosi neka velika iznenađenja ili sveže formule ali je prijatan. Defiled sviraju energično a razgovetno, bez ambicija da kreiraju ,,atmosferu" ili da njihova muzika ikako bude ,,progresivna". Ovo je samo krljački death metal bez premišljanja i filozofije:

https://defiledjapan.bandcamp.com/album/the-highest-level

Vadiat iz Klivlenda vole u svom death metalu da čuju dosta slatkih doom melodija pa je debi album, Spear of Creation sav takav, kinematičan i atmosferičan. Ovo je, da se razumemo, mišićava, mošerska death metal svirka ali su teme melodične, solaže ekspresivne a produkcija sva napucana i bučna. Dakle, death metal koji ne želi da ostane hermetičan i dostupan samo najmračnijima među nama već koji je ekstrovertan i teži privlačenju nove publike, a da ipak nije napustio svoje korene.Fino:

https://vadiat.bandcamp.com/album/spear-of-creation

I evo nas u poslednjoj skeciji sa krosžanrovskim materijalom i hevi metalom. Eita je pretpostavljam jednočlani projekat iz Rija De Žaneira koji spaja brazilski elektronski fank (od one nestašnije vrste, tipa proibidão) sa metalom. Rio A.D. je demo sa pet pesama i, sad, nije da je to nešto revolucionarno dobro izvedeno ali je spoj karakterističnih ritmova i metal gitara meni jako simpatičan i verujem da ovo vredi da se čuje. Ko želi da kupi, plaća koliko hoće:

https://eita.bandcamp.com/album/rio-a-d

Meksički Weedreek imaju split EP sa srpskim Nastrom i meni je ovo naravno odmah bilo drago jer je Nastrom Stevan Lenhart, stari andergraund prvoborac iz Kovačice čiji je brat Vladimir vrlo talentovani sound-artist koji se proslavio kreativnim korišćenjem kaseta. Stevan je bliži ,,klasičnom" industrial metal zvuku mada Nastrom na ove dve pesme nudi spore, meditativne ambijente preko elektronskih ritmova. Weedreek je nešto bučniji mada je i to programirani ritam i gitara koja radi hipnotičku buku preko. Godflesh is strong with this one, rekao bih. Lepo, sve na gomili, a lepo ga možete i kupiti po ceni koju sami odredite:

https://nastrom.bandcamp.com/album/nastrom-weedreek
https://weedreek.bandcamp.com/album/nastrom-weedreek

Evo i novog albuma omiljenog nam umetnika iz Severne Karoline. Beastial Piglord ovaj album naziva El Cheapo, daje ga po ceni koju sami odredite (kao i obično) i puni ga do vrha simpatičnim psihodelično-svemirskim sanjarijama. Ovo je dakle, zasnovano na sporom, mašinskom gruvu, repetitivnim stonerskim rifovima i umiljatim sintisajzerima što kreiraju postelju na kojoj ćete plutati. Barem u prve dve pesme. Ostatak albuma su decidno avangardniji komadi kraćeg trajanja i uznemirene atmosfere, vredni da se čuju i prouče:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/el-cheapo

Elephant Rifle iz Nevade lamentiraju nad činjenicom da je čovečanstvo prezrelo umetnost i duhovnost kreiranjem albuma od jedanaest energičnih a opet gruverskih pesama. Broken Water kombinuje noise rock i (post)hardcore na jedan šarmantan način, nudeći socijalno osvešćen a zabavan teški rok koji se dobro snalazi i u kraktim, akustičarskim interludijima ali i u epskim komadima kao što je desetominutna Private beach koja album zatvara. Fino, zaista:

https://elephantrifle.bandcamp.com/album/broken-water

Battle of the Gods je moskovski power metal bend za koji niko nikada nije čuo ali EP  Волей Высокого – njihovo četvrto izdanje za jedva više od pola godine je sasvim šarmantan. Ovo je dobro artikulisan, melodičan power metal na Ruskom, sa solidnom produkcijom i pesmama koje ulaze u uvo svojim zaraznim temama i dobrim pevanjem. Ne onako pompezno kako znaju da zazvuče najskuplji bendovi iz ove branše, ali svakako ne bez gizdavosti, Battle of the Gods su ubedljivi i vrede da se čuju. EP ima dve pesme ali u verzijama sa i bez vokala, idealne za karaoke žurke, dakle, a daje se po ceni koju sami odredite:

https://battleofthegods.bandcamp.com/album/--5

Dekadenza su iz Berlina i predstavljaju projekat iznikao iz želje dvojice braće, klasično obrazovanih muzičara da svoju naobrazbu i instrumente stave u službu metala. Produkt, minialbum Dekadenza Cello Tales je kombinacija epskog heavy metala, groove metala i svirke na violončelu i saksofonu. Sve to najviše zvuči kao saundtrak za neku igru i ume da bude zabavno:

https://dekadenza.bandcamp.com/album/dekadenza-cello-tales

Ross the Boss je upravo izdao kompilacijski album Legacy Of Blood, Fire & Steel sa izborom pesama sa sva četiri njegova dosadašnja studijska albuma i ovo je fin pregled petnaestak godina rada projekta kroz koji je prošlo dosta odličnih muzičara. Sa Rossom, naravno, svako zna na čemu je, ovo je klasični herojski metal sa glasnim gitarama i napaljenim vokalima, utemeljen u '70s hard roku ali bez ostatka cheesy, bučan i ponosan. U pitanju je (za sada) samo vinilno izdanje ali ga svakako poslušajte:

https://youtu.be/sQQ5BQ6rfs0

Ah, album nedelje je... fenomenalan. Italijani Giöbia pogađaju pravo u sridu već prvim taktom svog novog albuma, Acid Disorder. Ovo je izdao Heavy Psych Sounds i kad čujete ovakav album ime etikete vam nekako postane još draže. Giöbia nemaju ambiciju da vas zatrpaju pukom težinom zvuka, doduše i njihov acid rock je srazmerno prozračan, ali uz ozbiljno forsiranje faziranog gruva i psihodeličnih efekata. Eterični, melodični vokali, gitare opterećene ozbiljnim efektima, liberalno korišćenje sintisajzera i orgulja – Giöbia kao da ubacuju svaki heavy psych kliše u blender ali na drugu stranu izlazi samo suva krtina. Prelep, prelepo osmišljen i fantastično realizovan album. Ko ne čuje, siromašniji je za jedno dragoceno iskustvo:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-acid-disorder

[Meho Krljic]

Srbiju su u proteklih nekoliko dana obeležila dva velika incidenta vezana za upotrebu vatrenog oružja, sa velikim brojem potpuno nedužnih civilnih žrtava. Imali smo i ranije spree-killer situacije ali po prvi put smo videli masakr u školskoj zgradi i mrtvu decu, identično onome što po definiciji vezujemo za Sjedinjene američke države iako se slične stvari događaju i na drugim mestima na kojima je pristup vatrenom oružju srazmerno lak. Danas je dan žalosti i ako možda deluje neprilično da promovišemo metal, muziku koja često slavi nasilje i smrt u svom imaginarijumu, svakako se slažem da ne treba ništa od ovoga ni da slušate ni da čitate danas. Ima vremena. Ono što bi, pak, TREBALO da radimo u ovom trenutku je ne debata o tome da li metal muzika utiče na to da ,,obični" klinci postanu masovne ubice (da pomognemo: ne, jer to ne čini ni Kristijan Golubović, pa čak ni Aleksandar Vučič) već da vidimo kako da regulišemo držanje vatrenog oružja tako da ni jedan klinac koji više u svojoj glavi nije običan njemu ne dobije pristup ni pod kojim uslovima. Masovna ubistva u školama se dešavaju i u državama gde su restrikcije vezane za lično naoružanje vrlo ozbiljne (na primer, Kina, sa svojim talasom ubistava noževima) ali su, da se razumemo, mnogo MNOGO ređa. Lečenje čitavog našeg društva, debate o uticaju dnevnopolitičkih incidenata verbalnog nasilja, videoigara, glorifikacije zločinaca – sve su to korisne stvari, slažem se, i treba da se dešavaju i one možda doprinesu i smanjenju drugih oblika nasilja i kriminala, ali ovo su kompleksni i spori procesi. Ovakve incidente redukuje isključivo vrlo jasno postavljena, strogo nadzirana politika kontrole ličnog naoružanja koja podrazumeva jasna pravila gde i kako se drže oružje i municija, te stalnu verifikaciju da li se vlasnici drže tih pravila. Pa, eto, razmišljajte o tome dok slušate metal.


Blek metal, kao prvi na redu, naravno. Ako imate vremena za samo jedan jednočlani blek metal projekat ove nedelje, to može onda da bude i norvaški Ildfar. Osnovan još 1994. godine ali bez ikakvih snimljenih tragova svog delanja, Ildfar je novi početak imao 2018. godine i sada je Nattem​ø​rkets kall drugi album projekta, sav uronjen u norvešku izmaglicu i led. Dakle, atmosferično, emotivno, melodično, i mada ja imam ograničen kapacitet za slušanje takve muzike, Thomas Aamodt aka Favn koji stoji iza ovog projekta zapravo piše dovoljno uzbudljive pesme za moj ukus, sa dovoljno drame između umirujućih atmosfera da se to sluša bez instant utonuća u san. Lo-fi, ali u dobrom smislu:

https://ildfar.bandcamp.com/album/nattem-rkets-kall-4

Mada je dosta dobar i španski Morfina, jednočlani projekat sa ambicijom da kanališe enegiju švedskog blek metala u Sredozemnu, energičnu a melodičnu muziku. I ide mu. Demo, iako naslovljen, u skladu sa švedskim predlošcima dosta preteće, Violence, zapravo vrlo lepo kombinuje visok tempo, abrazivnu svirku i melodične teme, nudeći mišićav, sprinterski blek metal koji se ne smiruje kroz svoje četiri pesme i obećava solidnu zabavu:

https://morfinaofficialband.bandcamp.com/album/morfina-violence

Raumer su norveški blek metal bend za koji ne znamo kada je osnovan, ali čiji aktuelni (i prvi) EP World Ablaze zvuči kao nešto što ste mogli čuti 1991. godine. I ovo mislim u najpozitivnijem smislu, World Ablaze jeste dosta sirov i primitivan ali on nosi sa sobom tu 2nd Wave energiju nepredvidivosti i fokusiranosti na najmračnije, najdestruktivnije misli (nadamo se ne i činove), spakovanu u pesme koje imaju tragove rokenrol forme ali su spremne da odu u bilo kom smeru koji je u tom trenutku potreban. Umesto da to zvuči prosto amaterski, Raumer čine da zvuči tuđinski i kao ne sa ovoga svijeta.

https://raumerofficial.bandcamp.com/album/world-ablaze

Pa onda dođu Hedenskfrid sa svojim prvim EP-jem, Is​ä​nmaan kasvot. Iako je ovo klasičan atmosferični blek metal sa pesmama od po dvanaest minuta, puno melanholične melodije i sintisajzerima koji polivaju odozgo kao da je struja besplatna, ovo je izdanje koje mogu da preporučim. Bend, sastavljen od nekih solidno iskusnih finskih muzičara (članovi Malum, Norrhem itd.) svojoj odabranoj formi daje dovoljno dostojanstvenosti i klasične blek metal pretnje da meni ovo bude dobro:

https://hedenskfrid.bandcamp.com/album/is-nmaan-kasvot

Njujorški jednočlani misanthropæ sebe predstavlja kao blackened grindcore projekat ali novi EP, MMXXIII EP svakako ima i dosta post-blek metal elemenata. Ovo je atmosferična, kontemplativna muzika uprkos stalnom blastbitu i demonskim vokalima, sa gitarama koje vrte razložene, zamišljene akorde i alterovane harmonije i pesmama koje prebacuju i pet minuta pa ako se osećate raspoloženo za malo tihovanja uz hermetičnu ali emotivnu muziku, ovo je prava stvar. Mike O'Hara je jedan od onih muzičara sa gomilom jednočlanih projekata ali misanthropæ svakako deuje stilski i koncepcijski jasno zaokruženo i trebalo bi da se dopadne publici kojoj je namenjen. Plaćate koliko hoćete:

https://misanthropae.bandcamp.com/album/mmxxiii-ep

Iako se projekat Call To Prayer vodi kao da je iz Maroka i u Bandcamp profilu tvrdi da je ekspresija paganskih vrlina berberske kulture, istina je i da je ovo trio muzičara iz SAD, Nemačke i Portorika pa u tom svetlu i treba gledati njihhov novi EP, Hiemal Anemone. Da s erazumemo, muzika nije loša. Hermetična je i dosta jeftino producirana ali Call To Prayer imaju smisao za korišćenje blek metala na relativno originalan način i nude podugačak materijal što vredi da se čuje.

https://calltoprayer.bandcamp.com/album/hiemal-anemone

Nemački Gloaming svira (slutim da je jednočlani projekat u pitanju) jednostavan, stilski vrlo jasno postavljen blek metal koji se zasniva na oštrim rifovima i brzoj, energičnoij svirci. Ovde nema ,,emocija", sem mržnje, niti nekakvih atmosfera i ,,post" kontemplacija. EP I dale donosi četiri pesme propisnog metalskog prebijanja i mada je produkcija skoro sumnjivo prečista za ovakvu muziku, to ne umanjuje užitak:

https://youtu.be/eMrA5vCdckc

Onda je tu i hamburški Pulsus Furor, potvrđeno jednočlani, vrlo satanistički projekat koji još nema album ali je novi EP, Black Destiny vrlo darežljiv paket sa četiri pesme i dva dobra introa agresivnog ali ne sasvim jednodimenzionalnog blek metala. Frater Clades koji sve ovo piše i izvodi se bazira na old school zvuku i pristupu, pa ovde ima svega od black thrasha do black-death zakucavanja ali su mu pesme promišljeno napisane i dovoljno sofisticirane iako je njihova osnovna poruka uglavnom ista. Ne morate platiti ništa za ovaj daunloud ali i da morate, materijal vredi da se čuje:

https://pulsusfuror.bandcamp.com/album/black-destiny

Česi Bahratal imaju konačno prvi album, Kladivo Intolerance i ova kombinacija sirovog metala i panka je, pa, upečatljivija od drugih sličnih kombinacija ove nedelje. Album ni slučajno nije ,,sofisticiran" ili ,,inovativan" ali Bahratal svejedno demonstriraju dovoljno mašte i zanatskih kvaliteta da se ovo lepo posluša. Ko voli crn, mračan, old school black metal i loži ga da dobije čekićem po glavi od strane krilatog demona, ovde da obrati pažnju:

https://bahratal-iec.bandcamp.com/album/kladivo-intolerance

Norvešku ove nedelje zastupaju između ostalog i Heimland sa svojim prvim albumom, Forfedrenes taarer. Sve je to vrlo klasičan norveški blek metal, izašao iz šume, obrastao mahovinom, melodičan ali jako sirov u zvuku. Kompozicije su utemeljene u old school formatima ali tamo gde ima inovacije ona dobro leži i mada Heimland nikako nisu nekakvi revolucionari žanra, ovde se čuje dovoljno zanimljivih ideja i rešenja da album deluje sveže i lično. Prijatno:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/forfedrenes-taarer

Norveški blek metal sastav Urkraft nikako nije onaj isti Urkraft koji je u Beogradu svirao sa Cannibal Corpse pre dobrih šesnaest godina, to da bude jasno. Ovo je jednočlani projekat nastao dosta kasnije (i uostalom, onaj drugi Urkraft je iz Danske) a Lyset skinner best i m​ø​rket mu je drugi album i, pa, šarmantno je ovo. Okej, svakako tu ima dosta muljavine i amaterizma karakterističnog za jednočlane, kućne projekte, ali Andreas Wærholm ima talenta za proizvodnju melodične, evoikativne muzike koja meni maltene zvuči kao saundtrak za neki simpatični fantazijski RPG. Hoću reći, neke kompozicije imaju u sebi folk elemente, neke su neoklasičarske a i kad se svira ,,čist" blek metal to nije rđavo. Maštovito, melodično, malo kičasto ali dopadljivo:

https://urkraft.bandcamp.com/album/lyset-skinner-best-i-m-rket
https://polypus.bandcamp.com/album/lyset-skinner-best-i-m-rket

Štokholmski Beastgod imaju debi EP, Black Goat Victorious i ako vam kažem da se ovo taguje sa ,,bestial black metal" i ,,goat metal", to je valjda dovoljno da posegnete za novčanikom? Beastgod opako krljaju svoju relativno lo-fi ali urednu verziju black-death muzike stare škole i satanističko-kozije ideološke naklonosti i mada ovde nema ničeg novog i originalnog, kompaktni EP po ceni od koliko date je svakako izvrsna pogodba:

https://beastgod666.bandcamp.com/album/black-goat-victorious

Njujorčani Krallice nastavljaju da razaraju i preporađaju formu avangardnog blek metala. Novi album, Porous Resonance Abyss ima četiri kompozicije ali koje su sve deo jednog istog komada, negde između blek metala, atonalne muzike za scenu, matematičkog metala, progresivnog roka, i sintisajzerske, ambijentalne muzike. Zvuči kao spisak trendova koji svako malo protutnje underground metal scenom ali Barr, Marston i ekipa su ozbiljni, jako iskusni likovi i umeju da forme potčine sebi umesto da oni njima budu potčinjeni. Ovo je materijal ne samo pun ideja već i ubedljive interne logike i posle odslušanog albuma osećaćete se kao da ste se vratili sa putovanja u duboki svemir:

https://krallice.bandcamp.com/album/porous-resonance-abyss

Horror Pain Gore Death Productions retko izdaje blek metal, ali izuzeci se prave kada ima smisla pa tako jednočlani Muskeg Charnel svoj treći album, Decomposition Part 3: Rigor Mortis izbacuje za ovu etiketu i, pa, ovo je dementan, mučan ali i, što se kaže, bolesno privlačan blek metal iz SAD, opsednut smrću i propadanjem. Produkcija je sirova, muzika rudimentarna ali kao celina ovo ima zaokruženu estetiku i uhvati slušaoca na prvi takt:

https://hpgd.bandcamp.com/album/decomposition-part-3-rigor-mortis

Norvežani Nadir imaju debi album, Extinction Rituals i ovo je zapravo kombinacija black i death metala sa povremeno melodičnim temama. Ne nešto čemu bih skočio u naručje bez razmišljanja ali Nadir su dosta dobri, sviraju moćno, imaju pristojnu produkciju i pesme na kraju dana odišu iskrenošću i atuentičnošću. Što sam više slušao album sve sam više shvatao da je ovde ta black metal komponenta vrlo zdrava i ovo svakako vredi da se čuje:

https://nadircult.bandcamp.com/album/extinction-rituals

Hrvatskom jednočlanom projektu Petrale prvo ide zahvalnost za besplatan kod za daunloud albuma, a onda i pohvala za Salvation Precipitates. Ovo je sedmi album za šest godina projekta koji blek metal sada već vodi u izrazito ekscentričnim smerovima. To ne znači da je Salvation Precipitates ploča koja iskače iz žanra, ali svakako podsća na to koliko je blek metal fleksibilna muzika, pa može da istrpi i nekarakteristične ritmove, neočekivan griuv, disonantne gitare... Kada se ovde krlja, krlja se propisno (npr. Those Who Never Saw the Pillars sa svojim black-thrash jurišom), ali kada se meditira, takođe se meditira kako treba. Meni na albumu prijaju ta suva, dinamična produkcija i kvalitetna atmosfera stalne nelagode koju proizvode gitare, hipnotišući slušaoca i stavljajući ga u kontemplativni trans iako je muzika generalno brza i agresivna. Petrale sa ovim albumom pokazuje zavidno sazrevanje i istraživački duh koji donosi mnogo dobrog u njegovu muziku. Respekt i nadam se da će čovek nastaviti u novim smerovima:

https://petrale.bandcamp.com/album/salvation-precipitates

Pređimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, hard rok i psihodeliju. I, mislim, novi Ruff Majik je pred nama i fenomenalni južnoafrički rokeri su i dalje fenomenalni. Elektrik Ram je ploča sa jedanaest nedogovorno zaraznih, kratkih, kompaktnih, gruverskih i pankerskih fuzz rock komada koji odmah hvataju za lice i vuku u šutku, bez predigre i udvaranja. Ruff Majik na ovom stadijumu svoje karijere zvuče kao da gotovo beznaporno prave rokenrol himne kakve bi voleo da je potpisao ne samo svako od nas, već i praktično svaki ozbiljan muzičar koga možete da se setite. Nije što ljudi tehnički dobro sviraju i imaju odličan zvuk – mada te stvari izrazito prijaju – nego što ove pesme prosto imaju karakter i zvuče kao izvađeni delovi nečijeg života oblikovani u savršene umetničke artefakte. Opasno dobro:

https://mongrelrecords1.bandcamp.com/album/elektrik-ram

AusgangsSPERRE su tri Nijemca iz Sarbrikena koji od 2020. godine, kada su osnovani usred lokdauna prave stoner rok i, sudeći po novom albumu, Come Closer, ide im dosta dobro. Ovo je sanjiv, pomalo hipnotičan stoner rok koji ima dovoljno bluz prljavštne da opravda svoju ,,rok" dimenziju ali onda i dovoljno sporog ritma, psihodeličnih efekata i generalne izmaglice da bude propisno ,,stoner". Naravno, mnogo stoner roka bira da vas u izmenjeno stanje svesti prenese na ime težine, masivnosti, opresivnosti zvuka; AusgangsSPERRE su na drugom kraju i kod njih rif dolazi samo kao jedno od sredstava, spakovan uz druga, suptilnija. I ovaj album vrlo lepo iskoristi svojih 67 minuta da vas ispsihodeliše za sve pare:

https://ausgangssperre.bandcamp.com/album/come-closer

Švedski Psychedelic Witchcult već imenom vrlo jasno smeštaju sebe unutar žanrovskih međa, pa je singl, Dust to Dust​/​Our Satanic Majesty baš no što očekujete: dve pesme duboke psihodelije i okutlne, satanističke meditacije. Vrlo je to jeftino snimljeno ali nije rđavo kao celina:

https://psych-witchcult.bandcamp.com/album/dust-to-dust-our-satanic-majesty

Pretpostavljam da je ime finskog benda The Lone Madman između ostalog i nestašna aluzija na The Lone Gunmen, ali štagod daje, ova ekipa svira vrlo ubedljiv epski doom metal. Novi EP, Answer to Job, izašao četiri godine posle debi albuma, u naslovnoj pesmi ima petnaest minuta svečane, spore, melodične a HEAVY svirke koja je aranžirana i producirana svedeno i intimno. The Lone Madman se ne razmazuju po prostoru i ne gube u atmosferi već drže slušaoca na kratkoj uzdi nudeći mu tužne, prelepe rifove i lamentirajuće vokale, sve u srazmerno suvoj, prirodnoj produkciji. Meni je to PERFEKTNO, a kao dodatak stiže i obrada Marduka koja zvuči vrlo solidno ovako ,,izdoomirana", pa od sveg srca preporučujem The Lone Madman vašoj pažnji:

https://thelonemadman.bandcamp.com/album/answer-to-job

Nešto ,,komercijalniji" doom metal nude Grief Collector iz Mineapolisa. Njihov drugi album (bend kaže da je treći ali ne mogu ovo da potvrdim), In Times of Woe se jasno oslanja na predloške poput Candlemass ili Solitude Aeturnus, nudeći melodičnu ali tešku muziku koja ipak ima rokenrol i metal gruv ispod svog dooma i glooma. Sviđa mi se taj lepo odrađeni teatar sporosti i svečanosti, a da se opet može ponuditi i dinamičnija svirka i Grief Collector ovde pakuju čak deset podužih pesama na albumu koji vredi čuti:

https://griefcollector1.bandcamp.com/album/in-times-of-woe

Drugi album atinskih Okwaho je zanimljiva mada i dosta, jelte, zahtevna kombinacija doom metala, sludge metala (sa blago ,,blackened" komponentnom na vokalima) i, reimo post- roka. The Usurper Regime traje oko 45 minuta ali u pitanju je materijal sa kojim se treba izboriti na ime njegove spore, vrlo metodične agresije, koja podrazumeva snažno distorzirane gitare, jake udarce, vrištanje, te kombinaciju mediativnih, melodičnih i disonantnih tema. No, Okwaho umeju da variraju dinamiku i generalni narativ svojih kompozicija pa ovde nema monotonije i The Usurper Regime je zavodljiva, hipnotička ploča:

https://okwaho.bandcamp.com/album/the-usurper-regime

Već sam pre par godina hvalio njujorškog muzičara po imenu Matt C White za njegove lepe solo-opuse koji kombinuju hard rock, southern groove i stoner, pa ću rado pohvaliti i novi album, Punishers. Ova ploča ističe sve Whiteove dobre strane, počev od izražene narativne komponente, preko pametnog aranžiranja upečatljivih tema i motiva, pa do vrlo pristojne produkcije. White nudi naprosto kvalitetnu rok muziku koja ne preteruje ni sa agresijom ni sa progresijom, nego se nalazi na idealnom secištu gruva, abrazije i inovacije. Odlično je:

https://mattcwhite.bandcamp.com/album/punishers

Sour Brandy su vrlo bučan brazilski bend sa debi albumom Unglory. Tri momka sa kaubojskim šeširima svoj stoner rok sviraju kao da bi da se potuku sa publikom, gazeći po volumenu, urlajući i generalno stalno vozeći na granici incidenta. Nije to suptilno, nije prefinjeno,  ali ima šarma a iako zvuk može da zameri, pesme su dobre:

https://sourbrandy.bandcamp.com/album/unglory-2

Ruski doom metalci Grave Disgrace se na svom petom albumu, za malo više od deset godina, Visions of Tomorrow, toliko trude da skinu Black Sabbath da bi verovatno Ozzy malo pocrveneo da ih čuje. Mislim, pevanje, gruv, ta kombinacija bluzerskih i horor tema u rifovima... Naravno, nije lako svirati kao Tony Iommi ili Geezer Butler ili Bill Ward pa ni Grave Disgrace nisu puki klon ali jesu bend jako inspirisan Sabatima i mada im muzika nikako nema tu prodornost inovacije koju je kvartet iz Birmingema doneo u rokenrol, album je prijatna, topla doom metal ploča sa dugačkim ali prijateljskim pesmama i bez mnogo iznenađenja:

https://gravedisgrace.bandcamp.com/album/visions-of-tomorrow

Isto iz Rusije su Inhale, a njihov prvi album, Eazy Way Out ima pet vrlo dugačkih, vrlo napušenih stoner rok komada. Inhale ne filozofiraju nego, jelte, gruvuju, sa sporim a kinetičkim pesmama, bluziranim psihodeličnim gitarama i lenjim, melodičnim vokalima. Vrlo je to solidno i poslužiće za mnoge seanse... relaksacije koje sebi želite da organizujete, a daunloud se naplaćuje po vašoj želji:

https://inhaledoom.bandcamp.com/album/easy-way-out

Tu su i Chaosmonaut iz Ajdahoa sa prvim studijskim snimkom, passion Aggression a koji ima formu albuma/ minalbuma što je samo jedna pesma duža od pola sata. I, prilično je jebeno dobra ako smem da dam svoju preporuku. Chaosmonaut standadni sludge doom metal obogaćuju interesantnim eksperimentima koji ga odvode u smeru avangarde (na primer dva seta udaraljki miksovana na dva suprotna kraja zvučne, jelte, panorame) i nude i sirovost i težinu i kontemplaciju. Pa još ti eterični ženski vokali, vrlo lepo.

https://chaosmonaut.bandcamp.com/album/passion-aggression

Španjolci Keziah su shvatili da je mešanje post-metala i sludge metala danas rado viđeno u određenoj demografiji pa je njihova muzika obeležena i kao post-sludge. Novi EP, Disclosure ima četiri pesme oštrih rifova (čak i malo blastbitova) ali onda i meditativnog, relaksiranijeg gruva, kombinuje brutalni, hrapavi vokal i melodičnije gitare i generalno radi sve da zadovolji što je moguće širi krug slušalaca. Okej je to, sa dobrim, masivnim zvukom koji kada se upadne u srednjetempaški moš-gruv, bude praktično death metal, a onda dobijemo tenzične disonance i djentaško seckanje... Ima tu svega ali prijatno je:

https://keziahband.bandcamp.com/album/disclosure

Ugly iz Arizone zato krljaju baš jeben sludge metal. Album Autograph ima u sebi ostatke bluza koji služi kao gorivo za sludge metal od dana davnašnjih, ali je zvuk jako abrazivan, svirka mučna a vrištanje pevačice Kryste Curry (koja peva i u death metal bendu Transient) je zastrašujuće. Košmarno a neodoljivo:

https://uglysludge.bandcamp.com/album/autograph

Ukrainski Planet Bit sebe fino opisuju kao ,,minimalistički doom metal/ krautrock bend" pa i od albuma Д​у​м​и м​о​ї д​у​м​и treba da očekujete sirovost, hipnozu, opsesivnu repeticiju, divlji gruv. Sve to i dobijate u dve pesme koje zajednno skoro da dobace do pola sata i zvuče propisno psihodelično:

https://planetbit.bandcamp.com/album/vocal-edition

Novi Doom Sessions, Vol. VIII za Heavy Psych Sounds Records je split album između Oreyeon i Lord Elephant. Oba benda su italijanska, oba sviraju savršen, gruverski, psihodelični doom metal, sa zdravom svemirskom komponentom pa ovde imate i mrvljenje u prah i lebdenje iznad stratosfere i sve to zvuči odlično kako i očekujemo od ove ugledne rimske firme:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-viii-feat-oreyeon-lord-elephant
https://oreyeon.bandcamp.com/album/doom-session-vol-8

Mnogo me nervira što Rise Above Records nemaju Bandcamp prisustvo jer bih kupovao praktično sva njihova izdanja. Mislim, Lee Dorrian radi prelep posao već decenijama pronalazeći neke izvrsne doom i occult rock bendove i dajući im priliku da se predstave svetu pa tako novi album kanadskih Blood Ceremony, sedam godina nakon prethodnog, donosi vrlo prijatan, gruverski i melodičan doom rock. Nazvana The Old Ways Remain, ovo je ploča posihodeličnog gruva i okultne tematike sa old school produkcijom, flautama koje se prirodno provlače između bluzerskih rifova, dairama i prijatnim ženskim vokalom. Odlično je, to hoću da kažem:

https://www.youtube.com/watch?v=uNzEOsHi0Jg&list=OLAK5uy_kMo6z73HJu7KGW67214yDjiSlqHj5eiPo

Tumble iz Toronta imaju odličan EP, Lady Cadaver. Samo su dve pesme u ponudi ali to su dve pesme izvrsnog old school hard roka protkanog bugijem i psihodeličnim ambicijama. Tumble imaju i retro produkciju a i, jebem mu mater, na naslovnoj pesmu bubnjar Will Adams ima priliku da odradi jedan ukusan solo i meni je srce puno. Da se sluša i uči napamet, propitivaću jer ovo je fantastično:

https://tumbletheband.bandcamp.com/album/lady-cadaver

Belgijski Apex Ten skuvali su album ljutih psihodeličnih džemova za upravo završeni Bandcamp Friday. Aashray ima sedam komada jakog gruva i slojevitih pihodeličnih atmosfera za uživanje u bilo kom položaju u kome se zateknete. Apex Ten nikako nisu neki klinci koji tek uče da improvizuju pa su ove pesme lepo formatirane i pogađaju dobru ravnotežu između strukture i slobode. Odlično:

https://apexten.bandcamp.com/album/aashray

Finski Astral Magic izdaje albume sve češće ali nije da im to umanjuje kvalitet. Za najnoviji dugosvirajući opus, Am I Dreaming? superiorno talentovani Santtu Laakso regrutovao je i stalnog bubnjara, alii masu drugih muzičara koji su dodali različite instrumente u različite njegove pesme i mada je Laakso apsolutno i dalje gospodar svega što Astral Magic radi, čuje se da bend profitira od kombinovanja instrumenata i muzičara na razne načine. Ovo je i dalje vrlo maštovit, nežan i zavodljiv pshiodelični space rock sa nostalgičnom sintisajzerskom dimenzijom i ja ne mogu da se ne osmehujem sve vreme dok slušam. A NOVI novi album stiže za koji dan:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/am-i-dreaming

Norvežani Kanaan imaju album OPAKIH psihodeličnih džemova nazvan Downpour. Ovo je vro fazirana, na momente FURIOZNA muzika trojice likova (u jednoj pesmi četvorice) koji shvataju kako se prelazi iz gruva u krljačinu i vraća nazad a da vas muzika ne izbaci iz koloseka. Snažno, mišićavo i vrlo prijatno:

https://kanaanband.bandcamp.com/album/downpour

Nisam siguran šta se dešava u Ripple Music s obzirom da su treći album nemačkih Plainride (nazvan samo Plainride) izdali bez iakvih, inače uobičajenih entuzijastičnih promotivnih aktrivnosti. Možda je to bio dogovor sa bendom ali kakogod bilo, ovo je odličan album energične rokenrol muzike. Plainride nisu ,,stoner rok" ili ,,metal" u užem smislu ali jesu i jednio i drugo u dovoljnoj meri za svačije potrebe. S druge strane, ovo je raznovrstan album sa MNOGO muzičara koji su učestvovali u njegovoj produkciji, gde se kvalitetni rokenrol rifovi i gruv mešaju sa teksturalnim istraživanjima i elektronskim instrumentarijem (termein, melotron...) na vrlo uspeo način. Plainride su na ovom albumu kao nekakav džonzornovski/ otomojošihideovski eksperiment sa bluziranim teškim rokom, sa izuzetno dobro napisanim pesmama, odličnom produkcijom i zavidnom količinom kreativnosti. Sjajno je:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/plainride
https://plainride.bandcamp.com/album/plainride

Prelazimo sad na brže sadržaje, odnosno thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Teksašani Skull Archer su izdali svoj drugi album, Violent Intent preko noći i bez najave (tj. najava je došla na fejsbuku neposredno pre izlaska albuma na Bandcampu) a što je stant kakav bolje pali kada ste malo poznatiji umetnik od njih. No, moram respektovati to što bend ima smelosti za ovakav potez, pogotovo imajući u vidu da Violent Intent nije nikakav amaterski, kod kuće snimljeni materijal, već mišićava, drusna ploča treš metala koja prži i poziva na hedbeng neodoljivim sirenskim, jelte, zovom. Skull Archer su izrazito agresivni kako Teksašanima valjda i priliči, sa muzikom koja nije prebrza i ima dosta hardcore elemenata, te sa produkcijom koja je oštra, bučna ali dovoljno kvalitetna. Album ima samo šest pesama, ali su pesme dobre i ovo je muzika koja pumpa krv i podiže adrenalin bez greške:

https://skullarchergpthrash.bandcamp.com/album/violent-intent

Fatal Collapse su iz Hamburga i njihov prvi EP, Hell is Here je prijatan opus sa četiri pesme energičnog crossover/ thrash zvuka. Tempo je ovde visok, svirka precizna a produkcija kvalitetna i ono gde Fatal Collapse ne dobijaju na originalnosti, nadomešćuje se generalnom sigurnošću i zaokruženošću stila i izvedbe:

https://fatalcollapsethrash.bandcamp.com/album/hell-is-here-ep

Belgijski speed metalci Senttura su svoj prvi EP nazvali Metal Through and Through da ne bude sad tu kao neke sumnje u njihovu pravovernost. I ako se na stranu stavi sirovija  produkcija – a koja svakako doprinosi utisku autentičnosti – ovo je šarmantan materijal vrlo old school provinijencije. Tri pesme gitara koje seckaju nervozne rifove i dosta energije u samoj svirci koju bend ne postiže jakim kompresijama i ,,veštačkim" pumpanjem zvuka – za old school publiku ovo može da bude vrlo lepo a i naplaćuje se samo koliko date:

https://senttura.bandcamp.com/album/metal-through-and-through

Cosmic Jaguar su ukrajinski bend koji se bavi actečkom mitologijom u svojim tekstovima. Štaviše i njihov tehnički thrash metal ima u sebi dosta folk uticaja, mada su ti folklorni motivi centralnoamerički više iz druge ruke. No, debi album, The Legacy of the Aztecs ima dosta šarmantnih detalja u muzici i aranžmanima, napisan je i pdoduciran ambiciozno i vredi da se posluša:

https://cosmicjaguar.bandcamp.com/album/the-legacy-of-the-aztecs

Česi Drzý Čert su negde između thrash metala, progresive i hardkora. EP Stratch ima samo dve pesme (što je malo s obzirom da su od prvog albuma 2013. godine imali samo jedan singl) ali su one pune promena ritma i komplikovanog aranžiranja ali tako da poruka – ne dajte da vas kontrolišu strahom – bude jasno poslata. Ima ovde dosta uzbuđenja i šarma:

https://drzycert.bandcamp.com/album/strach

Čileanci Terror Society zato prže vrlo klasičan latinoamerički thrash metal na novom EP-ju, Passage To The End. Bend iza sebe ima jedan album i čuje se usviranost i jedan generalni kvalitet i mada produkcija nije najskuplja, ovaj materijal zvuči zdravo, usvirano i moćno. Pesme su dobre, izvedba žustra, energija neupitna, a i ponuda je bogata sa čak šest pesama i introm. Opasna, oštra, britka treš krljačina:

https://terrorsocietycl.bandcamp.com/album/passage-to-the-end

Finality iz Mičigena zvuče vrlo sigurno na svom debi albumu, Technocracy. Ovo je tehnički nabrušen (čak pomalo progresivan) thrash/ power metal, sa, dakle, brzom i energičnom svirkom a onda i sa vrlo melodičnim temama i rifovima. Kao ubrzani Helloween ili Iced Earth, Finality uzimaju standardnu metal epiku i onda joj u svaku venu upucavaju po pola litra kerozina dok ne poleti. I lepo to zvuči, sa maštovitim, dobro promišljenim pesmama i jednom svežom energijom kojoj je teško odupreti se. Lepo:

https://finalitymetal.bandcamp.com/album/technocracy

Nijemci Intöxicated su imali pauzu od deset godina nakon prvog albuma, ali je drugi, upravo izašli Sadistic Nigtmares barem vrlo prijatan. Kako ga otvara himna Street Metal Bastards, tako će i slušalac od prvog momenta znati da je u sigurnim rukama, gde se speed, thrash i heavy metal kombinuju na organske načine i nude dobar provod i odgovornu, intoksikovanu zabavu. Kažem ,,odgovornu" jer je ovo zapravo vrlo pažljivo napisan i produciran album i mada Intöxicated u svom imaginarijumu imaju sav taj beer 'n' roll fazon koji dele mnoga savremena speed metal braćala, muzički i zvučno su zapravo sofisticiraniji. Mislim, slušajte pesmu Merciless koja osvaja melodičnim gitarama i herojskim solažama, slušajte generalni kvalitet produkcije, pa na kraju krajeva i tekstove. Enivej, ako ste ikada voleli Motorhead i Venom, Intöxicated su njihova vanbračna deca i doneće vam propisni street metal fiks da potrajete još malo. Izvolite:

https://ironboundrecords.bandcamp.com/album/sadistic-nightmares
https://www.youtube.com/watch?v=nU_CSr8ylG0&list=OLAK5uy_nsum_S0lXd3nYGNk6g6umupXvslSxvIH0

Bloody Run su iz Pitsburga i njihov treći demo, The Revenge spaja thrash metal i grindcore na jedan sirov, nesofisticiran ali organski način. Tri pesme ovde su nabijene lošim emocijama ali i dobrim gruvom, energičnom, brzom svirkom i sa dovoljno zanatskih kvaliteta da budemo zadovoljni. OK, zvuk je BAŠ sirov ali ovo je demo i još se daje po ceni koju sami odredite. Jeftina zadovoljstva su ponekad savršena:

https://bloodyrun.bandcamp.com/album/the-revenge 

Rotting Lungs su iz Omahe i njihov Demo 2023 je napravljen da vam, jelte, ne bude prijatno. Ovo je muzika negde između prljavog hardcore thrasha i harsh noise ekstrema, pomalo eksperimentalna a potpuno loše volje. Opet, nije ovo ni sasvim neprijateljski format prema slušaocu i Rotting Lungs umeju da izvuku i gruv i melodiju gde su vrišteći vokali i abrazivan zvuk u službi nečeg prepoznatljivije humanog, no svakako ovo je muzika za slušaoca koji voli da izazove. Ali isplati se. Pogotovo po ceni od koliko date.

https://rottinglungs.bandcamp.com/album/demo-2023

KidTerror je jednočlani australijski hardkor projekat koji spaja razne elemente hardkor panka i treš metala iz sedamdesetih i osamdesetih sa možda malo i previše koncepta za nešto što je u suštini jednostavna muzika. Ali opet, album The Red One je pun vrlo dobro napisanih, energičnih, brzih hardkor treš pesama old skul formata i svo teoretisanje na stranu, ovo je kolekcija opasnih pitstartera producirana jeftino ali dovoljno adekvatno da se čovek znalački nasmeši:

https://kidterror.bandcamp.com/album/the-red-one

Infamy iz Viskonsina su takođe moshpit-friendly i njihov hardkor je pošteno izmešan sa death metalom za maksimum tvrde, gruverske svirke koja preti naglas i baca unaokolo zarazne ritmove. EP Dying To Live ima pet kratkih pesama uz koje nemoguće ne zaplesati onaj pećinski ples koji svi volite da vidite, a stidite se da priznate da i vas vuče da uletite u šutku, pa se može reći da Infamy odrađuju odličan posao. Dobra produkcija i generalno ubedljivo izdanje:

https://infamymke.bandcamp.com/album/dying-to-live

Grave Heist iz Hadson Velija u Njujorku sebe opisuju kao hardcore thrash, ali EP Future World Order je dosta usmeren u moshcore smeru. Nothing wrong with that, da se razumemo i ko voli tvrd, težak, agresivan hardkor tog uličnog tipa, ovde ima pet pesama kao ispalih sa polovine devedesetih i spremnih da se pobiju sa vama:

https://graveheist.bandcamp.com/album/future-world-order-ep

Za nešto više hardcore thrash orijentisan hardcore, Bruiser iz Ričmonda imaju EP Natural Justice koji donosi pregršt i dalje siledžijskog, mošerskog ali malo trešerskijeg hardkora. U šest pesama Bruiser vrlo kompaktno aranžiraju svoje rifove  i gruv, nudeći pržački, mošerski hardkor kome je prilično nemoguće odoleti:

https://bruiser804.bandcamp.com/album/natural-justice

Za Iron Deficiency iz Liona kažu da ,,redefinišu žanr" i da su ,,glas nove strejtedž generacije" i mada ne smem da se brzo i lako složim sa ijednom od tih izjava (koje je, možda, dao i sam bend, mislim IZVOR NISU NAVELI), debi album  Morning in the Burning House je korektna komadina metaliziranog a sirovog i jednostavnog veganskog hardkora. Gitare ovde opako šamaraju, bubnjevi zakivaju a pevačica razara pa ako ste vegan i veganskog roda, ovo je za vas. A i ako niste. Naravno da se daunloud plaća koliko hoćete:

https://irondeficiency413.bandcamp.com/album/morning-in-the-burning-house

Kalifornijski Drain izdaju za Epitaph, pa je album Living Proof vrlo kvalitetno produciran i odsviran. Sama muzika, nominalno crossover thrash nije nužno BAŠ za mene jer je u pitanju srednjetempaški, plesni moshcore, ali, jebem mu mater, Drain su vrlo dobri u ovome što rade. Mislim, BAŠ dobri i zateko sam sebe kako ovo slušam i klimam glavom sa odobravanjem zbg tih odličnih rifova, zapaljivog ritma i fenomenalnog pevanja. Dakle, valja:

https://drain831.bandcamp.com/album/living-proof

(Kralj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Bonespitter iz Nju Džersija imaju EP Concrete Burial a koji najavljuje njihov prvi album i ovo su tri sludgecore krateža prefinjene prljavštine i popaljivog prženja. Nećete pogrešiti i zapravo, pesme su toliko kratke da ćete vrlo verovatno tražiti još. Plaćate koliko želite:

https://bonespitter.bandcamp.com/album/concrete-burial-ep

Malo kasnim ali vredi ukazati da je izašao novi album italijanskih grajndera Tsubo. Naslovljen Capitale Umano ovo je vrlo kvalitetno produciran i majstorski odsviran grindcore opus sa petnaest pesama brutalnog tempa, virtuoznih rifčina i zverskih vokala. Tsubo spadaju u gornji ešelon što se tiče kvaliteta u svakom pogledu i trebalo bi da zadovolje i old school i new school publiku ovim izvrsnim albumom:

https://tsubo.bandcamp.com/album/capitale-umano

Tu su i portugalski krastgrajnderi Vai​-​te Foder. Album Cansado je produciran kvaliteno, sa meljućom bas gitarom i generalno tvrdim ali dobrom zvukom, a svirka je precizna i ubitačna. Vai​-​te Foder nisu specijalno originalni ali i ne moraju to da budu, ovo je nervozan, brz, zarazan crustgrind, kao da ste uzeli Ratos de Porao i još ih ubrzali a to je, valjda se svi slažemo, recept za ekstazu:

https://larvaerec.bandcamp.com/album/vai-te-foder-cansado

Iz Atine dolaze ΣΥΝΤΡΙΜΜΙΑ sa albumom simpatičnog crustgrind i deathgrind zvuka. Repulsive Inexpression iašao je za japanski Esagoya Records i nudi brze, nervoze D-beatove, rafalne blastove, dubok moćan vokal farban sa malo vrištanja, dakle, standardni crustgrind program, ali na to dodaje samo malo komplikovanja sa metrikama i rifovima da se postigne i malo te death komponente. Svakako ovde nema smaranja i album sa svojih sedamnaets pesama brzo proleti:

https://esagoya.bandcamp.com/album/repulsive-inexpression

Nizozemski Bullshit Generator na istoimenom debi EP-ju nude pet pesama prodornog, jeftino snimljenog old school grindcorea koji kao da je ispao iz ranih devedesetih. Socijalno osvešćen i RAZJAREN ovo je grindcore za svakog ko je ikada voleo stvari poput Agahtocles ili Intestinal Disease. Sedam evra je daleko prejaka cena za ovako kratko izdanje ali je muzika iskrena i dobra:

https://bullshitgenerator.bandcamp.com/album/bullshit-generator

Kvebečani Autodafé su najveći deo svog albuma, Zapruder, snimili kod kuće 2021. godine, a onda ga doradili u studiju i, pretpostaviću ponovo miskovali kod kuće. I za kućnu produkciju, ovo je jako dobro. Pričamo o energičnom, no bullshit grindcore/ deathgrind materijalu sa dosta power electronics elemenata ukusno ubačenih tamo gde će lepo da se smeste i ova dva čoveka pišu i sviraju majstorski, nudeći konstantno energičan i napadački metal ali sa smislenim varijacijama u dinamici i harmoniji. Moćno je ovo, sa četrnaest vrlo krljačkih, kvalitetnih komada i od mene dobija jake preporuke za sve koji vole muziku u rasponu od Agraphobic Nosebleed do Misery Index:

https://autodafebookburner.bandcamp.com/album/zapruder

Edinburžani Feannag slikali su se ispred kripte Dejvida Hjuma za svoju promo fotku, sugerišući da njihova muzika ima (racionalno) filozofsko utemljenje. Što je okej jer debi album, Throne, sa svojim dosta disciplinovanim blackened death metal zvukom i snažnim antihrišćanskim stavom potrebuje tu vrstu utemeljenja ako misli da se ozbiljno raspravlja. Muzika je sasvim korektna, i Feannag su mišićavi i energični, venčavajući mošerske ritmove i rifčine sa više blek metal temama. Grupa nema bubnjara u pstavi pa slutim da za sada ne nastupa uživo, ali muzika na albumu je zdrava, potentna i mislim da bi pravu formu dobila u izvođenju pred publikom:

https://feannag.bandcamp.com/album/throne

Salvadorski Miasis imaju u svom brutalnom death metalu i malo tragova deathcorea sa kojim su počeli pre par godina pa mi je njihov debi album, Consumaci​ó​n Humana bio malo sumnjiv na početku. No, Miasis su pošten svet i ovo je muzički lepo sklopljena ploča čiji fokus na brutalnost i granična psihološka stanja je umešno kanalisan kroz deset pesama što pričaju jednu kontinuiranu, konceptualnu priču. Pesme su, jelte agresivne i brutalne i mada bend drži dosta ujednačen nivo energije i glasnoće tokom skoro celog albuma, ovo nije dosadna, monotona ploča već serija vinjeta koje uspešno raspredaju taj konceptualni narativ. Fino:

https://theslaughterhouserecords.bandcamp.com/album/consumaci-n-humana
https://miasis-sv.bandcamp.com/album/consumaci-n-humana

I Oppression Denied iz Dortmunda imaju malo deathcorea u svom death metalu, prevashodno u vokalnom stilu, ali njihovo prvo izdanje, Demo 23 je ipak prevashodno orijentisano na brutalni death metal, ali brutalni death metal sa iznenađujuće mnogo gruva pa i svojevrsne melodije. Oppression Denied time imaju dosta karaktera i izprofilisan identitet bežeći od vladajućih trendova u death metalu i nudeći dosta svež i prijemčiv zvuk a ne napuštajući brutalnost i agresiju. Fin demo, a plaća se koliko sami odlučite da odvojite:

https://oppressiondenied.bandcamp.com/album/demo-23

Zato su Slovenci Cordura nesputano progresivni u svom tehničkom death metalu na albumu Nibiru X. Ovo je drugi dugosvirajući opus ekipe koja radi nešto više od deset godina i u pitanju je vrlo kvalitetan ali i smelo karakteran tech-death sa naučnofantastičnom estetikom i progresivnim idejama u komponovanju. Ovde, dakle, ne dobijate samo teško prebrojive ritmove i aranžmane koje niko normalan ne može da zapamti već i vrlo pažljivo posložene pesme koje pričaju jedan narativ. Kompleksno ali pitko, komplikovano ali prijemčivo, ovo je i dobro producirano i trebalo bi da probudi SF gika u svima nama:

https://corduraofficial.bandcamp.com/album/nibiru-x

Za klasičniji prog-death metal, sa značajno melodičnijom dispozicijom, tu je drugi album portlandskih Velaraas. Snimljena osam godina nakon prvog, Pantheon je energična a melodična ploča death metala koji zvuči kao da su The Black Dahlia Murder malo uzimali časove kod Cynic i to je sada deset pesama ozbijne svirke i kvalitetne produkcije, ali tako da sve zvuči keči, melodično, prijatno, zarazno. Velaraas nisu prog-metal koji insistira na stalnim promenama metrike ili dodekafoniji i ovo je pre svega kvalitetan metal kome je progresivna komponenta ugrađena organski i čini ga uzbudljivijim, ne hermetičnijim. Odlična svirka trija iz Oregona i album za sladokusce:

https://velaraas.bandcamp.com/album/pantheon

Piss on Christ su iz Tampe, meke američkog detah metala i prva četiri albuma je sva snimio jedan čovek – Dan Castro. Za peti, Hang The Bitch On The Cross Castro ima punu postavu i, ako je verovati Bandcampu, bubnjeve ovde sada svira Eric Morotti iz Suffocation/ Killitorous itd. ali muzika nije zbog toga nešto mnogo sofisticirana. Ovo je sirovi, vrlo old school death metal/ deathgrind, sa jasno isprofilisanim buntovnim, antihrišćanskim identitetom. Sve je to šarmantno i lo-fi i vredi da se čuje:

https://pissonchrist.bandcamp.com/album/hang-the-bitch-on-the-cross-cm1020

Kad se piša po Hristu spasitelju onda se on i očisti od droba. A za to volontiraju Gutted Christ iz Virdžinija Biča sa svojim drugim albumom, Hail and Kill. Iako bend sebe reklamira kao blackened death metal, nema ovde mnogo blackened elemenata sem ako se ne računa ta agresivna antihrišćanska komponenta. Ali i ona je samo u imenu koje više sugeriše deathmetalski imaginarijum, dok je muzika skoro stopostotno mošerski, energični death metal  sa čvrstom produkcijom i tek poo nekim BLAGO melodičnim rifom koji bi mogao uz dosta žmirkanja (žmirkanja ušima) da bude tumačen kao black metal. Enivej, nisu ni važne tako fine žanrovske podele, Gutted Christ su korektni na ovom albumu sa vrlo ubedljivom svirkom i ne sad nešto ludački originalnim ali pamtljivim pesmama (Weeping Savior je baš ono, dopadljiva). Fino:

https://guttedchrist.bandcamp.com/album/hail-and-kill

War Weaver je studijski projekat dva američka muzičara koji svoj old school death metal utemeljuju na mitologiji Dark Crystal univerzuma Jima Hensona. Eto, i to ima. Prvi demo/ EP, Eulogies for the Vanquished nudi jednostavan, rifaški death metal koji lepo curi iako je snimljen vrlo jeftino i svakako ne nudi nikakve nove poglede na žanr. Simpatično je to, sa lepim rifovima, dobrim vokalima, prijatnom atmosferom:

https://warweaver.bandcamp.com/album/eulogies-for-the-vanquished

Spinebreaker iz San Hozea se oblače kao hardkorovci (dakle, dresovi, kačketi) ali muzika je zapravo uglavnom death metal. Sirov, gruverski, svakako, pa je EP Cavern of Inoculated Cognition tu da vas natera da zaplešete klateći se poput oživljenog leša i nudi pet pesama mračne atmosfere i oštrih rifova. Fino:

https://spinebreaker.bandcamp.com/album/cavern-of-inoculated-cognition

Sepulchorporeal / Amore je split EP između jednočlanog britanskog Absyssal i kanadskog kvinteta Ellorsith. Oba projekta rade mračan, vrlo hermetičan blackened death metal i daju po dve pesme superiorno represivne atmosfere, zvuka i namera. No, ovo izdaje Dark Descent Records i kvaliteta ne manjka. Ako vam se sviđa da vam ne bude prijatno bendovi se izrazito trude da ne samo muzikom već i liričkim sadržajem u vama izazovu nelagodu, stravu i mračne kontemplacije. Odlično je:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/sepulchorporeal-amore

Da se ne kaže da nikada ne promovišem deathcore, evo, slušao sam EP hongkonškog sastava Mind Rot, naslovljen Hymns of Despondency i, u meri u kojoj ja volim deatchore, ovo je vrlo solidno. Naravno, nisam siguran da je lirički sadržaj po mom ukusu, i kad krenu ti monotonalni breakdown momenti meni se malo i prispava, ali Mind Rot umeju da naprave eksplozivne pesme, imaju dovoljno death metal rifova za moje potrebe i moš-delovi su im dobri. Valja da se čuje:

https://youtu.be/mg76yNyLfIM

I, uh evo sada i jedan metalcore EP koji mi se solidno dopao. Teeth iz Kanade izdali su ovo za Nuclear Blast i A Biblical Worship of Violence je ekstremno agresivnih petnaestak minuta brze, tenzične, mučne muzike. Jeste sve to prepuno metalcore tropa koji meni nisu nešto bliski, ali Teeth UBIŠE ovde pa je nemoguće ne preporučiti ih za slušanje:

https://youtu.be/8h_YTT8wvVU

Lavinia Whateley je zanimljivo ime a i bend dolazi iz Brajtona i, jelte, s obzirom da je u pitanju kraljevsko letovalište, muzika na debi EP-ju Mythos je OGAVNA. Ali u najboljem smislu. Ovo je old school deaththrash metal, sa tri pesme krljačke dispozicije i opresivnih rifova, inspirisan lavrkaftovštinom i praktično duhovit u svojoj rekonstrukciji starostavnih horora. Vrlo lepo a daunloud plaćate po želji:

https://laviniawhateley.bandcamp.com/album/mythos-ep

Žensko-muški i britansko-španski Undead su u odličnoj formi na drugom albumu, Putrefactio. Ovo je jednostavan vrlo pravolinjski death metal koji ne filozofira previše i drži se skandinavske formule jakih rifova, agresivnog ritma i pitkih, prirodnih aranžmana. Nema tu sad neke ogromne dubine, rekli bi neki ali Undead isporučuju tešku, agresivnu a zarazno prijemčivu muziku i album od svega 35 minuta pakuje tačno odmerenu dozu rokanja i rolanja da ne pretera a da vas dovede do ivice. Vrlo prijatno:

https://undead-us.bandcamp.com/album/putrefactio

Danci Undergang su svoj album iz 2020. godine, Aldrig i livet sada uradili u živoj verziji. Snimak je doduše iz 2021. godine, a Aldrig i livet - Live in Ballade Studios 2021 je i malo kraći materijal od originala ali simpatičan je taj muljavi a opet uredni zvuk koji bend ovde nekako postiže. Originalni album mi se dosta dopao a ovo je sasvim zabavna interpretacija istog materijala:

https://undergang.bandcamp.com/album/aldrig-i-livet-live-in-ballade-studios-2021

Goetia iz DiSija za sebe kažu da su 100% death metal i, svakako, istoimeni EP ovog trija nudi old school mošersku rokačinu kojoj je teško odoleti. Nije ovo sad nešto pametno, dovitljivo ili progresivno al jeste iskreno, efektno, mošerski nastrojeno i producirano sirovo ali sa dušom. Bend svira sa velikim ubeđenjem pa je slušanje zadovoljstvo:

https://goetiadeath.bandcamp.com/album/goetia

Desekryptor iz Indijane prže zajeban (vrlo malo ,,blackened") death metal na kaseti Curse of the Execrated. Bend još nema album a ovo im je i prvi novi snimak posle pet godina pauze, no kvalitet je tu, a izdavač je ugledni Caligari Records pa se nadam svetloj budućnosti. Jer, da se razumemo, Desekryptor imaju i tehniku i produkciju ali pre svega imaju tu neophodnu GLAD koja njihovu muziku čini bestijalnom na najbolje moguće načine. Mislim, Anthropophagic Corpse je jedna od najjebenijih death metal pesama koje ćete čuti ovog proleća. Ne propustite ovaj biser:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/curse-of-the-execrated

Portlanđani Nightmarer izdaju za etiketu Total Dissonance Worship pa je i njihov tehnički death metal, jelte, prevashodno disonantan. No, drugi album, Deformity Adrift je ploča vrlo kvalitetnog, tehničkog death metala koji dobro napisane pesme venčava sa impresivno dobrom i energičnom svirkom. A disonance ne smetaju, naprotiv, daju ploči atmosferu urgencije, napetosti, vode slušaoca u izmenjena stanja svesti gde progresivna, visokotehnička svirka ostavlja još jači utisak. Veoma dobro:

https://nightmarer.bandcamp.com/album/deformity-adrift

Godslut su novi poljski death metal bend u kome svira i bubnjar Paweł Jaroszewicz poznat po radu u milion bendova, uključujući teškaše poljske scene kao to su Vader, Hate ili Batushka. Debi album, Procreation of God nudi vrlo siguran, pitak, komunikativan death metal poljskog mirisa i mada Godslut ne donose APSOLUTNO ništa novo žanru, njihovo zanatsko majstorstvo je neupitno. Ovo su kao neki restlovi sa recentnih Vader ploča ali u pozitivnom smislu, sa kvalitetnim gruvom, zaraznim rifovima i generalno prijatnom antihrišćanskom atmosferom. Neobavezno ali ljupko:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/procreation-of-god

Za malo debele slemčine ove nedelje su zaduženi Unique Leader sa drugim albumom beloruskih Extermination Dismemberment. Dehumanizatio Protocol stiže punih deset godina nakon drugog albuma, i ovo je, za razliku od velike većine slamming death metala danas ploča koja pored brutalnih slemova i neljudskih vokala nudi i prstohvat atmosfere. I to je vrlo lepa kombinacija. Extermination Dismemberment razumeju kako strateško korišćenje semplova i zvučnih efekata može da fino uokviri njihove rifčine i plesne ritmove i onda album ima jednu skoro konceptualnu komponentu. Ne smeta, naravno, što je svirka odlična, produkcija adekvatna, a pesme nisu samo niske slemova već imaju malo dinamike u aranžiranju. Fino:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/dehumanization-protocol

Turci Abolish se pojavljuju niotkuda sa debi albumom .​.​.​From The Depths (njihov izdavač, nemački FDA naglašava da bend nikada nije izdao ni demo niti ikakav EP pre ovog albuma) i nabadaju direktno među rogove. Ovo je old school death metal dubokog štima, toplog zvuka i lepih mošerskih rifova. Abolish sigurno ne pokušavaju da promisle žanr od nule, ali njihova muzika nije čisti derivat Autopsy i Grave predložaka i ovde imamo na programu kvalitetno napisane i aranžirane pesme koje stručno mešaju horor atmosferu, melodičnost i agresivnost. Izuzetno prijatno:

https://fda-records.bandcamp.com/album/from-the-depths

Velšani Blood Rage i Amerikanci Mortuary Ghoul imaju split album, Horror Worshipping Death i mali izdavač Frozen Screams Imprint iz države Njujork ovde je svakako nabo zlatnu žilu. Blood Rage donose vrlo sirov old school death metal sa naglašenom horor komponentom i primitivnim a opet dovoljno kompetentnim pesamama. Mortuary Ghoul su za nijansu manje old school (bubnjevi su im, očigledno, programirani i fali im dinamike) i njihov takođe hororični death metal je na tragu Morticianove deathgrind mučnine. Čisti, nepatvoreni andergraund:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/horror-worshipping-death

I u poslednjoj smo skeciji sa krosžanrovskim materijalom i propisnim heavy metalom. I odmah da se razumemo, debi album sinjskog sastava The Countess APSOLUTNO nije po mom ukusu, ali mislim da ga vredi pomenuti jer je ovo prijatan, stilski veoma lepo zaokružen gotski rok/ metal koji bi trebalo da lepo legne publici što voli melodičnost, emocije, nežnost i romantiku. Nazvan Sacramental, ovo je opus od solidnih deset pesama (u nešto manje od sat vremena) sa sve obradom Doris Dragović na kraju, i, s obzirom da je snimljen u kućnom studiju bubnjara Petra Radovića, produciran vrlo pristojno. Ima ovde i vrlo epskih momenata (slušajte refren Orb of Dominion i generalno celu tu pesmu) a onda i intimnijih, folk motivima pokretanih komada (recimo Dagger & Moon) a pevanje Marije Marković je ubedljivo i dominantno. Sve u svemu, rekao bih vrlo dobar album muzike koja može da se dopadne jako širokom krugu publike, a bend daunloud prodaje po ceni koju sami odredite:

https://thecountessband.bandcamp.com/album/sacramental

Pank rok i hard rok su u početku bili, kao, prirodni neprijatelji ali sve je to srodno, jebiga, pa onda bendovi kao The Hip Priests imaju najprirodniji spoj dva žanra. Album Roden House Blues kreće sa papučicom za gas pritisnutom do poda u Trojan Horsehsit i produžuje udarajući na sve strane sa jedanaest rokenrol himni koje ostavljaju iza sebe pustoš i prijatne postorgazmičke grčeve. Opasno:

https://thehippriests1.bandcamp.com/album/roden-house-blues

Dave Lombardo već decenijama sarađuje sa Mikeom Pattonom u silnim projektima pa je sasvim prirodno da Pattonov Ipecac Records izda prvi solo album velikog bubnjara koji je ovaj ikada snimio. Da se razumemo, Rites Of Percussion nije metal u užem smislu i fanovi Slayer (ili... Grip Inc.???) će uživati u tribalnim ritmovima i obrednim ambijentima bez gitara i pevanja, ali Lombardo u ovu kinematsku, evokativnu muziku unosi dovoljno klasičnog lombardovskog vatrometa da niko kući ne ode razočaran:

https://davelombardo.bandcamp.com/album/rites-of-percussion

Bukvalno čim vidite kakve brkove imaju članovi sastava Intercourse iz Konektikata znate i kakva im je muzika. Album Halo Castration Institute je ploča rastrzanih, hermetičnih pesma između hardkora i noise rocka, mučna ali fascinantna, puna gruva ali ne zaista plesna. Kako i u pesmi The Passion Of Jesus Christ Allin bend kaže ,,ja sam najlepši u sobi u kojoj svako lice izgleda kao saobraćajna nesreća" i jebiga, rođaci, ovo je album ružnoće toliko fascinantne i samouverene da ne možete da odvratite pažnju od njega. Izvrsno:

https://intercourse.bandcamp.com/album/halo-castration-institute

Eh, švajcarski Herod na albumu Iconoclast smeštaju se negde između sludge metala, djenta, progresive... Vrlo je to ubedljivo i glasno i energično ali nekako ne pogađa tačno u one tačke koje meni prijaju. No, to što se meni ovo ne sviđa PREVIŠE ne znači da neće vama, jer je u pitanju nesumnjivo energičan, strastven opus:

https://herod.bandcamp.com/album/iconoclast

Britanski jednočlani projekat Alleycatz vrlo eksplicitno za svoj debi EP Private Vices, Public Pleasures kaže: ,,No budget, no class, just sleaze!" Ali Joseph James svakako ume da napravi sleaze metal po uzoru na slavne prethodnike koji su osamdesetih utemeljili ovaj stil pa su četiri pesme što se ovde čuju sasvim solidne. Produkcijski, naravno, pričamo o skromnim dometima, ali to zapravo ne remeti muziku u nekom presudnom smislu i da čujete bilo koju od ovih pesama na radiju u kolima, dali biste mu ga malo jače po gasu, to je sigurno. Ako volite ekstravagantno natapirane frizure, himnične refrene i tekstove koji pričaju samo o jednoj stvari, Alleycatz je za vas:

https://alleycatz.bandcamp.com/album/private-vices-public-pleasures

Italijanski  Gates of Prophecy je epska power metal grupa čiji je istoimeni prvi minialbum solidna posveta njihovim uzorima poput Dream Theater i Blind Guardian. Četiri pesme na ovom izdanju  su melodične, raskošno aranžirane sa sve semplovanim gudačima i drugim orkestarskim instrumentarijem i mada  Gates of Prophecy još uvek ne mogu da kažu kako su u produkcijskom smislu na mestu na kome, nagađam, žele da budu, materijal zvuči zdravo i prijatno. Poslednja pesma je kompleksna saga o herojima multiverzuma i teško je tu ne osetiti malo uzbuđenja čak i ako ste od kamena kao ja:

https://gatesofprophecy.bandcamp.com/album/gates-of-prophecy

Transylvanian Recordings obično izdaju ekstremniji i više ,,andergraund" metal, ali Golden Arm, novi album benda Haunt je sasvim klasičan, mada i dalje andergraund heavy metal. Naravno, ovde svira Trevor William Church, čovek sa besprekornom andergraund reputacijom i Haunt je, uprkos postojećoj živoj postavi grupe, i za ovu ploču Churchov solo projekat. I dobar je. Golden Arm je tipično lična i ekspresivna a opet hedbengerska ploča melodičnog, pravovernog hevi metala i jeftin, ružnjikav miks je sasvim u skladu sa njenom indie punk estetikom. Valja:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/haunt-golden-arm
https://hauntthenation.bandcamp.com/album/golden-arm

Isti bend, tj. projekat Haunt izdao je o istom trošku (doduše samostalno) i EP sa dve pesme, Hell Tracks i mada se pakao pominje u imenu, ove dve pesme su takođe veoma melodične, sa drugom, Send me an Angel, koja dotiče glamuroznost '80s sleaze metala na najbolji način. Odredite sami cenu daunlouda i uživajte:

https://hauntthenation.bandcamp.com/album/hell-tracks

Brazilci Louder Than Hell sviraju tradicionalniji old school heavy metal. Novi album, Possessed by Steel je solidno produciran, mada je sve to dosta jeftino i polukućno, ali ima ovde srca i duše. I cheesea, mnogo cheesea. Louder Than Hell su dva tipa koja BAŠ vole heavy metal i ta ljubav se čuje iz svake note na ovom albumu koji, istina je, ne donoi bogznašta novo žanru ali je iskren do koske:

https://youtu.be/-m4fJIXn2Z8

U principu ne volim muziku koju izdaju Napalm Records, ali tu i tamo se pojavi po koji izuzetak. Švajcarske Burning Witches su jedan od tih izuzetaka i peti album ovog ženskog kvinteta je prijatna, prijemčiva ploča. Istina je da The Dark Tower produkcijski i po generalnoj atmosferi ide u vrlo cheesy smerovima, ali to priliči ovom epskom heavy/ power metalu i, uz puno vrlo ozbiljnog instrumentalnog rada i sjajne vokale Laure Guldemond dobar provod je zagarantovan. Album ima čak petnaest pesama, na nekima gostuje Courtney Cox iz Iron Maidens a poslednje dve su obrade Ozzyja Osbournea i WASP. Pa mislim, jebem mu, nisam ni ja od kamena:

https://burningwitches.bandcamp.com/album/the-dark-tower
https://www.youtube.com/watch?v=jiMCWpaHQAE&list=OLAK5uy_n-HMe5jHJTA5lio7RDTXiCcOGuLiZhlqY

Naravno da me uvek dirne kada izađe novi Tygers Of Pan Tang. Mislim, ovaj bend slušam 40 godina unazad i mada novi albumi ne nose sa sobom NWOBHM energiju koju je imao, recimo, Spellbound iz 1981. godine, opet se tu često čuje po koja dobra pesma. Bloodlines je tek trinaesti album za sastav koji radi od 1978. godine i mada je Robb Weir jedini koji je tu bio na početku (a i on je odlazio pa se vraćao), svakako postoji jasna spona sa starom muzikom iako su Tygersi danas značajno više radio friendly. No, kako rekoh, svaki novi album ima ponešto što meni prija, pa tako i ovde pustim osmeh da se pojavi na licu uz krljačku Fire on the Horizon ili himnični hard rok Back for Good. Robb je odavno dosegao određeni nivo kvaliteta koji se podrazumeva i ispod kog se ne silazi i Bloodlines naprosto nudi dobar, pitak heavy metal stare škole koji povremeno zablista. Respekt:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/bloodlines

Šveđani Enforcer su svom albumu, Nostalgia, dali baš odgovarajuće ime jer njihov šesti studijski dugosvirajući produkt ne samo da oživljava himnični, top 40 metal osamdesetih, već i produkcijski uspeva da mu priđe vrlo blizu. Ovde klavijature plešu sa gitarama a bubnjevi imaju onaj pljeskav, bučan zvuk kakav su producenti voleli u to vreme, dok pevač Olof Wikstrand vozi nazalni, napaljeni stil pun prljavih falseta. I sad, jebiga, meni je ovo FENOMENALNO, pogotovo kada ljudi zgaze na gas i uđu u praktično speed metal brzine i dalje se držeći Sunset Strip Metal estetike. Ovo je izdao Nuclear Blast a što osamdesetih, moram da priznam nije bilo zamislivo, ali nema veze, 2023. godina je a Enforcer su snimili odličan album '80s metala, kome je za DLAKU izmakla titula albuma nedelje i svi treba da budemo srećni:

https://enforcer.bandcamp.com/album/nostalgia

Jer album nedelje stiže sa malo istočnijih teritorija. Apsolutno obožavam ruski thrash metal sastav CMERШ. Zimus su me uhvatili nespremnog svojim albumom naslovljenim samo ,,..." i koji je vrlo buntovno govorio o razaranju društva u Rusiji od strane oligarha kroz privatizacionu pljačku i stalne ratove, a novi EP, ponovo izašao za ruski Global Thrash Attack, i nazvan Р​а​з​в​о​р​а​ч​и​в​а​й donosi još četiri pesme FENOMENALNOG thrash metala. CMERШ ne samo da imaju dobre rifove, a imaju, nego su i pesme bezobrazno dobro napisane i iz svih cevi ispucavaju  energiju pobune (protiv kapitalizma, fašizma i represije) koja zvuči autentično i ne kao puko sviranje žanrovskih tropa. Pevanje, ritmovi, generalna atmosfera, sve je ovde fenomenalno i čak i da na stranu stavimo to iz koje zemlje i u kom istorijskom trenutku dolazi ovo izdanje, pa čak i to da plaćate koliko hoćete CMERШ su toliko dobri da se ne smeju zaobići. I bend i izdavač zaslužuju svu moguću podršku pa je svakako pružite:

https://globalthrashattack.bandcamp.com/album/thrash-metal-2023

[Meho Krljic]

Kakva nedelja. Uz sav jebeni užas oko nas, izašlo je i nekoliko toliko dobrih albuma da se čovek oseti legitimno krivim što u vreme nepodnošljive tuge i mučnine može da ovako uživa. I, ne, ne mislim na nove albume Devil Driver i Accacia Strain, mada jesu i oni izašli. Al to neko drugi nek vam piše o njima. Mi ovde smo se utopili u mnogo gorim bujicama.

Blek metal kao starter! Brazilski duo Warforged nije snimio album deset godina nakon prvenca The Black Age of Light's Fall, ali se prošle Nedelje konačno pojavio njihov drugi album, Quintessence i ovo je priličan trijumf. Warforged zvuče sigurno, profesionalno i moderno, kombinujući oštar, napadački, rifaški blek metal sa atmosferičnijim i melodičnijim elementima. Izvedba zvuči živo i mišićavo, produkcija je kvalitetna a sve je to stavljeno u službu pesama koje odišu epskom snagom. Blek metal se često hvali svojom elegancijom i otmenošću, a Warforged su pravi primer kako se ovo postiže a da se ne kompromituju esencijalni (da ne kažem, jelte, kvintesencijalni) elementi metala. Vrlo dobro:

https://warforgedhorde.bandcamp.com/album/quintessence

Njemački Draugrhanaz je novi  projekat trojice članova Blodsvart – što znači da je ovo Blodsvart pod drugim imenom iako Blodsvart nominalno još postoji. Koja je tu logika nek raščivija neko pametniji od mene, tek, debi album, Svartigaldur nudi pet pesama grdnog, sirovog old school blek metala za ljude koji znaju šta vole. Ovde nema ni trunke moderne ,,gaze" estetike i dobijamo samo brutalno turpijanje po gitarama, demonske vokale, primitivne ritmove... Pesme su podugačke, insistiraju na ponavljanju i monotoniji a rifovi iskreni i sve ima element blek metal grandioznosti iako postignut vrlo jeftinim sredstvima. Respekt:

https://vamamargaproductions.bandcamp.com/album/draugrhanaz-svartigaldur 

Dark Spire iz Portlanda su negde između blackgaze i doomgaze estetika sa dodatom dozom propisnog blek metala u tom, jelte kazanu u kome je sve spremano. EP Roam The Wounds ima pet vrlo solidnih pesama čija melanholična dimenzija nije zapravo najizraženija i koje nude raspon atmosfera i hipnotičkih tehnika. Dosta originalno s obzirom na odabrani stil. Sviđa mi se a daunloud se plaća po izboru:

https://dark1spire.bandcamp.com/album/roam-the-wounds

Norvežani selvforakt spajaju elemente blek metala i sirovog panka, pa album koji se isto zove selvforakt, nudi jedan teatralniji tretman sa atmosferičnim pesamama i interludijima nečemu što je u osnovi možda bilo hardkorpank. Da se razumemo, sve je to vrlo sirovo, pesme su kratke a cela estetika pankerska, ali je muzika smisleno umetaljena. Fino je:

https://selvforakt.bandcamp.com/album/s-t

Poljaci Wilczyca su u odličnoj formi na svom četvrtm albumu, Magija. Ovaj vrlo agilni duo je od 2020 godine do danas sagradio solidan opus radova, sa muzikom koja je teatralna, evokativna, ali koja se ne gubi u efektima i pukom vatrometu. Magija je album u kome je jednako važno ono što se ne svira kao i ono što se svira, sa povremeno praktično doom metal tempom i odmerenošću u ekspresiji koja sugeriše sazrevanje. No, Wilczyca demonstriraju i mnogo zanimljivih ideja, a produkcija je takođe odlično podešena da te ideje, često avangardne, podrži kako treba. 35 minuta užitka:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/magija

Non Est Deus je jedan od tri aktivna projekta nemačkog blek metal maverika koga znamo samo kao Noise. Možda najpoznatiji po svom ,,ratnom" projektu, Kanonenfieber, ovaj nadareni muzičar koristi Non Est Deus za promidžbu svoje ateističke agende, ali je muzika generalno vrlo slična i ovo je melodičan, intiman, ali agresivan i energičan blek metal. Album Legacy je četvrti za pet godina ovog projekta i nudi sada vrlo dobro izbrušenu muziku i produkciju koje udružene šalju, kako bi to rekli na internet portalima, snažnu poruku, pa ako ste vernik, ovo vam verovatno neće biti po volji. No, Noiseova muzika nikada ne zvuči maliciozno – a znam da je to sad malo kontraintuitivna izjava za blek metal – i uvek ostavlja utisak duboko promišljenog, emotivnog, ali u krajnjo liniji humanog iskaza. Pa tako i ovo. Poslušajte:

https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/legacy

A I, Voidhanger Records nastavlja sa publikovanjem bizarne avangarde pa je francuski Hasard novi projekat čoveka iza Les Chants du Hasard. Oba projekta su spoj blek metala i devetnaestovekovnog romantičarskog muzičkog pokreta, mada kada slušate debi album Hasard, Malovore, treba da budete spremni na to da će orkestarski elementi biti em disonantni AS ALL HELL, em zatrpani ispod blastbitova koji zvuče kao deset pneumatskih bušilica koje buše sav asfalt na svetu. Ali, mislim, ovo NIJE jedan od onih bendova iz spavaće sobe gde kompjuter radi sve sam, pa je Malivore uprkos vrlo neprijateljskoj teksturi i apsolutno neprirodnom aranžiranju muzike, ploča koja, kad se napregnete i pogledate je direktno u oči ima šta da ponudi:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/malivore

Strahor, jednočlani paganski blek metal projekat iz Lebana ima novi album, Gde vukovi zavijaju, i na ovom trećem dugosvirajućem nosaču, jelte, zvuka, vrlo mladi Mladen Stanković zvuči vrlo lepo. Ovo je melodičan ali sirov, sveden blek metal sa folklornom notom ali bez nekakvih baroknih aranžmana. Muzika je pravolinijska, sa organski razvijanim pesmama i vrlo prirodnim dinamičkim varijacijama. Ovde nema teatra kakav čujemo kod nekih drugih ,,paganskih" blek metal bendova i sve pesme zvuče kao da su u osnovi nastale uz akustičnu gitaru i samo onda snimljene električnim instrumentima. Jeste to sve podugačko, ali zvuči prirodno i neusiljeno, a sirovija, kućna produkcija lepo se uklapa uz estetiku projekta. Vrlo solidno:

https://strahor.bandcamp.com/album/gde-vukovi-zavijaju

Poljaci Profeci imaju treći album za četiri godine, Ubóstwo i, pa, Poljaci su to. Ovde zaista imamo na delu jedan standard kvaliteta koji ne razočarava, sa kvalitetnom produkcijom, sigurnim, definisanim tonom i zvukom benda i pesmama koje su melanholične ali agresivne, sklopljene stručno ako već u očekivanom formatu. No, album traje ekonomična 32 minuta i ovde nema vremena da se čovek sad kao nešto umori pa Profeci zapravo imaju jedan vrlo lepo zaokružen blek metal projekat koji se presluša sa zadovoljstvom:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/ub-stwo

Kanađani Ceremonial Bloodbath i Nijemci Nekus imaju split EP nazvan prosto Ceremonial Bloodbath / Nekus split i ovo su dve peme krvoločnog, ekstremnog black death metala. Sve je ovde perfektno, od napucanog a i dalje sirovog andergraund zvuka, preko bolesne atmosfere do divljačke svirke i jedino je smaranje što izdavač ne prodaje digitalnu verziju a Nekus nemaju svoj profil na Bandcampu. Ipak, pobednički:

https://seedofdoom.bandcamp.com/album/ceremonial-bloodbath-nekus-split
https://ceremonialbloodbath.bandcamp.com/track/howl-of-gnawing-teeth

Finski Sacrilegious Impalement ima četvrti album i IV - Infinite Victor je krvoločna ploča surovog, uzvitlanog blek metala koji ne jebe moderne produkcije i poliva kao da je i dalje 1993. godina. Nisu Sacrilegious Impalement nekakav nostalgični, retro projekat i njihove pesme imaju dovoljno melodije da se čuje kako su autori svesni u kom veku živimo, ali ultraagresivni zvuk i svirka su pravi melem za ove uši. Vrlo prijatno:

https://woodcutrecords.bandcamp.com/album/iv-infinite-victor

Ako volite islandski blek metal (a ako ne volite, FUNDAMENTALNO da promislite svoje životne i estetske izbore), jednočlani projekat Óreiða je na neki način njegova ultimativna forma. Treći album, The Eternal je hipnotička smeša distorziranih tekstura, jeke, folk melodija i meditacija o prirodi i njenoj veličanstvenosti. Þórir Georg Jónsson sa ovim albumom praktično odlazi u smeru kreiranja saundtraka za nepostojeće filmove, nudeći duboku, kontemplativnu a snažnu, evokativnu muziku. Autor kaže da je album počeo da pravi trudeći se da istraži svoju duhovnu vezu sa prirodom i ovo se JAKO dobro čuje. Retko koristim termine kao što je ,,remek delo", ali... ovaj album skoro da se kvalifikuje za tu odrednicu:

https://oreida.bandcamp.com/album/the-eternal

Oh, jebem mu, drugi album hrvatskih Morkera je JOŠ zajebaniji od prošlogodišnjeg prvenca koji me je već ozbiljno impresionirao. Još uvek ništa ne znam o ovom projektu ali naslućujem da je jednočlan, a drugi album, Aggravations je bučna i agresivna a istovremeno kontemplativna ploča modernog black/ death zvuka sa više disonanci nego melodija ali skladno napravljena čak i kad pesme čine svestan napor da slušaoca zbune metrikom i (dis)harmonijom. Prošli put sam potegao Anaal Nathrakh kao moguću poredbenu mustru ali Aggravations je album slobodnije forme i time avangardniji pa ću kao (neprecizno) poređenje sada navesti Dodheimsgard na ime te kombinacije ekspresivnosti i hermetičnosti. Moćno,a i omot je ponovo izvrstan:

https://morkera.bandcamp.com/album/aggravations

Ovo je definitivno bila nedelja balkanskog blek metala jer, evo, i beogradski Kolac je posle malo manje od decenije diskografske pauze izbacio promo sa tri pesme. Advance Promo 2023 najavljuje njihov treći album koji bi rumunski Pest Records trebalo da izda kasnije ove godine i mada Kolac ne inoviraju po formi, ovo je svakako trijumfalno izdanje sa vrlo ubedljivom svirkom i moćnom atmosferom. Poslastica je stara pesma Jebo Te Bog, ovde sa propisnim studijskim tretmanom i ovaj praktično besplatni demo je sjajan momenat da uskočite na voz koji se tek zahuktava.

https://pestrecords.bandcamp.com/album/kolac-advance-promo-2023

No, za kraj blek metal sekcije, Rusi Thanatomass su me uhvatili potpuno nespremnog svojim debi albumom, Hades. Ovo je izuzetno maštovita ploča energičnog, sirovog blek metala čiji old school krljački zvuk i svetonazor nekako ne bi trebalo da može da se uklopi uz pesme od deset minuta. And yet here we are. Thanatomass kao da su u ovu ploču ulili sve što znaju i sve što su do sada proživeli i ovo je izluđujuće gusta, moćna muzička predstava koja ne tipuje na puki teatar i mehaničku kreiranu ,,raznovrsnost" nego se intuitivno kreće kroz različite muzičke koncepcije i atmosfere. Ali, mislim, ključno: Thanatomass JEBENO KRLJAJU. Mislim, deru, deru i za boga ne znaju. Mislim, za MRVICU im je izmakla titula albuma nedelje. Oba FAKING vezno:

https://livingtemple.bandcamp.com/album/thanatomass-hades

Da malo ohladimo glavu, pređimo na stoner rok, psihodelični rok, doom metal, sludge metal i hard rok. Šveđani Black Solstice imaju iza sebe jedan album a The Crown je novi EP sa dve pesme i prilično je prijatan. Ovo je spori, elegantni heavy rock što se dodiruje sa dramom doom metala ali bez prenaglašavanja. Naslovna pesma je vrlo ugodan skoro-doom-metal sa melodičnim temama i lepim pevanjem, dok je druga nešto brži instrumentalni komad sa takođe naglašenom melodijom i finom dinamikom svirke. Nadam se da bend sprema novi album jer ovaj materijal zvuči vrlo dobro:

https://blacksolstice.bandcamp.com/album/the-crown

Hibernaut iz američke države Juta na svom debi albumu Ingress zamišljaju kako bi doom metal jednih, recimo, Cathedral, zvučao da je sviran samo malo brže. Hoću reći, ovo je rifaški, okretan doom metal sa psihodeličnom, stonerskom osnovom ali i sa vrlo solidnom metalskom razradom,a onda sa pevačem odozgo koji zvuči kao Lee Dorrian. Kombinacija je solidna, muzika dezorijentišuće agilna a rifčine vrlo pristojne:

https://hibernaut.bandcamp.com/album/ingress

Francuski duo Birds of Nazca džemuje kroz tri simpatična heavy psych instrumentala na EP-ju H​é​liolite. Ovo je jedna od onih situacija gde mislim da bi bendu strukturiranje kompozicija oko pevanja/ tekstova pomoglo da svira fokusiranije i aranžmanima dalo ekonomičnosti, ali Birds of Nazca imaju simpatičan zvuk i ima tu lepih ideja:

https://birdsofnazca.bandcamp.com/album/h-liolite

Italijani Slugg na svom prvom albumu, Orichalcum imaju samo četiri pesme ali svaka traje duže od deset minuta. Uklapa se to sa njihovim odabranim zvukom koji je nekakav post-doom-metal, gruverski, melodičan a opet generalno spor i težak. Kombinovanje melodičnih i dubokih death doom vokala takođe dodaje muzici malo ekstremnije estetike koja pomaže da se ona ne svede na puki gruv i ređanje simpatičnih gitarskih tema. Dragi su Slugg mada mislim i da im sleduje još malo sazrevanja. No, srce im je na pravom mestu i ovde ima dopadljivih ideja:

https://sluggdoom.bandcamp.com/album/orichalcum

Kanađani The Barrel Rejects sa EP-jem All Grit potvrđuju svije intersovanje za alkohol, motore i ,,ukusne rifove". Ove četiri pesme su brz, energičan, vrlo bučan pankerski stoner rok, sa napucanom produkcijom i vrlo profi svirkom. The Barrel Rejects zvuče spremni da osvoje svet sa svojim gitarskim ukrasima i himničnim, barskim refrenima a prvi korak u tom smeru je osvajanje vašeg srca. Poslušajte:

https://thebarrelrejects.bandcamp.com/album/all-grit

Na sasvim drugom delu spektra su Norvežani Grand Atomic čiji novi album, Beyond The Realm Of Common Sense nudi vrlo spor, psihodeličan, nadrogiran stoner rok. Ovo su pesme sastavljene oko teksture i gruva, ali imaju i rif, pa i melodiju, i mada nisu instrumentalne, tekstualni deo je sveden na vrlo kratke proklamacije. No, korišćenje vokala je efektno i doprinosi hipnotičkom efektu muzike. Odličan zvuk i vrlo pristojna atmosfera tokom celog albuma. Preporuke:

https://grandatomic.bandcamp.com/album/beyond-the-realm-of-common-sense

Saturniidae su iz Teksasa i negde su na sredini, sa sporim, izdrogiranim, psihodeličnim stoner rokom ali sa ipak nešto čistijim zvukom. Ali ništa za to! Album Book of Rituals zvuči autentično i moćno, valjajući svoj teški gruv i solidno se snalazeći sa melodijama koje uglavnom prirodno izrastaju iz rifova što ih prži gitara kada ne pušta ukusni fidbek. Malo grandž, malo doom i sve lepo dođe na svoje mesto u ovih pet finih pesama. Preporuke!

https://saturniidaeband.bandcamp.com/album/book-of-rituals

Rusi Surge imaju novi EP, Doombringers, i ovo su odlične dve pesme odličnog doom-sludge zvuka. Nema tu mnogo mistifikacije, ovo je teška muzika sa masivnim rifovima i sporim, valjajućim gruvom, ali bend se trudi da vas sačeka iza uga i ubaci zanimljive melodične džemove, možda malo folklorne po karakteru, između klasičnog doom-sludge krljanja. Uglavnom, fino im to ide i Surge imaju čime da se ponose, a nadam se da će uskoro i novi album:

https://surgeband.bandcamp.com/album/doombringers

Fin sludge metal čuje se i na EP-ju Trudging to Extinction filadelfijskih Sunburster. Ovo je onako, mučan ali gruverski metal, teškog i jakog zvuka ali Sunburster su sofisticirani i u miksu i u samim pesamama koje imaju mnogo sitnih detalja umešno prilepljenih uz osnovnu heavy-blues-noise-metal infrastrukturu. Pet finih, teških komada od kojih najmanje jedan pravi aluziju na drugu, i najmanje popularnu Nintendovu igru iz serijala The Legend of Zelda. Pa ne može slađe:

https://knifehitscollective.bandcamp.com/album/trudging-to-extinction

Hrvati Left to Starve jesu nazvani po pesmi Eyehategod ali njihov originalni hardkor izmešan sa sludge metalom se u međuvremenu pretopio u doom metal sa elementima sludgea. Drugi album, Vapaj za mogućim, upravo izašao, ima samo četiri pesme, od kojih je samo jedna (malo) kraća od deset minuta i to je vrlo mučan, vrlo spor i težak muzički program sa basom koji je u podzemlju, mrtvačkim bubnjevima i gitarama koja su toliko nisko naštimovane i distorzirane da ih jedva čujete. No, Left to Starve umeju da se igraju i sa ovako ekstremnim zvukom i mada im album svakako treba izdržati, on nikako nije bez elegancije i smisla. Hoću reći, ako ste svojevremeno mislili da su Khanate dobri ali suviše komunikativni, Left to Starve su vas čuli i žustro klimnuli glavom:

https://lefttostarve.bandcamp.com/album/vapaj-za-mogu-im

Iron Buddha sa Floride pet godina posle debi albuma snimaju EP Raze​/​/​Repose i ovo je pakao. Mislim, pozitivan pakao. Sludge metal koji Iron Buddha nude zvuči kao da je iskovan na najtvrđem nakovnju samog Hefesta, pečen u hadskoj vatri i posle zaranjan u ledenu vodu najsevernijih Posejdonovih poseda. Ne znam šta sam se primio na grčku mitologiju kada se bend bavi Budom... Enivej, ovih pet pesama nije nesofisticirano, ima ovde mnogo pažnje posvćene i rifovima i zvuku i aranžiranju, ali preovlađujuća emocija je svakako agonija. I to veličanstvena agonija:

https://ironbuddha.bandcamp.com/album/raze-repose

The Cimmerian je projekat članova kalifornijskih Septik Onslaught i novi EP, Sword & Sorcery Vol. I nudi dve pesme vrlo agresivne kombinacije sludge i doom metala. Ovo se dobar deo vremena kreće brzinama rezervisanim za thrash i ima brutalne, odurlane vokale pa je spona sa doomom tek u teškim rifovima i dužim pesmama. Ko voli metal kad je agresivan a zabavan, ovo treba da čuje:

https://thecimmerian.bandcamp.com/album/sword-sorcery-vol-1

Francuzi Alconaut simpatično mešaju stoner rok i sludge metal (a verovatno i pića, jelte). Njihov drugi album, Endless Skies zato lepo odmerava balans između gruverske svirke i nešto agresivnijih, mračnijih tonova, koristeći nisko naštimovane gitare i ukusno miksovane klavijature dosta dobro da inače jednostavnoj muzici da širinu i atmosferu. Ima tu i moćnih rifova, a hrapav, abrazivan zvuk je integralni deo aranžiranja pesama. Lepo:

https://alconaut.bandcamp.com/album/endless-skies

Burial Clouds iz Portlanda su pre tri godine imali debi EP, Last Days of a Dying World sa pet pesama i trajanjem od 44 minuta a sada imaju album istog imena, sa (skoro) istih pet pesama a koji je tri minuta kraći. BUNILO. No, istoricizam na stranu, Last Days of a Dying World je u svojoj verziji iz 2023. godine šarmantna ploča post-metal/ doomgaze meditacija, sa dovoljno gruva umešanog u lamentirajuće, kontemplativne pesme da njihove melanholične, melodične teme ne budu tek puki zvučni tapet. Fino i lepo producirano tako da muzika ima i dinamiku i prostor a psihodelični, disonantni momenti vrlo lepo proširuju polje borbe:

https://burialclouds.bandcamp.com/album/last-days-of-a-dying-world

Kanzaški They Watch Us From the Moon nude vrlo melodičan, prijatan stoner rok na albumu Cosmic Chronicles, Act I: The Ascension. Ovo je ogledni primer kako se fino uklapaju teški rifovi i masivni, spori ritmovi uz harmonične ženske vokale i svemirske semplove. They Watch Us From the Moon sviraju neužurbano, prirodno psihodelično i sa pet pesama vas teleportuju duboko u kosmos gde ćete, kada se album završi samo poželeti da neko drugi ustane i pusti ga od početka. Odlično:

https://theywatchusfromthemoon.bandcamp.com/album/cosmic-chronicles-act-i-the-ascension

Obsession Destruction je, nekom magijom, tek drugi album masačusetskih Chained to the Bottom of the Ocean za šest godina. Iako imam utisak da nova izdanja ove ekipe viđam na Bandcampu svake druge nedelje, istina je i da su ova četiri enigmatična lika celu prošlu godinu provela ložeći hajp izdavanjem živog albuma, raznih singlova i jednog EP-ja, pa da je Obsession Destruction došao kao logičan sledeći korak u karijeri. Kombinujući agresivni sludge metal i kontemplativni, hm, doomcore (??) Chained to the Bottom of the Ocean, a koji i imenom pokazuju da su ih inspirisali Thou iz Luizijane, su ovde svoje uticaje u koje možemo ubrojiti i Neurosis, stavili u službu muzike koja, pa, ima sopstveni identitet. I prethodna izdanja su imala balans između agresije i melanholije a na Obsession Destruction je ovaj balans, čini mi se, najstabilniji sa dugačkim pesamama koje uprkos abrazivnosti i agresivnosti emituju i otmenost, pa i mirnoću. Čitam šta sam pre tri godine pisao za The Vestige, kompilacijski album ovog sastava i tu sam malo kritikovao ponavljanje motiva i tema mnogo puta, karakteristično za njihovu ranu fazu, a sa Obsession Destruction mi se čini da je springfildski kvartet autoritativno iznašao način da repeticiju učini hipnotčkom, bez balasta manirističke monotonije. Pomaže i vrlo dobar zvuk i primer kako možete izmasterovati album da zvuči HEAVY a da ne bude potpuno lišen dinamike (Magnus Lindberg iz Cult of Luna na zadatku), pa je Obsession Destruction apslutni biser ove nedelje i album koji preporučujem svakom dovoljno hrabrom:

https://chainedtothebottomoftheocean.bandcamp.com/album/obsession-destruction

Love Your Witch iz Tel Aviva imaju novi album, A Journey into the Unknown a koji je zgodno nazvan jer muzika na njemu sigurno i ubedljivo proširuje granice onog što bismo smatrali stoner rokom. Ovde ima svega, od vrlo mirnih, akustičnih meditacija to stoner-thrash krljačine. I sve ono između je vrlo dobro a Love Your Witch pritom pokazuju i evoluciju samog zvuka kroz izdanja pa tako ovaj album ima jako JAKO ukusno napravljene gitare i generalni miks i mastering, da sve bude i propisno ,,rokerski" energično a da se ne pretvori u zid od cigala. Love Your Witch počinju ozbiljno da se približavaju Borisu po nivou inventivnosti koji se čuje na njihovim izdanjima. Impresioniran sam:

https://loveyourwitch.bandcamp.com/album/a-journey-into-the-unknown

Australijski stoner duo Astrodeath sa svojim drugim albumom, Vol. II nude kvalitet. Ovo sada izdaje ugledni Heavy Psych Sounds Records, i u pitanju je ploča sa napetim, tenzičnim atmosferama ali i sa ugodnim stonerskim gruvom. Fina kombinacija, dok dva čoveka sviraju energično i ekspresivno. Ovo je manje ,,psihodelično" a više ,,metal" nego što smo navikli od rimske etikete i u nekom urednijem svemiru, Astrodeath bi izdavali za recimo, Ripple Music, no, mislim, sve su to samo moje meditacije. Ovo je odlično i ne treba ga propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/astrodeath-vol-ii

Ali, evo, slušajte britanski Duskwood koji JESTE izdao svoj album The Last Voyage baš za Ripple Music. Ovo je nekako baš onaj zvuk koji očekujemo od kalifornijske etikete: čvrst, gitarski hard rok/ metal sa melodičnim temama i jakim gruvom, odsviran vrhunski i produciran profi. Duskwood su očigledno utemeljeni u '90s desert formatima, sa jakim dugovanjima spram Kyuss ili QOTSA i prijaće i publici koja sebe ne smatra stoner rok demografijom. Prosto, ovo je kvalitetan teški rok sa odličnim vokalom i puno finih gitarskih tema i atmosfera, a gruvčina i gruvanje su neodoljivi. Osam moćnih pesma, puno sreće:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-last-voyage

Pređimo sada na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Portugalski blek-trešeri Alastor snimili su svoj debi album, Gates of Darkness još 1995. godine ali ga nikada nisu objavili... do sada! Bend je imao solidno uspešnu karijeru u međuvremenu sa sedam studijskih albuma pa je objavljivanje Gates of Darkness fina prilika da se čuje kako je sve to zvučalo pre skoro trideset godina. I, mislim, zvučalo je, onako, simpatično mada dosta monotono. Alastor su definitivno imali zvuk i svetonazor ali su sa sazrevanjem stekli i veštine pisanja pesama pa je ovaj album i blago monoton. Ali simpatčan:

https://haloranrecords.bandcamp.com/album/hlrn003-alastor-gates-of-darkness

Black thrash je na programu i kod nemačkog Marcation. Debi album, Madness priča o autoru Nekronomikona, o demokratskim revolucijama i otrzanju religiji i generalnom konformizmu, što je osvežavajuće širok zahvat a muzika je jednostavni ali efektni, verovatno od strane samo jedne osobe proizvedeni sprinterski thrash sa blek metal oplatom. Produkcija je, razumljivo, jeftina ali radi posao a rifovi su zli i okretni. Sviđa mi se, a daunloud plaćate koliko god poželite:

https://marcation.bandcamp.com/album/madness

Kvebečki Meet the Mailman su toliko melodični na svom drugom albumu, Never Walk Alone, da njihov thrash na momente zvuči kao da ste ukrstili piratski metal i melodični pank rok. Ali produkcija je tvrda a svirka precizna i disciplinovana tako da se sve te melodične teme i himnični refreni nekako nađu na sredini i potrefe put do slušaočevog srca. U početku sam bio sumnjičav ali album se dokazuje kvalitetom kroz svojih osam pesama:

https://meetthemailman.bandcamp.com/album/never-walk-alone

Ima iznenađujuće mnogo metal bendova sa imenom Mara – a što je dodatno zbunjujuće za i inače zbunjenog mene s obzirom da se tako zvala jedna od mojih omiljenih pretkinja. Enivej, Mara iz Poljske svira old school heavy/ speed metal na svom debi EP-ju  Lady in White. Bend ima i proklamaciju ,,Greasy Metal all the way!" da biste znali šta vas ovde čeka: vokali koji pola vremena  provode u falsetu, cheesy rifovi, tanušna produkcija. Je li to samo nostalgično ili ima i supstance? Pa, da. Da.

https://maraofficialpl.bandcamp.com/album/lady-in-white

Portugalski Booby Trap postoje već trideset godina, mada albume snimaju tek poslednjih deset. Najnoviji, šesti, The End of Time predstavlja njihov čvrsti, socijalno angažovani thrash metal u dobrom svetlu. Ovo je kombinacija klasičnog '80s metala, thrash rifčina, brze svirke i srazmerno melodičnog pevanja koja vrlo lepo funkcioniše, sa pesmama punim tenzije i lepih, mošerskih rifova. Album ima čak trinaest pesama a bend ih piše da budu raznovrsne a da se očuva osnovna thrash oštrina i žestina. Fino:

https://boobytrapofficial.bandcamp.com/album/the-end-of-time

Nuclear Threat su iz Springfilda u Masačusetsu (ne jedini bend iz tog grada danas) i njihov debi EP Nuclear Threat je zanimljiv dosta old school materijal. Iako bend svira i brzo i utegnuto, ovde ima i dosta klasičnijeg heavy metal asortimana a produkcija koja nije preterano skupa, jelte, svemu ipak daje auru profesionalizma i kvaliteta. Fino je:

https://nuclearthreat.bandcamp.com/album/ep

Dablinski Unmaker kažu da mešaju klasični '80s thrash metal sa modernim tehničkim death metalom, ali debi album, Limb From Limb u svemu ima jednu primetnu groove metal komponentu. Što, jelte, ne mora biti sasvim po mom ukusu, ali nije ovo loša muzika. Unmaker su dobri svirači – solaže su hrskave i masne – a pesme su smisleno napisane, dobro producirane, generalno profi. Najvažnije, pomenuti gruv je povremeno ODLIČAN a ,,tehnički" death metal koji čini komponentu ove muzike je tehnički samo u smislu kvalitetnog muziciranja i ovde nema nekakvog fetiša tehnike već je sve pitko i povremeno i prilično melodično. Naslovna pesma fino sažima zvuk benda pa poslušajte:

https://unmaker1.bandcamp.com/album/limb-from-limb-2

Meksikanci Massacrator već iza sebe imaju jedan album, ali to je bilo pre sedam godina. Novi EP, Gruesome Infliction of Pain ima dve pesme koje ih predstavljaju u dobroj formi i mada naslov sugeriše death metal, Massacrator su čvrst, drusan thrash metal bend koji voli razrađene, dosta kompleksne aranžmane i teško udaranje u srednjem tempu. Dobro to zvuči sa te dve fino napisane pesme, profi izvedbom i kvalitetnom produkcijom  i Massacrator su defitivno sazreli za drugi album:

https://massacratormx.bandcamp.com/album/gruesome-infliction-of-pain

Beogradski Quasarborn imaju novi album, treći po redu a prvi na kome su svi tekstovi na srpskom i Novo oružje protiv bola je vrlo ubedljivo odsviran i produciran materijal. Progresivni, vrlo tehnički trhash metal koji Quasarborn valjaju je APSOLUTNO po mom ukusu i mada bend svakako sa svojim melodičnim pevanjem vuče na cheesy power metal a što jeste u blagom neskladu sa tvrdom thrash svirkom, jasno je kuda ovaj kvartet pokušava da upravi svoju muziku i meni se to ultimativno dopada. Mislim, pričamo o veoma VEOMA dobro napisanim pesamama gde je ,,tehnička" komponenta u službi dobra i ne smara demonstracijama učenosti, a bend generalno ostalja utisak zle, jako dobro podmazane mašine koja melje sve pred sobom. Miks je fin, sa lepim zvukom i bez pretrpavanja a master dovoljno dinamičan za moje potrebe i ovo je, hajde da ne bude nejasno: izvrstan album modernog, maštovitog, hiperenergičnog thrash metala koji ne treba propustiti ni pod kojim izgovorom:

https://quasarborn.bandcamp.com/album/novo-oru-je-protiv-bola

Fak mi, čuo sam ove nedelje MASU panka i hardkora koji su bili, onako, poslušate, slegnete ramenima i idete dalje. Ni loše ni dobro, nego korektno al nedovoljno da proizvede titraj duha. Zato mi je prijao album  Harrowing End  bruklinskih Snubbed, baš ono, prijao as in, UBRIZGAJTE MI OVO U VENE, ROĐACI. Snubbed ne rade ništa novo, da ne bude zabune, ovo je prosto – hardkorpank, ali odsviran sa puno života, bez uličarskog poziranja, sirov ali upeglan, energičan ali sa gruvom. Kapiram da su koncerti Snubbed ršum šutke i stejdždajvinga a i ovaj studijski materijal je jako prijatan. Plaćate koliko hoćete:

https://snubbed.bandcamp.com/album/harrowing-end-2

Scorched Earth je beogradski jednočlani ,,spartan core" projekat čiji mastermajnd, Petar Nićiforović kaže da kroz muziku promoviše ideje stoicizma i snage karaktera – otud i to ime za podžanr – a i da nastupa sam uživo. Pošto se ne sećam kad sam bio na nekom domaćem koncertu, ovde moram da verujem na reč a debi album, Signs Of Struggle nudi sveden, rifaški krosover zvuk koji je, naravno, po mom ukusu. Nije da Scorched Earth sad donosi neke čudesno napisane pesme, ali ima ovde dobrih ideja i rifova a produkcija je iako skromna, sasvim funkcionalna:

https://youtu.be/xCcsqo0YVEk

Italijani Hop Hop Riot HC sa albumom Hop Hop Riot donose vrlo klasičan crossover, sa osam pesama od kojih ni jedna ne dobacuje do tri minuta, dobrom produkcijom, ubedljivom svirkom. Hop Hop Riot HC su očigledno odškolovani na najboljim primercima ovog podžanra osamdesetih i ranih devedesetih godina pa je njihova muzika okretna, čvrsta a melodična, jednom rečju zrela, i tačno zna šta radi. Odlična ploča:

https://hophopriothc1.bandcamp.com/album/hop-hop-riot

Švedski Eagles Empire je vrlo klasičan d-beat bend, pogotovo za Švedsku. Into The Vortex Of Blood (Promo tape 2023) ima četiri pesme i intro, i ovo je lepo produciran, pravolinijski crustcore sa blagim motorhedovskim mirisom i generalno lepom atmosferom. Mislim, ako ste ikada čuli Dischange, Menawhile i Disfear, čuli ste i ovo al opet, uvek prija:

https://eaglesempire.bandcamp.com/album/into-the-vortex-of-blood-promo-tape-2023

Force su novi ,,metal-pank" bend iz Milvokija i Demo 2023. ih prikazuje u solidnom svetlu. Force sviraju melodičnije, razrađene rifove kojima bi DNK analizom moglo da se identifikuje i očinstvo od strane Iron Maiden a to ide preko pankerske D-beat svirke. Pesme su razrađenije i kompleksnije od najprostijeg D-beat minimalizma, ali to je manje-više to, sa malo više old school metala na gitarama i ja sam vrlo zadovoljan:

https://forcemilwaukee.bandcamp.com/album/demo-2023-pre-order

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Never Ending Game su metalizirani hardkor bend iz Detroita i album Outcry se opisuje i ovim rečima: ,,like if RANCID wrote the hooks for an old As I Lay Dying song and that song was performed by a Detroit beatdown band". A što je iznenađujuće tačna deskripcija. I sad, ja ne volim posebno ni Rancid ni AILD, ali ovo je svakako lepo spravljen i nadahnuto napisan album pa, ko voli metalizirani hardkor sa više melodije nego što je normalno između svog tog siledžijskog nabadanja, nek proba:

https://bbbrecords.bandcamp.com/album/outcry

Da sad malo plaknemo uši od sve te melodije, Maležani Perpetual imaju drugi album, What a Cruel World, deset godina nakon prvog i njihov izdavač kaže: ,,TOTAL 21 TRACKS OF AN OLD FASHIONED GRINDCORE. EXPECT BRUTALITY. YOU HAVE BEEN WARNED!" E, sad, ima staromodnog grajndkora i staromodnog grajndkora i mada Perpetual na momente zazvuče i kao Patareni, album prevashodno zvuči kao da je izgubljena ploča sa sredine devedesetih. A što je adekvatno jer su Perpetual tada osnovani. Dakle, ako volite ne čak ni Agahtocles, nego, ono, Rot, Denak, Entrails Massacre, Violent Headache i takve bendove, Perpetual isporučuju!!!!!!!

https://perpetualgc.bandcamp.com/album/what-a-cruel-world-2

Deathgrind trio iz Masačusetsa, Blast Shield kaže da je njihov novi EP Even Pain Counts ,,horor priča od pet pesama pripovedana kroz nasilničke ispade", ali ovo je, i pored sve sirovosti sofisticiranija muzika nego što očekujete. Mislim, SIROVA JE, da, u nekim momentima doslovno ne razaznajete šta bend svira ali to je NAMERNO jer taj isti bend pokušava da vam mozak skrene sa pravog puta i pokaže užase koji postoje oko nas. Agresivno, jesam li rekao  SIROVO, ali maštovito i vrlo časno odrađeno:

https://blastshield.bandcamp.com/album/even-pain-counts

Italijani Disciplina vele da im je novi EP (zapravo, prvi, posle dva singla), Chains of Time inspirisan klasičnim death metalom. I, mislim, jeste, čuju se ovde direktni uticaji Death i, recimo, Massacre, sa sve upadanjima u blastbit deonice. No, Disciplina su pre svega thrash metal bend pa je ova kombinacija trešerske oštrine i okretnosti, sa death metal rifovima i mošerskim deonicama prijatno potentna. Bend voli i melodične solaže a simpatično polomljen Engleski samo doprinosi šarmu. Dobro napisane pesme, dobra produkcija, odlično izdanje:

https://disciplinametalband.bandcamp.com/album/chains-of-time

Isto iz Italije dolaze Exitium i njihov prvi album, Imperitous March for Abysmal Glory i pored gromopucateljnog naslova zapravo nudi nekomplikovan, vrlo strejt black death metal. No, ovo mislim u najboljem mogućem smislu. Exitium krljaju sa puno energije i mada njihova muzika nije ni inventivna ni zagledana u budućnost i još neosvojena prostranstva izvan ucrtanih granica, ona je zabavna, mošerska, prijatna i idealna za vikend potrošnju:

https://exitium666.bandcamp.com/album/imperitous-march-for-abysmal-glory-2

Još pržačkog black death metala stiže iz suncem okupanog Brazila sa četvrtim albumom sastava iz Rija po imenu Grave Desecrator. Immundissime Spiritus je takođe jednostavna, osvežavajuće strejt ploča opakog krljanja, sa nešto više satanističke, malevolentne atmosfere, no sve to lepo curi i producirano je pristojno. Grave Desecrator imaju u svom zvuku dosta old school mirisa pa pesme poput Fuck the Dead skoro da zvuče kao nešto iz osamdesetih, samo sa modernom produkcijom i, mislim, to je idealna kombinacija. Nije uobičajeno da se u ovakvoj muzici priča o ,,hit pesmama" ali mislim da su Grave Desecrator na ovom albumu napisali barem dve-tri. Žurka.

https://fromdeepestrecords.bandcamp.com/album/immundissime-spiritus
https://youtu.be/d5KYPfMdNjo

Nisam siguran zašto Česi Milligan svoj album Play me imaju samo na Jutjubu, dakle, zaobilazeći i Bandcamp i striming platforme poput Spotify. Razumem da je u pitanju debi mladog benda, ali Play Me je vrlo kvalitetna ploča energičnog, a pitkog death metala koji voli rifove i čvrste mošerske ritmove. Milligan su odlični kad sviraju brzo a razumeju i snagu gruva. Ovde nema preteranog komplikovanja i progresivnih stremljenja i dobijamo lepe rifove ubačene u mošerski gruv sa povremeno simpatičnim melodijskim linijama, moćnim vokalom i dobrom produkcijom. Poslastica:

https://youtu.be/Rqgdqk01pfY 

Finski death metalci IGIGI snimili su prvi album, mada Victory with Vengeance ima samo osam pesama od kojih su dve obrade... Dakle, pričamo više o minialbumu, ali dobro – ovo je sirov death metal sa solidnom količinim crustpunka u svom zvuku i svetonazoru i to je sve vrlo prijatno. Ako, naravno, volite tu pankesku verziju death metala, naravno i ne smeta vam produkcija  koja forsira teksturu i ima dinamiku. IGIGI ovde obrađuju zemljake i hardkor legende Terveet Kädet, ali i The Exploited i to baš Punk's Not Dead, i to sa sve blastbitovima, pa eto, udrite:

https://igigi666.bandcamp.com/album/victory-with-vengeance 

Iz Brazila stižu Unriht, kvartet pijanih satanista koji nekim ludim spletom okolnosti uspeva da svira vrlo prijemčiv death metal. Prvi EP, Satanic Black Goat ima sirov ali prijatan zvuk i mošerske, srednjetempaške pesme koje svojim moćnim gruvom slušaoca drže u neprestanom satanističkom ili već nekakvom drugom transu. Bend je zapravo svirački vrlo dobar, a pesme, sa svojim old school fokusom na rifove i gruv obavljaju posao bez greške. Odlično, dakle:

https://unriht.bandcamp.com/album/satanic-black-goat

Mančesterski Foot and Mouth postoje od 2007. godine ali posle jednog demoa snimljenog tada, nisu ništa novo napravili. Do sada! EP Abomination ima tri pesme brutalnog/ slamming death metala koje pored klasičnog slam gruva nude i malo atmosfere, melodične, evokativne gitare i sirovu a vrlo prijatnu produkciju. Slemovi su odlični, bend ima dobar zvuk a ta kinematska dimenzija na gitarama vrlo lepo osvežava osnovni mošerski program. Sve u svemu prijatno, a plaćate koliko god hoćete:

https://footandmouth.bandcamp.com/album/abomination

A kad smo već kod sirovine, ne možete biti MNOGO siroviji od onog što na svom debi EP-ju, Live Spirits radi meksički trio Spirits. Formiran prošlog Maja kao ,,nihilistički death metal sastav" sklopljen od članova postojećih metal grupa, Spirits je ultra-sirovi, praktično garažni old school death metal koji na ovom snimku zvuči kao da je snimljen 1986. godine, solidnim kasetofonom. A što se sjajno uklapa uz muziku koja je rastrzana, besna, očajnički anksiozna. Četiri pesme pakla u prahu a plaćate koliko želite:

https://spiritsdeathmetal.bandcamp.com/album/live-spirits

Wounded Not Dead su i sami pomalo sirovi u zvuku a što zapravo prija uz njihov progresivni death metal. Ovaj londonski bend na svom drugom albumu, The Alchemist ima mnogo interesantnih proggy ideja ali NEMA onu upeglanu, beživotnu produkciju kakva je danas maltene standard. Otud The Alchemist zvuči prijemčivo i znojavo, sa svojim dobro napisanim pesamama i mnogo energije koju tri muškarca ulažu u svirku. Vrlo zabavan album hrskavog, raščupanog zvuka:

https://woundednotdeadband.bandcamp.com/album/the-alchemist

Gorrified su death metal četvorka iz Minesote osnovana 2019. godine a kojoj je već 2022. umro gitarista. Otud je i prvi propisan EP benda, Horrific Gore posvećen pokojniku i bend, svakako, svira sa primetnom strastvenošću kao da ne želi da obruka palog druga. Ovo je, naravno, gadan i prljav old school death metal sa masivnim, teškim rifovima, mrtvačkim gruvom i uprkos svoj toj boleštini vrlo zdravim zvukom i izvedbom. Gorrified nisu neki inovatori ali jesu vrlo inventivni unutar granica koje su prihvatili i ovo su odlično napisane, nimalo generičke pesme koje svoju poruku pronalaze kroz težak, naporan rad a ne usvajanjem readymade rešenja. Odličan materijal:

https://gorrified.bandcamp.com/album/horrific-gore

LAC je skraćenica za Lacerated and Carbonized a što je vrlo prijatan brazilski deaththrash sastav, direktno iz Rija. Četvrti album ove trojke, sa članovima Unnature i Tellus Terror se zove prosto Limbo i KRLJA. Mislim, ovde je svirka odlična a produkcija kvalitetna ali su u prvom planu pesme koje su brze, energične, lišene filozofije i kontempliranja. Ovde su u glavne valute oštar rif i besan tempo i LAC isporučuju ozbiljno bombardovanje tokom ploče nešto kraće od 40 minuta. Da ne bude monotono, bend ima uho i za lepe melodične motive (slušajte Hellfire) pa  do kraja ploče čujemo tu i po koju neočekivanu emociju. Završetak sa obradom Misfitsa je posebno simpatičan tako da, beng jor hed tu dis, deco:

https://youtu.be/TypCrHKQ448   

Ashes of Moments Perished deluje kao ime za nekakav screamo projekat ali u pitanju je zapravo brutalni tehnički death metal iz Milvokija. Ne znam koliko ljudi ima u ovoj ekipi, ali prilično je verovatno da imamo posla samo sa jednim čovekom po imenu Isaac koji studira muziku na Berkliju pa je prvi EP, Womb in Black Flame i neka vrsta domaćeg zadatka. Dobro je ovo, uz sve ograde o jednočlanosti i kućnoj produkciji – Isaac ume da napiše pesme koje su i ,,tech" ali i prijemčive a producirao je snimak jeftino, mada efektno. Ne znam što još nije stavio EP na Bandcamp ali evo na JuTjubu:

https://www.youtube.com/watch?v=-QLjokSpJZI&list=OLAK5uy_mMUg1WVDyVIT3vxuYqvjqK6o0Nwjr4Lws

Denverski Cronos Compulsion još nemaju album ali novi (i zapravo prvi) EP, Malicious Regression za Caligari Records obećava da će ovaj bend vrlo uskoro stasati za taj kamen-međaš u karijeri. Jer ako volite mastan, debeo old school death metal koji olično balansira gruv i gađenje, Cronos Compulsion su vaši ljudi. Ovde nema nekih modernih kerefeka, pa čak ni zaista brze svirke i death metal koji trojka isporučuje sav je u mrtvačkom gruvu koji je, paradoksalno, vrlo živ i kompulzivan. Odlični rifovi, i vrlo solidan miks i master pretvaraju ovo u jedno od must have izdanja ove nedelje:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/malicious-regression
https://cronoscompulsiondeath.bandcamp.com/album/malicious-regression

Montrealski Pronostic u svoj melodični death metal mešaju dovoljno tech death ambicija da meni njihov drugi album, Chaotic Upheaval bude simpatičan. Ovo je na momente kao da The Black Dahlia Murder i Brain Drill džemuju sa Blind Guardian a što je kombinacija koju do malopre nisam znao da priželjkujem u svom životu. Drsko kvalitetna svirka, maštovite pesme, jedan tipično metalski glamur, pa onda u sve to uleti saksofon, mislim, jebem mu – odlična ploča:

https://pronostic.bandcamp.com/album/chaotic-upheaval

Tu je i novi Impetuous Ritual. Tek četvrti za solidnih sedamnaest godina aktivnosti, Iniquitous Barbarik Synthesis je skoro pa, hm, komunikativna ploča u poređenju sa dosadašnjim opusom benda. Da ne bude zabune, ovo je i dalje skoro potpuno neprozirni, ekstremno hermetični, vrlo tipično australijski death metal/ blur core koga ne zanima komercijalni uspeh ali na ovom albumu Impetuous Ritual imaju samo za mrvu produciraniji zvuk i to se odmah primeti. No, stara garda fanova ne treba da se brine, svirka je i dalje APOKALIPTIČNA, pesme su i dalje UBILAČKI hermetične a to što se po neki rif čuje nije kraj sveta. Impetuous Ritual ne prave kompromise i ovo je album apsolutne tmine. Zajedno sa Portal i Grave Upheaval, Impetuous Ritual čine nesveto trojstvo australijske blur core scene i novi album vrlo sigurno podseća da drugi pevaju o paklu, a Impetuous Ritual ga kreiraju na Zemlji:

https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/iniquitous-barbarik-synthesis

A onda spektakl. Ascended Dead već dobro znamo a njihov drugi album, Evenfall of the Apocalypse izašao je za 20 Buck Spin i lepo demonstrira napredak benda i njegovo simboličko pomeranje iz klasičnije OSDM matrice koju su baštinili snimajući za Dark Descent ka nešto avangardnijem death metalu sada kada su aduti pitsburške etikete. Evenfall of the Apocalypse je, kako i očekujete od albuma izašlih za 20 Buck Spin, vrlo žustra ploča jakog tempa, snažnih, ekspresivnih izvedbi, nažalost i za nijansu prebudženog zvuka u masteringu. No, kada su pesme ovako dobre, voljan sam da zažmurim na jedno uho. Ascended Dead prže razarački i imaju JAKO izbrušenu tehniku ali muzika istovremeno zvuči i varvarski i sofisticirano, a što je zaštitni znak bendova koji rade sa 20 Buck Spin. Pesme su pune ideja ali cure prirodno, spontano i ne koče ni pred jednom preprekom. A tek solaže!!!!!! Da se čovek uplaši. Sve u svemu, na ivici remek-dela!

https://20buckspin.bandcamp.com/album/evenfall-of-the-apocalypse

U poslednjoj smo sekciji sa heavy metalom, power metalom i raznim krosžanrovskim stvarima i, da, da, album nedelje će na kraju biti baš ono to mislite da će biti. Ali do tada, ne možete da odlučite da li više volite metal ili narodnjake? Niste jedini! Grci War Dance od 2019. Godine mešaju heavy/ power metal i foklorne motive na način od koga bi i Dragani Mirković krenula neka suza. Drugi album, Sons of Thunder nije zaista po mom ukusu, ne mislim da War Dance pišu naročito interesantne pesme, ali upadi narodnjačkih foršpila i tema u metal pesme moraju da se čuju. Slušajte Rain of Arrows, na primer! Pa od ovoga bi se i Futa naježio!

https://wardancemetal.bandcamp.com/album/sons-of-thunder

Britanski Regressive State su zanimljivi na svom prvom demo snimku, nazvanom samo Demo, a kojim se trude da spoje neke nešto starije uticaje (recimo Helmet i Unsane, mada i Deftones) sa modernim posthardcore i sludge zvukom. I ide im. Ovih pet pesama zvuči dobro, sa kvalitetnom produkcijom ali i finim rasponom emocija u jednoj generalno mišićavoj, agresivnoj muzici.

https://regressivestate.bandcamp.com/album/demo

Na Jutjubu popularni duvački orkestar Brass Against izdao je ceo album obrada Rage Against the Machine nazvan isto kao i bend. I, mislim, ako ste ikada gledali ijedan njihov snimak, znate da vas čeka vrlo šarmantno prearanžiranje RATM pesama za jazz/ soul publiku. I odlično je:

https://brassagainst.bandcamp.com/album/brass-against

Svačiji omiljeni belgijski andergraund metalac, Déhà poznat je po tome da ima mnogo projekata ali oni se najčešće kreću negde između melanholičnoh, meditativnog blek metala, dooma i apstraktnije muzike. No, Impending Triumph je klasičan heavy metal i istoimeni EP ima četiri pesme i intro gde Déhà svira sve instrumente a François Blanc iz Angellore peva. I, mada ovo jeste vrlo epski, vrlo klasični heavy metal po formi, svakako se čuju i ti andergraund koreni, u zvuku, štimu, produkciji. Ako vam se sviđa ideja o klasičnom heavy albumu koji nije studijski preupeglan već uz njegovu cheesy epiku ide i sirova, tr00 produkcija, ovo vredi čuti:

https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/impending-triumph

Grčki power-metalci Sacred Outcry postoje od kraja prošlog veka ali su tek pre par godina izdali prvi album. No, na drugom, upravo izašlom Towers of Gold, a koji TEHNIČKI izlazi tek za nedelju dana, oni zvuče jako sazrelo i prijatno. Ovo je raskošan, melodičan, energičan power metal u Helloween stilu, ali sa horskim refrenima a la Blind Guardian. Ima tu elemenata i Warlorda a bend voli da navede i Manowar kao uzor. Svakako ovde dobijate koncept-album kvalitetne svirke, ubedljivog visokog pevanja, standardno napucane produkcije. Power metal bendova danas ima kud god da se okrenete ali Sacred Outcry uspevaju da se izdvoje promišljenim pesmama gde ultranaglašena cheesy epika ipak nije jedino što se nudi:

https://sacredoutcry.bandcamp.com/album/towers-of-gold

Volite li simfonijski power metal sa operskim vokalima? Dark Shadow iz Kolumbije vole. Njihov debi album, Chapter One ima prilično bezvezan omot i produkcija je razumljivo nešto jeftinija od najelitnijih bendova u ovom podžanru, ali muzika je, pa, simpatična i ubedljiva. Dark Shadow uzimaju klasične heavy i power rifove, stavljaju ih u kinematske, evokativne aranžmane i prave dugačke pesme koje imaju puno uzbudljivih i melodičnih elemenata. Naravno, pevačica Dafna je u centru pažnje sa svojim operskim pevanjem i multitrekovanim horovima, ali je odlična i kada peva ,,normalno", a tu je i klasični death metalski ,,growl" da začini. Da ne bude zabune, i ostala tri muzičara su veoma dobra i ovo je jedan kvalitetan album:

https://greatoceanroad.bandcamp.com/album/chapter-one

Za klasičan, cheesy power metal ove nedelje su zaduženi Prosthetic Records i njihov aktuelni adut, sautemptonski Battle Born. Britanska momčad osnovana 2018. godine do sada nije imala album ali Blood, Fire, Magic and Steel je fin debi. Naravno, cheesy je DO NEBA, sa horskim pevanjem skoro u svakom drugom stihu, ali Jack Reynolds svakako zarađuje svoju platu na ovom albumu, nudeći blajndgardijanovski ugođaj i epski metal ljudima koji ovakve stvari vole. Bend svira moćno, produciran je, naravno, vrlo dobro i mada je sam zvuk svakako prenapucan za moj ukus, ovo je apsolutno zaokružen paket modernog, epskog power metala, sa energičnom izvedbom i pesmama koje gaze napred vrlo ubedljivo.

https://battlebornuk.bandcamp.com/album/blood-fire-magic-and-steel

Nepal Napalm je neobičan, pomalo eksperimentalni trio iz Španije, koji na albumu A Hate Supreme ima i folk motive i elektronske efekte, ali i tvrd, rifaški gruv. Ovo je zanimljiva kominacija sa bendom koji pesme pravi tako da dobiju mnogo psihodelične, ekscentrične atmosfere, vokalima proteranim kroz pičšifter i inventivnim ritmičkim i harmonskim radom. Ključno, Nepal Napalm ne zvuče kao da pokušavaju po svaku cenu da polome kalup i izađu iz njega na silu, i pesme im imaju logične narative i sled događaja. Fino je:

https://nepalnapalm.bandcamp.com/album/a-hate-supreme-2

Nemački The Hellboys proslavljaju četvrt veka rada EP-jem Still Horny After All These Years. Ako se na stranu stavi pomalo neukusan imaginarijum, ovo je tehnički i produkcijski kvalitetan i sasvim solidno napisan hard rok starije škole. The Hellboys su nesumnjivo izrasli na muzici ranih osamdesetih i kasnih sedamdesetih i pristojno rekonstruišu kombinaciju tvrdih rifova i slizi melodija a sve je odsvirano žestoko i u solidnom tempu, bez mnogo filozofije, sa rokenrol energijom na zavidnom nivou:

https://thehellboys.bandcamp.com/album/still-horny-after-all-these-years-ep

Italijanski bend šarmantnog imena Torba objavio je album Inferno i ovo je ozbiljno krljačka muzika između posthardkora, hardkora i nekakvog sludge metala, recimo. Ali je pametna, napisana tako da lepljivi rifovi i razuzdan, energičan ritam ne oduzmu muzici težinu, naprotiv. Ovde su zvuk i svirka u idealnom savezništvu, nudeći muziku koja je u rezultanti agresivna, ali šarmira maštovitošću, oštra ali emotivna itd. Osam pesama od kojih je poslednja neka vrsta sludge-doom epopeje od sedamnaest minuta i vrlo dobar album. Za download plaćate koliko hoćete.

https://torbadiy.bandcamp.com/album/inferno
https://shoverec.bandcamp.com/album/inferno-2

Wisdom Without Worship su ,,ekstremni metal duo iz Kornvola" a koji ništa nije snimio od 2016. godine. Kada čujete album The Only Law Is Opposition možda pomislite da bi bilo najbolje da je tako i ostalo, ali zapravo je dobro znati da još uvek ima stvari koje mogu da vas šokiraju. Wisdom Without Worship su kao Steve Albini koji je odrastao slušajući Beherit, ekstreman, oštar, uglast ,,rok" zvuk koji prati vrlo malo pravila i fetišistički se usredsređuje na ružnoću, ali tako da u svemu možete da prepoznate dosledan estetski iskaz. Treba izdržati:

https://wisdomwithoutworship.bandcamp.com/album/the-only-law-is-opposition

Soulkeeper iz Mineapolisa su toliko agresivni u zvuku i svirci da mi zapravo ne smeta previše što je njihova muzika u osnovi metalcore. Štaviše nu-metalcore kako je i bend taguje. No, album, Holy Design je, rekosmo, ekstremno agresivan i nudi kombinaciju najekstremnijeg metalcore nabadanja, disonanci, elektronskih upada i glitchcore ukrasa pa se sve to na kraju pretvara u takvu lavinu metala da čovek ne može da odoli:

https://soulkeepercult.bandcamp.com/album/holy-design

Atinjani Last Rizla uprkos imenu nisu stoner rok bend niti je njihova muzika, tagovana i kao sludge punk laka za klasifikaciju. Ali je gruverska, atmosferična i zabavna. Album Noise Without Decay nudi tvrd, snažan zvuk i veoma promišljeno napisane pesme koje sludge metal gruv spajaju sa posthardkor i noise rock nervozom u rifovima i gitarskim temama. Na sve to dolazi raspoložen, napaljen vokal i ovo je bend koji, što se mene tiče može da pokorava bine na svim najvećim rok festivalima u Evropi. Odlični su:

https://lastrizla.bandcamp.com/album/noise-without-decay

Filadelfijski Heavens Egde imaju bizarnu i pomalo strašnu istoriju. Bend je osamdesetih godina prošlog veka od strane mnogih poznavalaca opisivan kao sledeća velika stvar koja će doći sa poteza Nju Džersi-Filadelfija, posle uspeha Bon Jovi, Cinderelle, Britny Fox, Skid Row itd. ali je usred jednog od tadašnjih koncerata – nakon potpisivanja za veliku etiketu – neko iz publike otvorio vatru na sve strane i teško ranio basistu G.G. Guidottija. Iako se ovaj oporavio, odloženo snimanje debi albuma i njegov izlazak 1990. godine znače da je bend uleteo pravo u epohu grandža pokušavajući da proda svoj '80s sleaze metal publici i novinarima koji su se okrenuli na sasvim drugu stranu, bežeći od kokaina, šminke i natapiranih frizura u flanel, heroin i fazirani gruv. Devedesete nisu bile pogodne za ovu vrstu muzike pa je bend posle izvesnog vremena smanjio aktivnosti skoro na nulu. Avaj, nakon hvatanja zaleta za novi album, 2019. godine je pomenuti basista umro od raka, tako da novi album, Get it Right, poosle 25 godina nesnimanja, ima opipljivu melanholičnu dimenziju. I, ispostavlja se da melanholični sleaze metal može da zazvuči pristojno i dostojanstveno. Bend u četrdesetak minuta vrlo jasno pokazuje da se ne stidi osamdesetih i ako vam je srce i dalje negde između prva 2-3 albuma Bon Jovi i Cinderelle, ovo je bez ikakvih rezervi BAŠ za vas:

https://youtu.be/YkzQlwhXSBc

Za još sleaze zvuka, tu su finski Circus of Rock. Ovo je više projekat a manje pravi bend, sa članovima koji dolaze iz raznih popularnih bendova (ne samo iz Finske, mada, da, i iz Finske) a sve u koordinaciji Mirke Rantanena, bubnjara King Company (i nekada u Thunderstone). Drugi album, Lost Behind The Mask je ploča vrlo ubedljivog top 40 metala snimljena od strane članova bendova kao što su Lordi, Pink Cream 69, Uriah Heep, Girish And The Chronicles, Sons Of Apollo, Ring Of Fire... Ako volite klasičan a radio-friendly metal, Mirka i njegovi ortaci su ovde spravili više od šezdeset minuta dobrog raspoloženja.

https://youtu.be/CIfaveTYLJY

Isti izdavač, italijanski Frontiers ima i drugi album takođe italijanskih ScreaMachine, nazvan Church of the Scream i ovo je tvrđi, mošerskiji ali ne manje cheesy heavy metal. ScreaMachine vole jake rifove ali i himnične refrene i njihove pesme su napravljene da se uz njih treska nogama, mlati glavom i privatava najbliže meso koje imate kako biste zajednički izvikivali cheesy stihove i osećali se manje očajno i usamljeno. Prelep album:

https://screamachine.bandcamp.com/album/church-of-the-scream
https://youtu.be/pqAHIg7PjTo

I onda album nedelje! Mislim, Cattle Decapitation su jedna od retkih uteha koje imamo u ovim usranim vremenima – bend koji je toliko agresivan i toliko nežan u isto vreme da mi se čini da može da pomiri sve suprotnosti koje na svetu postoje. Početkom veka ova je kalifornijska ekipa bila, pa, recimo zanimljiva sa svojim veganskim deathgrind radom, ali pre jedno deset godina, sa albumom Monolith of Inhumanity CatDecap su postali jedan od najboljih death metal bendova na savremenoj sceni sa perfektnim odnosom tehničke perfekcije i muzičke inventivnosti, brutalnosti i komunikativnosti. Prošli album, Death Atlas, izašao uoči COVID-19 pandemije pokazao je bend u vrlo sigurnoj kombinaciji ekstremno agresivnog brutal death metala i melodičnijeg, melanholičnijeg, pa, isto death metala. Deseti album, Terrasite nastavlja tamo gde se stalo ali je sada kombinacija melodije i agresije organskija, produkcija bolja i mislim da će i oni koji su Death Atlas kritikovali da je ,,pojednostavljen" u odnosu na default poodešavanja benda morati da se ujedu za jezik, pojedu, jelte, govno, i priznaju da Travis, Josh i kolege znaju šta rade. Kad smo već kod Travisa, njegov vokal je ovde baš onako kako očekujete, MOĆAN, prodoran, a opet siptilno nijansiran, sa velikim delom drame u pesmama koji počiva baš na njegovom pevanju. Naravno da se povremeni melodični, veoma pamtljivi refreni podrazumevaju a kontrast između Travisovog vrlo neposrednog uletanja u klin tehnike i apsolutno paklenog zakucavanja koje se vozi na rafalnim bubnjevima Davida McGrawa je jednako potentan kao i uvek. Terrasite je još jedan od onih albuma koje ovaj bend sada redovno snima, očajan nad ljudskom glupošću i sebičnošću ali u krajnjoj liniji pozitivan i, ako ne baš optimističan, a onda svakako osnažujući. Moćno, moćno, moćno. I zrelo i ozbiljno. I MOĆNO. Ne propustiti.

https://cattledecapitation.bandcamp.com/album/terrasite

[mac]

Evolution of every METAL bassist in 3 minutes

[Meho Krljic]

Ajoj, koliko je ovo istinito.

[Meho Krljic]

Naradismo se ove nedelje. Mislim, u pozitivnom smislu – Srbija ključa od protesta kako radnika i seljaka, tako i poštene inteligencije i mada se možda ništa ni ne promeni, makar je prijatno videti ljude da malo dižu glavu i barem ozbilnije idu na kurac ekipi koja im pije krv već nepristojno dugo. U to ime, metal nije možda najcenjenija protestna muzika, ali je barem glasan. Pa, evo, da dignemo zajedno glas.

Hajde odmah sa blek metalom i odmah u Grčku. Διχόνοια je black metal/ blackened crust sastav a Σ​τ​η​ν Γ​κ​ρ​ί​ζ​α Π​ο​λ​ι​τ​ε​ί​α je njihov, pretpostaviću prvi album. Za razliku od standardne grčke blek metal ponude, ovo je nešto meditativniji, uzdržaniji muzički sadržaj, ali Διχόνοια definitivno drže grčki nivo kvaliteta, kako u muzičkom tako i u produkcijskom smislu. ,,Crust" komponenta je u izvesnoj svednosti pesama ali ovde i dalje ima dovoljno ambicioznog razmišljanja u aranžmanima i kreiranja atmosfere da ploča ne bude tek pank sa blek metal vokalima. Solidno:

https://dichonoia.bandcamp.com/album/-

Njemački duo Panzerkrieg666 oseća potrebu da eksplicitno naglasi da njegovi članovi nisu nacisti nego da se u muzici i temama inspirišu ratom i istorijom. Znam da je suludo ali bilo bi sjajno kada bi više blek metal bendova imalo ovakve disklejmere istaknute na vidnom mestu jer ponekad potrošim nepristojno mnogo vremena istražujući da li o nekima od njih treba da pišem ili ne. Enivej, Panzerkrieg666 imaju drugi EP, Wolfpack i ovo je vrlo agresivan, brutalan blek metal sa očekivanim kombinovanjem oštrih, napaljenih rifova i nemilosrdnog tempa. Panzerkrieg666 se lako dadu uporediti sa skandinavskim predlošcima poput Marduk, Nordjevel ili Funeral Mist i ako volite taj izrazito mišićavi, energični blek metal u kome je jedina emocija bes, bubnjevi zvuče kao pneumatska bušilica, a rif je jedina dopuštena forma izraza na gitari, ovaj EP bi trebalo da vas oduševi. Mene jeste.

https://panzerkrieg666.bandcamp.com/album/wolfpack

Kad smo već kod blek metala koji prži i boga ne moli (mada... eh ,većina blek metala bi sebe tako opisala), Augmented Fury je norveški jednočlani projekat čija je glavna razlika u odnosu na prethodno opisani njemački projekat ta da njegova brza i brutalna muzika sadrži i malo melodičnijih rifova. Ali, mislim, MALO. EP Cosmos ima sedam pesama energične, surove svirke, koja ipak voli malo više teatra i voli da vas malo razmekša pre nego što vas zakuca macolom posred čela, pa su ovo dobro napisane, nešto ekspanzivnije pesme koje bih ako baš moram da potežem komparacije mogao da uporedim sa Dark Funeral. To je ta kombinacija visokotehničke svirke i visokih brzina, sa melodijama koje su prijatne i pamtljive. Jedini član i autor sve ove muzike, Kristian Hansen aka Nekrosis je impresivno kompetentan muzičar, kompozitor i producent i iznenađen sam da on nema ozbilniju karijeru u norveškom blek metalu. Ovo je, da ne budem nerazumen: IZVRSNO.

https://augmentedfury.bandcamp.com/album/cosmos

Domination je split album imeđu bečkog jednočlanog blek metal projekta Iron Chair i didžeja DJ Warzone. Iako nominalno te dve stvari ne bi trebalo da idu zajedno, zapravo je ovo sasvim ugodno uparivanje. Iron Chair je sirov i agreisvan, ali pored klasičnog blek metala i njegova muzika ima u sebi elemente elektronike i avangardnog montiranja koje potom DJ Warzone samo dalje ekstrapolira u prirodnom smeru nudeći neugodan ali zarazan zvučni ambijent i gruv. I za Čoko-Smoki su verovatno u početku neki govorili da nema smisla a VIDI NAS SADA.

https://misericordiarecords.bandcamp.com/album/domination
https://ironchair.bandcamp.com/album/domination

The Chamberlain je finski blek metal kvartet sa debi EP-jem Dominus Noctis. I ovo je prijatna kolekcija pesama koje su melodične ali na jedan više old school način, kombinujući blek metalsku oštrinu i epske teme, a bez za moderno doba čestog skretanja u smeru shoegaze popa. The Chamberlain su fini, suptilni a istovremeno žestoki i meni se ovaj materijal zapravo jako dopao:

https://thechamberlain666.bandcamp.com/album/dominus-noctis

D.R.E.P. je skraćenica za Drastically Reducing Earth's Population a tako se zove i debi album ovog nizozemskog industrial black metal benda. I, znam, često su industrial black metal bendovi samo običan blek metal samo sa ritam mašinom – a danas kada svi koriste programirane ritmove to nema nikakvu distinkciju – ali D.R.E.P. u skladu sa svojim imenom daju sve od sebe da kreiraju nihilističku, agresivnu muziku koja ipak ima neke dinamike u sebi. I ide to. Trio dosta iskusnih muzičara ovde je napravio mučnu, mračnu ploču koja istovremeno emituje ogromnu količinu energije a brutalni industrijski ritmovi zakucavaju poentu iz sve snage. Ima to svog šarma:

https://nomadsnakepit.bandcamp.com/album/drastically-reducing-earths-population

Italijani Canticum Diaboli na svom novom EP-ju, Ecce Pontifex Bonifatio bave se ,,najomraženijim papom u istoriji" i ako hoćete da čujete kako neko može da bude ozbiljno ljut na osobu koja je umrla pre sedamsto godina, ovo je prava prilika. Ni materijal nije loš, ovo je moderniji blek metal sa pristojnim zvukom i autentičnim, jelte, gnevom, pa proverite:

https://canticumdiaboli1.bandcamp.com/album/ecce-pontifex-bonifatio

Wrathful Deity je praktično jednočlani projekat iz Teksasa, a razlikuje se od jednočlanog projekta Starvation isto iz Teksasa, to što ovde pored glavnog lika, po imenu Bleda Manitou koji radi sve instrumente, postoji i pevač, Dan Snow, pretpostaviću iz benda Rise to Ruin. Enivej, prvi EP ovog projekta, Wrathful Deity ima četiri pesme krljačke muzike koja nije čist blek metal. Ovde su black, thrash pa i death metal u finom sazvučju, a sve to ispadne pitko i slušljivo, uprkos oštroj svirci i visokoj brzini. Bleda Manitou se trudi oko rifova i tema i ovo nije samo ređanje akorda kako ponekad zna da bude u ovoj muzici, a produkcija je sasvim korektna za ovako mali projekat.

https://wrathfuldeity.bandcamp.com/album/wrathful-deity

Shadows Ground su institucija Ukrajinskog blek metala i otkada im (poslednjih 5-6 godina) bubnjeve svira neumorni italijanski pregalac Gionata Potenti, pa, još su više institucija. Echo in Eternity im je osmi album i ovo je beskompromisan, old school blek metal koji ima epsku, otmenu dimenziju spakovanu u sirov, jeftin zvuk. Kako i treba da bude. Shadows Ground pevaju o ratnicima, čarobnjacima i crnoj magiji i sve je to slatko i dopadljivo. Ko voli old school blek metal da obrati pažnju:

https://shadowsgroundofficial.bandcamp.com/album/echo-in-eternity

Argentinski Fenece u suštini sviraju post-blek metal, sa tim otmenijim, distanciranijim pristupom pesmama koje treba da vas inspirišu na kontemplaciju i promišljanje ljudskog stanja. No, zvuk na novom EP-ju, Inercia. Abandono. Renuncia. je izrazito sirov, garažni, a svirka živa i zdrava pa sve zvuči kao neki old school raw black metal bend koji je otkrio lokalnu biblioteku. Što se meni dosta dopada, lepo je sušati ovakvu muziku uz zvuk koji nije napucan i nedinamičan do neizdrživosti. A  i logotip benda, sa sve kosom je presladak:

https://fenece.bandcamp.com/album/inercia-abandono-renuncia

Bogside Sniper Squadron su američki bend koji se bavi irskom borbom za nezavisnost, a to radi kroz medijum sirovog, melodičnog ali VRLO sirovog old school black death metala. Demo 2023 ima četiri pesme predugačke za ono to rade ali šarmantne, sa finom energijom i neodoljivo jeftinom produkcijom. Vredi čuti te irske narodne motive odsvirane ovako pržački:

https://bogsidesnipersquadron.bandcamp.com/album/demo-2023

Novozelandska trojka Augrim fino kombinuje žestok, rifaški blek metal i dungeon synth na svom minialbumu The Sceptre. Pet je tu pesama, ali su one dosta dugačke a sirov, jeftin zvuk se lepo uklapa uz dosta epski napisane teme i nadrkanu izvedbu. Dva takođe dobro napisana dungeon synth komada su tu da malo razblaže ljutu krljačinu ostale tri pesme i ovo je generalno odličan materijal:

https://augrim.bandcamp.com/album/the-sceptre

Jednočlani brazilski Freyr ima svoj prvi album (posle dva solidna EP-ja) i Ancient Pagan Flame je, kako ono kažu, baš ono što piše na pakovanju. Ovo je vrlo sigurno napisana, odsvirana i producirana  ploča paganskog blek metala sa epskim, melodičnim temama i žestokom, čvrstom svirkom. O momku po ,,imenu" Vultus Spiritus ne znamo mnogo – sem da ima još jedan sličan projekat, Doom Castle – ali u pitanju je očigledno ili vrlo talentovana ili vrlo iskusna osoba. Freyr je zreo, kvalitetan projekat čiji old school blek metal zvuči izuzetno sigurno i zaokruženo na ovom izdanju, pa, eto, ko voli nek posluša:

https://freyr2.bandcamp.com/album/ancient-pagan-flame

Američki duo Erech mi je nešto ispao simpatičan na novom EP-ju, Drowning of the Foundered Land. Ta kombinacija lo-fi  zvuka i tolkinovske fantazijske estetike je u načelu recept za u najboljem slučaju parodiju ali Erech su se za ovaj materijal inspirisali Satyriconom pa onda i njihova muzika zvuči kao pristojan pastiš norveškog old school blek metala. Prijatna je, epska i naivna a daunloud se naplaćuje svega dolar:

https://darksorceryrecords.bandcamp.com/album/drowning-of-the-foundered-land-ep

Na sasvim drugoj strani blek metal spektra su Bavarci Thulcandra. Ovaj kvartet svira melodični blek metasl inspirisan Darkthroneom, snima za Napalm Records i generalno bi trebalo da je izvan moje sfere interesovanja. Ali novi, peti album, Hail the Abyss ima dosta delova koji mi se dopadaju. Dobro, većina pesama ima te neke setne, melanholične melodije koje ne varim preterano, ali bend ima zdrav, dosta živ zvuk i svirku i album pršti od energije, a to umem da cenim. A i neke od tih melodičnih tema su lepe, razrađene kvazifolk linije pa je i to OK:

https://thulcandra.bandcamp.com/album/hail-the-abyss
https://www.youtube.com/watch?v=CeL2XrKV39g

Nexorum su iz Trondhajma ali ne sviraju onaj klasični norveški ledeno hladni blek metal. Njihov drugi album, Tongue of Thorns nudi melodični black-death metal sa vrlo modernom dispozicijom, reflektujući, uostalom, činjenicu da je bend osnovan 2019. godine i da u ovoj muzici postoje savremena stremljenja koja se mogu legitimno nadograditi na bogatu tradiciju. Nexorum svakako zvuče vrlo dobro, sa pesmama koje imaju i atmosferu i mišićavu, brzu svirku, pa sam ja vrlo naklonjen ovom albumu punom odličnih gitarskih rifova i dobre produkcije:

https://nexorum.bandcamp.com/album/tongue-of-thorns

Australijski duo Dusk Cult ima novi singl, Black Cloud Worship sa jednom akustičnom, simpatično folki verzijom pesme sa njihovog za sada jedinog albuma iz 2021. godine i jednom novom pemom (naslovnom, dakako) koja kida. Ovo je melodičan a opet žestok, žustar blek metal fine atmosfere i dobrih aranžmana. Prija:

https://duskcult.bandcamp.com/album/black-cloud-worship

Nemački Morgengrau su simpatični u tome kako svoje vrlo melodične pa i setne teme sviraju otresito i daju muzici jedan mišićav filing, izbegavajući sasvim tu neku distanciranost karakterističnu za atmospheric black metal kolege. Hoću reći, album Sehnen der Finsternis, drugi za ovu bavarsku postavu je sav in your face i ozbiljno kida iako su mu melodije veoma slatke i nežne. Jako dobra svirka, zanimljiva produkcija i puno kvalitetnog rokanja, vrlo prijatan album:

https://morgengraublackmetal.bandcamp.com/album/sehnen-der-finsternis

Slatki su i danski Chronicle sa svojom kombinacijom melodičnog black metala i thrasha na trećem albumu, Where Chaos Thrives. Ovo uspeva da zaista efektno iskombinuje propisan, mošerski rif rad i kao med slatke, lepljive melodije sa svirkom koja je nemirna a disciplinovana i dobrom produkcijom. Bend nudi vrlo izgrađen zanat ali i dobro napisane pesme dodirujući ali zapravo pametno mešajući većinu aktuelnih trendova u blek metalu i ovo vredi poslušati:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/where-chaos-thrives

A finski Henget na debi albumu Beyond North Star nude zanimljivu avangardnu interpetaciju okultnih tema u jednoj teatralnoj blek metal formi. Ovo je bučna muzika članova nekih već poznatih bendova (Saturnian Mist, Slow Fall, Benighted in Sodom...), sa kompleksnim aranžmanima i psihodeličnim zvkom koji treba da prizove šamanske vizije i putovanja u astralne ravni. Dobro je to sve na gomili mada produkcija nije sasvim na visini zadatka ali kvalitet muzike je takav da posle određenog vremena zaboravite na produkciju i samo slušate:

https://henget.bandcamp.com/album/beyond-north-star

Misteriozni beloruski projekat Pa Vesh En izdao je i četvrti album, Martyrs za nemački Iron Bonehead Productions i ovo je jedna od najneprozirnijih, najhermetičnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje u celini. Mislim, blek metala koji ima loš, lo-fi zvuk ima KOLIKO HOĆETE na Bandcampu ali većina toga kurcu ne valja jer njegovi autori misle da je važnije ostati tr00 i ne otići u pravi studio nego što je napisati pesme. Pa Vesh En, pak, ima savršenu sinergiju između lo fi zvuka, jednostavne izvedbe i pesama koje kao da zaista stižu sa ivice ljudske svesti. Pakao je, pokazuje se, u nama:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/pa-vesh-en-martyrs

Grčki Chthon zvuči vrlo dobro na debi albumu Eremite. Ovo je pripremano godinama, uz pažljivo pisanje pesama i sešn bubnjara umesto programiranih udaraljki i mislim da se isplatilo jer Eremite kida. Ovo je ozbiljan, a opet razigran black death metal odlične produkcije, sa jasnim temeljima u grčkoj blek metal sceni a sa opet sasvim svojim, osobenim senzibilitetom. Dugačke, narativne kompozicije, maštovitost u mnogim detaljima, sjajna, zrela debi ploča:

https://youtu.be/2SVCw9BvCD4 

Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rock i psihodeliju, molio bih. A Gram Trip su, nagađate, iz Zagreba (već smo pisali o njima pre neke dve godine) a Long Overdue je album, valjda tako nazvan jer je odavno trebalo da ga snime. Nije ovo, ako ćete da budete picajzlaški nastrojeni, pravi studijski album jer ga je bend snimio uživo u studiju Šišmiš, u Velikoj Gorici, ali slutim da A Gram Trip ne bi sad nešto upeglanije zvučali da su snimali jedan po jedan instrument. Album nudi prljav, taman, ali zabavan, gruverski stoner-sludge-doom metal, sa brutalnom bas-gitarom koja nosi bend kroz nadrogiran gruv, te vokalom što meandrira između urlanja i kontemplativnije tehnike. Ne sad nešto kao inovativno, ali pošteno, znojavo, moćno:

https://agramtrip.bandcamp.com/album/long-overdue

Ima malo iritantnijih zvukova na svetu od onih jebenih duvača za lišće koji su neobjašnjivo zamenili savršenu tehnologiju metle koja pored toga što posao obavlja bolje, ima i te prednosti da ne zagađuje vazduh i ne pravi odvratnu buku. Srećom, bend Leafblower iz Atlante ne zvuči NIMALO kao ova infernalna mašina. Istoimeni EP, sa svoje četiri pesme nudi vrlo lepo napisani, atmosferični sludge-doom metal, sa sporim, otmenim tempom, agresivnim pevanjem ali i muzikom punom lepe atmosfere i dobrih rifova. Bend ima i dobar miks u kome gitare nisu napravljene da budu samo teške i da zauzmu skoro celu zvučnu sliku nego, naprotiv, imaju dinamike i lepo su razdvojene u prostoru. Leafblower zvuče hipnotički i pored svog u osnovi glasnog, agresivnog nastupa i meni se ovo jako dopada:

https://leafbloweratl.bandcamp.com/album/leafblower


The Great Gray Funk su iz Beča i nazvali su i svoj debi album isto kao i bend jer im se sviđa ta, jelte, metafora za duge i maglovite zime. Muzika, smeštena negde na spektru stoner roka je heavy ali suptilna, sa melodičnijim i atmosferičnijim rif radom od uobičajenog heavy blues programa većine kolega, a svemu poseban preliv daje vrlo lep ženski vokal. Pesme su nenametljivo psihodelične pa The Great Gray Funk imaju potencijal da budu bliski i normalnoj publici a da nisu izdali nas bolesnike. Fino.

https://thegreatgrayfunk.bandcamp.com/album/the-great-gray-funk

Amsterdamski Cervus za sebe kažu da su ,,a combination of heavy Stoner Rock, Doom and 70's Hardrock with a psychedelic edge" i, što se kaže, ne ostavljaju ništa mašti. No, EP Shifting Sands je vrlo dobra demonstracija njihovog zvuka i zbilja nudi sve te elemente koje je bend nabrojao, spakovane u ukusan, lepo produciran paket. Volim kada atmosferični, guverski, teži rok u velikoj meri počiva na toplom, snažnom zvuku bas gitare a Cervus to takođe vole. Shifting Sands ima i gruv i hedbengerske ritmove ali ima i relaksiranije, pa i intimnije, melodičnije lice. I jedno i drugo je lepo odmereno i bend sve svira sa ubeđenjem. Ne propustiti:

https://cervustheband.bandcamp.com/album/shifting-sands

Ako vam baš nedostaje mračan, okultni doom metal koji nije ni gruverski niti melanholičan, niti se takmiči u težini, e, pa onda Čileanci Sporae Autem Yuggoth imaju pravu stvar. A ta je prava stvar debi album .​.​.​However It Still Moves pun morbidnih melodija, bolesne atmosfere i užasno prijemčivih ideja. Naravno, morate biti naštelovani na posebnu frekvenciju ali ako jeste, sat vremena ovog zvuka će vas baš poradovati:

https://personal-records.bandcamp.com/album/however-it-still-moves
https://sporaeautemyuggoth.bandcamp.com/album/however-it-still-moves

Formalist su, kako sami kažu, svojevrsna italijanska supergrupa ekstremnog metala, sa članovima Forgotten Tomb, Viscera i Malasangre. U ovoj varijanti, ljudi sviraju izopačen, spor, bolestan sludge-doom koji me podseća na nešto gruverskiju verziju Khanate. Dakle, sve je disonantno, mučno, teško i kao da mu nema kraja. Drugi album, We Inherit a World at the Seams, snimljen pet godina posle prvog ima svega tri pesme i izlazi tek 25. Maja, ali ako ste dovoljno snažni, i ako vam ne smeta slika Yukia Mishime na omotu, kako sebi katanom prosipa drob, neće vam smetati ni muzika:

https://bruciarecords.bandcamp.com/album/we-inherit-a-world-at-the-seams

Poljake Moonstone već znamo, pa znamo da sviraju spore, teške, dugačke pesme. Album Growth, pak, ne preteruje sa trajanjima i najduža pesma ovde ima sekund više od osam minuta, a muzika je i nesputano melodičan i emotivan vrlo heavy post metal/ sludge/ doom koji fino kombinuje agresivan zvuk i svirku sa pesmama koje to nisu nužno:

https://moonstonedoom.bandcamp.com/album/growth

Dehiscent iz Sijetla sviraju sirovi sludge metal, mada ovo najpre znači da je zvuk grub i agresivan, a ne i da bend ne razmišlja o dinamici pesama i generalno komponovanju. Naprotiv, novi EP, Sedition demonstrira neke imaginativne pristupe pisanju muzike koja je generalno doživljavana pre svega kao abrazivni gruv. Dehiscent uspevaju da izguraju i pesme od skoro petnaest minuta i ,,normalne" četvorominutne komade i pokazuju da imaju i klasu i maštu i zanat. Vrlo lepo, a plaćate po izboru:

https://dehiscent.bandcamp.com/album/sedition-ep

Sludge je na programu i kod finskih Radien ali njihov album, Unissa Palaneet je vrlo hermetičan, sa pesmama koje su spore na ivici da stanu, muzikom koja često nema ritam, već prevashodno teksturu i ambijent. Da Radien uspevaju da u svemu tome ne izgube nit narativa i ostanu kredibilno heavy i uverljivo metal je podvig pa ovo izdanje vredi preslušati uz puno pažnje:

https://radien.bandcamp.com/album/unissa-palaneet

TankZilla je najnovije izdanje rimskog Heavy Psych Sounds Records i dva čoveka iza ovog projekta su i sami šokirani da istoimeni debi album postoji i da je izašao i da je pet godina njihovog rada i vežbanja, i pandemijskih muka naravno, na kraju rezultiralo ovakvom pločom. Ovo je, da bude jasno, gruverski teški rok kakav i očekujete od Heavy Psych Sounds Records, manje psihodeličan, više energičan, sa dosta jakim tempom i svirkom koja je raspoložena i razigrana. Bend sebe opisuje ovakvim deskripcijama: ,,stoner blues swamp boogie" ili ,,Satan fucked a Panzer and the offshoot is TankZilla." Pa ako to zvuči primamljivo A TREBALO BI, obavezno poslušajte:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/tankzilla-tankzilla

Zobb iz Melburna su na istoimenom minialbumu interesantni. Ovo je kombinacija stonerskog gruva i nekakvog garažnog, indie senzibiliteta, a pržeće gitare i moćan ritam su solidni aduti koji će vas držati i ako budete imali sumnje u to da li vam vokali smetjau ili je njihov pankerski šarm najbolja stvar u vezi sa ovim materijalom. Meni je sve to svakako vrlo simpatično:

https://zobbzyzz.bandcamp.com/album/zobb-2

Čileanci Peregrino su me, pak, lako oduvali svojim albumom  BongoBonzoo. Ovo je ona beznaporna kombinacija stonerskih rifova i gruva, te psihodelične lakoće i razigranosti kakvu iz nekog razloga najlakše postižu Latinoameriokanci. Album je sklopljen oko klasične power trio postave i Peregrino su jako dobri u tom sržnom rokanju i rolanju a masa gostiju na raznim instrumentima, od sintisajzera, preko perkusija do violine daje svemu jednu lepu ekspandiranu atmosferu. Peregrino ne zvuče iskalkulisano i njihova kombinacija '70s psihodelije i '90s desert rocka i grungea je prirodna da prirodnija ne može biti. I prelepa:

https://peregrinobanda.bandcamp.com/album/bongobonzoo

Njujorčani Gorilla Wizard su nominalno sludge-stoner ekipa ali novi EP, White Knuckle/Black Magic ide i do thrash brzina u svojih pet pesama. Ovo je agresivna muzika, da, ali ne i neprijateljska i Gorilla Wizard uspevaju da pored sirovih rifčina, blastbitova i konstantnog urlanja njihove pesme zazvuče zabavno i gruvi. Jeftina a srčana produkcija i energična svirka, sve zajedno je to prilično zabavan program:

https://gorillawizard.bandcamp.com/album/white-knuckle-black-magic

Finski Takezo će vas verovatno šarmirati svojim albumom Waste of Consciousness, to jest ako volite teški, a zarazni i lepljivi sludge doom metal. Znate već kako to ide: prijemčivi bluzerski rifovi, neumoljiv ritam, pevanje tek koliko mora, osećaj da ste sve vreme uronjeni u bure sa medom koji su pravile pčele odrasle u paklu, jedna pankerska dimenzija u muzici koja je decidno metal, dakle – odličan provod:

https://youtu.be/2adr7FQp6OE

A Gozu iz Bostona imaju album Remedy koji kombinuje solidne stonerske rifove i melodične refrene. Ovo je čisto – za moj ukus i prečisto – producirano, ali nije neprijatno, vozeći neke velike, četvrtaste gitarske teme i solaže i generalno nudeći hard rok za modernog slušaoca:

https://gozu.bandcamp.com/album/remedy

Onda idemo na brže muzike: thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal... Amraam su italijanski thrash/ groove metal bend i mada sam se ja odmah namrštio na tu groove komponentu, jer sam, valjda, thrash čistunac, album ...A Bloody Tale je solidan. Mislim, energičan je brz je, ima tu hardcore/ groove dimenziju ali su u prvom planu trešerska brzina i oštrina. Nema ovde previše neke inovacije ali muzika fino curi:

https://amraam.bandcamp.com/album/a-bloody-tale

Axe Wizard je slatko ime za speed metal projekat. A još kad je taj projekat iz Finske – milina. Axe Wizard imaju demo od dve pesme, The Violence Never Ends / Resolute Force i to je nekomplikovan ali ne i primitivan speed-thrash program sa naloženim rifovima, dobrim tempom i vrištavim vokalima. Prija duši:

https://axewizard.bandcamp.com/album/the-violence-never-ends-resolute-force

Kad smo već kod speed metala, portugalski Gallows Rites imaju prvi EP, Witchcraft and Necro Desecration, i naravno da je ovo sirovi old school blackened speed. Ne originalan niti sad nešto pametno napisan, svakako ne skupo produciran, ali baš onako autentičan i šarmantan kako se nadate – to da. Pet pesama turpijanja po gitarama i vrištanja kako Nečastivi zapoveda:

https://gallowsrites.bandcamp.com/album/witchcraft-and-necro-desecration

I sad vi kažete, kao da vas čujem, ,,Dobro je to, Mehmete, blackened speed metal, zabavno je to i sve, ali KOLIKO BI BOLJE BILO  DA JE MALO VIŠE GEJ!". I ja vas čujem i klimam glavom. Evo, Grimsever je baš to – queer blackened speed projekat jednog čoveka iz Sakramenta i, tako mu svega nesvetog, dobar je. EP Grimsever ima pet pesama zapravo vrlo solidno producirane, rokerske black-speed svirke. Adiran Malum ne jebe ideju da se old school pravovernost meri krševitošću snimka pa je ovo robustan, mišićav, pa i melodičan – onako kako su Motorhead i Venom bili melodični – krljački speed metal sa black vokalima i pretećim tekstovima koji umesto strave i užasa izaziva samo osmehe i dobro raspoloženje. Mislim, ovo je JAKO dobro i ako volite ovakvu muziku a smatrate da se Hellripper sa poslednjim albumom ,,prodao", onda je Grimsever apsolutno vaša flaša vinjaka. Odvaljivanje:

https://grimsevermetal.bandcamp.com/album/grimsever

Nisam nikada čuo za kalifornijski Vapor, a oni imaju već treći album, Mass Mortality. I sviraju, pa, načelno thrash metal ali ovde se muzika proteže sve od rokenrol melodija do death metal vokala. Vapor očiglčedo vole da sviraju uživo i većina pesama je napravljena da budu koncertni, jelte, bengeri, bez mnogo smaranja sa nekakvim intrigantnim detaljima, a sa naglašenim melodijama u refrenima itd. Barski thrash? Tako nešto. Prijatno je.

https://vaporthrash.bandcamp.com/album/mass-mortality

Brazilski The Troops of Doom (u kome, da, svira stari Sepulturin gitarista Jairo Guedz) ima novi EP, Prelude to Blasphemy i ovo je vrlo darežljiva ponuda sa čak petnaest pesama. OK, samo su dve nove a ostalo su materijali sa njihovih starih EP-jeva, pa su deo toga kojekakvi introi, deo su verzije starih pesama (The Monarch, a gde gostuje Jeff iz Possessed), a deo su obrade Sepulture, naravno. No, sve to zvuči vrlo slatko a i novi materijal, kvalitetno produciran i sa više death metal elemenata u zvuku je dobar. Valjano:

https://almamater.bandcamp.com/album/prelude-to-blasphemy

Loöse iz Ontarija su sa svojom muzikom (koju nazivaju ,,filthy heavy metal") negde između heavy, thrash, sludge, stoner i hardcopre punk koordinata pa ne treba od EP-ja Death & Destruction očekivati nekakav jasan stilski profil, ali ni pesme koje su napisane lukavo, sa mbicijom da postanu hitovi. Umesto toga, ovo je dosta organski urađen, intuitivno napravljen metal koji služi da se ljudi šutiraju i pijani padaju po prljavom patosu kluba, pa sa takvim majndsetom pristupite slušanju ovog simpatičnog izdanja. Poslednja pesma je obrada američkog jednočlanog black-speed projekta Midnight i uklapa se u zvuk ovog benda perfektno:

https://loose666.bandcamp.com/album/death-destruction 

Ritual Servant iz Južne Karoline već nekoliko godina pokazuju da nije baš tačno da Nečastivi ima sve najbolje pesme. Njihov hrišanski thrash metal je bio u solidnoj formi na trilogiji EP-jeva prethodne dve godine a sad album Albus Mendacium, njihov drugi, nudi još tog drusnog, simpatičnog thrasha u old school Metallica/ Testament stilu. Nije to preskupo producirano, a što mu daje underground šarm, a ni napisano sad nešto inovativno, ali zvuči iskreno i zabavno je:

https://ritualservant.bandcamp.com/album/albus-mendacium

Kostarikanski Paganist još nemaju album – ako se ne računa živi Live Tyranny iz prošle godine – ali ako je singl Lawbreaker nekakva indikacija – a jeste, jebem mu – sazreli su. Ovo je old school speed-thrash cepačina kao iz 1984. godine samo sa produkcijom i sviračkim tehnikama iz 2023. godine. Ne znam gde su ova deca, od kojih su neka rođena u ovom veku, pokupila sve te fore, ali dve pesme na Lawbreaker su baš punokrvni metal hitovi kakve valja slušati, slaviti, preporučivati drugima pa ih i terati da slušaju ako neće sami:

https://paganist.bandcamp.com/album/lawbreaker

Brazilci Worst imaju novi promo singl sa dve pesme, Resurrected i ovo kida. Ako volite metalizirani moshcore, Worst su u veoma jakoj formi, nudeći plesni, gruverski zvuk ali i brzu, energičnu svirku te odlične vokale starog/ novog pevača po imenu Thiago "Monstrinho" Sierra. Ja, naravno, istorijski nisam nekakav obožavatelj ovog zvuka, ali Worst su zaista veoma dobri i teško je ovaj odlično producirani materijal, a koji najavljuje novi album posle pet godina pauze, ne preporučiti iz sve snage:

https://1054records.bandcamp.com/album/resurrected-promo-2023

Teksaški Banged Out svoju muziku možda ne nazivaju pankom ali način na koji oni sviraju metal na kratkom demo snimku naslovljenom Promo je TOTALNO pank. Tehnički, ovo je kombinacija hardcorea, beatdowna, noise rocka, vrištanja, disonance i gruva i, mislim, pank je, što se nekad govorilo, ez fak. Žena koja svira gitare i vrišti, Leah Miller je  DEMON. Plaćate koliko hoćete:

https://bangedout.bandcamp.com/album/promo

Čak ni australijska, kako sam kaže, legenda rokenrola, JJ Speedball, ne nazive sebe pankerom iako mu je novi album, The great Sunnybank Swindle ČIST pank rok. Mislim, ovo su Ramonesi sa pakovanjem marokanskog hašiša, nothing more, nothing less. JJ se hvali da je album skrkan za deset sati sa sve snimanjem i miksom, što je sasvim OK jer ovakva muzika profitira od rushdown taktika i ne treba joj sofisticiranost aranžmana ili imaginativnost u pisanju pesama. Ono što joj treba je čista, neposredna energija rokenrola i JJ sa dvoje saradnika što su regrutovani za ovu priliku to isporučuje bez greške. Deset pesama destilisane zabave i krljačine:

https://jjspeedball.bandcamp.com/album/the-great-sunnybank-swindle

Kad smo već kod muzike koja nema nekakvu izraženu dimenziju imaginativnosti, Pearl Clutcher su dva lika iz Nevada Sitija a 2023 im je EP superteškog metaliziranog hardcorea. Ovo se ne pravi da je nešto što nije pa kolje najteže rifove, svaka treća reč mu je motherfucker i ima nezaustavljiv gruv spakovan u pesme koje jedva prebacuju dva minuta. Razvaljivanje a koje plaćate po izboru:

https://pearlclutcher1.bandcamp.com/album/2023

Twisted Form su iz Los Anđelesa i njihov metalizirani hardcore je negde na pola puta između thrash metala i gruverskog moshcorea sa usputnom ali značajnom stanicom u '80s crossover formatima. Zanimljivo to zvuči, pa još ako kažem da pevač na EP-ju Rely on Rage dosta dobro imitira vokalni stil Johna Tardyja iz Obituary, to je sve na gomili zabavna masa rifova, gruva i urlanja:

https://twistedform.bandcamp.com/album/rely-on-rage

A Hour of Reprisal su ,,jedini ikad strejt edž bend iz Norviča" pa eto, imate priliku da čujete nešto jedinstveno. Muzički ne TOLIKO jedinstveno, album  A New World From the Ashes of the Old je striktno srednjetempaški metalizirani klecački hardcore sa mnogo disonantnih rifova i jednom mračnom dispozicijom ali ima to svoj, jelte, gruv, i adekvatnu produkciju i dobro se vozi:

https://xhourofreprisalx.bandcamp.com/album/a-new-world-from-the-ashes-of-the-old
https://finalwarrecords.bandcamp.com/album/a-new-world-from-the-ashes-of-the-old

Glorykill iz Kanzas sitija su podsećanje na to koliko je videoigračka terminologija danas naprosto deo opšte, jelte, kulture, a i na to da nu-metal iz devedesetih i danas može dobro da zvuči ako ga usporite i naštimujete još niže. Konkretno, 2023 Demo Tape prikazuje Glorykill u tri pesme sporog, izmučenog beatdwon hardcorea, ali sa vokalnim aranžmanima i krešendima u pesmama koji su prepisani direktno sa ranih albuma Korn i Slipknot. I slatko je to, onako bolesno i izopačeno:

https://glorykill.bandcamp.com/album/2023-demo-tape

Česi SpecialxDelivery ozbiljno kidaju na albumu Die Buying. Ova dva lika imaju kvalitetan studijski zvuk i vrlo nervozan pristup svirci, sa muzikom koja je između grindcorea, powerviolence zvuka i metala. Sve je to nekako lako, brzo, okretno, a zvuk je moćan, zakivački, težak. Sjajna kombinacija, odlični tekstovi i cena od koliko date – nema greške:

https://specialxdelivery.bandcamp.com/album/die-buying

Mental Phlegm su nemački deathgrind sastav i novo izdanje, Don't Slip on Mucus je split EP sa takođe nemačkim D.F.O.B. Ne znamo kakva je strana ovih drugih, nema je na Bandcampu, ali Mental Phlegm nude tri pesme korektnog, simpatičnog deathgrind zvuka koji lepo zakucava, ima gruv i generalno je tehnički kvalitetan a opet sirov i podzeman u zvuku. Prijatno a naplaćuje se samo koliko vi želite:

https://mentalphlegm.bandcamp.com/album/dont-slip-on-mucus-split-w-dfob

Trio iz Pensilvanije Onderrock sa albumom Exclusion Mantra nudi zaista lepo spravljenu smešu grindcore/ powerviolence zakucavanja i malo posthardcore senzibiliteta. Ovo su sve vrlo kratke pesme (ni jedna ne stiže do dva minuta a pola ih je kraće od minut) koje stručno mešaju grinderski gruv, posthardcore ekspresivnost, disonantne, nervozne gitare i blastbeat zakucavanja iz sve snage. Dezorijentišue a opasno zarazno, ovo je i solidno producirano pa po ceni od koliko date ima moju preporuku IZ SVE SNAGE.

https://onderrock.bandcamp.com/album/exclusion-mantra

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Suffer And Continue je novo izdanje memfiskog grindcore izdavača Wise Grind record, sa tri srodna ali različita benda koji na njemu dele svetla, jelte, reflektora. Manipulator su iz Njujorka i nude vrlo tehnički, vrlo nervozan i brz grindcore sa kvalitetno napisanom muzikom, korišćenjem semplova i tenzičnih atmosfera i produkcijom koja je vrlo solidna. Na drugoj strani su Stench Price, a čija je muzika kombinacija sambe, kantri muzike i grindcorea, sa članovma Fear Factory/ Asesino/ Static X i Necrophagist/ Disavowed) a što je, jelte, sumanuto visokoprofilno i generalno sumanuto. Najviše prostora zauzimaju Mulciber iz Ohaja koji donose tri pesme brutalnog, jako čvrsto odsviranog i produciranog deathgrinda. Vrlo dobro izdanje:

https://wisegrindsrecords.bandcamp.com/album/suffer-and-continue-split-purchase-on-vinyl-at-wisegrindsrecords-com

Japanski buzzsaw grindcore heroji Mortify imaju split album sa Malformed Gentlemen – ko god TO bio – koji se zove Acrid Abyss. Mortify su ovde vrlo heavy, vrlo eksplozivni i nude osam pesama od kojih je jedna kaver Descendentsa od svega 17 sekundi ali onda na kraju ide gomila živih pesama u snimku nastupa koji traje sedam minuta. Ako volite grindcore koji je samo na korak od potpune buke, ovo prži:

https://mortify666.bandcamp.com/album/acrid-abyss-split-w-malformed-gentlemen

Scud su iz Izraela a njihova muzika je kombinacija grindcorea i muzike koju tamo zovu schur – a što je i samo kombinacija grindcorea, d-beat punka, death metala itd. Sve u svemu, album III je grinderski, lako zametaljeni materijal mrvećih rifova i agresivnog ritma, vrištećih vokala i, mislim, sve u finalnom produktu zvuči kao apokalipsa u pokretu. Ima ovde i gruva, i pesme su – sem prve koja traje tri i po minuta – sve kraće od dva minuta pa to muzici daje finu urgenciju i tenziju. Opako:

https://scudxschur.bandcamp.com/album/iii

Thetan su duo basa i bubnjeva iz Nešvila a muzika na EP-ju Dim Times je sirovi hardcorepunk sa malo grindcore i noise rock elemenata. Neke od pesama su znatno kraće od minut ali Thetan ih lepo sviraju, ubacujući u miks i obrade Dwarvesa i Nirvane. Sirovo, kul, obećavajuće:

https://thetan.bandcamp.com/album/dim-times-ep

,,Aliencore!" kriknete sad vi, ,,pa šta još neće izmisliti ta omladina!!!" Eto, ima i to, anonimni solo projekat Asphyxiophilia je negde između grindcorea i mathcorea, ali ne na način koji zamišljate. EP Piss Shit And Vomit je haotičan ali strukturiran, traje 221 sekundu (i autor kaže da možete da zadržavate dah dok ide, ako volite) i mada autor veli da ga je napravio tek da testira zvuk gitare i bubnja i da će naredna izdanja biti razrađenija, ovo zapravo RADI. Naravno da plaćate po želji. A zvuk gitare je DRZAK!

https://asphyxiophilia.bandcamp.com/album/piss-shit-and-vomit-ep

Čileanski deaththrasheri Verdugo snimili su novi demo, Decay, a koji če meksički Iron Blood and Death Corporation objaviti u Junu. Sve se to može čuti na Jutjubu već sada, a pored tri nove pesme, izdanje sadrži i neke stare snimke, plus jednu živu pesmu. Ne da tu ima neke drastične razlike, sve je to sirov, pankerski deaththrash, sa jednim onako zdravo tinejdžerskim pristupom pisanju pesama i svirci, sa podrumskom produkcijom i mnogo MNOGO duše. Ova tri mladića pokazuju da nintne i redenike ne nose iz puke mode i kogod se loži na pristojan, pravi andergraund ovde će da se poraduje:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/decay
https://youtu.be/PP9Bdy9PyUE

Šveđani Mutation imaju Demo '23 sa tri pesme vrlo old school, vrlo sirovog death metala. Mislim, ovo je toliko old school da zvuči kao neki snimak iz osamdesetih pre nego što su stilovi ekstremnog metala poput speed, thrash i death metala uopšte bili izdiferencirani između sebe i takve su pesme, takva je svirka, takav je zvuk. Što znači da je ovo fenomenalno, kao da ste Sodom i Possessed strpali u blender, dodali pola flaše loze mučenice i rezultirajući otrov ispili na eks. Ne propustiti, naravno, pogotovo po ceni od koliko date za daunloud, a samo se plašim da Mutation, kada krenu da snimaju albume, ne izgube ovu sirovost i autentičnost koja me je tako šarmirala.

https://mutationswe.bandcamp.com/album/demo-23

Skopski death metal projekat Saidon navodi da u njihove old school inspiracije spada i Pantera i debi album, takođe nazvan Saidon svakako ima i meru groove metala dodatu u death metal miks. Ali nije to uopšte rđavo ispalo, naprotiv. Saidon zvuči snažno, energično, profi, sa pesmama koje trpaju žestoke rifove, imaju agresivan tempo i dobre vokale. Produkcija je kvalitetna a ceo utisak koji bend ostavlja je vrlo pozitivan sa tim prevashodstvom besa i mrvicama drugih sentimenata u zvuku. Odlično:

https://saidon.bandcamp.com/album/saidon

Elitium iz Portugalije su vredno radili poslednjih devet godina da proizvedu svoj debi album, Wrong, a posle dva EP-ja iz prošle decenije i, mislim, rezultati su dosta dobro. Ovo je nominalno spoj deathcorea i melodičnog death metala a što mi nije  možda najomiljenija od svih mogućih kombinacija ali zapravo Elitium sviraju moderniji death metal sa malo deathcore elemenata i to vrlo fino zvuči. Pesme su uzbudljive, pune energije, brze svirke i dobrih rifova, zvuk je granitno tvrd a izvedbe precizne i ovo je zapravo ne samo kvalitetan već i zabavan album ekstremnog metala. Lepo!

https://elitiummusic.bandcamp.com/album/wrong

Furnace Floor iz Sent Luisa imaju eponimni demo snimak sa tri pesme vrlo teškog, mučnog sludge-death zvuka. Ovo je vrlo lepo odmereno pa brutalni death vokali i death metal rifovi odlično leže uz srednjetempaški i spori sladž gruv. Pesme imaju i dosta atmosfere, a miks je prijatno prozračan, pa se i pored velike težine dobija lepa separacija instrumenata i prostornost. Jako prijatan materijal, posebno po ceni od koliko date:

https://furnacefloor.bandcamp.com/album/s-t-demo

Demonic Incarnate su, pak, dva lika iz Nemačke sa novim (drugim) EP-jem, Abyssal Sermons Of Desolation. Ovo je lo-fi, vrlo tamni, neprozirno muljavi death metal koji kao da je izašao iz utrobe nečega što je umrlo u najzabitijem delu pakla, samo, zaboravljeno i bezimeno. Četiri pesme bezdana i mraka:

https://demonicincarnate.bandcamp.com/album/abyssal-sermons-of-desolation

Plagues of Caulderon je EP sa dve pesme deathcore projekta Plagues of Caulderon i ovo je BRUTALNO. Hoću reći, ovo je krosover između deathcorea i brutalnog death metala, sa dosta srećnim spajanjem njihovih svetonazora tako da se postigne maksimum brutalnosti ali i solidan kvalitet ove dve kompozicije. Pritom, sve je deo većeg mutlimedijalnog projekta zasnovanog na fantazijskom svetu opisanom u pre par nedelja  izašloj noveli Plagues of Caulderon a koju je napisao inače dosta prolifični pisac fantastične proize Jacob Russel Dring, koji je i autor svih tekstova ovde ali nije ni napisao ni izvodio muziku, već su to za njega obavili drugi, uglavnom internet muzičari. I ispalo je vrlo solidno!

https://plaguesofcaulderon.bandcamp.com/album/plagues-of-caulderon

Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje imaju novi album benda Inferion koji radi svoj blackened death metal još od polovine devedestih. I čuje se ovde i iskustvo i spretnost da se u okviru forme inovira pa je Inequity, četvrti album ove postave, ploča koja će svojim imaginativno napisanim pesmama i odličnom produkcijom u čoveku zadovoljiti i emotivca, i intelektualca i hedbengera. Vrlo, vrlo zrelo, vrlo, vrlo lepo:

https://hpgd.bandcamp.com/album/inequity

Frozen Soul snimaju za veliki Century Media ali njihov drugi album, Glacial Domination i pored čiste, razgovetne produkcije nudi old school pećinski death metal. Ne NAROČITO inventivan, ali sa srcem na pravom mestu. Ovde imate, dakle, sve što treba za neolitski tematizovanu žurku – tvrde rifove, zavijajuće solaže, snažan mošerski  gruv, dubok ali dovoljno razgovetan vokal, i sasvim je okej provesti malo manje od tričetvrt sata hedbengujući uz ovaj album.

https://youtu.be/MV_j95zF5EE

Nije baš preteško zamisliti kako zvuči kanadski bend koji se zove VHS. Još kad se album zove Quest for the Mighty Riff jasno je da je ovo raspoložena death/ thrash žurka kao stvorena za ludovanje na nekom od izdanja OEF festivala. VHS rade  negde od 2015. godine i već su snimili šest albuma pa ovaj sedmi demonstrira pristojnu usviranost i daje bučan ali dobar zvuk. Pesama ima 14 ali nisu ovo baš grindcore krateži već nešto razrađeniji deaththrash komadi sa povremeno zaista dobrim rifovima. Ima tu i dosta gostiju, uključujući Hellrippera lično na jednom komadu i, tako, Quest for the Mighty Riff je neobavezna ali srčana ploča koju ćete ili ignorisati ili slušati sa osmehom na licu:

https://vhshorror.bandcamp.com/album/quest-for-the-mighty-riff

Njujorški Doomcreeper zvuči simpatično na debi albumu Cryptic Death. Ovo je rifaški, energični a jednostavni death metal koji se ne trudi da polomi postojeće kalupe niti da ponudi najtehničkiju ili najekstremniju svirku na svetu. I ponekad je zaista dovoljno samo da imate dobe rifove, hrskavu produkciju i da svirate pošteno i znojavo pa se hemija stvori sama. Doomcreeper tresu i ne brinu mnogo, zvučeći slobodno i inspirisano a album se plaća koliko hoćete:

https://doomcreeper.bandcamp.com/album/cryptic-death

Odličan debi album za Burnt Offerings iz Nju Džersija. Unparalleled Violence svakako ima preteće ime ali muzički je ovo vrlo kompetentan, raspoložen death metal sa mračnim, gadnim temama ali odličnim rifovima, dobrim gruvom i puno atraktivne svirke. Burnt Offerings tačno znaju da pogode lep odnos između krljanja i gruva, atmosfere  i teksture pa je ovo veoma snažan debi i, sa manje od pola sata muzike, kolekcija materijala koja će vas dobro oznojiti i ostaviti gladnim za još. Odlično:

https://youtu.be/HhtYfpt1ffQ

Sa svojim četvrtim albumom, nazvanim Rejecting Obliteration, novozelandski Blindfolded and Led to the Woods nude vrlo potentnu smešu avangardnih ideja, upeglane tech death svirke i meditativnijih atmosfera i melodija. Sve je to spakovano u vrlo ulickan, lep zvuk koji uspešno podržava i teške, nisko naštimovane gitare kad se krlja i melodičnije, mekše pasaže meditacije. Blindfolded and Led to the Woods su što se mene tiče u osnovi više grindcore nego death metal bend jer njihovo krljanje, iako spakovano u duže pesme ima grindersku eksplozivnost, ali ovo je svakako album za svakog ko voli esktremni metal jer nudi neimerno mnogo moćnih ideja, impresivnog muziciranja i generalnog razaranja:

https://balttw.bandcamp.com/album/rejecting-obliteration

Za DALEKO manje avangardan, komplikovan death metal obratićete se na adresu u Švajcarskoj. Vomitheist imaju debi album, NekroFvneral i, mislim, ovo je kao nekakav destilat švedskog buzzsaw death metala za publiku koja je zakasnila na žurku nekih trideset godina. Vomitheistnude sve što očekujete, od zida zvuka nisko naštimovanih gitara, preko varvarskih vokala do brutalnog D-beat čukanja i mošerskog gruva. I nije sad da nemamo albume u swedish death metal stilu skoro svake nedelje, ali NekroFvneral se izdvaja i po kvalitetu pesama ali i po produkciji koja uspeva da u brutalni buzzsaw saund unese malo dinamike i separacije instrumenata. Impresivan debi kakav se ne propušta:

https://vomitheistdm.bandcamp.com/album/nekrofvneral

Stižemo polako i do kraja. U poslednjj sekciji pričamo o krosžanrovskim albumima ali i o čistom heavy metalu A ima ga! Wounded Touch su iz Mičigena i njihov EP Sleep A Cicada Would Envy nudi impresivan dizajn omota a onda i solidan posthardcore zvuk. Bend svira odlično, naslovna pesma je gruverska ali i tenzična, puna disonanci između brutalnih rifova, a onda uleti i po koja screamo melodija, baš onako, da se klinci lože. Ostala tri komada su uživo i zvuče BRUTALNO. Plaćate koliko poželite

https://woundedtouch.bandcamp.com/album/sleep-a-cicada-would-envy

Traversing the Cliffs of Insanity su dva lika iz Sakramenta  koja prave kućnu, ali kvalitetnu rok muziku. Minialbum Vol. 1 ima šest pesama negde između panka, metala i hard roka sa dobrim rifovima, energičnim ritmom i šmekerskim rokenrol pevanjem. Ovo bi vrlo solidno zvučalo i na koncertima pa se nadam da će Traves i Cliff biti u stanju da Traversing the Cliffs of Insanity transformišu u pravi bend i pokore makar neke kalifornijske klubove. Plaćate, naravno, koliko hoćete:

https://traversingthecliffsofinsanity.bandcamp.com/album/vol-1

Australijski bend Battlesnake na istoimenom albumu pravi dosta humorističku muziku. Ovo se odnosi na teme tekstova i možda vokalnu izvedbu ali svirka je propisan metal. Jednostavan, možda donekle pankerski i svakako dosta jeftino produciran, ali zapravo ovde ima vrlo finih gitarskih tema i soliranja na klavijaturama. Bend sebe opisuje kao sintezu benzina i amfetamina, a muzika im se oslanja na heavy metal osamdesetih na jedan duhovit način. Nije to loše:

https://battlesnakeband.bandcamp.com/album/battlesnake

Ciriški The Shattered Mind Machine za sebe tvrde da sviraju psihodelični teški rok, ali album Technokrat u sebi ima i mnogo lepršavh melodija i brzog tempa pa recimo da je ovo psihodelija koja se susreće sa dobro uvežbanim postpank i posthardkor zvukom. The Shattered Mind Machine odlično sviraju, imaju zdravu produkciju i pesme su osvežavajuće energične, kratke i jezgrovite, sa pankerskom energijom i stonerskom težinom. Fino:

https://shatteredmind.bandcamp.com/album/technokrat

Tempestus su iz Lime i Raimondi's Trip im je prvi EP. Ovo je prilično velikodušna ponuda sa šest drusnih, jakih pesama negde između sludge metala i garažnog panka, produciranih solidno i sa lavinom energije koja se obrušava na slušaoca iz svake pesme. Ne PREVIŠE imaginativno, ali dobro napravljeno i prijemčivo a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://tempestus.bandcamp.com/album/raimondis-trip

Flesh Wound iz Detroita kombinuju death metal i hardcore i kako to u konačnom produktu NE daje deathcore, to je podsećanje na to koliko su nam konvencije imenovanja podžanrova metal muzike sjebane. No, Flesh Wound su dobri. Dedicated to the Lacerated je EP sa pet pesama death metal zvuka i težine, death metal rifova i vokala a hardcore gruva i aranžmana i to je lepa kombinacija. Rifovi su masivni, moćni, vokali duboki, zvjerski, ritmovi tribalni i jednostavni a opšta atmosfera slavljenička. Još i solidna produkcija a plaćate koliko hoćete, ne može bolje:

https://fleshwounddhc.bandcamp.com/album/dedicated-to-the-lacerated

Kanađani Omen Astra su album nazvali The End Of Everything ali ako očekujete nekakvu posvetu Slipknotu, gadno ćete se iznenaditi. Omen Astra su na liniji užasno distorziranog, vrištećeg post metala i ovih šest pesma, iako imaju i progresivnu komponentu (bend navodi Neurosis, Gojiru itd. kao uzore) najpre hvatau pažnju na ime svog teškog, mučnog gruva i bučne, glasne, prljave teksture. Kad se malo naviknete na zvuk, shvatite da su pesme napisane ambiciozno i da Omen Astra imaju dubinu pa ovo vredi slušati istrajno i pažljivo:

https://omenastra.bandcamp.com/album/the-end-of-everything-3

The Redeemer je drugi abum grčkih heavy metalaca Darklon i ovo je jedna vitka, ekonomična ploča od svega 35 minuta. Ali solidno lepo iskorišćenih. Darklon vole klasični, epski heavy metal pa se ovde čuje sve od Manowara do Maidena ali sa nešto savremenijim rešenjima i dosta helenske epike dodate kao začin. Naravno da su Darklon u proseku nešto brži i pesme su kraće i neposrednije pa iako u pogledu rifova i tema nema ovde nekih velikih otrkovenja, album lepo procuri:

https://darklon.bandcamp.com/album/the-redeemer

Daily Noise Club je bugarski hard rok sastav osnovan krajem devedesetih. Njihov novi album, From Apathy To Exstasy, uprkos bizarnom spelovanju poslednje reči, nudi korektan, staromodan rok zvuk koji bi trebalo da bude simpatičan svakome ko je ikada tapkao nogom uz AC/DC, Aerosmith i slične bendove.  Daily Noise Club nemaju mnogo originalnih karakteristika, ali njihov bluz-bugi-metal je prijatan i pitak, dobro produciran i mogu da ga preporučim bez ograda:

https://dailynoiseclub.bandcamp.com/album/from-apathy-to-exstasy-2023

Čim vidite kako izgledaju Italijani Steel Defenders, znaćete kakva im je i muzika. Novi EP, Metal Never Dies, ima dve pesme ozbiljnog '80 trpanja koje je neko u komenatrima na JuTjubu opisao kao Motorhead i Manowar spojeni u jedno. No, istina je da su Steel Defenders nešto bliži žustrom NWOBHM zvuku, cepajući u visokoj brzini i sa potpuno apsurdnim metal tekstovima gde se preti ubijanjem i jebanjem u istom dahu. Opasno je ovo:

https://youtu.be/z86FeV0g9uI 

Kad smo već kod NWOBHM zvuka, Weapon (poznati i kao Weapon UK) su prvoborci, osnovani još 1980. godine, ali sa prvom albumom snimljenim tek 2014. godine. No, bend od tada ima dosta aktivnu karrijeru pa je i novi album, New Clear Power, njihov treći, jedna korektna kolekcija pesama koje imaju prepoznatljiv rif rad, energične ritmove i melodično pevanje. Weapon nikako nisu nekakvi revolucionari ili inovatori i njihova muzika je kombinacija staromodnih ideja i modernijih produkcijskih tehnika ali to ima svoj šarm i meni su ove pesme ugodne. Neće promeniti ničiji život ili pogled na heavy metal, ali može da prijatno ispuni vreme:

https://www.youtube.com/watch?v=ygJHp-lgJmI&list=OLAK5uy_mwJANEVu4G0SBf6pnxfOrDv2Jg3LihRJA

Durhamski Millennium su mlađi samo dve godine ali jesu prvi album izdali već 1984. godine, dajući i njemu naziv Millenium i time se kandidujući za možda prvi rok bend koji je najavio prelaz u, jelte, novu hiljadugodišnju eru četvrt veka pre nego to se taj prelaz i desio. Elem, onda se do 2017. godine ništa nije dešavalo, a novi album, The Sign of Evil je sveukupno četvrti u opusu benda i, pa, jebe keve. Ovo je NWOBHM koji ima u sebi malčice progresivniju i epskiju komponentu pa ozbiljno krljačke pesme koje bend nudi nisu samo za puštanje u barovima mada će i tamo lepo leći. Millenium su odlični u kombinovanju žestokih rifova i himničnih, '80s refrena, produkcija je pristojno dinamična a bend kredibilno poziva na revolucije i proklamuje da mu je dom u paklu. Hoću reći ovo je cheesy ali na onaj neodoljivi način gde iz sve snage učestvujete u fantaziji koju bend kreira i ne želite da ona ikad prestane. Ako volite žestoki NWOBHM, Millenium ne smete propustiti.

https://youtu.be/GlMPMEtFaxo

Čileanski Shadows sa svojim prvim albumom, Out for Blood prizivaju eru heavy metala u kojoj je rokenrol osnova proširena interesovanjem za okultno ali i teatralno. Izdavač Sentient Ruin Laboratories citira Alicea Coopera, Judas Priest, Satan, Mercyful Fate i slične prethodnike kao presudan uticaj, a Out for Blood je svakako ploča koja se trudi da heavy metal izvuče iz domena čistog rifa i gruva i svemu da preliv horor-atmosfere i okultne melodije:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/out-for-blood

Švedske superzvezde Ghost su sa Phantomime uradili neobaveznu ali vrlo lepo spravljenu kolekciju obrada tuđih pesama. U ovih pet komada imate  sve od '70s proto panka Television i The Stranglers, preko '80s MTV hitova Genesis i Tine Turner pa do Iron Maiden. I mada Ghost nisu meni nešto preterano omiljeni, ovo je vrlo lepo, korektno, pitko, i generalno se sluša sa osmehom.

https://ghost.bandcamp.com/album/phantomime

Često smaram kako ne volim skoro ništa što Napalm Records izdaje, a evo skoro svake nedelje u poslednje vreme naleti nešto što mi se dopada. U konkretnom slučaju, Midnight Lightning, drugi album austrijskih Roadwolf. Mislim, ovo je pošten, glasan, cheesy i zarazan heavy metal kao teleportovan iz osamdesetih sa jednom nogom u šutki a drugom kojom pogleduje ka Top 40 listama. Ne znam je li ova metafora nepodnošljivo nespretna jer ipak, kako se to nogama pogleduje, ali Roadwolf su snimili album himničnog a žestokog heavy metala za kakav uvek imam vremena, pa mu i vi posvetite malo pažnje:

https://roadwolf.bandcamp.com/album/midnight-lightning
https://www.youtube.com/watch?v=y5GCXiRGUb4&list=OLAK5uy_lT7fbJv1uuJrUGgp7lFyAjLB4-LCTWTA8

Oh, bizarno je kad pomislim da Def Leppard ne samo i dalje postoje – osnovani su još 1977. godine – nego i da je ekipa bivših šefildskih fizičkih radnika upravo snimila album sa britanskom Kraljevskom filharmonijom, Drastic Symphonies. I slatko je, naravno. Mislim, ja sam Def Leppard prestao da slušam još polovinom osamdesetih, kada su postali suviše, jelte komercijalni za već namrgođenog tween Mehmeta, ali jeste simpatično čuti neke njihove stare pesme u simfonijskim aranžmanima. Mislim, Pour Some Sugar On me, urađena bez udaraljki? GET OUTTA HERE! Mislim, kako to uopšte funkcioniše? Zapravo dosta dobro i ako volite Def Leppard, ovo je skoro sat i po raskošne heavy-pop-rock muzike sa simfonijskim ambicijama, pa poslušajte:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kALXlAVkfN67c3jP7-QpxsSUToJfU3yYg

Huh, Alcatrazz imaju novi album a na njemu i dalje nema Grahama Bonneta. 2023. godina je puna iznenađenja. Doduše, razlaz između legendarnog pevača iz engleske provincije i benda koji je sam osnovao 1983. godine se desio još pre tri sezone, mada je Bonnet tvrdio da on i dalje predstavlja bend i da će uskoro najaviti novu postavu. Naravno, njegove bivše kolege su u međuvremenu regrutovale novog pevača, Doogiea Whitea i novi album, Take No Prisoners je već drugi sa ovom postavom. I mada je zaista bizarno kako se sve to desilo, Take No Prisoners je dobra ploča klasičnog heavy zvuka. Mislim, vrlo staromodna i, da nije modernije produkcije mnoge od ovih pesama bi zvučale kao da su ispale iz 1983. godine, ali da se razumemo, ne u lošem smislu. Prosto, Little Viper ili Don't Get Mad...Get Even (u kolaboraciji sa Gilrschool) su u svakom pogledu klasični hard 'n' heavy stomperi uz kakve svaka generacija može da uživa a album je sa korektnih 47 minuta trajanja pun vrlo solidnih pesama i odlične svirke. White je sa svoje 63 godine dobrih dvanaest leta mlađi od Bonneta, i očigledno nema problem da ga menja u više bendova (Rainnbow, razni projekti Michaela Schenkera...) pa i ovde zvuči izvrsno, i, generalno ako ste ikada voleli Alcatrazz ili, jelte, Rainbow, Praying mantis i tako te bendove, ovaj će vam se album dopasti:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nuSSOHzNNgl999P-jfOAQvpMbDBactUc0

Stara škola je u kući i sa novim albumom komboa Sweet & Lynch. George Lynch iz Dokken i Lynch Mob, i Michael Sweet iz Stryper sa svojim trećim zajedničkim albumom, Heart & Sacrifice nude TAČNO ono što očekujete i ovo je himničan, Top-40-ready heavy metal koji svejedno isporučuje propisanu i propisnu količinu dobrih rifova i znojave energije. Sweetovi vokali su i dalje neodoljivo moćni i ubedljivi a pesme su ugodno raznovrsne i zagrejaće srce svakom ko voli ovaj tip metala. Meni je prijalo:

https://www.youtube.com/watch?v=5lRKHGXvgMA&list=OLAK5uy_lXj_ryVWOPscxwz09AklDc13XIu8MDYe0

Losanđeleski Wings of Steel zvuče kao ispali iz osamdesetih na svom debi albumu, Gates of Twilight. I to na najbolji moguć način ispali. Ovo je, ako smem da se tako izrazim, ,,pravi" heavy metal sa epskim rifčinama, visokim, melodičnim vokalima i čvrstim, nabijačkim ritmovima. Rezultanta toga je album koji ima tribalnu energiju izmešanu sa neoklasičarskim melodijama, pa onda malo bluza, pa himnične horske refrene, i sve je kao da ste destilisali Iron Maiden, Crimson Glory, Queensryche, W.A.S.P. i slične kolege, stavili ih u šejker i ispili na eks. Pritom, album je raznovrstan a prepun prefinjenog ROKANJA i prosto ne kapiram kako ovako mladi ljudi sviraju (i pevaju) ovako zrelo. Opakost:

https://officialwingsofsteel.bandcamp.com/album/gates-of-twilight

Dobri su i norveški Magick Touch na novom, četvrtom albumu Cakes & Coffins. Njihov melodični, energični heavy metal/ hard rock lišen najvećeg dela staromodne cheesy epike je na ovom albumu oprljen sa malo okultnog metal senzibiliteta i to fino zvuči. Magick Touch imaju i rif, i gruv ali i melodiju koja će ih učiniti prijemčivim i za nemetalnu publiku pa je ovo fin spoj dva sveta:

https://magicktouch.bandcamp.com/album/cakes-coffins

Njemački Mystic Prophecy su u ovom veku snimili već dvanaest albuma, što je impresivno samo po sebi. Najnoviji, Hellriot je oda heavy metalu kao, jelte, umetničkoj formi (naslovna pesma strastveno pominje neke ključne metal albume iz osamdesetih) i može se i ovde govoriti o staromodnim pesamama spakovanim u savremenu produkciju. Ne znam kako na ovo reaguje mlad slušalac ali meni  to što rade Mystic Prophecu prosto draška sve moguće nostalgične nerve koje imam i njihov cheesy, raskošni heavy metal je umiljat, prijatan i pogodan za celodnevnu konzumaciju:

https://www.youtube.com/watch?v=nRXpI1ehgeU&list=OLAK5uy_kDaHMLiVRYT7QhWRomyZjTPNQoYVRiIHI

Clearly, ovo je bila nedelja velikih povrataka jer, evo, čikaški Yakuza imaju novi album posle više od decenije nemanja novih albuma. I Sutra, kako se album zove, nastavlja tamo gde su Bruce i ekipa stali 2012. godine. Dobro, nije baš sve isto, fenomenalni gruv ovog benda koji je svirao post-metal pre nego što je taj termin uopšte bio široko korišćen je sa ovim albumom zapravo nešto bliži progresivi kakvu smo voleli kod ranih Mastodon, a jazz elementi su deakcentovani, mada ne i sasvim izbačeni. No, Yakuza ovde i dalje pišu izvrsne pesme koje imaju neumoljivu tenziju i uspevaju da promenama metrike i dinamike u slušaocu proizvedu snažan, pozitivan nemir. Ne propustiti:

https://yazkua.bandcamp.com/album/sutra

Album nedelje? Oh, pa možda i album GODINE! Shit just got real, sestre i posestrime moje. Koliko prošle nedelje (a i danas nešto ranije) sam pominjao Khanate kao prototip hermetičnog, mrvećeg doom metala kakav malo ko danas uopšte sme da pokuša da dostigne a onda, plop, ove nedelje – evo nam četvrtog albuma ove supergrupe. Solidnih četrnaest godina posle poslednje dugosvirajuće ploče i sa MASOM projekata koje su članovi radili u međuvremenu i i dalje ih rade, Khanate se vraća sa tri pesme od kojih je samo jedna kraća od dvadeset minuta, ali vrlo malo kraća. Ako je Khanate počeo kao stukturiraniji odgovor na amorfni gitarski doom metal Sunn0))), danas, kada su Sunn0))) institucija, Khanate je otišao još dalje u širinu i dubinu pa album To Be Cruel donosi njihovu najsporiju, verovatno najmučniju ali istovremeno i najneposredniju, najmanje stilizovanu muziku. Hoću da kažem, Khanate na prvi pogled zvuče kao da muzičari ne moraju ništa da znaju i da pesme nastaju praktično slučajnim udarima u instrumente ali naravno da ovo nije tačno i ove dvadesetominutne kompozicije su KOMPOZICIJE u pravom smislu te reči sa dinamikom i krešendima i dramom kojoj malo ko ne samo u svetu metala ume da parira. Originalna postava ovog benda i dalje ima izuzetnu hemiju a muzika iako mučna, teška, spora, na momente gotovo neljudski hermetična, zapravo ne zvuči ni malo teatralno. Dubinovo vrištanje (i recitovanje) nikada nije zvučalo iskrenije, neposrednije, i ako je nekada on zvučao kao da glumi, sada zvuči kao da je ovo ON i da nema ničeg drugog u njemu. O'Malley, Wyskida i Plotkin su sa svoje strane potpuno uklonili svoj ego iz muzike i međuigra gitara, bubnjeva, činela, fidbeka i sintisajzera zvuči kao da dolazi sa mesta iza i izvan ljudskog. U koje je strašno gledati ali je nemoguće odvratiti pogled. Remek delo teškog metala.

https://khanate.bandcamp.com/album/to-be-cruel

[Meho Krljic]

Protekla nedelja je, nažalost bila obeležena smrću. Dobro, i Vučićevim proseravanjem, ali uglavnom odlascima nekih ljudi koje ne možemo zameniti (a njega, jelte, možemo i hoćemo, božezdravlje). Umro je bivši bubnjar Metal Church, Kirk Arrington, a onda i Tina Turner. Koja, jelte, nikada nije svirala metal, ali nikada nisam upoznao metlaca koji je za nju smatrao da je išta drugo do apsolutna kraljica i vladarka muzike generalno. Njena strast, sirovost i, jelte, autentičnost, čak i tokom najulickanije '80s pop faze ssu bili posto neprevaziđeni, i njen odlazak je prosto – osiromašenje čitave planete. Na kraju je u Četvrtak umro i jedan moj kolega, jedva tri godine stariji od mene, na radnom mestu, sagnuvši se da podigne nešto sa zemlje. Na mestu. Smrću se ne treba opsedati ali treba biti svestan koliko smo joj svi mi čvrsto obećani. Mislite o tome dok slušate ovonedeljni izbor najfinijeg metala.


Blek metal kao starter uvek dobro dođe da podseti na neminovnost smrti. Naziv debi albuma, Frostbiten Helvete im je na kombinaciji Engleskog i Švedskog a bend, Orrosta je iz Rusije. Tako znamo da su hardkor. Oh, a imaju i bubnjarku što neviđeno cenim. Orrosta sviraju blek metal koji je dosta sirov ali melodičan, dakle, ne uklapa se u one najtipičnije trendove u današnjem blek metalu ali ima izrazito slovensku/ rusku dimenziju u svojoj estetici. Produkcijski je ovo dosta jeftino i bend zvuči maltene kao da svira u sobi ali ta intimnost nekako prija na ovom albumu, sa tim uzdržanim pevanjem i klavijaturama koje proziru između gitara i bubnjeva. Old school, nostalgično i dopadljivo a plaćate po želji:

https://orrosta.bandcamp.com/album/frostbitten-helvete

Nije baš da mi se oči obasjaju strašću  kad mi nude melodični black-death metal, ali njemački bend Craving je posebna priča. Njihov četvrti album, Call of the Sirens ne samo da uspeva da bude pun teatra i razmetljivo dobre svirke, nego je sve to još i u službi dobro napisanih tema koje pritom često imaju folklornu osnovu. Blek metal ponekad najbolje radi kada je naprosto PRETERANO ekspresivan a Craving su baš to i po tempu i po virtuoznosti i po melodičnosti. Zabava:

https://cravingofficial.bandcamp.com/album/call-of-the-sirens

Egipatski Bovem na svom novom EP-ju, Ominous Dawn navode da su tri od pet članova postave koja ga je snimila sada ,,bivši članovi". Ne deluje naročito optimistički ali makar muzika na ovom izdanju zvuči fino. Ovo je blackened death metal sa dosta melodije ali i dosta rifa, u jednoj lepoj kombinaciji mošerskog gruva, brze svirke i prijatnog soliranja. Bovem koriste severnoafričke/ bliskoistočne harmonije i teme da malo začine svoj korektni metal i to mu daje prijatan identitet i karakter (Edit: cvrc, izlazak albuma je pomeren za petnaesti jun a pesme se sad ne mogu čuti na stranici na Bandcampu, no ostavljam tekst pa kad jednom na njega naletite u budućnosti, izdanje će biti onlajn):

https://bovemegypt.bandcamp.com/album/ominous-dawn

Turci Ave Sanguine zvuče prilično old school na svom debi EP-ju  By Clandestine Will. Melodična a sirova, jednostavna a opet epska po zahvatu, njihova muzika je očigledno nastajala na skandinavskim predlošcima iz devedesetih, sa priličnom količinom Emperora i Darkthronea koje možete čuti u ovih pet pesama. A što meni, naravno, prija. Ave Sanguine su neposredni, žestoki i iskreni, donoseći malo nostalgične energije u ovo tmurno doba:

https://avesanguine.bandcamp.com/album/by-clandestine-will

Finci Ondfødt razbijaju pa za boga ne znaju na novom albumu, Det österbottniska mörkret. Inače, možda primećujete da je i naziv benda i albuma na Norveškom pa je i muzika bliža norveškim nego finskim uzorima, sa izraženom oštrinom i agresivnošću i odsustvom melanholične dimenzije u zvuku. Ondfødt biju energično, brzo i nemilosrdno u deset dobro napisanih, lepo produciranih, ekonomičnih pesama surovog blek metala. Odličan četvrti album:

https://ondfodtblacklion.bandcamp.com/album/det-sterbottniska-m-rkret

I u nastavku priče o Fincima koji razbijaju i ne žale, Sarvekas imaju debi album, Woven Dark Paths. Ovaj duo sa krajnjeg juga Finske u svojoj muzici ima i dosta elemenata švedskog blek metala pored klasičnije finske estetike i kombinacija je ovde vrlo uspela. Album je nabijen svim vrstama energije i vozi se brzo i vratolomno i pored ambicioznijih aranžmana, a Sarvekas dosta srećno povezuju old school prangijanje sa danas modernijim, melodičnijim elementima. Sve to na gomili zvuči moćno, autentično, epski. Ne propustiti, jebem mu:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/woven-dark-paths

U trilingu finskih asova, Essedum imaju debi album, Pyre i ovo je odličan spoj klasičnije finskog black metala i malo mošerskog death metala. Bend je maštovit i pravi epske, evokativne pesme a koje uz svu melodiju i pogledavanja u simfonijskom smeru, pošteno i glasno trpaju.

https://essedum.bandcamp.com/album/pyre

Onda nam stiže i malo više simfonijski blek metal iz Alabame. Blood Stained Dusk su snimili tri albuma ali je poslednji bio pre petnaest godina. Dead Lights Beckon Me je atraktivni novi EP kojim se vraćaju, nudeći četiri dugačke, veoma ambiciozno napisane i aranžirane pesme sve u epskoj atmosferi, orkestracijama i moći:

https://bloodstainedduskblacklion.bandcamp.com/album/dead-lights-beckon-me

Consortium In Diaboli je split album dva američka blek metal benda. Sôlt su iz Ilinoisa i meni nešto manje zanimljivi jer je njihova strana posvećena melodičnijem, modernom blek metalu koji je vrlo korektan ali mene ne doje preterano te njihove, jelte harmonije i emocije. No, Sôlt su svakako preporuka ako volite takav zvuk. Obsidian Shrine su, pak dva bradata lika iz Kentakija (originalno iz Tenesija?) što prave blasfemični, satanistički blek metal usred Bible Belta, i odlično im ide. Njihove tri pesme su moćne, energične, prilično old school u svom nastupu, a da ne pričamo o nekom direktnom imitiranju norveških i drugih klasičnih uzora. Obsidian Shrine odlično krljaju i pišu dobar materijal a produkcija je takođe sasvim korektna i ovo mi se prilično dopalo:

https://obsidianshrine.bandcamp.com/album/consortium-in-diaboli

Internacionalni Legacy of Satan (mada sa poreklom iz Rusije) sebe vodi kao black metal ekipu mada novi EP, Carnivora zapravo najviše zvuči kao blackened deathcore. Ali nije loše, pogotovo što su ovo četiri verzije iste pesme, sa orkestrom i bez. Epski je a plaćate koliko želite

https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/carnivora

Hrvatski Prognan su izdali  Sve Je Tiho Na Isto​č​nom Frontu a koji nije stvarno novi album već kombinacija starih stvari ponovo snimljenih i nekoliko novih pesama. Meni se dopao njihov debi ranije ove godine a ovaj novi materijal donosi još vrlo solidnog melodičnog blek metala sa tekstovima na našem jeziku i generalno teškom, svečanom atmosferom. Lepo:

https://prognanband.bandcamp.com/album/sve-je-tiho-na-isto-nom-frontu

Norvežani Nattverd za šest godina izbacili su četiri albuma, a najnoviji, I helvetes forakt (koji pominje pakao i prezir u naslovu) čvrsto stoji na liniji antihrišćanstva. No, muzika je suptilna, višeslojna, puna atmosfere pa čak i nežnih melodija na akustičnoj gitari. Nattverd ne zanima nekakva jednostavna vizija nihilističkog raskidanja sa hrišćanstvom već teatralno, bogato kreiranje muzičke predstave koja je epska po svakom kriterijumu. Ako volite takav blek metal, ovde itekako ima šta da se čuje:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/i-helvetes-forakt

Blackward je brazilski jednočlani projekat čiji prvi EP, Birth Of A New Horror meša primitivni 1st wave black metal sa D-beat pankom. No, ovo ni zvučno nije onako sirovo kako biste možda očekivali, a ni pesme nisu bez bar malo šmeka, atmosfere, teatra. Jedini član i autor sve muzike, KL je ovde našao pravu meru jednostavnosti i karaktera. Fino andergraund izdanje:

https://egregoradversarial.bandcamp.com/album/birth-of-a-new-horror

Nemački Burnt Offering kažu za sebe da sviraju ,,ekskluzivno arhaični blek metal" i, hajde, valjda oni znaju. Glavni uticaj im je STARA (naglasak opet njihov) urkajinska blek metal scena, a to je i logično jer su dva člana Ukrajinci. Drugi album, П​о​л​я​р​н​а З​о​р​я (Polaris) ima svega četiri pesme ali su one vrlo dugačke i, OK, sad, ima tu i delova koji malo šlajfuju za moj ukus. No bend ima dosta energije, zvuk je ugodno sirov a kad se dohvate dobre narodnjačke melodije, to sve baš lepo zazvuči:

https://burntofferingnp.bandcamp.com/album/polaris

Cloak iz Atlante nisu nužno bend baš za mene, ali njihov treći album, Black Flame Eternal svakako zvuči solidno. Kombinacija blek metala, blekend rokenrola i prstohvata gotike ovde meni zapravo zvuči dosta elegantno i pesme su dobro napisane, sa povremeno vrlo lepim momentima a i sa zanimljivim skretanjima u melodičniji izraz. Produkcija prebombastična za moj ukus, ali album ima svoj šmek:

https://cloakatlanta.bandcamp.com/album/black-flame-eternal

Feast of the Witch je simpatični jednočlani blek metal projekat iz Irske čiji prvi EP, Under a Sinister Moon vozi vrlo solidan, melodičan ali oštar i napadački zvuk. Inspirisan, reklo bi se, okultizmom i crnom magijom, jedni član ovog projekta, Azaketh pravi pesme pune zloslutnih rifova i krljačkog tempa, ubacujući gde treaba i koliko treba i malo epskije, atmosferičnije sintisajzerske izmaglice. No, u celini muzika je agresivna i brza a produkcija iako kućna, zapravo vrlo solidna. Prijatno:

https://feastofthewitch.bandcamp.com/album/under-a-sinister-moon

Jednočlani Kostnatění iz Mineapolisa, odnosno njegov jedini član D.L. opisuje svoju muziku kao ,,Manic, raving and death-obsessed extreme metal" i to je fer deskripcija za drugi album, Úpal (sunčanica, na Češkom, nema na čemu) koji spaja manični, oštri blek metal i slovenske folk motive. Sve je to dosta avangardno napisano i aranžirano, sa zvukom koji je daleko manje ekstreman i daleko dinamičniji od blek metal proseka, a živi bubnjar, Andrew Lee dodat u postavu za album daje presudan element dinamike samoj izvedbi. D.L. piše dobre, zanimljive pesme koje avangardni, eksperimentalni napor lepo temperiraju tim emotivnijim, folki temama pa se ovo mora prelsušati:

https://kostnateni.bandcamp.com/album/pal

Norvežani :BOLVERK: se na Metal Archivesu vode kao ,,black/ extreme" bend mada u njihovom blek metalu nema mnogo ekstremnog. Novi album, drugi po redu za ovaj sastav iz Sarpsborga, zove se Svarte sekunder i na njemu je ekstremno samo to da bend voli malo duža trajanja pesama. Ali one su tako dobro napisane, mešajući black metal osnovu sa death metal gruvom, ali i melodičnijim, atmosferičnijim, rokerskim elementima da je album pravi užitak za slušanje. Pritom, iako je mastering glasan, bend je makar lepo miskovao ovu ploču i prominentna (i vrlo maštovita) bas gitara u zvučnoj slici jako oplemenjuje muziku. Izuzetno prijatna, kreativna a pržačka ploča norveškog metala:

https://www.youtube.com/watch?v=shKvz0Kme9c&list=OLAK5uy_n8-vVKMMgLFdnx4CJrbhm6Fn7QzrMkUNk

I ja sam se malo trgao kada sam shvatio da je od prošlog albuma Immortal prošlo već pet godina. No, shvatio sam da je to zato što smo imali čak dva Abbathova albuma u međuvremenu i, pa, kad sad slušam novi Immortal, War Against All čini mi se da je fer reći da je posle prljavog, ružnog, vrlo javnog raskida, Abbath poneo većinu dobrih pesama sa sobom kada je otišao. Nije da ovde nema momenata koji mi se dopadaju – Thunders of Darkness je dopadljiva trešagija – ali Harald Nævdal, aka Demonaz, sada i zvanično jedini član benda (Ice Dale iz Enslaved i Kevin Kvåle iz Gaahls Wyrd figurišu u ulogama sešn muzičara) je najviše u stanju da imitira zvuk i senzibilitet koje volimo, ali ne i da sam napiše neke pamtljive pesme. Nije to, dakle, ni produkcijski ni svirački loše, album je prijatan, ako hoćete, ali mu izrazito fali inspiracije i pesme se često svedu na okretanje vrlo izlizanih 2nd Wave fora. Tanka je, pokazuje se, linija između autentičnog sviranja žanra po kome vas poznaju i proste reciklaže, i Demonaz je, eh, sa pogrešne strane.

https://immortal.bandcamp.com/album/war-against-all


Hajdemo na stoner rok, psihodeliju, hard rok, dezert rok, sludge metal i doom metal. Formula 400 su iz San Dijega a njihov drugi album, Divination, nudi fin, rifaški stoner rok/ metal. Sve je to vrlo standardna ponuda nabijačkih bubnjeva, zavijajućih vokala, melodičnih a heavy gitara, nešto jelte, ko što Metalika sada radi, ali naravno, sa osobenom svežinom i generalno visokim nivoom kvaliteta. Hitoidno, udarački, zabavno:

https://formula400.bandcamp.com/album/divination-5

Cactus Cathedral iz Sirakuze u Njujorku valjaju lagan, nepretenciozni rokenrol gruv na albumu Suspending All Belief, podsećajući da stoner rok ne mora da bude zauvek ušančen u težini, masivnosti i sporosti. Suspending All Belief je svakako stonerska ploča sa finim utemeljenjem u bluzu, ali je zvuk na njoj lagan, lepršav a svirka razgirana, gruverska, plesna. Solidnih deset poesama i jeftina a časna produkcija po ceni koji sami odredite – sasvim kul ponuda:

https://cactuscathedral.bandcamp.com/album/suspending-all-belief

Teksašani Beholder sa svojim novim EP-je nazvanim Grackles ispraćaju gitaristu na večni počinak jer je on preminuo u Oktobru prošle godine. Njegova se svirka ovde i dalje može čuti u četiri pesme prijatnog, gruverskog, bluzerskog i nenametljivo psihodeličnog stoner roka. Ovo ima finu meru južnjačkog gruva u svojoj srži, melodično je i producirano toplo i dinamično pa ima moje preporuke:

https://beholdertx.bandcamp.com/album/grackles-ep

Njemački projekat Kosmik Sun, sastavljen od članova Crypt Witch, Coven Spell i Devil Leaf ima debi album, Medium Interstellar i ovo je prilično jednostavan, low-stakes što se kaže, drone-doom metal. Pesme su naslovljene samo rimskim brojevima (i traju) a muzika je jednako nezainteresovana da predstavlja išta konkretno i samo nudi spori, psihodelični, teški, teksturirani gruv i melodiju da vas hipnotišu i uspavaju. Da se razumemo, ovo nije puki dron, i gitare definitivno imaju teme i melodije, ali pesme sasvim programski nemaju mnogo nekakve dinamike i smišljene su da deluju kao da traju večno. Prijatno je to, moram da kažem i postiže taj cilj davanja slušaocu utiska bestelesnosti, razdvojenosti od materijalnog, plutanja u beskraju:

https://kosmiksun.bandcamp.com/album/medium-interstellar

Kostarikanski Age of The Wolf već znamo a njihov drugi album, A Pilgrimage to Nowhere, dolazeći četiri godine nakon prvog ne nudi samo moćan faz i urlanje, već i dosta tiše, melodičnije, pa i meditativnije svirke. U principu, deskripcija benda, da je u pitanju ,,Fuzz Worshiping Doom" stoji črvsto kano klisurina ali ovde su vizija i spektar zvuka prošireni a mada produkcija nije sad nešto skupa, album ima finu dubinu i prijatan je za slušanje:

https://ageofthewolf.bandcamp.com/album/a-pilgrimage-to-nowhere

Vermilion Whiskey su iz Luizijane i naravno da je njihov fazirani rokenrol zaprljan sa mnogo southern groove šmeka. Album Crimson & Stone je vrlo klasična, vrlo čak predvidiva ploča modernog hard rok zvuka, sva u gruvu i južnjačkim zavijanjima, dobro producirana i stručno odsvirana. Ali, mislim, njena predvidivost nije ni malo problematična ako volite ovakvu muziku koja se nalazi negde između klasičnog barskog roka i proto grandža.Hoću reći, ovo je vrlo dobro:

https://youtu.be/k9WvAg6Vf3U

Dosta smo čekali novi album sardinijskih Loose Sutures, ali sad kad je tu, Sado Sex for Dummies, sav u aluzijama na perverziju i, jelte, alternativne stilove, hm, života, nudi izuzetno prijatnih 35 minuta faza i gruva. Electric Valley Records, takođe sa Sardinije je izdao i prošle albume ove ekipe i njihova saradnja danas deluje najprirodnije na svetu, jer Loose Sutures na neki način i definišu zvuk ove etikete, nudeći isfazirani, psihodelični rok jakog gruva, a opet garažnog senzibiliteta. Ovde nema prenaglašavanja težine tipičnog za stoner rock niti meditativnih usporavnja tipičnih za psihodeliju, već je sve ekonomično, lako, organski. I zabavno, da. Ne propustite:

https://loosesutures.bandcamp.com/album/sado-sex-for-dummies-3
https://evrecords.bandcamp.com/album/loose-sutures-sado-sex-for-dummies

Kome ponestane težine nek se obrati na adresu benda Rifft iz Tenesija. Prvo izdanje posle šest godina pauze za ovu ekipu je EP Dead World Wanderer i mada ovde ima i mirnijih delova, prozračnijih melodija i atmosfera koje podsete i na post-rockerske meditacije, u prvom planu je teški, masivni gruv i rif. Fina je to kombinacija uz lepo napisane pesme i da je bend samo malo manje gazio po kompresiji u masteringu, sve bi zvučalo idealno. Ali i ovako je dobro:

https://rifft.bandcamp.com/album/dead-world-wanderer

OK, ali zato su tu njemački Giants Dwarfs And Black Holes sa novim albumom, In A Sandbox Full Of Suns. Ako stavim na stranu da množina od ,,dwarf" u savremenom Engleskom nije ,,dwarfs" a što bi Nemci jebeno morali da znaju, čitali su valjda Tolkina (koji je, ruku na srce i popularisao ,,dwarves" iako je ,,dwarfs" do tada bio preovlađujuća forma), ovde nema šta da se zameri. Ovo je teški ali suptilni rok sa puno lepog, soul gruva i odličnom pevačicom. Pesme su dugačke i na funkcionalan način spajaju bleksabatovske rifove i taj nešto više soul senzibilitet kompozicija i pevanja.  Nikako najHEAVY ploča koju ćete čuti ove nedelje ali je lepa:

https://giantsdwarfsandblackholes.bandcamp.com/album/in-a-sandbox-full-of-suns

Australijski Oceanlord sviraju doom metal koji je negde između, kako i njihov izdavač, izuzetni Magnetic Eye Records ističe, švedske, američke i britanske škole dooma. Iako inspirisani Lavkraftom, Oceanlord na svom debi albumu, Kingdom Cold zvuče iznenađujuće komunikativno, nudeći muziku koja je istovremeno relaksirana i preteća. Opušten tempo, mnogo atmosfere, prijatno, melodično pevanje, ovo je ploča čije mračne dimenzije nisu na površini pa otud i dodatni podsticaj za ponovljena slušanja:

https://oceanlord.bandcamp.com/album/kingdom-cold

Melodičan, hermetičan, jako tužan doom metal donose ponovo Mournful Congregation iz Australije. Ovaj projekat koji radi već tri decenije je prošle godine imao zapažen EP The Exuviae of Gods - Part I i sad asmo dobili logičan nastavak i zaključak ove sage, The Exuviae of Gods - Part II. Je li dobro? Odlično je. Ovaj bend snima za Osmose Productions i 20 Buck Spin i znate da će njihov doom metal uvek biti moćan.  Pesme su dugačke, melodije depresivno tužne, osećaj uzvišenosti neporeciv. Pedeset minuta muzike sa samo tri pesme deluje kao pretnja, ali ovde zbilja ima dovoljno varijacije da vas vozi dugo, lepo i hipnotično. Ne propustiti:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/the-exuviae-of-gods-part-ii

Za manje hermetičan, spontaniji doom ugođaj tu su Njujorčani Inherus čiji album Beholden vrlo lepo i organski spaja psihodelične meditacije, doom sporost, post metal progresivu pa i malo black metal atmosfera. Ovo je ploča sa šest BAŠ DUGAČKIH pesama ali se nigde ne oseća sad nekakvo forsiranje dužine i trajanja i Inherus uspevaju da izbegnu glumatanje i pretencioznost. Ta heavy psych komponenta njihove muzike naprosto čini pesme prirodno ekspanzivnim sa spontanim, lepim soliranjem koje gruv nosi napred. Vrlo lepo a izdavač Hypnotic Dirge Records iz Portugalije daje daunloud po ceni koju sami odredite. Pa ne časite a i ne budite cicije:

https://hypnoticdirgerecords.bandcamp.com/album/beholden

What the? Nije li finski Astral Magic izdao novi album pre svega nekoliko nedelja? Mislim, jeste, pisao sam o njemu i penio od oduševljenja. E, pa, Santtu Laakso je bez neke velike pompe izbacio i novi album, Cosmic Energy Flow i ovo je još četrdeset minuta PERFEKTNE, prijateljske plutajuće-u-kosmosu psihodelije. Snimljen prošle godine, ovo je jedan od poslednjih albuma na kome ćete (na prvoj pesmi samo) čuti svirku Nika Turnera, legendarnog pevača/ flautistu/ saksofonistu Hawkwinda iz sedamdesetih i osamdesetih koji ovde odrađuje ležeran saksofonski solo, a koji je, Nik a ne solo, preminuo prošlog Novembra. Naravno, čak i bez Turnera ovo je OBAVEZNA lektira jer je Astral Magic prosto savršen spoj prijatnog gruva, ugodnih gitarskih solaža i najslađih sintisajzerskih tepiha koje ćete čuti ove godine. Superiorno, retrofuturistički, nezaobilazno:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/cosmic-energy-flow
https://youtu.be/BWPzQX07p0w

Ripple Music ove nedelje opušteno sa novim izdanjem u svojoj seriji split albuma naslovljenoj Turned to Stone. Turned To Stone Chapter 8: The Wake donosi po tri pesme dva stoner/ desert rock benda sa juga SAD. High Desert Queen su iz Teksasa i njihova muzika je melodična, pa čak i melanholična na momente – Drift into the Sun je praktično power balada – i dopašće se svakome ko voli da mu ukusno fazirani desert rock ima i malo grunge melodije. Blue Heron su iz Nju Meksika, baš iz Albukerkija, i meni se njihov prošlogodišnji debi album veoma dopao. Ovde njihove tri pesme zvuče sjajno, nudeći kvalitetan fazirani gruv i melodičnu psihodeliju, sve u fino produciranim, korektnim aranžmanima. Lepa ploča uz koju se časno može tripovati i na određeno vreme ostaviti iza sebe ova dolina suza:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-8-the-wake

Izlazak novog izdanja sjajnog indonežanskog projekta Mud Spencer je razuman razlog za slavlje. Kliwon je zanimljiva ploča, sa svega četiri pesme, što me je prvo navelo da pomislim da je u pitanju EP, ali kada sam video trajanje (skoro pedeset minuta) odlučio sam da je album, sve dok nisam čuo pesme i shvatio da je ovde omiljeni stoner lik sa Zapadne Jave radio u izrazito eksperimentalnom modusu. Recimo, najkraća stvar, Dead On The Heavy Funk sa svojih pet i po minuta trajanja je vrhunski psihodelični surf rock sa paklenim gruvom i savršenim poigravanjem gitara i efekata iznad njega. Pesma koja izdanje otvara, devetominutna Suzzanna je avangardni zvučni kolaž koji se pretapa u opušteni ali i dalje izrazito psihodelični stoner-jam i to ima izuzetno uspelu narativnu crtu sa gitarama koje rade MNOGO više od onog na šta nas je Mud Spencer navikao na prethodnim izdanjima. Hoću da kažem, i prethodne njegove radove sam voleo ali Kliwon je kvantni skok u najzanimljiviju moguću stranu i sa dve ostale pesme a koje su veoma dugački, izvanredno atmosferični psihodelični džemovi kvalifikuje se za jednu od najboljih heavy psych ploča koje sam čuo ove godine. Ne propustiti ni po koju cenu:

https://mudspencer.bandcamp.com/album/kliwon

Idemo dalje na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Pa nek ide život. Kineski blackened speed asovi Demonslaught 666 imaju novi EP sa dve pesme (a što oni nazivaju ,,single album", valjda najavljujući novi album) i tu nema greške. Witchstorm / Morbid Vendetta je kovitlac oštrih gitara, vrištanja, brze, nervozne svirke ali i dobrih rifova i disciplinovanog aranžiranja i ma koliko da se ovde preteruje u formi, Demonslaught 666 paze da im pesme ostanu suštinski zabavne. Užitak:

https://demonslaught666.bandcamp.com/album/witchstorm-morbid-vendetta

Filipinski black thrasheri Paganfire sviraju još od kraja prošlog veka i imaju masu izdanja a najnovije među njima je EP sa dve pesme, To Hunt, to Kill, to Devour. I to su dve pesme koje kidaju. Podugačke, takođe i Paganfire uprkos razbarušenom imidžu i nervoznoj energiji zapravo pišu dosta ambiciozne aranžmane. No, izvorni black-thrash rushdown je ovde svakako prisutan u punoj meri pa old school publika ima da uživa za sve pare:

https://paganfire-ph.bandcamp.com/album/to-hunt-to-kill-to-devour

Bloody Nightmare su iz Kolumbije i njihov drugi album, Pillars of Chaos nudi nekomplikovan ali ne i zanatski siromašan spid metal. Ovo je naprosto koncepcijski čista muzika, sastavljena od šmekerskih rifova, brzog tempa i visokog, melodičnog pevanja i u njoj nema nekakvih eksperimenata sa formom i žanrom. Bloody Nightmare vole melodični speed metal i kalsični heavy/ NWOBHM zvuk pa se to sve kod njih lepo čuje, a pesme su dobro napisane da spoje moćnu energiju, brzinu i razrađenije gitarske teme u skladnu celinu. Vrlo pitko, vrlo zabavno:

https://fighter-records.bandcamp.com/album/pillars-of-chaos

Spidčina je, prirodno, na programu i kod njemačkih Speedwhore. Ovo izdaje Dying Victims, a drugi album benda, Visions of a Parallel World nudi i zvučno i koncepcijski staromodan, vrlo prijatan speed metal. Ovde, naravno, ima i sirovog šibanja, ali i melodija, vokali su kao iz proverbijalne ludnice, a produkcija garažna, no sve to na gomili zvuči autentično, moćno i zabavno.

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/visions-of-a-parallel-world

Dying Victims imaju i još jedan album moćnog spid metala ove nedelje. Violent Sin su iz Belgije i Serpent's Call je superiorno varvarska ploča napaljenih, prljavih falseta, pankerskih rifčina, raspojasanih solaža i najboljeg produkcijskog rada koji ste mogli dobiti u 1983. godini. Da se ja pitam ovo bi se izučavalo na muzičkim akademijama jer Violent Sin skidaju ne samo zvuk i ikonografiju stare četrdeset godina nego u svemu tome zvuče potpuno autentično i AGRESIVNO ubedljivo. Ovo je jedan od najboljih speed metal albuma koje sam čuo ove godine a nije da ih nije bilo, sa jednim mladalačkim, klinačkim ali ne i fatalno infantilnim smislom za humor i nekim od najjačih rifova koji su stavljeni na traku u poslednje vreme:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/serpent-s-call

Spid metal blok za danas zatvaraju Šveđani Under Attack koji su možda i najmelodičniji i najmekši u aktuelnoj ponudi. Njihov debi album Fury of the Thunder God uprkos naprženom imenu zapravo je negde između sirovijeg heavy metala sa okultnim i epskim elementima i speed metala. Ali da ne bude zabune, vrlo je lep. Ovo je intenzivno old school ploča i po zvuku i po svirci ali ko voli – uživaće. Under Attack zvuče patinirano i staromodno u najboljem smislu, a pesme im postižu epski ugođaj bez nabudžene produkcije i simfonijskih upadica:

https://underattack666.bandcamp.com/album/fury-of-the-thunder-god

Kanadski neo-trešeri Terrifier zvučle raspoloženo na trećem albumu Trample the Weak, Devour the Dead. Prošlo je šest godina od prethodnog albuma, doduše, pa se tu nakupilo i ideja i energije. Trample the Weak, Devour the Dead je črvsta, zarazna ploča solidnog tempa ali i finih, pamtljivih rifova, vokali Chasea Thibodeaua su odlični, produkcija prilično solidna a kad krenu solaže čovek se baš obraduje. Lep, ubedljiv thrash metal za sladokusce:

https://empirerecords.bandcamp.com/album/terrifier-trample-the-weak-devour-the-dead
https://youtu.be/tqLx0fpJpJw

Sirov, metaliziran hardkor stiže nam iz Malezije ljubaznošću benda Homicide. Nazvan Make Them Suffer njihov prvi EP (posle demo snimka iz 2020. godine) je kombinacija beatdowna i možda malo thrash metala. Simpatično to bude jer su rifovi dobri, pevanje promuklo i brutalno a ritam zakucavački i težak. Ništa specijalno originalno ali ova vrsta muzike ili radi ili ne radi a Homicide rade.

https://homicide2.bandcamp.com/album/make-them-suffer

Tu je onda i Migrant Fury, mošerski, verovatno jednočlani hardkor projekat iz Tampe. Demo 2023 je vrlo solidno produciran za ovako partizansku operaciju a tri pesme na njemu su pokretane besom zbog načina na koji SAD tretira migrante iz Južne Amerike, rasizma, nasilja. Surov, prebijački moshcore je idealan medijum za prenošenje ove poruke a demo se daunloduje po ceni koju sami odredite:

https://migrantfuryhc.bandcamp.com/album/demo-2023

Pa onda dođu Shanked iz Severne Karoline koji sviraju, u principu, metaliziran hardcore dobrog gruva ali su naštimovani toliko nisko da Demo 2023 treba da sluša i death metal publika. Sirovo, spontano, superteško, a nudi se za cenu koju sami odredite – idealno:

https://shankednc.bandcamp.com/album/demo-2023

Damage Control iz Filadelfije traže četiri dolara za samo dve pesme na svom demo snimku '23 Promo, što je mnogo, pogotovo što je prva samo intro. Ali je muzika vrlo prijatan metalizirani hardkor/ moškor/ bitdaun, sa hrskavim gitarama, dobrim gruvom, odličnim pevanjem. Pevačica Danielle je vrlo jak adut benda a to što su potpisana čak tri bubnjara ne može da škodi:

https://damagecontrol2.bandcamp.com/album/23-promo

Kad smo već kod bendova sa pevačicama, Hold Me Tight nije baš ime uz koje biste očekivali tvrd, metaliziran hardkor, ali ova italijanska ekipa upravo to nudi na istoimenom EP-ju. Šest je to kratkih, eksplozivnih pesama negde između metaliziranog hardkora iz osamdesetih (šeta se tu Bad Brains i Agnostic Front mrčandajs) i savremenijih beatdown momenata i kombinacija radi odlično, sa teškim gitarama, jakim bubnjevima i odličnom pevačicom. Prava poslastica, jelte:

https://holdmetightband.bandcamp.com/album/hold-me-tight

Njujorški hardkorovci, Incendiary spajaju old school njujorški zvuk sa modernijim, disonantnm metalkor trikovima i album Change The Way You Think About Pain je kombinacija udaračkih, brutalnih moshcore gestova i razgovetnog, skoro pa melodičnog pevanja. Dobro to leži jedno uz drugo i Incendiary uspevaju da budu agresivni ali ne stereotipni i da njihova muzika ne završi samo kao oda nihilizmu. Vrlo dobro ugođena, napucana produkcija tačno ide uz ovakvu svirku:

https://incendiary.bandcamp.com/album/change-the-way-you-think-about-pain

Njemački Harm/Shelter nisu preterano originalni i njihov zvuk je generalno metalizirani moshcore sa prstohvatom nu metala, no ko to voli, novi EP Banished By Life ima četiri pesme i intro vrlo gruverskog, vrlo plesnog zvuka u dobroj produkciji, sa pevanjem koje je ubedljivo i ne možete ga ignorisati. Mislim, Harm/Shelter pišu VRLO kvalitetne pesme i ovo je savršeno ugođeno za napaljene klince koji cepaju steroide, dižu gvožđe, nose vunene kape i usred leta i smatraju sebe hardkorovcima ,,for life":

https://badbrainrecords.bandcamp.com/album/banished-by-life

Ribbons iz Solt Lejk Sitija svoj krastpank osvežava genijalno vrištećim ženskim vokalom i dosta maštovitim varijacijama na klasičan rif-rad. Eponimni album ima sedam pesama od kojih dve čak i prebace dva minuta i generalno nudi razbijačku svirku napravljenu za šutiranje i haos. Plaća se po izboru:

https://ribbonsknots.bandcamp.com/album/ribbons-s-t

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Još krastkora donose Nooses iz Arizone koji su nešto ekstremniji pa njihov D-beat punk podrazumeva i uletanja u grindcore brzine i vrištanja. EP  A Pearl Wasted on a Swine ima solidnih šest pesama rokanja i pristojnog zvuka. Dobro je:

https://nooses.bandcamp.com/album/a-pearl-wasted-on-a-swine

Goregrind  kao ispao iz 1991. godine donose Poljaci Delayed Ejaculation sa svojim debi albumom, Semen Stuffed Human Brain Soufle. Samo čitanje tog naziva albuma može da potraje duže od slušanja nekih od 22 pesme na njemu, jer je ovo propisan grindcore gde ni jedna kompozicija ne prebacuje dva minuta a većina je ispod minut, sa grgoljavim vokalima i jednostavnim, pankerskm rifovima presvučenim preko D-beat/ blastbeat komboa. Jeftina, andergraund produkcija, ali vrlo funkcionalan paket old school grindcorea koji se ne gubi u fetišima nego krlja. Plaćate koliko hoćete:

https://delayedejaculation.bandcamp.com/album/semen-stuffed-human-brain-souffle

Sully su njujorški metalizirani grindcore projekat gde glavnu reč vodi gitarista Erik Burke a koji je odradio smene u Brutal truth i Nuclear Assault (čak kratko i u Napalm Death, doduše samo uživo) pa se može reći da čovek zna znanje i da smo u sigurnim rukama. I jesmo. The Tony Demo koji je izdao pouzdani Horror Pain Gore Death Productions ima četiri pesme vrlo ugodne grindcore krljačine sa pesmama koje su uglavnom između dva i po i tri minuta i imaju i dosta gruva između maničnih sprinterskih deonica. Dobra produkcija, perfektna svirka, lepi rifovi, pa ko voli taj, jelte, Terrorizer/ Lock Up stil grindcorea ovde ima da se poraduje kao dete kad mu donesu telefon:

https://hpgd.bandcamp.com/album/the-tony-demo

Andaluzijski Serrucho su mi pažnju privukli prvo naslovnom stranom novog EP-ja koja pravi duhovitu aluziju na grafički identitet braće Dalton onako kako su ona prikazivana u stripovima o Taličnom Tomu, zatim logotipom koji uspeva da u sebi ima čitavu testeru, a onda i jebeno dobrom muzikom. Quien es el Zombie Aqui ima pet pesama što su u osnovi grindcore, ali traju i po tri minuta i nemaju problem da u nervoznu, brzu svirku uvaljuju gomilu melodičnih tema i svakojakog gruva. Serrucho sviraju veoma kvalitetno, a stilski zahvati u death metal, melodični death metal, black metal, himnični pank itd. im odlično leže i čine njihove vrlo mišićave, vrlo energične pesme prosto neodoljivim. Ovo je humoristički a ozbiljan, optimistički a destruktivan grindcore, a što je fenomenalna kombinacija. Plus, dobra produkcija ovog izdanja PLUS plaćate koliko hoćete. Mislim, ovo se ne propušta:

https://serrucho.bandcamp.com/album/serrucho-quien-es-el-zombie-aqui-2023

Grindcore remek delo stiže iz Nizozemske sa trećim albumom groningemskih Suffering Quota. Collide je ploča moćnog zvuka, uraganske svirke i savršeno napisanih dvanaest pesama koje u proseku dosežu daj bože dva minuta. Bend svira precizno, udara jako, ali ovo je pre svega savršeno napisano sa pesmama koje imaju dinamiku, krešenda, zanimljive rifove, vremena da stanu, okrenu se, pogledaju vas u oči, pljunu i, jelte, zaurlaju. Esencijalno:

https://sufferingquota.bandcamp.com/album/collide
https://www.youtube.com/watch?v=Ia-p8e07dqo&list=OLAK5uy_lJo598TP-zeNnX211JmDV1IsyqZiyKeik

Berkširski Evil Brain Taste u tekstovima osciluju između komike, VHS horora i ozbiljne socijalne opservacije pa im je tako i muzika između thrash metala, death metala i grindcorea. Ima takvih bendova i često je kod njih rizik da će muzika biti banalna zajebancija jer je bendu važnije da se oni zabavljaju nego da mi pronađemo transcendenciju u njihovom stvaralaštvu, ali Evil Brain Taste kao da nalaze pravu meru između sirove, pankerske zajebancije i promišljenijih kompozicija. Nije da je sad to na nivou inovacije kakvu su Macabre svojevremeno doneli ali drugi album ovog projekta, Number Two – snimljen osam godina posle prvog – lepo curi, ima jednu old school trešersku energiju i nepretencioznu primitivnost a da opet nudi solidnu količinu kvaliteta:

https://evilbraintaste.bandcamp.com/album/number-two

Entuzijasti švedskog death metala imaju ove nedelje da se posluže novim EP-jem veteranskog tandema Rogga Johansson i Håkan Stuvemark. Ova dva čoveka između sebe drže pola švedske death metal scene ali im to očigledno nije dovoljno da se zasite i otud projekat Fractured. Path Of The Rotten, debi izdanje, ima samo dve pesme ali ovo su simpatično epski komadi koji death metal ne shvataju samo kao D-beat pank sa malo dužim pesamama već tu ima malo kompleksnijeg aranžiranja, pa i simfonijskih elemenata. No, težak ritam, moćan vokal, masivan rif su i dalje ključni elementi muzike i kogod da voli švedski old school death metal ovde će utoliti svoju žeđ:

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/path-of-the-rotten

Greybeard su kanadski bend koji spaja melodičniji death metal, atmosferični blek metal, malo progresive i veliku ljubav ka RPG-ovima. To ujedinjenje gikovskih interesovanja je posle nekoliko albuma sada ovaploćeno i na EP-ju  Session 4 - The Citadel a koji je četvrti u nizu studijskih produkata inspirisanih sesijama igranja kampanje Descent into Avernus za popularni Baldur's Gate. Bend se nada da ga Wizards of the Coast neće tužiti jer je ovo očigledno rad iz ljubavi a muzika je prijatan, raznovrsatn metal sa dosta melodije, atmosfere i ženom na bas gitari. Valjano!

https://greybeard-yyc.bandcamp.com/album/session-4-the-citadel

Bečki Void Creation imaju novi album i njihov old school death metal je na Inexorable samo malo osavremenjen uz prstohvat modernih melodeath ideja. No, generalno, ovo je prilično starodmodna, konzervativna formula, pa još spakovana u dosta neprijateljsku produkciju. I mada sve to deluje dosta negativno na papiru, pesme nisu rđave i ovo vredi poslušati:

https://voidcreation.bandcamp.com/album/inexorable

Zato Rusi Cenobite isporučuju baš old school oračinu na svom drugom albumu, Torment Your Flesh and Explore the Limits of Experience. Iako dosledno okrenuti vrlo mračnim temama, ovi ljudi iz Sankt Petersburga zapravo muzički ne pokušavaju da obore nekakve rekorde u ekstremnosti, pa je ovo stamen, čvrst, razgovetan death metal koji će ljubiteljima Autopsy i švedskog zvuka iz devedesetih dati prijatne horor sanjarije. Pesme su dobro napisane, zvuk težak a svirka iskrena pa se ovo ne propušta.

https://cenobitesbox.bandcamp.com/album/torment-your-flesh-and-explore-the-limits-of-experience

Ne znam ni kako bendu padne na pamet da uzme ime Graverape. Ali, eto. Iako zvuče kao Šveđani, sa sve HM2 pedalama, ova dva Amerikanca su, eh, Amerikanci. I album, njihov drugi, Horrors of Life Eternal iako pogađa zvuk koliko toliko dobro, nije više od ipak prepričavanja iz druge ruke tuđih priča. Nije neprijatan, ovo je okej kombinacija doom-death momenata i atmosfera, sa bržim D-beat momentima, ali nema sad tu neke velike inspiracije već uglavnom prepisivanja. No, sluša se:

https://graverape.bandcamp.com/album/horrors-of-life-eternal
https://caveraperecords.bandcamp.com/album/horrors-of-life-eternal

Debi album internacionalnog (kanada, SAD, Meksiko) slamming detah metla projekta, A Pretext to Human Suffering došao je posle mase dobro primljenih EP-jeva. I, mislim, ovo je dobro, sa dobro napisanim pesmama i produkcijom. Meni tu nedostaje malo, ne znam, nekog šmeka, identiteta, ali možda sad i ja izvoljevam jer je Endless Cycle of Suffering generalno kvalitetna ploča brutalnog a gruverskog death metala spakovana u vitkih 32 i kusur minuta i isporučena bez previše kalkulisanja. Prijatno je:

https://youtu.be/binojkHd36I

Debi album finsko-estonskih Killhall me je prijatno iznenadio svojom eklektičnošću i dobrim uklapanjem različitih elemenata. Skullsplitter je, tako, ploča koja počinje kao thrash metal album, nastavlja kao death metal, prođe kroz groove metal, uđe u melodeath itd. Pesme su, pak, stručno napisane da se ovo žanrovsko istraživanje ne pretvori u puki šareniš i Killhall daju jedan fino formatiran program rifova, melodija, atmosfera. Produkcija nije na nekom previsokom nivou, ali ovde ima finog materijala:

https://killhall1.bandcamp.com/album/skullsplitter

Kanađani Ethereal Void se, koliko sam ja kadar da se razaberem, ne ubijaju od maštovitosti na svom drugom albumu, Gods of a Dead World ali ovo nije neprijatno za slušanje. U osnovi je mošerski, čvrst death metal sa dosta keči refrena, dosta gruva i prijatnih i tema a onda ispod toga idu nekakvi simfonijski aranžmani. Bend svakako nije neprijatan za slušanje mada glasan mastering dosta brzo zamara uši, no ako su vam uši mlađe od mojih i volite melodične solaže preko tvrdih, srednjetempaških čukanja, poslušajte:

https://design.bandcamp.com/album/gods-of-a-dead-world

Nisam sad baš LUD za melodičnim death metal zvukom nizozemskih Phlebotomized ali bend radi preko trideset godina i novi, tek četvrti album, Clouds of Confusion ima lepu ambiciju spajanja death metal agresivnosti i težine sa progresivnim, ekspanzivnijim, melodičnim metalom. Produkcija mi je verovatno najveća zamerka, pogotovo mastering koji je nepotrebno preglasan pa se nijanse i detalji svirke i boje zvuka nepovratno gube, a Phlebotomized se svakako trude oko pesama koje imaju epsku atmosferu i samo dosta monotono pevanje Bena de Graaffa drži zvuk ukorenjen u old school death metal estetici:

https://phlebotomizedhhr.bandcamp.com/album/clouds-of-confusion

Olkoth iz Južne Karoline surovo biju na debi albumu, At the Eye of Chaos. Ovo je black death metal sa vrlo agresivnom dispozicijom pa je ploča prepuna krljačine visokog tempa a koju onda solidno hlade malo, ali samo malo atmosferičniji sporiji momenti. Olkoth se izrazito trude da im pesme ne budu monotone pa uprkos zaista izraženoj agresivnosti zvuka i svirke, album može da se preluša u cugu i sa osmehom na licu.

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/at-the-eye-of-chaos

Za sirovu old school oračinu ćete ove nedelje da poslušate demo benda Casket Flesh iz Portlanda u Oregonu. Soundscapes of Horror ima pet pesama i intro, kao ispalih iz druge polovine osamdesetih, sve prljavo, bez nameštanja i glume. Primitivno i slatko a plaćate koliko želite:

https://casketflesh.bandcamp.com/album/soundscapes-of-horror

Ako sam gore bio vidno razoračarn novim Immortalom (od koga je, zbilja, ostalo samo ime), švedske komšije Vomitory su mi malo zalečile rane. Death metal veterani osnovani još krajem osamdesetih nisu snimili album dvanaest godina, ali je All Heads Are Gonna Roll, njhov deveti dugosvirajući produkt prijatan i za uho i za intelekt. Ne sad nešto predubok ili ambiciozan, ali, zaboga, Vomitory su već decenijama sinonim za vrlo strejt, zarazan death metal koji ne komplikuje nego ide napred i kida pa tako ni All Heads Are Gonna Roll ne pokušava da izmisli nešto novo u staroj formuli. Ali i ne mora jer formula radi: ukusni, preteći rifovi su presvučeni preko stamenog, brzog ritma, vokali su razgovetni a zverski, a aranžmani imaju taman toliko mašte da stvari ne budu dosadne i monotone ali da se ne odluta predaleko od osnovne, jelte, linije. Vomitory sam – uznemirujući tekstovi na stranu – uvek doživljavao kao gateway grupu za death metal gde normalnu osobu možete da naviknete na zvuk, teksturu i intenzitet pre nego što bude spremna za zahtevnije kompozicije, i oni su to i na novom albumu. Sve je ovde pitko ali ne i plitko, i prijatno pa je fer reći da su braća Gustafsson napravila uspešan kambek:

https://vomitory.bandcamp.com/album/all-heads-are-gonna-roll

U poslednjoj smo krivini, drugarice i durogvi i slušamo heavy metal i krosžanrovske uradtke. I odmah na početku FAK MI, losanđeleski Wings of Steel su izbacili jedan od najubedljivijih heavy metal debija ove godine. Ova dva prilično mlada lika, u svojim srednjim dvadesetm godinama, su spravila ploču koja uzima razne momente heavy metal i hard rock istorije i onda za svaki od njih napravi nešto svoje a što zvuči sveže plus AUTENTIČNO. Tako ćete ovde čuti i klasični heavy metal kakav je nekada pravio Ronnie James Dio sa svojim raznim bendovima (Liar in Love, Fall in Line), pa onda bluzirani hard rok koji podseća na, šta ja znam, Deep Purple ili Whitesnake ili čak malo i Led  Zeppelin (Garden of Eden, Leather and Lace), pa onda i proto-trešersko prangijanje (nasovna pesma) i sve to nekako bude fino uklopljeno u osnovni stil benda. Gitarista Parker Halub je jako dobar ali pevač Leo Unnermark je apsolutni hajlajt albuma sa eksplozivnošću i energijom koje se perfektno uklapaju uz kristalno čist glas i savršenu kontrolu koju on nad njima ima. Kakav album, JEBOTE.

https://officialwingsofsteel.bandcamp.com/album/gates-of-twilight

Argentinci Los Densos kažu da su ih inspirisali bendovi poput Thin Lizzy, Satan i Judas Priest što je, jelte, odabrano društvo. Osnova u NWOBHM-u i malo okultne nadgradnje su takođe fin način da se svira metal pa je album Ruinas Entre Tinieblas prilično zabavna tvorevina. Neobavezna, ali ovo je energičan, rokerski heavy metal sa jednom garažnom dimenzijom gde lavkraftovština i okultizam stoje duboko u pozadini a u prvom planu je beerdrinkerska, melodična zabava:

https://losdensos1.bandcamp.com/album/ruinas-entre-tinieblas

Ako volite teatralan, nakićen metal sa operskim pevanjem, Oryad su tu da isporuče. Ovaj duo radi od 2018. godine a posle niske singlova i jednog EP-ja stigao je i prvi album, Sacred & Profane. I mada autori muziku opisuju kao ,,Progressive Doom Opera from the forest", treba da bude jasno da je muzika značajno bombastičnija i ekstrovertnija od bilo kakvog dooma. Dakle, melodične pesme nemaju previše gotske uplakanosti ali imaju bučne, denflovane gitare i militantne ritmove između kojih idu klaviri, violine, naravno, gomila gitara. U prvom planu je svakako vokal Moire Murphy koja je uradila i sve tekstove i primarni je autor muzike i aranžmana. Njen mecosopran je moćan, ubedljiv i pomaže da stvari lepše klize čak i kada je muzika suviše cheesy u svojim kombinacijama folk tema i metal instrumentarija. Proverite:

https://oryad.bandcamp.com/album/sacred-profane 

Screamin'Demons su novi (osnovani 2021. godine) projekat trojice bivših članova legendarnih italijanskih heavy metalaca Death SS. Ross Lukather, bubnjar, je najpoznatije ime ovde, sa biografijom koja obuhvata masu bendova (uključujući Zoo, Shadows of Steel, Filthy Teens), ali Screamin'Demons su generalno veteranska ekipa pa i debi album The New Era zvuči ubedljivo i snažno. Izašla za izuzetnu nemačku etiketu Pure Steel, ovo je kolekcija udaračkih heavy metal pesama koje imaju moderan zvuk i čvrstinu ali i old school melodičnost. Screamin'Demons fino spajaju taj neki sleaze/ glam senzibilitet sa vrlo čvrstim, vrlo rokačkim zvukom, nudeći mračnu a melodičnu muziku koju ćete voleti:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/the-new-era

Trespass su jedan od onih NWOBHM bendova za koje su svi čuli osamdesetih ali ih niko nije slušao jer su svoj prvi album, uprkos dosta dinamičnoj studijskoj aktivnosti u 1980. i 1981. godini snimili tek 1993. Posle je usledila još jedna dugačka pauza pa su nastavci usledili tek 2015. i 2018. Bend je aktivan još od 1978. godine ali je fer reći da su se držali niskog profila najveći deo poslednje četiri decenije. Četvrti album, Wolf at the Door ne nudi nikakvo otkrovenje, da se razumemo, ali lepo je čuti uredan, odmeren heavy metal u NWOBHM stilu koji ne pokušava da kapitalizuje nekakav staromodni pristup već naprosto zvuči prirodno i spontano. Ovo su pesme odmerenog tempa i izraza, sa lepim gitarskim temama i nekomplikovanim aranžmanima, bez ekscesa i glumatanja, ali sa prirodnim, u bluzu utemeljenim gruvom i prijatnom klasičarskom nadgradnjom. Ako volite Judas Priest ili Satan, Trespass nisu baš TOLIKO legendarni, s razlogom, ali se fino smeštaju  u prazan prostor između i donose ugodnu, toplu muziku:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/wolf-at-the-door

Loud as Giants je kolaboracija između Justina Broadricka (Godflesh, Jesu, Final, Techno Animal i još milion projekata) i Dirka Serriesa, belgijskog avangardiste najpoznatijeg po dugovečnom projektu Vidna Obmana. Malo je i šokantno da ova dvojica istraživača zvuka nisu sarađivala pre 2023. godine, barem ne tako da se to snimilo i objavilo, ali evo, Empty Homes je album sa četiri pesme sanjivih shoegaze dronova i nenametljivog ritma i, mislim, naravno da je preslatko:

https://avalancherecordings.bandcamp.com/album/empty-homes

Metal Church su, nažalost u toku nedelje bili u vestima više zbog smrti originalnog bubnjara Kirka Arringtona, nego zbog novog, dvanaestog albuma, Congregation of Annihilation koji je upravo izašao. I, da, bend koji za četrdeset i kusur godina snimi svega dvanaest albuma verovatno nije imao mnogo sreće, ali opet, ima bendova i sa manje albuma za isto vreme a od kojih je svaki bio klasik. Mislim na Satan, naravno koji četiri decenije imaju isti zvuk i stil i svaki put kad snime album to je DOGAĐAJ.  A Metal Church su mi uvek bili upravo suprotan primer sa jakim oscilacijma u kvalitetu ali i stilu. Ono što je nepobitno je da je ovaj bend snimio nekoliko ozbiljnih klasika, no novi album u njih ne spada. Srećom, nije ni loš. Ovo je, za ovu fazu već standardizovana kombinacijia thrasha i heavy metala, kojoj najviše fale memorabilniji rifovi i teme. Svirka je žustra, produkcija ne toliko loša imajući u vidu mastering koji je iz zvuka iscedio skoro poslednje tragove dinamike, pevač Marc Lopes, nov u ovom bendu ali sa solidnom biografijom koja uključuje saradnju sa Rossom Friedmanom u projektu Ross The Boss je jedna od najsvetlijih tačaka ploče sa svojim sirovim, režećim vokalima koji ipak izvlače dobre melodije i beskrajno lako se vinu u falseto. Tako da Kurdtu Vanderhoofu ovde samo zafale malo promišljenije teme. Često rifovi zvuče kao nešto što je gitarista drndao odsutne pažnje dok se zagrevao za svirku pa to nekako završilo na albumu a utisak je da onda i Lopes forsira jedan vrlo ekspresivan stil da bi nekako oživeo pesme pa tu ima malo jakih kontrasta. No, da ne ispadne da je ovo sad kao grozno, nije sve tako, ima ovde dobrih momenata i album je prijatan a sa trajanjem od skromnih 41 minut zapravo ne traje dovoljno dugo da dosadi:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kJ3JOOuTp86BW7sC7V7HyvyWPq7C77IIw

Grci The Silent Rage trpaju vrlo prijatan heavy metal/ power metal kombo na svom drugom albumu, Nuances Of Life. Da se razumemo, nema tu MNOGO sad nekih nijansi i The Silent Rage su uglavnom čvrsto utemeljeni u '80s zvuku negde između NWOBHM ekstremizma i nemačkih kolega tipa Accept pa i Helloween. Album je dakle, ne naročito inovativan, ali je srčan, pošten, pun jebenih rifova, diskretnih helenskih skala i pevanja koje kreće iz pete i stiže u visoke registre pržeći sve na svom putu. Produkcija, eh, preglasna, BAŠ preglasna, bez dinamike, ali The Silent Rage imaju dobre pesme i sviraju ljudski pa i iz tog četvrtastog zvuka izvlače najbolje. Beng jor hed!

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/nuances-of-life

Danci Trold sviraju dosta seljački folk metal na svom debi albumu Der var engang​.​.​. ali nije sad da smo mi ovde neki veliki građani. Svakako, bend zvuči vrlo iskalkulisano sa svojom kombinacijom melodičnog germanskih tema i jednostavnog aranžiranja, sa sve iskeženim blek metal vokalima i bučnom, nedinamičnom produkcijom i sve to, jelte, hvata na prvu loptu a nema sad nekakvu veliku dubinu. Ali hajde, jebem mu, ima ovde slatkih melodija i ko se makar malo ne poraduje uz ove poskočice pa tom ni defibrilator neće pomoći:

https://troldband.bandcamp.com/album/der-var-engang-pre-order

Vexing iz Denvera imaju vrlo glasan zvuk a što može da zakloni činjenicu da je njihov progresivni sludge death metal prilično maštovit. Debi album Grand Reproach ima masu zanimljivih ideja a da je opet vrlo veran kinetičkom gruvu koji ne lome fatalno ni brojne disonance, death metal vokali i upadi blastbita. Samo da je taj kleti mastering malo bolji, ali i ovako ovo je ploča vredna da se posluša:

https://vexing.bandcamp.com/album/grand-reproach

Album nedelje je iz domena blek metala i ako je novi Immortal razočarao, makar je Blasphemer, nekadašnji gitarista Mayhema (i poznat i po radu sa Aura Noir, Vltimas, Nader Sadek...) osvetlao obraz sa prvim albumom svog novog projekta Ruïm. Ovo je kolaboracija njega, dakle Runea Eriksena, sa odličnim francuskim bubnjarem Césarom Vesvreom koji je uprkos mladosti stigao da svira i sa nekim važnim bendovima, poput Agressor. Elem, debi album projekta, Black Royal Spiritism - I​.​ O Sino da Igreja, uspeva da ponudi i okultnu avangradu i surovo šamaranje, kako bih i očekivao od Blasphemera, sa prvom pesmom, Blood.Sacrifice.Enthronement, koja u deset minuta objasni filozofiju cele ploče. Blasphemer je bio u Mayhemu kada je bend vozio svoju najeksperimentalniju fazu pa je i Black Royal Spiritism - I​.​ O Sino da Igreja neka vrsta logičnog nastavka albuma Ordo ad Chao. Ovo je blek metal koji svoju okultnu, demonsku prirodu traži u vrlo hermetičnim ambijentima i predelima, ali koji ne zaboravlja ni na vučnu silu agresije i energične svirke što ga je uvek držala nekoliko centimetara iznad ponora. Produkcija je prilično dobra, sa gitarama koje su povučene unazad kako ne bi dominirale zvučnom slikom (sasvi suprotno Immortalu, jelte) i odličnim radom bubnjara koji uprkos velikoj preciznosti i tačnosti zvuči kao čovek a ne kao mašina. Ja sam VEOMA zadovoljan.

https://peaceville.bandcamp.com/album/black-royal-spiritism-i-o-sino-da-igreja
https://www.youtube.com/watch?v=G-jWF2jXUIQ&list=OLAK5uy_lda4HOOK72nYtb_D-pk5PNPKKsWXBjT8M 

[Meho Krljic]

Dobro, ove nedelje su izašli i novi Foo Fighters i novi Avenged Sevenfold i novi Rancid, a kojima se ja neću baviti jer, jelte... Ali zato gledajte koliko je izašlo zanimljivih stvari!

A prvo u blek metal sekciji! Singapurski jednočlani projekat Lycanthropic ima drugi album, Archdemon i ovo je prilično kvalitetna ponuda u tom, jelte, polju jednočlanih blek metal projekata. Hades, kome je ovo jedan od projekata, naravno, ume da napiše dobre pesme i ima sirov ali zapravo dobar zvuk koji zvuči kao, jelte, živa znojava svirka a ne kao jedan lik koji odsutno prebira po žicama u svojoj spavaćoj sobi. Dobro, pomasže i što je stilski ovo daleko od danas aktuelne melanholije i Lycanthropic nudi melodičnu ali krljačku, old school metalurgiju sa dobrim rifčinama, solažama u kojima tremolo ručica pošteno zarađuje svoju nadnicu, refrenima gde se vokali poduplavaju i generalno vrlo zaraznim temama i ekonomičnim, prijatnim aranžmanima. Jako mi se dopalo:

https://lycanthropic666.bandcamp.com/album/archdaemon

S obzirom na opsednutost blek metala ratom i bolešću, ima i nečeg mračno irničnog u tome kako trondhajmski izdavač Terratur Possessions u gotovo izvinjavajućem tonu najavljuje drugi album projekta Enevelde, nazvan En Gildere Død  (,,grandiozna smrt") rečima ,,...and here it finally is, severely delayed by corona and war". Enivej, Enevelde je drugi jednočlani projekat norveškog, jelte, umetnika po imenu B. Kråbøl koga možda znate po takođe jednočlanom projektu, takođe zastupljenom na Terratur Possessions, Misotheist. Sa En Gildere Død Kråbøl nudi vrlo ,,norveški", vrlo hladan, na momente naglašeno repetitivan blek metal koji donosi autentičnu mržnju i nihilizam sa severa u autentično otmenoj formi. Kråbøl izuzetno ekspresivnom vokalnom izvedbom uspeva da mu muzika, vrlo ujednačena po dinamici i sa MNOGO ponavljanja istih tema ne zazvuči monotono i ovo jeste hermetičan, ali neporecivo i prijemčiv album sa povremeno i vrlo lepim, melanholičnim melodijskim radom:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/en-gildere-d-d

E, pa, deveti album švedskih Grafvitnir nastavlja u oštrom tonu. I za prošli album sam rekao da je u pitnaju bend koji nominalno svira melodični blek metal ali da se ta melodija skupo plaća pa tako i Into the Outer Wilderness zvuči opako i otrovno. Ovo je melidčno na jednom bazičnom nivou, i gitarske teme zaista jesu melodične, ali je produkcija sirova, a svirka toliko agresivna da sve to na gomili ne zvuči kao muzika uz koju treba da uživate, naprotiv. Ovo je muzika da se uplašite i da u tom strahu nađete malo transcendencije. Valja se. Album izlazi tek tridesetog Juna ali omiljeni JuTjub kanal ima sve da se čuje već sada:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/into-the-outer-wilderness
https://youtu.be/l2Ec3fMn81Q

Francuski jednočlani projekat Prieuré bi u enciklopedijama trebalo da stoji kao ilustracija uz odrednicu ,,francuski jednočlani avangardni blek metal bendovi" pošto uspešno epitomizira ceo svetonazor. O ovom autoru ne znamo ništa, uključujući iz kog je kraja Francuske, a on svoj identitet krije iza ,,imena" Sans-Visage, što znači, jelte, bez lica, a pored ovog projekta ima još jedan, dvočlani. Prieuré je svejedno vrlo aktivan projekat sa niskom splitova i EP-jeva u poslednjih par godina pa je najnoviji EP, Magie, ténèbres, amertumes briljantno ekspresivna, teatralna a hermetična muzika koja zvuči avangardno a istovremeno skroz prijemčivo sa naglašenim melodijama i razgovetnim pevanjem na Francuskom sred sirove svirke i produkcije. Pesme su vrlo dobro napisane da budu praktično mini-pozorišne predstave i ovo će se dopasti i ljudima koji mrze blek metal. Ili bar mrze ideju blek metala, a koji, vidimo, može da bude MNOGO širi, raskošniji pojam nego što mrzitelji misle:

https://prieure.bandcamp.com/album/magie-t-n-bres-amertumes

Despair Eternal je iz Berlina, mada verovatno sa korenima u nekoj državi gde se priča Španski. Dead songs of the windermoon je njihova strana splita sa bendom Isquemia iz Argentine pa, jelte, slutim da je Argentina u pitanju. Isquemia nije stavila svoj materijal na Bandcamp ali Despair Eternal jeste i njihov ,,beskompromisni, besni, antifašistički feministički blek metal" u ove dve pesme zvuči vrlo lepo. Tvrdo je to, kvalitetno, dobro napisano i iznenađujuće solidno producirano s obzirom da je ovo verovatno sve kućna radinost. Bend ima izražen karakter i tu besnu, levičarsku dimenziju u svojoj muzici, sve spakovano u zaista dobru, zaista beskompromisnu muziku. Još i plaćate koliko hoćete:

https://despaireternal.bandcamp.com/album/dead-songs-of-the-windermoon

Moskovljani Чермень lepo zvuče na debi EP-ju, За п​о​р​о​г​о​м с​н​а / Beyond the threshold of sleep. Ovo je melodičan, ali čvrst i energičan blek metal koji uprkos svojim melanholičnim melodijama i meditativnim, poetskim temama u tekstovima upeva da upakuje  i taman idealnu količinu propisne metalske krljačine u ovaj paket. Četiri pesme dobrih rifova, srčane svirke, kvalitetnog aranžiranja i vrlo pristojne produkcije. Odlični su Чермень:

https://chermen.bandcamp.com/album/beyond-the-threshold-of-sleep

Iz Tajpeija nam dolaze Efflore i mada je njihov melodični, moderni blek metal dovoljno blizu ivice metalcore izraza da ja instinktivno ustuknem, EP Haunted Island spasava prisustvo cheesy sintisajzera koji svemu treba da daju ,,spooky" atmosferu. Ovo je kolekcija pesama što obrađuju poznate tajvanske foklorne priče i verovanja o duhovima pa i taj element atmosfere nekako ulepša celu stvar. Vredi da se čuje!

https://effloretw.bandcamp.com/album/haunted-island

Litvanski duo Jonava ima zanimljivu interpretaciju blek metala i njihov novi EP, Pergamum donosi četiri pesme gde se kombinuje brza, surova svirka sa naglašenom melodičnošću i atmosferama. OK, nije da TOGA nedostaje u modernom blek metalu ali Jonava imaju osoben zvuk i njihov blackgaze je istovremeno maštovitiji i komunikativniji nego što je prosek, sa jednom progresivnom komponentom i screamo energijom koje se iznenađujuće dobro uklapaju:

https://thecharoncollective.bandcamp.com/album/pergamum

Ordo Karnivorum su dva ozbiljna Rusa (ili bar tako izgledaju na slikama) sa debi albumom, Noir a koji nudi vrlo kvalitetan moderni blek metal. Ovo je dovoljno melodično i komunikativno da ima potencijal da se dopadne dosta širokoj publici a da opet ne pričamo o nekakvom neprihvatljivom razblaživanju metal matrice. Album zvuči zrelo, kontemplativno ali i dinamično i žestoko, sa pristojnom produkcijom i šest odlično napisanih pesama. Dodavanje živog bubnjara za snimanje albuma svakako doprinosi da ovo zazvuči punije i snažnije a to da se daunloud prodaje po ceni koju sami odredite je zaista ljudski. Obavezno poslušajte:

https://metalrace.bandcamp.com/album/ordo-karnivorum-noir
https://ordokarnivorum.bandcamp.com/album/noir

Rimski jednoipočlani projekat Agonia Black Vomit ima treći album, The Burning Noise of Satanic Annihilation i ovo je oštro i napadački ali ne bez suptilnosti. Svu muziku je ovom prilikom napisao i izveo Marco Rosati aka Agonia, uz asistencije na tekstovima, i album nudi mračan, evokativan, satanski blek metal sa dosta old school speed metal šmeka umešanog između melodičnih tema. Vrlo karakterno a i tehnički i produkcijski vrlo korektno pa je osvojilo sve moje simpatije:

https://agoniablackvomit.bandcamp.com/album/the-burning-noise-of-satanic-annihilation

Grci Lunar Spells i Finci Order of Nosferat imaju split album, Shadowrealm Incantations i mada je ovo po zvuku i generalnom svetonazoru vrlo andergraund ploča, po kvalitetu i ubedljivosti spada u sam vrh ponude. Lunar Spells su melodični ali njihova melodičnost se servira kroz sirovu, vrlo organski odsviranu muziku i jeftinu, garažnu produkciju pa je to jedna lepa, podzemna atrakcija. Order of Nosferat imaju još goru produkciju ali njihov blek metal je još otmenije leden i sirotinjski dekandentan i ovaj album je apsolutan hit ako volite ovakav zvuk:

https://lunarspells-northernsilence.bandcamp.com/album/shadowrealm-incantations-split-with-order-of-nosferat
https://lunarspells.bandcamp.com/album/shadowrealm-incantations-split-with-order-of-nosferat

Sibirski jednočlani Gloosh uspeva da nastupa uživo uz pomoć unapred pripremljenih bas-matrica i sešn muzičara na bubnjevima i drugoj gitari a što je samo za sebe solidan podvig, nedostupan velikom broju one-man bendova sa čak i većim reputacijama. Георгий Габриэльян svakako zaslužuje da svoju muziku predstavlja publici sa bine jer je Gloosh kvalitetan, prijatan new school black metal projekat sa melodičnim ali čvrstim zvukom i pristojno napisanim pesamama tipično slovenskog, jelte, senzibiliteta. Ш​о​р​о​х​и (Live in Zelenogorsk) je snimljen prošlog Avgusta uživo na festivalu Siberian Metal August i ima četiri dugačke, kvalitene pesme poštene, znojave svirke:

https://gloosh.bandcamp.com/album/live-in-zelenogorsk

Teksašani Necrofier svoj drugi album, Burning Shadows in the Southern Night započinju alikvotnim peanjem i mada ostatak muzike na njemu ne nudi isti nivo etničke egzotike, ovo je pristojan, energičan, na momente bestidno melodičan ali ipak sirov i old school blek metal. Dosta se ovde polaže na southern estetiku a album je producirao Joel Hamilton – koji je sarađivao sa Tomom Waitsom i Unsane – ali i pored jasne ambicije da se malo izađe iz blek metal geta, Necrofier se dovoljno čvrsto drže njegove agresivne, zle srži da meni album donese osmeh na lice:

https://necrofier.bandcamp.com/album/burning-shadows-in-the-southern-night

Za mnogo MNOGO ambiciozniji format blek metala, Thantifaxath iz Toronta imaju drugi album, dosta željno iščekivani Hive Mind Narcosis. Niže u tekstu kada budem pričao o death metalu pohvaliću novi album indijskih Moral Collapse, ali kome je njihov avangardni death metal i dalje isuviše prosto death metal, Thantifaxath će mu utoliti žeđ za opskurnim, čudnim, nepravilnim, disonantnim. I sad, nije baš ni teško biti opskuran i disonantan i čudan u blek metalu, ali treba znati napisati album koji se neće iscrpeti na površini. Hive Mind Narcosis zadržava dovoljno (meni bitnih) elemenata blek metala, dakle, KRLJA baš momački jedan solidan deo vremena, ali istovremeno i vrlo smelo transcendira granice žanra nudeći maštovite izlete u avangardu i filozofske liričke sadržaje. Odlično je:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/hive-mind-narcosis

Prelazimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, hard rok i psihodeliju. Šveđani Ockra snimaju za Argonauta Records pa već tu znate da imamo kvalitet na programu. Debi album, Gratitude, ima odličan stonerski gruv, doom metal melodije ali i jednu relaksiranu komunikativnost koja bend spasava od zatvaranja u doom metal geto. Ockra sami kažu da njihova muzika ima nezanemarljivu količinu popa u sebi, ali sve je to uspešno iskombinovano sa teškim rokom, pa onda i sa malo folka za finalni produkt koji je svež, osoben, gruverski i heavy:

https://ockra.bandcamp.com/album/gratitude-2

Snakebite Delight su iz Čikaga a novi album, Snake Eyes je čvrsta, zabavna rokenrol ploča za sve generacije. Iako bend sebe svrstava u stoner rok, stoji i da je ovo materijal koji voli melodiju, rokerski gruv, himnične refrene i generallno atmosferu dobrog provoda. Povrh toga, ni sam zvuk nije naglašeno težak već najpre zdrav, eksplozivan, a kako bend koristi klepetušu srazmerno često i pevanje ima elemente folka, Snake Eyes je naprosto pržaki rok album uz koji ćete sve vreme imati osmeh na licu:

https://snakebitedelight.bandcamp.com/album/snake-eyes

Slovenački duo Woygn zvuči vrlo raspoloženo na EP-ju Ascendance. Ovo su četiri pesme mišićavog, razigranog stoner roka sa dobrim, bluziranim gitarama ali i sa nemirnim, energičnim gruvom. Bend i sam kaže da ovde ima malo i dooma, malo i psihodelije i sludge metala, ali sve je to vrlo prirodno, vrlo organski sklopljeno u paket žestokih rifova, jakog ritma i odličnog pevanja. Još i ta fina produkcija gde se svi insturmenti odlično čuju – milina:

https://woygn.bandcamp.com/album/ascendance

Teksašani Void in the sky sviraju ugodan, gruverski stoner rok na svom EP-ju Void. Ovo je skoro pa demo snimak, sa kratkim pesamama i bendom koji očigledno još traži svoj konačni izraz, ali muzika je zdrava sa lepljivim rifovima, pevačem koji se muči za naše zadovoljstvo i generalno lepim gruvom. Prija, a plaća se koliko hoćete:

https://vits.bandcamp.com/album/void-2

Moskovski Holy Watts sviraju prilično lo-fi instrumentalni, psihodelični fuzz-rock sa dosta okultnog metala u svojoj srži. Album Widow's Son je kao neka niska vinjeta koje sve zvuče neobavezno ali zajednički kreiraju interesantan narativ. Ima štofa a plaćate koliko hoćete:

https://holywatts.bandcamp.com/album/widows-son

Za osećaj da tonete u tamnu vodu i da nikad ponovo nećete videti nebo i da je to OK molim da preslušate debi album sastava Oromet iz Sakramenta. Ovaj kalifornijski kombo sa članovima bendova poput Battle Hag, Occlith i Pastoral je na istoimenom albumu snimio tri funeral doom pesme od kojih je najkraća deset minuta i šest sekundi, najduža skoro 22 minuta i sve je VELIČANSTVENO. Oromet pogađaju i zvuk i svirku i harmonije i produkciju da postignu maksimalni efekat svojim dugačkim, sporim BESKRAJNO tužnim pesamama i, mislim, ovo BAŠ treba slušati na ripit:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/oromet

Nešto relaksiranije? Pa, evo, Bongzilla daju vrlo detaljan pregled toga kakvu su sve drogu pušili snimajući svoj novi album, Dab City, odu THC-u u sedam, jelte, stavova, da ne kažem gruverskih stoner rok komada koji su mogli da budu snimljeni i u vašoj šupi i zvučali bi isto. Bongzilla sada možda i predaleko guraju svoj ,,drogirane budale" svetonazor no, ima nečeg šarmantnog u albumu koji je ovoliko lo-fi i zainteresovan samo za prirodni, organski gruv, sa namernim neulaganjem truda u kreiranje kompleksnijih aranžmana. Eh, znate ih, znate da li ih volite, ovaj album neće promeniti vaš stav ni u jednu ni u drugu stranu:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/bongzilla-dab-city

Hot Blood iz Baltimora sviraju glasan, optimistički rokenrol. Nazvati EP  And My Rock N' Roll 45s ,,stoner rokom" pa čak i hard rokom bilo bi svakako previše reduktivno jer ovaj bend ima i solidnu količinu glam rok melodičnosti i poleta u svoje tri pesme i ovaj materijal izvrsno curi između svojih rifova, naumpanog ritma i himničnog pevanja. Vrlo prijatno:

https://hotblood.bandcamp.com/album/and-my-rock-n-roll-45s

Ukrajinski Risin Sabotage su album Macabre snimali i miksovali za vreme pandemije a onda masterovali za vreme rata i, mislim, imali bi sva prava ovog sveta da zvuče kao da su totalno u kurcu. A ne zvuče. Ovo je energičan, mišićav psihodelični teški rok, koji, svakako, ima svoju mračnu stranu ali je generalno poletan, zapaljiv i, jebiga, zabavan. Gitare kidaju, pevanje je taman kako treba a gruv neodoljiv. Slušajte!

https://risinsabotage.bandcamp.com/album/macabre

Za vrlo spor, vrlo izdrogiran stoner-doom stižu vam, ravno sa Malte, Hemplifier. A ako ime benda nije bilo dovoljno po proverbijalnom nosu, onda evo i kako se zove debi album: The Stoner Side Of The Doom. Pretpostaviću da se radi o aluziji na onaj album Pink Flojda koji ove godine slavi pola veka činodejstvovanja, ali je i po sredi sasvim pristojna deskripcija muzike koju ćete ovde čuti. Hemplifier ne preteruju sa maštovitošću i ovo nije ploča za ljude koji u stoner roku traže inventivne aranžmane ili rokerski gruv, pesme su spore, duge, mučne a opet imaju u sebi tu hašišarsku bluz komponentu i kako je ovo ipak izdao Electric Valley Records, jasno je da se nudi solidan program:

https://evrecords.bandcamp.com/album/hemplifier-the-stoner-side-of-the-doom
https://hemplifier.bandcamp.com/album/the-stoner-side-of-the-doom

Za publiku koja, pak, voli da im je stoner rok maštovitiji, razrađenijih aranžmana, psihodeličniji po više od jedne dimenzije stigao nam je novi, malo je reći dugo očekivani album švedskih majstora Saint Karloff. Paleolithic War Crimes je naime nastavak kultnog Interstellar Voodoo koji nam je 2019. godine svima prilično zavrteo mozak svojim ,,jedna kompozicija i četrdeset minuta psihodelije" pristupom i ako među nama ima i neko kome je to vrćenje mozga bilo negativno, odmah da ga umirim: Paleolithic War Crimes je normalno sekvencirana ploča sa sedam odvojenih pesama – umesto spojenih kao na prošlom albumu – a Saint Karloff nisu izgubili ništa od svog toplog, hardrokerskog zvuka. Naprotiv, ovo je sada i prirodnije old school intonirana ploča sa prilično dobrim zvukom i pesmama čije su teme, rifovi, melodije i refreni promišljeni a zatim su aranžirane sa pažnjom i slojevito. Nema mnogo modernih bendova za koje se da pomisliti da su legitimno mogli da dele binu sa Black Sabbath i Iron Butterfly pre pola veka, ali Saint Karloff su i dalje ničim ugroženi predsednici ovog elitnog kluba:

https://saintkarloff.bandcamp.com/album/paleolithic-war-crimes

Hajdemo sad na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Gamerra iz Luizijane sviraju OPAK thrash metal na svom ovogodišnjem EpP-ju, Tedium, vozeći brzo i pomalo pogibeljno. Mislim, pesma koja EP otvara, naslovna, je baš onako brz, oštar komad nameran da vam krv dovede do ključanja i da vas uvuče u najbližu šutku. Posle ovog abend pokazuje da ima maljo progresivnih tendencija, ali materijal je generalno agresivan, brz, žestok i beskompromisan. Pritom sve je to prijatno andergraund po zvuku i produkciji pa se u to ti zarazni, mračni rifovi i režanje umesto pevanja savršeno uklapaju:

https://youtu.be/LD0XxJ1uvWg

Thrash Attack iz Čilea postoje,sa prekidima još od kraja prošlog veka ali im je upravo izašli Brazen Bull tek prvi album. No, bend sasvim uspeva da opravda svoje ambiciozno ime, nudeći oštar, kvalitetan thrash metal napadačke dispozicije i vrlo usvirane izvedbe. Ima ovde puno zrelosti, sa odličnim rifovima, kvalitetnim pevanjem po uzoru na Mileta iz Kreatora, ali i kvalitetim aranžiranjem. Produkcija je takođe pristojna a naravno, meni najviše prija što se album vozi u brzom tempu većinu vremena. Odlično.

https://thrashattackchile.bandcamp.com/album/brazen-bull 

Poljaci Hasselhoff Messerschmitt su negde između thrash metala i crustcorea na svom EP-ju  Nie jest git. Ovih pet pesama se svakako kvalifikuju i za pank i za metal oznake, sa old school melodijama i rifovima, a onda i sa malo novijih elemenata u aranžiranju. Da mi neko kaže da je ovo snimljeno 1992. godine ne bih baš bio šokiran i veći je šok da ljudi i dalje ovako sviraju. Al slatko je:

https://813street.bandcamp.com/album/nie-jest-git

Project: Roenwolfe su, pak, rodno mešoviti sastav iz Arizone koji svoju kombinaciju thrash i power metala pošteno svira već više od deset godina, a gitaristkinja i glavna autorka muzike, Alicia Cordisco je iskusna muzičarka koja od polovine prve decenije ovog veka svira sa brojnim thrash i power bendovima. I odnedavno je otvoreno trans. Treći album, eponimni Project: Roenwolfe je utoliko ploča sigurnog izraza koji se meni nalazi na zaista ugodnoj poziciji između tvrdog thrasha i ukusno melodičnog power metala, sa lepim tempom i dobrim rifovima, te prijatnim pevanjem Patricka Hoyta Parrisa koji je nekada svirao bas u Theocracy, ali i ploča koja tekstovima i atmosferom obeležava Alicijinu tranziciju. I meni je sve to dostojanstveno i lepo za slušanje, sa dovoljno mašte ali i dovoljno znojave, kvalitetne svirke da budem zadovoljan na svim nivoima:

https://projectroenwolfe.bandcamp.com/album/project-roenwolfe

Za nešto brutalnije tu je, er, Dave Ellefson, bivši basista Megadeth koji je u sebi sve ove godine krio ambiciju da svira deaththrash. I sada sa sastavom Dieth može. Prvi album ovog novog projekta, aktivnog od prošle godine, zove se To Hell and Back i u lajnapu su i Guilherme Miranda iz Entombed A.D. te Michał Łysejko nekada iz Decapitated. Dakle, vrlo poštena postava i zapravo album vrlo poštenog deaththrasha koji dosta profitira od Mirandinih melodičnih gitara ali i odličnog pevanja. Ne očekujte od ovog Megadeth, ali ako ste voleli Entombed A.D., Dieth daje dosta sličnog vajba, sa umešanim nešto gruverskijim thrash rifovima. Vrlo pristojno:

https://diethofficial.bandcamp.com/album/to-hell-and-back
https://youtu.be/X29ORexH-K4

Brazilski krosover sastav Mustaphorius svira skoro deceniju i po a Homem Horr​í​vel mu je prvi album posle nekoliko singlova i jednog EP-ja. I sad, nema tu neke velike filozofije, ovo je starinski thrashcore format koji ste mogli čuti i 1989. godine mada ne baš ovako solidno producirano. No, pesme su pitke, komunikativne, energične i apsolutno prilagođene ideji startovanja poštenih šutki u mošpitu. Vrlo je to uredno i ako već ne dostiže visine jednih Ratos de Porao, svakako ni ne bruka njihov legat:

https://mustaphorius.bandcamp.com/album/homem-horr-vel

Slatki su mi Indonežani Pabean Hardcore sa svojim EP-jem Onar – oni ga zovu svojim prvim albumom posle deset godina rada – koji sakuplja šest pesama očigledno snimljenih na različitim mestima pod različitim uslovima pa i kvalitet zvuka solidno varira. Ima sve to šarma pogotovo što je muzika metalizirani hardcore sa dosta starinskih elemenata. Bendu niko ne može da prigovori da u sve ne ulaze srčano i svom snagom pa ako volite gruverski, plesni moschore kao iz ranih devedesetih ovo treba čuti:

https://pabeanhardcore.bandcamp.com/album/onar-4

Sa Floride dolaze Cursed Birth i svoj metalizirani hardkor oni nazivaju ,,Pissed-off nümetalcore". Fer. Demo Rot From Root ima tri pesme dranja, teških rifova i gruva, te samo malo disonantnog gitarskog rada tek da opravda tu sponu sa nu metalom, ali pesme su fine, produkcija OK a sve plaćate po želji:

https://cursedbirth.bandcamp.com/album/rot-from-root

Kanadski Necronado svira crossover razumno starinske provinijencije i meni se to dopada. Debi EP ovog kvarteta, A Scythe for a Scalpel meša nestašne, zarazne pank teme i metal zvuk u pesmama koje su brze, zapaljive i, mada smo naravno sve to mnogo puta do sada čuli, nije nas zamorilo. Zvuk je, pa, jeftin, ali radi posao a bend svira sa puno autoriteta i Necronado se upisuju na moju listu pozitivaca bez po muke:

https://necronado.bandcamp.com/album/a-scythe-for-a-scalpel-demo-ep

S.A.C. a što je skraćenica za Shoot All Cops su ,,slam/ grind" bend sa Rod Ajlenda i debi EP, sa tri pesme i nazvan isto kao i bend je, pa, nekih pet i po minuta baš toga. Ovo je malo beatdown, malo slam, malo grindcore, a sasvim obuzeto bijesom i mržnjom. Nije ni loše ko voli ti siledžijsku, jelte, muziku:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/self-titled-12

World I Hate iz Milvokija mešaju najtežim, spori metalizirani hardcore (ali bez moshcore gruva) sa powerviolence eksplozijama brzine. I to lepo ide. Album Years of Lead ima jedanaest ubitačnih pesama koje su dovoljno kratke da se ne zamorite od tolikog pritiska na uši a dovoljno dugačke da bend u njima može da zapravo razradi osnovne teme i pobegne od baš najortodoksnijeg pank minimalizma. Vrlo dobro:

https://worldihate.bandcamp.com/album/years-of-lead

Hang Tough su iz Los Anđelsa i njihov beatdwon hardcore je baš ono, siledžijski, gangsterski sa dosta rep elemenata koji se onda prirodno uklapaju uz slamming death metal pasaže. EP  California Violence ima pet pesama ulične poetike i ponavljanja reči motherfucker, pričanja o realnosti, imitiranja policijskih sirena gitarama i, mislim, to sve odlično zvuči, sa sve jednim kraktim ali dobrim trap instrumentalom. Opako:

https://hangtoughxsfv.bandcamp.com/album/california-violence

Na drugoj strani hardkor spektra su Spy iz Kalifornije čiji album Satisfaction nudi disonantni hardkorpank sa gruvom koji su mogli imati i Dead kennedys pre 40 godina i zvukom od koga će vam otpasti uši. Ali bićete srećni dok otpadaju jer je ovo izuzetno eksplozivno, konfrontativno a zabavno:

https://bbbrecords.bandcamp.com/album/satisfaction

Kom su sve te ,,kor" novotarije malo, jelte, smorne, evo četvrtog albuma montrealskih Priors. Daffodil bukvalno zvuči kao da je dajbože 1979. godina a Pekinška Patka hvata zalet ka jugoslovenskim top listama. Bend ima i zvuk i tehniku i sve što treba da se smesti između klasičnog panka i ranog postpanka, pa se praskavi, rokerski komadi smenjuju sa proto-Cure pesmama i, mislim, sve je do jaja:

https://priorsmtl.bandcamp.com/album/daffodil

Thousand Cuts iz Misisipija sviraju ,,powergrind hardcore blues". U prevodu, njihov album Revolt ima šesnaest pesama lo-fi powerviolence prženja koje ume da zamori uši intenzitetom i abrazivnošću  zvuka ali ima nečeg vro doslednog, respektabilnog u pravljenju ovako ružne muzike ovako ubeđeno. Vrlo je to solidno a plaća se koliko hoćete:

https://thousandcuts.bandcamp.com/album/revolt

Finski Vulgar Mass su snimili istoimeni debi album i ovo je old school grindcore/ deathgrind kao nešto iz devedesetih, samo sa malo boljom produkcijom nego što biste očekivali od albuma koji ima šesnaest pesama gde samo jedna prelazi dva minuta a većina ne dobaci ni do minut. Bend odlično svira, pakujući dosta energije u svoje kratke pesme, a produkcija je sjajna, sa finom separacijom instrumenata i dosta dinamike. Bend se ne ubija od maštovitosti ali ponekada je dovoljno samo dobiti pošten, brz, energičan grindcore koji ništa ne filozofira i ja sam srećan:

https://vulgarmass.bandcamp.com/album/vulgar-mass

Onda još sedamnaest grindcore pesama stiže na albumu Not a Good Sign trija Gnarcoossee iz Orlanda u Floridi Ovo nema ,,death" prefiks i u pitanju je eksplozivni, blago disonantni/ psihodelični grind koji već dvema pesmama koje obrađuje (jedna je od Nasum a druga od Corrosion of Conformity) sugeriše raspon u kome se filozofija grupe kreće. Solidno je sve to, sa jeftinom a funkcionalnom produkcijom i svirkom koja je organska, prirodna, nekako umiljata. Plaćate koliko hoćete:

https://gnarcoossee.bandcamp.com/album/not-a-good-sign

Japanische Kampfhörspiele imaju novi album, Blaskapelle B​ü​rgermeister Bratwurst Bier Geschenkekorb Bibelstelle Bumskabine Bienensterben V​ö​lkermord i mada je primamljivo reći da njegovih petnaest pesama prolete pre nego što uspete da pročtiate naslov do kraja, to baš i nije tačno. Ovi nemački grajnderi već godinama nastoje da grindcore matricu prošire, spajanjem sa pankom, pa i pop muzikom, te je i ovaj album pun interesantnih fuzija i eksperimenata od kojih su neki i vrlo uspeli. Neki drugi nisu ali ovo je svakako album za ljude koji vole da se iznenade i grindcore vide samo kao polaznu tačku. Svakako podržavam!

https://bastardizedrecordings.bandcamp.com/album/blaskapelle-b-rgermeister-bratwurst-bier-geschenkekorb-bibelstelle-bumskabine-bienensterben-v-lkermord

Primećujete da je grindcore dobro rodio ove nedelje. Supressant su iz Asutralije i istoimeni sedmoinčni vinil im je prvo ,,pravo" izdanje posle nekoliko split kaseta. I mislim, i ovo je old school, jeftini, sirovi a šarmantni grind sa jedanaest kratkih, energičnih ejakulacija duha i emocije. Nimalo originalno, sasvim standardno ali duševno jebem mu.

https://psychocontrolrecords.bandcamp.com/album/suppressant-s-t-7-ep

Spoils Of Gore je split EP između rumunskih Fecal Worm i kanadskih Pathetic. Fecal Worm, jednočlani projekat, sebe opisuje kao ,,sporadic goregrind" i ovo je u principu sasvim standardni kućni, jednočlani goregrind, ili makar standardni za to kako je ova muzika zvučala pre dvadeset ili trideset godina. Drugim rečima, ovde ima ipak nešto više odlika ,,prave" muzike i nije sve smrvljeno u gorenoise karikaturu kakve danas klinci rade. Nije baš ni sad nešto fantatično originalno, ali je korektno. Pathetic su pravi bend, sa tri čoveka u postavi i njihova strana je profesionalnija, zabavnija, zaraznija, bolje producirana i generalno zbog nje ovo izdanje vredi pažnje:

https://pathetic666.bandcamp.com/album/spoils-of-gore

https://fecalworm.bandcamp.com/album/spoils-of-gore

Još jedan goregrind split izdali su poljski Left Hand Patches. Ovo je ful album gde je sa jedne strane kanadski Archagathus a sa druge francuski Pulmonary Fibrosis. Kanađani sebe opisuju rečima ,,We're a fucking punk band from Winnipeg and we suck." i to je fer jer njihov goregrind svakako ne demonstrira sad neku maštovitost. No, korektan je i ako volite rani Regurgitate, ovo je solidan faksimil samo bez mnogo pamtljivih rifova. Ali korektno, bučno, prljavo. Pulmonary Fibrosis su iskusnija i nešto kvalitetnija ekipa, pa je i njihovih osam pesama ovde za nijansu tehničkije i autoritativnije Ali, da bude jasno, sve je ovo muzika iz dubokog andergraunda za nas koji smo posebna vrsta društvenog taloga i ne treba je puštati civilima:

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/pulmonary-fibrosis-archagathus-split
https://pulmonaryfibrosisofficial.bandcamp.com/album/split-w-archagathus

Blemish iz Nju Džersija, tehnički, ne sviraju stvarno grindcore, ali izdaju za Frozen Screams i pesme su im dugačke oko minut pa njihov gruverski death metal-core-punk nekako upada u grindcore fijoku. Ovo nije prečesto brza muzika, ali je gruverska, prljava i zna tačno kuda je krenula. A koliko nas može to za sebe da kaže?

https://blemishnj.bandcamp.com/album/omnipresence
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/omnipresence

Frozen Screams je izdao i novi EP kalifornijskih Dipygus, konceptualnu ploču Wet Market o fiktivnoj infestaciji mesnih produkata koja se širi po SAD. Ovo je čvršće unutar death metal formata, ali Dipygus uspevaju da zvuče originalno i sveže, nudeći svoje košmarne, hermetične vizije i energičnu a maštovitu muziku. Odlično je:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/wet-market-ep

(Kraj u narednom postu)

[Meho Krljic]

Endless Mutation sa Rod Ajlenda su dva lika sa dva demo snimka. Drugi, Demo II, izašao pre neki dan ima dve pesme (sve, da, SVE je u znaku broja dva ovde) (osim što ima i intro pa demo ima zapravo tri treka) koje su me, evo, reći ću, oduševile. Ovo je old school death metal kome ništa nema da se doda ili oduzme, pun savršenih rifova, izvrsnog gruva, energije i šarma. Plus odličan vokal. Plus vrlo solidna produkcija. Mislim, ako volite Death i Obituary, Grave i Cannibal Corpse ali i Cathedral, ovo se NE ZAOBILAZI:

https://endlessmutation.bandcamp.com/album/demo-ii-2

Obično kažem ono da nisam neki fan melodičnog death metala, ali da me onda neki bend prijatno iznenadi. E, baš tako, Whythre iz Sijetla na svom drugom albumu, Impregnate My Hate, baš su me prijatno iznenadili kreirajući plou koja ima sav ekstrovertni, hardkorovski vučni momenat The Black Dahlia Murder a sa malo smanjenim melodičnim programom. Umesto toga Whythre imaju odličan gruv, dobre rifove, a kada i treba da se napravi epski deo sa veličanstvenim, jelte, harmonijama, to se radi sa ukusom i odmereno. Death Frontier je, recimo pesma sa tim kvazimejdnovskim melodičnim motivom koji se ponavlja ali je aranžirana tako da je ovo perfektan krešendo inače baš opasne srednjetempaške nabadačine sa pevačem (inače novim) koji razara. Vrlo ukusna ploča:

https://whythre.bandcamp.com/album/impregnate-my-hate

Biochemical Genocide sa Floride imaju debi EP, Maggot Gods i prijatno je to mada kućno producirano. Ove četiri pesme su fokusirane uglavnom na srednjetempaški gruv i jedan praktično plesni ugođaj, bez sad tu nekih ambicija da se kreiraju inovativni death metal formati. Ali okej je:

https://biochemicalgenocide.bandcamp.com/album/maggot-gods

Finski death metalci Corpsessed snimili su živi album, Skeletal Grotesquery i mada je zvuk pomalo razmrljan, njihov ,,abyssal and harrowing death metal" se čuje kako treba. Hoću reći, ovde je hermetičnost već ugrađena u muziku koja ide napred gazeći teškim, bolesnim rifovima i evokativnim melodijama, uz težak ritam i zverske vokale, pa se uživo sve to na kraju spoji u jednu amorfnu, preteću masu koja vas uvuče u sebe i ne pušta:

https://corpsessed.bandcamp.com/album/skeletal-grotesquery

Parasitic iz San Dijega još nemaju album iako sviraju skoro dve decenije. No, novi EP, Disfiguring Symmetry zvuči solidno zrelo pa se možda i album pomalja na obzorju. Pričamo o mračnom, brutalnom death metalu koji ima i atmosferu i gruv, ali i potrebnu brutalnost da zadovolji sve vaše potrebe. Parasitic ovde stručno uvaljuju pasaže lepe melodije između disciplinovanih, tvrdih rifovai materijal je moćan, maštovit i uzbudljiv. Produkcija adekvatna pa je ovaj EP vrlo lako preporučiti uz opasku da, eto, ne mora brutal death metal da se uvek svede na sviranje svom snagom sve vreme:

https://parasitic.bandcamp.com/album/disfiguring-symmetry-ep

To Descend je još jedan od projekata najzaposlenijeg čoveka švedske scene, Rogera ,,Rogga" Johanssona. Ovde sviraju i drugi iskusni muzičari a novi EP (bend je snimio i album pre dve godine), Mindless Birth nudi oštar, old school death metal. Kao da niste znali, jelte. Nema ovde ničeg specijalno inovativnog, da ne bude zabune, ali ako volite klasičan, prljavi death metal zvuk sav u hromatskim rifovima i sa zvukom koji nije iskomprimovan do besmisla nego može da se pošteno odvrne, Horror Pain Gore Death Productions ima poslasticu za vas:

https://hpgd.bandcamp.com/album/mindless-birth

Heruvim su iz Ukrajine a njihov death metal bavi se isključivo svetovima koje je izmaštao Robert E. Howard pre stotinak godina pa tako i novi EP, Battle for Cimmeria ima gomilu Konana na omotu i možete da zamislite stihove koji se ovde čuju. Muzika je prijatni, topli old school death metal sa finim rifovima i dosta melodije, produkcija je kavernozna i sve zvuči jeftino i pošteno:

https://heruvim.bandcamp.com/album/battle-for-cimmeria

Singapurski Severed su svoj demo (naslovljen i Outbreak) napravili, kažu, tokom pandemije, kao studijski projekat. Ne znam da li to znači da je ovo jednočlani bend ili šta, ali tri pesme plus intro koje ovde imaju da se čuju su, pa, odlične. Naravno , i ovo je old school death metal sa zdravom dozom thrasha u svojoj srži i Severed znaju zanat, nudeći krljački, čvrsti metalski rad na transverzali Autopsy-Death-Obituary. Kada se ovakva muzika napiše i odsvira dobro, njena jednostavnost i primitivnost deluju savršeno i umetnički potpuno zaokruženo bez ikakve potrebe za komplikovanim tehnikama i egzotičnim aranžiranjem. Severed to odlično demonstriraju i imaju vrlo pristojnu produkciju pride:

https://severedhead.bandcamp.com/album/demo

Moral Collapse imaju novi, drugi album i njhov tehnički death metal koji uspešno koketira sa avangardom je ovde i dalje u opasnoj formi. Dvojica Indusa su i za ovu priliku pojačana Hannesom Grossmannom iz Obscure i Necrophagista a ponovo se u gostujuće muzičare uključuju i Mia Zabelka na violini te Julius Gabriel na saksofonu. Kombinacija zvučnih montaža, slobodne improvizacije i kvalitetnog death metala i ovde odlično funkcioniše i mada se Divine Prosthetics kao i dosadašnji radovi benda može i sam smatrati eksperimentalnim albumom, na njemu ima dovoljno pravovernog i kvalitetnog metala da zadovolji tradicionalniju prog-death publiku a i dovoljno free improva za ljute avangardiste. Trijumf.

https://moralcollapse.bandcamp.com/album/divine-prosthetics

I na kraju smo, sa krosžanrovskim pločama i heavy metalom! Victory Over the Sun je solo projekat nemačke kompozitorke po imenu Vivian Tylinska a koja već izvesno vreme živi i stvara u Portlandu, u Oregonu. I ja stlano pominjem kako Portland ima nesrazmerno visok procenat zanimljivih muzičara, pa možete Victory Over the Sun pribrojati toj evidenciji. Četvrti album projekta u kome ona pored uobičajenih instrumenata svira i harmoniku a ima i goste na violinama, te raznim duvačkim instrumentima, zove se Dance You Monster To My Soft Song! – očigledno nazvan po poznatoj slici Paula Kleea, staroj stojednu godinu u ovom trenutku – i mada je ovo najlakše opisati kao avangardni blek metal, najpre zbog vokala, Tylinska piše kompozicije koje metal, klasičnu kompoziciju, džez i malo folklora spajaju navrlo svež i osoben način. Iako žestoke svirke ne manjka, vredi ukazati i da su pesme jako dugačke i imaju jednu postrokersku opsednutost ponavljanjem, dinamikom i atmosferom, dok Tylinska voli mikrotonalne skale, pa sve zvuči istovremeno prijateljski i nežno, i preteće i tuđinski. Vredi!

https://votsband.bandcamp.com/album/dance-you-monster-to-my-soft-song

Španski/ baskijski Fear Crowd ima treći album, En Llamas nudeći melodičan, energičan heavy metal sa soldnim tempom i himničnim refrenima. Ovo je dobrim delom upečatljivo zbog fine vokalne interpretacije pevačice Leire García, ali ni muzika uopšte nije loša, sa pesamama koje su ekonomične, melodične a energične, bez mnogo filozofije i gubljenja u aranžmanima. Produkcija mi nije idealna, bubnjevi imaju vrlo malo dinamike i sve zvuči malo plastično, ali muzika je dobro napisana a pomenuta pevačica ima dosta karaktera. Prijatan album raspevanog klasičnog heavy metala:

https://fearcrowd.bandcamp.com/album/en-llamas

Wolverton iz Alberte je, koliko mogu da shvatim, jedan lik koji muziku pravi po osećaju i tvrdi da radi sve što mu padne na pamet, te da nema grešaka već samo srećnih zgoda. I, mislim, OK, ali kako je fer da je on ovoliko talentovan??? Album Tailspin je BRUTALNO kvalitetna ploča ekspresivnog, melodičnog posthardcore-hard-rock-metala sa odlično napisanim pesamama, virtuoznom svirkom i čak i vrlo solidnom produkcijom. Mislim, ovde ima pesama od kojih čovek bukvalno skoči sa stolice i počne da se dere od sreće, a to se ne čuje često. Obavezno čuti (Edit: autor je album u međuvremenu uklonio sa Bandcampa ali ostavljam tekst i link jer će se nesumnjivo uskoro pojaviti):

https://wolverton.bandcamp.com/album/tailspin

JD Power Trio su minhenski trio sa novim EP-jem, Ivory Tower kojim lider Jakub Dwornicki oglašava povratak mračnoj, glasnoj gitarskoj muzici. Oh, a ima i saksofon na jednoj pesmi. No, ovo je generalno vrlo dobar primer alternativnog metala, onog žanra koji je teško opisati ali ga prepoznajete kada ga čujete, a koji često meni deluje suviše radio-friendly da bih mu posvetio dovoljno vremena. No, JD Power Trio su prilčično dobri i pored melodičnih refrena, sa odličnim gruvom, kvalitetnim atmosferama, generalno maštovitim pesmama. Vrlo fino:

https://jd-music.bandcamp.com/album/ivory-tower

Burdener iz Hjustona su između posthardkora i sludge metala pa tako EP Such Pain For Nothing odgovara na pitanje koje je sigurno svako sebi jednom postavio: kako bi Fugazi zvučali da se Ian Mackay ODVALJIVAO od gudre? Tri pesme koje ovde čujemo su pune tenzije kreirane pre svega vokalima i onda rifaška oslobađanja tih tenzija dobro dođu pa bend, čini mi se, radi nešto solidno:

https://burdenerofficial.bandcamp.com/album/such-pain-for-nothing

Portlandski Leathürbitch isporučuju jedan od najlepših heavy metal albuma koje sam čuo ove godine. I pretodna izdanja su bila dobra, ali drugi album, Shattered Vanity je jedna vrlo sazrela, a opet vrlo odmereno sirova i in your face kolekcija pesama u agresivnom a zaraznom NWOBTHM stilu. Bend ne samo što svira brzo i žestoko, sa pevačem koji izleće u nervozni falseto svakih par stihova nego je i produkcija pomalo sirova i old school pa sve to albumu daje dozu underground nevaljalstva koja jako prija. Pesme su vrlo dobre a bend je ispravio i jedinu zamerku koju sam imao da im uputim prošli put i sada na omotu imaju sliku koja perfektno ilustruje njihovo ime i odabrani fetiš. Leathürbitch sviraju u istom stilu kao i s razlogom voljeni Kanađani Riot City, ali su za sada prljaviji i siroviji i to jako prija. Ne propustiti:

https://leathurbitchpdx.bandcamp.com/album/shattered-vanity

Wytch Hazel imaju novi, četvrti album i ako ste voleli njihova prethodna izdanja, IV: Sacrament je još kvalitetnog retro metala sa ovog puta samo malo lepšom produkcijom. Lankaširski bend vrlo stručno već godinama spaja '70s zvuk metala, okultnog roka, folka i psiihodelije, ubacujući u pesme harmonije i teme koje su mogle doći i sa neke od ploča Wishbone Ash ili Thin Lizzy a Sacrament ovde ne oskudeva. Bend takođe svoju mirotočivu hrišćansku dispoziciju sasvim bez srama gura u prvi plan i ovo se uklapa uz muziku koja ima dimenziju sete ali je pre svega svečana i optimistična. Ugodno:

https://wytchhazel.bandcamp.com/album/iv-sacrament

Za preslađeni, neumereno raspevani power metal, škotski Gloryhammer su tu sa četvrtim albumom, Return to the Kingdom of Fife i, mada sam još za prošli album uzdisao da je to zajebana kičijana koju spasavaju dobra svirka i rifovi, ovaj je, pa, još bestidnije teatralan. Zapravo, ovo na momente prelazi maltene u Muppet Show i, da se razumemo, meni je to nekako drago. Gloryhammer se ne prave da sviraju ,,ozbiljan" power metal, a što će već i naslov prve pesme (ako ne računate intro) pokazati: Holy Flaming Hammer of Unholy Cosmic Frost. No svirka je ozbiljna, produkcija adekvatna i u tom smislu, Return to the Kingdom of Fife je jedna zabavna, poletna ploča u kojoj se može uživati bez stida:

https://gloryhammer.bandcamp.com/album/return-to-the-kingdom-of-fife
https://www.youtube.com/watch?v=7RhoBOLnfbs 

Danski Stügg imaju previše groove metala u svom modernom heavy metalu da bi meni to prijalo al neka me sad pregazi tramvaj ako im drugi album, Shepherd of the Pit nije pun zanimljivih ideja i maštovitih prelazaka iz atmosfere u atmosferu. Ima ovde poštene krljačine a ima i iznenađujuće melodičnih, upečatljivih deonica. Svakako zanimljivo:

https://stugg.bandcamp.com/album/shepherd-of-the-pit

Ah, novi Pupil Slicer? MULTIPLI užici u najavi, SVI U ISTO VREME. ,,Kada bi Dilinger Escape Plan, Today is the Day i Pig Destroyer imali ćerku, ona bi zvučala ovako.", rekao sam pre dve godine ali trebalo je da kažem ,,ona bi VRIŠTALA ovako" jer to kako peva Kate Davies je jedna orgija ekspresije. Na novom albumu, Blossom, bend i dalje levitira između mathcorea, disonantnog metalcorea, grindcorea i pomera se u smeru, recimo, nu-metal-popa i, naravno, rok opere. Zapravo, Blossom je otvoreno konceptualni album čija epizodna struktura ima puno smisla a izleti u dementne a slatke melodije su uzdržano teatralni na najbolji način.  Opako razvaljivanje od strane jedne od najljućih žena u rok muzici i njene ekipe:

https://pupilslicer.bandcamp.com/album/blossom

Body Stuff su njujorški duo kojima se svaki album zove Body Stuff i samo se dodaje redni broj a koje je magazin The Wire proglasio ,,hardkor verzijom Brusa Springstina". Molim lepo, Body Stuff 4 je ploča glasnog, ekspresivnog a hermetičnog post-rok-popa-post-pank-folka koja nekako ima metal energiju bez ikakvih metalskih stilema i uz instrumentarij koji zvuči kao da se neko igrao na detetovom tabletu. Xiu Xiu su remiksovali jednu pesmu i Body Stuff su zapravo kao više hard rok verzija Xiu Xiu što do malopre nisam ni znao da mi treba u životu. A treba mi!

https://bodystuff.bandcamp.com/album/body-stuff-4

Halflighted je, recimo, sludge metal sa malo death metala, ali koji ne zvuči ni kao klasičan sludge metal ni kao klasičan, er, death sludge. Debi album ovog španskog/ katalonskog projekta, najpre zvuči kao postpank odrastao na slušanju sludge i death metala pa ovde ima dosta melodije i jeftine gotske estetike. I nekako je slatko:

https://halflighted.bandcamp.com/album/obloquy

Ne znam što su teksaški Koningsor ovako tihi izmasterovali svoj album Death Process ali dobro, nije rđavo ponekad čuti math metal album koji vam ne masakrira uši u prvih pet taktova. Muzika i produkcija su standardno agresivne ali i zabavne, i Koningsor se lepo preporučuju svojim kompleksnim ali atmosferičnim i gruverskim kompozicijama:

https://koningsormusic.bandcamp.com/album/death-process

LohArano su sa Madagaskara i mešaju groove metal, repovanje, pank i lokalne etničke ritmove za nešto što oni kažu da zvuči slično RATM, Panteri i System of a Down. Mislim, jasno mi je kuda idu ali EP Bae Nosy svakako pre svega privlači pažnju svojim afričkim temama i odličnim vokalnim radom pevačice pa čak i ja koji ne marim za nabrijane bendove ovo mogu da poslušam sa apetitom:

https://loharano.bandcamp.com/album/bae-nosy

Rival Sons su izdali prvi od dva planirana albuma za ovu godinu i Darkfighter je, pa prijatna ploča hard roka koji ima dobru, gruversku bluz osnovu ali pogleduje u smeru progresivnog roka sa dosta ambicije. Meni je to sasvim ugodno, pogotovo jer album ne traje ni 40 minuta a ima dosta lepih ideja i žanrovskog meandriranja da me drži upecanog sve vreme. Odlična produkcija, dobri svirači, dobre pesme, jedan onako old school mainstream osećaj, sve kako treba:

https://youtu.be/VuNmKPJnABE

Album nedelje stiže iz Ukrajine. Prošle godine mi se dosta dopao EP kijevskih Karabiner, a sada se ova ekipa vraća sa debi albumom, Unbeaten i, pa, ovo i dalje zaslužuje najviše ocene. Karabiner i dalje tresu brz, survov, tehnički impresivan thrash oplemenjen sociopolitičkim i filozofskim promišljanjima, kreirajući prototip zrelog a opet nestašnog, napaljivog metala. Naprosto, uz ovo možete i da klimate glavom i promišljate ljudsko stanje i jednako da se šutirate i skačete sa bine u uzavrelu masu. Karabiner su još brži nego pre, ulećući u grindcore i death metal pasaže na po nekoliko momenata da pokažu da mogu da budu JOŠ brži, rifovi su oštri, solaže krvoločne, i ovo je, sve u svemu apsolutno thrash remek delo. Ne propustiti ni po koju cenu:

https://bathoryhead.bandcamp.com/album/unbeaten
https://karabiner.bandcamp.com/album/unbeaten

[Meho Krljic]

Nedelja u kojoj možemo da radosno izignorišemo Korija Tejlora a poradujemo se Džastinu Brodriku je, pa, dobra nedelja. Da ne pominjem da smo u njoj dobili i jedno izuzetno srpsko izdanje!

Blek metal! Duivel su Nizozemci i imate samo jednom da pogađate šta njihovo ime znači na našem jeziku. Ali, evo, možete prvo da preslušate njihov novi EP, Heiligschennis pa kad čujete koliko je to blasfemično ili samo vidite omot, sve će biti jasno. Duivel imaju jedan album iza sebe, koji nisam slušao, ali ovaj EP je pun agresivne svirke i mučne tenzije koju proizvode disonantne gitare i klavijature, sve ušnirano u jednostavne a opet domišlljate aranžmane. Čini mi se prejako da ovako sirovu muziku nazovem avangardnom ali Duivel definitivno iskaču iz formata običnog blek metala i pružaju nešto ambicioznije i intrigantnije:

https://nomadsnakepit.bandcamp.com/album/heiligschennis

An Evil Unearthed je split album između Orcblood i Deformem ali za sada na Bandcampu imamo samo stranu Orcblood. Ali ona je vrlo dobra. Ovaj mladi, novi sastav iz Los Anđelesa se ovde ističe kvalitetnim kompozicijama i odličnom svirkom, nudeći četiri nekomplikovane ali upečatljive pesme blek metala koji voli i trešerske rifove, najlepše se oseća u brzom tempu i generalno kida. Solidan ako već ne skup studijski zvuk, takođe i cena od koliko date su dodatni argumenti da ovome pružite priliku:

https://orcblood.bandcamp.com/album/an-evil-unearthed

Okkultation su norveški blek metal bend za koji niko nigde nikada nije čuo pa ću pretpostaviti da su veoma novi. No, debi album, The Cryptic Manuscript je iznenađujuće zreo i njegovih sedam pesama nude kvalitetan black-death metal žestokog tempa, pretećih, mračnih rifova i svirke koja je sigurna, vrlo tehnički impresivna pa i vrlo solidno producirana (slušajte tu bas-gitaru kako zakiva!). Ne znam odakle su ispala ova dva čoveka, ali forenzička analiza pokazuje da je autor sve muzike i izvođač na svim instrumentima sem glasa Christer Korsvold koji već svira u bendovima Pandemonial i Funeral Void, no nisam očekivao baš ovakav kvalitet. Ovakav debi se ne čuje tako često iz kuhinje prilično nepoznatih muzičara pa molim da se obrati pažnja. A album pritom plaćate koliko hoćete:

https://okkultation.bandcamp.com/album/the-cryptic-manuscript

Debi album takođe norveških Ekrom, naravno, odvaljuje. Ova dva lika već imaju iskustva sa raznim bendovima pa je Uten n​å​digst formildelse jedna sigurna ploča sirovine ali i sofisticiranosti. Pesme imaju, za norveški blek metal tipičnu hladnoću ali se to kombinuje sa nestašnim, razuzdanim prženjem, pa se to preseče veličanstvenim, epskim pasažima i tako u krug. Vrlo prijatno:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/uten-n-digst-formildelse

Schädel su dva lika iz Berlina sa debi albumom krljačkog, modernog blek metala. Erosion des Willens je sniman još od polovine 2021. godine ali se snimanje vokala odužilo i bend, evo, tek sada debituje. Ali trijumfalno. Ovo je vrlo kvalitetan, energičan, ma razbijački blek metal sa pesamama koje fino kombinuju sirovu energiju, hipnotičnu repetitivnost i jedan vrlo ledeni ambijent koji ne bi bio ni malo stran nekoj norveškoj ploči. No, Schädel umeju i da umere izraz pa iako abrazivni zvuk i glasna svirka ne popuštaju, pesme fino variraju nivo agresije. Vrlo dobro:

https://blackicon.bandcamp.com/album/erosion-des-willens

Pensilvanijski Profane Elegy su zabavni na prvom albumuu, When All Is Nothing. Ovo je krljački, brz blek metal koji simpatično uvaljuje melodične teme ali i atmosferične, praktično jazz pasaže između blastbit rokanja. Ne samo da su kompozicije dosta progresivne u tom smislu, nego je i zvuk atipičan za blek metal sa bubnjem koji je izdefinisan i dinamičan, tanjim, manje distorziranim gitarama i vrlo prominentim basom. Odličan debi album ali i odličan album progresivnijeg blek metala uopšte. Profane Elegy imaju ideja za izvoz i nadam se da će ih kolege slušati i biti inspirisane:

https://profaneelegy.bandcamp.com/album/when-all-is-nothing

Sanctiphagous iz Rija de Žaneira je jedan lik  pod ljupkim nadimkom Warbutcher a The Dysangelion je drugi EP ovog urnebesnog blek metal projekta. I, mislim, kažem ,,EP", ali The Dysangelion ima čak jedanaest pesama zaključno sa obradom Sarcofagove Christ's Death, pa to ukazuje i kakv je ovo blek metal. Naime, oštar, brz, sa pesmama od kojih samo jedna prebaci dva minuta (ne računajući taj kaver na kraju), i sa MEGADŽULIMA gnevne energije koja šiklja iz muzike. I, mislim, nije loše. Jeste kućna produkcija, jeste svedeno po viziji i dosegu, ali da krlja, krlja. A dovoljno je zanatski uredno da meni prija:

https://nekrolustrecords.bandcamp.com/album/nekro-020-sanctiphagous-the-dysangelion
https://sanctiphagous.bandcamp.com/album/the-dysangelion

Brazilski trio Pacta Corvina mi je odmah bio simpatičan na ime toga što ma bubnjarku u postavi (i ta bubnjarka ODVALJUJE) a onda se ispostavilo i da imaju vrlo lep debi album. Osnovan pre par godina, ovaj bend svira dosta primitivan, dosta old school back-death metal, a to znači mnogo krvoloččnih rifova, mošerskog ritma i brutalnih vokala. Ovde emo melodija i atmosferičnog shoegaze harmonskog rada nema i album Ignis et Sulphur je i muzički i pomalo i produkcijski kao da ste se vratili u devedesete i slušate ljude sa izuzetno nadrkanim karakterom kako lome instrumente od besa. Još su i otvoreno antifašistički nastrojeni, pa ne može bolje!

https://pactacorvina.bandcamp.com/album/ignis-et-sulphur

Woods Witch je u principu jednočlani projekat iz San Dijega ali na novom EP-ju, Warmth and Comfort se Stuartu, koji vira sve žičane instrumente i peva, pridružio i bubnjar Keith. I ovo je, uh, vrlo dobro. Woods Witch je ovde kombinacija blek metala, sa malo doomgaze/ voidgaze šmeka, ali i sa melodičnim folk elementima, sve sirovo, jeftino, al sa puno duše i promišljenosti. Plaćate koliko hoćete za ove lepe tri pesme:

https://woodswitch.bandcamp.com/album/warmth-and-comfort

Prilično mi se dopada debi album francuskih Miasmes. Kako već to biva, to dopadanje je zasnovano na činjenici da bend svira brzo, energično, sa finom dozom grindcore oštrine ubrizganom u blek metal osnovu. Ovde ima i klasičnijeg blek metal programa ali album Répugnance počiva na eksplozivnosti i mešanju vrlo trešerskih i rokerskih, nestašnih rifova i solaža u brzu, nemilosrdnu svirku. Pritom i dopadljiv miks sa solidnim razdvajanjem instrumenata i ja sam na kraju veoma zadovoljan:

https://ladlo.bandcamp.com/album/r-pugnance

Također francuski jednočlani Aodon ima treći album, Portraits i ovo je u suštini konceptualna ploča okrenuta stvaranju devet muzičko-liričkih portreta za devet (stvarnih ili fiktivnih) osoba. Jedini član i autor sve muzike, M-Kha, je izvorno bubnjar pa album profitira od maštovitijih bubnjarskih aranžmana u nečemu što je pre svega savremeni melodičniji, atmosferičniji, blackgazeom prilično isprljani blek metal. Prijatno je:

https://aodon.bandcamp.com/album/portraits

A onda Srbija. Beogradski Oskrnavitelj imaju odličan debi album – Pradavni – i ovaj sastav, osnovan 2021. godine, zvuči kvalitetno i zrelo već od prvog takta. Kako bend i sam kaže u svojoj kratkoj biografiji: ,,Hladne i emotivne melodije, mračni rifovi i često sirovi gitarski rifovi glavne su odlike stila benda koji svoju autentičnost pronalazi u oslanjanju na black metal '90-ih. " I, da, to je baš tako, ovo nema previše veze sa savremenim trendovima u blek metalu koji diktiraju atmosferičniji i emotivniji izraz i time je meni Oskrnavitelj odmah draži i bliži. Melodičnost je ovde uparena sa energičnim, brzim tempom, a svirka je izvrsna, sa odličnim bubnjarem (Daniel Pop iz Eris i Final Holocaust), sjajnim gitaristima i pevačicom, Ivanom Savić Iz Krampa, Sakramentuma i mase drugih bendova koja ovde odrađuje odličan posao. Kvalitet pesama je izvrstan, produkcija dobra i Pradavni je debi-album kakav svaki bend sebi samo može da poželi, karakteran, ubedljiv i moćan. Sve čestitke:

https://oskrnavitelj.bandcamp.com/album/pradavni

Pa onda pređemo na doom, stoner rok, hard rok, sludge metal i psihodeliju. Heldscalla su doom metal bend iz Sijetla koji sebi pripisuje i stonerske elemente, i, dobro, ima tu poneki stonerski rif, ali njihov drugi album, Two Cathedrals je pre svega doom sa post metal prelivima. I to meni zvuči vrlo lepo. Heldscalla sviraju sporo, imaju masivan, prijatan zvuk a pesme voze taj razjareni očaj koji samo doom metal ume da nam prenese. Jako ugodno, sa sedam uglavnom dužih i atmosferičnih pesama, ali sa puno dobrih rifova i stamene svirke:

https://heldscalla.bandcamp.com/album/two-cathedrals

Sheepdog iz Masačusetsa su dosta agresivni u svojoj ,,party" interpretaciji hard/ stoner roka. EP To The Spaceship ima pet pesama vrlo tvrdog gruva sa srednjetempaškim ritmovima koji melju i gitarama koje seku na sitne komade, te pevačem koji je u svakom momentu spreman da se strmekne u provaliju. Fino funkcioniše ta tenzija između gruva i agresivnosti, pogotovo jer su ovo lepo napisane hard rok pesme a i produkcija nije nepodnošljivo prebudžena. Valjano:

https://sheepdog2019.bandcamp.com/album/to-the-spaceship

Kosmic Elephant sebe naziva i desert punk bendom što je dosta srećna deskripcija za muziku koja ima i stonerski/ desert ambijent i pankersku energiju. Mini album blood and honey sa svojih pet pesama i introm nudi jedan onako blago kinematski, relaksirani desert rock koji se onda fino oplemeni sa mao sirovije/ žešće svirke. S obzirom da bend ovo daje po ceni koju sami odredite, vrlo je vredno proveravanja:

https://kosmicelephant.bandcamp.com/album/blood-and-honey

Kad smo već kod mešavine panka i stoner roka, Hands Across Your Face - The Swamp Tribute to The Ramones je, jelte, tribjut album sa obradama Ramonesa koje sviraju bendovi nominalno poznatiji po svirci psihodeličnije, sporije muzike. Nije da ja baš sjajno poznajem rad ove etikete iz Las Vegasa, ali album ima bendove kao što su CIA Hippie Mind Control i Titanosaur, pa to služi kao neka orijentacija. I mislim, da ne filozofiram mnogo, svaka obrada Ramonesa je uglavnom zanimljiva i ovde ima nekoliko lepih, a niko nije obradio Now I Wanna Sniff Some Glue, tako da, očekujemo i Vol. 2. Plaćate po želji:

https://theswamprecords.bandcamp.com/album/hands-across-your-face-the-swamp-tribute-to-the-ramones

Španski Misty Grey za svoje liričke teme imaju noar filmove, i filmove tajanstva i mašte, pa je onda adekvatno da im je muzika dosta, jelte, kinematična i evokativna. No, ovo je doom/ stoner bend sa zdravim rifaškim radom i nabijačkim ritmom i njihova kinematičnost se pre svega nalazi u vokalnom stilu klavijaturiste Angela koji peva melodično ali muževno, dajući muzici taj neki prljavi glamur, ne trudeći se da previše ode u gotskom smeru. I to je simpatično. Bend vrlo očigledno bazira svoj izraz na '70s doom originatorima pa se ovde Pentagram i slične kolege solidno primećuju, no album Visions After Void, treći za bend, ne zvučio kao puki tribjut ili pastiš i ima svoje ja. Fino je:

https://mistygreydoom.bandcamp.com/album/visions-after-void

Flashback su glasan, bučan a zabavan stoner rok bend iz Kalgarija čiji album, The Draconic Oath voli dobar rif, energičan ritam, promuklo pevanje, sve ono što i mi volimo. Flashback su adekvatno nazvani jer njihova muzika ima u sebi dosta retro šmeka, ali ovo je svakako moderan stoner, sa korenima u sabatovštini i svemu drugom što vam pada na pamet, ali sa savremenim senzibilitetom, nabudženim zvukom, težinom. Odličan je ovo album, mada ne izmišlja ništa novo, ali to što radi, radi puna srca i krljački:

https://flashback-yyc.bandcamp.com/album/the-draconic-oath 

Slag Hive iz države Vašington pominje i nekakav powerviolence povodom svog prvog, istoimenog EP-ja ali ovo je u suštini atmosferični, hermetični sludge metal. Dakle, srednji tempo, granitno tvrdi zid gitara, bolesni gruv, očajnički odvrištani vokali – sve je prisutno. I nije rđavo. Naravno, Slag Hive nema, za sada, neke velike ambicije da zvuči preterano inovativno, ali ovo su korektno napisane pesme i imaju atmosferu i mišiće. Ja zadovoljan:

https://slaghive.bandcamp.com/album/slag-hive

Trio iz Tuluza (francuske, jelte, Tuzle), Black Drop ima vrlo prijatan gruv i atmosferu na svom debi albumu, Octopus. Prosto da ne verujete kako tri čoveka mogu da zvuče kad SVIRAJU umesto da samo, jelte, riljaju, pružajući minimalne ali vlo promišljene atmosferične komade i plesni ritam. Psihodelični rok se ovde lako i bez po muke dodiruje sa fankom a melodični, harmonični vokali sjajno idu uz nabrijane rifove i nemirne, obredne ritmove. Odlični Black Drop!!!!!!!!!! A plaćate koliko hoćete!

https://blackdr0p.bandcamp.com/album/octopus 

Danski Human Growth prikazuju se kao vrlo maštoviti na albumu Lube Factory, mešajući stoner rok gruv sa izletima u postpankerske, avangardnije vode. Zanimljivo to, i eksperimentalno zvuči, ali, da ne bude zabune, propisan rokerski gruv je zagarantovan većinu vremena. Human Growth su, dakle, maštoviti a i tematski i lirički su originalni i ovaj su album, prvobitno zamišljen kao EP, šampionski iščukali i onda imali sreće da dobiju vrlo lep miks i master od strane jednog Marcusa Ferrerire. Ukratko: odličan album i bend na koji treba obraćati pažnju.

https://humangrowth.bandcamp.com/album/lube-factory
https://youtu.be/zst1o_UKcig

Kanađani Owls & Eagles imaju gruverski, atmosferičan i BUČAN album psihodeličnog stoner roka u formi tridesetšestominutnog Patience Vol 1. Ovo je, rekao bih, konceptualan album sa halucinantnim narativom pa i muzika reflektuje te, jelte, halucinacije kroz vrlo oniričke atmosfere i mnogo psihodelične izmaglice. Meni to prija, uz glasan, težak zvuk gitara i bubnjeva i rado ću mu posvetiti još vremena u budućnosti:

https://owlsneagles.bandcamp.com/album/patience-vol-1-full-album
https://youtu.be/WapmfUBSz-k

Za mene je izuzetno prijatno iznenađenje ove nedelje bio debi album kalifornijskog all-girl sastava Snakemother nazvan isto Snakemother. Ove žene, od kojih samo za jednu znam da je imala prethodne muzičke angažmane u bendovima koji su snimali albume, su spravile ploču melodičnog, teškog, moćnog doom metala koja kreće sa komadom naslovljenim Ritual od skoro deset i po minuta i nastavlja da valja tešku metalčinu do kraja ploče. Ostale pesme jesu kraće ali su pune finih rifova i upečatljivih vokalnih linija (uključujući alikvotno pevanje u jednom momentu). Nije to sad nešto preterano originalno ali je prijatno sve vreme, a topao, vrlo ugodno faziran zvuk je važan element prijemčivosti ovog albuma. Preporučujem svima na probu.

https://snakemother.bandcamp.com/album/snakemother

Njemački kvintet Voidhaven je vrlo ozbiljno i studiozno pristupio izradi svog debi albuma, Lithic. Ovo je težak, masivan doom metal koji pritom ume i da ode u melodične strane, sa klavirima, klin vokalima i uplakanim gitarskim harmonijama, da bolje podvuče svoju poentu. Ume to da bude, za moj ukus, premelodično, preteatralno, al ja sam svakako debilčina i ne treba me preozbiljno shvatati. Ko voli propisan death doom sa više nego solidnom dozom gotike, ovde će naći duhovnog naslednika albuma kakve su Anathema, Paradise Lost i My Dying Bride snimali pre trideset godina. Pa čak i meni nije moglo da se ne dopadne kada je krenula vokalna deonica u Sermon of Scorn. Dobar album:

https://voidhaven.bandcamp.com/album/lithic

I dalje smo u praznini: Voideater iz Denvera sviraju brutalan, vrlo heavy i abrazivan doom/ sludge/ core na debi albumu Speak Into Existence. Ovo je sporo, teško, puca po svim šavovima od napetosti, ali su pesme solidno napisane sa hvatanjem te neke iskonske sludge energije Treba svakako izdržati svu tu agresiju ali ima ovde gruva i šarma pa se ipak nekako može i kad stignete do kraja, drago vam je da ste se u celu tu avanturu upustili:

https://voideater.bandcamp.com/album/speak-into-existence

Monje su iz Argentine i već smo im više izdanja ovde predstavljali. Novi album, Culto al Fin de los Tiempos nastavlja udarnički i udarački, vozeći svoj nestašni, nisko naštimovani sludge/ stoner stil sa puno elegancije i sigurnosti. Monje uspevaju da muziku baziraju na vrlo teškim rifovima i vrlo distorziranom, agresivnom zvuku a da ona ima i mnogo suptilnosti i upečatljivih melodija i ovo je ploča koja se uprkos svojoj agresivnoj dispoziciji zapravo sluša sa puno unošenja u dubinu muzike:

https://monje.bandcamp.com/album/culto-al-fin-de-los-tiempos

Iako Dead Quiet iz Britanske Kolumbije sebe opisuju kao stoner rok sastav, najnoviji album, IV je suštinski zdrav, energičan hard rok. Dead Quiet imaju himnične refrene, jak tempo, naglašen zvuk orgulja u miksu i to malo stonerskog gruva što umešaju u sve im svakako donosi dodatne poene ali da se razumemo: ovo može da sluša svako ko je ikada voleo Uriah Heep ili Deep Purple:

https://deadquiet.bandcamp.com/album/iv

A sada trio izvrsnih ploča od tri najbolje etikete u biznisu! Electric Valley Records ove nedelje izbacio je album takođe sardinijskih King Howl i, pa, ovo je izvrsno. Homecoming je ploča energičnog bluza i psihodeličnog rokenrola vrlo patiniranog zvuka i savršene svirke. King Howl imaju gruv, imaju teksturu, imaju stav i naoko bez napora prave ploču koja bi i kasnih šezdesetih u Londonu okrenula mnoge glave. Apsolutno slavlje faza i psihodelije. Ne propustiti:

https://evrecords.bandcamp.com/album/king-howl-homecoming

Naravno, novi album Black Rainbows je ozbiljan razlog da čovek ovo kasno proleće ipak pamti sa simpatijama. Italijani su do sada bili konstantno odlični i njihov izdavač, naravno, isto italijanski Heavy Psych Sounds Records, s pravom gromoglasno najavljuje da je Superskull ,,huge". I jeste, ali na jedan nenametljiv način. Black Rainbows prosto svirtaju kvalitetan teški rok bez glume, filozofije ili mnogo konceptualizacija. Ovo su šmekerske, spontane hard rok pesme sa promišljenim rifovima, ritmovima i pevanjem, producirane da se stvari dobro čuju, da sve zvuči zdravo, energično i poletno. I gitare su zaista ugodno zvonke, bubnjevi dinamični i razigrani a pevanje dominantno (mada je istina i da ne bi škodio dinamičniji master jer je ovde sve na granici pucanja), što ovim pesmama savršeno pristaje. Bez greške, bez ikakve sumnje u sebe Black Rainbow ponovo isporučuju jedan od najboljih rok albuma sezone, a sasvim izgledno i čitave godine. Iz vrs no!

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/black-rainbows-superskull

Da ni Ripple Music ne zaostane u nedelji punoj lepih heavy rock izdanja tu je i novi album američkog sastava Rainbows Are Free. Heavy Petal Music je snimak njihovog prvog živog nastupa posle pandemijske pauze, doduše snimljen već u leto 2021. godine. Napravljen na nastupu kod kuće u Oklahomi, ovo je izvrstan album psihodeličnog i stoner roka sa raznovrsnim pristupom muzici koja uvek ima melodičnu, psihodeličnu dimenziju ali se onda sigurno šeta između doom metal elegancije, rokerskih zakucavanja, bluzerskog gruva... Vokali su ovde izuzetno upečatljivi ali čitav nastup odiše tom nekom nakupljenom energijom što je jedva dočekala da eksplodira i fer je reći da se RAF vraćaju na velika vrata. Jedno od najboljih Ripple Music izdanja u recentnim mesecima, a što nije mala pohvala imajući na umu sumanuto visok kvalitet autputa ove kalifornijske etikete:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/heavy-petal-music

Hajdemo onda brže: thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Phantom Witch su kalifornijski thrash metal kvintet sa, evo, drugim albumom, Forced to Worship i ovo je vrlo zanimljivo. Bend kaže da su poslati kroz vreme iz 1986. godine da donesu thrash u budućnost i ovaj album zaista zvuči kao budućnost koju je neko zamislio 1986. godine sa maštovitim pesamama i aranžmanima, daleko od danas dosta konzervativne thrash formule. Dakle, ovo bi možda neko nazvao i progresivnim trešom, ali da bude, jasno Phantom Witch pritom imaju MOĆNE old school rifčine i ritmove uz koje glava sama krene u hedbeng, tako da spajaju najbolje od dva sveta. Jako dobro:

https://phantom-witch.bandcamp.com/album/forced-to-worship-2

Portugalci Threatened imaju album prijatnog, old school death-thrash zvuka, Inevitable Demise i to je iznenađujuće pitka, prijatna ploča uprkos svojoj krljačkoj dispoziciji. Threatened, uspevaju da u manični, vrlo energični performans uvaljaju toliko melodičnih, simpatičnih rifova da je ovo na ivici da ga proglasim melodeath albumom, no, dosta jeftina produkcija i taj ipak old school senzibilitet u pravljenju i aranžiranju pesama, sve to daje albumu osobenost. Pesme su, da se razumemo, predugačke za moj ukus i imaju previše delova, ali... sve je vrlo simpatično i skušanje čoveku fino napumpa puls i da mu osećaj svežine. Onako, baš ga revitalizuje, kao da je proveo nedelju dana u banji. Lepo:

https://threatenedeath.bandcamp.com/album/inevitable-demise

Za vrlo čvrst, energičan thrash/ deaththrash metal tu su Španci Oniric Prison sa svojim drugim EP-jem, Slumber. Ovaj materijal sa pet pesama je u osnovi klasičniji thrash za moje uši (mada onda dođe death metal nadgradnja koja je vrlo dobra), sa napaljivim, maštovitim rifovima, vrlo mošerskim a promišljenim aranžmanima, dobrim zvukom. Bend uprkos tome što je snimio malo toga, zvuči veoma zrelo, sa uzgrađenim identitetom i ne samo da iz sve snage preporučujem ovaj EP već se nadam i da od Oniric Prison uskoro čujemo vesti o albumu. Odlični su:

https://oniricprison.bandcamp.com/album/slumber

Manic iz San Dijega su iz nekog razloga prilično tiho masterovali svoj drugi album, Centuries Of Spilled Blood pa se osetite slobodno da ovo odvrnete baš onako junački. Inače pričamo o sirovoj,  old school trešini. Manic gaje u svojoj muzici dosta progresivnih ambicija, u smislu u kome su, recimo Testament i Holy Terror bili nosioci progresivnije thrash filozofije u osamdesetima i mada, naravno, Manic sada zvuče retro, to je sve zajedno vrlo simpatično i uprkos jeftinoj produkciji, ako volite thrash koji se trudi oko dužih pesama i kompleksnijih aranžmana a opet čuva taj izvorni sirovi zvuk, ovo je za vas:

https://manicthrash.bandcamp.com/album/centuries-of-spilled-blood

Čileanci Devotion sviraju od 2015. godine a Auden im je već peti album. No, na moje iznenađenje, ovo nije nekakva na brzinu sklepana, kućna ploča već punokrvan album brzog, trešerskog blek metala. Devotion su pomalo i drsko dobri sa odličnim rifčinama, pesmama koje ulete u punoj brzini u zvučnik, kažu šta imaju i pale dalje, bez ambicije da vam troše vreme nekakvim filozofijama, a i sa vrlo solidnim studijskim zvukom. Preglasno masterovanim, dakako, ali ne do mere da ovo ne može da se sluša. Auden je od početka do kraja natrpan hitčinama i ako volite black-thrash, ovo se ni po koju cenu ne propušta:

https://devotioncl.bandcamp.com/album/auden

Meksički Envenomed vode se i kao ,,True Envenomed" na Metal Archivesu, valjda jer su najbolji od svih bendova koji nose ovo ime. A nisu loši. Bend sa nekoliko EP-jeva i dva albuma u katalogu sada je sveden na jednog čoveka, bubnjara Edsona Sáncheza koji je na EP-ju Hazardous II sve napisao i odsvirao (sem gitare na jednoj pesmi) i generalno od početka vodi projekat onako kako on to misli. Novo izdanje je puno dobrih rifova i žestokog ritma, a Sánchez je i solidan pevač i pesme samo možda malčice previše insistiraju na ponavljanju koje bi nekom slušaocu moglo da bude monotono. Ali generalno, meni se ovo dopada kao solidan primer kako latinoamerički treš i dan-danas ima dimenziju eksplozivnosti koja ga izdvaja na globalnoj, jelte, mapi metala:

https://envenomed1.bandcamp.com/album/hazardous-ii

Sanity Slip iz Teksasa su negde između slamming death metala i beatdwon hardcorea, i to je na EP-ju There Is No One To Save Us uspešna, zapaljiva kombinacija. Rifovi su teški, preteški, gruv bolestan i neodoljiv a pevačica Sarynthia OTKIDA i čovek stvarno, jelte, ne može a da ne obrati pažnju. Ovo je prilično dobro osmišljeno i vrhunski realizovano, držeći se andegraund čistote ali izdižući se za par pedalja iznad onog što ćeta tamo uobičajeno čuti pa od mene ima jake preporuke:

https://sanityslip.bandcamp.com/album/there-is-no-one-to-save-us

Niki Lauda Firefighters MNOGO kidaju na istoimenom albumu. Ovaj bend iz Berlina svira brz, eksplozivan hardcore thrash koji bi, da nije modernije, masivne produkcije, mogao da bude snimljen i 1989. godine. Pesme su samo malo duže od po minut, brze, sjajno napisane, bend svira urnebesno a pevač PRŽI i ovo je baš onako kako ja čujem u svojoj glavi kad neko kaže ,,hardkor". Još i dobri tekstovi na Engleskom! Nikako ne propustiti:

https://nikilaudafirefighters.bandcamp.com/album/niki-lauda-firefighters

Best Wishes iz Toronta cepaju vrlo gruverski hardkor na EP-ju The Thrill Is Gone. Ali je to meni nekako dobro. Zvuk je superheavy, vokali su brutalni, ali ovo nije tek moshcore ploča producirana kao sludge metal album ,muzika je mnogo maštovitija pa i melodičnija, a opet su gruv i izvedba brutalni. Bend je ovo snimao šest godina, jebote, ali je napravio izvrsnu ploču sa pet umešno urađenih pesama:

https://bestwisheshc.bandcamp.com/album/the-thrill-is-gone

Choice is Yours su iz Vupertala i njihov Promo '23 je kao da ste u koktel-šejker ubacili Agnostic Front i Youth of Today a onda žestoko protresli. Ako vam to deluje kao idealan spoj, demo plaćate koliko hoćete. A solidan je u produkcijskom smislu:

https://choiceisyours.bandcamp.com/album/promo-23

Wallcreeper iz Klivlenda sviraju taj neki klivlendski hardkor i imaju težak, lepljiv, prijatan zvuk. Album Pissing in the Holy Water ima jedanaest pesama ali samo dve prelaze dva minuta pošto je muzika rastrzana, grčevita, disonantna... Ovo nije prebrzo niti preagresivno, zapravo, i Wallcreeper uspevaju da budu mučni na jedan suštinski prijatan ili makar impresivno maštovit način. Vrlo lepo:

https://wallcreeperoh.bandcamp.com/album/pissing-in-the-holy-water

Ukrajinski Rage Age na albumu Л​І​Б​Е​Р​Т​А imaju osam pesama koje donose prijatan dašak old school thrashcorea. Ovo je vrlo zdravo, dobro producirano sa teškim, mrvećim gitarama i energičnim a dinamičnim bubnjem što savršeno odgovara pesmama punim trešerskih rifova, dobrog gruva, odličnog pevanja. Rage Age, dakle, prave thrashcore koji tek uči da igra ali mu to odlično ide:

https://rageage.bandcamp.com/album/--2

Dva teksaška benda, Saintpeeler i Feed Your Body to the Void imaju split singl i nude četiri pesme energičnog spajanja hardkora i ekstemnog metala. Saintpeeler su nešto više ,,blackened", Feed Your Body to the Void bliži death metalu ali i jedni  idrugi imaju idealan odnos zanatskih i produkcijskih  kvaliteta sa autentičnom andergraund maštovitošću. Pritom Feed Your Body to the Void svoju stranu daju za koliko sami želite da platite:

https://saintpeeler.bandcamp.com/album/split-w-feed-your-body-to-the-void
https://feedyourbodytothevoid.bandcamp.com/album/split-w-saintpeeler

The Donner Party iz Nju Džersija izgledaju kao old skul trešeri pa im i debi album, Cutting Class tako zvuči. Ovde prosto osećate miris pice sa kojom se bend slika na promo fotografijama, obučen u teksas prepun bedževa i prišivača a muzika vrlo uspešno oživljava thrashcore/ crossover zvuk sa kraja osamdesetih nudeći napaljene, brze, ali i gruverske pesme solidne produkcije. Bend svira vrlo dobro i sa petnaest komada na albumu nudi dinamičnu žurku za slemdensere na kojoj znate da će biti lomatanja po bini i skakanja sa iste u masu:

https://thedonnerpartynj.bandcamp.com/album/cutting-class-2

Tear Gas su isto iz Nju Džersija i Demo 2023 nudi četiri pesme gruverskog, plesnog hardkora. Ovo je u dobroj tradiciji ranog moshcore zvuka, bez previše ,,tough guy" poziranja, koncentrišući se pre svega na ritmičko-rifašku hipnozu, sve spakovano u kompaktne, ekonomične pesme i jeftin, garažni saund. Lepo, a i naplaćuje se koliko vi želite:

https://teargasnj.bandcamp.com/album/demo-2023

Indonežani Do That Shit, očigledno, sviraju taj neki metalizirani, mošerski hardkor kakav sugeriše i njihovo ime. No, EP Bad News, No Hope! uspeva da vrlo legitimno hrpu klišea koje očekujete usmeri u pravu stranu i povede vas na nestašno putovanje kroz metalizirane rifove, plesne, gruverske ritmove i očajničko urlanje. Ovo jeste ,,street" po generalnom usmerenju, ali je vrlo žestoko, vrlo ,,metalno" i u krajnjoj liniji dobro producirano pa mojim ušima prija. I za promenu, jedan indonežanski bend svoje izdanje ne naplaćuje sumanuto mnogo:

https://dothatshithc.bandcamp.com/album/bad-news-no-hope

Al zato Mortred oće da naplate sedam dolara za Demo 2023 od dve pesme. Klasična Indonezija. No, dobro, muzika je simpatični thrash/ core sa debelom, jakom produkcijom i sve to generalno vrlo solidno radi. Ovo nije klasičan moshcore mada ima tu uličnu, plesnu komponentu provučenu uz trešerske rifove, a pesme su jednostavno aranžirane, bez neke velike maštovitosti ali tako da se naniže zadovoljavajuća sekvenca rifova i ritmova. Korektno!

https://mortred.bandcamp.com/album/demo-2023

Onda na red dolazi Tajland. Ravno iz Bangkoka stižu nam Carry On i kome nije dosta metaliziranog hardkora, ovde će biti bogato uslužen. City of Life and Death je do vrha natrpan rifovima koji su praktično death metal, samo sviranih preko hardcore gruva uz pevača koji apsolutno izgara na radnom mestu. Ima tu i klasičnijih thrash rifčina pa onda i čistih slemova ali taj srednjetempaški, plesni, MRVEĆI gruv ne posustaje ni u jednoj pesmi. I kida. Brutalnost:

https://carryonth.bandcamp.com/album/city-of-life-and-death

Die Today su iz Virdžinije i istoimeni album je pretpostaviću njihova prva ploča. Ovo je vrlo pristojno producirano i generalno dobro estetski zaokruženo sa dobrim zvukom instrumenata, karakternim pevanjem i pesmama koje su negde u krosover orbiti, sa možda samo malo jačim naklonom ka thrash metalu. No, kombinacija pankerske propulzivnosti i thrash metal rifova/ solaža ovde odlično funkcioniše i bend apsolutno ima na šta da bude ponosan:

https://dietodayrva.bandcamp.com/album/die-today

(Kraj u narednom postu)

[Meho Krljic]

Adacta iz Bratislave su album nazvali prosto Dno i onda rafalno izbacili jedanaest pesama vrlo heavy, metaliziranog crustpunka. Mislim, ovo je u suštini, jelte D-beat hardcore ali sa zvukom koji bi bio primeren kakvom švedskom death metal bendu, štimom u podzemlju i rifčinama koje su vrlo VRLO metalske. Pesme su dobro napisane, što je najvažnije, a izvedba žustra, glasna, energična ali sa osećajem za dinamiku koji često fali D-beat bratiji. Odlično:

https://adactaband.bandcamp.com/album/dno

Melburnski Geld imaju svoje prvo izdanje za Relapse i album Currency // Castration ima dvanaest pesama žestokog ali i atmosferipnog hardkora. Geld su ekspanzivnije nastrojeni od toga da naprosto zametališu pank – mada album to radi SAVRŠENO – i njihovi psihodleični thrash komadi imaju i vrlo promišljene momente atmosferične, mirnije svirke. A kad se krlja, krlja se bez milosti. Mislim, slušajte Chained to a Gate: ako ovde ne odete od nula do sto u dve sekunde, mrtvi ste. A i ostale pesme su takve! Fantastično:

https://geld.bandcamp.com/album/currency-castration

Брахмаширас su jedan od retkih ruskih bendova koji trenutno mogu da se pohvale da su probili, jelte, spoljni zid sankcija i izdali album za američki Caligari Records. Ova etiketa ionako objavljuje vrlo raznovrsni underground zvuk i eponimni debi za ovaj sastav iz Vladimira je ploča koja će idealno sesti u njihov katalog. Брахмаширас drmaju, uslovno rečeno, blackened hardcore, ali ovo je muzika puna maštovitih rešenja, upečatljivih melodija i sve je to spojeno kroz jedan no-bullshit, vrlo organski pristup svirci. Lepo!

https://brahmashiras.bandcamp.com/album/-
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/self-titled-5

Ne znam koji je smisao izbacivanja digitalnog izdanja na Bandcamp, koje košta 666 dolara, pa makar i kanadskih, ako uz njega ne prodajete i fizičko izdanje. No, Senseless Bloodshed imaju ,,senseless" već u imenu i onda šta ima da se čudimo? Enivej, minialbum Ignorant Hatred ima osam kratkih, eksplozivnih pesama brutalnog old school grindcorea koji kao da je nastajao devedesetih ali i kao da je snimljen pre trideset godina. Opako zakivanje, bez filozofiranja, direktno u menzu:

https://senselessbloodshed.bandcamp.com/album/ignorant-hatred

Kad vas neko pita da mu opišete svojim rečima old school death metal, prezrivo ga pogledajte (a znamo da će biti ,,on" u pitanju) i pustite mu EP Contorted Epiphany kanadskog benda Incinerous. Mislim, ovi ljudi su se slikajli na krovu nekog ogromnog nadgrobnog spomenika za promo fotku pa znate da su ozbiljna gospoda, a muzika je teški, topli, old school death. Pet pesama ekonomičnih trajanja, mnogo velikih rifova, primitivan ritam, vokal kao iz pećine – jednom rečju savršenstvo. A i odlično je producirano. Nepromašivo:

https://incinerous.bandcamp.com/album/contorted-epiphany

Mada mogu da posluže i Čileanci Bleed. Ovaj bend ima dosta iskustva, svira 15 godina i snimio je dva albuma, a novi, koncertni, Rotten Sessions Live daje baš onaj buldožerski, hrskavi zvuk što ga vole ljudi koji slušaju old school death metal. Pesme su inače vrlo solidne, sa jasnim korenima u ranim devedesetima ali sa jednom finom nadgradnjom koja se ne udaljava daleko od osnove stila ali bendu daje karakter, a produkcija je bučna, voluminozna i svemu dodaje gasa koliko treba. Krajnje prijatno:

https://bleedmusic.bandcamp.com/album/rotten-sessions-live

Još tog nekog buldožerskog old school death metala stiže iz Konektikata posredstvom dua Carrion i njihovog EP-ja Binary Communication. Ovo je prijatno gruverski, onako, radničkii seljački, sirovo u zvuku ali zdravo i vrlo solidno napisano/ odsvirano. Neće osvojiti srca publike izvan OSDM geta jer nije glamurozno, melodično, teatralno itd. ali oni kojima je namenjeno ima da polome vratove od mošinga:

https://carrionmetal.bandcamp.com/album/binary-communication

Australijski Gravepeeler i Rusi Cryptic Dissolution imaju odličan split EP, nazvan samo ,,Split". Oba bend aimaju po tri pesme i oba rokaju old school death metalčinu koja uprkos jeftinom zvuku i estetici pećinskog čoveka, zapravo zvuči vrlo otmeno i prijatno. Gravepeeler imaju čak i blago stonerske rifove u svom valjanju masivnog death groove cunamija, a onda kad krene brzina, to je solidno teško i mrveće. Vrlo nizak štim i topao, prijatan zvuk. Cryptic Dissolution su samo mrvicu brži ali i njihov death metal zvuči kao da je izašao iz pećine posle zimskog sna i VRLO je gladan. Izvrsna ploča:

https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/cryptic-dissolution-gravepeeler-split
https://crypticdissolution.bandcamp.com/album/split-w-gravepeeler
https://gravepeeler.bandcamp.com/album/gravepeeler-cryptic-dissolution-split

Njujorški veterani, Pyrexia su sa Long Ajlenda kao i Suffocation i sami sviraju od početka devedesetih kada su i zvučali dosta kao Suffocation, pa je lepo videti novi album. No, System of the Animal 25 je zapravo samo njihov drugi album, System of the Animal iz 1997. godine snimljen ponovo, na dvadesetpetogodišnjicu i objavljen samo malo kasnije. I sad, original je bio pokušaj umicanja kritikama da se bend iscrpljuje u čistom imitiranju Suffocation pa je ovde death metal izmešan sa malo hardcore gruva. Rimejk zadržava iste pesme, ali je zvuk teži, vokali su mnogo manje ,,street" a mnogo više propisno death metal zverski i ploča je generalno bliža klasičnom death metalu. Ima li to smisla? Evo, meni su obe verzije albuma sasvim slušljive. Nema tu sad nekih neviđenih ideja, ali Pyrexia rade dopadljiv death metal groove, pesme su dobre i novi album pleni agresivnošću, podsećajući na Suffocation ali i podvlačeći razlike. Fino je:

https://pyrexia.bandcamp.com/album/system-of-the-animal-25

Novi Massacred se zove Virus of Hate i čovek ništa ne menja. Ovo je i dalje obožavanje Morticiana za sve pare – a pare su onoliko koliko vi odlučite da date – pa, ako volite, vi platite. Ja i dalje nekako preferiram drugi Badijin projekat, Hatefilled, ali i Massacred je lep:

https://massacred669.bandcamp.com/album/virus-of-hate

Nijemci Warfield Within su prvi album izbacili 2010. godine i onda zašutali. No, šutnja se sad prekida i drugi album, Beast Inside nudi prijatan, tehnički kvalitetan a opet dopadljiv, keči deaththrash. Warfield Within pišu umiljate pesme i sviraju vrlo energično, pa samo prenabudžen master imam da im zamerim. No, kao paket, ovo je vrlo energična, vrlo zabavna ploča ekstremnog metala:

https://warfieldwithin.bandcamp.com/album/beast-inside

Jøtnarr iz Eseksa imaju dosta osoben zvuk, sa svojim spojem black metala i crustcorea koji ima i elemente death metala ali i emo/ screamo izraza pa uspeva da spoji izrazitu sirovost i neku tananiju emociju. Mislim, rifovi, teme, melodije, to je sve dosta melodično i dobro, prebačeno preko skeleta urnebesno brze i sirove muzike. EP Rotten Fucking Planet je opasan povratak u formu posle pet godina pauze od prvog albuma i vredi se ovde uključiti, pogotovo jer je cena daunlouda onoliko koliko sami odredite:

https://jotnarr.bandcamp.com/album/rotten-fucking-planet

Kanađani Evilosity bi trebalo da utaže glad svakog tech-death frika ovog vikenda svojim novim EP-jem, Sterile Existence. Ima naravno, nečeg sterilnog u muzici ali i pre svega produkciji mnogih tech death bendova gde se neljudska preciznost vrednuje više nego ljudska, jelte, duša, ali Evilosity se za ovo ne mnogu optužiti pa je materijal ovde snimljen i produciran tako da se čuju nesavršenosti i dinamika svirke, sa snažnoim razdvajanjima instrumenata. Kompozicije su, pak, kvalitetne, promišljene i nisu puka niska egzibicija. Lepo iznenađenje od benda kome petnaest godina nakon prvog albuma ovo jedino novo izdanje. Overiti!

https://evilosity.bandcamp.com/album/sterile-existence 

Njemački Gamma Tauri Spawn nude više old school death metal zvuk na EP-ju  VIcious Gods Below. No, nije ovo onaj danas kanonizovani OSDM po uzoru na Grave i Autopsy već mošerskija, gruverskija svirka sa puno blastbit zakucavanja i brzih deonica, ali sa tečnim, prijatnim aranžmanima koji stalno donose nešto zanimljivo i majstorski koriste varijacije u tempu da slušaoca drže na ivici. Pritom bend svira tehnički kvalitetno a opet živo, ljudski i ovo mi je takođe veoma prijalo:

https://gammataurispawn.bandcamp.com/album/vicious-gods-below

Bostonski Innumerable Forms, pak, pružaju lavkraftovski, hermetičan death metal na EP-ju  The Fall Down. Ovde se smena brze i spore svirke dešava teže, promene tempa su izborene sa mnogo više žrtava a zvuk je suv, očišćen od efekata, kao što je muzika uglavnom očišćena od ukrasa. No, Innumerable Forms razumeju moć mračne, onostrane meodije i ove tri pesme se izvrsno voze na ivici između death i doom metala. Odlično:

https://innumerableforms.bandcamp.com/album/the-fall-down

Misery Whip iz Portlanda, pak, nemaju TRUNKE dinamike u zvuku. Ovde je sve odvrnuto na jedanaest i mastervano tako da vam polomi sve organe čula sluha koje imate. A što je šteta jer EP Alpine Militant nudi sasvim pristojan old school death metal kavernoznog tipa i ovde varvarski vokali i primitivni gruv rade puno lepog.

https://miserywhippdx.bandcamp.com/album/alpine-militant

Commuted iz Mejna su sirovi, beskompromisni i vrlo loše rapsoloženi na svom mini albumu The Obsession with Lessening Death. Ovo je blackened death metal sa sirovim, često potpuno grindcore rifovima i jednako sirovim zvukom pa je njegov energetski naboj vrlo ,,andergraund" po estetici, nudeći ono izvorno divljaštvo zbog koga smo svojevremeno i zavoleli ekstremni metal. Garažno, brutalno, prelepo:

https://commuted666.bandcamp.com/album/the-obsession-with-lessening-death

Kill Division je, jelte, svojevrsna death metal supergrupa, sa članovima koji su kolektivno svirali u stotinak bendova, ali notabilno Gusom Riosom (koga najpre znate po old school death metal bendu Gruseome) i Kyleom Symonsom koji su obojica u različitim periodima bili u Malevolent Creation. Gus ovde, a što je zanimljivo, umesto bubnjeva svira gitaru dok ostatak postave dopunjavaju Jeramie Kling (trenutno u Venom Inc. i Ribspreader i Inhuman Condition itd.) i izuzetno vredni belgijski bubnjar Dirk Verbeuren koji sem svoje glavne tezge u Megadeth svira  u još dvocifrenom broju bendova (uključujući Cadaver). The Thoughts and Prayers EP ima jednu originalnu pesmu koja je gruverski srednjetempaški, vrlo ugodni death metal sa tim nepogrešivim '90s šmekom koji očekujete od bilo kog benda u kome čujete Kyleov vokal, a ostale tri su obrade odrađene u eksplozivnom grinderskom stilu. Slayer, Suicidal Tendencies i Minor Threat svi ovde dobijaju kvalitetan metalizirani grind tretman i ja sam se smešio oko cele glave slušajući:

https://killdivision.bandcamp.com/album/thoughts-and-prayers-ep

Danski Undergang ima split album sa denverskim Spectral Voice Ovo je izdao Dark Descent a što je garancija kvaliteta pa tako i dobijamo tri lepe pesme od Undergang koje hermetični death metal stručno nadograđuju ukusnim, nenametljivim melodijama. Hrskav zvuk je naravno prijatan bonus i ovo će lepo leći svakome ko je, recimo, voleo Immolation u devedesetima. Spectral Voice su manje poznat bend, a koji je do sada snimio jedan album i nekoliko split izdanja i njihova strana sadrži jednu petnaestominutnu doom-death pesmu. A koja je demonski dekadentno hermetična, disonantna i hororična. Izvrsna atmosfera i simpatičan, sirov zvuk:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/spectral-voice-undergang-split

Treći album londonskih The Bleeding zove se Monokrator i nudi agresivan, zabavan deaththrash. Bend već ima dosta iskustva, sa više od deset godina rada i mada njihova muzika ne puca od nekih nečuvenih ideja i originalnosti, ovde se na delu čuje izgrađen zanat. Ali Monokrator sadrži i lepu količinu ugodnih rifova, komponovanih solaža i mada bend sve to svira rutinerski, sa velikom lakoćom, nema sumnje u to da je ploča prijatna:

https://thebleeding.bandcamp.com/album/monokrator

Kada italijanski Avantgarde Music izdaje death metal, i to na svom imprintu Unorthodox Emanations, znate da će to biti nešto zanimljivo. Italijani Claustrum svoj death metal pakuju u old school zvuk i forme, zazivajući na istoimenom debi albumu lavkraftovske užase i druge gadosti kroz kombinaciju mrvećih, a toplih rifčina i upečatljivih a bolesnih melodija. Kako se to, uostalom i radi. Ovo je OSDM album na kome vidite da se jedna od pesama zove Zombi Rats, i samo sa razumevanjem klimnete glavom i malo se nasmešite. Vrlo prijatno:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/claustrum

Danski Avarice imaju debi album, isto nazvan Avarice i ovo je agresivna, vrlo glasno izmasterovana ploča death/thrash zvuka koji voli melodičnost i gruv. Da kažemo odmah da ovo stilski i zvučno nije po mom ukusu na ime tog jako ispresovanog masteringa ali i moje sumnjičavosti ka melodičnom death metalu, ali Avariceu sam dao šansu jer, jebiga, gde god da na albumu zabodete nasumice, čuje se neki dobar rif. Bend pritom svira jako žustro ali sa osećajem za gruv i na kraju sam sa zadovoljstvom klimao glavom i odobravao:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/avarice

Cynic su proslavili trideset godina od prvog albuma, Focus, izdavanjem remiksovane verzije naslovljene, nagađate, ReFocus. I ne bi to ovde možda bilo vredno da se pomene ali kako se radi o remek delu progresivnog death metala koje posle tri decenije dobija ozbiljan fejslift onda urgiram da se posluša. Remiks Warrena Rikera perfektno osvežava Cynicov ekspanzivni, spiritualni death metal dovodeći ga u ravan sa onim što bend sada svira, a zadržavajući dovoljno originalnog '90s šmeka da se ne radi o potpunoj remiaginaciji zvuka. Vrlo vrlo vredno:

https://cynic-alliance.bandcamp.com/album/refocus

Danski The Arcane Order sa svojim četvrtim albumom, Distortions from Cosmogony vrlo umešno spajaju brutalni death metal, atmosferičniju progresivu i melodije. Osam je godina prošlo od prethodne ploče i ovde se čuje da sve puca od ideja ali The Arcane Order drže kompozicije pod kontrolom, nudeći impresivno disciplinovane aranžmane i svirku koja je brutalna i tehnička ali uvek u službi centralnih ideja. Napumpan mastering zamara uši ali album svakako zaslužuje da se posluša u celini jer puca od kreativnosti i kvaliteta:

https://thearcaneorderblacklion.bandcamp.com/album/distortions-from-cosmogony

Sedmi album kanadskih Vortex, The Future Remains In Oblivion, donosi intrigantne orkrestracije umešane uz vrlo črvstu, agresivnu death metal svirku. Ima to dosta šarma mada i veliki deo tog šarma, naravno, počiva na kapacitetu da cenite vrlo metodično napravljen, vrlo posvećeno konstruisan kič. Ali ako ne volite kič, verovatno ne volite metal uopšte. Moj glavni problem sa ovim albumom je, kao i obično, mastering koji je BESMISLENO nedinamičan. Naravno, jeste podvig ovako spojiti naprženi, distorzirani metal i slojeve gudača i čestitam inženjeru zvuka na tome, ali, jebem mu mater, moglo je to u masteringu malo suptilnije. Pored toga zameriću i malo previše svaštarenja i oslanjanja na efekte radije nego na ,,pravo" komponovanje u nekim momentima, ali ima ovaj album šarma:

https://vortexband.bandcamp.com/album/the-future-remains-in-oblivion

Dementan, estetski primitivan ali zanatski vrlo uredan death metal stiže nam ove nedelje iz kuhinje pensilvanijskog izdavača 20 Buck Spin sa trećim albumom portlandskih Torture Rack. O Portlandu smo već toliko puta pričali kao o neverovatnom gejziru kreativnosti koji nikako da presuši a ako volite taj old school death metal koji uopšte nije zainteresova za teatralnost, melodičnost, komunikativnost već samo valja mošerski gruv i istiskuje primitivne trešerske ejakulacije, jebiga, Torture Rack neće da vas iznevere. Primeval Onslaught zaista zaslužuje to ,,primeval" u imenu sa svirkom koja je energična i produkcijom koja je jeftina i zvuči kao da ste sa bendom u garaži i slušate ih kako prizivaju nesvete duhove svojim baražima rifova. 20 Buck Spin ima iskristalisan zvuk i estetiku kada je detah metal u pitanju a Torture Rack, u kojima sviraju neki članovi Witch Vomit, se u njega perfektno uklapaju dodajući još samo prstohvat demencije.

https://20buckspin.bandcamp.com/album/primeval-onslaught

Na kraju smo pa ovde obrađujemo krosžanrovska izdanja i heavy metal. Unfurl iz Pitsburga sviraju vrištav, iskrivljen posthardcore/ metal pa je album Ascension, njihov treći, pun vrištanja, disonanci, tog nekog matematičarskog pristupa sviranju. Ali je dobar. Iako u sadržaju ne nalazim previše toga originalnog, Unfurl taj žanrovski spoj lepo provlače, nudeći muziku koja makar zvuči ljudski, emotivno a ne samo mašinski precizno i otuđeno. A opet, pesme su pažljivo aranžirane pa i producirane i ovo je ploča sa dosta dubine. Ne i u samom zvuku koji je zverski ispresovan, ali kompozicije su dobre i slojevite:

https://vnfvrl.bandcamp.com/album/ascension

Recimo da su kopehnagenški Summon King Sykes isto negde za ovu sekciju jer se u njihovoj muzici spajaju math metal i stoner rock, sa gruvom ali i puno napora da to ne bude SAMO gruv već jedna stalno evoluirajuća muzička matrica. EP Past Human Minds ima pet pesama i simpatičan je:

https://youtu.be/bab-Di1bRaM

Britanski Johnny the Boy su neka vrsta sajd projekta za Crippled Black Phoenix i njihov sludge metal je melodičniji, teatralniji od onog što ja inače slušam. Ali album You ima puno kreativnih momenata, dobar (mada GLASAN) zvuk i jednu raznovrsnost koja u ambijentu svom sastavljenom od muzike što želi da vas povredi nalazi načina da to povređivanje rastegne na osam pesama sa distinktnim temama i atmosferama. Lepo.

https://johnnytheboyuk.bandcamp.com/album/you

Simpatični su Grant The Sun iz Osla sa svojim melodičnim, atmosferičnim, ali i gruverskim post metalom. Novi album, Voyage, vrlo uspešno spaja tu neku distanciranu, hermetičnu melodičnost post metala sa prijemčivim gruvom, ugodnim, eteričnim vokalizacijama (ne znam ni da li da ovo zovemo pevanjem) i eksperimentalnim pristupom u aranžiranju. Energičan, teksturiran a suptilan album:

https://grantthesun.bandcamp.com/album/voyage

Norvežani SPLIT//BITE savršeno kombinuju jednostavan, no-nonsense hardkor pank i nešto kompleksnije, noise rockom zaprljane aranžmane. EP 404 Ends tako daje i propisne pitstartere ali i nojzrokerski gruv koji jako dobro zvuči u miksu što forsira energiju ali i uspešno razdvaja instrumente da se svaki lepo čuje i nanese maksimalnu štetu. Bend je maštovit i ubedljiv a ima i jedan od najboljih naslova pesama u recentnom sećanju. Naravno da mislim na Why achieve nirvana when i can play video games instead. Faking opako.

https://splitbite.bandcamp.com/album/404-ends

Kome nije bilo dosta progresive kada je preslušao Cynic, evo mu novog albuma Stellar Circuits. Ovaj sastav iz Severne Karoline nije sad baš nešto po mom ukusu, ali njihov spoj modernijeg stila koji podseća na Animals as Leaders sa klasičnijim prog formatima kanadskih Rush je nesumnjivo potentan. Album Sight to Sound zvuči sigurno i ubedljivo, sa jedanaest pesama melodičnog, bombastičnog zvuka i mada, rekoh, to nije po mom ukusu, mogu da ga poštujem i preporučim.

https://youtu.be/N0c0Eg8Em7Q

Škotlanđani Wild Fire imaju EP sa četiri pesme vrlo prijatne hard 'n' heavy muzike. Buried Deep, kako se EP zove je odsviran lepršavo, produciran kvalitetno a stilski uspeva da se smesti u format tradicionalnog heavy metala sa zdravom hard rock osnovom a da ne zvuči naglašeno retro. Pa ni naglašeno cheesy. Ovo je puno dobrog rif-rada, odličnih vokala koji bi, sa drugom muzičkom matricom, sasvim legitimno mogli da se računaju i u ,,alternativu" a ovde se lepo uklapaju uz žustru svirku, i klasične rokerske energije prečišćene i umivene ali ne i razblažene. Veoma prijatno:

https://wildfire.bandcamp.com/album/buried-deep-ep

Twisted Tower Dire / Cauldron Born - Knights of True Metal je split album između dva vrlo klasična, old school benda koji sviraju tradicionalni heavy metal. Oba su osnovana sredinom devedesetih i bez ikakvog stida voze epski, ,,pravi" heavy zvuk koji može imati progresivnije ambicije ili jednostavno biti namenjen propisnom metal mošingu, ali nikada neće izdati svoje '70s i '80s korene. Ovaj album nije sastavljen od novog materijala i u pitanju su demo snimci oba benda, a koji – bendovi – oba imaju vrlo respektabilne diskografije u ovom momentu. Tako da je ovaj blast from the past iz devedesetih u kome bendovi još traže svoj pravi zvuk vrlo vrlo simpatičan. U slučaju Cauldron Born ovo je čak i urađeno sa sešn muzičarima, ali nema brige: pesme su vrlo lepe i ovo itekako vredi čuti:

https://namelessgraverecords.bandcamp.com/album/twisted-tower-dire-cauldron-born-knights-of-true-metal

Crossed Hearts iz Atlante su konačno snimili debi album, Forced Perspective i znam da se ptiate je li na njemu njihov najveći dosadašnji hit, White Lies. Naravno da jeste. Pesma koju smo čuli na nekoliko singlova je druga na albumu, odmah iza Speedin' For Your Love i diktira ton i tempo albuma. Ovo je old school metal, sa NWOBHM i speed metal formatom, vrlo kvalitetnim sviračko-aranžersko-produkcijskim arsenalom i pevačicom Carlee Jackson koja svemu daje presudnu meru karaktera. Njen vokal je prepoznatljiv, upečatljiv i ono što joj možda fali u domenu tehnike se više nego bogato nadoknađuje stavom, a pošto su pesme velikim delom bazirane na njenom, jelte, ljubavnom životu, sve to ima finu autentičnu dimenziju. Draga je ovo muzika:

https://crossedhearts.bandcamp.com/album/forced-perspective
https://youtu.be/rTfk5gROp7w

Album nedelje? Slipknot! Zajebavam se, naravno, pa znate da je izašao, šta izašao, ATERIRAO, novi Godflesh? Šest godina posle Post Self a koji je zvučao ekspanzivnije pa i eksperimentalnije nego što sam od ovog benda navikao da očekujem u poslednje vreme, dobili smo Purge a koji eksplicitno, programski predstavlja nastavak albuma Pure iz 1992. godine, jedne od definišućih ploča ne samo karijere Justina Broadricka i Bennyja Greena već čitave '90s ere metala i ekstremne muzike. Bila je to era kada je Earache legitimno mogao da kaže da stoji na krvarećoj oštrici podzemne avangarde, izbacujući albume što su čitavu rok muziku redefinisali i ekstremni metal spajali sa nekim od vrhunaca umetnosti dvadesetog veka. Godflesh su prošle godine izdali i živu verziju Pure (Pure Live), podgrevajući atmosferu za nastavak i, mislim, da odmah bude jasno, Purge NIJE ni po kom parametru onako velika, važna ili prodorna ploča kao što je to bio Pure. Ali je i dalje jedan od ključnih albuma metal i metalu bliske muzike za ovu godinu. Justin ovde u principu samo vrlo sigfurno koristi svoj arsenal tehnika, pristupa i tehnologija što je nakupio tokom četiri decenije sviranja i Purge je na neki način i katalog Godfleshovih trikova koje svi znamo ali kojih naprosto nema dovoljno u muzici osalih bendova bez obzira na veliku uticajnost ovog projekta. Purge tako spaja mrveće elektronske plesne ritmove, semplove, meljući Bennyjev bas i hipnotičke Justinove gitare u kombinaciju koja naprosto ne bi SMELA da ovako dobro radi posle toliko vremena. Ali neke pesme MNOGO jako rade. EP Nero od pre par meseci je već ukazao kako ćemo ovde dobiti još mnogo old school hip-hop gruva sa militantnim gitarama i post-grindcore pevanjem i da je ceo Purge samo osam kopipejstova ove pesme to bi bilo sasvim korektno ako ne već istorijski bitno. Ali Justin je, i pored činjenice da danas snima i izdaje mnogo muzike sa svojim drugim projektima, ovde zaista seo i malo dublje ušao u legat Purea, pa Purge nadrasta nivo stilske vežbe ili prostog obilaska najvećih uspeha benda, krećući se kroz klaustrofobični plesni gruv Land Lord i dementni hip-hop Army of Non sve do melodične Permission čiji rezignirano nihilistični tekst i ritualno zapevanje stoje u neverovatno savršenom balansu sa hip-hop semplom utkanim u ritam i mehaničkim repeticijama akorda što kao da lebde nad Bennyjevim bas loopom. The Father je nastavak ove eteričnije druge polovine albuma i u ovom delu Godflesh podsećaju zašto su uvek bili jedinstveni uprkos legijama imitatora iz poslednje tri i po decenije. Mythology of Self se vraća na gotovo Streetcleaner podešavanja sa svojim u suštini dvočetvrtinskim, mrtvačkim marševskim ritmom, disonantnim flažoletima i Justinom proteranim kroz Pitchshifter, a You are the Judge,the Jury and the Executioner je  perfektna završnica za album koji nelagodu prevtvara u jedinu senzaciju i u njoj na kraju nalazi mir. Purge, da budemo jasni, isprva više podseća na kasniji autput benda iz devedesetih (Songs of Love and Hate i Us and Them) nego na Pure, sa generalnim komprimovanjem eksperimentalnog Godflesh zvuka u kraće, više ,,rok" pesme ali progresivno album sve više odlazi u širinu i pažljivo otškrine prozor da nas pusti i u svoje dubine. Justin i Benny su na pravom tragu, dodirujući beskraj koji se tako jako čuo na njihovim najboljim pločama i Purge iako ne u rangu izdanja kao što su Pure, Selfless, Slavestate ili presveti Streetcleaner, predstavlja častan i za slušanje OBAVEZAN dodatak Godflesh katalogu.

https://godflesh1.bandcamp.com/album/purge

[Meho Krljic]

E, pa, ove nedelje je Srbija pod vodom i nadam se da će vikend označiti smanjenje padavina i muka za ljude u čak pedesetak opština. Ako je od ikakve pomoći, metal je i pod vodom vrlo dobro uspevao, pa, evo, kome je do toga nek posluša. Neke od najboljih ploča godine su izašle baš ove nedelje.

Prvo, naravno, blek metal. Da se zna red. Grčki bend Burial Hordes za dvadesetak godina rada naređao je dosta sitnih izdanja ali i četiri albuma. Od poslednjeg je prošlo pet godina pa je novi, peti, Ruins došao ne samo u pravom trenutku da podseti nego i svojim kvalitetom i intenzitetom pošteno može da razgali čoveka. Sastavljeni od članova dosta drugih aktivnh bendova (sa sve Eugeneom Ryabchenkom iz Fleshgod Apocalypse koji je za ovu priliku seo za bubnjeve), Burial Hordes su pre svega projekat gitariste po imenu Tilemachos Karatzas iz Dead Congregation pa je ovo album blackned death metala sa izraženom ,,death" komponentom. Ovo je pre svega u rifovima kojih ima dosta prominentno raspoređenih između atmosferičnijih blek metalskih pasaža, dok je tempo svirke neumoljiv i agresivan. Pesme imaju otmenu, veličanstvenu blek metal atmosferu bez previše komplikovanja u aranžiranju i sa srazmerno prirodnim, suvim zvukom pa album zvuči neposredno, komunikativno i prijemčivo uprkos svojoj agresivnosti i hermetičnosti. Veoma dobro:

https://burialhordesdm.bandcamp.com/album/ruins

Undulation dolaze iz Sijetla i njihov debi EP, An Unhealthy Interest in Suffering sa sobom nosi dah dekadentnog i misterioznog. Ovo je blek metal kao avangardna pozorišna predstava za građansku elitu koju zanima oštro razdvajanje od svakodnevnog i banalnog, bekstvo od uobičajenih uloga i predstava i životu, pa onda i muzika zvuči tako, nepredvidivo, nepoćudno, ali maštovito. Undulation su vrlo zanimljivi i vredni daljeg praćenja:

https://undulationdeath.bandcamp.com/album/an-unhealthy-interest-in-suffering

Kanađani Wormreign imaju novi EP, Abyssus i njihov disonantni, atmosferični ali mišićavi blek metal na njemu dobro zvuči. Ovo je prilično progresivistička vizija blek metala sa kompleksnijim aranžiranjem koje se trudi da iz tenzičnih gitarskih (dis)harmonija izvuče maksimum kilometraže prebacujući ih preko iznurujuće, energične svirke kakve se ni Suffocation ne bi postideli. Dobro je to napisano, dobro odsvriano a i produkcija je nekarakteristično odlična. Vrlo dobro izdanje:

https://wormreign.bandcamp.com/album/abyssus-2

Znato ono kada se bendovi hvale da sviraju ,,bestijalni blek metal"? Svi oni da dođu malo na dopunsku nastavu kod peruanskih Nigrum Vortex čiji prvi EP Across the Nigrum Vortex opasno dere sa svoje četiri pesme. Dobar deo te bestijalnosti je u zvuku (nula dinamike, sve u crvenom) i izvedbi koja je satanski nemilosrdna sa gitarama koje kao da se tope, bubnjevima koji kao da ulaze dublje u patos svake sekunde i pevačem što samo što nije spontano buknuo u plamen, dok same pesme imaju trunku sofisticiranosti u temama i aranžmanima. Ali samo trunku. Odvaljivanje za sve pare:

https://nigrumvortex.bandcamp.com/album/across-the-nigrum-vortex

The Mosaic Window je jednočlani projekat iz Los Anđelesa a njegov jedini član, Andrew Brown demonstrira talenat i radnu etiku dosta iznad proseka za jednočlane blek metal projekte u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti. Rezultat je da je debi album, Plight of Acceptance napisan, odsviran i produciran vrlo ubedljivo, nudeći melodičan, gorkosladak moderni blek metal u jednom zaokruženom estetskom i karakternom formatu. Ovde su gitare debele, čvrste, melodične, dosta nalikujući gotenburškoj školi melodičnog death metala, pesme su himnične i melanholične ali istovremeno HEAVY a vokali dosta uspešno balansiraju između razgovetnosti i blek metal sirovosti. Impresivan debi i nadamo se početak jedne kvalitetne karijere.

https://themosaicwindow.bandcamp.com/album/plight-of-acceptance

Ancient Ceremonies, New Wisdom je 4-way split album četiri španska benda. Well, tri španska i jednog iz Andore AL TO JE TO. Važno je da je muzika lepa, uglavnom new school profila sa jeftinijim produkcijama ali sa dosta duše, iako je sve ovo blek metal. Vi ćete već videti ko vam se sa spiska najviše dopada: Nakkiga, Kult et Morte, Stormstone, Dilaghran a ako ćete da kupujete to će morati biti na CD-u  jer se daunloud ne prodaje:

https://vertebraebm.bandcamp.com/album/ancient-ceremonies-new-wisdom

Thymata su transevropski blek metal projekat sa Grkom Kostas Bililisom (Apocalyptic Leaders) koji peva i Šveđaninom Michaelom Langom iz Grimtone, Arsonists of Lucifer i još pregršti bendova, koji sve svira. Debi album, Embraced by Death je zabavan spoj švedske hladnoće i agresivnosti i epskog grčkog pristupa, sve snimljeno u prilično jeftinim uslovima i sa pesmama koje su predugačke za moj ukus – mada je ovo pre svega zbog nedinamičnog masteringa – ali sa jednim garažnim, neposrednim šarmom. Lang je, čini se, i bubnjeve odsvirao STVARNO i to albumu daje toplinu kakva fali mnogim kolegama.

https://thymata.bandcamp.com/album/embraced-by-death
https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/embraced-by-death

Nemački trio The Fals sa svojim debi albumom, Beyond the Grave of the Moon nudi jednu dosta osobenu viziju blek metala koji svoju mračnu atmosferu i sirov instrumentarij pakuje u format gde su obredni, melodični vokali preko neumoljivog krljanja jedna prirodna kombinacija a hipnotičnost zvuka i svirke čini da se pesme prelivaju jedna u drugu bez primećivanja pauza. Ovo je, onako, okultno i mračno a jako simpatično i zavređuje dosta zaranjanja:

https://teufelszeugrecords.bandcamp.com/album/beyond-the-grave-of-the-moon

Oh, Demo 2023 finskog kvarteta Victimarum me je provozao od nula do sto u rasponu od prvih nekoliko sekundi prelazeći put od tek još jednog blek metal demoa do SJAJNOG blek metal demoa, sa moćnim temama, himničnim melodijama i srčanom, urnebesnom svirkom. Victimarum su sve to spakovali u skromnu ali funkcionalnu produkciju no, materijal na ovom demou, četiri lepe, melodične, a sirove, old school pesme, vrlo ubedljivo gradi slučaj za prvi album koji bi mogao da bude obavezna lektira. Odlični su:

https://victimarum.bandcamp.com/album/demo-2023

Mađarski avangardni projekat Thy Catafalque ove nedelje ima jedanaesti album i to je sada već jedna procesija gostiju koje Tamás Kátai dovodi iz raznih sfera muzičke planete, velikim delom i iz domena folklora. Alfö​ld je ploča u osnovi blackened doom metal zvuka, ali tu onda ima i raznih akustičnih instrumenata, duvača, raznih vokala... I mada je teorija kompleksna, praksa je dosta sigurna u sebe, izvođački ubedljiva i ovde nema nekakvog lutanja izzmeđu žanrova i formi. Krajnji rezultat je vrlo hermetičan i prkosno andergraund ali zanimljiv i intrigantan:

https://thycatafalqueuk.bandcamp.com/album/alf-ld

Nizozemski jednočlani Helleruin je ove godine i na turneji, dakle, jednočlanost mu nije sudbina. No, drugi album, Devils, Death and Dark Arts ipak je sam napisao i odsvirao Carchost aka Niels Kuiper i sve je to vrlo uredno. Mislim, pesme jesu predugačke i zvuk je razmrljan ali to je praktično standard za ovu vrstu blek metala koja je sva u epskim atmosferama i melodičnim, emotivnim krešendima. Svirka je strastvena a celokupan sentiment ubedljiv:

https://helleruin6.bandcamp.com/album/devils-death-and-dark-arts

Al zato komšije iz nemačke (u koju su se preselili isto iz Nizozemske), Sammath polivaju sirovi old school blek metal na svom evo već sedmom albumu, Grebbeberg. Ovo ni slučajno nije neka suptilna, filozofska ploča nego spektakl prebijanja i satanizma, jedna borba neprestana stavljena u zvučnu (i bučnu) formu, sa taman toliko epskih melodija što uspeju da se probiju između krvnički zakucanih blastbitova da shvatite da vam nema spasa – zaljubili ste se u ovu ploču. A ona će vam jebati kevu:

https://sammathhhr.bandcamp.com/album/grebbeberg

Rusi Pechora su konačno snimili prvi album, a posle mase demo snimaka, singlova, EP-jeva i dva split izdanja. Rezultat je da album, М​ё​р​т​в​о​е zvuči fenomenalno. Momčad iz Petrovgrada vozi energičan, maštovit post-blek metal koji se ne zapliće previše u blackgaze/ voidgaze izmaglice nego krlja pošteno, znojavo i emotivno. Ovo je i prilično ,,tech" pogled na post-blek metal sa pesmama čije su atmosfera i gruv proizvod vrlo spretnog muziciranja, ali u srži projekta su pre svega odlične pesme koje unatoč ,,post" prefiksu nose urnebesnu energiju i ekspresivnost najboljeg blek metala. Oduševljen sam, a ovaj izvrsni album je, nadam se, tek novi početak za ovu ekipu:

https://pechora.bandcamp.com/album/--5

Drugi album srpsko-švajcarske postave Oculus, nazvan  Of Temples And Vultures zvuči izvrsno a tako i očekujemo s obzirom na iskustvo i kilometražu članova. Ovde pored dva ,,njihova", jelte, svira i jedan naš, konkrento Marko Jerković, poznatiji kao Kozeljnik, jedna od stožernih figura domaće blek metal scene (bukvalno juče sam na ulici video čoveka, i to ne klinca, kako izlazi iz Dvorane kulturnog centra u majici Kozeljnik). I sad, istina je da je on izašao i na malo loš glas zbog koketerije sa ekstremnom desnicom, ali pošto čoveka znam i svirao sam sa njim još značajno pre nego što je uopšte ušao u blek metal priču, spreman sam da kažem da je u pitanju dobra osoba koja je napravila neke greške ali ne tolike da bi bila precrtana zauvek. A ko od nas, jelte, nije? Muzika na albumu je svakako IZVANREDNA, nudeći moderan blek metal sa jakm utemljenjem u tradicionalnom zvuku. Konkretno, to znači da se ovde ima uživati u mračnoj, teskobnoj atmosferi ali da je svirka užasno dinamična, jako energična i da bend atmosferu kreira kroz ekstzremno mišićav, beskompromisan metal, bez zahvatanja u shoegaze i druge slične smerove. Kompozicije su podugačke, impresivno sklopljene od mnogo hipnotičkih ponavljanja ali i dalje aranžirane da budu uzbudljive, a sam performans je vrhunski sa opasnim vokalima, savršenim gitarama i bubnjarem koji naprosto drži masterklas. Nezaobilazno:

https://oculusdhr.bandcamp.com/album/of-temples-and-vultures
https://www.youtube.com/watch?v=BhiR2fvbY_M

Onda idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal... Britanski Mudlarker na istoimenom debi albumu vozi vrlo sabatovski gruv, sa mnogo psihodeličnih dodataka, a što je odmah simpatično kad imate godina kao ja. Sve je to producirano jeftino, odsvirano onako, ljudski sa sve ljuljanjima u dinamici i tempu i sve to vrlo prija. Rokenrol je postao dosadan kada se previše upeglao i ganjao uhljeblje na vrhovima top lista i radiju pa su Mudlarker divno osveženje sa gitarama koje elegantno pletu svoje fazirane, psihodelične maštarije, odličnom ritam sekcijom i karakternim pevačem koji bi sedamdesetih harao velikim binama. Ovako bend verovatno svira barove ali siguran sam da kidaju:

https://mudlarker.bandcamp.com/album/mudlarker

Ima više bendova širom sveta sa imenom Medved ali najnoviji je iz Tokija. Ovo je projekat nekih članova doom/ sludge benda Floaters i programski veli sledeće: ,,MEDVED gather only people with long hair, beards, and tattoos and play slow, heavy, alcoholic rock music." Sve je jasno? Nema potpitanja? Elem, EP, Medved ima tri pesme gruverskog stoner/ hard rock slavlja, u dobroj produkciji i sa vrlo kvalitetnom svirkom. Medved nisu ni eksploracija lo-fi dela spektra kao neka japanska braća, niti njihova muzika ima neki naglašeno eksperimentalan naum, ovo je naprosto dobar, gruverski teški rok sa snažnim rifovima i kompulzivnim ritmom, snimljen kvalitetno i namenjen, jelte, pivopijama i helrejzerima. Vrlo dobro:

https://badmoonrising.bandcamp.com/album/medved

Thunderon iz Njujorka spajaju pitki, pomalo grandžerski stoner-rok sa malo post metal razmišljanja i ovo je ugodna kombinacija. Debi album, Beyond The Glow ima nisko naštimovane, ukusno distorzirane gitare, razigranu ritam sekciju i jako melodičan vokal. Osnova muzike je svakako teški stonerski gruv i on uspešno spaja sve ove elemente u funkcionalnu celinu, povezujući i bluzerske rifove i nabijački ritam i melodične, melanholične teme i vokalne harmonije. Šest pesama ali podugačkih i kvalitetnih:

https://thunderon.bandcamp.com/album/beyond-the-glow

Kod filadelfijskih New Dawn Fades nema baš mnogo dileme oko stilske pripadnosti. Debi EP, Forever nudi težak, gruverski, grandžerski stoner rok sa mnogo '90s uticaja, melodičnim, upečatljivim vokalima i generalno himničnim pristupom komponovanju. Da su New Dawn Fades nastali pre trideset godina mogli su biti uticajni jer je materijal vrlo solidan, a ovako su vrlo prijatno podećanje na vreme kada se rok na velika vrata, jelte, vratio u svačije uši:

https://newdawnfadesforever.bandcamp.com/album/forever

Pretužni čileanski jednočlani doom metal projekat Rise To The Sky ne skida nogu sa gas-pedale i novi album, Two Years of Grief mu je poslednji u seriji o, jelte, žalosti, a koja je započela pre četiri albuma, još 2021. godine. Sergio Gonzalez Catalan nije izgubio na maštovitosti kroz to prečesto izdavanje novih albuma pa Two Years of Grief možemo opisati i kao blackened doom ploču koja u taj uplakani, svečani doom metal ubrizgava malo adrenalina, i rezultati su odlični. Osam lepih pesama, produkcija i dalje jako bučna, ali muzika je toliko prijemčiva i maštovita da gotovo da ne mogu da je kritikujem:

https://risetothesky.bandcamp.com/album/two-years-of-grief

Norvežani Karavanna svom debi albumu, Unholy Mountain valjaju teške, vrlo fazirane, pa i prilično psihodelične stoner/ doom rifove i atmosfere, no njihova muzika je agresivnija od prosečnog stoner albuma koji biste nasumično odabrali. Karavan su, recimo, malo i blackened doom bend, pogotovo po pitanju pevanja, pa je ovo zapravo dosta sveža i maštovita kombinacija agresivnijeg metala i meditativnije psihodelije. Tvrd i topao stonerski gruv ovde svakako će prijati svakom ko voli Black Sabbath i kanabis tako da ne morate mnogo da razmišljate o toj žanrovskoj kombinaciji i da li ona radi. Karavan rade umesto vas i to dobro rade:

https://karavandoom.bandcamp.com/album/unholy-mountain

Od benda sa imenom Centipede očekujete neku mračniju muziku, ali finski power trio zapravo svira zabavan, mada HEAVY stoner rok, sa prstohvatom post metala. Nakon drugog albuma iz 2017. godine usledila je podugačka pauza a novi EP, Forever Lost At Sea je ubedljiv povratak sa četiri mišićave, glasne pesme besnih rifčina, agresivnog ritma i generalno ekstrovertnog stava. Ovo nije stoner koji trteba da smori već bi rado da se bije, ali ima dovoljno lepe rifove i harmonske diverzije da bude zanimljiv većinu vremena. Prijatno je:

https://centipede.bandcamp.com/album/forever-lost-at-sea

Francuski Syriis su slatki i simpatični na minialbumu Men of the Cloth nudeći hard rok sa blagim stonerskim prelivom, dobro produciran i odsviran vrlo ubedljivo. Syriss nude lepe rifove, kvalitetnu dinamiku, dobre tekstove, a svoju muziku nazivaju ,,pure action rock" što je naravno lepa klasifikacija. Jedinu zamerku koju mogu da smislim daću vokalima koji se meni dopadaju ali neće biti po svačijem ukusu. Inače je ovo gruvi, prijatno, meni vrlo drago:

https://syriis.bandcamp.com/album/men-of-the-cloth

Orenda su, pak iz Virdžinije i njihov prvi EP, Moral Dementia nudi napušen, stonerski doom metal. Tekstualno, bend je introspektivan i bavi se, jelte, teškoćama probijanja kroz život, iz jedne mladalačke perspektive pa je i muzika jednostavan ali simpatičan, garažni doom-stoner metal. Ne znam što ovo zovu EP-jem kad ima sedam sasvim solidno dugačkih pesama ali eto, poslušajte sami, ima tu šmeka:

https://orenda-doom.bandcamp.com/album/moral-dementia-2

Doombo su iz Trsta, koji je, tradicija nalaže da podsetim, naš, i njihov istoimeni EP ima četiri DUGAČKE pesme gruverskog stoner roka, sa samo malo doom elemenata. Ova tri momka od kojih se bubnjar, zadužen i za snimanje, zove Ivan Kralj, dakle, Trst jeste naš, elem, ova tri momka cepaju prijatan, džemerski rokenrol ovde, sa nekim lepim psihodeličnim gitarskim eskapadama i dobrim gruvom. Kvalitet snimka je relativno skroman, ali muzika je dobra, a bend ima karakter pa ovo vredi slušati a bend držati na radaru:

https://doombo.bandcamp.com/album/doombo

Swamp Fiend su dvojica Kanađana sa MILION drugih projekata pa se i na debi albumu, Smoke Weed, Hail Satan čuju veliko iskustvo i rutina. Ipak Swamp Fiend ne zvuči skroz generički i ova kombinacija napušenog stoner roka sa samo malo blek metal začina ume da bude prijatna za uho koje voli bluzirane rifove i himnične refrene. Lepo:

https://swampfiend.bandcamp.com/album/smoke-weed-hail-satan

Miscellen sviraju ,,Heavy Psychedelic Alternative Rock" pa tako i njihov četvrti album, Silver Tongued Psychodrome zna da ode na mesta na kojima se ja uobičajeno ne bih zatekao ali su mi prijala. Miscellen imaju heavy zvuk, sviraju nemilosrdno glasno, ali njihova verzija rok muzike je vrlo atmosferična, na granici ritualnog, sa gitarama koje ozbiljno polivaju jakom psihodelijom, sa kvalitetnim vokalima i vrlo dobrodošlom dinamikom u muzici. Koja se doduše ne čuje BAŠ TOLIKO u glasnom masteringu ali se ipak čuje. Odličan album:

https://miscellen.bandcamp.com/album/silver-tongued-psychodrome

Japanske legende stoner-dooma Church of Misery i dalje snimaju za Rise Above a to znači da njihovih izdanja nema na Bandcampu. Dobro, poslušaćete na Jutjubu ali je greota, jer CoM zaista nisu ništa izgubili sa godinama i voleo bih da su na ipak najboljoj platformi za prodaju muzike koju u ovom momentu imamo. Novi album, Born Under a Mad Sign, sedmi u opusu benda i izašao sedam godina nakon prethodnog nudi odličan HEAVY groove i bluzerske ukrase preko snažnih rifova. Mikami Tatsu i ekipa su ovde skoncentrisani na priče o serijskim ubicama i njihove sirova, dugačka gitarska metanisanja nekako bolesno pristaju ovoj temi, nudeći mnogo prostora za refleksiju i kontemplaciju unutar vrlo kinetičkog gruva. Odličnost:

https://www.youtube.com/watch?v=tWnlluwvvO4&list=OLAK5uy_mOdTk3HFOWpk-2iwmV1ZOsLfrBxl7YLgM

I, jebiga, evo i drugog Rise Above izdanja za ovu nedelju. Austalijski Witchskull imaju četvrti album, The Serpent Tide i, pa, ovo je odlično. Witchskull su izvrsno izbalansirani na granici stoner roka i propisnog heavy metala sa sjajnim gruvom, karakternim pevanjem i gitarama koje umeju da izbace baš solidnu melodiju ali većinu vremena polivaju opasnim rifovima. Album ima dosta sirov zvuk ali i suptilnu atmosferu i ovo se sluša i relaksirano ali i sa pažnjom:

https://www.youtube.com/watch?v=ta_nhdyTM6w&list=OLAK5uy_n1fv89VdXtGjNrtFCHBFFby4wdkkA4LOw

Danci Altar Of Oblivion imaju novi EP, Burning Memories i njihov heavy/ doom metal je ovde u solidnoj formi. Ovo su dugačke, neužurbane pesme epske atmosfere ali čvrstog, snažnog temelja, sa lepim rifovima i upečatljivim temama. Višeglasno pevanje svakako pomaže da se postigne taj epski štimung ali Altar Of Oblivion se nikada ne gube u pretencioznosti i drže se tvrdog kursa i, jelte, gruva.

https://www.youtube.com/watch?v=_bsaxQmwKoo&list=OLAK5uy_kNxwLlVZzn38tg1E2zFipxP2mZGyGN0TQ

Ne znam zašto Saltpig, za koje takođe ne znam ko su i odakle su, svoj istoimeni (mini?)album na Bandcampu najavljuju tek za Avgust a već su ga pustili ceo na YouTube, ali, evo, bar možete da ga čujete. A vredi. Saltpig nemaju sad neki skup zvuk, no njihov psihodelični stoner rok je vrlo zdrav na ovom izdanju, sa šest pesama ukorenjenim u blues i boogie tradicijama i vrlo organskom, kvalitetnom svirkom. Bend ima šmek old school, psihodeličnog '70s hard roka  koji meni, naravno, veoma prija, ali ovo nije puka šminka i muzika izrazito procveta kako kompozicije idu i otkrivaju svoje neprebrojne dovitljive detalje. Poslednja pesma je skoro dvadesetominutni doom-psych džem pa je i to prjatno iznenađenje. Poslušajte, pratite:

https://saltpig.bandcamp.com/album/saltpig
https://youtu.be/1JjnL7ZMbMw

Ne znam da li se novi album Yawning Man, Long Walk of the Navajo računa u prave albume jer su u pitanju više tri sanjiva, ugodno psihodelična dugačka džema snimljena na tri različite lokacije, inspirisane raznim, jelte, stvarima, ali, veteranski projekat (Gary Arce, jedini originalni član, je bend osnovao još 1986. godine) je ovde u izuzetnoj formi. Ovo je umirujuća, relaksirajuća muzika u kojoj se događa mnogo toga ali tako da sve teče prirodno i Yawning Man uspevaju da se smeste na ugodnu poziciju između klasične psihodelije i postrokerske meditativnosti, nudeći vrlo siguran, vrlo jednostavan a opet dubok izraz i lep zvuk. Izvrsno izdanje za uvek pouzdani Heavy Psych Sounds Records:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-man-long-walk-of-the-navajo

Pa da onda i malo ubrzamo, sa thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal ponudom. Nemački trešeri Boiling Blood sviraju već dvadesetak godina ali imaju iza sebe samo jedan album. Prypjat je novi EP nastao četiri godine nakon izlaska tog albuma i ovo je uredan, pa pomalo i raskošan thrash metal sa ambicioznim aranžmanima, komponovanim solažama, pesmama koje nikud ne žure, pa je najkraća dugačka četiri minuta i tridesetosam sekundi. Ja naravno volim kada je thrash malo brži ali Boiling Blood svakako dobro sviraju i njihove kompozitorske veštine su nesumnjive. Čuje se tu, uostalom iskutsvo – pevača Petera Rummela pamtim još iz devedesetih kada je pevao u deathgrind sastavu Nyctophobic a još pre toga, krajem osamdesetih radio je sa Mad Evil/ Depraved. Naprosto, ovde se čuje kilometraža, iskustvo i poznavanje žanra i Prypjat je solidan, vrlo solidan materijal:

https://boilingbloodofficial.bandcamp.com/album/prypjat-2023

Čileanci Impact imaju drugi album, Confrontaci​ó​n i nude na njemu vrlo dobro produciranih deset komada latinoameričkog thrash metala. Impact su iskusni, sviraju skoro dve decenije, pa su njihove kompozicije sigurno napisane, aranžirane i virtuozno odsvirane, sa osnovnom formom baziranom sasvim jasno na Bay Area Thrash predlošcima a onda sa kvalitetnom nadgradnjom. Ovo je, za mene, ,,pravi" thrash metal, sa naglaskom na dobrim rifovima, aranžiran tako da se brza, dinamična svirka oplemeni čestim brejkovima i promenama ritma, ali bez gubljenja kompulzivne vučne sile. Vrlo dobar, vrlo energičan materijal:

https://impact12.bandcamp.com/album/confrontaci-n

Indonežani Vlaar imaju drugi album, nazvan, wait for it: BLEKMETAL. Ozbiljno. I naravno da je u pitanju blackened thrash u kome Venoma i Motorheada ima više nego ičeg drugog snimljenog u poslednjih četrdeset godina. No, ta jednostavnost koncepta i jeftin studijski zvuk ne treba da zamaskiraju činjenicu da je ovo vrlo kompetentna ploča na kojoj se pakleni treš rifovi ugodno smenjuju sa sofisticiranijim blek metal melodijama. Pesme se zovu, recimo, Anton Blekmetal, Satanikasbon, Caleg Pvnk itd. i, naravno, već znate da li vam se ovo dopada. A treba! Pa vidite taj omot sa kozo i zmijom u savršenoj satanskoj simbiozi!

https://blackandjerecords.bandcamp.com/album/blekmetal

Hjustonski Nemesis su osnovani ove godine i već imaju album. Radna etika, dame i gospodo, više toga odvešće nas u blagostanje. Ili makar u stvarnost u kojoj ima više solidnih thrash metal albuma. False Reality nije sad neki neviđen materijal, ovo je sve standardni napaljen old school thrash, ali bend ima stav, a bogami i zanat i sve to dobro zvuči. Mladalačka energija kojm je materijal nabijen (pevač i gitarista Nick Broussard zvuči VEOMA mlado) fino je izbalansirana kvalitetno osmišljenim rifovima, maštovitim melodijama i ubedljivom svirkom pa ne mogu da ovaj album ne preporučim bez nekih velikih rezervi:

https://www.youtube.com/watch?v=LzocA16Ykms

Virdžinijski Murdersome sa svojim prvim albumom, Carnal Death rezurektuju duh ,,pametnijeg" thrash metala koji mene podseća na, na primer, Testament, Death Angel, pa i Exodus. Hoću reći, ovo je hedbengerska, energična muzika, ali nije SAMO hedbengerska i Murdersome nude pored zanimljivih rifova i pametno aranžirane pesme koje nisu ,,progresivne" već samo kvalitetno prorađene i, oslonjene na izuzetno ispečen zanat petorice muzičara, nude nadgradnju u vidu vešto spravljenih, karakternih muzičkih komada. Produkcija je takođe veoma solidna i Murdersome sa devet kompaktnih kompozicija i puno energije će, nadam se, imati svetlu budućnost. Odličan album:

https://murdersome.bandcamp.com/album/carnal-death

Black Denim Rage pratimo već nekoliko godina a njihov debi album iz Aprila, State of Emergency upravo je dobio verziju na Španskom, Estado de emergencia. O originalnoj verziji albuma sam se već pozitivno izrazio (pominjale su se tu ,,speed metal himne" i tako to), pa ako vam se tada to dopalo ali ste pomislili ,,OK, sve u redu, ali koliko bi bolje bilo da je pevanje na Španskom!", e pa sad nemate izgovor:

https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/estado-de-emergencia

Bergenski Confabulation imaju već jedan album snimljen 2020. godine a novi EP, Declaration of Irreverence, njihov treći, servira četiri pesme (i jedan intro) vrlo urednog, prijatnog thrash metala. Ovo je naglašeno savremen stil, sa melodičnim pasažima, ali i sa blago metalkoraškim produkcijskim profilom, mada ovde vrlo rokerske, masne, old school solaže prave finu ravnotežu. Confabulation pišu dobre pesme, a i izvedba je strastvena i mada disciplinovana, ne zvuči beživotno, pa sam ja u ovome prilično uživao:

https://confabulation-official.bandcamp.com/album/declaration-of-irreverence

Glote iz Sao Pola cepaju prijatan krosover, sa zvonkim, snažnim basom, brzim tempom, socijalno osvešćenim tekstovima i nervoznim trešerskim rifovima. Na sve to dolazi pevač koji peva rastrzano, emotivno, i EP  The Lost Years ima sve što treba. Bend apsolutno pogađa metu u koju je nanišanio dajući nam late '80s ugođaj i ako ste naklonjeni, ovo treba da čujete. A plaća se koliko date:

https://glote.bandcamp.com/album/the-lost-years

Finish What You Started zvuče kao da su ispali iz Njujorka i to negde iz 1991. godine, ali su zapravo iz Njukasla. Demo kaseta Poser ima dve pesme proto-moshcorea sa svim karakterističnim tropima ovog zvuka, sve napisano i izvedeno sa gotovo maničnom odanošću old school moschore formatu. Dakle, plesni ritam, geng vokali, pevač koji nosi ikseve na rukama i sa preslatkim Džordi naglaskom izgovara reč ,,motherfucker"... Pa ako volite takav zvuk, sa ovim ne možete pogrešiti, a plaćate koliko hoćete:

https://finishwhatyoustartednehc.bandcamp.com/album/poser-demo-23

Kome se sve to dopada kao ideja ali mu je taj Njukasl naglasak baš smetnja, možda bi mu se više dopao metalizirani moshcore sa francuskim naglaskom? Bite Da Pain iz Grenobla imaju EP Do the Dirt i to je to: meditativni moschcore sa brutalnim pevanjem i sporim, mučnim ali prijemčivim pesmama. Dobro je ovo, ne samo muzički već i produkcijski, sa gitarom koja je superteška ali topla i jednim generalno zdravim zvukom. A plaća se koliko hoćete. Prijatno!

https://bitedapainhc.bandcamp.com/album/do-the-dirt

Barbarie su čilenaksi ,,crust and roll" sastav i, da, njihov album, Salvajes Demoliendo Alambres zvuči baš kako očekujete. Dakle, D-beat ritmovi, pankerska svirka, sirov, faziran zvuk, garažna produkcija i rokenrol atmosfera, sve kako treba. Pevanje je na Španskom a pesme traju zapravo duže nego što biste očekivali što ne mora da bude prednost ali bar dobijate više bengovanja za bakovanje. Doduše, plaćate koliko hoćete, ali ima ovde puno šarma za ljubitelje prljave pank garaže:

https://barbarierockindial.bandcamp.com/album/salvajes-demoliendo-alambres

Brazilci Death Mist su svoj EP nazvali Death Punk Massacre i to su tri pesme motorhedovskog panka. Ni manje, jelte, ni više. Mislim, OK, ima tu Venoma, Broken Bonesa i tako tih stvari, ali ono kako očekujete da ovo zvuči – upravo tako zvuči. I lepo je:

https://deathmist.bandcamp.com/album/death-punk-massacre

Crispy Newspaper su jakutski pank bend izbegao iz Rusije u Kazahstan delom i zbog svojih anti-rusko-imperijalističkih i antiratnih stavova. Iz Almatija sad stiže prvi EP urađen u dijaspori i eponimni Crispy Newspaper ima sedam pesama urađenih u zapravo vrlo raznovrsnim podstilovima pank roka. Ovde ima i melodičnog, modernijeg izraza ali i vrlo klasične '70s oračine, a sve je dobro, sirovo i organski, neprskano, pa od mene dobija jake preporuke:

https://blackploshad.bandcamp.com/album/crispy-newspaper-ep-2023

Detroitski Child Bite svira FENOMENALAN pank rok/ posthardcore/ art rok. Mislim, sve odjednom? Da, nekako ovo zvuči kao Dead Kennedys iz 1978. godine samo izrastao na post pank i posthardkor radovima iz 21. veka. Split EP sa Multicult (čije strane nema na Bandcampu) je kao da su pomenuti Dead Kennedys (i, što da ne, Victims Family) ušli u teleporter zajedno sa recimo Idles i na drugoj strani se pojavio nekakav gnetski smešani, slepljeni kompozitni bend. Hoću da kažem, ovo je mnogo dobro, maštovito, zvučno raznovrsno, a da opet ima i jedan mračan, preteći gruv kome ne možete umaći iako se zabavljate slušajući ovaj materijal. Vrhunski odsviran i kvalitetno produciran Multicult Split je tehnički izašao prošle godine, ali ovo mu je prvo digitalno izdanje pa sam, na ime njegovog kvaliteta spreman da malo pogazim sopstvena pravila o tome šta ulazi u ove preglede. Elem, nadam se da Child Bite nameravaju da uskoro snime album, jer je ovo MNOGO DOBRO:

https://childbite.bandcamp.com/album/multicult-split

Glazgovski Gehazi sa istoimenim EP-jem naglašavaju da je ovo '90s hardcore napravljen od strane ljudi koji su devedesetih svirali koncerte. Dakle, stare kajle ali ovaj materijal uzima metalizirani '90s hardcore samo kao polaznu tačku a onda razvija stvari u pravcu višeslojnijeg, atmosferičnijeg metal/ kora. Dakle, klasičan zvuk ali interesantne, kompleksnije pesme. Plus sve plaćate koliko hoćete – vredno je pažnje!

https://gehazighc.bandcamp.com/album/gehazi

Deadtrack su Brazilci a njihov album Inhuman je štrokavi, jeftino producirani ali jebeno agresivni blackened crust. Ima tu u svoj toj agresiji i veštine i zanata, da ne bude zabune, ali garažni zvuk i AGRESIJA su u prvom planu. Ako ste ikada želeli da sve oko sebe porazbijate ali vam bilo žao da platite za saundtrak, ovaj album se daje po ceni koju sami odredite:

https://deadtrack.bandcamp.com/album/inhuman

Britanci Korrupto imaju u proseku preduge kose za ovo što sviraju, ali dobro nisam ja sad neki hair police. Što je dobro jer se album zove  Chop The Cop. Oh!!! Tradicionalno pozivanje na nasilje protiv službenih lica ovde dolazi u formi agresivnog crustgrinda sa malo death metal šmeka, prevashodno u štimu i nekim rifovima. No, muzika je haotična i pankerska a izdanje se plaća koliko hoćete. Fer!

https://korruptouk.bandcamp.com/album/chop-the-cop


(Kraj u narednom postu)