METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[Meho Krljic]

Loša nedelja u Srbiji, ali to je ionako priprema za loših ko zna koliko godina natezanja sa korumpiranom, represivnom klikom koja se ogrće u zastave i misli da smo svi idioti. OK, jesmo, ali i idioti mogu da se apgrejduju. Prvi korak: slušajte više metala:

Konkretno blek metala za početak: šesti album nizozemskih Slechtvalk naslovljen je At Death's Gate i stiže posle osmogodišnje pauze, držeći se tradicije da bend pravi velike razmake između albuma. No, ono gde je ovo dobitna formula je da je muzika na At Death's Gate prepuna dobrih ideja i zvuči sveže upros tome da je u osnovi ovo ,,samo" vrlo žestoki black  metal sa prstohvatom (melo)death zvuka. Slechtvalk u prvom redu krljaju veoma ozbljno sa pesamama koje idu jakim tempom i impresioniraju brzinom i tehnikom, ali onda se čuje i da su napisane inventivno sa neprebrojnim zanimljivim korišćenjem melodičnih vokala, klavira i orkestracija, da bez problema koriste i narodnjačke motive a koji ne otupljuju metalnu oštricu muzike što ostaje energična do kraja. Čak je i master iznenađujuće dinamičan imajući u vidu da je ovo uniformno agresivna muzika tako da nemam druge do da srdačno preporučim ovaj album svima za slušanje i užitak:
https://slechtvalk.bandcamp.com/album/at-deaths-gate

O Forsthexe ne znam ništa sem da je ovo blek metal projekat iz Njemačke. Po zvuku je u pitanju jednočlani bend sniman u jeftinim, možda i kućnim uslovima, ali EP Hexenforst  je eminentno slušljiv. Ne sad nešto inovativan ali ovo su četiri pesme kompetentno napisanog i odsviranog blek metala koji KRLJA brzo, lako menja ritam ali ne spušta tempo, voli rifove a ne puko ređanje akorda i generalno je okretan i žestok. Sad, nisu ove pesme nužno za antologije, ali su okretne, ekspresivne, PRIJAJU. Ni zvuk nije loš i ovo zaista vredi da se sluša i uživa:
https://forsthexe.bandcamp.com/album/hexenforst

Kome u životu treba melanholičan a oštar, sirov a ipak sigurno napisan blek metal iz Finske,  sav delo jednog čoveka, a sigurno ima kome tako nešto treba, evo mu novi EP projekta Ritus de Cruor. Vainajain Kammarissa ima dva intra i dve dugačke, prilično dobre pesme sa perfektnim odnosom hipnotičkog ponavljanja i krljačke ekspresivnosti. Jeftino je producirano ali je tr00 i uostalom zvuči DOBRO:
https://graverevelations.bandcamp.com/album/vainajain-kammarissa

Pa imamo debi album brazilskih EvokeD, projekta koji je krenuo još u drugoj polovini devedesetih, pa pravio pauze i sada je to trio muzičara koji imaju mnogo drugih bendova i projekata. Warfare of the Gods nije ELEGANTNO spravljena ploča, štaviše, često su pesme skarabudžene od delova koji nemaju vidne veze među sobom, ali blek metal je muzika koja i to trpi pa EvokeD mogu da kažu da sviraju i tehnički kompetentan i koncepcijski zahtevan, energičan, mračan a onda i epski blek metal koji će pravoj publici doneti baš ono što ona traži: opskurnost, epiku, žestinu:
https://youtu.be/rECb__7Bh38

Vidim da su neki stari fanovi razočarani novim albumom islandskih Sólstafir, osmim po redu za skoro trideset godina karijere i pod naslovom Hin helga kv​ö​l. Meni se blek mezal delovi dosta sviđaju dok su više ,,rok" ili ,,post rok" delovi kojih ovde ima dosta, manje po mom ukusu. Ako niste fah-idiot kao ja, probajte, možda se vama svidi sve! Bend svakako svira kvalitetno i ima solidan zvuk, a i piše dobre pesme, kad smo već kod toga, samo ne u stilu koji ja preferiram:
https://solstafir.bandcamp.com/album/hin-helga-kv-l-24-bit-hd-audio

Grci Auriferous Flame ne prave kompromise na svom trećem albumu, The Insurrectionists and the Caretakers. Ovo ima samo tri pesme (najkraća nešto ispod sedam minuta, najduža preko petnaest) i sastavljeno je od obrednih upada u zanos i mađijanje, i vrlo poštene, vrlo kvalitetne metal krljačine. Dakle, ima i za avangardiste i za hedbengere, sve urađeno sa tipično grčkim nivoom kvaliteta i autentičnosti. Ne propušta se:
https://truecultrecords.bandcamp.com/album/the-insurrectionists-and-the-caretakers
https://auriferousflame.bandcamp.com/album/the-insurrectionists-and-the-caretakers
https://spectrallore.bandcamp.com/album/the-insurrectionists-and-the-caretakers

Australijanci Ploughshare ne sviraju ni čist black metal ni čist death metal, ali su svakako bliži black metalu po svetonazoru i nemirnom duhu. Treći album (zbunjujuće, jelte, naslovljen Second Wound) ima i neke rokerske, avangardne, pa i praktično džez elemente (slušajte fretlless bas gitaru kako zapliće u pozadini dok gitare cepaju tritonuse a pevač ostavlja srce na terenu) i to je sve vrlo lepo i srećno pogođena kombinacija. Pesme su strahovito dugačke i zahtevne ali su i briljantne u svemu što pokušavaju, postižući ideal transformisanja LUDAČKI agresivne svirke u hipnotički ambijent:
https://ploughshare.bandcamp.com/album/second-wound

Strahovit ponor mraka i crnila otvara se na drugom albumu benda Possessive iz Ajdahoa, naslovljenom Res Ipsa Loquitur. Ovo je po klasifikaciji Metal Archivesa ,,atmosferični blek metal", ali ovde nema shoegaze akorda i sanjarskih harmonija. Sam bend sebe opisuje mnogo preciznijim terminima i ,,Caustic, suffocating and eerie Blackened Death / Doom Metal mixed with the savagery of D-beat and Powerviolence" je definitivno mnogo bliže onome kako ja čujem ovaj album. Dakle, ovo je BRUTALNO, pakleno, sirovo, i atmosfera koju kreira vas u najboljem slučaju može milosrdno ugušiti. Prelepo je a plaćate koliko želite:
https://bruciarecords.bandcamp.com/album/res-ipsa-loquitur


Idemo sad na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. I evo nam i trećeg albuma trojke iz Nebraske, Trillion Ton Beryllium Ships. Ovaj rodno mješoviti kombo radi negde od početka pandemije i njihov stoner/ doom  na ovom albumu, The Mind Like Fire Unbound, kombinuje ekstremniju dinenziju ove muzike, sa ,,metalnijim" rifovima i ,,death" vokalima sa jedne i gruverskiju, psihodeličnu stoner muziku sa druge strane. I to je odlično produciran album sa ambicioznim aranžmanima, gde prva pesma traje preko 14 minuta a poslednja skoro 15. Trillion Ton Beryllium Ships definitivno žele da sednete i usredsredite se, ovo nije album za klupsko znojenje i ples već meditativnija metal ponuda i u svemu tome je dostojanstvena i vredna pažnje:
https://trilliontonberylliumships.bandcamp.com/album/the-mind-like-fire-unbound

Blind Horse iz Rio de Žaneira imaju ,,70" već i u URL-u za svoju Bandcamp stranicu tako da znate da je ovo retro rokenrol namenjen nama matorijima ali i svakome ko voli dobar gruv i raspoloženje. Album  Rock And Roll Days je bluzerski, gruverski teži rok zaista po uzoru na radove iz sedamdesetih, sa sve dairama i usnom harmonikom, produkcija je okej, a muzičari su pristojni i pesme su, imajući u vidu da im je emulacija partikularnog zvuka partikularne ere programski zacrtana, maštovite i raznovrsne. Bluzerski i kul:
https://blindhorse70.bandcamp.com/album/rock-and-roll-days-2

Losanđeleski stoner-doom kvartet Sea of Snakes ima drugi album i Bow to No One je ploča teškog, lepljivog zvuka i hipnotičnog gruva. Bendu vrlo lepo sedi igranje između stonerske ležernosti i spontanosti sa jedne strane, te doomerske emotivnosti sa druge a posebno oružje benda je pevač Tracy Steiger sa svojim post-grunge zavijanjem i zaraznom mukom. Pesme su jednostavne a da opet imaju više od jedne dimenzije i Sea of Snakes ne da se nisu obrukali nego mogu ovim da se ponose. Poslušajte:
https://seaofsnakes1.bandcamp.com/album/bow-to-no-one

Codespeaker iz Edinburga imaju sve što ne volim u post metalu: bučan, ružan, nedinamičan i praskav zvuk od koga se čovek umori posle 30 sekundi, pesme koje su više ekspresivne nego impresivne, arsenal klišeiziranih harmonija, vokalnih tehnika i readymade krešenda. No, album Scavenger je sasvim okej ako niste ovako terminalno blazirani kao ja. Mislim, EKSPRESIVAN je, BUČAN je i voli dramu, a zvuk je zaista heavy ali melanholičan. Evo:
https://codespeaker.bandcamp.com/album/scavenger

O Wizard Tattoo iz Indijanapolisa nisam do sada pisao a možda je trebalo. Novi EP, One of These Knives je valjda ipak neka prilika za iskupljenje sa tri pesme  i jednim autrom prilično tripoznog, svemirskog, psihodeličnog doom-metal-roka. Sa malo pank-roka, spoken word ekscesa, ekscentričnog humora ali generalno dobre muzike, dobrog zvuka, zanimljivih ideja, organizovanog haosa. Probajte, možda vam se svidi!
https://wizardtattoo.bandcamp.com/album/one-of-these-knives

Longheads su fuzz-doom bend iz Londona (originalno Norfolka) sa lepim albumom teške, lepljive, psihodelične svirke naslovljenim  Layers Of Wax. A što je zgodno jer muzika i zvuči kao da je slušate kroz slojeve voska – u najpozitivnijem smislu. Ovo je, dakle, sporo, ali bogato, u harmonskom i teksturalnom smislu, sa puno jake, organske svirke, ali sa uvek naglašenom tom hipnotičnom komponentom koja se ne napušta. Odlično je:
https://longheads.bandcamp.com/album/layers-of-wax

Francuzi The Bottle Doom Lazy Band su svoj treći album, Clans of the Alphane Moon, zamislili kao konceptualnu naučnofantastičnu ploču, oslanjajući se na Metal Hurlant stripove iz sedamdesetih ali naravno da je naslov uzet od romana Phillipa K. Dicka. No, muzika je zapravo jednostavniji, ,,običniji" fazirani doom-stoner zvuk nego što bi ovo sugerisalo. Ne i loš. Ovaj bend nije utemeljen na ideji neke prenaglašene drame i glasnih gestova, ali su pesme prijatne, produkcija je, hm, neuvredljiva i sve to može da se čuje:
https://sleepingchurchrecords.bandcamp.com/album/clans-of-the-alphane-moon

Witchpit iz Južne Karoline su za mrvu više ,,metal" nego što je standard za Heavy Psych Sounds Records katalog i možda bi prirodnije legli na primer Ripple Musicu, ali ne mari. Drugi album benda, Forever Spoken, ima omot koji je nacrtao Dan Seagrave, čovek koga znate po omotima Suffocation ili Morbid Angel, a muzika je gruverski, ali HEAVY stoner-doom-sludge metal. Besna, agresivna, teška ali poletna i, da ponovim, gruverska. Prijaće vam:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchpit-forever-spoken

E, ali pomenuti Ripple Music za ovu nedelju ima nešto baš sjajno. SoftSun je norveško-kalifornijska, žensko-muška kolaboracija a album Daylight in the Dark, debitantski za ovaj trio, je perfektna, ALI PERFEKTNA kombinacija shoegaze sanjarija i heavy, dark doom metala. Mislim, sve je tako JEDNOSTAVNO ovde, pesme skoro da zvuče kao džemovi a opet su smene atmosfera savršene, a sirov, težak zvuk ističe i emociju i muskulaturu. Jako dobro, pogotovo krunisano izvrsnim ženskim vokalom gitaristkinje Pie:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/daylight-in-the-dark

Ripple Music imaju i novi album grčkih 1000mods i ovo je, znate već, odlično. Grci imaju moda najbolju stoner rock scenu na svetu a Ripple Music je jedan od najboljih izdavača takve muzike na svetu pa je ovo spoj iz snova. Cheat Death je izvrsna ploča maštovitog, energičnog, duhovitog, poletnog teškog roka koji nekako istovremeno ima i jednu čitku, radio friendly dimenziju ali i mračnu, preteću auru. Jako dobro!
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/cheat-death
https://1000mods.bandcamp.com/album/cheat-death

PetroDragonic Apocalypse - Live 2024 je baš ono što piše na omotu, živi album, oficijelni butleg omiljenih nam King Gizzard & The Lizard Wizard na kome imate sedam pesama sa prošlogodišnjeg albuma PetroDragonic Apocalypse izvedenih uživo tokom ovogodišnje turneje po SAD i snimljenih od strane tonaca ovog sjajnog australijskog benda. U pitanju je, ko ne zna, povratak stoner-thrash formatu za Gizzarde a živa izvođenja su fantastična.
https://highbiasrecords.bandcamp.com/album/petrodragonic-apocalypse-live-2024-2

Dalje su na redu thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. The Age of Steel je debi album za filadelfijski Skullovich i, mislim sa takvim imenom benda i albuma nekako znate da stiže old school metal provod. I, tako i jeste, Skullovich sviraju prljav, ružan speed/ thrash metal sa naglašenijom okultnom dimenzijom nego što biste možda očekivali. Muzika je dakle od sporije i atmosferičnije sorte a produkcija simpatično sirova. Ima ovde štofa za publiku koja voli baš ovakav old school ugođaj:
https://skullovich.bandcamp.com/album/the-age-of-steel

Mlađani Self Inflicted iz Pensilvanije su imali debi album pre dve godine a sada imaju i EP, Rat Race i to je sve vrlo lep, old school thrash metal. Bend svira bez poze i oslanjanja na reaymade rešenja, izvlačeći svoj thrash metal iz stomaka i nudeći ubedljivu, krljačku muziku koja odmah poziva u mošpit i drži vas tamo kvalitetom pesama, korektnošću izvedbe i solidnom produkcjiom, Čak su i dve žive pesme ovde ODLIČNO snimljene a odsvirane su za desetku. Bend vredan svake pažnje:
https://selfinflicted666.bandcamp.com/album/rat-race

Novi Atomic Drop ne donosi ništa što niste čuli na nekom starom izdanju ovog jednočlanog, rvački nastrojenog thrash metal projekta iz Virdžinije, ali sve je to i dalje jako šarmantno. Luke Taylor ne filozofira ni sa pesmama ni sa zvukom i The Bidding of the Beast je prljavi, ulični treš za radničku klasu i njene saveznike, pošten, častan, korektno napisan i odsviran, sa deset pesama u manje od pola sata lepe krljačine i nešto malo melodije. Sasvim ljudski:
https://youtu.be/P6XjFyamfko

Execution Order iz Filadelfije zvuče ugodno staromodno na svom debi albumu, Halls of Horror. Ovo je ekipa ljudi koji sviraju već nekoliko decenija, pa je i taj prilično old fashioned pristup pisanju pesama ali i samom zvuku nekako i sasvim prihvatljiv. Posebno što to albumu daje, za mene jednu prijatnu, patinu. Same pesme nisu neka čuda inventivnosti, da se razumemo, ali su pitke a bend ima karaktera:
https://executionorder.bandcamp.com/album/halls-of-horror-2

Istočnoazijski hardkor nastavlja da gazi krupnim koracima pa tako sada imamo EP Existence postave Overthrown iz Singapura. Slično indonezijskim i makezijskim kolegama, i ovo je tvrdo, teško, moćno. Overthrown imaju odličan zvuk i svoj metalizirani gruv sviraju tako da je čoveku nemoguće da ostane miran. Veoma dobre četiri pesme a vinil izlazi u Decembru:
https://overthrownlchc.bandcamp.com/album/existence

A imamo to isto i sa Floride. Enemy to All imaju  EP  .​.​.​Friend to None i to su četiri pesme opakog siledžijskog naboda. Odlična produkcija, odličan vokal, moćan gruv, lepi gitarski rifovi, ovo ima sve što mu treba da vas natera da pronađete najgoru verziju sebe pa vi posle vidite šta ćete s njom:
https://enemytoall954.bandcamp.com/album/friend-to-none

Impurity su metalizirani, vrištavi hardcore projekat uz San Hozea u Kaliforniji, a EP Complete Desperation zvuči baš onako kako mislite da će zvučati nešto sa takvim naslovom. Dakle, mučno, teško, vrištavo, rastrzano, nervozno. Ima samo dve pesme i valjalo bi mi još:
https://impurityhc.bandcamp.com/album/complete-desperation

Abandoned Crypts je jedan Italijan koji spaja crustcore, death metal i malo (dungeon) sintisajzera za dopadljiv, hororičan zvuk. Debi EP Skeletal Majesty je jeftin i sirov ali ne nekompetentan, sa dosta atmosfere i propisnog rokanja. Čak je i produkcija sasvim korektna i ovo se, ako imate inklinaciju, lepo potroši:
https://abandonedcrypts.bandcamp.com/album/skeletal-majesty

Tama Suru su jedan momak iz Češke i jedan iz Italije, koji se prave da su Finci. Ozbiljno, debi album, Aamunkoi ima i ime (,,Zora") i tekstove na Finskom, a ova dva celoživotna prijatelja i dosta zvuče kao Finci u toj kombinaciji blek metala i crustcorea. I veoma je to meni dopadljivo, sa kratkim, brzim pesmama, dosta čistim zvukom, lepom energijom. Nema ovde mnogo komplikacija i filozofije, rifovi su jednostavni i napaljivi, tempo je visok, vokal je hrapav i oštar i pesme o svetu bez čoveka su kratke i ubitačne. Takoreći comfort food:
https://tamasuru.bandcamp.com/album/aamunkoi

Rusi Люмпенштрайк u suštini sviraju crossover thrash ali EP Goydomore ima samo dve pesme od šest i jedanaest minuta. Ovo su nekarakteristične dužine za ovakvu muziku i zanimljivo je čuti kompleksne, ambiciozne aranžmane koji u blender ubacuju i malo death metal gruva, ali se drže krosover propulzivnosti i energije. Tematski ovo je na liniji proklamacije da nema rata do klasnog rata i ja, evo, uz drugove stojim iz sve snage. Zvuk vrlo solidan, kompozicije dobre, cena koliko date, dakle, ne propustiti:
https://lumpenstreik.bandcamp.com/album/goydomore

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Nisam ni znao da ima ovoliko bendova sa imenom Entrenched. Ovaj Entrenched je iz Arkanzasa i imao je jedan demo letos a sada i novi, naslovljen Winter Promo '24. Opasna je to krljačina, negde između modernog metaliziranog, nabod-kora i klasičnijeg metalizirang hardkora i krosovera. Dve pesme nude ogroman broj različitih ritmova i promenljivih reaspoloženja, skoro kao da slušate Nu Metal album iz devedesetih a tom utisku doprinosi i vrlo ekspresivan pevač. Produkcija odlična, bend više nego interesantan:
https://entrenched870.bandcamp.com/album/winter-promo-24

Throe iz Montrala su prošle godine imali prvi demo a sada imaju i prvi EP, sa nove tri pesme i introm, naslovljen MMXXIV. I ovo je izvrsna kombinacija blek metala i crustcore krljanja, sa tačno perfektnim odnosom melodičnije blek metal dimenzije i pankerske neposrednosti i jednostavnosti. Bend svira, OPASNO, produkcija je sirova tačno koliko treba a pesme su ložačke i jake. Fino!
https://throe666.bandcamp.com/album/mmxxiv

Nightbane su jedan Amerikanac i jedan Nemac u Finskoj koji imaju i druge bendove ali sa ovim prave SVIREPI black-death metal koji jako dobro dođe da čovek pročisti uši i ne baš spase svoju dušu ali joj da odličan kardio-trening. Prvi demo projekta zove se  Insidious Nexus of Extradimensional Occupation i ovo je šest kratkih, skoro grindcore pesama strahovitog tempa, neumoljivih rifova, generalno velike brutalnosti ali uz rifove koji su tečni i imaju blek metal napaljivost i atmosferičnost u sebi, radije nego čisti, denflovani brutal death metal program. Zvuk je vrlo solidan, maštovitost iznenađujuće bogata i ovo je jako prijatan demo za ljubitelje black-death rasturanja, POGOTOVO po ceni od koliko date:
https://nightbane.bandcamp.com/album/insidious-nexus-of-extradimensional-occupation-demo

Kad se bend zove Cannibal Accident nekako odmah znate kakva će biti muzika. Ovi Finci rade od 2007. godine i spremaju već peti album a Scorched Meat Tactics - Explicit Everything je EP sa dve pesme koji ga najavljuje i TRESE. Dakle, ovo je hororom inspirisani, hrskavi detah metal koji sve vreme zvuči kao da povraća i raspada se ali ima i dobre rifove, pošteno rešeta blastbitovima  i generalno je kvalitetan i tehnički i kompozitorski. Veoma sam rad da poslušam album nakon ove dve vrlo solidne pesme:
https://cannibalaccident.bandcamp.com/album/cannibal-accident-scorched-meat-tactics-explicit-everything

Earthburner iz Čikaga na svom debi albumu, Permanent Dawn prže patinirani deathgrind. Ovo je i produkcijski i kompozitorski i konceptualno kao nešto sa početka devedesetih, mračno, jednostavno, organski spontano i jezgrovito. Ovde se, jelte, jedanaest pesama spakuje u svega 21 minut. Naravno, kada znamo da u ovom bendu sviraju dva člana Broken Hope, onda je i zvuk Earthburner odmah prepoznatljiviji. Ako volite taj '90s stil, ovde ćete uživati:
https://officialearthburner.bandcamp.com/album/permanent-dawn

Iako svojim imenom sugerišu da su nekakav ,,urbani" možda i gangsterski mutant death metala koji odlazi u hardcore smeru, Morbid Visionz iz Litl Roka u Arkanzasu sviraju vrlo pravoveran death metal. Dobar im je, da se podsetimo, bio i demo od pre dve godine a sada imamo i EP, Remnants of Death i to je vrlo kompetentan, gruverski, old school death metal. Morbid Visionz imaju vrlo zdrav zvuk, vrlo lep gruv i pitki su uprkos mračnoj tematici. Preporuka:
https://morbidvisionz-maggotstomp.bandcamp.com/album/remnants-of-death

Stone the Oracle su vrlo pristojan death metal trio iz Bostona, za sada bez albuma ali sa evo već trećim EP-jem za četiri godine. Dopala su mi se i prethodna dva pa je tako i sa Savage Weapons koji nastavlja linijom tehničkog, kvalitetnog, eksplozivnog death metala koji je istovremeno pitak, artikulisan, prijemčiv. Pomažu ti vokali koji su samo blago ,,zaekstremljeni", ali i zvuk koji nije preterano iskomprimovan i ima dinamiku i toplinu. Naravno, pesme su najvažniji deo formule, kvalitetne, raznovrsne sa ložačkim momentima i moš-delovima, izmešanim sa ,,tehničkim" egzibicijama. Odlično ovim ljudima ide i nadam se prvom albumu u skorije vreme,a  ovaj EP od čak šest dobrih pesama možete da daunloudujete po ceni koju sami odredite:
https://stonetheoracle.bandcamp.com/album/savage-weapons

Molder iz Ilinoisa sebe opisuju kao ,,gnojavi death metal" pa ako vam ta mentalna slika ima smisla, obožavaćete njihov novi album, Catastrophic Reconfiguration. Ovo je ekipa koja svira nekih sedam godina ali ima već tri sudijska albuma i gomilu kraćih izdanja i živih albuma, pa tako Molder ovde zvuče sasvim formirano, sigurno, ubedljivo. Sve je to taj neki savremeni ,,old school death metal" zvuk kakav i inače čujete kod nekih kolega sa Prosthetic Records (Undeath, Phobophilic, Unearthly Rites), mislim, nema laži, nema prevare, Molder ovaj stil sviraju autentično i kvalitetno. Dakle, zvuk je težak, muzika zvuči kao mrtvac koji ustaje iz groba da se nekom najebe majke i ovo će, iako je ČIST death metal biti blisko ne samo klincima koji se i dalje lože na Dismembered i Autopsy nego i hardcore publici koja ceni sirovost, iskrenost, dobar rif i gruv. Valjano:
https://molderil.bandcamp.com/album/catastrophic-reconfiguration

Massacre, moram da kažem, na svom, evo tek petom albumu za četrdeset godina rada, ne zvuče BAŠ kao Massacre. A što je i dobro i loše. Dobro jer Massacre nekako epitomizuju taj neki middle of the road death metal za mene – korektan, tehnički kvalitetan ali idejno skučen, kao da ste uzeli ispisnike i komšije Death i Obituary i iz njihove muzike izvadili svu inventivnost, eksperimentalnu glad, ludilo. E, sad, aktuelna postava dugovečnog projekta Kama Leeja ima Jona Rudina na bubnjevima i Roggu Johanssona na gitari, pored basiste Mikea Bordersa koji je tu od 1985. godine i pogotovo Johansson donosi sveže ideje u inače generičku postavku. Nešto od toga smo već čuli na prošlom albumu i EP-jevima koji su izlazili od 2021. godine, a novi album, Necrolution je vrlo naglašeno ,,johanssonovski" u svojoj kombinaciji old school death metal mošinga, doom metal teatra, dosta GENERALNOG teatra. No, Johansson piše toliko muzike za svojih 20-30 aktivnih projekata da imam utisak da je za Massacre samo poubacivao neke neiskorišćene ideje i album ima IDEJE ali nema glavu i rep. Naravno, slušljivo je to, sva tri muzičara su ozbiljni likovi, Lee ima vokal koji je praktično uzor za čitav death metal žanr, i ima, rekoh, dobrih ideja. Ali ima i bezveze produkciju (mada razumem šta je još jedan znameniti Šveđanin, Johnny Peterson, pokušavao) i nabacane pesme. I tako... poslušajte:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/necrolution
https://massacre3.bandcamp.com/album/necrolution

Proces kojim je nastajao EP  Eternal. Pure. Holy. Devotion. njemačkog projekta Plagueblade je skoro zanimljiviji od same muzike (,,All songs created and commited to in no more than two sessions. All lyrics written in between sets of one weightlifting session. All vocals recorded continuously while even drummers were forced to scream. Every song dealing with the most ferocious and underestimated of emotions: Hate.") ali ni muzika nije loša. Ovo je andergraund, prljava deathgrind koljačina, sa iznenađujuće puno tehnike i dobrih ideja u nečemu što je jeftina ali funkcionalna produkcija. Zapanjujuće zabavno i mržnje puno:
https://plagueblade.bandcamp.com/album/eternal-pure-holy-devotion

Kanadski A Scar For The Wicked sam u prvom momentu preskočio jer im je zvuk, pogotovo u domenu bubnjeva onaj plastični deathkoraški kakav ne volim, bez trunke dinamike, ali, da se ne lažemo, bend jebe kevu na svom debi albumu, Acolythus. Koji je negde između deathcorea i tehničkog brutalnog death metala i, mislim, em je kvalitetan, em je dosta maštovit, em TRESE. Ni miks, kad sam se malo posvetio slušanju nije rđav (ne piše ko ga je radio ali zvuči kao da bi mogao biti Christian Donaldson), jer je ovo muzika koja dinamiku ni nema u svirci pa je onda i ovako ravan miks i master sasvim u redu a boje su ipak takve da im topline ne manjka. Iako A Scar For The Wicked nisu čist deathcore bend, biću drzak i reći da bih voleo da sav deathcore zvuči ovako:
https://asftwband.bandcamp.com/album/acolythus

Shrapnels of a Panic Spiral je drugi album ODLIČNOG brazilskog death metal benda Rotborn. Radi se o novoj ekipi, osnovanoj 2021. godine ali sa iskustvom svirke i u nekim vrlo starim bendovima poput Overthrash koji su osnovani 1987, pa to i pojašnjava visoku razinu kvalitetu ovog izdanja. Ovde death metal dobijamo u njegovoj mesnatoj, teškoj, moćnoj formi, sa odličnim rifovima, vrlo organskom svirkom, produkcijom koja pomaže da se instrumenti čuju a ne da sve stoji duboko u crvenom i zvuči kao da vas neko udara ciglom u glavu pola sata. Pesme su old school ali ne retro, naprosto formirane tako da istaknu agresivnost, gruv, brzinu i težinu. Jako dobra ploča:
https://rotborn.bandcamp.com/album/shrapnels-of-a-panic-spiral

Evo nas na kraju sa heavy metalom, krosžanrovskim izdanjima, eksperimentima... Nijemci Love•Love•Love su negde između panka, hardkora, postpanka, sludge metala i post roka na EP-ju First Love a koji im je, prigodno, prvi. Sve je to glasno, abrazivno, na momente agresivno ali ipak i sa malo 'gaze melanholije u pozadini. Pa između toga i dosta glasnog masteringa možete i da znate da li vam je ovo interesantno. Meni se dopalo i bend definitivno ume da nađe dobar presek svih tih žanrova kako bi se snažno izrazio:
https://thereallovelovelove.bandcamp.com/album/first-love

Finski folkeri Korpiklaani posle vrlo dobrog albuma od proletos sada imaju singl Sauna, koji ima dve verzije iste pesme od kojih je druga već bila na albumu. Ali, mislim, PRESLATKO je. Ko od ovoga ne počne da se spontano smeši, taj ništa ne razume:
https://korpiklaani.bandcamp.com/album/sauna 

Isto iz Finske je Coma Control, jednočlani projekat koji spaja nekoliko podžanrova metala na svom prvom albumu, Perennial. Mislim, ovo je malo blek, pa malo death metal, pa malo post metal, pa malo power/ shred metal, a sve vreme progresiva i kompozicije su vrtoglavo komplikovane i ne malo razmetljive. Ali Tapio Honka, jedini član ovog benda, ume da pravi pesme da budu komplikovane i razmetljive a da ipak imaju dobar drajv, nekakav zanimljiv narativ i duh. Dobra produkcija, virtuozna svirka, jako ubedljiv debi:
https://comacontrol.bandcamp.com/album/perennial

Nizozemci Slumbercloud nisu nužno metal u nekom mom stilu ali su iz Groningena a ja tamo imam rodbinu, pa sam im posvetio malo pažnje i, uh, album SLC je vrlo dobar. Ovo je neki alternativni(ji) hard rok i metal sa malo posthardkora i noise rocka u svom izrazu i pesme su napisane dosta pametno a odsvirane od srca. Pesama je samo šest ali jedna traje skoro 15 minuta i taj neki psihodelični džem kojim se ona izdvaja je i sam sasvim solidan. Pitko, pametno, pristojno, pa, poslušajte:
https://slumbercloud.bandcamp.com/album/slc

OMG, Rhei iz Berlina su iznenađujuće efektni. Ovaj duo (koji je za snimanje ubacio i bubnjara) radi nešto što bih mogao da nazovem ,,alternativnim hard rokom", dakle, hard rok ali sa nešto modernijih indie i alternativnih elemenata, no minialbum A Crude Symbolic Approximation of Truth je veoma siguran na nogama, sa zdravim, energičnim zvukom, vitalnom gitarističkom pirotehnikom i FANTASTIČNIM vokalima žene po imenu Francesca Fera La Vigna. Kad čujete ovo pevanje želećte da zauvek slušate Rhei:
https://rhei.bandcamp.com/album/a-crude-symbolic-approximation-of-truth

Novi Beastial Piglord se zove Rinse And Repeat i mada naslov zvuči kao da je u pitanju serija neobaveznih kućnih džemova, album demonstrira kvalitet i zrelost ovog čoveka iz Sjeverne Karoline na najbolji način. Jeste, pesme su relaksirane, neobavezne, ali su kvalitetne, sa spontanošću u izrazu koja stoji u dobroj ravnoteži sa disciplinom u aranžiranju i produkciji. Psihodelično, nenametljivo, duhovito ali ne sprdalački, ovo je Piglord u jednom od svojih najsigurnijih izdanja. Ne propustiti pogotovo što se naplaćuje po vašoj želji:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/rinse-and-repeat

A sada spektakl. Isabel su iz Pančeva i njihova kombinacija post metala i post roka zvuči vrlo teskobno ali ubedljivo na debi albumu  Phantom Limbs. Ovo je, prvo, zvučno vrlo lepo napravljeno, bez preterivanja sa kompresijama i tim ,,veštačkim" budženjem zvuka, sa promišljenim bojama i teksturama instrumenata i dobrim miksom. Drugo, pesme su spore, teške, hermetične a opet ni one ne smaraju nekakvim isforsiranim teatrom. Sve to meni ima i nekakvu posthardkor čistotu i neposrednost, sa pesmama koje imaju jasna jezgra teme i doslednim razvojem te teme. U pitanju je, dakle, IZVRSTAN debi sa stilskim ograničenjem koje znači da ovo neće slušati nekakve široke narodne mase ali sa jednim prepoznatljivim, KARAKTERNIM saundom i odličnim, disciplinovanim pesmama. Oduševljen sam:
https://isabelband.bandcamp.com/album/phantom-limbs

Grčki power metalci Silent Winter imaju treći album, Utopia. Ovo je bend koji radi još od polovine devedesetih i za tri decenije rada je rafinirao svoj melodični, samo blago progresivni zvuk do jedne ugodne razine. Utopia je generalno možda i premelodična i previše cheesy za MENE ali i nije sve vreme tako. Neke pesme su baš HIMNE pa ako je to meni dobro, onda može da bude i vama. Svirka, produkcija, generalni tehnički kvaliteti, to je sve na vrhunskom nivou:
https://silentwinter.bandcamp.com/album/utopia

Finski trio Desert Song osnovan je prošle godine od strane trojice veoma iskusnih muzičara pa onda i debi album, isto Desert Song zviči vrlo uverljivo i kvalitetno. Ovo izdaje ugledni grčki (danas sa štabom u Rumuniji) Sleaszy Rider pa odmah možete da pretpostavite i kako zvuči i, evo odmah da kažem, zvuči BAŠ TAKO. Desert Song su hard rok/ AOR ekipa rađena po šnitu osamdesetih godina ali sa jednim dostojanstvenim zvukom i dobrim pesamma. Ovde nema prenaglašenog koketiranja sa top-40 zvukom i ma koliko da je album cheesy, to je sa jednim iskrenim, neposrednim stavom. Dakle, Desert Song ne glume nego sviraju muziku u kojoj se zbilja čuje njihov svetonazor i ta čistota i iskrenost su osvežavajuće. MENI je to previše cheesy ali mogu da ga slušam bez negativnih emocija a ko voli Whitesnake ili Garyja Moorea ili, ne znam, Hanoi Rocks i REO Speedwagon, UŽIVAĆE:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/desert-song-desert-song

Slatki su kalifornijski Impellitteri koji, evo, još par godina pa slave četiri decenije uspešnog rada. Novi album, War Machine, dvanaesti u opusu sastava, dodaje Paula Bostapha u postavu i ovaj Slayerov i Forbiddenov veteranski udarač energizuje ljude samo malo matorije od sebe da pruže sasvim solidnu partiju. Sve je to heavy metal sa radio-friendly refrenima ali žestokom, ,,shred" muzikom i krajnje korektno visokim tempom kakav volim da čujem kod bendova koji možda imaju više sedih na glavi čak i od mene, ali nisu zaboravili šta znači KRLJATI. Mislim, Wrath Child je, nesrećan naziv na stranu, OPASNA heavy metal pesma. I tako, album vrlo solidan, dobro produciran, Rob Rock odlično peva, nema šta da se brinete:
https://www.youtube.com/watch?v=3T_RJkLict4&list=OLAK5uy_k3dsUlVAJNsCiU3PDk0fZdjXM4g35IvIA

Za malo baš propisnog kraut-metala tu su hamburški Paragon sa svojim trinaestim albumom, sugestivno nazvanim Metalation. Ovo je nimalo progresivan, nimalo ,,inventivan" heavy metal, ali je DOBAR i diže na noge svojim teškim zvukom, enetgičnom svirkom, epskim refrenima. Sa Paragonom znate da ste na istom bojnom polju na kome su svi vaši prijatelji i slušajući ovaj album dovoljno je da malo zatvorite oči i osetićete znoj konja, zadah krvi, ali i barjak koji stišćete u ruci dok se zalećete ka Orcima. I biće vam prelepo:
https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nO11U_rLoxRatrPG_39V4OoE8c1sXPfVo

Album nedelje će vas možda i uništiti. Poslednjih godina Thrill Jockey objavljuje neke od najuzbudljivijih ploča ekstremnog zvuka i uvek me prijatno iznenadi kako je ova firma pivotirala u tu stranu. Novi album portlandskih (nekad arkanzaških) The Body je, inače, još manje metal nego što očekujete ali je moćan, mučan i težak na način koji će svaki metalac ceniti. Eksperimentalni sludge metal ovde je otišao u logičnom smeru (d)evolucije u industrial i noise rock, sa strahovitim distorzijama, militantnim ritmovima i vrištanjem od kog može da se rikne. The Crying Out of Things ni slučajno nije ,,prijatna" ploča da se čuje ali je transcendentna na sve najbolje načine, prepuna teksture, detalja i, iako je ovo u suštini ,,buka", bez ijednog zvuka viška:
https://thebody.bandcamp.com/album/the-crying-out-of-things

[Meho Krljic]

Znam da bi bio red da kažem neku o novim albumima Linkin Park, As I Lay Dying i Opeth ali... lenj sam da to uopšte slušam tako da – ne. Moraće da vas zadovolji gikovanje na Mammoth Grinder, Full of Hell i tako neke čudnovatosti.

Idemo sa blek metalom! Abschwörzunge ne kažu odakle su (Metal Archives ih vodi kao međunarodni projekat ali nema uvedene članove), ali uslužno nude sintagmu ,,Black Hole Geometry" kao svojevrsni ključ svoje muzike. I to je dobar ključ. Debi EP, Whorl je neka vrsta psihotičnog black-death metala u dobroj, modernoj produkciji i s vrlo ambiciozno napisanim pesmama zaista ozbiljno promenljive metrike, nestandardnih harmonija, kompleksnih aranžmana. Vrlo kosmički, vrlo crnorupaški i dosta impresivno:
https://abschworzunge.bandcamp.com/album/whorl
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/whorl

Nisu loši Black Cudgel iz Misurija sa svojim prvim demo snimkom Angel Killer. Mislim, ako volite lo-fi war metal. (plus, haha, vidite taj omot) Black Cudgel čak nisu ni blek metal u nekom danas prepoznatljivom smislu, i najpre bi se mogli opisati kao blek metal prvog talasa u kome se speed metal i nascentni death metal spajaju pod pritiskom u nešto odvratno ružno i uzbudljivo. Pet pesama sa naslovima poput Satanic Rites of Speed ili Christian Genocide su tu za vaše zadovoljstvo ako zadovoljstvo nalazite u bolu, mukama i fantazijama o, jelte, satanskoj vladavini na Zemlji i genocidu nad hrišćanima. Ovde nema osude, sve dok i alje razlikujete fantazije i realnosti.
https://blackcudgel.bandcamp.com/album/angel-killer-demo

Mađarski avangardni projekat Thy Catafalque je dospeo do dvanaestog abuma i Tamás Kátai sada čuva samo tangencijalne veze sa blek metalom, smeštajući se u ugodnu ne-mnogo-ugaženu travu između folka, ekstatičnog roka i melodičnog (blek?) metala. XII: A gy​ö​ny​ö​rü álmok ezut​á​n j​ö​nnek je svakako ploča velike inventivnosti i jednog sigurnog nastupa bez užurbanosti i žanrovskih tenzija. Sve je ovde stručno sklopljeno, producirano kvalitetno i, da ne grešim dušu, puno zanimljivih rešenja. Eklektično, ali sa smislom.
https://thycatafalqueuk.bandcamp.com/album/xii-a-gy-ny-r-lmok-ezut-n-j-nnek
https://thycatafalque.bandcamp.com/album/xii-a-gy-ny-r-lmok-ezut-n-j-nnek 

Time Lurker je jedan Francuz koji svira sve instrumente i vrišti i, mislim, njegov drugi album, Emprise je toliko intenzivno FRANCUSKA ploča da je skoro zašla u teritoriju parodije. No, kako tajnoviti Mick sve ovo radi iskreno onda, eto, ako volite pesme od po devet minuta neprestane melaholije, bez ijednog stvarnog ,,rifa" ali sa puno emocije, u hajde-de pristojnoj produkciji, Time Lurker je BAŠ za vas:
https://timelurker.bandcamp.com/album/emprise

O Veilburner iz Pensilvanije sam pisao već par puta  ističući da eklektični, nepredvidivi spoj black i death metala, psihodelije, teatra i generalne avangarde što ga ova ekipa provlači nije nasumičan i da u nečemu što isprva podseća na stihiju ima dosta sistema i metoda. Sedmi album, a za dekadu rada, The Duality of Decapitation and Wisdom, nudi upravo jedan lepo uređen sistem muzike koja je nekonvencionalna ali govori sada jednim već izgrađenim jezikom i ima komunikativnu, čak i prijemčivu formu. Drugim rečima, ovo je album gde manje razmišljate o eksprimentu a više o kvalitetu pesama. I to je istovremeno njegova najbolja i, ako ste eto toliko radikalni, najgora strana:
https://veilburnerband.bandcamp.com/album/the-duality-of-decapitation-and-wisdom

Za hermetični, duboko šumski norveški blek metal tu nam je novi album benda Aptorian Demon.  U početku solo projekat  Magnusa Hjertaasa iz Mare i Keep of Kalessin, ovo je sada, za svoj drugi album, dvanaest godina nakon prvog, trio u koji su dodata još dva člana Gjendød. Odlično to zvuči sa futoznom svirkom koja se pretapa u ambijentalno milovanje, melodičnm temama i vrlo ekspresivnim vokalom. Hladnoća tr00 norveškog blek metala ovde emanira iz svake note, pa ulećite:
https://aptoriandemon.bandcamp.com/album/liv-tar-slutt

Nešto ,,mejnstrimskiji" norveški blek metal stiže sa novim albumom projekta Djevel. Ovaj trio veoma iskusnih muzičara (uključujući Fausta iz Emperor, Blood Tsunami itd.) je za petnaest godina rada naređao već, evo, devet albuma i Natt til ende je jedna epska, moćna ploča nordijske hladnoće i himničnosti. Pesme su napisane tako da atmosferu i teme izbalansiraju taman kako treba – uključujući trajanja i taj magloviti, idealno muljavi miks – a bend emanira karakter koji prosečan atmoblek sastav samo priželjkuje da ima. Instant-klasik:
https://djevel.bandcamp.com/album/natt-til-ende

Anthems of Gomorrah / Aelvica Split je split singl dva jednočlana black-death projekta sa Floride i KIDA. Ne znam tačno koji mi je od dva benda bolji ali oba imaju i pesme, i tehniku i solidan zvuk. Odvaljivanje:
https://anthemsofgomorrah.bandcamp.com/album/anthems-of-gomorrah-aelvica-split-digital
https://mastersofkaos.bandcamp.com/album/aelvica-usa-anthems-of-gomorrah-usa-split-7

Grylle je tek jedan od projekata francuskog muzičara po imenu Hyvermor (to jest Léon Guiselin) a koji je i suvlasnik etikete Antiq Records, gde se izbacuje dosta vrlo specifično ,,francuskog" blek metala (npr. Morte France, Créatures, Hanternoz, a u kome, ovom poslednjem, Hyvermor svira gomilu instrumenata). Grylle upravo ima prvi album, Egrotants, Souffreteux, Cacochymes, Covidards i to je opet specifično ,,francuski" zvuk, sa svojom kombinacijom srednjevekovne muzike, folka i sirovog blek metala. Veoma prija čuti nekog ko radi srednjevekovni/ folk blek metal na originalan i svež način, plus sa ovako smešnom produkcijom a koja opet nekako funkcioniše. Zbog toga mogu od srca da preporučim ovaj album iako on svakako ima strukturalnih nedoumica, sa pasažima i pesmama koje često traju duže nego što je efektno. Ima tu nekog daha inovacije koji se mora prepoznati, pozdraviti i dalje pratiti:
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/egrotants-souffreteux-cacochymes-covidards

Dvočlani finski Earthly Form ima drugi album, Crowned with Misery i to je vrlo uredan, neočekivano kvalitetno produciran paket melodičnog ali energičnog blek metala koji ne odiše nekim naglašenim finskim duhom ili, uopšte, osobenošću, ali generalno osvaja intenzitetom. Dakle, svirka je pod konac, brzina visoka, miks solidan. A ko voli melodičnost i atmosferu, ima i sve to i album curi bez mnogo filozofije. Ugodno je:
https://earthlyform.bandcamp.com/album/crowned-with-misery

Bloodmother mi zvuče prepoznatljivije ,,finski" na svom drugom snimku, a prvom EP-ju, Soul Crusher. Ovo je strejt, suv, hladan i sirov blek metal koji ne pokušava da nešto specijalno izfilozofira nego ide napred i mrvi. Ali sve je to taman kako treba, sa ponekim dobrim rifom, maničnim tempom i jednom živom, žustrom svirkom, pogotovo na strani bubnjara. Prija:
https://bloodmotherbm.bandcamp.com/album/soul-crusher

The Mosaic Window je jedan baja iz Los Anđelesa (Andrew Steven Brown koji je nekada svirao u bendu Montezuma) a koji pravi prilično dobar melodični black-death metal. Nije to moj prvi žanrovski izbor, naravno, ali novi, drugi album benda, Hemasanctum je vrlo solidno napisana ploča uredne svirke i kvalitetne produkcije, sa prijemčivim, evokativnim temama, dosta pristojnih, pamtljivih rifova, puno strasti. Vredi poslušati:
https://themosaicwindow.bandcamp.com/album/hemasanctum

Čekam već par nedelja da singapurski duo Hellvixen snimi materijal koji će biti dostojan njihovih preslatkih gotik-erotik omota. I hajde da kažemo da je novi, treći EP (svi izašli u okviru ovog meseca), In Hell's Embrace - The Seductress and the Fornicator dovoljno blizu tog iddala. Ovaj žensko-muški projekat ne trudi se da sa svojim blek metalom kreira išta specijalno inovativno i ove su dve pesme sirov, old school black metal prvog talasa ili čak black-speed ako više volite, no, mislim da je, uz primedbu da pesme jesu podugačke bez dovoljno dobrih opravdanja, na ovom trećem EP-ju bend već dovoljno dopadljiv da ih čovek sluša i bez nekih ekstrinzičnih podsticaja. A omot je i ovde, naravno presladak:
https://hellvixen.bandcamp.com/album/in-hells-embrace-the-seductress-and-the-fornicator

Pređimo na stoner rock, doom metal, psihodeliju, hard rock i sludge metal. Nijemci Mount Hush pozivaju slušaoca da se udobno smesti pre nego što krene sa slušanjem njihovog novog albuma, nazvanog II. I to je dobar savet, II je relaksirana ploča psihodeličnog roka koji je ,,heavy" samo u podtekstu ali je u decibelima vrlo sveden. No, muzika Mount Hush ima energiju, bez obzira što nije bučna i ovo je album fine teksture, kvalitetnog gruva, uredne i prijatne bluzerske psihodelije. Zaista, namestite se udobno i odletite daleko:
https://mounthush.bandcamp.com/album/ii-2

Italijani Veuve svoju muziku opisuju rečima ,,heavy psych mantras" pa od njihovog trećeg albuma, Pole, očekujte dugačke pesme i puno džemovanja. No, ovo je melodična i dosta disciplinovano napisana muzika, dakle ovo JESU pesme, sa strofama, refrenima, dinamikom u aranžmanima i mada je sve to možda i premelodično za MENE, svakako je dobro:
https://veuve.bandcamp.com/album/pole
https://godownrecords.bandcamp.com/album/pole

Nisu neslični ni Belgijanci Hraefn čiji je EP Research Into Infinity ipak malo bliži mojim preferencama sa ugodnim faziranim rifovima i ,,okultnijom" melodičnošću. Vrlo je to pitko napisano, lepo odsvirano, producirano meko i pažljivo. Užitak:
https://hraefnband.bandcamp.com/album/research-into-infinity

Rusi Scarecrow nude ono što očekujete, okultni doom metal/ rok sa dovoljno psihodelije da se i ozbiljni frikovi namire. No, sa svojim rećim albumom, Scarecrow III, oni odlaze par koraka dalje i nude vrlo kinematsko iskustvo, sa kompleksno aranžiranim pesmama i prog-rokerskom ambicijom koju prosto nisam očekivao. Utoliko, Scarecrow III je jedna raznovrsna, evokativna metal/ heavy/ psych ploča sa iznenađujuće dobrom produkcijom i više ideja nego što očekujete od ljudi sprženih narkoticima i okultizmom. Sjajno je:
https://scarecrow-official.bandcamp.com/album/scarecrow-iii

Cosmic Fall su tri Nemca i pregršt pedala koje od gitara prave strašne stvari. Album Back Where the Fire Flows je vrlo svemirska, vrlo ,,out there" verzija space rock heavy psych džemovanja sa kvalitetnom studijskom produkcijom, slobodnim pristupom žanrovskim rešenjima i dosta dobre improvizatorske energije. Pesme su dugačke, istina je, ali zvuk je lep i bend fino svira:
https://cosmicfall.bandcamp.com/album/back-where-the-fire-flows


Dalje je na redu thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. I tu ime dosta lepote. Nemački trešeri Reflexor imaju fin novi EP nazvan Frozen Imbeciles. Koga interesuje, a sigurno interesuje mnoge, naslovna pesma govori o ljudima iz, jelte, više društvene klase koji iz dosade rade stvari nama ostalima ne samo nedostupne već i koje ne bismo radili iz najčistijeg nagona za samoodržanjem. Klasna tematika, uvek mom srcu bliska, a muzika je PRILIČNO odlična. Reflexor su tehnički kvalitetni i pišu pesme sa interesantnim narativnim i dobrim dinamičkim programom, plus, jelte, nimalo ne škodi što je ovo BAŠ brzo, čak do ivice spajanja sa melodičnim death metalom. Odlično producirano takođe pa je ovo prava poslastica za svakog trešera sa proggy naklonom:
https://reflexor.bandcamp.com/album/frozen-imbeciles

Objector su iz Belgije (jedan od dva belgijaska benda tog imena), osnovani su 2007. i imaju jedan album iz 2018. godine. Novi EP se zove, ne naročito originalno, Slave New World, ali muzika je vrlo kvalitetan, oštar thrash. Ovo je ona forma politički osvešćenog, tehnički izvrsnog thrasha koji svoj gnev zbog nepravde i ogorčenost zbog korupcije pakuje u smrtonosno oštre, jake pesme brze svirke i ubitačnih rifova. Objector nisu specijalno originalni, ali rifovi na ovom materijalu su ODLIČNI, svirka je pod konac, pesme su moćne a produkcija vrlo solidna. Ako volite thrash, ovde nema greške:
https://objector.bandcamp.com/album/slave-new-world

Poljaci Fantom na promo slici izgledaju kao da je 1984. godina a i crossover thrash koji sviraju je ugodno old school. Prvi EP ovog kvarteta iz Toruńa se zove Regime of Chaos i sa svojih pet pesama donosi dobro raspoloženje, energiju, brzinu, etitjud i samo malo humora i kreveljenja. Ali ta pesma u kojoj su humor i kreveljenje najprisutniji (McFantom) ima i saksofon tako da je to u redu. Generalno, ovo je kvalitetno napisano, dobro producirano, bend ima karakter i meni njegova eksplozivnost veoma prija:
https://fantomthrash.bandcamp.com/album/regime-of-chaos-ep

Česi Faüst se od svih drugih bendova sa ovim imenom razlikuju po tom umlautu a on sugeriše i da ova ekipa svira old school trešinu. I jeste tako, drugi album ove ekipe, Death Galore je vrlo jasno postavljen ma standardne Motorhead/ Venom temelje (pa sa čak i malo Possessed šmeka) a onda su pesme napisane sa dosta inventivnosti i izvedene sa brutalnom efikasnošću. Solidan miks sve ovo zaokružuje i pretvara u izdanje koje NE SMETE propustiti:
https://faustxthrashingdoom.bandcamp.com/album/death-galore
https://doomentiarecords.bandcamp.com/album/death-galore

Fliora iz Severne Karoline sviraju metlaizirani hardcore/ metalcore pa malo i deathcore i mada to nije baš na keca moja muzika, nekako mi njihov minialbum Welcome the Blossom zaprijao. Sve je to i plesno, i gruvi i ima ta klasična klecanja, ali produkcija je okej, i pesme su zapravo dovoljno inventivne i raznolike da meni ne bude dosadno. Preporuke!
https://fliorahc.bandcamp.com/album/welcome-the-blossom

A šta mislite, kako zvuči bend koji se zove SlutBomb? Naravno, ovo je hardkorpank ekipa iz Sinsinatija sa živim EP-jem Attent​ä​ter snimljenim prošle nedelje i odmah bačenim na slušaoce da se zapanje dok su još vrući. Mislim, ovo je fenomenalno, jedna sirova, old school rokačina sa osam kratkih pesama koje zvuče kao da je 1986. godina i svi još uvek otkrivamo ekipe kao što su Die Kreutzen ili Bad Brains. Pesme kratke, jednostavne, eksplozivne, pevačica PREDOBRA a i daunloud plaćate koliko hoćete. Nepogrešivo:
https://hfyrecords.bandcamp.com/album/attent-ter-hfy-016

Tu su onda Skeptis, indonežanski anarhopank old school provinijencije koji se nekako meša sa dungeon synthom. Demo naslovljen Demonstrasi Oleh Skeptis ima četiri pesme DRAŽESNO primitivne, sirove muzike koja hrani dušu i popravlja raspoloženje. Sem ako ste jelte, šupčina.
https://katarsisskeptis.bandcamp.com/album/demonstrasi-oleh-skeptis

Ponekad pomislite da powerviolence mora da bude lo-fi da bi bio autentičan. Studijski snimak je za pozere i snimanje telefonom u podrumu  ortakove kuće dok mu roditelji nisu tu je jedini ispravan način pa onda tako nekako i nastaju izdanja kao što je  Demo Violence projekta Dog Food iz Minesote. Pet pesama u tri minuta. Plaćate po želji. Samo hardkor (Edit: Eh, nestalo, ali ostavjem tekst za momenat kada se bend vrati na Bandcamp):
https://dogfoodpv.bandcamp.com/album/demo-violence

Botulism su iz Njemačke a EP  Way Of The Worm / Botulism Curse im traje kraće od dva minuta. Ovo je iznenađujuće kvalitetno producirani mišmeš grindcore i powerviolence udaranja i pesme su ODLIČNE. Naravno, onda dođe i cena od koliko date i ko ne klikne taj ne voli život:
https://deathbybotulism.bandcamp.com/album/way-of-the-worm-botulism-curse

I Francuzi Teigne su negde između powerviolencea i grindcorea a EP  Show me your pain ima tri pesme sa solidnim trajanjima i produkcijom koja je uverljivo studijska. Dakle, ovo je više upmarket varijanta ovog zvuka, ali i dalje dostatno andergraund i ,,tr00". Bend ima dobre rifove i gruv, dobre vokale, generalno dobro krlja. Uz cenu koliko date ovaj mali paket besa će vam veoma prijati:
https://teigne.bandcamp.com/album/show-me-your-pain

Discure iz Beča sviraju grindcore ali su nekako melodični i imaju elemente modernog metalkora i hardkora u svom zvuku, što mi je sve nabacilo sumnjičavu grimasu na lice, posebno uz naziv albuma: Soundtrack for people who hate music. Mislim, KO mrzi SVU muziku? I još onda hoće da sluša melodični grindcore? Sve je to dosta sumnjivo kao koncept dakle, ali album NIJE LOŠ. Solidna produkcija, trud oko pesama pa iako možda i dalje imam sumnje u koncept, izvedba je sasvim pristojna i dosta me je odobrovoljila:
https://discure.bandcamp.com/album/soundtrack-for-people-who-hate-music

Volim što još ima old school grindera koji rokaju kao da je i dalje 1993. godina I BOLI IH KURAC. Kejs in point, njemački Septic Vomet a koji su posle dva demo snimka izbacili album Real Life Insanity a koji je dobra, napržena zabava od-zida-do-zida. Nema ovde nekakve inovacije, ali to je i poenta. Septic Vomet su kao da ste uzeli rani Carcass, malo Napalma, začinili ranim Exit 13 i sve dobro promućkali iznad vatre. Rezultat je album od  24 pesme u malo više od pola sata krljačine i  ko god da voli old school grindcore/ goregrind manijačenje ovde će se MNOGO dobro provesti. Zamislite da su Carcassov Reek of Putrefaction i Napalmov FETO imali vanbračnog sina i pustili ulicu da ga vaspita. E, evo ga:
https://septicvomet.bandcamp.com/album/real-life-insanity

Uvek je neobično kad naletite na bend koji nosi isto ime kao neki od najbitnijih bendova iz istorije popularne kulture. U slučaju turskih Suicide je ovo pogotovo čudno jer ovo nisu klinci – ovaj Suicide je osnovan 1989. godine. Enivej, pričamo o dosta proggy death metalu, sa jasnom sponom sa old school death metal formatom ali i sa progresivnim elementima koji bi mogli treći album da učine zanimljivim i ljubiteljima Gojire. Devour The Fallen je ozbiljan opus, sa jedanaest pesama, osam godina posle drugog i dvadeset posle prvog albuma. Ne snimaju ih često ali nisu loši:
https://suicide8tr.bandcamp.com/album/devour-the-fallen

Volite li old school death metal? Volite li Lovecrafta? Niste jedini, to je jasno pa evo i drugog albuma španskih Intolerance da vas zadovolji sa obe, da prostite, strane. Waking Nightmares of an Endless Void je vrlo predvidivo zvučeća ploča, pogotovo kad vidite omot, ali je ta familijarnost sasvim na mestu jer ovde poenta i nije u nekoj velikoj inovaciji već u udobnosti i comfort-foodu. To da je kosmički užas sveden na comfort food je svakako malo i naša krivica, ali moramo i mi nastrani da imamo neko grešno zadovoljstvo. Prijatan album:
https://intolerancedeathmetal.bandcamp.com/album/waking-nightmares-of-an-endless-void-2

Ne znam da li se Rise of the Serpents benda The Black Temple računa u EP ili je u pitanju još jedan demo ove ekipe iz Mičigena, ali štagod da je, prijatno je. Ovo je narodski, simpatični death metal sa malo thrash elemenata i jednom slatkom uličnom komponentom, odsviran sa ubeđenjem i produciran sasvim prihvatljivo. Sve je prepuno negativne emocije ali u čoveku izazove radost:
https://theblacktemple1.bandcamp.com/album/rise-of-the-serpents

Karnickelmesser je nemački jednočlani death metal projekat sa dosta grindcore elemenata u svom izrazu i debi album, Straight Pain je prilično impresivan. I produkcijski i kompozitorski ovo je zrelije nego što sam očekivao a izvedbe su ubedljive, žestoke, prijemčive. Plus, cena je koliko date. Svaka čast:
https://karnickelmesser.bandcamp.com/album/straight-pain

Primal Code je trio iz Čikaga u kom svira Will Lindsay, čovek koji je svirao sa gomilom bendova, ali su najbitniji Wolves in the Throne Room i Abigail Williams. No, Primal Code zvučno nema mnogo veze sa tim zvukom i ovo je death metal sa malo atmosferične izmaglice ubačene radi dojma. U prvom redu je gruv, simpatičan vokal i dosta hrskavih rifova. Nije njihov debi album Opaque Fixation ni najinventivnija ploča koju ćete čuti ove nedelje ali je topla i prijatna i Relapse je ne bi izdao da ne valja:
https://primalcode.bandcamp.com/album/opaque-fixation

Francuzi StabWounD su izdali debi album As Humanity Dies posle solidnih sedamnaest godina rada i više demo snimaka napravljenih tokom ovog vremena. To rezultira u ploči koja je pročišćena, stilski određena, zrela. Ne nužno BAŠ po mom ukusu ali ne ni predaleko od njega. Ovo je old school death metal u kome se daju čuti odjeci muzike koju su pre trideset i više godina pravili Massacre, Bolt Thrower i slični bendovi (pominje se i Celtic Frost i, mislim, naravno, jer je Frost uticao i na pomenute), rifaška i mošerska ali i sa elementima melodije i atmosfere. Sve je to neužurbano, relaksirano i dostojanstveno napravljeno i prijaće old school friku u svima nama:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/as-humanity-dies

Human Puzzle iz Belingema su svoj Demo 24 snimili užio u studiju i ovo je impresivan komad brutal death/ slamming death metal krljačine. Pričamo i o neočekivano zdravom, mesnatom zvuku i miksu ali i o zrelo napisanim pesmama koje imaju sav potrebni slemerski gruv i death metalsko prebijanje koje čovek može da poželi. U moru generičkih, kopipejst slem bendova, Human Puzzle su pravo osveženje sa svojim ekonomično napisanim, kratkim kompozicijama koje udaraju među rogove i znaju da će vam se svideti da budete dobro protreseni:
https://humanpuzzle.bandcamp.com/album/demo-24

Sofisticiraniji slem nude Flaahgra iz Baltimora, ove godine osnovan projekat sa članovima nekih iskusnih bendova poput Wormhole ili Ritualistic u svojoj postavi. Debi album, Plant-Based Anatomy nudi progresivniji pogled na brutal death i slam stilizacije, naučnofantastične sanjarije i dovoljno kvalitetnog mošerskog programa da svako bude zadovoljan. Ovo je muzika koja, uprkos svojoj ,,brutalnoj" dispoziciji više hvata na pamet i inventivnost nego na čistu težinu i agresiju, i to meni jako prija:
https://flaahgra.bandcamp.com/album/plant-based-anatomy

Za prošli album ruskih Deprecation sam prošle godine napisao: ,,Rusi Deprecation svoj drugi album, Annihilation Of Increasing Pain izdaju ponovo za Inherited Suffering i tu znate šta dobijate: ovo je tvrdi, tehnički kvalitetni slamming death metal koji ne izlazi izvan žanrovskih okvira ali unutar tih okvira sve gazi superteškim zvukom, mrvećim slem rifovima, neljudskim vokalima itd. Inherited Suffering drže jedan nivo kvaliteta ispod koga se ne ide kada je produkcija u pitanju a Deprecation su već pokazali da umeju da pišu dobre pesme pa Annihilation Of Increasing Pain ne iznenađuje ali ISPORUČUJE". U dlaku isto važi za treći album ovog dvojca, Infected by Sexuality, koji je ponovo izašao za Inherited Suffering, ponovo nudi vrlo familijarnu, neiznenađujuću muziku ali sve u dovoljno visokom kreativnom ključu, ali i sa kvalitetnom produkcijom da nemam ni najmanju rezervu u smislu preporučivanja ovoga ljubiteljima tehničkog, naprednijeg slema. Deprecation isporučuju apsolutno sve što treba i ovo se sluša sa apetitom:
https://deprecationslam.bandcamp.com/album/infected-by-sexuality
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/deprecation-infected-by-sexuality

Teksašani Mammoth Grinder DELJU iz sve snage na novom EP-ju, Undying Spectral Resonance. Naslov zvuči teatralno ali muzika je vrlo down-to-Earth, standardizovana mešavina old school death metala i mošerskog hardkora, bez poziranja, bez jedenja govana, samo sa moćnim rifovima, pećinskim vokalima i hedbengerskim gruvom. Četiri kratke, efikasne pesme i jedan interludij, taman za jedan hranljiv obrok.
https://mammothgrinder.bandcamp.com/album/undying-spectral-resonance

Latino/ američka death metal atrakcija Lurking Terror ima svoj prvi EP, A World in Darkness, sa sakupljenim dosadašnjim singlovima plus par novih pesama. Ništa sad to nije nešto originalno da se čovek zapanji, naprotiv, vrlo je strejt, ali je šarmantno. Ovo je old school death metal sa trešerskom neposrednošću i bogatim, teškim zvukom. Bend ima uvo za dobar rif, vokali su isto old school simpatični, pesme su dopadljive i mada miks i master umeju da budu bučni, ovaj materijal ima topline. Meni je jako prijao a i vama će ako volite death metal koga nije briga za neku ,,širu" publiku i pravi se samo za frikove:
https://lurkingterrorusa.bandcamp.com/album/a-world-in-darkness

Teksašani Tribal Gaze i Kalifornjani Deadbody imaju split album nazvan samo Split a koji je izdao Maggot Stomp i, da, zvuči BAŠ kako očekujete. Tribal Gaze su teški, divljački i varvarski death metal sa tri pesme koje su kratke, ekonomične i imaju skoro hardcore neposrednost. Sjajni su. Deadbody su pak MNOGO više grindcore nego death metal, sa kratkim, nervoznim pesmama, puno tenzije i njenog oslobađanja kroz brzu svirku. Po kvalitetu zvuka i tehnici sviranja, OK, ovo je death metal pa imamo nekako idealnu sredinu između dva srodna ali različita žanra. U celini odličan 12-inčer:
https://tribalgaze-maggotstomp.bandcamp.com/album/deadbody
https://deadfuckingbody.bandcamp.com/album/tribal-gaze

Šveđani Toxaemia osnovani su još 1989. godine ali su prvi album snimili tek 2020, pa je novi album, Rejected Souls of Kerberus, simpatičan spoj iskustva i napaljenosti. I dobar je to spoj, bend svira (švedski) death metal sa punim razumevanjem da ne mora da se komplikuje i da je dobar rif pola posla a dobar razvoj teme tog rifa još 40% dobre pesme te da se ostalo popunjava izbegavanjem readymade rešenja i pronalaženjem teme i rifa koji zvuče autentično. I dobro je zaista, uz žustru svirku i odličnu produkciju (Dan Swanö!!!!!!), nudeći jedan od najzabavnijih death metal albuma koje ćete čuti ove nedelje:
https://toxaemia.bandcamp.com/album/rejected-souls-of-kerberus

A kako se na Slovenačkom kaže Razvalina? Evo, priđite malo bliže da vam šapnem šamarom na uvo. RAZVALINA je, dakle, death metal trio iz Ljubljane sa novim, drugim EP-jem,  Zatirani, i ovo je stvarno i razvaljivanje i zatiranje. Mislim, pre svega je old scool prebijanje koje u svom neposrednom pristupu ima sasvim dovoljnu količinu tehničke demonstracije da bude jasno da je grublji zvuk pre svega estetski izbor. Drugim rečima ovi ljudi veoma lepo sviraju smeštajući se negde između onog što danas zovemo old school death metalom i tehničkije strane death metala devedesetih poput Monstrosity ili Cannibal Corpse. Naravno, to je PRELEPO mesto da se na njemu bude i Zatirani sa svojih pet pesama, a koje se bave ozbiljnim temama (Janis Varufakis se priziva u naslovu najmanje jednog komada), nudi pun, hranljiv obrok svakome ko voli propisan old school death metal. Momci, svaka čast:
https://razvalina.bandcamp.com/album/zatirani-2

E, tako, na kraju smo, pa slušamo krosžanrovske eksperimente i heavy metal. A Tenants iz Atine imaju odličan omot za svoj album Error, drugi u karijeri benda a prvi posle pandemije. A ni muzika nije rđava. Ovo je noise rock koji bi se lepo snašao i u devedesetima ali ima prijatan, moderan zvuk, svirka je kvalitetna, dinamična, a pesme su tenzične i gruverske u isto vreme. Bukvalno je sve kako treba pa i to da je ovo kratka i efikasna ploča sa osam komada koji se svi završe za manje od 24 minuta. Izvrsno:
https://tenantsgr.bandcamp.com/album/error

Kraton iz Luksemburga su počeli kao ,,normalan" death metal bend ali do drugog albuma, Monolith, a koji stiže posle pandemijske pauze, njihov zvuk je evoluirao do neke kombinacije post metala i doom metala sa death elementima. I, sad, to je dosta dobro odmereno sa sporim pesmama, melanholičnim harmonijama ali čvrstom svirkom i mesnatom teksturom. Ovo nije puki metalizirani shoegaze i koliko god da pesme imaju u sebi te emocije, melanholije, tuge, one su i propisno odsvirani i producirani metal komadi sa ekstremnim vokalom. Fino je:
https://kraton.bandcamp.com/album/monolith

Burdenz su novozelandski projekat članova gomile različitih grupa, jedan bučan, žestok spoj noise rocka, posthardcorea i tih nekih ,,alternativnih" žanrova. Album Burdenz je snimljen u studiju ali odiše vrlo živom energijom, kao da ga je bend iz sve snage istresao na bini u nekom klubu gde se posle desetak minuta nije znalo gde prestaje bend a gde počinje publika. Hoću da kažem, ovo je moćno, spontano i žustro a ima i veoma lepe ideje i podseća na vitalnost novozelandske scene:
https://burdenzband.bandcamp.com/album/burdenz

Nekako NE BI trebalo da mi se dopada ono što svira Chelsea Wolfe jer je to dosta gotski stil, pun drame i tragedije, ali, jebem mu, novi EP ove kalifornijske umetnice, Unbound, je odličan. Ovo je gomila razornih pesama već poznatih sa prethodnih izdanja ali ovde ogoljenih i odsviranih na klaviru i akustičnoj gitari, otpevanih sa folklornom neposrednošću i ranjivošću, gde gotskih stilizacija ima ali one ne preovladavaju u dovoljnoj meri da meni to sve zazvuči kao kič. Umesto toga ovo je INTENZIVNO emotivna muzika a ne intenzivno glumljena emocija i ja sam NEMOĆAN. Predobro je:
https://chelseawolfe.bandcamp.com/album/unbound-ep

Na sasvim suprotnoj strani je Heroin Overdose iz Šefilda, jedan strahovio mračan, destruktivan spoj blek metala, dron i nojz muzike, tamnog, mučnog ambijenta, vrištanja. Naslovna strana eponimnog minialbuma je već uznemirujuća jer sugeriše i samopovređivanje a kada vidite naslove pesama i pročitate tekstove ili ćete se zahvaljivati proviđenju što ste ipak u boljem mentalnom stanju od autorke ili ćete sve otpisati kao klinačko edgy poziranje. Ali ovo je brutalno i dosledno čak i ako ga sumnjičite za teatar tako da, poslušajte ali uz oprez. Cena je koliko date:
https://heroinoverdose.bandcamp.com/album/heroin-overdose

Miracle Blood su tri lika iz Bostona koja trpaju glasan ali i nekako sladak noise rock. Oni, doduše to opisuju kao noise punk, valjda najpre jer pevač zvuči kao da je odrastao slušajuči Dead Kennedys i Bad Brains, ali i pesme su u stvari relativno strejterske, na momente čak i urnebesno duhovite i imaju taj neki pank rok nestašluk u očima čak i dok valjaju disonance od kojih bi se pola AmRep bendova iz devedesetih rasplakalo. Hello Hell je izuzetno pitka ploča AKO volite vrištanje, distorziju i disonancu. A ko TO ne voli? Only fucking assholes, that's who!
https://miracleblood.bandcamp.com/album/hello-hell

Beogradski M L E V je za svoje drugo izdanje, EP Hr​č​ak na traci stao skratio postavu na dva čoveka (ovde nema živog bubnja ali je Boris Milić uradio vrlo korektne programirane udaraljke) ali i stilski malo zaokrenuo prema, ajde da kažemo post metalu i malo smanjio grindcore dimenziju svog zvuka. No, to i dalje zvuči vrlo dobro i zdravo sa kratkim, energičnim i atmosferičnim pesamama i više nego adekvatnim tekstovima. Plus ponovo odličan omot iz pera Igora Štanglickog. Pozdravljam, navijam, podstičem svakog da ovo kupi jer je cena koliko sami date:
https://mlev.bandcamp.com/album/hr-ak-na-traci-stao-ep

Tzimani su dva (doslovno) brata iz San Dijega a njihov debi album, I Feel Fine je jako slatka ploča tradicionanog heavy metal/ NWOBHM zvuka. Od uvodne krljačine sa We Stand And Fight pa preko sporije ali i dalje borbene Breaker, ovo je jedan dosta razoružavajuće old school blend melodije, rifa, sleazy neonske atmosfere i hedbengerskog entuzijazma. I produkcija je nekako organska, prirodna i album će prijati svakom ko ima bar jednu '80s kosku u svom skeletu:
https://tzimani.bandcamp.com/album/i-feel-fine

Kome je i to previše ,,novo" i preferira old school hard rock i AOR pristup, novi Voodoo Circle je tu i, evo, ovo je odlično ako volite Whitesnake, Alcatrazz, Montrose... No, mislim, Hail to the King je DOBRO napisana ploča ako volite ovakvu muziku, sasvim unutar tog staroškolskog obrasca, ali sveža i vitalna, odsvirana bravurozno – pogotovo na planu gitarske pirotehnike – pa i solidno napisana. David Readman je ponovo u bendu i njegovo koverdejlovsko, soulersko pevanje će vam titrati po najtanjim srčanim žicama, tako da, izvolite:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nx5J8qg1dDIOmRhqRROaRRnHDHdcl7AGU

Za power metal publiku tu je novi Silent Winter. Grcima treći album, Utopia izlazi zvanično tek iduće nedelje, ali evo ga sada u punoj slavi na Bandcampu i ovo je vrlo raspevan, teatralan power metal koji ne radi bogznašta originalno ali je kvalitetan i ubedljiv. Bend se ne iživljava ni sa produkcijom ni sa prekićenim aranžiranjem i ima ovde dosta propisne heavy metal štroke a što moram da cenim. Manifest of God je, recimo, vrlo propisan hedbenger. Poslušajte:
https://silentwinter.bandcamp.com/album/utopia

Album nedelje je PAKAO. Tj. pun je pakla. Scraping The Divine je kolaboracija između Full of Hell i andergraund legende Andrewa Nolana, snimana u delovima tokom poslednjih pet godina. Naravno da je ovo eksperimentalni krosover negde između ekstremnog metala, industriala, lo-fi elektronike i avangarde opšteg usmerenja, kakvi su počeli da nastaju još krajem osamdesetih pa se onda intenzivirali devedesetih. U centru mnogih od njih je bio Justin Broadrick iz Godflesh, Jesu i još GOMILE drugih projekata a onda i nije neko iznenađenje da on i ovde gostuje na jednoj pesmi na gitari i vokalu. A da je jedini! Tu su i Taichi Nagura (Endon), GxCx (Contagious Orgasm, BBVGC, ex-Guilty Connector), Intensive Care i Alex Hughes (Hatred Surge, Holy Money), pa je u pitanju neka vrsta male andergraund orgije. I sad, lako je reći da Full of Hell i njihove kolege na ovakvim izdanjima ne izmišljaju bogznašta novo i da samo imitiraju uzore od pre trideset godina, ali Scraping The Divine je vrlo ISKRENA ploča. Neposrednost i sirovost ove muzike je ono što meni kod nje prija a ne to što me podseća na vreme kada sam bio mlađi i svet je delovao kao mesto sa bezbroj mogućnosti. Mada to svakako ne škodi. No, želim da kažem da je ovo DOBRO čak i da nemate lepe uspomene na rane devedesete jer je autentično, ima stvarni eksperimentatorski duh i naprosto uspeva da živi na osnovu svoje autentične smelosti i intenziteta:
https://fullofhell.bandcamp.com/album/scraping-the-divine

[Meho Krljic]

Veoma jaka nedelja u metalu, a što je korisno jer smo imali veoma užasnu nedelju u svemu ostalom. Makar je pao prvi sneg u Srbiji i nekako ostavio utisak da se priroda, jelte, obnavlja i da već u Novembru zime treba biti veoma svestan. Mislim, više volim toplo i suvo, naravno, ali ovo mi deluje prirodnije... Dobro, idemo na metal.


Konkretno, blek metal za početak, kako je i red. Hjemsøkt su trio  muzičara iz Norveške sa dosta iskustva. Bubnjar i gitarista (koji svira i bas) kombinovano sviraju u dvadesetak aktivnih bendova pa je ovo samo jedan od projekata u koji se uliva delić njihove kreativnosti. No, debi album, Om vinteren, på en sort trone je vrlo pristojna demonstracija autentičnog blek metala iz zemlje koja ga je, što se mene tiče možda ne izmislila ali kodifikovala i pretvorila u kulturni fenomen. Ovo je dakle, hladno, oštro, hermetično ali istovremeno i himnično na jedan impresivan način, sa produkcijom koja je muljava ali opet na jedan old school, ,,tr00" način, na sasvim drugoj strani od danas česte ,,atmoblek" muljavine. Bend svoju muziku naziva ,,Æterisk Misanthropisk Sort Metal" i nema potrebe da vam se to prevodi. Ako volite vrlo klasičan nordijski blek metal koji svoj nihilizam izražava kroz zarazne, istovremeno odbojne ali i neodoljivo privlačne forme, Om vinteren, på en sort trone (tj. Zimi, na crnom tronu) je apsolutni favorit ove nedelje:
https://hjemsokt.bandcamp.com/album/om-vinteren-p-en-sort-trone

Australijski Byrhtnoth na EP-ju Hatred & Malice Incarnate nastavljaju da se tematski oslanjaju na igrački serijal The Legend of Zelda (dok su u početku baštnili Tolkina) a muzički su, uh, baš dobri. Ovo je black metal agresivnog tempa i hrapave teksture ali sa lepim korišćenjem klavijatura u zvuku koji je uredan a svirka je disciplinovana i perfektno ukršta monotoniju i agresivnost. Samo dve pesme i intro pa ću morati da insistiram da se novi album spremi što pre:
https://byrhtnoth.bandcamp.com/album/hatred-malice-incarnate

Pre pet godina mi je debi album britanskih Wolvencrown bio sasvim okej, ali tada sam još bio mlad i popustljiv, NISAM IMAO NI PEDESET GODINA. U tom smislu, reći ću da je drugi album ekipe iz Notingema, Celestial Lands, jedna ipak za moj ukus prenapuhana ploča, sa trajanjem od sat vremena i muzikom koja je okej ali koja ne osvaja nekom velikom inventivnošću. Atmosferični blek metal svakako ume da se ovaploti i u mnogo gorim formama pa ipak srećem pažnju cenjenog čitaoca na ovo izdanje, jer Wolvencrown makar imaju malo imaginativnije teme i melodije od proseka, no priznajem da me njihovi razvučeni, generički aranžmani iritiraju a i miks je, ako ćemo iskreno, GROZAN. Nisam ih baš ishvalio, ali, evo, poslušajte:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/celestial-lands
https://youtu.be/-6PLJxo_ysg

Za vrlo ,,francuski" blek metal tu nam je debi album jednočlanog projekta Unholdun. Naslovljen Fœhn i izašao za Purity Through Fire, ovo je materijal na idealnoj sredini između avangarde, tradicije, melodije i ekscentrične agresije.  Ima tu i vrlo himničnih, melodičnih momenata sa klin vokalima, produkcija je dobra a bubnjevi su pravi (i svirao ih je drugi muzičar) pa pričamo o vrlo ubedljivom prvom albumu:
https://unholdun.bandcamp.com/album/f-hn

Iz Francuske je i Omegaeternum o kome ne znam baš ništa drugo a i album 1248 izlazi tek za dva dana. No, slušajući ga na JuTjubu čujem zanimljiv spoj okultnog, lavkraftovskog i ponovo francuski melodičnog i eskscentričnog. Pritom, meni je dovoljno da čujem blastbit koji svira pravi bubnjar pa da mi se ploča odmah dopadne, ali Omegaeternum definitivno i u domenu pisanja pesama imaju šta da pokažu:
https://youtu.be/HpdajP0gXIY

Dosta Francuske, idemo malo u Meksiko. Tj. u švedsku gde se meksički originator benda Nigrum, Jacobo Z. L. smestio i snimio drugi album sa lokalnim muzičarima. Blood Worship Extremism je album vrlo energičnog, okultnog blek metala koji ide brzo i puca iz svih oružja ali pritom ima dugačke pesme, kompleksnije rifove, bubnjara (Calle Larsson koji je svirao u Aktiv Dödshjälp i Sarea) koji je maštovit i EKSTREMNO dobro raspoložen i ovo je nekako idealan spoj latinoameričkog vatrenog, sirovog blek metala i nordijske hladne, elegantne blek metal magije. Čak je i zvuk sasvim solidan a imajući u vidu sa koliko se divljačke energije svira, pesme su zapravo iznenađujuće kompleksne. Apsolutan trijumf:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/nigrum-blood-worship-extremism

Debi EP za američki Kreital se zove Misery Plague i možete da zamislite koliko ovaj duo pravi tužnu, čemernu, self-indulgentnu muziku. No, ima ovde tehničkih kvaliteta, svirka je dobra, produkcija solidna i pesme, ma koliko da su pogurane u atmosferičnom smeru čoveka ipak uhvate nekakvom energijom i nekakvim drajvom. Tako da, hajde, nije ovo loše i lepo čoveku legne ako mu treba nešto setno a ipak rokački da mu se posveti:
https://kreital.bandcamp.com/album/misery-plague

Goats of Doom sa svojim sedmim albumom nude najbolju ploču finskog blek metala ove polusezone. INRI je idealan spoj sirove, rokerske krljačine i samo malo ambicioznije metal epike, album koji na smenu zvuči kao rani Motorhead i rani Napalm Death a to je, složićete se, prilično radikalno. Produkcija je užasna, vrištanje je iritantno, ali su pesme jako simpatične:
https://goatsofdoom.bandcamp.com/album/inri

Nikad nisam čuo za bend Erzsébet Nadasdy ali njihov portugalski izdavač Supergoat Wreck-Whordes kaže da se oni albumom Bloodbound Desires ,,vraćaju posle deset godina delirijuma". Internet kao da ne zna ništa o tome, ali ovo je sladak old school blek metal sa zabavnim gitarskim radom, mnogo kičastih klavijatura i generalno agresivnom ali melodičnom dispozicijom. Meni dovoljno da se lepo zabavim:
https://studios13.bandcamp.com/album/bloodbound-desires

Vargålder su sirovi švedski blek metal sastav sa lepim, lo-fi zvukom i pesmama old school oštrine, melodičnosti i hladnoće. Štaviše, da ne znam da je bend iz Švedske, bio bih ubeđen da se radi o norveškoj postavi jer njihov drugi album, Framåt skrider dödens tider zvuči kao nekakva norveška ploča iz 1996. godine... No, radi se o relativno mladom bendu koji samo voli taj klasični zvuk i svira ga sa velikom posvcećenošću i strašću. Ne propustiti:
https://houseofinkantation.bandcamp.com/album/fram-t-skrider-d-dens-tider
https://youtu.be/88JYnRi2FFI

Pestilent Hex imaju drugi album i ako su unapredili zvuk (a jesu), nisu promenili misiju. Ovo su i dalje death i doom muzičari koji rade old school black metal, ili barem black metal drugog talasa. Više, kako i onda rekoh, po svetonazoru nego po zvuku. Zvučno je Sorceries of Sanguine & Shadow vrlo raskošna ploča sa ne samo bogatim miksom i masteringom već i sa praktično simfonijskim aranžmanima. Kombinacija klasične blek metal oštrine i toplih orkestracija je simpatična i ovaj bend definitivno osvaja važno mesto na savremenoj finskoj sceni.
https://pestilenthex.bandcamp.com/album/sorceries-of-sanguine-shadow
https://www.youtube.com/watch?v=43S45JUGfvU

The Suns of Perdition - Chapter IV: To Shadow Zion zatvara tetralogiju koju je kanadski Panzerfaust isplanirao još pre pola decenije i ovo je sada jedan vrlo respektabilan opus maštovitog, progresivnog, tehnički impresivnog a koncepcijski ozbiljnog blek metala koji treba notirati, slušati i narednim generacijama davati u amanet da se nauče doslednosti, posvećenosti i surovom odricanju za svoju umetnost. Ne znam kuda će Panzerfaust posle ovog albuma (uostalom šestog u svom katalogu) ali sa The Suns of Perdition serijalom oni su kreirali kolekciju ploča vrhunskog kvaliteta, beskompromisne vizije, i zrelosti koja je blek metalu uvek preko potrebna. Fantastično:
https://panzerfaust.bandcamp.com/album/the-suns-of-perdition-chapter-iv-to-shadow-zion

Dobro, ako ste se oznojili, sad ćemo malo da se opustimo uz stoner rock, doom metal, psihodeliju, sludge metal i hard rock. Caracara sa Rod ajlenda su tačno na idealnoj sredini između bluzerskog, žestokog hard roka i doom metala, pa mi njihov album (ili EP?) Hortis Mentis Cantos sa svoje četiri pesme pritiska svu pravu dugmad. Ovo ima prostora i za duže, džemerske pasaže pažljivo improvizovane psihodelije, ali i za propisan doom metal rif koji diže na noge i baca na kolena. Produkcija dosta živa, dinamična, svirka iskusna, bend prepun karaktera i sa znanjem da se snađe u pesmama od po deset i četrnaest minuta. I omot je dobar. Ne propustite:
https://caracara2.bandcamp.com/album/hortis-mentis-cantos

Wizard Must Die iz Liona imaju lepo ime a bogami i lep drugi album, L'Or des Fous. Ovo je progresivni stoner rok sa dosta zanimljivih ideja i jednom finom psihodeličnom dimenzijom koja čvrstoj, gruverskoj  svirci daje širinu i produkcijom koju bih u normalnim okolnostima opisao kao problematičnu, ali koja nekako okej leži uz dinamičnu izvedbu i povremeno bizarno – ali funkcionalno – aranžirane pesme. Probajte, vredi:
https://wizardmustdie.bandcamp.com/album/lor-des-fous

Red Scalp su poljski heavy pysch bend sa istorijom od bar deset godina svirke, ali bez pravog albuma iza sebe. Umesto toga, tu je niska vrlo solidnih EP-jeva a koju trenutno kruniše Hallucinatons kao jedan sjajan prednovogodišnji poklon. Zamislite Pink Floyd i Hendriksa da su se rodili u ovom veku i prže gruverski, psihodelični teški rok i bićete na solidnih pola puta do Red Scalp. Sintisajzer ovde odrađuje ogroman deo posla, ali naravno da je svirka celog benda izvrsna, sa moćnim, mišićavim gruvom, evokativnim gitarama i sjajnim vokalima. Izvrsno je, originalno je i ne treba ga propustiti:
https://redscalp.bandcamp.com/album/hallucinations

Pa onda imate Lost Moon, italijanski ,,power trio Dinosaur in stoner rock and heavy riffing". Bend, dakle, svira oko trideset godina i muzika im jeste prilično strejtaški teškorokerski gruv. Album The Complicated Path to the Multiverse, međutim, ovu jednostavnu formu koristi dosta efektno da se dohvati kompleksnih koncepata pa se tu da čuti mnogo vrlo prijatne muzike raznolikih atmosfera i zvučnih, jelte, slika. Zvuk takođe dosta jebeno dobar i Lost Moon su me vrlo prijatno izvozali na ovoj ploči:
https://lostmoon.bandcamp.com/album/the-complicated-path-to-the-multiverse

Ako na stranu stavim da mi miks i mastering albuma Riffs of Ha grčkih heavy psych instrumentalista Tidal Shock aktivno napada čulo sluha, ovo je u principu fina ploča. Mislim, Grci su to, pa iako je u pitanju instrumentalni album, bez pevanja, sluša se sa nepodeljenom pažnjom i znanjem da će spoj egejskih harmonija sa bluz osnovom i psihodeličnom nadgradnjom doneti nešto lepo svakom dobronamernom građaninu ove zemlje. Da je lepše miksovano i masterovano bilo bi idealno, ovako je samo prilično neizbežno:
https://tidalshock.bandcamp.com/album/riffs-of-ha

Švedski Altareth u svom doom metalu pored stonerskog bluza imaju i primetnu folk komponentu pa je njihov drugi album, Passage - The Welfare Sessions prijatna i emotivna ploča i za publiku koja sebe doivljava kao konzervativniju, i sav taj ekstremni metal joj nije po ukusu. Passage - The Welfare Sessions je utoliko kao nekakav progresivniji hard rok album, veoma emotivan, sa atmosferom, jelte, veličanstvene tuge i prijatno faziranim gitarama. Lepo mi je legao:
https://altareth.bandcamp.com/album/passage-the-welfare-sessions

Brazilski doom metalci Fallen Idol imaju novi album posle više od šest godina, i Weed and Black Candles je jedna vrl o dopadljiva kombinacija rifa, teškog gruva i evokativne melodije. Iako ima i okultnu i ,,žalobničku" komponentu ovo je izrazito ,,metalna" verzija doom metala, možda uporediva sa Candlemass predloškom ali originalna i zanimljiva. Pesme su poduže i prilično pamtljive, studijski zvuk solidan a doom elegancija neprikosnovena. Probajte:
https://fallenidol.bandcamp.com/album/weed-and-black-candles 

Chainwind Ritual su  kvartet iz Istanbula sa EP-jem Drained a koji ima dve pesme teškog, masnog fuzza i groovea. Ovo je sludge/ stoner metal sa dovoljno bluzerske osnove da privuče svakoga a sa dovoljno teškim, agresivnim i dugačkim pesmama da slušanje ipak predstavlja svojevrsno iskušenje za manje iniciranu publiku. No, rifovi su dobri, zvuk pristojan, psihodelija prirodna i meni se jako dopalo:
https://chainwindritual.bandcamp.com/album/drained

Mučan ali opet zavodljiv sludge metal je na programu kod firme Riff Merchant Records iz Minesote. Sunrot // Body Void Split spaja dva benda koja cepaju tešku gitarsku muziku bez mnogo filozofije ali sa mnogo gruva (Sunrot) i psihoze (Body Void). Jebeno, sa koje god strane da ga gledate ali DOBRO:
https://riffmerchant.bandcamp.com/album/sunrot-body-void-split

Poljaci Daffodil Pill, pak, donose dah plaže i esida u ovaj tmurni zimski dan. Album Daffodil Pill ne bih nazvao heavy psych pločom, jer je ona ,,heavy" samo slučajno. Ovo je pre svega veseli acid rock sa nemalom količinom surf rocka u svom portfoliju, i to je kombinacija koja ide kao Smoki i čokolada. Daffodil Pill imaju veoma lep, prozračan miks, pišu izvanredno melodične, zarazno zabavne pesme i drogirani su DO PLAFONA. Ne znam kako surfujete dok ste na kiselini ali ovaj album je, da ne preteram ali REMEK DELO:
https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/daffodil-pill
https://daffodilpill.bandcamp.com/album/daffodil-pill

Weight Shift su iz Sjeverne Karoline a njihov album  Haled from Aether je stoner rok sviran na momente kao thrash metal, ali i dalje prilično psihodeličan. Dakle, ovo je heavy muzika, sa prominentnim, metaliziranim gitarama i promuklim vokalima, ali koja ume da odstupi korak nazad i ponudi malo kontemplacije i  melodije. Sasvim korektno!
https://weightshift.bandcamp.com/album/haled-from-aether

Void & The Nothingness je užasno ime čak i za doom metal bend, ali kad je Black Sabbath već zauzeto... Ovaj njemački četverac svakako u Sabbath gleda ko u bogove pa je njihova muzika svedeni, jako fazirani teški rok/ doom metal zaraznog rifa, psihodelične melodije, sporog tempa i pristojne težine. Ne mnogo originalni, priznaćemo, Void & The Nothingness na svom istoimenom albumu, sa tom kombinacijom '70s horora i teškog roka suštinski zvuče kao Electric Wizard na zagrevanju što, jelte, nije ni malo loše:
https://voidnothingnessdoom.bandcamp.com/album/void-the-nothingness

Ripple Music ove nedelje šampionski sa četvrtim albumom švedskih 10,000 Years. Nazvana All Quiet On The Final Frontier ovo je kratka, jebačka ploča teškog, ukusno psihodeličnog stoner roka baš kako ste navikli od Ripplea. Rifovi su u prvom planu, ali su odlični, tempo je snažan, vokali izvrsni a atmosfera urgentna. Moćno, zapaljivo, neodgovorno seksi:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/all-quiet-on-the-final-frontier
https://10000years.bandcamp.com/album/all-quiet-on-the-final-frontier

Sve je to lepo, kažete vi, ali došla je zima i treba nam bar jedan album koji, dok ga čovek sluša, stvara utisak da ste živi sahranjeni ispod nekoliko metara snega i dok polako gubite svest i shvatate da odlazite sa ovog sveta imate veličanstvene halucinacije. E, evo, Grci Until Ashes Remain su izdali debi album, The Heretic, the Apostate, the Antichrist i ova su vam dva čoveka sada i majka i otac. Mislim, ovo je funeral doom minialbum od pola sata i sa tri pesme koje su PRELEPE. Ako volite sporost, težinu i tugu, naravno. Ima funreal doom muzike koja, po prirodi stvari prelazi skoro u parodiju sa tom svojom sporošću i težinom ali Until Ashes Remain uspevaju da maštovitošću i ljubavlju prema lepoj melodiji održe slušaoca sa prave strane linije apsurda. Dakle, sporo, epski, MOĆNO, sa zvukom koji bih na prvu loptu nazvao neadekvatnim ali koji uspeva da zapravo tokom ovih dugih pesama održi tenziju. Vrlo je to dobro:
https://untilashesremain.bandcamp.com/album/the-heretic-the-apostate-the-antichrist

Dalje prelazimo na brže žanrove. Thrash metal, speed metal, hardcore i grindcore, te death metal, naravno. Mađarski projekat Anxiety Collapse je za svoj treći album redukovan na jednočlanu postavu, ali da budemo fer, Zoltán Márkó je i do sada pisao svu muziku i razlika u odnosu na prethodna izdanja je da ovde nema živog bubnja. Ali su programirani bubnjevi veoma dobri i generalno, Shadows of the Abyss je VEOMA ubedljiva ploča blackened thrasha sa zrelo urađenim aranžmanima, dobrim zvukom (makar za andergraund kriterijume) i jednom opipljivom aurom zla i naopaka. Pričamo o čoveku velikog iskustva, aktivnom još od kasnih osamdesetih i ovde se pedigre itekako čuje:
https://anxietycollapse1.bandcamp.com/album/shadows-of-the-abyss

Švedski jednočlani thrash projekat Nightborn ima novi EP, Hammer of the Heretic i ovo je odlično.     Arda Kumbaracıbaşı koji sve ovo piše je za ovu sesiju uzeo i bubnjara i basistu, sam odsvirao gitare i otpevao, te ponudio četiri pesme negde između agresivnog, progresivnog trhash metala, pa bogami i malo melodičnog i manje melodičnog death metala. Mislim, već prva pesma ima rif koji biste bez problema zatekli na prvom albumu Cannibal Corpse uz vrlo malo izmena, a Kumbaracıbaşı sve aranžira odlično, ima odličnu produkciju i generalno nudi JAKO kvalitetan program. Pritom, svirka je VEOMA ubedljiva, i Nightborn na ovom izdanju zvuči ODLIČNO:
https://nightborn-official.bandcamp.com/album/hammer-of-the-heretic-ep

Accuser iz njemačke (takođe pisani i kao Accu§er) su baš star bend, osnovan još 1986, pa sa promenom imena u 2004. godini i povratkom na staro nekoliko godina kasnije. U svakom sluačju, Rebirthless je trinaesti album benda pod ovim imenom i to je sad moderni thrash metal koji, pa, ne zvuči kao da kopira zvuk iz osamdesetih. Accu§er, naprotiv, zvuče malo i kao death metal bendovi iz skandinavske mantije, pa malo kao deaththrash, sa svojim niskim štimom i teškim zvukom, te epskim prizvukom u pesmama. No, dobar tempo, mošerski rifovi i napaljene solaže sve drže dovoljno unutar klasične thrash matrice da ne bude sumnje u to za koga je ovaj album. Naime, za sve nas!
https://youtu.be/mGAiCK6b3Y4

Na svom eponimnom debi albumu kvebečani Chaos Wasteland pokazuju zašto drže reč ,,chaos" u imenu. Mislim, nije ovo sad neštp PRETERANO hatotično, kvalitet svirke je na visokom nivou i bend je utreniran, ali su pesme pisane da imaju više delova nego što biste očekivali sa čestim harmonskim izletima i ritmičkim diverzijama. Ne pogađa sve to u svoju metu ali je u globalu ploča zabavna i čoveka drži investiranim sa svim tim svojim akrobatimama. U osnovi ovo je thrash i black thrash metal koji se dobro drži:
https://chaoswasteland.bandcamp.com/album/chaos-wasteland

Murdersome mi nije neko ime za bend, posebno kad ga čine ljudi iz bendova sa imenima poput Alabama Thunderpussy i Short Bus Pileup, ali srećom muzika ovih trešera iz Virdžinije je dobra. Posle prošlogodišnjeg debi albuma, novi EP, Necessary Evil ima četiri vrlo ozbiljno napravljene pesme u kome se klasična thrash metal nabadačina sreće sa samo malo proggy ideja. Nije to ni neko preveliko izletanje iz formata osamdesetih i Murdersome meni zvuče kao da su iskombinovali blago progresivni zvuk Deathrow i Assassin sa poštenim, krljačkim metalom Sacred Reich, Death Angel i Overkill. Ako to zvuči kao dobra kombinacija, ovo je dodatno vrlo karakteran materijal kome zameram samo prebučan master. Ali muzika je odlična, pevanje sjajno:
https://murdersome.bandcamp.com/album/necessary-evil-2

Dosta su dobri i Francuzi DeadlySins a čiji treći album, Age of Revelation dolazi deset godina nakon drugog i zvuči dosta (loše) raspoloženo. Ali, mislim, raspoloženo. Ovo je i samo, hajde da kažemo, malčice progresivniji pogled na thrash sa aranžmanima koji idu preko granice puke dužnosti i formatiraju te preteće rifove, i bubnjarsku grmljavinu na dosta originalne načine. Ni DeadlySins sad ne donose thrash metalu neku SVEŽUsvežu  perspektivu ali dovoljno je da ne kopiraju ni jedan od najčešćih predložaka da ja obratim pažnju. Dobro napisane pesme, dobar zvuk, solidan pevač, te ploča kraća od 40 minuta. Sve što je potrebno da budete srećni:
https://deadlysins777.bandcamp.com/album/age-of-revelation

Indonežani Slakter su mnogo izrazitije old school na svom EP-ju  No Man's Land koji sa svoje dve pesme zvuči kao da slušate stari Slayer, Possessed, Anthrax... Dakle, speed-thrash krljačina za sve pare, sa dobrim rifovima, odličnom svirkom, solidnim (jeftinim) zvukom. Bend zvuči IZUZETNO raspoloženo i ume da piše napaljujuće rifove i sklapa ih u napaljujuće pesme pa to da je ovo najava albuma koji je ,,još u furuni", kako kaže bend, meni deluje kao mnogo dobro obećanje:
https://slakterband.bandcamp.com/album/no-mans-land

Infernal Cross smo slušali pre par nedelja na EP-ju Annihilation a ovaj je Šveđanin sada snimio i album, Blood Red Triumph i ovo je sedam pesama plus intro ODVRATNO  dobrog black-thrasha. Za razliku od mnogo drugog black thrasha, ovo je vrlo mošerska muzika sa pamtljivim rifovima i dobrim gruvom, ali Infernal Cross ima i jednu neumoljivu agresivnost u srži svog svetonazora. Zvuk solidan, pesme dobre, namere NIMALO       dobre a cena koliko date. Ne propustite ovaj crni biser:
https://infernalcross666.bandcamp.com/album/blood-red-triumph

Metal Punk, Vol. I je kompilacija, ili ako više volite, ,,four way split" album etikete Motorpunk Records iz Los Anđelesa. Jeste, za njih snimaju Chain Wolf i, jeste, ovde imate tri njihove RAZARAČKE pesme. Ali i ostala tri benda, Nuke, Evil Army i Whipstriker su fantastična i ovo je deset pesama hevi metala za rokere, panka za metalce i, uh, roka za pankere. Ozbiljno, taj spoj speed metala, motorhedovskog teškog roka i panka je naprosto nepogrešiv kad ljudi znaju da ga sviraju a ovde to svi znaju i KIDAJU:
https://motorpunkrecords.bandcamp.com/album/metal-punk-vol-i

Final War su moshcore ekipa iz Ajove koja se u introu za svoj drugi demo -  Fall demo 24' – predstavlja rečima: ,,What's up mother fuckers/ Good news is, were Final War/ Bad news is, You're a fucking bitch". Ako iz ovih dobronamernih stihova nije jasno kakva je muzika, ne morate ovo ni da slušate. Dakle, klasičan thug-core sa metal rifovima, teškim zvukom, mnogo siledžijskog recitovanja preko srednjetempaškog, zapravo prilično sporog nabod-gruva. Cena je koliko vi date pa ako volite sve nabrojano, nema šta da se mislite:
https://finalwar515.bandcamp.com/album/fall-demo-24

Bendova sa imenom Split Image ima koliko hoćete ali najnoviji je iz Kalifornije i svira krosover. EP One Bad Day ima pet pesama i to je između klasičnog '80s krosovera i malo modernijeg, mošerskijeg hardkora. Zvuk glasan i težak, zabava solidna, pogotovo ako svoju zabavu tražite negde između M.O.D. i, ne znam, Madball:
https://splitimage.bandcamp.com/album/one-bad-day

Tu su i Sinner's Table iz Hadson Velija u Njujorku koji isto cepaju nekakav krosover. No, njihov debi EP, Rituals of Torment je vrlo heavy, sa manje skejterske relaksiranosti a bliži baš teškom, agresivnom metalu. I to meni prija. Ljudi imaju pretvrdu, prenapucanu produkciju u nekom objektivnom smislu, ali ona odgovara njihovoj brutalnoj muzici. Fino je:
https://sinnerstable.bandcamp.com/album/rituals-of-torment

Belgijanci Rotzak kažu da im je eime nezaboravno kao i muzika a što je ironično, imajući u vidu da sam doslovno do kraja te rečenice zaboravio kako se bend zove. No, muzika uistinu nije loša i EP  Sloom / Blind Vultures ima dve pesme energičnog hardkora koji nije (pod)žanrovski veran ni jednom predlošku nego se lepo kreće između raznih formata i nudi pet minuta vrlo uzbudljivog programa.
https://rotzaktcc.bandcamp.com/album/sloom-blind-vultures


Dishumanitär su iz Švedske i, ako iz imena nije bilo već jasno, sviraju D-beat hardcore. Tako da već znate kako im zvuči debi album, isto nazvan Dishumanitär. Sve je to dosta standardna postavka sa malo melodije, mnogo abrazivne teksture i dobrim tempom, demonskim ženskim vokalom... Dishumanitär ne donose gotovo ništa novo žanru ali ovo i nije žanr koji žudi za inovacijom pa je sasvim korektno što je ovo ploča koja, da tako kažemo, češe svrab i ne mnogo više od toga:
https://dishumanitar.bandcamp.com/album/s-t

Japanski rodno mješoviti trio Kruelty je dovoljno da čovek vidi i voleće ih i pre prvog takta koji čuje. No, ni taktovi nisu loši i EP Profane Usurpation ima četiri pesme NEMILOSRDNOG zakucavanja koje je uzelo najgrđe delove hardcorea i death metala i onda ih spojilo pod pritiskom. Gaženje. Po jajima i sisama, moliću lepo. Prelepo je:
https://kruelty666.bandcamp.com/album/profane-usurpation

The G.A.D je anarhistički grindcore projekat iz Birmingema (onog pravog, iz kog su i Napalm Death, Godflesh itd.) i istoimeni EP mu je prilično dobar. Ovo je lepa kombinacija rešetanja brzim blastbitom i gruverskog, rokerskog mošinga, ne sasvim neslično formatu koji su uspostavili Agoraphobic Nosebleed početkom veka, pa ako vam to paše, i ovo će. Lepo je:
https://thegad.bandcamp.com/album/the-g-a-d

Ako ne znate kako zvuče Rusi Carbonized Eyesockets već na osnovu imena, to znači da verovatno niste ciljna grupa za njihovu muziku. AL PROBAJTE, jer debi album za ove sanktpeterburžane, Morbific Putrefaction Accidents nudi simpatičan, razumno lo-fi deathgrind za ljude koji vole old school, ali su svesni da više nije 1990. godina. Tako, iako je naziv benda omaž Carcassu iz njegove rane faze , Morbific Putrefaction Accidents nije samo kopipejstovanje zvuka sa Reek of Putrefaction i zapravo je zaista više deathgrind nego goregrind, sa jednostavnim, prijemčivim rifovima, brzim tempom, lepom smenom blastbita i zaraznih moš-deonica. Pritom, bubnjar sipa gravity blastove na komandu, demonstrirajući da i pored garažnog zvuka, imamo posla sa nečim iz ovog veka. Odlično je ovo i nadam se da će bend imati prilike da nastavi da radi pa možda i da snima u malo skupljim uslovima. Al do tada, navalite:
https://carbonizedeyesockets.bandcamp.com/album/morbific-putrefaction-accidents

Novozelanđani Rvkkvs opako razvaljuju na svom debi albumu Antithesis of Prosperity spajajući grindcore sa malo death metala za jednu ubitačnu smesu. Ovo su pesme od minut, eventualno dva, jako brzog tempa, mračne atmosfere, vrhunske svirke ali u prvom redu mračne, nihilistične, DESTRUKTIVNE. Mnogo jako, mnogo dobro:
https://rvkkvs.bandcamp.com/album/antithesis-of-prosperity

Morgue Breath su deathgtind postava iz Los Anđelesa ali nemojte da pomislite da to najavljuje ulickan zvuk i ,,komercijalnu" dispoziciju. Naprotiv, pričamo o propisno andergraund ekipi koja UBIJA na novom albumu, Plaga Sin Rostro. Ovaj je projekat isprva bio solo-vožnja u kojoj je današnji gitarista i pevač Ivan Naranjo radio sve, ali od 2021. godine Morgue Breath su trojka u kojoj izvrsni bubnjar Isaac Horne nameće strašan tempo pa su onda pesme LUDAČKI brze i eksplozivne. A i dobro su napisane – ovde nema smaranja sa nekakvim ,,gruvom" i nekakvim meditacijama i album u 26 minuta pakuje 17 UBISTVENIH pesama. Sve što treba je tu: old school death rifovi, d-beat razbijanje, blastbeat rešetanje, dupli vokali plus hrskava, mid-fi produkcija. Ako kažem da je perfektno mislićete da preterujem, ali, evo, ako volite Carcass i Terrorizer, ovo će vas BUKVALNO podmladiti pet godina. A cena je koliko date:
https://morguebreath.bandcamp.com/album/plaga-sin-rostro
https://blastaddict.bandcamp.com/album/plaga-sin-r-stro

Tiger Battalion je kako kaže njegov jedini član, Stefan Lang, ,,a 1 man project and it's about nothing else but pure death metal." I jeste. Novi EP, In Honor of the Fallen je kao da ste usnuli i sanjate da su Bolt Thrower zapravo bili fabrika iz koje izlaze bendovi koji zvuče kao Bolt Thrower. Dakle, ne BAŠ originalno ili sveže ali ove tri pesme su SOLIDNE i muzički i produkcijski. Ima tu malo te neke self-indulgencije tipične za jednočlane bendove, ali generalno ovo je pristojan death metal materijal za ljude koji cene tečan srednjetempaški gruv i velike, epske rifove. Lang ima i bend u kome nije sam, ali Tiger Battalion je, čuje se, njegova beba i ovo je napravljeno s ljubavlju:
https://tigerbattalion.bandcamp.com/album/in-honor-of-the-fallen

I Thunraz je u pincipu jednočlani bend, mada novi album, Incineration Day ima i bubnjara u postavi. U pitanju je estonski avangardni death metal rad a koji je, ruku na srce, više death metal nego avangarda. Ovaj, četvrti album, prepun je propisnog rif-rada i agresivnog death gruva, sa čestim promenama ritma i mada ima tu dosta progresivnih pogleda na metriku i generalno aranžiranje kompozicija, pa i nešto pojanja clean vokalima, u prvom planu je ROKANJE. I neka je:
https://thunraz.bandcamp.com/album/incineration-day

Zaias su death metal sa pacifičkog ostrva Guam – koje, da podsetimo, pripada SAD – i imaju već nekoliko EP-jeva. Najnoviji, Deciphering Malevolence ih predstavlja u vrlo lepom, svetlu i, nadam se, najavljuje da će se debi album uskoro materijalizovati. Ovih pet pesama ne samo da su odlično napisane, nudeći brutalni tehnički death metal u kome ni brutalnost ni tehnika nisu prenaglašene već tvore lepu sinergiju, već je i kvalitet svirke na vrlo visokom nivou a i produkcija je, pogotovo imajući u vidu da se radi o muzici u kojoj je kompresor matene glavna alatka, prilično srećno napravljena, vitalna i topla. Odličan materijal i jaka preporuka za Zaias:
https://zaias666.bandcamp.com/album/deciphering-malevolence

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Marburžani Nekus imaju dosta dobar drugi album, Death Apophenia a koji stiže godinu dana nakon prvenca. Dakle, fina radna etika i fina, kavernozna muzika na tački susreta old school death metala i doom metala najmračnije provinijencije. Nekus, naravno, ne kreiraju himnične melodije i melanholične atmosfere ali njihova muzika ima i eleganciju i izvesnu epiku, koliko god da je hermetična i odbojna za sve sem za najiniciranije od iniciranih. Ako u njih spadate, proverite ovu ploču:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/death-apophenia

Bludgeoner iz Krajstčrča na Novom Zelandu sebe opisuju rečima ,,Extreme death metal" ali nema ničeg stvarno ekstremnog u njhovoj kombinaciji skakutavog gruva i slemova. Demo 2024 ima dve pesme kompetentno napisane i odsvirane muzike za ples u mošpitu, produkcija je pristojna pa izvolite:
https://bludgeoner1.bandcamp.com/album/demo-2024

Ekstremniji su, recimo, Pitsburžani Extortion Cellar čiji debi EP, Lobotomizing Knell zvuči vrlo simpatično podrumski, agresivno, nestašno, sa dosta gruva, da, ali i dosta gole sile. Ovo je old school po mentalitetu, posvećeno maksimalnoj šteti koju može da vam nanese ako se, jelte, zanesete, maštovito i odlično producirano tako da, navalite. Čelom napred, naravno:
https://extortioncellar.bandcamp.com/album/lobotomizing-knell

Forfeiture su iz Melburna ali se taj Melbun nalazi na Floridi. Krejzi. Enivej, EP Edulia ovog benda je ODLIČAN, sa tri pesme teškog, mesnatog, ukusno progresivnog death metala. Ima tu nešto i ,,kosmičkih" harmonija i meditativnih delova ali je generalno u pitanju materijal velike, jelte, specifične težine i zaziva propisan hedbeng:
https://forfeiturebandfl.bandcamp.com/album/edulia-ep

Stagnant sa američkog Srednjeg zapada nisu naročito inventivni ili maštoviti, ali treba neko da sviira i taj mrtvački, mračni death metal koji zakiva snažno, postojano i ne pruža vam ni tračak nade. Demo 2024, drugi za ovaj bend, je produciran vrlo pristojno imajući u vidu da je vizija benda da stvari budu teške, mračne, bez vazduha, pa  je postignut pravi ugođaj. Onda u svoj toj sporini bend na kraju završi demo obradom Rotten Sound koja jeste MALO sporija od originala ali je to ipak manični grindcore. Čisto da pokažu da znaju:
https://stagnantosdm.bandcamp.com/album/demo-2024

Dark Descent ove nedelje imaju novi Golgothan Remains i mada nije u pitanju treći album ove brutalno dobre australijske postave, EP Bearer of Light, Matriarch of Death je VEOMA jaka ponuda. Sa četiri ozbiljne pesme i konceptualnim nastupom, Golgothan Remains nude muziku koja je neumoljivo agresivna i moćna, ali i narativ koji je zavodljiv, kontemplativan, zreo. Jako dobro, kako smo i očekivali, naravno:
https://golgothanremains.bandcamp.com/album/bearer-of-light-matriarch-of-death
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/bearer-of-light-matriarch-of-death

Isti izdavač ima i debi album takođe australijskih Gutless. Gutless nisu bend nastao juče i već iza sebe imaju par kraćih izdanja pa je i High Impact Violence jedna vrlo izgrađena ploča, zvučno i filozofski. A mislim, taj zvuk je sirov a filozofija ulična. Ovo je death metal stare škole, više ulična tuča nego nego nekakav futuristički rat – mislim, prva pesma se zove Bashed and Hemorrhaging – i ako vam je po volji malo IZVRSNOG mošerskog programa, Gutless ne da ne razočaravaju nego nude suvu krtinu. Beng jor hed tu dis:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/high-impact-violence

Odlični su mi singapurski Poison Void sa svojim minialbumom, Call of the Void a koji im je i prvo duže izdanje. Ovo je opet old school death metal krljačina, komunikativna, pitka, sa nemalom dozom thrash metal neposrednosti, ali brza, ubitačna, energična. Bend ima ne samo dopadljivu produkciju koja dopušta da se čuju krv, suze i znoj uliveni u snimanje ovih pet pesama, već i žustrinu koja je zarazna i slušaocu diže temperaturu na najpravije načine. Izvrsno prvo izdanje a cena od koliko date je PRETERANO fer:
https://poisonvoidcult.bandcamp.com/album/call-of-the-void

Obsessum iz Meksika cepaju sirovi i dopadljivi black-death metal na svom (pretpostavljam prvom) albumu  Omnitpotent! Omnipresent! Nema ovde neke preterane vizije da se polome, jelte, kalupi i izmašta nova forma, ali ova tri čoveka sviraju žestoko, praveći znojavu, mošersku muziku sa zakonski propisanim koeficijentom atmosfere. Ljupko je to:
https://obsessum.bandcamp.com/album/omnitpotent-omnipresent-2

Švedski Since The Death je vrlo zanimljiv projekat u kome se spajaju death i black metal, ali i malo thrash metala pa i rokenrola. Sve to pa još i hrišćanski tekstovi? Ko je TO očekivao? U pitanju je generalno solo projekat Oscara Raska (uz pomagače) sa nekoliko albuma za sebe a najnoviji EP, His Heart Hates koristi nekoliko pevača i vrlo je zabavan. Ovo je, štaviše, verovatno najbolja ploča hrićanskog metala koju sam čuo ove godine, energična, maštovita i stilski osobena. Vredi poslušati!
https://sincethedeathtcc.bandcamp.com/album/his-heart-hates

Iz Švedske su i Death Crew, duo iz Geteborga koji kombinuje debeli, teški ,,chainsaw" zvuk klasičnog death metala sa malo hardrokerskih tendencija. Call Of The Full Moon je prvi EP za ovu postavu nakon dva demo snimka i to su četiri lepe pesme između death, doom, sludge i rokenrol koordinata. Svakako ako volite old school švedski death metal, a ne gadite se ni na ono kad su Dismember krenuli da ubacuju malo Mejdna a Entombed generalnog rokenrola u svoju muziku, ovo će vam se dopasti:
https://deathcrew666.bandcamp.com/album/call-of-the-full-moon

A u Norveškoj imamo Entomophthora, dvojac iskusnih muzičara sa smenama odrađenim u gomili trondhajmskih i Trondhajmu-bliskih bendova (uključujući Exeloume, Killing for Company, Embrace the Dawn, Keep of Kalessin) i njihov debi album Instinctual Disease a koji je negde između klasičnog detah metala, melodičnog death metala pa i modernijeg metalcore zvuka. To u teoriji znači i da se meni Instinctual Disease ne dopada PRETERANO, ali moram da priznam da je većina rifova dobra, da je svirka časno zakivačka i da su moje zamerke vezane sa jako komprimovan zvuk i za efekte na vokalima ipak sitnice:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/instinctual-disease

Škotlanđani Iniquitous Savagery zato imaju dosta old school zvuk na svom drugom albumu, Edifice of Vicissitudes, ali ovo je i drugi tip death metala. Naime, ova ekipa svira brutal death metal kao da je 1995. godina i Suffocation su još uvek najvrelija ponuda u gradu. Puno je ovde BAŠ DOBRIH moš-rifova, sirovog šamaranja i generalnog zla na transverzali Suffocation-Dying Fetus-Cryptopsy (sve u njihovim ranim inkarnacijama) pa proverite, uživaćete:
https://iniquitoussavagery.bandcamp.com/album/edifice-of-vicissitudes

Ono što mi prvo pada u oči (tj. uši) kad se pusti novi, sedmi album njemačkih brutal-prog-death metal asova Defeated Sanity je koliko je zvuk na njemu PRIRODAN. Naravno, ne u smislu da ovde svi sviraju u akustične gitare i duvaju u trske, ali gitare ovde zvuče komprimovane analognim putem, bez potonjih kompresija u miksu i postprodukciji, a bubanj je IZRAZITO akustičan i možete da čujete jebenu sobu kad kod Lille Gruber – osnivač benda a koji ga je osnovao sa nežnih 11 godina pre tri decenije – ošine u doboš. Pravo je zadovoljstvo čuti death metal u kome se, dakle, čuju LJUDI kako sviraju a ne samo betonski zid zvuka koji su mogli da proizvedu i sempleri. A onda, heh, i muzika je odlična. Chronicles of Lunacy je taman onoliko progresivna i tehnička ploča koliko je prijatno i ovde nema sad nekih radikalnih skretanja u džez, šugejz ili psihodelični rege. Defeated Sanity krljaju KAKO TREBA i njihov je death metal ekstremno brz, tehnički vrhunski utreniran, sa čestim upadanjima u sumanute metrike i poliritmiju, i živi na toj ivici noža na kojoj svi članovi benda rade neverovatne zaokrete pod pravim uglom kad god to kompleksni aranžmani pesama zatraže. Bizarno je to da i pored BAŠ MNOGO dobrog death metala koji stalno izlazi, jako malo bendova zvuči OVAKO moćno. Al zato su veterani veterani. Apsolutna, nezaobilazna lektira:
https://defeatedsanity.bandcamp.com/album/chronicles-of-lunacy

Kome je sve to prekompleksno, švedski duo Carnal Savagery ima novi, šesti album, Graveworms, Cadavers, Coffins and Bones i već iz naziva se prepoznaje da će ovo biti više obilazak opštih mesta žanra nego nekakav eksperimentalan napor. Ali, mislim, ima i tome mesta na ovom svetu i album je, uz prihvatanje da na njemu nema skoro ničeg inovativnog i da je sve kao da slušate stari Dismember, Nihilist i Entombed samo sa modernijom produkcijom, pitak i ugodan. Mislim, OK, zvuk je PRETERANO glasan i umoriće uši, ali pesme su kratke, rifovi su dobro i ako vam od švedskog death metala ne treba ništa NOVO već samo ono oprobano i testirano, Carnal Savagery isporučuju. Ali, mislim, čak i takav album ima po neku hitčinu kao što su, recimo, naslovna pesma ili otvarač, Nailed To The Cross. Pa moliću.
https://carnalsavagery.bandcamp.com/album/graveworms-cadavers-coffins-and-bones

Nikada nisam čuo za njemački Maat a oni, evo, imaju već treći album, From Origin to Decay. Ovo je death metal koji pošteno krlja i mada bend stilski nije u nekoj mojoj užoj grupi prioriteta (vokali vuku na hardcore i deathcore, rifovi prečesto koriste tritonus za ovakvog PURISTU kao što sam ja, tempo je uglavnom srednji i sporiji), ima tu par pesama koje su jebanje keve (na primer razaračka Ov Water And Gods). Produkcijski i svirački ovo je sasvim profi tako da, navalite:
https://fda-records.bandcamp.com/album/from-origin-to-decay

HPGD za ovu nedelju ima debi album kanadskih Immortal Force i ako vam ime benda zvuči kao naslov neke video igre iz osamdesetih, pa, takva je i muzika. Ovo je vrlo old school, vrlo patiniran, vrlo ,,analogan" death metal koji se ne bi ni malo čudno osećao na Death... Is Just the  Beginning kompilacijama. Mystic Seance Unrealities je, dakle, ploča za nostalgičare i poštovaoce stare škole ali je i solidno napisana, i dobro se snalazi na toj svojoj poziciji između Possessed, Autopsy i, šta ja znam, Disharmonic Orchestra. Ako volite, volećete:
https://hpgd.bandcamp.com/album/mystic-seance-unrealities

Australijance Tyrannic stavljam u ovu sekciju iako je njihova muzika negde između žanrova ekstremne muzike, najviše po tome da je zamišljena kao omaž Celtic Frostu. Dakle, malo black metal, malo doom metal, malo death metal ali sve old school, sve srazmerno lo-fi, ali sa puno duše i etitjuda. Album Tyrannic Desolation, treći za ovu (sada opet trio-)postavu apsolutno ne oskudeva u šmeku, duši i etitjudu i svako ko voli propisan andergraund metal apsolutno mora da ga čuje. To ne znači da su sve pesme dobre, niti da su i u dobrim pesmama sve ideje kojih se bend laća odlične, ali ovo je album koji Celtic Frost omažira ne pukim kopipejstovanjem Morbid Tales nego trudom da im parira po imaginaciji i to mora da se ceni. Ima ovde mnogo štofa:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/tyrannic-tyrannic-desolation

Jedino slem izdanje koje mi je privuklo pažnju ove nedelje je novi EP američko-njemačkog projekta Pestilectomy. Soundtrack to an Embalming Room je vrlo korektan paket sa četiri pesme tehnički kvalitetnog, dobro produciranog slamming death metala za sve koji vole imaginarijum smrti, telesne destrukcije itd. Pestilectomy imaju iza sebe jedan solidan album i dosta prilježnog rada pa i to da im je trebalo dve godine da porode ovaj EP svedoči više o visokoj svesti nego o lenjosti. Rezultat je da je ovo DOBRO, odnosno da je ovo slem koji se veoma trudi da ne bude samo nabacana hrpa rifova i da se NEČIM izdvoji od konkurencije. Sad, naravno, u slemu ponekada i spontanost može da donese velike prinose, ali svakako cenim Pestilectomy za jedan skoro naučni, svakako metodični pristup komponovanju:
https://pestilectomy.bandcamp.com/album/soundtrack-to-an-embalming-room

Kad bend nazovete World Eater znate da ćete biti pod MIKROSKOPOM svakog death metalca koji drži do sebe i da će vam se svaki propust računati desetostruko. No, World Eater iz Nju Džersija su mnogo dobri i ne prave propuste. A ni ne zvuče kao Bolt Thrower, ovo je kompleksniji death metal negde na tački susreta sa grindcoreom sa samo malo progresive. Split EP sa komšijama iz Nju Džersija, Bestial Tongues je onda najprirodnija stvar na svetu jer je ovo ULTRA utrenirani grindcore projekat sa daškom death metala i takvom disciplinom u svirci da bi i Rotten Sound stali i salutirali. Svaki bend ima po dve pesme, SVE JE ODLIČNO i ovo je izdao Frozen Screams, dakle, pobede na svim stranama:
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/s-t-split
https://worldeaternj.bandcamp.com/album/bestial-tongues-world-eater

A iz Merilenda su Vivid Dark, nešto što je više studijski projekat nego bend za garaže i klubove, ali sa svejedno zanimljivim debi albumom. Usurper je ploča tehničkog, na momente virtuoznog i melodičnog death metala koga, da odmah bude jasno, ne zanima moderni melodeath zvuk i više se bazira na klasici poput Cynic i Death. Naravno, muzika je VRATOLOMNO brza i komplikovana ali je i komunikativna i ovo nije album samo za baš najopsednutije među nama. Česte neoklasičarske fore na gitari će svakako privući širu, ,,shred" muzici naklonjenu masu ali sve na albumu je vrlo solidno i vredno truda. Dobro napisane, kompleksne a smislene pesme, produkcija OKEJ, koncept dobar, sve pet:
https://vividdark.bandcamp.com/album/usurper

Mičigenski Attrition Cult su za sedam godina snimili tri demo snimka, ali ovaj najnoviji, Demo 2024 ne samo da izlazi na sedmoinčnom vinilu nego je i BAŠ dobar. Ovo je vrlo težak, ne sad nešto PAMETAN ali NEUMOLJIV death metal čija su bučnost i agresija inspirativne. Dve pesme su taman jer sa ovakvim zvukom više i ne može da se izdrži a cena od koliko date za daunloud je prepoštena:
https://attritioncultmi.bandcamp.com/album/2024-demo

E, tako, idemo sada u poslednju sekciju sa tim nekih krosžanrovskim eksperimentima ali i sa propisnim heavy metalom. I, da, ima dosta njemačkih bendova sa imenom Beast ali ovi o kojima danas pričamo su iz Osnabrika, sviraju hevi metal i imaju debi album, Ancient Powers Rising. Ako vam kažem da su prve reči koje se na albumu čuju ,,Let's kill the fucking dragon" možete da pomislite da je ovo malo, kako to Amerikanci kažu ,,tryhard" ploča, ali mislim da se radi samo o entuzijazmu jer je muzika u principu lep NWOBHM, dobrog tempa, dobrih rifova, solidnog pevanja. Pesme su o zmajevima i demonima, a muzika je fina kombinacija uličnijeg, sirovijeg galopa i melodičnijih, više power metal intoniranih tema. Pitko je, a nije preslađeno i fino se posluša:
https://beastmetal.bandcamp.com/album/ancient-powers-rising

Nemamo novi Krokus već godinama, ali Marc Storace, pevač kultnih švajcarskih hevi metalaca ima album sa svojim solo projektom Storace, naslovljen Crossfire. I, mislim, ovde nema nikakvog iznenađenja. Crossfire je vrhunski odrađen hard rok/ hevi metal po šnitu Krokusa ili, ako baš hoćete, AC/DC od oojih su Krokus dosta toga naučili. Ekipa koja svira je iskusna i kvalitetna, pesme su radio-friendly ali propisno heavy a Storaceov vokal je, neobjašnjivo, posle toliko godina zloupotrebe i dalje izvanredan:
https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kuIDyzPhZckzV09JGmH5oRPN_BvrAsows

Restless Fight je već treći album američkih Sunstorm na kojem peva Ronnie Romero. Originalno bend u kome su bili članovi nemačkih Pink Cream 69 ali i Joe Lynn Turner, Sunstorm su u početku bili više AOR orijentisani. No, Turner je krenuo da vuče u svoju stranu, hteo više hevi metala i promenio postavu, dovlačeći u nju Italijane, samo da bi i sam otišao pa aktuelna postava ima četvoricu Italijana i Romera koji je Španac rođen u Čileu. Dakle, američki bend samo po nekakvom vrlo komplikovanom kriterijumu, ali poenta je da ekipa i dalje izdaje za Frontiers i da je novi album, Restless Fight, vrlo jasno nastavljanje legata kasne faze Rainbow, samo još mrvu ,,komercijalnije" i okrenutije AOR zvuku. I sad, ne mislim da je ovo nekakva obavezna lektira, ali ko voli taj popični AOR ovde će se sasvim lepo udati a Romero je ipak odličan pevač pa eto:
https://www.youtube.com/watch?v=e85ANXp8aLw&list=OLAK5uy_lpBZ-C4NNl4cThJm5M-D3NPnslGGujLXM

Huh, Švajcarce Coilguns skoro da ne umem da kategorišem jer je ovo na nekom jako zanimljivom mestu između panka, noise rocka, metala... Album Odd Love se koncepcijski bavi odnosom članova benda prema muzici kao medijumu a svaka pesma je puna iznenađujućih ideja i rešenja. No, energija i MOĆ benda su nepobitni a entuzijazam im je zarazan:
https://coilguns.bandcamp.com/album/odd-love

Australijski The Grey Men sebi pripisuju ,,noise" kao žanovsku odrednicu ali njihova muzika je mnogo bliža drone metalu. Najnoviji album, The Shape of Noise to Come je kolekcija dugačkih drone komada koji su DOBRI, nudeći slušaocu dugačke i duboke zvučne slike urađene gotovo isključivo gitarama i pojačalima (uz male asistencije sintisajzera). Kao nekakav artističkiji Sunn0))), ako je to, jelte, moguće:
https://thegreymen.bandcamp.com/album/the-shape-of-noise-to-come

Heh, čim čujete prvu pesmu sa albuma I Wanna be on TV benda Devil's Cigarette znaćete da su Šveđani. Jer zvuče, ako tako mogu da kažem, više britanski od ijednog današnjeg britanskog benda. Ovo je SUROVA rokčina tačno na mestu gde se spajaju glam rok, pab rok i pank rok, album je prepun dvominutnih i trominutnih himni i još imate muško golo dupe na omotu sa sve kožnom jaknom i gitarom. Ako možete da zamislite nešto bolje, vi ste maštovitija žena od mene:
https://www.youtube.com/watch?v=07HCF2YHpU8&list=OLAK5uy_lwgRF09GLW4SNoVLHqoULM18yFr6FaHlo

Body Count nikada nisu bili sad neki meni OMILJEN bend, ali moram da priznam da na novom albumu, Merciless, sa nižim štimom i naklonom ka death i deaththrash metalu matori srpski zet Ice-T uspeva da mi izmami koji osmeh na lice. Uostalom, ovde gostuju i Max Cavalera i George Corpsegrinder Fisher, pa je, uz Juana Garciju iz Agent Steel na gitari nemoguće ne potvrditi uz osmeh da je Body Count ostao tr00, ako je u to ikada bilo sumnje. OK, ima tu bizarnih momenata i sve to, ali ima i mnogo kul metala. The Purge je recimo Ice-Tjeva fantazija o istrebljivanju rasističkih džukela a gde mu Corpsegrinder peva bek vokal i to je PRELIJEPO. A ima i obrada Pink Floydove Comfortably Numb, samo sa izmenjenim tekstom. Evo:
https://bodycountband.bandcamp.com/album/merciless-24-bit-hd-audio

Ako vam je sav taj gangsteraj izmešan sa death metalom suviše agresivan, evo malo simfonijskog power metala. Nijemci Aeon Gods na svom debi albumu, King of Gods svakako imaju malo DNK zemljaka kao što su Blind Guardian ili Helloween ali njihova muzika je još melodičnija, još više cheesy i optimistična i, evo, na neviđeno bih pre rekao da je ovo neki bend iz mediteranske zone, iz Italije ili Grčke. No, ne, ovo su surovi Nijemci na svojim najnežnijim podešavanjima i ljupko je to. Previše cheesy za mene, ali poneka pesma (na primer naslovna) me odobrovolji. No, svakako, ako volite simfonijski power zvuk, i svesni ste da nije mala stvar debi album objaviti za jedan Scarlet Records, navalite:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/king-of-gods

A sada baražna paljba iz cevi jedne od najbojih etiketa u današnjem metalu. Italijani Sign of the Jackal su svoj prvi album izdali za High Roller, a za svoj treći, Heavy Metal Survivors su, prigodno, na Dying Victims Productions (dakle toj etiketi koja je jedna od najboljih u današnjem metalu koju sam pomenuo u prethodnoj rečenici i koja je ove nedelje EKSPLODIRALA sa jakim izdanjima). Čak i da ih nikad niste slušali, znate da je ovo muzika verna predlošcima osamdesetih, smeštena na ugodnu ničiju zemlju između NWOBHM i speed metal krljanja, visokog tempa, ali sa dovoljno sleaze elemenata da ne spada u ekstremno krilo žanra. Svirka je žustra a produkcija pristojna i bend u svojoj kombinaciji ulične štroke i klavijaturama opervaženog glamua vrlo lepo i konzistentno pronalazi svoj karakter i identitet. Kako je i običaj sa Dying Victims programom, ovo je odlično:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/heavy-metal-survivors

Dying Victims Productons su izdali i debi album njemačkih High Warden i ovo je vrlo lepa, umiljata kombinacija nekakvog okultnog dooma i heavy metala. Naslovljena Astral Iron ovo je ploča sa šest podužih, elegantnih pesma koje težinu i epsku, melodičnu eleganciju spajaju u produkciji koja izbegava da ode predaleko u ,,modernizaciji" zvuka ali mu dopušta da se raširi i zazvuči bogato i snažno. Album jep pritom snimljen uživo u studiju i to mu daje spontanost koja mnogo prija ovoj muzici:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/astral-iron

Dying Victims je U PLAMENU ove nedelje pa imamo i prvi demo švedskog Kvicksilver. Naslovljen Lady Unknown ovo je staromodni – u NAJBOLJEM smislu – rad sa tri pesme teškog roka/ proto metala koje ne samo da su napisane kao da su se autori jednog jutara probudli u 1972. godini, navukli zvoncare i dohvatili staru akustaru da bace na nju par rifova što su ih do malopre sanjali, nego je i zvuk takav, prirodan, neprskan, PRELEP. Ako volite Cream, Hendrixa, Blue Cheer, rani Deep Purple itd, ovde nema šta da se misli, Kvicksilver su PREDOBRI:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/lady-unknown

I naravno da i album nedelje dolazi iz kataloga Dying Victims. Malo je reći da smo treći album španskih (originalno argentinskih) Raptore čekali sa MNOGO pozitivne anticipacije i nasušne potrebe za još oštrog a epskog heavy metala koji izlazi iz glave (srca, stomaka) Nica Cattonija. MALO, kažem. I onda, novi album, Renaissance je dostatno epski iskaz ali je, možda i iznenađujuće, stilski korak, pa ne NAZAD ali korak napravljen u jednom primetnom odmaku od power/ speed komponente koja je krasila prve dve ploče. Drugim rečima, Renaissance je više klasičan heavy metal album sa izvrsnim odnosom dobrog hedbengerskog rifa, himničnog, melodičnog refrena i neonskih, jelte, boja i svetala. Čulo se to već i na ime singlova, a sada mogu da posvedočim da je ceo album napisan i odsviran u tom relaksiranijem tempu i ,,mekšem" pristupu. Što znači i da će ovo biti prijemčivije za širi krug publike i mada ću ja svakako da malo lamentiram što ovaj album nema ni jednu pesmu od koje srce staje kao što je stajalo na Triumphal March to Hell (tako se pesma zove, don't @ me), sasvim je sigurno da će se Renaissance sa svojim epskim, zaraznim hard 'n' heavy šmekom dugo vrteti u mojoj kući. Izvrsno:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/renaissance
https://raptore.bandcamp.com/album/renaissance

[Meho Krljic]

Dosta dobrog materijala i ove nedelje koju smo proveli natežući se sa režimskim vazalima što su morali da prestanu da se pretvaraju da su opštinski funkcioneri i vrate se u svoj izvorni oblik uličnih siledžija. Nema jačeg saundtreka od metala za ovakve stvari pa, evo, poslužite se:

I odmah blek metal. A kad ženi na omotu albuma morate da prstom brojite sise znate da vas čeka nešto posebno. Portugalski veterani Filii Nigrantium Infernalium na svom petom albumu, Pérfida Contracção do Aço, razvaljuju u tako bezobzirnom maniru da sam se malo naježio. Ovo nije čist blek metal, zapravo u njemu ima dosta thrash metala, ali ovo je prilično originalna kombinacija žanrova, sa blek metalskom brzinom i agresivnošću i trešerskim, ložačkim rifovima koji sve to nose. Pevač FANTASTIČAN, onako, pravi metalac koji zavrće na blek metal, i ovo je jedna neizmerno dobra kombinacija old schoola i novih tendencija, sa solidnom produkcijom i uverljivošću koju mlađe kolege samo priželjkuju da jednom dosegnu. Fantastično:
https://filiinigrantiuminfernalium.bandcamp.com/album/p-rfida-contrac-o-do-a-o

Grave With a View su dva nihilistična Finca koja svoju muziku opisuju kao ,,Anti-Life Black Metal Misery". I, ako ste pomislili da je u pitanju atmosferični blek metal sa veoma bučnom, ekspresivnom dispozicijom, pa vi ste izvrsni. Sad, dobro, imao je ovaj bend već jedan album a ovaj novi, Raw Illumination, imenom savršeno sažima svoju formu. Ovo je dakle, moderni, atmosferični blek metal, bez mnogo pravih rifova, ali sa vrlo agresivnim izrazom i mnogo negativne emocije u prvom planu. Ja to podržavam i dopada mi se:
https://gravewithaview.bandcamp.com/album/raw-illumination
https://dusktone.bandcamp.com/album/raw-illumination

Svar je poljski jednočlani blek metal projekat sa debi albumom, In the Land Called Night. I mada tridesetogodišnji Kamil Bolesta koji sve ovo piše i svira ne izlazi ni iz jednog ljudskog rasi poznatog kalupa i ,,samo" zvuči kao solidan poljski blek metal, to je i dalje SOLIDAN poljski blek metal. Lepe, melodične gitare, dobar tempo, generalno dosta emocije i žustrine a bez rasplinjavanja, nije ovo sad možda sto posto blek metal po MOM ukusu ali je vrlo solidan.
https://svarkvlt.bandcamp.com/album/in-the-land-called-night

Poljaci haraju ove nedelje. A nadam se da nikom ne moram da objašnjavam šta znači Czort na jeziku naše istočne braće. Ovaj bend iz Silesije ima treći album, Monumenty i u pitanju je briljantan, možda i tipično poljski blek metal sa dosta melodije, atmosfere ali i mnogo poštene, znojave svirke i propisno napisanih aranžmana. Czort DEFINITIVNO ne nude samo šugejz sanjarije preko brzog ritma i njihova vizija blek metala je melanholična ali intrigantna, višeslojna, zavodljiva:
https://czortbluznierca.bandcamp.com/album/monumenty-2
https://paganrecords.bandcamp.com/album/monumenty

Ni Finci ove nedelje nisu razočarali pa imamo i debi album jednočlanog projekta Metsän Alttari iz Kerave. Janne Karppinen zvani i Janeski fino kombinuje blek metal oštrinu sa narodnjačkim motivima za muziku koje je i dalje prepoznatljivo ,,metal" ali je zabavna i prijemčiva. Nasuprot visokobudžetnijim folk-blek projektima, Janeskijev debi album, isto nazvan Metsän Alttari se ne gubi previše u teatralnosti i fejkovanju nekakvog etno gruva, pa je ploča neposrednija, lakša za slušanje, naprosto ugodna:
https://metsanalttari.bandcamp.com/album/mets-n-alttari-2

Dobro, ne mora MNOGO da se objašnjava šta sviraju Project: Ultimate Satan, australijski simfonijski black-death projekat sa, evo da kažem, groznim miksom na svom debi albumu The Opus Satanas. No, grozan miks je skoro sinonim sa blek metalom tokom celog njegovog, jelte, istorijskog razvoja, pa da to prenebregnemo. The Opus Satanas je ploča koja se trudi da dramu, teatar, operu i metal spoji u jednu jaku satanističku ekspresiju i nije da tu nema štofa. Neki delovi pesama su jako efektni (pomaže više vokala, od kojih je jedan ženski) i mada ta užasna produkcija dosta iskušava moje strpljenje, ne mogu da kažem da se ovo ne sluša sa interesovanjem bar da se vidi šta će biti dalje:
https://projectultimatesatan.bandcamp.com/album/the-opus-satanas

Ha! Da nekako uspete da prodrete do mladog Mehmeta iz, recimo, 1992. godine i pustite mu treći album italijanskih Dewfall, nazvan Landhaskur možda bi on reagovao usplahireno. Kako je za trideset godina blek metal od ubistava, paljenja crkava i naglašeno nihilističke, agresivne muzike došao do toga da se peva o jutarnjoj rosi i da se na albumu koriste violine, okarine, laute i drombulje, možda bi taj Mehmet pitao, KADA SMO TAČNO IZGUBILI NIT? No, OVAJ Mehmet je ugodno svestan evolucije blek metala pa mu je sve ovo što radi Dewfall i njihove kolege sa Naturmacht Productions sasvim jasno, logično i, jelte, prirodno. Ne dopada mi se, naravno, sve iz tog naturističkog krila blek metala, ali Dewfall su DOVOLJNO dobri da ih preporučim. Album je melodičan, himničan, a dovoljno agresivan da me ne smori svom tom, jelte, prirodom i drvenim instrumentima, pesme su dovoljno raznovrsne, produkcija dovoljno pametna, bend ubedljiv. Pa eto, izvolte:
https://dewfallnp.bandcamp.com/album/landhaskur
https://dewfallofficial.bandcamp.com/album/landhaskur

Ah, nova Aara. Sa ovim Švajcarcima se uvek zna na čemu ste pa i Eiger, koji izlazi tek naredne nedelje nudi propisno avangardnu, propisno atmosferičnu ali i autoritativno krljačku verziju blek metala koji je bio zreo  i progresivan još na prošlim izdanjima. Aara ovde imaju vrlo solidan zvuk i miks a muzika je sofisticirano brutalna i uspeva da zadovolji i shoegazere i headbangere u publici. Dodatno, tematski se ploča bavi vrhom u Alpima koji ostaje ozloglašen na ime velikog broja alpinista što su poginuli pokušavajući da ga svoje, dakle, ovo je primereno zimski materijal. Iz Vrs No:
https://aara.bandcamp.com/album/eiger
https://youtu.be/khquBGpdIIU

Grčki Primeval Mass se vraća posle pandemijskog odmora i novi EP, Saqqara's Rite ima dve proggy i zabavne pesme. Iako bend danas više svira progresivni thrash nego blek metal, mislim da njihovi black metal koreni diktiraju da se ovo izdanje čuje u ovoj sekciji ovonedeljnog pregleda pošto ga ja čujem kao prirodnu progresiju radoznalog i kreativnog blek metala. Produkcija je odlična, svirka sjajna, kompozicije vrlo maštovite i ovo od mene dobija jake preporuke:
https://primevalmass.bandcamp.com/album/saqqaras-rite

Der Rote Milan sviraju dosta kao, recimo Dissection, ali ipak imaju i neki svoj zvuk. Koji dosta liči na Dissection, hehe. Dobro, povodom njihovog drugog albuma iz 2020. godine sam pričao da previše komplikuju u aranžmanima i misle da su im pesme pametnije nego što suštinski jesu pa je zadovoljstvo čuti da na novom EP-ju, Schlund bend zvuči pročišćenije, da razume kako se pravi narativ, kako se gradi drama i da im je muzika, ako ne ORIGINALNA a ono dosta autentična u izrazu. Pet pesma u 23 minuta, solidno:
https://derrotemilan.bandcamp.com/album/schlund
https://unholyconspiracydeathwork.bandcamp.com/album/schlund

Novi Gorgon je uvek razlog za malo slavlje. Christophe Chatelet ne izmišlja nikakvu toplu vodu ali njegovi albumi su najčešće kvalitetne, žustre, zabavne promenade solidnih rifova, energične, brze svirke, evokativnih melodija. Ovo je blek metal koji ima i gruv i atmosferu ali u prvom redu je pre svega propisan metalski rif i dobar provod. For Those Who Stay nije izuzetak i ovo je i vrlo solidno produciran rad pa se sluša sa apetitom:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/for-those-who-stay

Česi Bjes imaju novi EP sa dve pesme, Tyrana i ovo je više nego korektan melodičniji, atmosferičniji blek metal koji se ne zadovoljava time da bude samo shoegaze sa blastbitovima već se više trudi oko svega. Aranžamani su kompleksniji, pesme dinamičnije, muzika ekspanzivnija, teme promišljenije. Zvuk je dosta bučan ali podnošljiv, cena je koliko date i ovo je jedna vrlo fina, vrlo probavljiva melanholična ponuda za ove tmurne dane:
https://bjes.bandcamp.com/album/tyrana

E, idemo dalje na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Bog Bodies naravno sviraju vrlo prljav, močvarni stoner/ doom/ sludge. EP From the Bog kreće pažljivo, sa dve pesme normalnijeg trajanja ali se onda u druge sve pretvori u orgiju najštrokavije psihodelije i prljavog metala koju možete da zamislite. Srećom, ta orgija se plaća koliko sami date pa svako može da je sebi priušti:
https://bogbodieswa.bandcamp.com/album/from-the-bog-ep

Naravno da se ,,weed" u imenu benda Ironweed odnosi na, jelte, onu konoplju, takoreći kudelju koja se u celoj Evropi tretira kao lek a samo mi hapsimo časne preduzetnike koji bi da nas leče, no ova ekipa iz Olbenija ima vrlo osoben  pristup stoner roku. EP , mada zapravo minialbum Aegis ukršta stonerski gruv sa alternativnim rokom, nojz rokom, sa čak malo i postpanka. Odlična je to mešavina i Aegis ima osoben zvbuk, zanimljive, a kratke i ekonomične pesme koje nude širi opseg raspoloženja i afekata od prosečne stonerske ploče. Fino je!
https://ironweedaciddoom.bandcamp.com/album/aegis

Ime benda PondDigger sam, božemeprosti, prvo pročitao kao PornDigger (naravno). A i oni kažu da su ,,That shitty stoner band you've never heard of from Brodhead Kentucky." Skromno, samozatajno, nenametljivo! Enivej, živi album, WRFL Live, snimljen tokom radijskog nastupa im je SLADAK. Ovo je vrlo pristojan psihodelični stoner rok sa dobrim rifovima, dobrim vokalom, dobrim pesmama koje siroviju stranu '70s psihodelije sa razumevanjem dovlače u treću deceniju narednog stoleća. Zvuk muljav, sirov ali to je i idealno za PondDigger. Odličan album:
https://ponddigger420.bandcamp.com/album/wrfl-live

Abyssopelagial su njemački doom death sastav sa ,,morskom" tematikom. Debi album, Far From Sky ne osvaja nekom velikom maštovitošću, rifovi su ono što anglofoni zovu bog-standard, ali gruv je dobar, atmosfera hipnotična, a pevanje na po koji trenutak iz death-growl moda pređe u melodične klin napeve i to simpatično oplemeni mood. Šest BAŠ dugačkih pesama, koje jesu blago monotone – ali to je ovde feature, not a bug – obećava mnogo zabave a miks i produkcija su vrlo solidni:
https://abyssopelagialofficial.bandcamp.com/album/far-from-sky

Ne znam ni gde bih stavio teksaški Tarare ali ajde neka idu u stoner rok na ime niskog štima i pomalo hipnotične prirode njihove muzike. EP Howlin' svakako ima rokersku dimenziju i teži zvuk, ali ovo su žustre, mišićave pesme na pola puta između panka, metala, alternativnog roka.. Ima tu određene '90s atmosfere ali bend je pre svega izrazito maštovit u rifovima, temama, refrenima i ovo se dobro producirano izdanje vrlo lepo posluša i pamti:
https://tararemetal.bandcamp.com/album/howlin-e-p

Flight b741 Live je još jedan od kastom butlega omiljenih nam King Gizzard & The Lizard Wizard. Snimljene profesionalno, na turneji iz ove godine, ovo su pesme uglavnom sa još uvek najnovijeg studijskog albuma australijske momčadi, Flight b741.  Kako je ovaj album bio njihovo skretanje u smer južnjačkog zvuka, country rocka i tako tih vragolija, tako je i ovaj izvrsni živi butleg ploča sa kojom možete osvojiti srce tog jednog čoveka koga znate koji sluša kantri i vestern i kome bi drugi KG&LW albumi bili suviše, jelte, ,,out there". Butleg plaćate koliko hoćete:
https://kinggizzardcustoms.bandcamp.com/album/flight-b741-live

No, ako vam je na srcu stoner thrash faza ovog benda, evo ga  PetroDragonic Apocalypse (Live '24: 2nd Leg Edition), drugi butleg za ovu godinu sa živim verzijama pesmama sa albuma PetroDragonic Apocalypse. Ovo su sada drugačija izvođenja jer snimci datiraju iz kasnijeg dela turneje, ima više improvizacije i ležernosti u aranžiranju i, mislim, nemate šta da se pitate, Gizzardi uvek isporučuju a butlezi su im uvek IZVANREDNI i bend ih, da ponovim, podržava, štaviše, svi snimci su zvanično urađeni od strane njihove ekipe za ton. Cena od koliko date za OVAKO paklene izvedbe nekih od najboljih savremenih rok pesama je skoro pa neverovatna:
https://unlitmoon19.bandcamp.com/album/petrodragonic-apocalypse-live-24-2nd-leg-edition

Liquid Planet, drugi album kanadskih Heavy Trip nema pečurku na omotu kao što je imao prvi te daleke, pandemijske 2020. godine, već  jednog jednako psihodeličnog glavnonošca . I, mislim, muzika je i dalje sasvim očekivani heavy psych. Ovo je stonerčina teškog zvuka ali džemerske estetike, sa puno power-trio šmeka u svakoj od četiri podugačke pesme. Dakle, ima ovde rifova i dumerskog gruva ali ima i puno solaža i generalne džemerske improvizacije i super je. Bluz, kiselina i akvazoologija.
https://heavytripdudes.bandcamp.com/album/liquid-planet-2

Njujorčani Sons of Ghidorah su potpisali za Argonauta Records i mada Argonautin sajt o tome za sada nema informacije, izbacili novi album, Hallowmass. Tema je, nadam se, jasna, a muzika je VEOMA prijemčivi stoner/ hard rock koji na ovom izdanju pleni neposrendošću, karakterom pa i jedno živom energijom, kao da se radi o koncertnom albumu.
https://youtu.be/q5Z2NepipRQ

Opet Poljaci! 1965 za sebe kažu da su ukleti time da su ,,suviše old school da budu proglašeni za next big thinga suviše inovativni da ih prihvate puristi klasičnog roka" a to je svakako jebeno mesto da se na njemu nađete. No, EP Paranoid Betazoid nudi četiri pesme teškog roka i opuštene kurobolje zaista na idealnom mestu između klasičnog rokerskog gruva i eksperimentalnije svirke. Zvuk u masteringu DALEKO preglasan ali muzika dobra, rokačka i rolerska:
https://1965official.bandcamp.com/album/paranoid-betazoid-3

Tombgrown su, naravno, doom metal ekipa, iz Njemačke  a Sirius joj je prvi album. Slatko je to, gruverski i heavy a opet melanholično i sjetno. Bend se ne ubija od bogznakakve originalnosti ali ima zanat u rukama, te dodatni adut u vidu upečatljive pevačice, Elodie Dosser, tako da je Sirius jedna izuzetno ugodna ploča sporog, ali konstantnog gruva, lepog, psihodeličnog miksa i nebeskih melodija. Svašta ume da izraste iz grobnice:
https://tombgrown.bandcamp.com/album/sirius

Za old school doom metal tu su The Gates Of Slumber, ekipa iz Indiijane, aktivna duže od četvrt veka. The Gates Of Slumber im je šesti album, solidnih trinaest godina posle petog i ovo je baš kako treba, spor, dramatičan, težak ali ultimativno gruverski doom metal. Sa dosta hard rocka u svojim korenima ali sa finom nadgradnjom koja će svakom Pentagram i Candlemass manijaku biti draga. Samo šest pesama ali su VEOMA spore, teške i snažne:
https://thegatesofslumber.bandcamp.com/album/the-gates-of-slumber

I sada idemo na bržu muziku, odnosno thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Naravno da su Speedhammer sirova black-thrash ekipa. I naravno da su iz Čilea. Iako iza sebe imaju album (izašao 2021. godine), poslednje dve sezone izbacuju samo po jedan demo. Za ovu godinu to je El Cauce sa dve pesme baš poštenog radničkog i seljačkog argatovanja. Ovo je jednostavno, bučno, neodoljivo prostački i dopašće vam se ako volite prljave, štrokave stvari koje imaju dušu:
https://speedhammer.bandcamp.com/album/el-cauce-demo

Kvebečani Mutank su svoj drugi album nazvali Think Before You Think i verovatno mislili da su zaboli moćnu foru ali zamislite da su album nazvali Think Before You TANK? Ah, sve propuštene šanse kojih se prisećamo na samrtnoj postelji... Enivej, ovo je... vrlo old school thrash, a u smislu da je delom i heavy metal, delom je i Metallica, delom i Voivod i definitivno više hvata na atmosfere i teme nego na brzinu i denflovani rif. A što ne znači da brzine i denflovanja nema ONOLIKO. Valjano je, poslušajte:
https://mutankthrash.bandcamp.com/album/think-before-you-think

Terminal Violence iz Barselone su osnovani 2022. godine ali debi album im zvuči tako da je mogao biti i iz 1992. Naslovljen Moshocalypse on nudi deset pesama ljutog, disciplinovanog ali nepoćudnog thrash metala sa naslovima pesama kao što su Fuck the System, Sound the Alarm ili Zombie Mosher. Dakle, old skulčina ko kuća, ali u produkciji koja je kvalitetna, sa kvalitetom svirke DALEKO preko onog što se nadate i sa odličnim pevačem. Perfekcija!
https://terminalviolencethrash.bandcamp.com/album/moshocalypse

Nijemci Deadly Silence sviraju svoj thrash sporije, gruverskije, sa lepljivim rifovima koji prelaze malo i preko linije čiste dužnosti  i to debi album, Judgement Day čini interesantnijim. Malo sam sumnjičav spram vokala koji je premonoton za moje potrebe, ali muzika ima štofa  i ovo je vrlo solidno producirana ploča:
https://deadlysilence.bandcamp.com/album/judgement-day

All Gods Die iz Kentakija svojim imenom sugerišu da se radi o nepoćudnom, drskom hardkoru iz, jelte, Kentakija, pa je i demo, nazvan samo Demo takav, kurčevit, besan, bučan. Ovo je metalizirani, mošerski srednjetempaški hardkor ali koji se ne bavi nužno promocijom ulice i geng-kulture već se okreće na unutra, propituje čovekovu veru u boga itd. Dobro je, sirovo i jednostavno, a plaća se koliko date:
https://allgodsdie.bandcamp.com/album/demo

Pay the Price su iz Bilbaa ali zvuče ko da su iz nekog meksičkog geta u SAD. Ovo je izvrstan thugcore, gangsterska muzika sa mošerskim ritmovima, jednostavnim rifovima, napaljenim pevačem, tekstovima na Španskom. Pritom, ima u svemu tome old school šmeka, sa prizvukom kasnih osamdesetih i ranih devedesetih pa je meni time i još simpatičnije. Album Invicto bi trebalo da se dopadne svakom pravom nosiocu spomenice Bunker 1993. godine:
https://paythepricehxc.bandcamp.com/album/invicto-2

Za još uličnog kurčenja i gangsteraja idemo do Bangkoka. 38 Special imaju demo nazvan Demo sa četiri pesme urgentnog, tenzičnog moshcore rokanja. Zvuk je dosta solidan, bend zvuči gladno i napaljeno, rifovi su okej, a pesme ne preteruju sa dužinom. Još je i cena koliko date i, eto!
https://38specialhc.bandcamp.com/album/demo

Kanadski Typeface je negde između screamo ekspresivnosti (sa sve ženom na mikrofonu) sa jedne i grinderskog/ powerviolence mračnjaštva sa druge. No, EP  it takes a forest to flourish pleni originalnim rešenjima i svežom kombinovanjem žanrovskih tropa. Dobro produciran, agresivan i pesimističan, on je i iznenađujuće kompleksan i sofisticiran pa ima od mene sve preporuke:
https://typefacegrindmtl.bandcamp.com/album/it-takes-a-forest-to-flourish

Portugalci Acromaniacos imaju svoj šesti album, S​ò​pr​ò​kù, i pošto vi niste slušali prvih pet odmah da kažem da TREBA da ovo čujete. Pogotovo ako volite hardkorpank/ krosover po receptima starih majstora. Izdavač pominje Circle Jerks, DRI, Adolescents i Reagan Youth a mogli bi da se gađamo bendovima iz osamdesetih još pola sata, no, dovoljno je da se kaže da album ima petnaest kratkih pesama, pankersku neposrednost i metalsku diciplinu u svirci i da su Acromaniacos očigledno ljudi sa kilometražom i iskustvom:
https://selvajariarecords.bandcamp.com/album/s-pr-k

Common Decency iz države Njujork su pak onaj fastcore/ powerviolence koktel koji vam treba da se zagrejete na hladnoći i nasmešite u tmurnim danima pred stvarnu zimu. Ne da je ovo muzika optimizma i sreće, album May You Find Peace je pun besa, agresije i očaja, ali i blastbitova, BRUTALNE gitarske lomljave i odličnih vokala. Meni je ovo kao da slušam neki sirov, autentičan powerviolence iz devedesetih ili čak kasnih osamdesetih i to je PRELEPO:
https://commonxdecency.bandcamp.com/album/may-you-find-peace
https://ratmixrecords.bandcamp.com/album/rtmx055-common-decency-may-you-find-peace

Čim vidite naslovnu stranu za izdanje Demo 2024 losanđeleskih Depredation znaćete da je na programu powerviolence. Ovo ima, doduše, samo tri pesme i time ne spada u onu mikro verziju ove muzike, pesme su sve duže od minut, ali sirovost, surovost, česte promene ritma i jedna nihilistična aura koja obavija ceo materijal doneće slušaocu sav potreban vajb. Ovo ima i malo ulične beatdown/ slam energije pa eto, a plaća se koliko date:
https://depredationlahc.bandcamp.com/album/demo-2024-2

Ponovo je taj trenutak u kome gunđam da inače slabo slušam metalcore ali da, evo, imamo notabilan izuzetak. Ukrajinski 0%Mercury u principu rade sve standardne metalcore fore, od kombinacije vrištanja i melodičnih refrena, preko disonantnih rifova do numetalskog gruva, ali su im pesme nekako slatke, neposredne, produkcija je malo prirodnija i manje komprimovana u masteringu nego što je inače običaj a pevačica  im je jako dobra. EP А​о​к​і​г​а​х​а​р​а je pritom raznovrstan u dovoljnoj meri da sva ta smena stalnih krešenda ne dosadi:
https://zeropercentmercury.bandcamp.com/album/-

Trench 10 iz Bruklina mu ga baš daju. Ovo je metalizirani, uličarski hardkor ali taj njihov Demo 2024 zvuči i produkcijski i idejno bolje od 90% thugcorea koji čujem u drajv baj akcijama po Bandcampu. Ovo je OPAKO, besno, kvalitetno i ne gubi se u žanrovskom nameštaju, šibajući među oči i zvučeći odlično sve vreme, sa čak i propisnim hip-hop delovima kada im je vreme i mesto. Koliko shvatam, ovo su sve napravila samo dva latino-momka i mada, pretpostavljam, ne sviraju koncerte, može se reći da reprezentuju Bruklin na najjači način:
https://trench10.bandcamp.com/album/demo-2024

Miracle Blades su negde između sirovog d-beat punka i blek metala. Mislim, nema tu mnogo blek metala, al taman da zamiriše. Istoimeni EP ovog italijanskog benda ima solidnih šest pesama agresivne pank-metal svirke i pristojne produkcije a sve po ceni od koliko sami date, pa navalite:
https://miracleblades.bandcamp.com/album/miracle-blades

Indonežani MASS 49 svoju muziku zovu ,,morbid death grind" i znate da ćete uživati. EP  Promo MMXXIV ima dve pesme teškog, masivnog deathgrinda koji voli i brze, ložačke rifove preko blastbita, ali i dobar mošerski gruv. Svirka je vrhunska, produkcija okej, cena koliko date, Indonezija, kao i obično BLISTA:
https://mass49.bandcamp.com/album/promo-mmxxiv

GRK iz Kopenhagena je klasičniji grindcore bend. Sa možda i previše čistim zvukom, ali da ne cepidlačimo – album Anni Horibiles ima 24 pesme jednostavnih rifova, vrištanja i brzog tempa. Sve je nekako klasično i ovo je grindcore koji čoveka osvaja pre svega brzinom i odlučnošću:
https://grk-cph.bandcamp.com/album/anni-horribiles

Tongue Scum x Nephalem Split 2024 je split album dva australijska benda koji su negde između metaliziranog hardkora, krosovera i grindcorea. Sve je to dobro producirano, odlično zvuči i nudi puno rifova, gruva, agresije, ali i zabave. Nephalem su pritom dali živi snimak koji je IZVRSTAN:
https://nephalemband.bandcamp.com/album/tongue-scum-x-nephalem-split-2024

Dirge iz Vankuvera na istoimenom albumu imaju 25 pesama i samo tri prebacuju trajanje od jednog minuta. Dakle, ovo je grindcore, spakovan u mikroraranžmane, od kojih se nekih ni Agathocles ne bi postideli, ali sa modernijim, vrlo heavy zvukom na tragu sludge metala. Opaka, ubistvena kombinacija i cena od koliko date diktiraju obavezu da se ovim ljudima posveti malo vremena:
https://dirgegrind.bandcamp.com/album/dirge

Scissor Blade iz Tampe su dve devojčice koje prave ,,Industrial Deathgrind for unhinged girlies", i EP  Nuestra Tierra je baš to, četiri pesme na razmeđi false grind, grindcore, i deathgrind izraza, sa ,,industrial" komponentom koja se odnosi na programirane NEKE instrumente, ali kako su bubnjevi PRAVI bubnjevi (svirao ih muškarac, Greg Fox), i sve je haotično i besno kao da smo u garaži, ovo nije STVARNO industrial bend. A tim i bolje jer je Nuestra Tierra vrlo ekspresivna, eksplozivna ploča i dobro se oseća u svom kontrolisanom haosu. Produkcija zapravo ODLIČNA. Moćno izdanje.
https://scissorblade.bandcamp.com/album/nuestra-tierra

Ako ste se navikli da Déhà u poslednje vreme snima uglavnom melanholični blek metal i ambijentalnu avangardu, iz stupora će vas trgnuti  Victim : Perpetrator, minialbum maničnog grindcorea koji se bavi ,,narcističkim perverzijama" i nudi strahovito moćan, težak zvuk i izvedbu na ivici psihoze. Razaranje za sve pare a pare koje se daju određujete sami:
https://deha.bandcamp.com/album/victim-perpetrator

Bendovi kojima je ime samo glagol u pasivu su obično death metal profila ALI IMA I GRAJNDERA. Scuffed iz Kentakija imaju pet pesama na istoimenom EP-ju i ni jedna ne prebacuje minut i po. Ovo je solidno artikulisan, ne sad TEHNIČKI ali kompetentan grindcore, sa dobro napisanim pesmama i jednom hardkoraškom, kolektivističkom dimenzijom u zvuku gde znate da će publika znati ove pesme napamet i učestvovati u njihovom izvođenju na koncertima. Tu pomaže i ta redovna smena blastbitova i srednjetempaških moš-deonica da narod odmara između momenata apsolutnog haosa. Pankerski, duševno i prijatno a plaća se po želji:
https://scuffed606.bandcamp.com/album/self-titled

Australijanci Choof stručno su priklali dve pesme na EP-ju  Bird Cage & Forgotten​/​/​Despised kojim se najavljuje album za Januar. Ovo je grindcore spojen sa powerviolenceom, MANIČAN do bola, odlično produciran, odsviran NADLJUDSKI pa nemojte da se svađamo, odmah da se posluša i kupi:
https://choofinbastards.bandcamp.com/album/bird-cage-forgotten-despised

Crypt Feeder su dva Engleza koji se prave da su Šveđani. Ili barem njihov prvi demo, Into the Crypt zviči kao omaž švedskom death metalu, sa sve HM2 distorzijama, vrlo debelim zvukom, apsolutno PREGLASNIM masteringom. No, mislim, ako prenebregnemo da ovo nije ORIGINALNO, pesme su okej, produkcija je kako treba i materijal je izašao i na vinilu. Sasvim fino i uredno:
https://cryptfeederhm2.bandcamp.com/album/into-the-crypt

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Francuzi Artery postoje skoro dvadeset godina i Last Chance im je, pomalo fatalistički nazvan, četvrti album. Možda njime i najavljuju raspad, ne znam, mada izdavač samo pominje zaokret ka agresivnijoj muzici, ali ovo je vrlo bučan, ali pristojno dobar death/ thrash metal, naštimovan nisko, besnih vokala i neumoljivog ritma. Bend kaže da ga više ne zanimaju žanrovi već samo da zvuči što agresivnije, ali Last Chance je i maštovita ploča kojoj možda jedino bučan mastering malo smeta da vas osvoji do kraja. Pa uložite malo truda jer ovo vredi:
https://greatdanerecords.bandcamp.com/album/last-chance

Kad u bendu imate bubnjara čiji je nadimak George Corpsefucker, bolje bi vam bilo da muzika odiše prljavštinom i gadošću PREMIJUM kvaliteta. Argentinci Othuyeg, srećom, na ovaj izazov odgovaraju sasvim adekvano pa je novi EP, Inanis Imago sastavljen od četiri pesme štrokavog old school death metala koji iz andergraunda ne bi izašao taman da je u andergraundu čopor tvorova koji podmeću požar. Tehnički vrlo kompetentno, produkcijski prihvatljivo, koncepcijski staromodno ali OTMENO staromodno, plus cena daunlouda je koliko date, pa nemojte da šrkrtarite:
https://othuyeg.bandcamp.com/album/inanis-imago-ep

Finci Morte Profana svoju muziku opisuju rečima ,,death metal holocaust" ali njihov death metal je toliko old school da će ga rado slušati i blek metalci. EP Parasite Lust koji stiže nakon prošlogodišnjeg debitantskog demo-snimka je ugodno sirov, ubedljivo napaljen, čak i melodičan u meri u kojoj je bar, jelte, pank rok, melodičan. Into i četiri pesme o parazitskim žudnjama i bestijalnim masama, dobar provod za svakog andergraund metalca koji ceni iskrenost i iskrenu dementnost:
https://morteprofana.bandcamp.com/album/parasite-lust

I Rituaal iz Indijanapolisa sviraju death metal. Minialbum  Elimination, Extermination, Eradication nudi hrskav zvuk, mrveći sredjetempaški gruv, dobre, pomalo švedske rifove, energična, brza zakucavanja. Ovaj kvintet razume kako death metal može da bude zarazan i prijemčiv a bez žrtvovanja njegove agresivnosti, nalazeći idealnu sredinu između plesnog gruva i brutalnijeg prebijanja. Za debi izdanje, ovo je ODLIČNO:
https://rituaal666.bandcamp.com/album/elimination-extermination-eradication

Ne znam ništa o nemačkim Xepereon ali EP The Chaos Prophecies ima pet pesama finog death metal gruva i čukanja. Hrskav, pristojan zvuk, odlična svirka i raznolike, zanimljive pesme su sve kvaliteti ovog nenametljivog a lepog izdanja:
https://xepereon.bandcamp.com/album/the-chaos-prophecies

Ima i neki američki Black Spectre ali ovaj o kome sada pričamo je trio iz Kanade sa debi albumom, isto Black Spectre, mešavine black i death metala i MNOGO zanimljivih gitarskih sanjarija. Ovde se solira, ovde se razlaže, pesme su veoma često zaustavljene da bi gitara imala svoj samostalni šou, i to je sve slatko. I pesme su pisane originalno, sa manje brige za to da se obiđu opšta mesta a više truda da budu nekakv svoj, ličan iskaz. I to je sve jako simpatično:
https://blackspectrestrides.bandcamp.com/album/black-spectre-self-titled

Kako ne voleti bend koji se zove Stenched? Dobro, da mu je muzika OČAJNA možda bih se malo namrštio ali ovaj meksički solo projekat muzičara po imenu Adrian nudi štrokavi, podzemni death metal niskog štima, muljavog zvuka i gomile slatkih, zavodljivih trifova. Sve je to prostački, sirovo i aranžirano metodom slobodne asocijacije, ali debi album Purulence Gushing from the Coffin traje samo pola sata i lepo curi:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/purulence-gushing-from-the-coffin

Tyler Coverstone svira gitaru u bendu Swamp koji kombinuje death i sludge metal ali njegovo solo projekat se zove Knurling. I debi EP Knurling je prevashodno death metal ali sa idealnim sludge začinom dodatim za posebnu aromu. Iznenađen sam kvalitetom i pesama i produkcije na ovom izdanju pošto Tyler zvuči ekstremno zrelo i njegova primitivnost i sirovost su visokoprofesionalne:
https://k-n-u-r-l-i-n-g.bandcamp.com/album/knurling

Rotpit ima drugi album, Long Live The Rot i ako se niste umorili od SILNIH projekata Johnnyja Petterssona, ovo će vam biti taman prijatan klistir za kraj meseca. On, Ralf Hauber i novi (pravi) bubnjar, Erik Barthold (iz Darklands, Left Hand Solution itd.) nude jako nisko naštimovani, kavernozni death metal negde na susretu Petterssonovog Wombbath i američkih cave-metal šampiona Incantation. I, mislim,slatko je to. Nema MNOGO novog i originalnog da se čuje ovde, ali je duboko, teško, mračno, hermetično i mrvi. Sad, album ume da bude i monoton jer je master dosta glasan a tempo dosta sličan sve vreme, ali u nekom dobrom raspoloženju, ovo će vam biti transcendentno:
https://rotpitofficial.bandcamp.com/album/long-live-the-rot

Ako Rotpit predstavljaju švedski death metal ali zvuče malo i američki, onda je sasvim okej da imamo Dying Grotesque, a koji su Ukrajinci i zvuče vrlo švedski. Drugi album benda, Celestial, je NEODGOVORNO težak, nisko naštimovan i moćan i mada ne preduzima MNOGO toga da se odvoji od vrlo klasičnog švedskog šnita, ne traje predugo i lepo se proguta i provari. Klanje:
https://dyinggrotesque.bandcamp.com/album/celestial

Ali imamo još pravog švedskog death metala. Wretched Fate imaju novi EP, Incineration of the Pious sa tri nove pesme i tri obrade klasika. Nove pesme su vrlo solidne, agresivne, energične a opet u duhu švedske death metal klasike koja se dodiruje sa death metalom više američkog stila, pa su onda i obrade – od Morbid Angel, Nihilist i Bloodbath – odličan primer koji su uzori delovali presudno na zvuk Wretched Fate. Fino je, pogotovo što JAKO volim Dominate od Morbid Angela (koja ovde zvuči skoro bolje od originala) i Abnormally Deceased od Nihilista a koju Wretched Fate sviraju tako da bi i Entombed (koji su je imali na svom prvom albumu) plakali od sreće:
https://wretchedfate.bandcamp.com/album/incineration-of-the-pious

BlackDeitiesCruiser su tajvanski death metal bend sa EP-jem【​​​焦​​​慒​​​地​​​獄​​​​​​​】​​​Agonizing Inferno.  I mada to zvuči vrlo preteće, ovo je sasvim korektan death metal koji agresiju i brutalnost temperira dobrim idejama i generalno kreativnim rešenjima. Vrlo obećavajuć materijal i drusne izvedbe:
https://blackdeitiescruiser.bandcamp.com/album/ep-agonizing-inferno

Grci Goat nikako da snime album iako su im sva izdanja do sada bnila ODLIČNA. Za ovu godinu skromno, samo Demo 2024 sa dve pesme, ali ovo su vrlo fine dve pesme sada sirovog deaththrash metala tamo gde je ranije bio blek metal. Goat KIDAJU kad god ih čujete pa je to i ovde slučaj, sa jeftinom, prijatnom produkcijom i nepogrešivo agresivnim nastupom.
https://goatbm.bandcamp.com/album/demo-2024

Dobar old school deaththrash stiže i iz Australije na prvom EP-ju sastava Blood Trails. Cadaverous su tri pesme lepog krljanja, razgovetnog, artikulisanog zvuka pa i refrena koje publika može da na koncertima izvikuje zajedno sa bendom. Mošerski, nostalgično i prijatno:
https://bloodtrailssydney.bandcamp.com/album/cadaverous

Ritual Fog iz Memfisa u Tenesiju na svom debi albumu, But Merely Flesh sviraju vrlo ubedljiv old school death metal a onda a špikuju sa malo thrash metal začina i to je PERFEKTNO. Mislim, već na pola prve pesme sam mislio kako je ovaj bend predviđen da ga za sledeći album ukrade Century Media ili neka druga veća firma, pošto je ovo meljući, mrveći death metal jako visokog kvaliteta i solidnog karaktera, a onda tu ima i te trešerske eksplozivnosti i, mislim, IDEALNO je. Pa još dobar pevač, odličan, dosta ,,živ" zvuk, sve je sjajno:
https://ritualfogdm.bandcamp.com/album/but-merely-flesh

Debi album švedskih Cryptorium se zove Descent into Lunacy i to je jedna old school ploča mračnog, prljavog death metala čiji rifovi polivaju kao lava koja izbija iz aktivnog vulkana, solo gitara nekontrolisano ejakulira kad god je neko ne pazi, bubanj je decidno akustičan i niko u ovoj sobi nikada nije čuo za trigere a vokal je ugodno mučan i brutalan. Jako sigurno, jako agresivno i prelepo:
https://cryptoriumband.bandcamp.com/album/descent-into-lunacy

Them Young Wiggas je split album dva američka benda – Infectious Jelquing i Arseny – koji, nagađate po imenu izdanja, stvaraju na razmeđi brutalnog, slamming death metala i gangsterskog hip hopa. Dosta je sve to, jelte, sobna produkcija, ali ima šmeka, posebno na strani Infectious Jelquing.
https://infectiousjelqing.bandcamp.com/album/them-young-wiggas

Za mnogo klasičnije brutal death metal iskustvo tu su Nijemci Cyphonism. Novi EP, Bound to the Kyphon, a posle dva albuma, ima šest pesama solidne produkcije, karakterne svirke, dobrog zvuka generalno. Bend je narihtan na prilično old school podešavanja pa im muzika zvuči organski i neprskano, mesnato i prijemčivo a poslednja pesma je iznenađujuće sladak, melodičan, atmosferičan autro:
https://cyphonism.bandcamp.com/album/bound-to-the-kyphon

Festergore sa Stejten Ajlenda imaju debi album, Constellation of Endless Blight i to je prijatna ploča old school death metala. Ne maštovita u nekom primetnom obimu, dakle, ne ni naročito originalna, pa onda i masterovana previše bučno za moj ukus, ali Festergore uspevaju da spakuju dovoljno propisnog rifa, zagrobne atmosfere i gruva da ne odem kući nezadovoljen:
https://personal-records.bandcamp.com/album/constellation-of-endless-blight

Oh, Konkhra ima novi album? Utisak je da decenijama nisam čuo za novo izdanje klasičnog danskog death metal benda, ali istina je da su prošli album imali 2019. godine. No, Konkhra nekako promiče ispod radara još od 1990. iako je kroz ovaj bend prošlo i dosta vrlo uglednih muzičara uključujući Amerikance Chrisa Kontosa (Machine Head, Verbal Abuse, Forbidden, Testament) i Jamesa Murphyja (Testament, Obituary, Cancer, Hallow's Eve, Death). U 21. veku je Konkhra sasvim verna old school pristupu pa njihov novi album, Sad Plight of Lucifer zvuči kao nešto iz poznih devedesetih. Što podseća i na to da kada kažemo ,,old school death metal" ne mislimo na nešto ovako već najpre na stvari poput Autopsy i Grave, monstruozne podzemne muljavine pretećih rifova i primitivnosti. Konkhra u poređenju sa tim zvuče ,,tehničkije", razgovetnije i trešerskije ali im je muzika, paradoksalno, iako modernija po formi, staromodnija po osećaju koji ostavlja. Da ne bude zabune, album je vrlo kompetentno napisan i aranžiran, svirka je perfektna, produkcija je prihvatljivo dobra i samo možda zameram mnogo oslanjanja na readymade rešenja, na gruv koji je okej ali je moguće izvaditi ga iz jedne pesme i staviti u drugu i neće se ništa promenit itd. Ali vidite, ovo je fundamentalno PRIJATAN album, pa vredi da se čuje:
https://konkhra.bandcamp.com/album/sad-plight-of-lucifer

Parižani Infernalivm svoju muziku nazivaju ortodoksnim satanističkim death metalom, pa ako očekujete krš, lom, polivanje blastbitovima IZ SVE SNAGE, e, pa upravo to dobijate. Na bubnjevima je ovde ko-drugi-do-Kevin-Paradis a i ostala dva člana su iskusne face (svirali/ sviraju i u Merrimack i u Novae Militiae i u Napalm i u još gomili blek metal bendova vrlo satanističke provinijencije) i ovo je napisano i izvedeno SAVRŠENO, uz TOTALNO ubeđenje. Možda niste satanista, možda jeste ali smatrate da satanistička muzika treba da ima više šmeka, više zavodljivih dimenzija, ali Infernalivm morate poštovati za tu neumoljivu agresiju koju nude. Debitantski EP Conquering the Most High je za svakog ko je ikada voleo Morbid Angel ili Terrorizer i vajkao se što Pete Sandoval ne svira bar malo BRŽE. Evo:
https://infernalivm.bandcamp.com/album/conquering-the-most-high

Na kraju smo, pa ćemo još da čujemo heavy metal albume i krosžanrovske eksperimente pre nego što se u miru raziđemo. Ekvadorski Cerpiente imaju dosta grozan zvuk na albumu Tu Valor, ili barem ova varijanta koju su bacili na JuTjub pati od užasno niskog bitrejta. No, muzika je jeveno solidna, sa heavy metal epikom i uličnim šamom koji se spajaju za nešto karakterno, seksi, prijemčivo. Odlična svirka, dobro napisane pesme i poseban bonus za pevanje na Španskom – ko voli propisan metal ovde će se poradovati:
https://youtu.be/mwsDo27DnWQ

The Worst Music for the Worst People je album obrada benda The Cramps iz pera Aarona Edgea odnosno njegovog glavnog (solo) projekta, The Lumbar Endeavor. Iako The Lumbar Endeavor karakteriše vrlo težak sludge metal zvuk i nihilizam, sa Krempsima je ipak malo, jelte, pustio da se čuje nekakva žovijalna dimenzija u njegovom izrazu i The Worst Music for the Worst People je vrlo solidna zabava. Ima i na kaseti:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/the-worst-music-for-the-worst-people
https://smorgasbordrecords.bandcamp.com/album/the-worst-music-for-the-worst-people

Beogradski The Trigger kažu da je pet pesama koje su trenutno na Bandcampu ,,prvi deo novog albuma", pod imenom Foklor, ali kako je cena četiri evra, mislim da je legitimno ovaj materijal gledati kao solidno izdašan EP. Ne poznajem ove ljude lično ali radi se o starijim i iskusnijim muzičarima koji pod ovim imenom rade već dugi niz godina pa i njihova verzija modernog metala ima mnogo elemenata onog što biste čuli kod aktuelnih stranih bendova u rasponu od alternativnog metala do metalkora, ali onda ima i Metalike pa i Van Goga... Ne NUŽNO baš po mom ukusu ali je i aranžerski i produkcijski ovo vrlo kvalitetan posao a pesme imaju mnogo dobrog da ponude. U prvom planu je VEOMA dobar vokal Milene Branković, naravno, no ceo paket je ovde izrazito kvalitetan, sa najmanje jednom vrlo otvoreno angažovanom pesmom koja nosi dobru poruku:
https://bandtrigger.bandcamp.com/album/folklor

Izdanja 20 Buck Spin po definiciji idu u death metal sekciji ovih nedeljnih pregleda, i, da se razumemo, rimski Bedsore koriste termin ,,death metal" da opišu svoju muziku, ali... ali ovo je ,,1970s Death Metal from Rome, Italy since 2018". Dakle, više okultni rok, death rock, psihodelija i doom rock nego STVARNO death metal. Imali su 20 Buck Spin već doom bendova, ali nikada OVAKO. Dreaming the Strife for Love jeste ploča koja sa mnogo ambicije i dosta spretnosti spaja '70s okultni rok, giallo saundtrak muziku iz istog doba, old school proggy tendencije  i nekakav energičniji izraz blizak death metalu. Naravno, JAKO je atmosferično, pesme imaju progresivističke aranžmane, mnogo promena ritma i umeju da potraju. No, miks je prozračan, klavijature i efekti rade sve što suve gitare i bubnjevi ne bi mogli sami i mada Bedsore i dalje ostavljaju ,,work in progress" utisak radije nego da može da se kaže da su se NAŠLI, ovo je album veoma vredan da se čuje:
https://bedsoredeath.bandcamp.com/album/dreaming-the-strife-for-love
https://20buckspin.bandcamp.com/album/dreaming-the-strife-for-love

Out of the Dark je prvi album bostonskog trija The Watcher i to je tako, lep, pristojan heavy metal sa daškom old school doom metala. The Watcher sviraju kao da je kraj sedamdesetih, ali sa mišićavom, jakom produkcijom i to je dobra kombinacija, kao da ste došli u posed nekakvih demo snimaka Diamond Head ali sa modernijim zvukom. Melodično je a gruverski, ima cheesea, ima epike, ali je pre svega ulično i autentično i sluša se sa velikim uživanjem:
https://thewatcherheavymetal.bandcamp.com/album/out-of-the-dark

Steel Inferno iz Kopenhagena imaju četvrti album, Rush of Power i, mislim, ime benda i naslov albuma vam daju sve potrebne informacije. Ovo je žustar, tradicionalni heavy metal sviran sa ubeđenjem i apetitom, negde između NWOBHM i speed metal pozicija, sa tonama ulične epike, ubistvenih rifova i pevačem koji je kao vanbračno dete Marca Storacea iz Krokus i Bobbyja Ellswortha  iz Overkill. MOĆNO od početka do kraja, ne propustiti:
https://steelinferno.bandcamp.com/album/rush-of-power

Demon Bitch iz Detroita svoj drugi album, Master of the Games počinju simpatičnim, naivnim sintisajzerskim uvodom koji imitira srednjevekovnu muziku i najavljuje tu starostavnu epiku i slatke folk sanjarije. No, kad muzika krene zaistinski, ovo je i vrlo tvrdo skuvan heavy metal koji se i dalje ne odriče teatralnosti i epike, ali je dovoljno sirov i mošerski za svačiji ukus. OK, to ,,za svačiji" će ipak zavisiti od svakog pojedinačno, jer su ovde pogotovo vokali VEOMA teatralni i ako vam se čini da bi muzici ovako ,,street" produkcije više odgovarao neki ,,konvencionalniji" pevač niko vas neće na silu uveravati u suprotno. No, meni se Demon Bitch dosta dopadaju, izraz im je dovoljno originalan, svirka dovoljno ubedljiva a produkcija dovoljno suva da mi sve to na gomili prija. Ovo da puštate deci kad vas budu pitala kako zvuči taj bend Satan a ZNATE da su premala da bi ga u fullu cenila:
https://demonbitch.bandcamp.com/album/master-of-the-games

Transylvania su, pak iz Misuruja i njihov heavy metal je vrlo jasno utemeljen na klasicima poput Thin Lizzy, Iron Maiden, Judas Priest, a što je meni kao da nabrajate svece kojima palim sveću svakog dana.Debi album, Windrider je prilično obeležen miksom koji u prvi plan stavlja glas i to nije najsrećnije rešenje, ali pesme NISU LOŠE. Probajte:
https://transylvania417.bandcamp.com/album/windrider

Asgarth Zuzenean je dupli živi album španskih Asgarth i ako do sada niste slušali ovaj power/ heavy metal kombo, a koji ima pet studijskih albuma iza sebe, ovo je perfektan način za upoznavanje. Bend uživo zvuči izuzetno sigurno, zvuk je solidan, a pesama ima komada dvadeset pa ćete dobiti vrlo lep presek četvrtvekovne karijere. Pritom, Asgarth nisu ,,power metal" u tom nekom modernom smislu koji podrazumeva preveliku ispoliranost i udaranje po cheeseu iz sve snage tako da, dostojanstveno je ovo i prijatno:
https://asgarth.bandcamp.com/album/asgarth-zuzenean

Imamo dva albuma nedelje i oba su iz Poljske, jer Poljaci ove nedelje vrlo ozbiljno završavaju sve svoje dužnosti za 2024. godinu kako bi se od početka Decembra nesmetano posvetili prazničnom plandovanju. Prvi je posle deset godina na red pristigli treći album vroclavskih, eh, duhovito nazvanih Ass To Mouth. Mislim, taj je termin pre dvadesetak godina bio jako popularan u imenima porno filmova, pa otprilike kapirate koliko godina imaju ovi ljudi i šta su im inspiracije, ali... ali Ass To Mouth su JAKO dobri i album, Enemy of the Human Race, nije nikakav klinački edgelord spazm razvučen na četrnaest pesama nego PROPISNA, dota old school grindcore ploča sa kvalitetnim pesmama, jako dobrom svirkom ovog moćnog trija, izvrsnim miksom (slušajte kako bas gitara prangija po mozgu) i promišljanjem značajnih socijalnih tema u pesmama poput Model Citizen ili Nazi Pig. A onda imate i stvari tipa Vomit Distaste. Ali, ozbiljno, ako vas Nazi Pig, sa sve semplom iz Braće Bluz (znate već ono – I hate Illinois Nazis) i ekstremno zaraznim mid-tempo pank rokom ne uhvati, podigne na noge i napumpa energijom, ZA VAS NEMA NADE. No, ceo album je odličan i ovo je grindcore napravljen ne da zvuči naljudski, mašinski i otuđeno, nego VREO, ZNOJAV i MIRISAN. Izvanredno:
https://assgrindsystem.bandcamp.com/album/enemy-of-the-human-race-2024

A drugi album nedelje je demonstracija poljske blek metal supremacije. Zaista, bio sam doslovno šokiran kada sam shvatio koliko je dobar debi album poljskih Mirzam Antidotum ov Marazm i da se ovaj bend opteretio imenom koje ne mogu ni da zapamtim ni da prepišem bez grešaka a da ovako KIDA. Ne znam koliko će dakle ta upitna rešenja u brendiranju oštetiti ili ne ovu ekipu iz Bjalistoka, ali .​.​.​There Is No Emptiness​.​.​. je jedan od najboljih blek metal albuma koje sam čuo cele ove godine, neumoljivo agresivan i brz a istovremeno fantastično maštovit i originalan. Za Poljake uglavnom kažem da sviraju sa jednim podrazumevanim nivoom kvaliteta ali Mirzam Antidotum ov Marazm taj nivo vidno prebaciju, a onda osvajaju vrlo kreativnim songrajtingom koji sa onim što se smatra ,,standardnim" polsjkim blek metal zvukom ima jasne spone ali ga evoluira u nekoliko strana. Ovo je, dakle, neverovatno energična, eksplozivna ploča koja pored sve agresije i vrtoglave tehničke ubedljivosti ima mesta čak i za humor. Neverovatno. Nepropustivo!!!!!!!!!!
https://vianocturna.bandcamp.com/album/there-is-no-emptiness

[Meho Krljic]

Vrlo solidna prva nedelja Decembra, ako smem da kažem, sa nekoliko albuma koji legitimno ističu kandidaturu za ploču godine. Evo, da vidimo:

Blek metal prvo! Impious Throne je jedan baja iz Orlanda na Floridi a Suffering mu je drugi album i, uh, razbija. Ako volite agresivan, brz, a opet dovoljno melodičan blek metal po uzoru na Belphegor, ovo je apsolutno sjajna ponuda. Zvuk je čak iznenađujuće pun i dobar za ovakav projekat sa bubnjem koji je živ (autor naglašava da je samo bas bubanj trigerovani sempl i da je sve ostalo akustično), polivačkim gitarma i odličnim vokalima. Moćno, zabavno, odlično:
https://impiousthrone.bandcamp.com/album/suffering

Zna se da se stalno prenemažem u vezi britanskog blek metala, ali, evo, drugom albumu derbiširskih Heathen Deity nemam šta da zamerim, naprotiv, UŽIVAM. Satan's Kingdom je agresivna, neumoljivo intenzivna, opojno destruktivna ploča stanizma koji se ne bavi nekakvim kontemplacijama i sedukcijama nego KRLJA. Ovo je u fullu rađeno u stilu starih skandinavskih majstora poput Marduk, Gorgoroth itd. i odiše tom čistotom ideje i preciznošću izraza. Odlično je:
https://heathendeity.bandcamp.com/album/satan-s-kingdom

Uurod je jednočlani old school black metal projekat iz Kanade a debi album Scourge of Nocturnal Winds mu zvuči BAŠ kako očekujete. Ovo dolazi iz pakla, ali taj pakao je u nekoj garaži, u kojoj nema struje i sve mora da radi na agregat a napolju duva vetar i zavijaju kerovi. Jebeno.
https://uurod.bandcamp.com/album/scourge-of-nocturnal-winds

Njemački Total Hate imaju šesti album, Forthcoming Age of the Reaper i to je sigurna, ubedljiva blek metal ponuda brzine, žestine, epike. Total Hate su bliži old school formulama od onog što je danas u blek metalu uobičajeno dakle, ovo je agresivno, sa puno ložačkih rifova i bubnjarskim egzibicijama i muzika je pravljena da vam napumpa puls i spremi vas za boj radije nego da vas pozove na introspekciju i prepoznavanje svojih pravih emocija. Podržavamo, naravno, a produkcija je takođe dobra pa je Forthcoming Age of the Reaper jedna RAZARAČKI zabavna ploča:
https://seedsofhate666.bandcamp.com/album/total-hate-forthcoming-age-of-the-reaper-3
https://seedsofhate666.bandcamp.com/album/total-hate-forthcoming-age-of-the-reaper

Norveški duo Valdaudr ima drugi album i njihova kombinacija epskog blek metala i mošerskog thrasha je živa, zdrava i efektna. Du skal frykte je ploča čistog zvuka – što je za blek metal skoro greh – a koji pomaže da se energična svirka i dobri rifovi, da ne pominjem epske melodije dobro čuju, ali i da slušalac dobije tu mošersku podlogu koja ga pokreće i drži u pokretu. Mnogi blek metal bendovi se trude da vas hipnotišu i drže u nekoj vrsti transa, ali Valdaudr vole i da vas vide da malo hedbengujete. Lepa ploča:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/du-skal-frykte

Belgijski A Thousand Sufferings i Kludde imaju split EP, Het Pact i to je sad zanimljv blek metal. A Thousand Sufferings u svoje dve pesme prođu ceo put od atmosferičnog, žustrog blek metala do nekog mračnijeg, ne znam, metal-got-panka, a Kludde je klasični, atmosferični, vrištavi fazon. No, sve je deo istog narativa o porodici De Vis i zanimljivo je!
https://athousandsufferings.bandcamp.com/album/het-pact
https://kludde.bandcamp.com/album/het-pact

Još smo u Belgiji a With Roman Precision je prvi pravi album benda Ish Keriot, koji kombinuje blasfemičnost old school black metala sa tim nekim modernijim sklonostima ka melodiji i atmosferi. No, meni se dopada, jer je atmosfera velikim delom preteća i bolesna a bend ima dobru energiju i dosta solidan zvuk:
https://ishkerioth.bandcamp.com/album/with-roman-precision

Njemački Undarlih su preslatki kako su se slikali sa bakljama u rukama a onda fotošopovali sneg na sliku da bude više, jelte, grim end frostbiten. I debi album, Torch Eater im je presladak, nudeći jednostavni, ali dostojanstveni blek metal koji, svakako, ima atmosfere i prostora za kontemplaciju ali njegovi svedeni aranžmani, jeftin mid-fi zvuk i neposrednost u izrazu mu donose mnogo šarma. I odličan omot, A I TO SE BROJI:
https://undarlih.bandcamp.com/album/torch-eater

Spere su njemački duo, novi projekat članova Halphas i Horn i debi album, Eight - led to the beam im je iznenađujuće bogato producirana i energično odsvirana kolekcija himničnih tema. Ovde ima dosta folk osnove i Spere se svakako mogu smestiti u sličnu fioku sa Isengardom i sličnim inicijativama, gde se spajaju zarazni narodnjački napevi i oštar, distorziran blek metal, pa ako to deluje kao dobra zabava, probajte:
https://spere-northernsilence.bandcamp.com/album/eight-led-to-the-beam

A Litvanci Jonava sve ovo gledaju i verovatno misle ,,that's no epic black metal. THIS is epic lack metal". Novi EP, Heaven Empyreal je apsolutno premelodičan za moje potrebe, da ne pominjem produkciju u kojoj je sve nagurano u jedn ravan i onda po njemu gaženo da se bolje spakuje, ali... ali ovo je prilično originalan i svež melodični, epski blek metal koji ne reciklira uobičajene shoegaze i folk pristupe već ima MNOGO osobenih rešenja i toliko je žestok da ja ne mogu. Pokolj:
https://jonavatcc.bandcamp.com/album/heaven-empyreal

Danci Panzerchrist sviraju duže od trideset godina pa im i novi, deveti album, Maleficium - Part 1 zvuči zrelo, inteligentno, originalno. Ovo je black metal izmešan sa death metalom ali i sa drugim ekstremnim pravcima (na primer... industrial metalom) i pesme su ne samo kvalitetne, maštovite i karakterne već i šokantno agresivne. Blek metal stare škole a koji ne zvuči NAMERNO old school – milina!
https://panzerchrist.bandcamp.com/album/maleficium-part-1

Norvežani Svarttjern bogami puštaju krv na svom šestom albumu a koji se, prigodno, zove Draw Blood. Pričamo o ozbiljnom projektu koji svira u gotovo nepromenjenoj postavi od 2003. godine i mada mu članovi sviraju i u Carpathian Forest, Magister Templi i još projekata, ovo je bend sa svojim identitetom i karakterom. A reč je o vrlo ekspresivnom, energičnom, agresivnom blek metalu koji više ide na to da vas nabode glavom nego da vas uspava hladnoćom. Dakle, rifovi samo pršte, pevač gubi razum pred mikrofonom a ritmovi su opasno hedbengerski narihtani. Uz dobru produkciju, Draw Blood obezbeđuje odličnu zabavu, bez stida skrećući i prema panku i roku ali ne gubeći svoju agresivnu, zajebanu energiju i ovo jer jedan od najboljih albuma koje sam čuo u ovom delu godine. Ne propustite:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/draw-blood

Idemo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. A iako njemački Dying Men svoj prvi album izbacuju za Witches Brew, njihova muzika nije thrash metal niti thrash metalu bliska. Umesto toga, High Hopes & Low Tunes je ploča vrlo tradicionalnog doom metala. Ovo je dakle, sporo, tužno ali vrlo bluzerski, vrlo svedeno u instrumentariju i aranžmanima. Ako volite doom metal ali čeznete za suvljom, prirodnijom produkcijom, klin vokalima koji ne zvuče namešteno i teatralno, i sviđa vam se kad bend dramu izvodi dostojanstveno, Dying Men su odličan izbor:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/high-hopes-low-tunes

Sacred on High su iz Kalifornije a debi album – isto Sacred on High – im je vrlo prijemčiv. Ovo je rokenrol/ hard rok na pola puta između stonerske štroke i alternativne ambicije. Odlično mesto da se na njemu bude, jer je muzika dinamilna, maštovita ali suštinski HEAVY, pa i metalna, a opet sa dobrim, svežim idejama i sofisticiranostima koje dopušta razmišljanje izvan kutije. Upečatljiv debi:
https://sacredonhigh.bandcamp.com/album/sacred-on-high

Belgijanci LowMad imaju lep album stoner roka sa malo grunge, sludge i punk rock elemenata u svemu. Nalsovljen Lost, ovo je drugi album za ekipu koja preferira jak fuzz i taman zvuk ali svira lepršavo i raznovrsno. Ima ovde lepih iznenađenja i vredi da se posluša:
https://lowmad.bandcamp.com/album/lost

Almyth iz Rige su ,,spiritualna teroristička organizacija" a album Monolith im je kolekcija nekih od najtripoznijih i najtežih zvukova koje ćete čuti ove nedelje. Ozbiljno, retko se čuje bend koji pređe ceo put od ritualne, tribalne psihodelije do najtežeg sludge-dooma u okviru istog izdanja a Almyth imaju ovu distinkciju, sa jako teškim zvukom ali ipak promišljenim miksom i aranžmanima. Samo za izdržljive ali je vrlo dobro:
https://almyth.bandcamp.com/album/monolith

Francuski Starmonger ne pretenduju da budu ni najteži ni najagresivniji heavy psych bend na svetu. Njihov drugi album, Occulation, je mnogo više okrenut lepim temama, dobrim melodijama, finom gruvu, odmereno psihodeličnoj atmosferi. Pritom, zvuk je prijatno sveden na power-trio dimenzije, bez gubljenja u produkcijskim širinama i uz melodičan vokal gitariste Arthura Desboisa to vrlo lepo curi. Ko voli imaginativnu, ugodnu rok muziku ovde će uživati:
https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/occultation

Simpatičan sludge metal dolazi iz Sjeverne Karoline na EP-ju sjajnog imena, Goatslayer sastava Fireblood. Ovo su četiri pesme tvrdine i oštrine ali ne sasvim bez gruva i šmeka. Fireblood sebe opisuju kao southern fried sludge i mada su im dve od četiri pesme eksplicitno o smrti, to je ipak muzika solidnog raspoloženja i zabave:
https://fireblood.bandcamp.com/album/goatslayer

Brazilski DirtyGrave imaju jedno od najboljih imena u doom metalu a muzika im je, pa... dovoljno dopadljivi, primitivni doom metal staroškolske provinijencije da se ne brinete da li ćete se zabaviti. A Hard Road (Live) je živi  album ove trojke iz Belo Horizontea i to je kolekcija pankerski šarmantne muzike i zvuka koji je OKEJ:
https://dirtygrave.bandcamp.com/album/a-hard-road-live

Francuzi Armanoïd su MNOGO sofisticiraniji. Njihov EP, Superpower, su tri pesme maštovitog, svežeg, originalnog dezert/ stoner roka. I ne kažem da je to nužno bolje od primalne, primitivne, intuitivne svirke koja je često default u ovom žanru, ali nije loše ponekad za promenu. Zvuk napucan ali IMA SMISLA, a pesme zanimljive.
https://armanoid.bandcamp.com/album/superpower

Španci Rockerizos skoro da ni ne sviraju hard rok, već gotovo čist rokenrol. Album Demasiado tarde para el perd​ó​n je kao nešto nastalo na prelazu šezdesetih u sedamdesete, sa šest energičnih, žestokih rokenrol numera koje, jelte, prave haos na igrankama i mladima u misli posađuju instinkte vezane za seks i korišćenje lakih droga, spajajući klasinčno rokenrol nasleđe sa nadirućim konceptima panka, garažnog roka i metala. Apsolutno briljantno i jedan od najboljih rok albuma iz 2024. godine:
https://gatoencerradorecords.bandcamp.com/album/demasiado-tarde-para-el-perd-n

MNTN GOAT verovatno nisu ni čuli za Mountain Goats i to mora da se poštuje. Ovaj bend iz Oklahome cepa prljav, zarazan stoner rok, sa teškim, metaliziranim gitarama i dobrim, ložačkim gruvom. Sve to ima jednu finu, preteću doom  dimenziju ali svirka je lepršava i energična. EP Children of the Goat & Funeral Pyre ima samo dve pesme ali dobro udara i vredi da se ima, POGOTOVO po ceni od koliko date:
https://mntngoat1.bandcamp.com/album/children-of-the-goat-funeral-pyre

Blues Funeral Recordings imaju novi EP oklendskog rasno i rodno mješovitog sastava Daxma i to je vrlo kontemplativan, ekstatičan post-metal sa doom osnovom. There Will Come Tomorrow ima četiri poduže, spore pesme dostojanstvene, melanholične ali optimistične svirke sa sve violinom koje će vas, ako ste prava osoba, oplemeniti i napuniti energijom za bar čitav dan ako ne i duže:
https://daxma.bandcamp.com/album/there-will-come-tomorrow

Whoa... Wizard Tattoo su se u Novembru samo zagrevali da u Decembru izbace svoj drugi album, naslovljen, vrlo sugestivno Living Just for Knife Fighting, a zapravo spajajući dva ovogodišnja EP-ja (Living Just for Dying i One of These Knives) u jedno izdanje sa dodatkom obrada Helmeta, Danziga i Motorheada. I, mislim, nema mnogo boljih ponuda od ovoga ove nedelje. Ovo je mešavina silnih dobrih ideja iz domena heavy psych muzike, a obrade su RAZARAČKE:
https://wizardtattoo.bandcamp.com/album/living-just-for-knife-fighting

DEEP SEVEN Vol I je kompilacija bendova koji sarađuju sa poljskim izdavačem Electric Witch Mountain Recordings i ako ste malo pratili na času znate da tu imamo i jaka imena kao što su Space Slug, Palm Desert itd. Ovde konkretno roka sedam bendova u isto toliko TEŠKIH, psihodeličnih stoner/ desert rock pesama snimljenih ekskluzivno za ovo  izdanje. Dakle, vrlo lepa prilika da se na brzinu upoznate sa delom scene koji možda baš niste do sada poznavali:
https://electricwitchmountain.bandcamp.com/album/deep-seven-vol-i

The Kryss Talmeth Experience možda imaju nestašnu igru reči u imenu ali ovaj edinburški projekat cepa dobar rokenrol. Drugi album, pola decenije nako prvog, When The Wheels Fall Off je provorazredna kolekcija vrlo rokerskih, bluzerskih stoner rock pesama, teškog ali ne preteškog zvuka, dobrog gruva, pune, zdrave gruvčine. Da se odvrne glasno, da se padne u drugu dimenziju i tamo ostane:
https://thekrysstalmethexperience.bandcamp.com/album/when-the-wheels-fall-off

Ripple Music ove nedelje imaju sjajnu ponudu, pa pored dva izdanja iz serijala Beneath the Desert Floor kojima se publici stavlja na raspolaganje klasični materijal nekih manje poznatih A ODLIČNIH bendova iz devedesetih, imaju i povratnički album kalifornijskih bluz-rokera Shotgun Sawyer. I, naslovljen isto Shotgun Sawyer on je sasvim očigledno i manifest o tome da se ovog puta radi zaozbiljno. Dobro, naslovna strana vam može delovati kao da je u pitanju šala, ali nije. Gitarista Dylan Jarman ZAISTA tako izgleda i muzika koju bend izvodi je potpuno iskren i proživljen heavy blues kakav biste čuli negde kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih da ste zalutali u neku drumsku kafanu gde klijentela dolazi već prorađena od hašiša ili, šta ja znam, metamfetamina. Poenta je, Shotgun Sawyer dans zvuče ne samo ZDRAVO nego i potpuno usredsređeno da svaka pesma koju naprave ne bude samo džem kojim se neko među nama priseća srećnijih dana svoje mladosti nego revolveraška rokenrol himna uz koju se, jelte, pije i bije, ljubi i ubija. Predobro:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/beneath-the-desert-floor-chapter-6-the-sabians-shiver
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/beneath-the-desert-floor-chapter-7-dear-deceased
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/shotgun-sawyer

Ajmo dalje na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Novi Ice War se zove Venom jer je u pitanju tribjut Venomu, ali ima i tri originalne pesme. Jo Steel svoj izraz ne menja drastično pa je i ovo korektan, melodičan thrash metal – doduše uz dosta UŽASNE melodične vokale – na kakav smo navikli. Jedna obrada Venina i dve obrade Venoma su takođe veoma drage. Slatko je sve na gomili:
https://icewar.bandcamp.com/album/venom

Španci Inverted Cross opstaju u orbiti black-speed metala već nekoliko godina i, evo, marljivi rad je krunisan debi albumom. Eternal Flames of Hell je generičko ime ali je koza na omotu kul i nekako to isto važi i za muziku. Ovde nema neke velike invencije, nekakve velike originalnosti ili napora da se kreira osoben zvuk u jednom pomalo starinskom podžanru, ali Inverted Cross sviraju žustro, imaju okej produkciju i pesme su im ZABAVNE. Neće vam testirati granice percepcije ili vas intelektualno intrigirati ali rifovi su im okej, tempo pristojan i pitko je:
https://invertedcross666.bandcamp.com/album/eternal-flames-of-hell

Anarchÿ iz Sent Luisa imaju vrlo prijatan novi album, Xenötech and the Cosmic Anarchÿ. Ovaj dvojac iz Misurija izdaje ploče prečesto, to je istina, ali kako se radi o progresivnom, maštovitom thrash metalu koji se zaista mnogo više zanima za minuciozne detalje u muzici koji mogu da vas očaraju nego za podizanje celog kluba na noge, onda moramo da cenimo ovaj napor. Xenötech and the Cosmic Anarchÿ je podugačak album sa puno virtuozne svirke, solidne produkcije ali pre svega dosta zanimljivih ideja. Ako ste nerd i nerdovskoga roda, Anarchÿ su vaš izbor:
https://anarchythrash.bandcamp.com/album/xen-tech-and-the-cosmic-anarch

Argentinski Supra vole dobar, preteći rif ali i solidan hedbeng pa im je debi album, Realidades del ser sastavljen od rifova negde između thrash i death metal estetika, i pun promena ritma. Pevač je možda blago napadan ali opet, ovo je thrash metal, nije da smo tu ikada cenili suptilnost i sofistikaciju pa ćemo izdržati i ovo grubo zavijanje, a pesme su okej. I produkcija je pristojna mada jeftina, ali časna, lepo vaspitana. Nije ovo debi bez mane, ali ima dušu i to se broji:
https://supra-metalargentino.bandcamp.com/album/realidades-del-ser

Čileanski trešeri Sacrodeath imaju novi album, Maestros de la Tirania i ovo je simpatičan, kvalitetno produciran thrash metal sa malo namigivanja ka death metalu, ali fundamentalno jednostavan, mošerski, prodoran, energičan. Naravno, sve ono što inače pričamo o latinoameričkom thrashu stoji pa i Sacrodeath imaju tu eksplozivnost i ložački, zarazan kvalitet u svojoj muzici mada ovaj album svakako pokušava da na momente deluje i malo kontemplativnije. Ali, mislim, NE ZADUGO:
https://sacrodeath-chile.bandcamp.com/album/maestros-de-la-tirania

Španci Rise su svoj drugi album izdali krajem prošle nedelje ali je on prilično dobar i vredi da se zabeleži. Breathing Again nudi blago ,,tehnički" ali istovremeno i ulično autentični thrash metal. Bend je precizan u svirci i ima čist, lep studijski zvuk, no karakter je ovde uvek u prvom planu i ako to povremeno znači i melodične, himnične heavy metal refrene, to je sasvim okej. Lepa ploča:
https://risemetalband.bandcamp.com/album/breathing-again

Wolf Hex sa Rod Ajlenda imaju debi album, Profane Heresies i to je nekakav spoj blackened thrasha i d-beat hardcorea. Zvuči primamljivo i jeste, ovo je uglavnom sve brzo, energično, sa dovoljno ,,tehnike" da ne bude monotono, ali bez nekakvog gubljenja u ambicioznom aranžiranju. Zvuk isto nije rđav a pesme su međusobno dovoljno različite da budete investirani sve vreme. Lepo:
https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/profane-heresies

Rejacero su iz Kalifornije ali su latinskog porekla pa im i demo Expo '24 odmah zvuči autentičnije. Ovo su samo dve ali odlične pesme vrlo metaliziranih uličnih hardcore zatrtpavanja. Gruv je snažan, zvuk težak, pevač opasan, sve je kako treba, ukjučujući izuzetno kvalitetan miks. Ne propušta se:
https://rejacero.bandcamp.com/album/expo-24

Wasabi Neon su iz Viskonsina i RAZARAJU na EP-ju Wasabi Neon. Ovo su samo dve pesme ali to su dve pesme superiorno tenzičnog i agresivnog metalcore zakivanja, sa moćnim gruvom, zapaljivim rifovima (i puno gitarske disonance), maničnim vokalima... Manje od šest minuta muzike ali iskustvo posle kog ćete imati utisak da ste odradili pet rundi sa STARIM Majkom Tajsonom i, neobjašnjivo, želećete JOŠ:
https://wasabineon.bandcamp.com/album/wasabi-neon

I Bugari imaju metalkor za, jelte, trku. Rugged su iz Sofije i njihov EP Leech Brigades​/​Ne Desit Virtus  je negde između plesnog, gruverskog metalkora i death metala. Korektne dve pesme, sa vrlo teškim zvukom i niskim štimom, kao da su Dismember ili Grave iz ONIH dana odlučili da navuku vunene kape, vrećaste hlače i da sviraju nu metal. Dopadljivo, velim! A cena koliko sami kažete!
https://ruggedhc.bandcamp.com/album/leech-brigades-ne-desit-virtus 

Za klasičniji beatdown hardcore tu su Darling Decay iz Salema u Ohaju. EP karma je JAKO težak, jako besan i vrlo kompetentan. Gruv, je zarazan, rifovi su oštri, pevanje nabijeno agresijom i sve radi kao dobro podmazana, ZLA mašina:
https://darlingdecay.bandcamp.com/album/karma

A portugalski Nagasaki Sunrise imaju novi album, Distroyer i ovo je sada VRLO pitak i prijemčiv kombo metala i panka. Suštinski, Nagasaki Sunrise ovde kombinuju d-beat jednostavnost i energiju sa metal melodičnošću i komunikativnošću i rezultati su izvrsni čak i ako nikada niste gledali Pacific Rim, film koji služi kao najveća lirička inspiracija za bend. Odličan zvuk, herojska svirka, nadahnute teme i melodije, ovo se sluša uz širok osmeh na licu:
https://nagasakisunrise.bandcamp.com/album/distroyer

Kanađani the Murder Squad t.o. imaju četiri pesme brzog crustgrinda na EP-ju N.M.I.S. Nema ovde mnogo filozofije i to su kratki, energični komadi snimljeni jeftino ali odsvirani uz maksimum ubeđenja i dovoljno tehničke ekspertize da zvuče kako treba. Najduža pesma, od 123 sekunde se zove Apocalyptic Grindcore i to je slatko:
https://themurdersquadto1.bandcamp.com/album/n-m-i-s-2

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Ne znam odakle su Casket Dealer – odnekud iz Amerike – ali EP Letters From The Dead je BRUTALAN. Ovo je mathcore/ false grind ekstravaganca sa šest pesama naslovljenih recimo First You Wanna Kill Me, Now You Wanna Kiss Me ili, jelte, Eat Shit Or Die Trying, sa muzikom koja je razaračka, tehnička, manična, solidno producirana i apsolutno namerna da vam rastoči intelekt i na komadiće isecka emocije. Predobro je:
https://casketdealer.bandcamp.com/album/letters-from-the-dead

Inoculated Life su iz Denvera i vole HM-2 pedalu za gitaru. Utoliko, njihov EP Desensitized zvuči prilično dobro, sa tim debelim, jakim zvukom gitare koji povezujemo sa švedskim death metalom. Sama muzika jeste dobrim delom death metal tog tipa sa možda malo grindcore začina, ali ove tri pesme svakako nude dobar rif, jak nabod, generalno fin kardio-trening:
https://inoculatedlife.bandcamp.com/album/desensitized-ep

Na drugom albumu finskih death metalaca Goatroach ćete čuti i klasično alikvotno pevanje koje podseća da vokalne tehnike death metala i folklorne tradicije neretko imaju iznenađujuće srodnosti. Satanic Decay  je inače mračna, teška ploča masivnog zvuka ali zabavnih pesma. Goatroach nisu neki veliki konceptualisti nego, jelte SATANISTI, i njihovi rifovi su preteći a izvedba destruktivna. Pesme su zato napisane da budu u službi centralnih tema i ne preteruju sa složenim aranžmanima, nudeći fin gruv i energičnu rokačinu. Odličan miks, takođe pa se ovo sluša sa velikim apetitom:
https://sleepingchurchrecords.bandcamp.com/album/satanic-decay

Muzika koju svira Greylotus iz Baltimora nije baš po mom nekom užem ukusu – ovo je melodični, bombastični tehnički deathcore – ali kako je ceo projekat nastao kao proučavanje problema sa mentalnim zdravljem i kreiranja hronike prevazilaženja tih problema, to, mislim, vredi da se istakne. Novi album, Motherwort je kvalitetan, energičan, ,,tehnički" a ne bez gruva i ovi dobri muzičari (dvojica sviraju u Wormhole) imaju šta da kažu i pokažu:
https://www.youtube.com/watch?v=Jd337A9ITh4&list=OLAK5uy_kSKdyjWZgCm-gKViJ_1dKchUEyPe4NEFE

Brazilci Emuthry su supersimpatični jer su JAKO mladi a sviraju jako sirov, primitivan ali ne ,,glup" death metal. Drugi EP, The Ruin of the Lord ima spretno napravljene pesme u kojima se smenjuju dramatični rifovi i krvoločna zakucavanja, produciran je jeftino ali solidno, a svirka je srčana i sa ubeđenjem. Još imaju i bubnjarku! Emuthry su jedan od retkih bendova koji ne hvataju samo ,,zvuk" već i duh old school death metala i to je prelepo:
https://emuthry.bandcamp.com/album/the-ruin-of-the-lord-2

Kostarikanski Abyscyre nisu sad nešto naglašeno originalni u svom izrazu ali njihov debi EP, Rising Fire nudi vrlo solidan program blackened death metala koji ima i rif i atmosferu, i težinu i agresiju. Tri solidne pesme, jedan predugačak interludij i za kraj obrada Hypocrisy, sve solidno, profi producirano, ovo je prvo izdanje kojim bi se svaki bend s razlogom ponosio:
https://abyscyre.bandcamp.com/album/rising-fire

Naravno da bend sa imenom Human Barbecue svira slamming death metal. I to sa, jelte, kanibalskom tematikom. Ako vam to nije malo bljak, četvrti album ovog dua iz Liježa u Belgiji, Decimated by Barbarity nuudi slušljiv, ne naročito inventivan ali korektan slem. Ovo je producirano čisto i odsvirano pošteno, sa artikulacijom koja mu daje pitkost čak i ako bend skoro nigde ne dolazi do neke sveže, originalne slem-ideje. Meni je okej, a ako BAŠ volite slem, može da bude i više od toga:
https://humanbarbecue.bandcamp.com/album/decimated-by-barbarity

Za ljude kojima je kanibalizam ipak malo previše ali ih loži ideja slema u čisto zvučnom smislu, tu su Kanađani Purity In Perversion. Njihov debi album, NewBorn BabyBong se bavi i, jelte, drogiranjem, uz predividivi program seksualne perverzije i incesta na razne načine (znam šta sad mislite: vratite nam kanibalizam molimo vas) ali muzika je JAKO solidna. Ovo je slaming death metal sa mišićima i kondicijom, nestašan i zapaljiv, vrlo solidno produciran i na kraju masterovan od strane Christiana Donaldsona. Nećete pogrešiti:
https://purityinperversion.bandcamp.com/album/newborn-babybong

Tajlandski slam/ brutal death majstori Biomorphic Engulfment imaju novi album i ponovo su na visini zadatka. Infinite Universes of Creation and Annihilation je materijal od osam pesama brutalnog kucanja po kori velikog mozga, mlevenja na sitno i polivanja neljudskim vokalima pre nego što se u sve ubaci šibica. Kao i neki drugi istočnoazojski BDM/ slem projekti, ni Biomorphic Engulfment nemaju mnogo milosti prema slušaocu i ovo je niska ISKLJUČIVO brutalnih rifova i iznurujućih blastbitova sa stalno istim vokalom tako da neutreniranom slušaocu može da bude i malo monotono. Ali ako volite ovakvu muziku, Infinite Universes of Creation and Annihilation je dovoljno dinamična i zabavna ploča, vrlo solidnog zvuka i izluđujuće apsurdno kompleksnih kosmičko-filozofskih tekstova:
https://biomorphicengulfment.bandcamp.com/album/infinite-universes-of-creation-and-annihilation

Iako ime benda Postabiogenetic Apotheosis može da sugeriše da se i ovde radi o slemu, hamburška rodno mješovita četvorka zapravo svira izluđujuće kompleksni progresivni death metal. Ali DOBAR izluđujuće kompleksni progresivni death metal. Album Vital Transformation ima svega pet pesama ali ovo je briljantna smeša složenih metrika, raznovrsnih harmonija, velike dinamike, pa i dugačkih žanrovskih ekskurzija u džez, narodnu muziku itd. Nema tekstova, ali ima malo pevanja (gitaristkinja Rebecca Laue, pretpostavljam, je ta koja provajduje nežni vokal na Parabola) i produciran je izvrsno. Dakle, kogod voli Cynic i traži nešto što ide DALJE, ovde će se lepo udati:
https://p-apotheosis.bandcamp.com/album/vital-transformation

Rex Demonus je projekat Håkana Stuvemarka iz Wombbath i još gomile bendova, sa nekoliko muzičara od kojih su većina, ali ne i svi, isto Šveđani. Imate tu članove Scar Symmmetry, Sabatona, Throne of Heresy itd. a muzika je, pa, naravno, death metal. Sa švedskim šnitom kao polaznom osnovom, naravno, ali sa malo više atmosfere i raznovrsnosti koje vuku i na američki death metal ali i na blek metal. Novi EP, Burning Legion ima samo dve pesme ali su DOBRE i preporučuje se pažljivo slušanje:
https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/burning-legion

Ne pokrivam prečesto kompilacije ovde, ali kada je u pitanju nešto ovako, valja da se skrene pažnja. Four Decades Of Death je album kojim ugledni nizozemski death metalci Thanatos obeležavaju četiri decenije, jelte, poslovanja, i u pitanju su uglavnom neobjavljene verzije pesama koje znate. A ako ih znate, znate i da su Thanatos eksponenti VRHUNSKOG deaththrash modela, koji dobre rifove, dobar tempo i uvek moćnu svirku spaja za idealan ugođaj. Odličan materijal i, ako ste mlada osoba koja ovo čita, idealan način da se upoznate sa jednim evropskim death metal biserom:
https://thanatos666.bandcamp.com/album/four-decades-of-death

Kvebečani Porno Coma su na svom novom albumu, Physical Removal, smešteni negde između žanrova ali recimo da preovladava death metal. Ovo je svakako ekstremna muzika, sa hermetičnim atmosferama, disonantnim gitarama, mučnim, teškim udaranjem i neljudskim vokalima. No, ona je i interesantno eksperimentalna, zainteresovana da razmišlja izvan utvrđenih formi i utoliko prilično zanimljiva za uho. Produkcija jako muljava ali to nekako IMA SMISLA uz ovako neprijateljsku muziku, a cena je koliko date:
https://pornocoma.bandcamp.com/album/physical-removal

Morphozoic su death metal projekat za koji nije jasno ko je i odakle je – mada iz Latinske Amerike, najverovatnije, sudeći po kompilacijama na kojima su učestvovali – ali novi demo, Demo 2024  sa svoje dve pesme nudi hrskav, prijatan brutal death metal zvuk. Ni previše originalan, ni previše brutalan, pa ni previše tehnički, on se nalazi na nekoj zlatnoj sredini i donosi dosta lepih rifova, dobar gruv, stalno mutirajući ritam i vokale na rubu karikature. Meni je to slatko:
https://morphozoic.bandcamp.com/album/demo-2024 

Zagrepčani Ka'rah imaju vrlo pristojan debi EP, Epitaphs of War. To su četiri pesme old school death metala, sa finim, pamtljivim rifovima, dosta gruva i jednom primalnom, primitivnom energijom kada se krlja. Produkcija je takođe prilično old school u pozitivnom smislu, bez iživljavanja sa kompresijom i bend definitivno hvata tu neku energiju uzbuđenja koje je rani death metal donosio u naše živote. Časno, energično, neposredno, Ka'rah ulepšavaju ovu poznu jesen svojom muzikom a naplaćuju samo koliko ste vi spremni da date:
https://karah1.bandcamp.com/album/epitaphs-of-war

Danci Neckbreakker imaju kul ime (da, to su dva ,,k" tamo gde bi inače išlo samo jedno i JESTE sumnjivo) i debi album im se zove  Within The Viscera. Što se kaže, signali su dosta dobri. No, ovo je izdao Nuclear Blast i  naravno da sam malo i sa zebnjom kliknuo na link, pogotovo jer Metal Archives ovome pored death metal osnove pripisuje i groove metla komponentu. No, Neckbreakker isporučuju sasvim prihvaltjivu, mošersku muziku negde gde se susreću death metal i tvrdi, metalizirani hardcore. Produkcija dosta dobra, pesme zapravo prilično pamtljive imajući u vidu koliko je sve to slično jedno s drugim, i ovo se generalno vrlo lepo presluša, pogotovo ako ste trenirali hedbenging i nemate problem da 45 minuta provedete u akciji:
https://neckbreakker.bandcamp.com/album/within-the-viscera

Rogga Johansson i njegov milioniti projekat, Ghoulhouse, imaju drugi album. Fresh Out of Flesh zvuči baš kako očekujete, dakle, kao da ste uzeli Gravve i proterali ih kroz pičšifter: teško, debelo, skoro do karikature nisko naštimovano. Old school švedski death metal je, jelte, uvek imao elemente d-beat punka u sebi pa ih ima i u 2024. godini. Enivej, pola sata klasične krljačine na HPGD, znate šta vam je činiti:
https://hpgd.bandcamp.com/album/fresh-out-of-flesh

Koliko je slatko da se novi EP roterdamskih Fondlecorpse zove The Temple of Elemental Evil? Ako ste gejmer određenog staža, vrlo slatko. Materijal ima samo dve pesme i ovo je prilično old school death metal sa lepim odnosom primitivnosti, gruva, tehnike i agresije. Ništa sad preterano inovativno, ali je mošerski kvalitetno i zna šta radi. Više nam i ne treba:
https://fondlecorpse.bandcamp.com/album/the-temple-of-elemental-evil

Zašto Selfmadegod Records nisu drugi album svojih zemljaka, poljskih Icon of Evil još stavili na bandcamp je pitanje za nekog pametnijeg od mene, ali evo, ima na Jutjubu i VREDI da se čuje. Locust Cathedral nije, da bude jasno, neka mnogo originalna ili maštovita ploča, ali ovo je death metal velikih rifova, teškog zvuka, poštene mošerske energije. Mislim, ako volite Vader, Icon of Evil su vrlo prepoznatljivo izašli iz TOG poljskog šinjela, ali su moderniji, bliži nekakvom ,,narodskom" saundu, po uzoru na recimo Behemoth, i to je sve vrlo pitko. Ne ,,pametno" ili, ne znam, ,,eksperimentalno" ali pitko:
https://www.youtube.com/watch?v=1gXUDP8yfbQ&list=OLAK5uy_lZeEkZlHTj40Y2MTWQM0rYGFPMJkRGlAo

Rusi Gosudar imaju kul ime. A imaju i novi EP od dve pesme, Eschatological Agony of the Universe i njihov kavernozni, mračni death metal se kroz njih trudi da zazvuči sveže, maštovito, čak i malo razigrano. A što je retkost za muziku kojoj je hermetičnost ne u krvi nego u koštanoj srži. No, eto, ČUDA se događaju i ovo je prilično kul:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/eschatological-agony-of-the-universe

Debi album sidnejskih Sarcophagum, naslovljen The Grand Arc of Madness ima samo četiri pesme pa se vi sad pitate koliko je ,,grand" taj ,,arc of madness", ali, evo, ovo je sa 34 minuta svakako ne nekakav DUGAČAK album ali je SUPSTANCIJALAN. Sarcophagum su sastavljeni od članova mnogo značajnih australijskih death metal bendova (Ashen Horde, Golgthan Remains, Power Concept...) i imaju jedan zreo, praktično ,,post" pristup death metalu gde se krljački gruv, blastbitovi i brutalne death growl vokalizacije podrazumevaju, ali gitare sviraju melanholičniji, postmetalski program. Ovo se dobro uklapa i Sarcophagum isporučuju pravi odnos agresije i kontemplativne melanholije. Činjenica da pesme dosta nalikuju jedna drugoj stoji pa je onda i okej da ovo izdanje ne traje previše, a moram da pohvalim i sasvim lep i topao zvuk koji ima dinamiku i ne napada uši nekakvim nepristojnim nametljivostima. Ako volite Ulcerate, na koje Sarcophagum dosta podsećaju, ovo je obavezno štivo:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/the-grand-arc-of-madness

E, dobro, evo nas na kraju za malo krosžanrovskih avantura i za HEAVY METAL. A nije baš preteško pogoditi šta svira bend sa imenom Wicked Leather. Ekipa iz Bareslone je aktivna malo manje od godinu dana a prvi EP, Echoes of the Storm ima dve pesme sasvim simpatičnog heavy metala. Ovo, uprkos vrlo '90s imidžu benda nije puka imitacija muzike onog doba i ima osobenost i karakter koje valja prepoznati i pozdraviti. No, u suštini ovo JESTE klasičan heavy metal, sa street-epic šmekom i pevačicom koja se krevelji pa će nekome biti nesnosna. Ali meni je to slušljivo bar u ovoj kraćoj formi i bend vredi pratiti na dalje:
https://wickedleather.bandcamp.com/album/echoes-of-the-storm

Poljski Yardburn su praktično definicija krosžanrovskog benda jer svoju muziku opisuju kao ,,Junk - metal, country and punk. Raging musical henhouse in full gallop." Pa vi sad vidite. EP Junk ima tri pesme veselog zvuka i sasvim je to probavljivo.
https://yardburn.bandcamp.com/album/junk

Volite posthardcore i screamo? Onda ćete voleti i Femme D​é​/​mountain peaks Split. Ovo je split EP na kome svaki od dva benda iz Norfolka cepa po jednu emotivnu, energičnu pesmu i sve je nekako pank ez fak i moćno. Ozbiljno, jako je dobro i sjajno je što se radi o malom, kompaktnom izdanju koje preslušate za par minuta i napunite baterije:
https://asininerecords.bandcamp.com/album/femme-d-mountain-peaks-split

Kome je nedostajao mirniji, reflektivniji, možda i depresivniji Déhà nakon prošlonedeljog grindcore ispada, ove nedelje ima Immerse in the Ether, album ambijentalnih meditacija i drone masaže kakve belgijski veteran ume i voli da pravi. Prelepo je, da odmah bude jasno, sa tri dugačke kompozicije vrlo, dakle, eteričnih kvaliteta, uz koje se može kontemplirati, relaksirati, možda i spavati. No, Déhà ne pravi trivijalnu muziku koja treba da bude samo zvučni tapet i ovo sve ima lepu dubinu i jasan naum da vas transportuje u makar izmenjeno stanje svesti a možda i na višu ravan, jelte, tubitka. Izvrsno je a plaćate koliko hoćete:
https://deha.bandcamp.com/album/immerse-in-the-ether

Izašao je novi Painkiller posle... MNOGO godina. Poslednji pravi ,,studijski" album jazz improvizacija i grindcore krljanja je ovaj trio velikana izdao još 1994. godine, a to je bio Execution Ground na kome je grindcore komponenta već bila skrajnuta na ime većeg interesovanja Micka Harrisa za dub i ambijentalnu elektroniku. Nekih desetak godina kasnije sam mu u jednom internet komuniciranju sugerisao da već ima dovoljno drugih elektronskih i dab projekata u kojima je aktivan i da bi sa makar Painkillerom, ako bude prilike, mogao da se malko vrati blastbitovima i vrisci, ali je on to VEHEMENTNO odbio kao mogućnost i insistirao da je danas sav u dabu i ambijentu... U međuvremenu je ekipa okupljana par puta povodom raznih obljetnica ali sa drugim bubnjarima – velikanima avangarde, naravno: Hamid Drake, Tatsuya Yoshida – no, eto, trideset godina nizvodno, Mick Harris, Bill Laswell i John Zorn su ponovo zajedno na albumu koji se zove Samsara i.... pa... ovo je kombinacija elektronskih bitova i Zornove prepoznatljive  improvizacije na alt-saksofonu. I, da se ne lažemo, slušao sam i zanimljivije kombinacije elektronike i free jazza, ali ipak DAJ ŠTA DAŠ. Mick Harris je u poslednje vreme luđi nego ikada pre i dobro je da uopšte može da sarađuje sa drugim ljudima a mada je na ovom albumu jedino i isključivo Zorn onaj za koga može da se kaže da se trudi, Zorn je ipak Zorn i sa punom sedamdesetjednom godinom i dalje pali vatru koja čoveka greje i inspiriše.
https://www.youtube.com/watch?v=5I8v8LuqUfU&list=OLAK5uy_keKoZJf-loNKgF6hsIBYLbIsDHelGbXQY 

Mickov stari ortak iz Napalm Death, Justin Broadrick je, vrlo kežuali i bez velikih najava, baš za Bandcamp Friday izbacio  A World Lit Only By Dub, dakle, dab album koji za osnovu uzima pesme sa povratničkog Godflesh albuma A World Lit Only By Fire od pre *GULP* deset godina. Nemoguće, kriknuo sam a onda počeo da brojim na prste i, uh... moguće je. Al je neverovatno. Enivej, Godflesh su prošle godine imali vrlo solidan album Purge kao nekakav nastavak klasičnog albuma Pure iz devedesetih a  A World Lit Only By Dub je, pa... stara Justinova zanimacija uzimanja Godflesh pesama a onda iz njih izvlačenja skeleta na svetlost dana sve dok se ne zagledamo u samu koštanu srž i hipnotiše nas ono što tamo vidimo. Pesama ima pet, ni jedna nije kraća od osam minuta, neke su duže i od deset i mada je Godflesh imao boljih dab-projekata u prošlosti, ovo se vrlo lepo sluša i ne propušta ako ste Flehshhead od pedigrea:
https://godflesh.bandcamp.com/album/a-world-lit-only-by-dub

A ako ste proverbijalna stara glava, umećete da cenite da u 2024. godini ima još ljudi koji prepoznaju uticaj i kvalitet Jethro Tull i spremni su da sa drugima podele svoj entuzijazam. Naš omiljeni njujorški izdavač teškog roka, Magnetic Eye Records je upravo izbacio kompilaciju obrada (tj. tribjut album) Jethro Tull, naslovljenu Aqualung (Redux) i ovde jedanaest sajajnih bendova svira čitav četvrti album kultnog simfo-rok-folk-prog-rok benda, Aqualung, svaki na svoj način. Stvari počinju vrlo moćno naslovnom pesmom koju radi Chris Goss, čovek koji je producirao Kyuss i QOTSA a ima i sopstveni stoner/ desert bend, Masters of Reality. Gossova verzija je toliko dobra da kada The Well donesu na astal savršeno dobru obradu Cross-Eyed Mary vi se pitate ZAŠTO NISU EKSCENTRIČNIJI. Ali, jesu samo morate da dočekate solaže. Ovu pesmu su obrađivali i Mejdeni i, mislim, ko ne voli Cross-Eyed Mary, ne voli ni Srbiju. Neću da opisujem baš sve obrade na albumu ali dok dođete do Locomotive Breath koju The Sword vrlo šmekerski vraćaju u autentični '70s proggy štimung, bićete verovatno već oduševljeni i spremni da izvadite novčanik:
https://reduxrecords.bandcamp.com/album/aqualung-redux

But, wait there's more! Isti izdavač je odmah izbacio i The Very Best of Jethro Tull (Redux) (oni i inače rade ovakve stvari, sećate se njihovih tribjuta Soundgardenu) i to je još osam bendova koji obrađuju DRUGE Jethro Tull pesme sa raznih albuma. Sweat ubijaju Back to the Family, Mr. Bison kidaju Reason for Waiting, kao i sve što su pokidali do sada u životu, a i Hashtronaut i Elephant Tree nude vrlo HEAVY, vrlo PSYCH verzije Bungle in the Jungle i We Used to Know. To da baš niko nije kaverovao ništa sa Too Old to Rock 'n' Roll: Too Young to Die! Jeste svojevrsni ratni zločin u miru ali nemojte da vas to spreči da poslušate ove dve izvrsne kompilacije:
https://reduxrecords.bandcamp.com/album/best-of-jethro-tull-redux

Axioma iz Klivlenda imaju kul EP, Live Totality a koji sadrži istoimenu petnaestominutnu pesmu što ju je bend svirao uživo tokom pomračenja sunca prošlog Avgusta. I to je vrlo kul. Ostale pesme na EP-ju su snimljene u studiju, i ovo je sve prilično dobar post metal koji ne smara nekakvim velikim ,,emocijama", težak je, glasan, energičan i priča dobre priče:
https://axioma.bandcamp.com/album/live-totality-ep

Kanađani Valley of Despair su zapravo negde između melodičnog thrash metala i power metala i ostavljaju jak utisak svojim prvim EP-jem, Burn at the Stake. Ovo je pet pesama jako naglašene melodije i dsciplinovane svirke, onako, sve da bude epski ali istovremeno i energično, čvrsto. Apsolutno najveći adut je pevačica (koja svira i gitaru), Cheryl Miller čiji snažni a zvonki i melodiozni glas snažno oplemenjuje ove pesme. Fino je:
https://valleyofdespair.bandcamp.com/album/burn-at-the-stake-ep

Doomzday Slutz iz Čikaga donose malo street metal štroke u naše živote sa EP-jem Maxxx Speed. Ovo je, jelte, Subota uveče u gradu koji je na rubu implozije pa nekako nije ni važno to što će Ponedeljak doći a ako i ne dođe TIM BOLJE. Tri pesme jednostavnog, zaraznog teškog roka na tački susreta panka, metala, samoubilačke depresije i euforije i sve je preslatko a plaćate po želji:
https://doomzdayslutz.bandcamp.com/album/maxxx-speed

Propisan i propisno moćan heavy metal stiže sa drugim albumom solunskih White Tower. Ovo je patiniran, dobro shvaćen old school heavy metal zvuk, koji bi se sasvim prijatno osećao u 1983. godini na prelasku NWOBHM saunda u speed metal. Dakle, imamo brzinu, ali imamo i melodiju, imamo prljavštinu ali imamo i epiku i cheese, imamo pevača na rubu samozapaljenja i sve je kako treba. Grci  su za ovu priliku spravili deset pesama i intro i CEPAJU ko da sutra ne postoji. Kogod da voli ovakav zvuk, ovde će se JAKO usrećiti:
https://whitetowermetal.bandcamp.com/album/night-hunters

Album nedelje je, uh, ponovo poljski blek metal album. Dola su poljski blek metal bend u kome basista svira i trubu. I ovo bi trebalo da je dovoljno podataka, ali da kažemo i da je album FANTASTIČAN, sa izuzetno napisanim pesmama strahovite žestine i jedne neposredne, svedene epike. Ovde nema za poljsku karakteristične melanholije, ili bar ne u nekoj presudnoj količini, kompozicije su pisane izvan uobičajenog blek metal formata i lako se u njima mešaju različiti podžanrovi i pristupi ekstremne muzike (dobro, i džeza) a da sve ima jedan zaokružen identitet i karakter. Plus, zvuk je prirodan, miks nudi lepu separaciju i slojevitost, mastering je topao i dinamičan. Apsolutno briljantno i jedno od najlepših podsećanja na kvalitet poljske blek metal scene još od, jelte, prošle nedelje kada je poljski blek metal album isto bio jedan od dva albuma nedelje:
https://dola.bandcamp.com/album/tabernakulum

[Meho Krljic]

E, pa tako, Nicko McBrain je završio svoju više od četiri decenije dugačku karijeru sviranja u Iron Maiden i svi mu se kolektivno zahvaljujemo na oblikovanju zvuka i karaktera najvećeg metal benda u istoriji. Nicko je veoma poseban bubnjar i biće čudno slušati Maiden bez njega,ali ko mu, posle toliko godina svirke, a poslednje dve nakon moždanog udara koji je pretrpeo, može zameriti što hoće da ode u zasluženu penziju? Hvala, Nicko, na svemu, i, uostalom, lepo je za promenu muzičara ispratiti u mirovinu a ne na onaj svet. A mi da poslušamo šta je bilo novo ove nedelje.

Grci Northern Breeze postoje od 2000. godine a prvi album izašao im je još 2007. Dosta su čekali do drugog, ali evo, Shade of Oblivion je tu i simpatičan je. Ovo je kombinacija vrlo helenskih melodija i harmonija sa trešerskom svirkom i ovo je blek metal najviše po toj slobodi sa kojom spaja različite uticaje i ideje. Ima to stila a produkcija je iako ne SJAJNA, osvežavajuće čista. Prija:
https://hellenicmetalworld.bandcamp.com/album/shade-of-oblivion
https://northernbreeze666.bandcamp.com/album/shade-of-oblivion

Maležani Huthamah su ekstremno sirovi i agresivni na svom ovogodišnjem demo snimku, al da budemo fer, demo se zove Warpath of Misanthropy a ne Path of peace and Brotherly Love (ped stop). Mislim, melodično je to, dakle, spada u moderniji blek metal gde nema rifova nego se samo smenjuju sjetni akordi ali je zvuk jako jeftin, sirov, podrumski odstojao a svirka je do poslednjeg milivata snage i poslednje kapi krvi. Pošteno:
https://huthamah.bandcamp.com/album/warpath-of-misanthropy

Luring iz Pensilvanije u mom srcu imaju rezervaciju već na ime toga da im se bubnjar zove Necroblaster. Mislim, to je kul. Bend inače snima za Iron Bonehead i njihov treći album u nepune tri godine je naslovljen Malevolent Lycanthropic Heresy, sa osam pesama sirovog a monotonog blek metala. Mislim, ne ni mnogo maštovitog, ali Luring vole da prave preteću, bolesnu atmosferu i ako ste njoj skloni, ovaj album je prepun toga čemu ste skloni. Ima i nekih melodija, onako, epski-melanholičnih, sve u jako muljavoj produkciji i, mislim, ko voli, ovo je dobro:
https://luring.bandcamp.com/album/malevolent-lycanthropic-heresy

Kolumbijski Evil Nerfal imaju zanimljiv pristup blek metalu na svom četvrtom albumu, F​é​nix Lucifer. Ovo je u ideološkom i tematskom smislu propisan okultni i satanistički blek metal, sa sve zvjerskim vokalom i blastbitovima, ali u harmonskom smislu i uopšte po pitanju rifova, tema, aranžiranja, njihova muzika koristi mnogo melodije bliže heavy metalu i klasičnoj muzici, a onda i ritmove iz death metal i grindcore arsenala. I to nije veličanstven haos nego je samo veličanstveno. Solidna produkcija takođe i ova manična svirka se sluša sa apetitom.
https://evilnerfalofficial.bandcamp.com/album/f-nix-lucifer

Ancient Torment su sa Rod Ajlenda a EP  Force Me Upon Death ima dve pesme, al traje petnaest i kusur minuta. Ovo je blek metal dosta visoke kakvoće, sa pesmama koje idu u ozbiljne juriše ali u njima i istrajavaju, nudeći hipnoptičku repetitivnost i blagoslovenu monotoniju pri respektabilno visokim brzinama. Pritom, ovo se svira LJUDSKI, dakle, nema programiranih bubnjeva, gitare PRŽE rifove a vokali su razgovetni a bolni. Dobar i miks, tako da, navalite:
https://ancienttorment.bandcamp.com/album/force-me-upon-death-3

Poljski kvartet Runopatia aktivan je od 2008. godine i ima jedan album iza sebe, izašao 2018. Nisu mnogo aktivni, ali novi EP, Archaistia je dosta dobar i nadam se da označava početak dinamičnije faze benda. Ovo je avangardni blek metal sa dosta odlika generalnog poljskog blek metala – melodija, melanholija, visoka tehnička ekspertiza – i sa tri pesme koje se ne drže ko pijane plota uobičajenih blek metal tropa. Ume da bude i premelodično za mene, ali je dobro:
https://runopatia.bandcamp.com/album/archaistia

Britanski An Axis Of Perdition nisu album snimili od 2011. godine pa se čuje da se za Apertures nakupilo ideja, materijala, strasti. Ovo je kombinacija industrial metala, čak i ambijentalnog materijala i blek metala i to sve ide jedno uz drugo kao maline, kupine i biljna šlag pena. Da se guta, da se preteruje, da se uživa. Ali ozbiljno, pesme su dobre, zvuk okej, vredi:
https://apocalypticwitchcraft.bandcamp.com/album/apertures

Naravno da Italijani Suicidal Anxiety sviraju depresivni, suicidalni blek metal, ali ovo nije jednočlani bend i utisak je da su muzičari, njih petorica, omirisali unutrašnjost studija da bi snimili svoj debi album, Alone in the Cosmic Desolation. I to je odmah, jelte, bolje, naročito jer se neko potrudio da ovde napiše prave rifove i teme i onda mi ni ne smeta melodičnost i atmosferičnost ove muzike. A ni jeftina, vrlo garažna produkcija. Bend trese MOMAČKI i ovo čoveka može da zabavi:
https://suicidalanxiety.bandcamp.com/album/alone-in-the-cosmic-desolation

Amerikanci Beneath Moonlight na istoimenom albumu (koji izlazi tek dvadesetog) nude umiljat melodični, vampirski blek metal sa sve klavirom u postavi. I to se baš izrazito srećno uklapa, sa aranžmanima koji su progresivni ali sa muzikom koja je suštinski old school krljčina, jednostavnim, vrištećim vokalom, jeftinim, dosta prirodnim miksom. Iznenađujuće ugodan album:
https://ordovampyrorientis.bandcamp.com/album/beneath-moonlight
https://youtu.be/hnnQV7gwKw8

Hahah, sladak je debi album australijskih Varsmott. The Inevitable Destruction of Humanity je ploča brzog, prljavog, nestašnog black metala koji nema pojma o modernim trendovima u toj muzici i samo roka iz sve snage sve vreme. I dobro je to, ljudi sviraju LJUDSKI a produkcija je sasvim adekvatna za ovaj apsolutni juriš i paljbu iz svih oružja. Plus, ahahah, kakvi vokali! Plaćate koliko hoćete:
https://varsmott.bandcamp.com/album/the-inevitable-destruction-of-humanity

Naravno, ima MILION bendova sa imenom Genocide ali samo jedan iz Dominikanske republike. Debi album ovog kvinteta, Hidden Prophecies (ko god da im radi Bandcamp stranicu, zaboravio je jedno P u drugoj reči) je možda ,,atmosferičniji" nego što ja volim, ali ovo je i dalje sasvim okej blek metal sa poštenom, srčanom svirkom, ne naročito dobrim ali ipak koliko-toliko ŽIVIM miksom i trudom da pesme budu raznovrsne. To moram ceniti pa evo:
https://nefastrecords.bandcamp.com/album/hidden-prohecies

Ne znam šta bi značilo Blazemth ali ovaj španjolski bend aktivan je već trideset godina i ako oni znaju, to je meni dovoljno. Novi album, Gehenna, tek drugi za ovaj andergraund kombo, donosi mračan, muljav blek metal sa okultno-satanističkom dispozicijom i vrlo tr00 zvukom. Što kažu, nije originalno ali je autentično, i ta kombinacija svirepog rokanja i sjetnih melodija ovde dobro pali:
https://www.youtube.com/watch?v=x1fDyfcCYW8

Šveđani Mörk Gryning imaju novi album, Fasornas tid, ponovo za Season of Mist i ova nova inkarnacija ove postave snima vrlo pitke, prijatne ploče. Ovo je melodični blek metal, ali sa teškim, debelim zvukom koji vuče na geteburški death metal, pa i sa dosta death metal rifova u svm asortimanu. Naravno, bend je iz Štokholma, ali aktuelni članovi imaju zaista dosta iskustva sa death metalom i cela ta kombinacija dolazi prirodno, sa lepim, maštovitim kompozicijama i agresivnom, kvalitetnom svirkom:
https://morkgryningofficial.bandcamp.com/album/fasornas-tid

Rusi Zverzost su prošle godine imali odličan demo koji mi je privukao pažnju pa sam sada sa zadovoljstvom poslušao debi album, М​р​а​к​о​у​с​т. Bend sebe sada reklamira više kao blek metal ekipu pa ih zato stavljam u ovu sekciju mada je istina da u muzici i dalje ima dosta hardcore uticaja i to je SJAJNO iskombinovano. Pesme su kratke brze i eksplozivne, ali je rad na rifovima, temama pa i atmosferama ubedljiv i ovo je okretna, zabavna ploča za svakog ko ceni ekstremni metal i njemu srodne zvuke. Produkcija vrlo solidna a cena od koliko date je posebno fer. Ovo se ne propušta:
https://zverzost.bandcamp.com/album/--2

Idemo sada na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Megaton Communion su iz Ohaja i to je pustinjski/ stoner rok sa daškom alternativnog roka, da samo malo zamiriše. Album  Red Sky Warning je dosta tripozan i prštav ali pesme su propisni heavy rock komadi od 4-5 minuta i bude to sasvim lepo ako ne sad nešto ORIGINALNO. Pitko je:
https://megatoncommunion.bandcamp.com/album/red-sky-warning

Astral Magic ponovo sarađuje sa Shaneom Beckom na novom albumu, Echoes from a Star Cluster, i to je jako lepo. Neke od pesama su već imale originalna izdanja na Beckovim albumima, ali ovo su nove verzije a tu je i gomila novog materijala i ako vam treba ULTRA prijatan album svemirske psihodelije, ne treba dalje da tražite. Ovo su veoma lepo spravljene, ugodno prpducirane kosmičke sanjarije, povremeno sa Beckovim spoken word upadima i, pa, kao i sva Astral Magic izdanja, IZVRSNO je:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/echoes-from-a-star-cluster

I na albumu Wizard's Euphoria imamo saradnju između Astral Magic, Shanea Becka, ali i Scotta Hellera i Jonathana Segela. Ovaj album je, hajde da kažemo, bliži prog roku od uobičajene Astral Magic ponude i to je IZVRSNA promena smera. I dalje je sve to vrlo psihodelično, vrlo ,,spacey", ali je i sveže, inspirisano i izvrsno:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/wizards-euphoria

Six Months Of Sun iz Ženeve rokaju nisko naštimovani, nestašno, metalizirani stoner rok na albumu Creatures. Nije to neka najoriginalnija muzika na svetu ali su pesme dobre, trojka ima odličnu hemiju i bez pevanja, a teški rifovi se lepo kombinuju sa gruvom ali i sa izletanjima u praktično blek metal. Odlično je:
https://sixmonthsofsun.bandcamp.com/album/creatures
https://coldsmokerecording.bandcamp.com/album/creatures

Weapon of Pride, trojka iz Feniksa u  Arizoni je, kažu oni ,,excited audiences with their heavy riffs, thrashy tempos, and old school vibe". Ajde, dobro. Album Beneath the Surface i jeste negde imeđu stonerskog gruva i trešerskog, well, isto gruva i mada nije EKSTREMNO originalan, bend ima šmek i karakter. Nekako sve to zvuči nestašno i neobavezno a pristojno je:
https://www.youtube.com/watch?v=2svhJER0FoU&list=OLAK5uy_n8ktg6GjNkQ4GQmZMiMZt5KxVN7pH0z38

Evo nam ponovo vesele ruske trojke, Tombweed, ovog puta na ful albumu. Naslovljen  Come With Us i sa prvom pesmom koja se zove Let's Go ovo je, jelte, eksplicitno pružena ruka da se uđe u magični (i... manični?) svet fuzza, opijata i horor fantazija, i ako Tombweed tu ne donose nekakav preterano originalni program pred slušaoca, barem zvuče autentično, prljavo i autentično prljavo. Gruverski, razigrano, namenjeno samo bolesnicima, ali nismo li svi mi pomalo bolesni? Plus, daje se po ceni od koliko sami odredite. Vredi!
https://tombweed.bandcamp.com/album/come-with-us

Tu su, PONOVO, i Hollow Leg iz Orlanda, sa Floride, a i sa novim EP-jem, Echoes. Njihov sludge metal nije postao ništa manje ubojit sa protokom vremena i ove četiri pesme nude solidan gruv, težak ali ipak dovoljno topao zvuk i isto tako dovoljno bluzerske osnove da se ovo fino proguta i provari. Nema tu neke sad ambicije da se pravi teatar, Hollow Leg vole dobar rif i vole da tuku:
https://hollowleg666.bandcamp.com/album/echoes

Finci Hope Is a Lie sebe opisuju rečima ,,slow, unhurried, and extremely bleak doom, post-metal, sludge, industrial and a pinch of grunge" ali zaboravljaju da pomenu shoegaze. To se valjda podrazumeva u post-metalu? Enivej, istoimeni album je glasan (mastering grozan za moj ukus), ali emotivan, ekspresivan, heavy i ne smara previše. Može da se sluša:
https://hopeisalie.bandcamp.com/album/hope-is-a-lie

Berlinci Voltron se, nažalost, na koncertima sigurno ne spajaju u jednog velikog borbenog robota, ali muzika im nije tako loša. Četvrti album, The Slow Dying Of Light je kombinacija doom i sludge metala sa melodičnijim post metal idejama i sve je to dosta karakterno i originalno. Produkcija isto prilično okej pa ako volite da je HEAVY al da ima i neku emociju, al da ne preteruje, ovo je prilično dobra zabava:
https://voltronberlin.bandcamp.com/album/the-slow-dying-of-light

Deep River Acolytes su finski doom sastav a pošto ih izdaje Argonauta Records (u sadejstvu sa Octopus Rising) onda ja imam moralnu obavezu da to poslušam. I EP Procession of The Damned je veoma dobar, sa rokerskom, atmosferičnom muzikom, finim miksom, dosta melodije i melanholije ali ta antihrišćanska/ satanistička komponenta koju bend neguje sve vuče u originalnom smeru i vrlo se lepo to posluša:
https://deepriveracolytes.bandcamp.com/album/procession-of-the-damned-2

III Naked je samo demo album sa pesamam sa albuma III tokijskih Hebi Katana. A njima već i album zvuči ko demo ESAMUPRAVU? Ali, opet, ko voli taj lo-fi stoner rok, ovo je zapravo veoma zabavno izdanje gde se čuje kako Nobu i ekipa traže finalne verzije pesama. I, uh, zapravo zvuči prilično dobro, sa finom separacijom instrumenata, dobrom gitarom, toplom, ugodnom dinamikom. I cena je koliko date, dakle doslovno ne možete da se zajebete:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/iii-naked

Verovatno ne moram da vam prevodim šta znači Gyilkos na Mađarskom, a ovaj bend iz Budimpešte kolje vrlo agresivan ali i malo melanholičan sludge metal na svom EP-ju  Mortality Echo. Sreća pa su pesme kratke jer je svirka NEMILOSRDNA. Ali dobra a i ima tu raznovrsnosti da ne bude monotono. Iako agresivnu muziku retko povezujemo sa nekakvom introspekcijom i reflektivnošću, Gyilkos nude baš to:
https://gyilkosband.bandcamp.com/album/mortality-echo

Kalifornijski Black Market Drugs veoma vole drogu i Black Sabbath pa su ih spojili u jedno. EP  Valium 4 ima četiri pesme sirovog, faziranog stoner roka koje pored Sabata mogu da ubroje i mnoge garažne pankere iz sedamdesetih u svoje uzore. Nije mnogo pametno, snimljeno je jeftino ali je ŠARMANTNO a to je dobar kvalitet:
https://blackmarketdrugs.bandcamp.com/album/valium-4

Britanci Dromos sviraju teškim, spori, fazirani doom metal kao ispuzao iz sveže iskopane grobnice. EP Dromos sa samo dve pesme ispuni petnaestak minuta vašeg vremena, ali je i dalje nekako nenametljiv, sa melanholičnim temama zakopanim ispod teškog zvuka. Sasvim pristojno:
https://dromosdoom.bandcamp.com/album/dromos

Wolves Of Saturn su iz Drezdena a album the deserts echo and the peyote delusion im je, iz, jelte, album usplivao iz narkotičkih izmaglica i drogeraških sesija. Prijatan je to heavy psych sa gitaristom koji voli wah wah i urednom, finom ritam sekcijom. Zvuk čak nije naročito HEAVY, više je onako, prirodan i prodoran, a bend ima old school šmek i dosta karaktera:
https://wolfsofsaturn.bandcamp.com/album/the-deserts-echo-and-the-peyote-delusion-us-edition
https://herbyrecords.bandcamp.com/album/the-deserts-echo-and-the-peyote-delusion


Meksički doom-stoneri Okktli imaju novi EP, a pošto se isti zove  Lado A, valjda će uskoro i  Lado B. U svakom slučaju, ovde dobijamo četiri pesme bleksabatovštine na mezoameričkim podešavanjima i to je pitko i dosta dobro slikano. Vokali su daleko najslabiji element miksa pa je dobro da ih ima malo a pesme su dugačke i spore.
https://okktli.bandcamp.com/album/lado-a

Ahhhh, još Gizzarda je jedini način da imamo dovoljno Gizzarda. Infest The Rats Nest Live (2024) je, jelte, oficijelni butleg benda King Gizzard & The Lizard Wizard snimljen na ovogodišnjoj turneji po Severnoj Americi. Naravno, po naslovu je jasno da je ovo kompletan album Infest The Rats Nest iz 2019. godine odsviran uživo, a to je i ,,najmetalniji" album Gizzarda (ili je barem bio do Petrodragonic Apocalypse iz prošle godine). Enivej, znat već, ovo kida: Mars for the Rich, Organ Farmer, Superbug, i naravno, Hell. RAZVALJIVANJE:
https://bootleglizard.bandcamp.com/album/infest-the-rats-nest-live-2024

Dalje je na redu thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore und death metal. Italijani Violentor imaju, evo šesti album za trinaest godina i ovo je bend sa izgrađenim zvukom i karakterom. Na Burn in Metal su kompozicije, pak, prilično primitivne ali bendu se ne može ne priznati autentičnost i posvećenost. Ako vas privlači ideja thrash metala koji sviraju pećinski ljudi, uz to satanisti, ovo je za vas. A i za mene.
https://folterrecords.bandcamp.com/album/burn-in-metal

Visteria je solo projekat iz Poljske u kome jedna žena svira sve i opako se dere kad peva. Eponimni demo ima pet pesama sirovog speed metal panka – zapravo četiri i intro – i mada je  sve to dosta sirovo, ovo je izdao Godz ov War Productions pa znate da nije PREVIŠE sirovo. Ali ima mnogo šarma:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/visteria

Void Born iz Korka u Irskoj nisu isto što i kineski Voidborn. Ovo je kombo sastavljen od iskusnih muzičara koji sviraju u andergraund, jelte, okvirima, još od kasnih osamdesetih pa je i debi izdanje ovog projekta, minialbum  In Throes Of Rage sa šest dvoipominutnih pesama, lepo patiniran. Stilski, to je onaj mračni ostrvski hardcore koji pamtimo iz kasnih osamdesetih pa i iz devedesetih, sa malo elemenata death i doom metala, ali sveden, okretan, simpatičan. Naravno, Void Born sviraju modernije nego što su to radili Amebix ili Antisect, al to je generalno to, sa možda prečistim ali OKEJ zvukom. Meni se dopalo a cena od koliko date svemu daje jednu MUST HAVE dimenziju:
https://voidbornmetal.bandcamp.com/album/in-throes-of-rage

Poljaci Misguided su negde između nekakvog hardkor treša i death metala. Album This is not Funny ume da baš pošteno pokrlja (Fooled Again!!!!!!!!) ali ima i taj superteški, nisko naštimovani death metal zvuk i meni je to prelepo. Cena koliko date a VREDI:
https://misguided0.bandcamp.com/album/this-is-not-funny

Oponente Interno su iz Ekvadora i njihov EP  Nigredo Vol​.​1 prekida skoro deceniju dugačku diskografsku pauzu. I to kako! Ovo je prvoklasan thrashcore/ crossover, sa četiri razbijačke, energične pesme, izvrsnom produkcijom, kvalitetima koji svedoče o iskustvu i kilometraži. Izvrsno:
https://oponenteinterno.bandcamp.com/album/nigredo-vol-1

Bouzze su iz Indonezije i njihov teški, metalizirani hardkor, kako sami kažu: ,,blends beatdown and breakdown elements, wrapped in a modern hardcore vibe". Osnovani prošle godine, sada sa EP-jem Against 'Em nude pet pesama teškog gaženja, ALI SA SMISLOM. Mislim, gruv koji Bouzze valjaju je kvalitetan, rifovi su odlični, pevanje je pristojno i ovo je moškorčina za sve kojima je pit karate najvažniji element očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja:
https://bouzze.bandcamp.com/album/against-em

НаУбой je ruski, koliko se da shvatiti, jednočlani hardkor projekat aktivan od 2013. godine. I, ako je EP Р​е​п​р​о​д​у​к​т​и​в​н​ы​й д​о​л​г reprezentativan za njegov zvuk, FENOMENALAN je. Ovo su dve pesme razularenih heavy metal gittara preko D-beat matrice, sa puno melodičnih ukrasa, a sa nezadrživom energijom sprinta unapred. Vokali su jednostavni, sirovi a ekspresivni, zvuk jeftin a savršen a cena od koliko date je tek vrlo fer. Ne propustiti:
https://nauboj.bandcamp.com/album/--4

Iz Budimpešte dolaze Heartlapse a njihov EP Lethargy kombinuje metalcore i posthardcore i mada stilski možda nije sve po mojim preferencama, muzički, izvođački pa i produkcijskji se ovde nema šta zamjeriti. Materijal se bavi ekstremnim mentalnim stanjima pa je i muzika adekvatno rastrzana i tenzična a zvuk je disciplinovan, ne mnogo dinamičan ali opet lepo miksovan i finih boja. Okej je:
https://heartlapse.bandcamp.com/album/lethargy

Double Me / EddieXMurphy split je, jelte, split album bendova Double Me (pretpostavljam Nijemci) i EddieXMurphy za koje znam da su Italijani. Iako EddieXMurphy imau jače ime, njihov zvuk je prljaviji, i muzika bliska noisecoreu u tradiciji ranih Cripple Bastards, Wretched itd. No, ni Double Me nije loše ime a njihova muzika je disciplinovaniji, tehničkiji powerviolence i KIDA. Mislim, sve je odlično na ovom splitu, i on zadovoljava sve ukuse:
https://necrorecords1.bandcamp.com/album/double-me-eddiexmurphy-split-out-on-dec-16th
https://sedationrecords.bandcamp.com/album/double-me-eddiexmurphy-split-out-on-dec-16th

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Whispers su iz Bangkoka a Yom-Ma-Lok je minialbum sa sedam pesama apsolutno razaračkog, mračnog i gruverskog hardkora. Ovo je za '90s frikove koji su voleli gangsterski moshcore Madballa i  Pro Paina ali su još više odlepili kada su čuli Integrity i Whispers isporučuju savršeni lom i produkciju. MOĆ:
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr79-yom-ma-lok

Da ostanemo u približno istom delu sveta, tu su singapurski Hex sa EP-jem  God Takes The Souls Of The Dead And Damned. Naslov je MONUMENTALAN, a ovde imate samo tri pesme, no, to su tri pesme strahovito teškog, sporog gaženja. Ovo je thugcore na ivici doom metala, spor, masivan, nemilosrdan. Dobar zvuk, odlično pevanje i još Bolt Thrower majica na pevačici, PRELEPO:
https://hexxhc.bandcamp.com/album/god-takes-the-souls-of-the-dead-and-damned

Noveno Círculo odnosno Ninth Circle iz Ostina u Teksasu kombinuju pank rok i blek metal i to je vrlo slatko. Najnoviji EP, Twisted Life, Twisted City / When Doves Can't Fly ima dve pesme energične rok muzike sa blek metal ukrasima i zvuči jako kvalitetno, sa finim miksom, energičnim tempom i maštovitim gitarama. Užitak:
https://ninthcircle1.bandcamp.com/album/twisted-life-twisted-city-when-doves-cant-fly

Night Riot Radio iz Bostona su street punk bend koji pravi muziku, po sopstvenim rečima, za radničku klasu. Divni ljudi a i EP What's Left of Us, koji se direktno bavi odumiranjem te iste klase, je prelep. Ovo su četiri čvrste, energične pesme negde između klasičnog pank roka i street metala i sve je jako lepo, produkcija, svirka, etitjud. Uživanje:
https://nightriotradio.bandcamp.com/album/whats-left-of-us

Vice Squad kažu da je prekasno da budete normalni I NISU U KRIVU. Novi EP, It's Too Late To Be Normal ima četiri pesme optimističnog, energičnog pank roka da vas malo izvuku iz depresije u koju tonete NE UVEK SVOJOM KRIVICOM. Dve su novi studijski komadi a dve koncertni snimci na kojima se SKORO NIŠTA NE ČUJE. Pank rok:
https://vicesquad.bandcamp.com/album/its-too-late-to-be-normal-ep

Najbolji pank rok ove nedelje isporučuju Psychic Vampire iz Mineapolisa, čiji EP Lobotomized sa četiri pesme pakuje strahovito mnogo energije u malu zapreminu. Ovde su gitare hrskave i zapaljive, ritam je energičan, pevanje promuklo i moćno. Bend ima zdrav, prirodan a jako distorziran zvuk, mastering je radio maestro Will Killingsworth, dok su pesme fino raznovrsne, od atmosferičnijeg panka do hardkor treša. Savršenstvo:
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/lobotomized

xTHEOPHILUSx je onaj baja iz Poljske koji se loži na Isusa ali pravi odličan thrashcore. Novi EP, .​.​.​przed burzą je skloljen od restlova materijala koji je spreman za dolazeći album i ovo je šest pesama vrlo kompetentnog thrash/ crossover rokanja, sa odličnom produkcijom i vrlo solidno napisanim pesamama. Plus, sve ovo ima KARAKTER. Beng jor hed!
https://xtheophilusxmrxtx.bandcamp.com/album/xtheophilusx-przed-burz-ep

Bathed in Sin sviraju teški, metalizirani hardkor. Momčad iz Glazgova ima EP  Whispers of the Blade sa četiri pesme solidnog gruva, ali i malo ,,progresivnijih" gitara, koketiranja sa thrashom. Dakle, nije ovo samo ulični, gangsterski hardkor, nego tu ima svakojake nadgradnje i prožimanja sa drugim stilovima i, uz dobru produkciju se to fino presluša:
https://bathedinsin.bandcamp.com/album/whispers-of-the-blade

Under Negative Mind trpaju kombinaciju death metala i hardkora koja bi trebalo da zadovolji obe populacije u publici. Na EP-ju Fury and Ashes ima i old school rokanja i modernijeg gruverskog/ beatdown gaženja, lirička tematika je pametnija od proseka a produkcija i svirka su na solidnom nivou. Moš iz treš!
https://pleazingcaserecords.bandcamp.com/album/plc005-fury-and-ashes

EP Ridden With Disease istoimenog škotskog benda je kao da su vas ubacili u mešalicu za beton sa najneraspoloženijim divljim veprom na svetu. Koja je ovo muzika?  Evo bend sam nudi uslužan opis: ,,bashing you over the head with a rotten pick 'n' mix of Death, Black, Sludge metal and Grindcore sensibilities, they present a soundscape that is as brutal and unforgiving as it is just downright nauseating." Pa vi vidite:
https://riddenwithdisease.bandcamp.com/album/ridden-with-disease-ep

Debi album bostonskih Lifeless Dark je sniman nekoliko godina ali vredelo je truda jer je ovo perfektna smeša crust punka i thrash metala, jedna uzvitlana, olujna kanonada rifova i bubnjeva, sa besnim, prodornim ženskim vokalom. Forces of Nature's Transformation, kako glasi naslov ovog izdanja je i podugačak opus, sa devet pesama u više od četrdeset minuta svirke ali bend se ozbiljno potrudio oko pesama i produkcije pa nije preterano reći da smo dobili samo krtinu. Izvrsno:
https://lifelessdark.bandcamp.com/album/forces-of-natures-transformation

Gllazgovski Fatal Collision nisu unapredili zvuk za četiri godine otkada sam ih poslednji put čuo. Novi EP, Razor Tail je više punk-thrash, i to sirov, garažni, a manje se tu čuju NWOBHM uticaji od onomad. Nemam zamerki, naslovna pesma je pošten pitstarter, onako, starinski krosover hit, a ni ostale nisu loše. Objektivno, produkcija je krš ali je MNOGO slušljivija od nekih stvari na koje se niže dole žalim:
https://fatalcollision.bandcamp.com/album/razor-tail

Australijski The Spewed su svoj EP nazvali Songs that will ruin your life ali mislim da sebi daju malo previše kredita. Mi svoje živote upropašćavamo na mnogo manje kreativne načine. No, muzika je okej, ovo je solidan, i dosta originalan grindcore koji, iako ima prostora za humor, najviše šalje poruku disocijacije, otuđenosti, nihilističkog posmatranja sveta iz pozicije u kojoj empatija nestaje. Ali ne i emocija, strast, energija. Solidno!!!!!!!!!!!!
https://thespewed.bandcamp.com/album/songs-that-will-ruin-your-life

Finci Hautajaisyö za ovu godinu samo EP, En murru en taivu, ali je taj EP odličan. Ovo su četiri pesme razaračkog death metala koji ne mrsi, da prostite, muda, nego roka, sa solidnim zvukom, furioznom svirkom i jednom ubedljivošću koja svedoči o kilometraži i iskustvu. Bend postoji desetak godina ali njegovi čalanovi rade sa dosta drugih postava i ovo je naprosto beznaporno odlično, bez komplikacija, sa puno energije:
https://hautajaisyo.bandcamp.com/album/en-murru-en-taivu

Iz finske su i Boreal Grave i njihov brutal death metal je nekako simpatičan, drag, jednostavan za razumevanje. Minialbum I Am Your Bane sa šest pesama ne pokušava da vas smrvi u prah već zapravo nudi dosta gruva i prilike za ples, a Boreal Grave dobro kapiraju da kada imate ovako brutalan i napucan zvuk, treba da pravite puno rupa u njemu da uđe vazduh. Drugim rečima, ovo je death metal sa DOSTA deathcorea u sebi ali je nekako ispao prilično dobar za mene:
https://borealgrave.bandcamp.com/album/i-am-your-bane

Francuzi Liquid Flesh su vrlo pošteno bend osnovali da bi mogli da sviraju relaksiran old school death metal. Umorni od komplikovanih kompozicija u svojim matičnim bendovima, ovo su zamislili kao ,,Unchallenging music for drunk musicians" ali novi EP, Vestiges Abrutissants svejedno puca od šarma. Jeste to jednostavno, ali rifovi su dobri, svirka srčana, zvuk pristojan i čovek ne može a da se ne ubaci u gruv svim srcem. Lepo, sa sve obradom Entombeda na kraju:
https://liquidfleshdeathmetal.bandcamp.com/album/vestiges-abrutissants

Što kažu mangupi na JuTjubu, ja sam jednostavan čovek, kad vidim da je izašao novi Wharflurch ja skinem pantalone. Spored & Gored je, pak, split EP između ekipe sa Floride i Fluids iz Arizone i oba benda nude ono zbog čega ih volimo. Wharflurch imaju dve pesme drogiranog, zombifikovanog, psihodeličnog death metala a Fluids četiri komada podrumskog goregrinda izmešanog sa malo, uh, hip-hopa. Gutaj, ne zapitkuj:
https://wharflurch.bandcamp.com/album/spored-gored
https://fluids666.bandcamp.com/album/spored-gored

Ruski Cryptic Conversion imaju drugi album, From the Oblivion i to je brutal death metal sa dosta melodije, a što nije česta kombinacija a još manje je često da se tako nešto meni dopadne. E, pa, u tom smislu, ovo mi se ne sviđa MNOGO. Preblizu je deathcoreu i po vokalima i po produkciji i po tom ,,epskom" ugođaju koji melodije prave, ali, opet, ne kažem da mi se ništa ne dopada! Ima ovde dosta imaginativnosti i, ako na stranu stavim UŽASAN miks i mastering (sve u crvenom sve vreme), pesme umeju da privuku i zadrže pažnju. Plaća se koliko sami date:
https://crypticconversion.bandcamp.com/album/from-the-oblivion

Francuzi Archenterum su bliži mojim preferencama – njihov drugi album, M​é​conium predstavlja tranziciju benda iz black-thrasha ka death metalu – ali i ovde moram da se mrštim na užasan zvuk. OK, jasno je da je ovo niskobudžetna operacija, ali bend postoji od 1997. a prvi album je snimio 2018. godine. Moralo bi to da zvuči malo dinamičnije, jebem mu. Muzički, OK, i ovde ima dosta melodične epike ali ima i old school death metal rifova, pa eto, što kažu u Engleskoj, beggars can't be choosers. Ali ovaj album bi stvarno MNOGO profitirao od pravog bubnjara ili makar samo lepšeg miksa semplova.
https://archenterum.bandcamp.com/album/m-conium

Navodno postoji i australijski bend Rottenatomy ali ovaj o kome danas pričamo je iz Slovačke i, evo, dva člana na slici nose sandale i niko sa tim nema problem – death metal je zvanično u svojoj zreloj hipi fazi. Album Deadly Vortex nije PRETERANO zreo, naprotiv, dosta je primitivan i to mu onda daje i šarma. Dobar deo ovoga je kao da slušate death metal sa početka devedesetih samo sa produkcijom treće decenije 21. veka i to NIJE najsrećnija kombinacija, ali Rottenatomy imaju iskrenu ljubav ka, jelte, VHS horror zvuku death metala i sviraju ga bez mnogo neke kritičke distance, sa minimumom kreativnosti, AL POŠTENO i znojavo:
https://rottenatomy666.bandcamp.com/album/deadly-vortex

Abhorrent Desolation su (trenutno) duo iz države Njujork sa debi albumom  Neurogenic Putrefaction osam godina nakon prvog demo snimka. Dakle, mali projekat pa je i muzika sveden, ali okretan i šarmantan death metal. Abhorrent Desolation ne komplikuju sa koncepcijama i album je kombinacija zujećih rifova, blastbitova, mošerskog gruva i divljih solaža. Sve producirano jeftino ali vrlo adekvatno. Old school i slatko a cena koliko date:
https://abhorrentdesolation.bandcamp.com/album/neurogenic-putrefaction

Kanađani Mortal Rites imaju prvi EP, Death in Heaven - Life in Hell i ovo je osvežavajuće neposredan i rokački deaththrash, prava stvar da čoveka razmrda i napuni enegijom. Pričamo o šest pesama rokačke svirke sa pesamama koje su pitke, komunikativne, sa puno finih rifova i lepim, old school death metal zvukom a bez mnogo zaplitanja u njegove kavernoznije koncepte. Ovo naprosto ide napred i krlja i to je prelepo:
https://mortalrites.bandcamp.com/album/death-in-heaven-life-in-hell
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/death-in-heaven-life-in-hell

Čikaški Misanthropy imaju treći album, šest godina posle drugog i njime nekako dovršavaju transformaciju u vrlo progresivni, vrlo tehnički death metal. Malo sam se štrecnuo kada sam i ovde čuo povremene deathcore prelive u zvuku, ali ovo su vrlo solidno napisane pesme i miks je prilično dobar. Gitare su glavna zvezda programa na The Ever​-​Crushing Weight of Stagnance, sa vatrometom harmonija i kompleksnih rifova u koji se onda uključuje ritam sekcija, praveći komplikovane ali tečne, pa i pitke aranžmane. Vrlo to zabavno zvuči i čak će i publici kojoj su death metal vokali apsolutno odbojni biti zanimljivo da ovo čuje:
https://misanthropydm.bandcamp.com/album/the-ever-crushing-weight-of-stagnance

Evo nas na kraju pa još preslušavamo heavy metal i krosžanrovska izdanja i rastajemo se. Cemetery Dogs uz Mančestera kažu da je njihov debi album, isto Cemetery Dogs, ,,vaš novi omiljeni album". I mada je to naravno smela izjava, MOGLA bi da bude tačna, jer je ovo DOBRO. Opisujući sebe između ostalog i ,,alt metal" tagom, Cemetery Dogs su negde izmeđ hard roka,pank roka, posthardkora i imaju ODLIČNE pesme sa dobrim idejama, pamtljivim temama, himničnim refrenima. Opet, produkcijski je sve fino svedeno i radi se dubinski sa zvukom koji postoji ,,u sobi" radije nego da se budže efekti u postprodukciji i sve je nekako zrelo i pametno:
https://cemeterydogs69.bandcamp.com/album/cemetery-dogs

Tuniski rodno mješoviti Znous ima iza sebe već četiri albuma A VI NEMATE POJMA. Novi EP, Aleph​𐤀​Beth​𐤁​Gimel𐤂 je pravi momenat da se ovo ispravi i da sa odobravanjem klimnete glavom kada čujete ovu kombinaciju atmosferičnog metalkora i severnoafričkih folklornih uticaja. Sjajno to zvuči, sa promišljenim aranžmanima i produkcijom a bend je VRLO socijalno osvešćen i vredan praćenja sa svih strana:
https://znous.bandcamp.com/album/aleph-beth-gimel

Nemci BVR sviraju, ne znam, evo.. post metal? Demo 24 im ima tri pesme, plaća se koliko hoćete i dosta je HEAVY sa svojim death vokalima i teškim rifovima. Ima šmeka!
https://bvrmetal.bandcamp.com/album/demo-24

Belgijanci  Magic Kingdom svojim šestim albumom, Blaze of Rage obezbeđuju potrebnu količinu simfonijskog power metala za ovu nedelju. Ovo je ambiciozno, sa pesmama od po devet minuta, ali je dobro, propisno metalski i ima ugodnu, cheesy fantazijsku epiku.
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lx8EdcoYehuQgM_qR7Tr8A8ycoBGQF_Vw

Finac JJ Pinestone ima debi album, Break the Chain i ovo je jedan vrlo kvalitetan tribjut glam metal sceni sa losanđeleskog Sanset stripa iz osamdesetih. Ozbiljno, da mi kažete da je muzika sa ove ploče snimljena i izbačena u prodavnice 1986. godine ne bih imao problem da vam poverujem a vokali su toliko tr00 da čovek izneveruje. Vrlo solidno ako volite ceo taj kok rok, her metal stil:
https://www.youtube.com/watch?v=6uuWmTGm3M8&list=OLAK5uy_n_RuOp7jmVzDz5gi-d8Lks5iV0LwcArvs

Italijanski basista i kompozitor Alberto Rigoni ima album Nemesis Call i ovo je sedamnaest pesama OZBILJNE shred/ proggy zabave. Nisam veliki, jelte, ljubitelj shred muzike, ali Rigoni piše simpatične pesme a relativno svedena produkcija pomaže da sve zvuči neposredno i bude pitko. Tu je i milion uglednih gostiju (članovi Rage, Gamma Ray itd.) a onda i klinaca od po 14 i deset godina i, mislim, slatko je, kao da slušate neke stare demo snimke Ynwgieja Malmsteena.
https://albertorigoni.bandcamp.com/album/nemesis-call

Blood Cult izIlinoja sviraju već tridesetak godina i kroz decenije su od blek metala došli do blago ,,blackened" heavy rocka. Novi album, We're Gonna Take Your Soul izašao je za Witches Brew i ima krš produkciju, ali je muzički to sasvim propisan, garažni, kafanski heavy metal bez mnogo komplikovanja ali sa dušom. Rifovi, mošerski ritam, himnični vokali, sve što treba:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/were-gonna-take-your-soul

Arysithian Blade je novi grčki heavy metal projekat trojice muzičara sa dosta iskustva u bendovima poput Protean Shield ili Afterimage i debi album, Iriath je slatka kombinacija metal svirke i meolodičnih, folklornih tema. Ima tu DOSTA cheesy sadržaja i produkcija je za MRVICU previše kućna za moj ukus (prevashodno programirani bubanj), ali album je vrlo šarmantan, i ima karakter a to se uvek ceni:
https://arysithianblade.bandcamp.com/album/iriath

Veoma me je impresionirao prošlogodišnji debi album losanđeleskih Wings Of Steel pa im sad moram pohvaliti i živi album, Live in France. Mislim, naravno da se ovakvi bendovi dokazuju ili propadaju uživo (osim Motley Crue koji su uživo bili katastrofa u prevelikom broju slučajeva da bi to iko izdržao a opet su tu) i Leo i ekipa apsolutno polažu ovaj ispit. Svirka je opaka, pevanje izvrsno  a materijal, iako uglavnom sa debi albuma, ima prostora i za debi EP iz 2022. godine i tim se i završava koncert a i ovaj album. SJAJNO:
https://officialwingsofsteel.bandcamp.com/album/wings-of-steel

Album nedelje je koncertni a premijum doom ponudu obezbeđuju šampioni narkomansko-satanističkog rokenrol maratona, Electric Wizard, sa novim živim albumom, Black Magic Rituals And Perversions Vol. 1. Čim vidite omot znaćete i kako ploča zvuči ali ja sam se i malo iznenadio koliko je ovo zapravo čist snimak i solidna produkcija. Jus Oborn i njegova aktuelna ekipa je ovo snimila krajem 2020. godine, dakle usred pandemijske žestine i očajanje i strast u ovom izvođenju se ne mogu poricati. A, mislim, album počinje sa Dopethrone i ko tu ne opsuje od sreće, taj ne voli doom metal. Prema kraju albuma su pesme sve duže i duže pa se sve završava monumentalnom verzijom Funeralopolisa i, evo, uživajte:
https://www.youtube.com/watch?v=5mEeG1Xy0tc&list=OLAK5uy_nKKrIJ41ApCtJj0zgBs_-W1iw2M0wj5rw

[Meho Krljic]

Nije da ove nedelje nije bilo MNOGO nove muzike, ali dobar deo toga su bili novi muzičari sa kućnim projektima i aspiracijama da jednog dana budu uspešni i uticajni. Nekakvih ,,velikih" izdanja u ovom delu godine tipično nema previše, ali da se ne lažemo, samo to da su Dying Victims i Osmose Productions za ovu nedelju sačuvali neke od najjačih aduta je razlog za slavlje. Oko nas se sve raspada, jelte, na političkom i na ljudskom planu, ljudi se tuku po ulicama, bodu noževima po školama i generalno idu u kuras, ali bar da za to imamo dobar saundtrak.

Odmah blek metal, dakle. Kreativno nemirni čileanski maestro depresivnog metala, Sergio González Catalán (My Dearest Wound, Rise to the Sky) izbacio je i treći album svog blek metal projekta, Winds of Tragedy i ovo je, da tako kažem, depresivni suicidalni blek metal da postidi sav drugi depresivni suicidalni blek metal. Death Wash Over Me je, kao i većina Catalánove muzike opsednut gubitkom i smrću, i otvara široke hladne unutarnje prostore za kontemplaciju i refleksiju koje vode ka samo jednom mogućem zaključku. No, iako čitavi žanrovi u kojima on operiše – DSBM i funeral doom – rade samo i isključivo to, Catalán je nekako za prsa ispred ostatka čopora sa pesmama koje imaju razoružavajuću jednostavnost i ubedljivost iskaza. Death Wash Over Me kombinuje energični, brzi blek metal juriš sa melanholičnim melodijama, ima ovde i pijanističkih tema, ali opšti utisak je onaj o neumoljivosti koja vas prisitska odozgo dok vas ne smrvi i dok to mrvljenje ne prepoznate kao svoju sudbinu pa mu se možda i obradujete. Majestično:
https://windsoftragedy.bandcamp.com/album/death-wash-over-me 

Minuala su zanimljiv ruski bend koji je u početku bio više blackened crust, sada je više post-black metal, ali je u suštini originalan i svež u korišćenju black metal predložaka. EP М​о​р​о​к и Т​л​е​н (posle dva albuma i dva EP-ja samo ove godine) ima dve maštovite i kvalitetno odrađene pesme sa dosta melodije i emotivnosti, atmosfere itd. ali je i prilično heavy. Ženski vokal i klavir dominiraju, alii LEPO dominiraju, a cena je koliko date:
https://minuala.bandcamp.com/album/--6 

Valjda ovaj period u godini prirodno zaziva depresivne blek metal bendove da pruže svoj maksimum. Njemački duo Winds of Winter je, mislim, bolji od većine, kombinujući klasičan blek metal iz devedesetih, malo death i thrash uticaja sa tim modernim melodičnim blek metal zvukom. EP  Dark Chamaleon Dimers zapravo se tek u prolazu očeše o depresivni blek metal i ovo je znatno šire u konceptualnom smislu i pleni raznovrsnim i odlično napisanim pesamama. Damnations Night je, recimo, HITČINA. Odlčna svirka, solidna produkcija, VELIKI bend u nastajanju:
https://windsofwinter.bandcamp.com/album/dark-chamaleon-dimers

Zdrada Iskariota sebe opisuju kao ,,Oldschool black from dusty Kraków" i to se i dobija na albumu  Upad​ł​y tryumfator. Dobro, Poljaci će poljovati, pa ovde ima i melodičnijeg programa, ali dominira sirovi, testeraški blek metal staroškolske i staroverske, jelte, orijentacije. Mislim, čim vidite naslovnu stranu na kojoj sevaju pentagrami, jatagani, baklje itd, znaćete da je na programu nešto lepo. Dobri su Zdrada Iskariota i treba ih slušati:
https://zdradaiskariota.bandcamp.com/album/upad-y-tryumfator-2

Kad smo već kod stare škole, Kolumbijci Desalmatvs imaju novi EP, MorteM i to su četiri pesme sirovine i deračine. Ovo je blek metal koji se zagledao u sebe i tamo našao ceo univerzum tmine pa sada o njemu peva promuklim, odranim grlom, pun entuzijazma. Sasvim solidna svirka, krš produkcija (al tako treba) i mnogo znoja:
https://advocosacrilegusprods.bandcamp.com/album/desalmatvs-mortem

Kanađani Ubilaz  sa Fade zatvaraju godinu u kojoj su već imali jedan demo i dva EP-ja. Fade je i sam EP, sa četiri pesme mračnog, vrlo krljačkog blek metala koji je, mislim, pod uticajem ranog Mayhema, ali je primitivan, muljav, jeftin. Ali to je sasvim simpatično pa izvolite:
https://ubilaz.bandcamp.com/album/fade

Dead Deceased su američko-švedski projekat nastao kao kolaboracija članova nekih već aktivnih bendova. Debi album, The Black Flame je black metal sa dosta thrash metal elemenata i mada je produkcija neobična, pesme NISU LOŠE. Ima ovde i melodičnog i okultnog i psihodeličnog ali ima i propisnih rifova i žestine. Vredi da se posluša, a ima i vinil kome se baš dopadne:
https://deaddeceased.bandcamp.com/album/the-black-flame

Mammon XV iz San Dijega imaju zanimljiv debi album koji je em konceptualan, dakle priča jedan narativ, em ima zanimljiv koncept, naime do pola je black-death krljačina a od pola melanholičniji, šugejzerskiji post-black metal. Nije to sad nužno po mom ukusu, ali Emprise je sigurno napisan i snimljen materijal i vredi da se proveri od strane poširokog segmenta publike. Ako volite da je i mišićavo ali i emotivno, evo ga:
https://youtu.be/iZx2ZuwIg7o

Italijani Ardeat imaju debi album, Apotheosis i to je sladak, ne previše napumpan black death metal. Naime, ovde je melodija dosta važna, rifovi su evokativni i kinematični a zvuk je nekako bliži old school thrash metalu nego modernim black death kompresijama. Dugačka ploča, da se razumemo, ali u pitanju je konceptualni album sa mnogo referenci na klasičnu antičku tragediju tako da, ne može to da bude skromno:
https://ardeatmetal.bandcamp.com/album/apotheosis 

Osmose Productions su ove nedelje izdali dve notabilne ploče, ali jednu od njih nisu stavili na Bandcamp (a jesu na Jutjub) iz samo njima jasnih razloga. Ta ploča, koja, dobro, izlazi tek naredne nedelje, je novi, treći album, francuskih Genocide Kommando, nazvan Third World War. Ako znate Genocide Kommando, ovde nema iznenađenja, bije se iz svih oružja i mada bend ume da napiše pesme koje imaju, jelte, dinamiku, varijaciju itd, naslov albuma je vrlo adekvatan. Brutalnost, nemilosrdno prebijanje, mizantropija odvrnuta na ŠESNAEST, ko voli, UŽIVAĆE, ostali – u skloništa:
https://youtu.be/ch3YVW60w68

Idemo dalje na stoner rock, doom metal, hard rock, psihodeliju i sludge metal. I evo nam ga novi Some Pills For Ayala i maestro Néstor Ayala Cortés naglašava ,,By the way, the whole album was made by a human being, there is no fucking AI in this work." Naš čovek. (Mada omot emituje jake AI vajbove ako smem da primetim.) Enivej, treći album ovog čileanskog jednočlanog heavy psych projekta zove se .​.​.​and we leave the planet? i kao i prethodni materijal, ovo je relaksirani, veoma dobro napisani i autoritativno izvedeni gruverski psihodelični rok za ljude koji maštaju o odlasku sa planete. Jeftina, efektna produkcija, odlične pesme, pozitivna, optimistična atmosfera, dakle, sve što vam treba za dobar provod:
https://somepillsforayala.bandcamp.com/album/and-we-leave-the-planet

Church of Cthulhu i Doomnezeu su dva rumunjska doom metal benda sa različitim viđenjima ove muzike i imaginarijuma vezanog za nju. Otud i Atot​ț​iitorul, split album gde svaki od proijekata zauzima po jednu stranu po jednom svojom pesmom od, ugrubo, po dvadeset minuta. Tema ovog split izdanja je ,,nebesa i pakao" i možete biti prilično sigurni da Church of Cthulhu brane boje pakla, sa svojim sporim, kinematičnim doom metalom koji odlazi i u jako solidne apstraktnije formate ali se uvek vraća u taj teški, spori, mračni marš. Doomnezeu, inače pravoslavan po veroispovesti, i sam ima dosta momenata tokom kojih slušate sasvim neidiomatski zvuk, i njegova je strana i zvučno sirovija, ali i optimističnija, kao da upućuje na mogućnost hepi enda. Slatko.
https://churchofcthulhu.bandcamp.com/album/atot-iitorul
https://doomnezeu.bandcamp.com/album/atot-iitorul-2

Gudger III je drugi a ne treći album za Gudger iz Ohaja, ali je svakako vrlo solidan. Pričamo o melodičnom, ,,televizičnom" hard rok/ stoner rok izrazu koji, zbog vokala odmah asocira na Soundgarden ali i inače ima primetan element tog '90s  i early '00s zvuka. Muzika je čvrsti, nisko naštimovani, energični rokenrol a zvuk bogat i pun pa se ovo sluša sa apetitom:
https://gudger.bandcamp.com/album/gudger-iii

Kod švedskih Homegrown prvo pažnju privlači dosta neobična produkcija i miks, ali sve u vezi sa albumom Himalayaz je neobično. Ovo je psihodelični rok u njegovoj najslobodnijoj formi, postavljen između rok muzike, folklornih, obrednih tema i filmske muzike. Sve zvuči neobično, čudno, izmešteno, ali je na kraju dana DOBRO pa preporučujem proveru:
https://homegrown-gbg.bandcamp.com/album/himalayaz

Desert Suns iz San Dijega imaju treći album, Edge of the Sky i mada ovo ima samo šest pesama i jedva prelazi pola sata trajanja, kvalitet je vrlo pristojan. Pričamo o stoner/ desert rock muzici koja se trudi oko pesama, harmonija, rifova i ritmova, sa vrlo lepom hardrokerskom osnovom a onda kvalitetnim nadgradnjama u pogledu aranžiranja. Dakle, gruvi, psihodelično i dovoljno heavy da ja budem VEOMA zadovoljan. Cena od koliko date je posebno lep gest:
https://desertsuns.bandcamp.com/album/edge-of-the-sky

Italijani Epitaph postoje od kraja osamdesetih pa im i doom metal koji sviraju zvuči dosta old school i patinirano. No, ne i zastarelo. Treći album (deset godina posle prvog), Path To Oblivion, je kao nekakav simpatičan blend Pentagrama, The Obsessed, Candlemass, jedna zdrava, teškorokerska ploča koja fino barata harmonijama što su ih u devedesetima uzeli Cathedral i My Dying Bride i napravili od doom metala big, jelte, biznis. Vrlo solidan zvuk, vrlo solidan pevač, vrlo prijatan album vrlo klasičnog doom metala:
https://www.youtube.com/watch?v=PHZkjsu8HNs&list=OLAK5uy_nuscsev-4QM8uesZjIJXIvU8Tx0yUC-5o

Nijemci Hidas su prošle godine imali debi album, a sada imaju živi album, Live at El Ritual 2024 i njihov spori, hipnotični stoner rock zvuči ODLIČNO u koncertnom izvođenju. Vrlo je to elegantno, čak otmeno u svom sporom razvijanju tema i teškoj a opet dovoljno prozračnoj produkciji, sa pesmama koje su psihodelične i relaksirane uprkos grubim teksturama. Vrlo lepo:
https://hidasdoom.bandcamp.com/album/live-at-el-ritual-2024

Francuzi Brüle svoj živi album, Live At El Mediator, otvaraju pesmom koja se zove Crushed i time vam objašnjavaju kako ćete se osećati na kraju slušanja. Brüle su stoner/ doom sastav sa sporim, mučnim pesmama i teškim zvukom, a koji je letos objavio debi studijski album. Ovaj živi ponavlja uglavnom slične pesme ali u nešto slobodnijoj formi i mada mi se zvuk na studijskom albumu više dopadao, nije ni ovo rđavo da se čuje. Pogotovo što je cena koliko date:
https://thebandbrule.bandcamp.com/album/live-at-el-mediator

Iz Francuske su i Dead Acid People a njihov album, Feed Me je zapravo disciplinovaniji u zvuku i svirci nego što bi se očekivalo na ime omota. Ovo je vrlo težak, rifaški stoner rok, koji ipak ima prostora za melodije i malo dinamike. Ne u samoj produkciji, ona je uniformno bučna, ali bend piše zanimljive pesme, ima dobre vokale, ima štofa i karaktera.
https://deadacidpeople.bandcamp.com/album/feed-me

Evo još jedan živi album. Telavivski Love Your Witch su odličan stoner rok bend o kome sam već pisao a Witches Burn Alive ima devet pesama snimljenih na raznim mestima i sa raznim postavama i sve je sirovo, vruće, znojavo i prijemčivo. Poslednja pesma je studijska i ovo je praktično stoner thrash, ali ostalo je sve takođe jako žestoko i ima česta upadanja u ekstremni metal:
https://loveyourwitch.bandcamp.com/album/witches-burn-alive

Ajmo dalje, na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Transgressive najavljuju novi album za narednu godinu a ta najava ima formu EP-ja Bury Me in Rainbow Flags gde su dve pesme sa prošlogodišnjeg albuma urađene sa novom pevačicom. Vrlo je to i dalje solidan thrash metal sa političkom, jelte, agendom, i dalje bez krštenog bubnjara ali sa solidnom produkcijom uprkos tome i sa vrlo pristojnom izvedbom. Ako podržavate transrodne osobe u političkoj borbi za ravnopravnost ovo je apsolutno obavezno, ali čak i ako vam to nije mnogo bitno, pričamo o vrlo solidnoj muzici za svakog trešera koji drži do sebe:
https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/bury-me-in-rainbow-flags

Italijani  UnscArreD su nestandardno melodični za svoj odabrani stil, a to je thrash metal. Njihov prvi album za, evo trideset godina rada, Pathos, na pesmi koja ga otvara ima klavir u vrlo prominentnoj ulozi između režućih gitara i rešetajućih bubnjeva (mada se na vrlo detaljnom spisku instrumenata nigde ne navodi), plus tu su harmonični, multitrekovani vokali. Ostatak albuma nije TOLIKO melodičan ali UnscArreD ovim otvaranjem sugerišu da nećemo slušati običan thrash metal i svojski se trude da pesme, i pored trešerskih rifčina i energične svirke, budu osobene, originalne, svoje. Ako volite progresivni, tehnički ali zabavni thrash metal, ovo je ODLIČAN album odlične muzike i sasvim solidne produkcije. Izuzetno:
https://unscarthrash.bandcamp.com/album/pathos-2

Svoj drugi album, za Dying Victims Productions imaju Poljaci Pandemic i ovo je, naravno, vrlo lepo. Em je u pitanju izdavač koji se ne igra sa reputacijom i nalazi samo bisere andergraunda, em je veoma osvežavajuće slušati poljski thrash metal za promenu i mali odmor od onolikog blek metala. Phantoms, kako se album zove, je prijatno old school, melodičan a opet oštar i ofanzivan i jedina moja zamerka ide na produkciju koja nije PROBLEMATIČNA ali će nekome biti suviše upeglana i nedovoljno tr00. No, to su nijanse, ovo je veoma lep album koji svakom želim da ga čuje i poseduje:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/pandemic-phantoms

Norvežani Bazooka Troopaz imaju svoj drugi album, Scandinavian Head Splitter i mada je asocijacija na Anti-Cimex jasna, ovo nije D-beat hardkorčina nego crossover thrash brzog tempa i nestašne dispozicije. Ako na stranu stavim dosta upitnu produkciju, ploča je zabavna kolekcija pesama koje voze u brzoj traci i prže jakim rifovima, pa je zabava zagarantovana:
https://bazookatroopaz.bandcamp.com/album/scandinavian-head-splitter

Nizozemci Ancestral Sin imaju novi EP, Next of Sin. Slatka igra reči ali i impresivan nastup za bend koji je započeo sa radom još 1990. godine, pravio veliku pauzu i vratio se još jači i bješnji. Ovo su četiri pesme vrlo besnog, vrlo energičnog spoja hardkora i metala, sa finim crossover prelivima, dobrom produkcijom, odličnim pevanjem. Aranžmani su ekonomični i ove pesme traju relativno kratko a puno toga urade, rifčine su odlične (slušajte Hardcore Woke Cop) i ovo je EP kakav svako samom sebi može da poželi za novu godinu:
https://ancestralsin.bandcamp.com/album/next-of-sin

Novi EP švedskih D-beat zatočnika 偏執症者 (Paranoid) zove se Nightmare i, ako ste slušali ijedno njihovo izdanje ranije, znate kako zvuči. A i ako niste. Ovo je kvalitetan crustcore bez ambicije da se odmakne predaleko od onog što se u D-beatu radilo osamdesetih i devedesetiih, sa jednim dobrim standardom produkcije. Tri pesme, krljačina, sve kako treba:
https://pndftw.bandcamp.com/album/nightmare

Cycle of Abuse uz Filadelfije treba da stoje u enciklopediji kao ilustracija za termin thugcore. EP Hatetd and Faded se nalazi na tromeđi klasičnog metaliziranog hardkora, beatdowna pa i deathcorea i, ako možete da svarite sav taj testosteron, vrlo je to dobro. Zvuk težak, rifovi dobri, gruv neodoljiv, pevač zvijer, sve kako treba:
https://cycleofabuse.bandcamp.com/album/hated-and-faded

Cleanthrough su, naravno, MUČAN beatdown hardcore iz Ročestera u Njujorku pa ako volite da vas udaraju metaforičkom batinom po glavi, Promo 2024 ima pet pesama baš teškog, siledžijskog hardkora. Ima tu neki dobar rif i produkcija je solidna a i pesme nisu predugačke pa to kompenzuje relativnu monotonost materijala. Okej je:
https://cleanthrough585.bandcamp.com/album/promo-2024

Isti stil baštine i Load Tha Nine iz Kalifornije ali imaju još teži zvuk, niži štim, pesme koje su ,,reperskije" a i nose naslove tipa ,,Shut Up Pussy" i ,,Bag of Hammerz". A, da, i EP se zove Day Onez. Ako volite, ono, toksičnu muškost odvrnutu na 12, ovo je zapravo vrlo solidno:
https://loadthaninehc.bandcamp.com/album/day-onez

I Untold Fury iz Hanovera imaju jako težak zvuk ali njihov hardkor je bliži hardkorpank prototipu i imaju ženu iza mikrofona. Album Collapse of Conformity je minimalno melodičan, i time se nekako spasava jer je zvuk tako strašno ispresovan da gotovo ne mogu da ga slušam a da ne trepćem. Nije, dakle, loše a pevačica je vrlo solidna:
https://untoldfury.bandcamp.com/album/collapse-of-conformity

Nijemci Menschenrest nude znojav, brz hardkorpank na demo snimku nazvanom samo Demo. Ovo je premelodično da bi bilo puki crustcore, a prebrzo i prejednostavno da bi bilo išta drugo, što znači da se nalazi na IDEALNOM mestu da zazvuči originalno i sveže. Tri kratke, ekonomične pesme, cena od koliko date i MNOGO energije su sve dobri razlozi da se ovo posluša:
https://menschenrest.bandcamp.com/album/demo

Indonežani Jingar svoj EP  No One Defends započinju tradicionalnom narodnom temom a nastavljaju direkt u teški, metalizirani crossover thrash. Lepo im to ide sa četiri pesme krljanja i mošerskog gruva koje ćete voleti ako ste ikad voleli, na primer, Cro-Mags. Lepo:
https://jingar.bandcamp.com/album/no-one-defends

Švedski Övervåld tresu tešku, zajebanu kombinaciju death metala i crustcorea a EP Skr​ä​ckv​ä​lde ima dve pesme koje ste već čuli ako ste kupili CD verziju njihovog debi albuma ranije ove godine. Ali, mislim, da se ne lažemo, NISTE, pa evo. Plaća se po izboru  A DOBRO JE:
https://overvald.bandcamp.com/album/skr-ckv-lde

Iz Grand Rapidsa u Mičigenu su Stretched Thin sa EP-jem EP24 i singlom Chains. Ovo je vrlo lepo snimljeni i majstorski odsvirani blend grajndkora i pauervajolensa, sa punim, živim zvukom i dosta negativne emocije. Plus gruv. Baš kako treba.
https://stretchedthinhc.bandcamp.com/album/ep24
https://stretchedthinhc.bandcamp.com/track/chains

Horse Butcher su sajd projekat black death benda Hissing iz Sijetla, u kome sviraju dve trećine postave Hissing a sa orijentacijom da se svira grindcore po uzoru na Carcass, Impetigo, Disgorge... Dobro, dosta je to ,,metalno" na kraju i debi album, Horse Butcher ima pesme od preko četiri i preko pet minuta, ali ima i krateže, a ceo je prljav, smrdljiv, podzemni grind-metal i to je, naravno, preslatko:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/horse-butcher

Finci dominiraju Decembrom kad je u pitanju old school death metal.  Cadaverine je, pretpostaviću nov projekat sa debi EP-jem Disdain i ovo u četiri pesme izuzetno prijatnog, pitkog old school death metala sa distinktno skandinavskim mirisom. Dakle, nisko naštimovano, teško, a pitko i spontano, poput nekog dobro vaspitanog zombija. Vrlo lepo:
https://cadaverine.bandcamp.com/album/disdain

I Deathrot su iz Finske a čekali su, evo do pred kraj godine da nas podsete da postoje. Ovaj bend, sa više izdanja u svom katalogu, za Decembar ima samo demo snimak, Promo 2024, ali ovo makar kida. Mislim, ako volite old school death metal koji krlja, ne filozofira, i sa tri kratke pesme obezbeđuje dobro predpraznično raspoloženje. Ovo je najava za treći album Deathrot koji će uraditi Atte Pylväs  sam jer je i ovde sve uradio sam, i po svemu sudeći, ima da pokida:
https://deathrotofficial.bandcamp.com/album/promo-2024

Infinite Misery iz Konektikata su ime uzeli po pesmi Cannibal Coprse, omot izdanja im podseća na Cannibal Corpse, čak i FONT koji koriste imitira Cannibal Corpse, pa onda i zvuče kao Cannibal Corpse na EP-ju Lacerated Viscera. Dakle, ne mnogo originalno, ali ovo je vrlo korektan snimak, pogotovo jer je u pitanju dvočlani studijsku projekat gde jedan čovek piše i svira sve a drugi peva. Rifovi pristojni, aranžmani pristojni, produkcija pristojna, izvedba ubedljiva, pa kogod voli ovakav death metal, ima razloga za radost:
https://infinitemiserydm.bandcamp.com/album/lacerated-viscera

I u nekom istom dahu, evo ih i Italijani Becerus sa svojim drugim albumom. Ne pričamo o kopiji Cannibal Coprse, ali Becerus su izrazito ,,'90s" u svojoj svirci i zvuku, sa old school prljavštinom i jednim vrlo ,,prirodnim" pristupom izvedbi pesama koji jeste osvežavajući u ovoj eri strahovitih kompresija i digitalnog doterivanja snimaka. Pritom, pesme na Troglodyte su zapravo dosta solidni komadi pećinskog, zabavnog death metala koji se ne trudi da vam ogadi život nego nudi pristojnu mošpit zabavu. Kratko, slatko i, kad se sve uzme u obzir, ljupko:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/troglodyte
https://becerus.bandcamp.com/album/troglodyte

Australijanci Idolatry imaju solidan Ep solidnog deaththrash zvuka pod naslovom Terminal Devastation. Tri pesme solidnog tempa, hrskava produkcija, jedan fin stav, sve je kako treba. Idolatry ne komplikuju, imaju trešerski napaljive rifove i refrene, kvalitetne moš-delove i sve je to moshpit-ready od prvog do poslednjeg tona:
https://idolatry.bandcamp.com/album/terminal-devastation

Slovenci Mors Atra imaju u principu previše deathcorea u svom death metalu da bih ja to kao na keca zavoleo, ali, opet, album Eternal Rest je odličan. Ovo je fin blend tehničkog, brutalnog death metala i deathcorea u kome ta deathcore komponenta lepo služi da malo ,,ohladi" tech-death napaljenost pa su pesme manje demonstracije navežbanosti a više, eto, PESME. Dobro napisano, sjajno odsvirano, ovo veoma jako hvata moju pažnju i vozi me u najbržoj traci. Produkcijom nisam najsrećniji ali dobro, ne ometa užitak. Dobri su Mors Arta, baš dobri:
https://morsatra.bandcamp.com/album/eternal-rest

Gnawing Void su iz Sinsinatija, a The Spiraling Decline im je debi album i ovo je vrlo pristojan death metal malo oprljen black metal plamenom, da zamiriše bolje. Pričamo o agresivnoj, brzoj muzici koja umešno pravi prostor za interesantne harmonske diverzije i mada je produkcija svakako relativno partizanska, muzika ima osoben identitet i dosta karaktera. Pevač Aaron David ima već dosta iskustva sa raznim death metal postavama a deluje kao da je sa ovom našao nešto novo i da je, zajedno sa ostatkom benda izrazito inspirisan da pruži memorabilnu partiju. Vredi poslušatii!
https://gnawingvoid.bandcamp.com/album/the-spiraling-decline

Blind Legions je split album indonežanskih Misanthropic Imperium i francuskih Risperidonia. Indonežani su SJAJNI, i njihov death metal uopšte ne liči na ono što najčešće čujemo iz Indonezije (mada je većina bendova o kojima pišem sa Zapadne Jave a ovi su sa Istočne), dakle ovo je više old school i po zvuku i po produkciji, ali i dalje odsvirano pod konac i sa MNOGO strašne, negativne energije. Risperidonia je, pak, trebalo da bude zajebantski grindcore bend ali je onda spontano morfovao u ,,ozbiljan death metal", sa malo blek metal elemenata, a koji se bavi i socijalnim temama. I bojim se da je ovo, prvo izdanje za projekat posle demo snimka iz Juna, prilično jebeno ODLIČNO. Ovo je bombarderski death metal koji ide brzo, ima komplikovane ali zapaljive, pamtljive rifove i ne smara sa nekakvim ,,atmosferama" i mačo kurčenjima. Mnogo je dobro celo ovo izdanje, pa izvolite:
https://badmoonrising.bandcamp.com/album/blind-legions


Evo nas na kraju da se poslušaju krosžanrovska izdanja i heavy metal. Frontierer su ono što ja najčešće opisujem kao DRC-the band. Naime škotsko-američki, recimo matchore projekat ima toliko prejako komprimovan zvuk da je skoro nebitno što sve vreme vrište i kolju te instrumente kao da je 29. Novembar a oni su na imanju u okolini Negotina, pijani ko dupeta i više ne vide šta stavljaju pod nož. Mislim, EP The Skull Burned Wearing Hell Like A Life Vest As The Night Wept je BRUTALAN ali i da nije, jedva bi mogao da se sluša koliko je glasno masterovan. Eh, generalno, ovo mi se sviđa:
https://frontierer.bandcamp.com/album/the-skull-burned-wearing-hell-like-a-life-vest-as-the-night-wept

Britanci Kaine imaju novi EP, Crisis Averted, koji donosi pet pesama sa albuma iz 2018. godine, A Crisis of Faith u novim verzijama. Enivej, prtistojno je, ovo je heavy metal koji se ne trudi da rekonstruiše formate iz osamdesetih a opet nije ni ,,moderan" ni u kom negativnom smislu, dakle, ovde nema napucane, preglasne produkcije, nema metalkoraškog teatra. Ono čega ima je pet pesama solidnog, energičnog metala, ni manje ni više. Lepo:
https://kaine.bandcamp.com/album/crisis-averted

Chariots Overdrive su Kinezi ali su se preselili u Ameriku. U pitanju je mlad bend, koji tek počinje, ali eto, valjda je bolje početi iz Atlante nego iz Kine. Drugi demo benda, A Taikonautic Alchemist ima dve pesme himničnog NWOBHM stila. Ovo je demo pa se da progutati i ta hrskava a jeftinija produkcija (šarmantna je) a i pomalo usiljeno pevanje. Sve na gomili je jako simpatično i bend vredi pratiti. Mislim ako volite old skul hevi metal:
https://chariotsoverdrive.bandcamp.com/album/a-taikonautic-alchemist

Dying Victims Productions ove nedelje i vrlo zanimljiv drugi album njemačkih Hexenbrett. Naslovljena Dritte Beschw​ö​rung: Dem Teufel eine Tochter, ovo je kolekcija heavy metal pesama sa jakom okultnom dimenzijom. Hevi metal rifovi, blek metal vokali, kičasta, teatralna atmosfera, miks koji treba da pomiri rokenrol i pozorište, ovo je baš onakvo krosžanrovsko izdanje kakvo nam je potrebno da nam otvori um za godinu koja nastupa, da tražimo u njoj više originalne muzike koja se ne plaši da eksperimentiše. U slučaju Hexenbrett eksperiment je veoma uspeo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/hexenbrett-dritte-beschw-rung-dem-teufel-eine-tochter

Ali Dying victims imaju JOŠ jedan album ove nedelje i to je debi EP za – ponovo njemački – Deadly Magic. I odličan je. Deady Magic sviraju progresivni heavy metal (sa thrash dodacima) ali u, jelte, STAROM značenju te reči, dakle, ovo nema veze sa modernim djentaškim i mastodontskim proggy tendencijama, i pričamo o nečemu što ćete voleti ako ste osamdesetih voleli Fates Warning, Crimson Glory, pa i, kako izdavač primećuje, Iron Maiden iz perioda Powerslave. Mislim, evo, priključite me na TU infuziju. ...As Nightmares Gorged The Earth ima četiri pesme ali MNOGO svirke, produciran je vrlo lepo i, moram da kažem da su Dying Victims ove godine imali NEVEROVATAN niz izdanja i da se ponadam da će se tako nastaviti i naredne godine. Izvrsno:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/as-nightmares-gorged-the-earth

Sue's Idol iz Las Vegasa ima treći album, Kill the Beast, osam godina nakon drugog i, ovo je i dalje heavy metal sa apsiracijama da ponudi glamurozniju, neonskiju viziju ove muzike, sa dosta teatra ali i dosta melodije. Bubnjar Shane Wacaster, a koji radi i vokale, i šef je benda, nije neki VRHUNSKI pevač i album pati od malo suviše '80s produkcije, ali sve je to vrlo simpatično i pesme su vrlo solidne pa od mene dobija preporuke:
https://suesidol.bandcamp.com/album/kill-the-beast

Ruski Constrictor je generalno thrash metal bend, ali sa novim EP-jem, Second Coming su mnogo više unutar klasičnog heavy metal formata. Naslovna pesma je, na kraju krajeva obrada Alicea Cooopera a ostale dve autorske su raspevani, na momente mejdnovski melodični heavy metal koji prija i uhu i duhu. Lepo sve na gomili:
https://constrictorserpent.bandcamp.com/album/second-coming

Za album nedelje dopustićete da budemo malo lokalpatrioti. Drugi album pančevačkog projekta Cmpt je pred nama i ako slušate samo jedan atmosferični blek metal album ove nedelje, neka to bude ovaj. Jer, mislim, nije što su naši, nego što je  MNOGO dobro. Vladimir Uzelac je za sebe izgradio izuzetnu reputaciju na evropskoj sceni sa projektima poput Terrörhammer i All My Sins (i sviranjem u Kawir i The Stone) i nije ni malo iznenađujuće da Cmpt izdaje za ugledni Osmose Productions. Na utrini je kvalitetno napisana ploča pesama koje i pored svoje konfrontativne lo-fi fasade imaju dubinu, a atmosferičnost u njima zaista sugeriše jednu transcendentnu dimenziju pronalaženja nečeg onostranog u nama i svetu oko, jelte, nas. Trio ovde zvuči izuzetno dobro usvirano a pesme su, pa, memorabilne. Oppidum Panuka je najbliže HITU što atmoblek može da priđe ali ceo album je veoma dobar i od mene dobija, očekivano, jake preporuke. Kada sam pre dobrih šesnaest godina tadašnjem Uzijevom projektu, Dead Shell of Universe, dao jako pozitivan prikaz na Popboksu popio sam dosta negativnih kritika da sam pogubio konce, da nisam u toku, da hajpujem album samo zato što se, jelte, lično poznajemo itd. No, mislim da je Uzelac tokom deceniju i po daljeg marljivog rada potvrdio svaki superlativ koji sam o njemu tada umeo da kažem i nametnuo se kao trenutno bez diskusije najvažniji autor u domaćem blek metalu. Pa evo izvolite:
https://semeponoci.bandcamp.com/album/na-utrini
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/na-utrini

[Meho Krljic]

Stiže kraj godine pa je onda i broj notabilnih izdanja smanjen. Ipak, nemamo lošu ponudu ove nedelje. Tradicionalno, blek metalci su predvodli ovaj napor da se godina zatvori dostojanstveno, sa mnogim od njih izbacujući albume koji bi profitirali od malo više promocije u medijima što se bave metalom, a koji su svi u hibernaciji zbog praznika. Zato smo tu mi, jelte, da prepoznamo, ispoštujemo i ukažemo. U Srbiji se prošlog vikenda dogodio narod i ona sada živi u jednom neobičnom kvazikonstruktu za koji i dalje ne znamo kako će na kraju da se raspadne, krvavo ili ne. Nadajmo se da, ako padne krv, to ipak bude minimalno ali evo za svaki slučaj muzike koja će vas ojačati i učiniti krvarenje podnošljivim.

Dakle, blek metal na početku, NARAVNO. Canis Dirus iz Minesote su predstavnici onog intelektualnog, filozofskog blek metala koji se gotovo sasvim odvojio od ,,standardne" nihilističke vizije ovog žanra i bavi se promišljanjem ciklusa ljudskog života, duha, slavljenjem prirode. Četvrti album ove ekipe, za petnaestak godina postojanja zove se  By the Grace of Death i predstavlja nam bend u izuzetno zreloj formi. Ne samo zato što su akustični instrumenti, uključujući klavir i violinu smisleno uklopljeni sa rokenrol alatom, već su i ,,prave" blek metal pesme ovde napisane izuzetno sigurno, sa jednim odraslim pogledom na žanr i avangardnim otklonom koji nije toliko eksperimentalan koliko je naprosto prirodan smer evolucije za ovakav bend. Album je i odlično produciran i kako ja to obićno kažem, divim se bendovima koji ulože ovoliko rada i truda u projekat a onda tvrdoglavo ne odustaju od toga da ga objave u delu godine kada on neće dobiti ni trunku kakvog-takvog medijskog interesovanja. Pank ez fak i sve to. Ne propustite:
https://canisdirus.bandcamp.com/album/by-the-grace-of-death

Sasvim slično može da se kaže i za Mađare Ismåne koji svoje prvo izdanje posle šesnaest godina  pauze, EP  Winter Obsession izbacuju u nedoba. Makar je izašao na prvi dan zime a to je u skladu sa naslovom. Ismåne su JAKO dobri ovde, sa četiri pesme i introm melodičnog, hladnog blek metala koji od narodne muzike uzima koliko mu treba ali su aranžmani uvek fokusirani na klasičan metal instrumentarijum i ovde nema ekspanzija u smeru simfonijske ili kamerne muzike. I jako to dobro zvuči, Ismåne znaju da napišu epsku pesmu koja ne mora da bude ni dugačka ni kompleksna po formatu – slušajte Shadow of A Pestilent Age kojom se zatvara EP – pa im čak ni relativno muljav miks ni malo ne smeta. Odlično:
https://ismane.bandcamp.com/album/winter-obsession

Nema ničeg napadno avangardnog na debi EP-ju pitsburških Fictus Legatum koji se zove Sardonic Parable i ima sliku Gustava Dorea na omotu, ali, jelte, izbor reči i tema svedoči o izvesnim intelektualnim i filozofskim ambicijama. I lepo je kad su ambicije umotane u žestok, moderan ali ne trendovski blek metal, odsviran veoma ubedljivo i produciran solidno. Mislim, zvuk je ovde glasan, ali bend ipak ima neku dinamiku u svemu, a pesme su vrlo lepo napisani komadi besnog, furioznog ali ipak slojevitog blek metala koji ima i rif i melodiju i brzinu i raznovrsnost. Pritom, pored introa i autroa, ovde ima četiri odlične pesme, dakle, dobija se pun, kaloričan obrok. Odličan debi:
https://fictuslegatum.bandcamp.com/album/sardonic-parable

I njemački Morbus Dei sviraju dosta strejt blek metal, ali je njihov drugi album, The World Left Behind, svejedno vrlo prijatna ponuda za ovu nedelju. Ovo je energično, glasno, himnično, i mada je svakako melodičnije nego što ja načelno volim, ne mogu da kažem da me ta navijačka atmosfera koju bend pravi ne ponese u nekom trenutku:
https://morbusdei.bandcamp.com/album/the-world-left-behind

Za svoju porciju sobnog, sirovog blek metala ove ćete nedelje otići do sunčanog Brazila, da poslušate debitantski EP, Majesty Blood Vomiter jednočlanog projekta Evokthum. Momak koji sve ovo radi krije se iza pseudonima Evokator of Storms mada se zove Leonardo i, iako ima samo 21 godinu, majicom na kojoj je Blasphemy demonstrira da ZNA i da RAZUME. Tako su ovo četiri pesme neumoljivog old school pank-metal prebijanja sa tekstovima o sablazni i sodomiji, ali je sve dovoljno disciplinovano odsvirano i pristojno snimljeno da starom čoveku poput mene zaigra brk u osmehu. Blasfemija je večna dok su joj deca verna.
https://evokthum.bandcamp.com/album/majesty-blood-vomiter

Da ostanemo na južnoameričkom kontinentu, sada ćemo poslušati treći album jednočlanog projekta Algol, naslovljen The Black Sands of Madness. I, da se odmah razumemo, iako je Algol sada situiran u Buenos Airesu, Братислав Дюгуров je Rus iz Rusije koji je živeo u Rusiji do nedavno a onda ga je, cenim, Putinov avanturizam podstakao da zapali u divnu srebrnu zemlju na drugom kraju sveta.     Дюгуров piše vrlo tr00 blek metal, čime hoću da kažem da ovo zvuči jednostavno, sirovo i neposredno bez, za Ruse i generalno Slovene, čestih skretanja u melanholične atmosfere i ljupke melodije. Nije da na The Black Sands of Madness nema melodije, niti atmosfere, ovo je veoma dobro napisan album veoma karakternih pesama, ali u prvom planu je rif i energija tog rifa, sa moćnim gruvom, pamtljivim temama, jednom žustrom izvedbom koja sugeriše da ovo nije muzika da se stoji i kontemplira nego da se ŠUTIRA. Vrlo pristojna produkcija, takođe, a pesme su kratke, ekonomične, ne smaraju. Hladno i neposredno, ovo je blek metal izdanje koje mi se uvuklo u srce i u njemu našlo svoje mesto:
https://algol-official.bandcamp.com/album/the-black-sands-of-madness

Kad blek metal bend izda album baš na ,,njihov" božić, to je valjda znak da žele da posebno podvuku svoj antihrišćanski svetonazor. Espiritismo su isto iz Argentine i La Misteriosa Influencia del Poder Mental im je peti album u deset godina. Sppravljen je IZUZETNO kompetentno, i mada ne smem da kažem da su same pesme nužno sad kao MEMORABILNE, sve ostalo je vrhunski: svirka, produkcija, aranžiranje, pre svega jedan zreo, karakteran zvuk i izvedba. Ovo je rifaški, energičan blek metal, srazmerno razgovetan i komunikativan što ga na neki način, naravno, čini opasnijim:
https://espiritismo.bandcamp.com/album/la-misteriosa-influencia-del-poder-mental

I još jedan južnoamerički bend izdaje album na božić. Solemne su Čileanci a pre ovog, živog albuma izdali su jedan studijski prošle godine. Live Ritual je simpatičan, vrlo solidno snimljen koncertni album sa muzikom koja je negde između melodičnije i sirovije strane blek metala. Sve svakako zvuči autentično i ovaj bend, skloniji filozofskim temama nego pukoj šok taktici, dobro zna da mu je živi nastup jak adut:
https://solemne.bandcamp.com/album/live-ritual

Za ljubitelje BAŠ sirovog, kućnog blek metala, španski jednočlani projekat Hässlig je svoj proljetošnji album  Apex Predator uradio u novoj verziji. Naslovljen a Apex Predator (​死​) ovo je svojevrsna stilska vežba iz ,,dimejkinga" odnosno, remiksovanja i remasterovanja tako da se malo čvršći, kvalitetniji zvuk originala približi sirovoj, haotičnoj estetici prvih izdanja ovog projekta. I okeje to, Hässlig je generalno dobar u svemu što radi pa i ovo ima šmeka:
https://hasslig.bandcamp.com/album/apex-predator-2

Hajde sada da vidimo i stoner rock, doom metal, psihodeliju, hard rock i sludge metal. Nirmberški Kaputth sebe opisuju rečima ,,German Funeral Mountain Doom Wizards" ali njihova muzika nije BAŠ funeral doom. Naime, rifaškija je i gruverskija od toga i ovo je doom metal više namenjen publici Black Sabbath sa očuvanim tragovima bluza u svojoj osnovi. Debi album, nazvan samo ,,I" je dostatno hermetičan, sa sporim, mučnim pesmama i pevačem koji progresivno gubi razum i na momente je prilično psihodeličan a što veoma cenim:
https://kaputthdoom.bandcamp.com/album/i

Psyop Victim iz Kalifornije sviraju spor, težak, ali opet pankerski sludge metal. Eponimni EP pleni kratkim, agresivnim pesmama i strašnim ženskim vokalom. Sludgecore FTW:
https://psyopvictim1.bandcamp.com/album/psyop-victim

Australijski Smoke Witch su letos imali fino EP izdanje, a evo sada i novog albuma, Ravens Ledge. Koji doduše izlazi tek u Januaru, ali pustili su ceo da se čuje putem omiljenog JuTjub kanala. I, mislim, nema tu sad nekih skretanja sa zacrtanog kursa, ovo je gruverski Black Sabbath ukršten sa malo Hendriksa i sve je kako treba da bude. Power trio kome ,,power" daje, jelte THC. Prelepo je, a to kažem ja koji nisam džoint u životu popušio:
https://smokewitch1.bandcamp.com/album/ravens-ledge
https://youtu.be/Th-hSXsDXdA

Evo ih i psychedelic source records sa novim džem sešnom, Old Oak Session, snimljenim u blizini zamka Pusztazámor. Ovi divni Mađari (za ovu priliku sa gostima iz Njemačke i Irske) su malo usporili tempo izbacivanja novih ploča poslednjih dve godine, ali je kvalitet proporcionalno porastao. Ovde dobijamo i kvantitet, sa malo manje od dva sata slobodne psihodelične improvizovane rokenrol svirke, od strane devetoro ljudi kojima smo naučili da verujemo na neviđeno. Izvrsno je a i cena je, za daunloud, koliko date. Podržite jer ovi ljudi su odavno poazali da su hardcore:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/old-oak-session

Ukrajinski stoneri Stoneganj imaju album Live at Stonehenge za koji ne smem da potvrdim ni da je snimljen zaista uživo niti da je snimljen u Stonhendžu. Mislim, ovo drugo SIGURNO nije. Sem ako to nije neki klub u Kijevu or sumtin. Enivej, četiri pesme ODVRATNO štrokavog stoner roka na koji roditelji upozoravaju svoju decu i drhte od pomisli da bi ovi mogli da ga slušaju. Ali mi koji smo odavno zaraženi ćemo sa odobravanjem klimati na ove BRUTALNO isprocesovane gitare, teške, lepljive rifove, spori, mrtvački gruv i te psihodelične vokale. Drugim rečima, vrlo je to prijatno:
https://surrogaterec.bandcamp.com/album/live-at-stonehenge

Lep poklon za kraj godine dobili smo od grčkih stoner rokera King Mountain. Dobro, ne baš POKLON poklon, ovaj se album plaća, ali King Mountain su kvalitetna ekipa čija izdanja TREBA plaćati. VII je, jelte, sedmi album benda za jedva četiri godine postojanja i mada svakako ne pričamo o nekom REVOLUCIONARNOM doprinosu stonerskoj teoriji i praksi, taj blend frigijskih harmonija, poštenog, čvrstog hard rok i metal zvuka, te melodičnih, emotivnih (oni sami kažu ,,soulful") vokala i dalje veoma lepo radi. Često kažem da Grci imaju stoner rok scenu kakvu nema ni jedna država na svetu i King Mountain  su lepo podsećanje na ovu istinu sa držanjem tog visokog grčkog standarda na svojim izdanjima a sa opet originalnim i autentičnim zvukom koji nije puki izdanak ,,scene" već proizvod sume ličnih iskustava i, uopše, ličnosti. Sjajno:
https://kingmountaingreece.bandcamp.com/album/vii

Portlandski (iz Oregona) bendovi Defiant Body i Asphalt su izdali split EP naslovljen samo Defiant Body / Asphalt i ovo je najcrnji, najmračniji moguć sludge doom metal. Sa ove četiri pesme imate utisak da upadate u crnu rupu i prolazite kroz proces špagetifikacije dok poslednjim ostacima svesti registrujete da tu ima i neki zapravo solidan rif. Vrlo teško, vrlo sporo, vrlo mračno ali KUL:
https://defiantbody.bandcamp.com/album/split-w-asphalt
https://eatingasphalt.bandcamp.com/album/split-with-defiant-body

Poljaci Skullbong su na božić izdali živi album Rozrywka snimljen dvadesetdevetog Novembra i na Bandcampu za tekst svake pesme napisali samo ,,Who gives a fuck". To otprilike sugeriše i kakva će biti muzika pa dobijamo šest pesama vrlo teškog, gruverskog stoner-sludge razbijanja sa finom dozom okultnog i satanskog u tematskom domenu. Zvuk je masivan i glasan ali nije neprijatan i Skullbong ne samo da imaju okej tejsturu sa tim superdistorziranim gitarama i blackened vokalima, nego su i na kraju izrazito psihodelični, upošljavajući svu silu efekata na gitarama da tom obrušavanju iz visine na slušaoca daju dubinu i toplinu. Fino je:
https://skullbong.bandcamp.com/album/rozrywka

The Lumbar Endeavor dan posle božića izbacuje album On Performing an Exorcism a koji kroz pet pesama izlaže tehniku i filozofiju isterivanja demona, na karakteristično mračan, ciničan način. Muzika je i dalje kvalitetan, gruverski, agresivan ali ne primitivan sludge metal i Aaron Edge, uprkos visokom tempu kojim izdaje albume, drži jedan vrlo solidan nivo standarda za svoju muziku. Respekt:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/on-performing-an-exorcism

Dobro, sada malo speed i thrash metal, hardcore, grindcore i death metal. Detection su simpatičan mladi speed metal bend iz Šćećina i mada su vrlo verni old school zvuku i formatu njihov debi EP, First Blood nije samo stilska vežba. Prvo, pesme su i melodičnije i kompleksnije od onog što prosečan čovek (pa i prosečan Poljak) danas doživljava kao speed metal, a drugo, produkcija je ovde dosta kvalitetna sa punim, živim zvukom koji nije ispresovan onako kako se to danas radi ali nije ni lo-fi podrum-core atavizam. Vrlo lepo izdanje i bend na koji vredi obratiti dalju pažnju:
https://detection.bandcamp.com/album/first-blood

Imaju dva benda sa imenom Sacrifizer i oba sviraju blackened speed metal, pa ih je lako pomešati. No, jedan je iz Francuske, a drugi, o kome danas pričamo, iz Njemačke i, nakon prošlogodišnjeg debi albuma, ima EP In The Sign Of The Scythe, taman na vreme za blagdane. I sjajan je – ovo su tri pesme poštenog, znojavog blackened speeda, jednostavne a ne glupe, sirove ali ne SASVIM neprerađene. Ima tu i blackened rock'n'roll komponente u himničnosti i prijemčivosti rifova i refrena ali u prvom planu je jednostavnost i neposrednost. Ovo je jednočlani bend a taj jedini član je Rus, dakle, naš čovek, dakle, ovo da se sluša sa posebnom pažnjom:
https://sacrifizergermany.bandcamp.com/album/in-the-sign-of-the-scythe

Izraelci KEA svoj EP su nazvali III iako im je ovo, koliko vidim, prvo izdanje. Neka, što bi sve bilo logično kad može da bude zbunjujuće... Enivej, III ima tri pesme blackened speed krljanja i to je sasvim korektno, sa natrprosečnim trudom uloženim u rifove, teme i melodije. Produkcija jeftina ali veoma lepo radi posao a bend energičan, prljav ali disciplinovan. Fino:
https://cartel-chaos-production.bandcamp.com/album/iii

Scarsin iz Indijane (i to iz grada koji se zove – Gary) su napravili desetogodišnju pauzu između prvog i drugog albuma ali instiču da je zato drugi album proširen po zvuku i filozofiji, da ovde pored surovog thrash metal zakivanja ima i melodije, uticaja klasične muzike ali i slemova. Dobro, Your Kingdom on Fire svakako profitira od tog dugog vremena u kome su pesme nastajale pa su one međusobno ugodno različite i zaista prikazuju dosta različitih uticaja. Produkcijski je ovo korektno, svirački dobro, a stilski svakako ima dovoljno širok zahvat da svima bude zanimljivo:
https://scarsin.bandcamp.com/album/your-kingdom-on-fire

War Before Dawn iz Vajominga kažu da im je Tactical Variationsdebi album  mada ovo ima samo sedam kraktih pesama i ja bih ga eventualno nazvao minialbumom. No, nije bitna klasifikacija, bitno je da muzika ovde greje srce i dušu sa sedam pesama abrazivnog ali i gruverskog metaliziranog hardkorpanka. Ovo je bliže, da odmah kažem, britanskom mračnom, metaliziranom HC zvuku nego američkim moškor formatima i meni prija:
https://warbeforedawn.bandcamp.com/album/tactical-variations

Kad stvari postanu alarmantne, dobar je i screamo. Kiowa iz Kalifornije imaju EP sa dve pesme doslovno nazvan  2​-​Songs i to je vrlo solidan emotivni i vrišteći hardcore. Ne bih ga slušao NAMERNO, ali sad kad sam ga čuo, ne mogu da kažem da nije odličan. Daje se po ceni od koliko sami odaberete, a OTKIDA:
https://kiowaband.bandcamp.com/album/2-songs-2

I Multiple Pieces iz Nebraske je negde na screamo spektru mada je EP Promo 2024 zapravo više okrenut u metalkor i false grind smeru. Bend sebe opisuje kao ,,weirdo shit from NE" ali nije ovo TOLIKO ,,weirdo" ako volite nabrojane žanrove. Kvalitetno je, manično, posluša se sa apetitom i traži se još.
https://multiplepieces.bandcamp.com/album/promo-2024

Ako volite chiptune muziku transformisanu u metalcore (dakle, jelte, ,,Nintendocore") i imate nostalgične uspomene na MySpace metalkor bum od pre petnaest i kusur godina, Unicorn Hole iz Južne Karoline ima album na kome pored novih pesama dodaje i gomilu old school MySpace radova pravljenih pod imenom Hawaiian Donkey Punch. Ako ne znate šta je Hawaiian Donkey Punch, predlažem da to nikada ne guglate. Enivej, Hawaiian Donkey Punch pesme su svakako bile zanimljivije u vreme kada su nastajale ali imaju solidnu istorijsku, jelte, težinu, dok su nove, Unicorn Hole pesme VRLO solidne i mogu da se slušaju čak i ako ne patite od vrlo partikularnog blenda više nostalgija. Album  New Tricks: The Terrible Accord Where Gaming Mods Meet Computer Viruses se naravno daje po ceni koju sami odredite:
https://unicornhole.bandcamp.com/album/new-tricks-the-terrible-accord-where-gaming-mods-meet-computer-viruses

Umbra su hardkorpank ekipa iz Barselone a Todo empieza en tu cabeza im je EP sa šest pesama jednostavnih rifova, jednostavnog gruva, jeftine produkcije. Jednostavnost je ovde svakako deo šarma koji bend ima, a u korektnoj i energičnoj svirci ne smetaju povremeni gitarski falševi, naprotiv. Pevačica je posebno upečatljiva sa svojim promuklim, moćnim glasom i strastvenom izvedbom pa svakako poslušajte:
https://umbrapunx.bandcamp.com/album/todo-empieza-en-tu-cabeza

Šveđani Lingchi sviraju powerviolence ali album (ili minialbum) Lingchi ima pesme i od preko četiri minuta. Dobro, JEDNU pesmu od preko četiri minuta. Ostale su kraće ali ovo je, dakle, powerviolence spakovan u malo veći format, sa dosta sporog, bolesnog gruva i punktuacijom u vidu eksplozivnih, brzih ispada. Zvuk hermetičan, svirka dobra, generalno odlično:
https://lingchi1.bandcamp.com/album/lingchi

Rot of Occupation je kratki EP kazahstanskog grindcore benda Ajal. Ajal donose samo dve pesme na ovaj dejt i to je jednostavan, što se kaže, klasičan grindcore, kakav su pre trideset godina svirali Destroy! ili Rot. Ali, ne da tu nema ničeg lošeg nego je sve i nekako šarmantno. Pesme su kratke, energične i brze, rifovi klasični a produkcija SASVIM OKEJ. Andergraund:
https://ajalgrind.bandcamp.com/album/rot-of-occupation

The Apocalyptic Darry Cowl Musical je, pretpostavljam bend, ali možda je i jedan čovek, nemamo informacije. Znamo da je projekat iz Francuske i da ,,neuspešno svira mathcore od 2023. godine". No, EP, Anna Sage Didn't Stop the Dillinger Escape Plan She Made Him a Deadguy je makar vrlo ambiciozno spravljen sa pet pesama kompleksnih aranžmana i kvalitetne produkcije. Uz svu ekscentričnost koju ovaj bend projektuje (pogledajte koliki su tekstovi pesama), proizvodnja muzike se ovde shvata ozbiljno i to vredi čuti:
https://theapocalypticdarrycowlmusical.bandcamp.com/album/anna-sage-didnt-stop-the-dillinger-escape-plan-she-made-him-a-deadguy

Filadelfijski krosoveraši Hot Zone imaju novi EP i daju ga po ceni koju sami odredite. The HOT DRONE ep, kako se ovo zove, nije sad neka biblija krosover treša, ali ima pet pesama krljanja i besa sa dovoljno ložačkih rifova i gnevnih  vokala da niko kući ne ode nezadovoljen.
https://hotzone69.bandcamp.com/album/the-hot-drone-ep

Sarcophila je iz Milana a debi album, Sarcophila je mešavina nekoliko žanrova ekstremnog metala, uključujući  grindcore i death metal no, osnova zvuka je, išak, trešerski krosover, rifovi su takvi, gruv je takav i onda se to tako i sluša. Ne nekakav GRAUNDBREJKING alubm, ali ovde ima dvanaest pesama ozbiljnog metal zakucavanja i sve je solidno producirano i jako pitko:
https://sarcophila.bandcamp.com/album/sarcophila

Norvežani Husmanskost i Amerikanci Ground Sweat imaju split EP koji nema posebno ime ali je ODLIČAN. Ground Sweat su negde između krosovera i grindcorea za tri pesme izuzetno disciplinovane, kvalitetne svirke u maniru stare škole. Na primer, kao da su Wehrmacht prešli u grindcore. No, onda Husmanskost dođu sa svoje četiri pesme grindcorea koji RAZARA furioznim tempom, strahovitim kvalitetom svirke, neumoljivom žestinom. Perfektno:
https://husmanskost.bandcamp.com/album/split-with-ground-sweat
https://groundsweat.bandcamp.com/album/split-ep-with-husmanskost

Destripar, uprkos imenu, tvrde da su iz Poljske a EP Asesino de Demonios im je, pretpostaviću prvo izdanje. Ali UBIJA. Ovo su tri pesme razaračkog grindcore/ deathgrind zakucavanja sa tekstovima na Španskom, debelim, teškim zvukom i disciplinovanim divljanjem u izvedbama. Opasno ovo diže pritisak i puls:
https://destripar.bandcamp.com/album/asesino-de-demonios-ep

Sin-Eater iz Ohaja su osnovani još krajem osamdesetih kao Carnage, pa promenili ime, pa prestali da rade u ranim devedesetim, pa se ponovo formirali početkom prošle decenije. Ali da su nešto bili aktivni u smislu snimanja i izdavanja, nisu, pa je aktuelni demo Volume I: Primitive Sin prvi studijski rad nakon singla kojim su 2016. godine najavljivali album koji nikada nije izašao. Možda sada budemo bolje sreće? Volume I: Primitive Sin je svakako prijatna ponuda sa tri pesme old school death metala koji nije puko prosviravanje žanra nego te pesme imaju karakter i svoju priču. Bend sebe opisuje rečima ,,Black Sabbath na metamfetaminim" ali to samo znači da se ovde cene rif, gruv i atmosfera i da nema laži ni prevare. Solidan zvuk, a na kraju sviraju i obradu Tin Machine, kratkovečnog projekta sa kraja osamdesetih u kome je pevao David Bowie. Vrlo je to lepo sve na gomili:
https://metalsineater.bandcamp.com/album/volume-i-primitive-sin

Doomsday Manifesto iz Olbenija nemaju u postavi bubnjara, ali za prvo duže izdanje, miniLP Doomsday Manifesto Voi. 1 su ipak angažovali čoveka da sve to odsvira i to VEOMA cenim. Kvalitet je generalno na iznenađujuće visokom nivou ovde i nudi nam se šest pesama krljačkog metala koji na death metal osnovu kači malo blackened nadgradnje, pa dodaje i malo metalcore začina i mada su takve kombinacije meni, starom i konzervativnom, po definiciji odmah sumnjive, Doomsday Manifesto pišu dobre pesme i zvuče veoma dobro. Pažnja posvećena produkciji i pisanju pesama se dobro čuje pa ovo izdanje ima od mene jake preporuke:
https://doomsdaymanifesto.bandcamp.com/album/doomsday-manifesto-vol-1

Pretpostavljam da Desoration iz Krajstčrča na Novom Zelandu svoje ime duguju nekakvoj dobronamernoj pošalici na račun Japanaca koji slabo razlikuju ,,L" i ,,R" u izgovoru, ali jeste to malo, jelte, neukusno. Enivej, EP Apotechnosis im je solidan sa četiri pesme melodičnog death metala koji ide brzo, roka pošteno i ne smara previše sa nekakvim atmosferama i teatrom. Svedena produkcija, kvalitetna svirka, ugodno:
https://desoration.bandcamp.com/album/apotechnosis

Ako volite brutalni deathgrind sa odvratnim tekstovima kada ga sviraju jednočlani bendovi, pa još da je taj jedan član Sloven, ima da se oduševite novim EP-jem beloruskog projekta Posthumous Blasphemer. Ovo nije uvek bio jednočlani projekat i u pitanju je bend koji ima preko dvadeset godina iskustva i više albuma iza sebe. No, trenutno je Аляксандр Гайдукевіч aka Fiendharon jedini autor i izvođač a  Devil Supports Brutal Music je šarmantni EP sa dve pesme sasvim fino napisane muzike koja ima izraženu ,,tehničku" dimenziju ali je istovremeno slatko gruverska, pa i u nekom smislu prijemčiva sa svim tim weird hromatskim melodijama koje Fiendharon piše. Vrlo korektan materijal a već sam naziv izdanja pa onda i naslov prve pesme – Confession Through Anal – čoveku donesu osmeh na lice A ŠTA JE VREDNIJE OD TOGA U OVO SUMORNO VREME?
https://posthumousblasphemer.bandcamp.com/album/devil-supports-brutal-music

Prelep je debi album indonežanskih Neopteryx, naslovljen Genosida Endemik. Momčad iz Džakarte trpa old school death metal/ deathgrind, sa petnaest kratkih, brzih, BESNIH pesama koje se bave socijalnim i političkim temama i KRLJAJU. Svaki od ovih komada je prvoklasan pitstarter, sa puno ložačkih rifova u miksu, opakim duplim vokalima, rasturačkim blastbitovima, kvalitetnim moš-deonicama i generalno vrlo solidnom produkcijom. Neopteryx još jednom podsećaju na to koliko je indonežanska death metal scena (i metal generalno, ali death metal PARTIKULARNO) jedan nepresušan rudnik suvog zlata. Ovo se sluša sa širokim osmehom na licu:
https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/neopterix-genosida-endemik

Britanski Hacksaw Tracheotomy je u principu jednočlani slam/ brutal death projekat Dana Sykesa  ali za Demo 2024 je postava apgrejdovana na dva čoveka, dodatkom pevača Billyja Clementsa a koji i sam ima jednočlani slam/ brutal death projekat Necrotoxic Amalgamation. Ako vam to nije slatko, nemate srca pogotovo što u Billyjevom slučaju pričamo o generaciji Z. A i, mislim, ovo DOBRO zvuči. Nije to sad nekakav najinteresantniji slam snimljen u 2024. godini ali Hacksaw Tracheotomy nudi tri pesme vrlo solidnog, teškog i jakog zvuka, pristojnih rifova i dobrog gruva. Deca su na dobrom putu.
https://hacksawtracheotomy.bandcamp.com/album/demo-2024

Nisu loši ni argentinski Virulence sa svojim prvim EP-jem, Xenobiotic Mutation. Već po imenu je jasno da je i ovo slam/ brutal death i mada ni ovde nema neke velike i originalne invencije, gaučosi nude izuzetno kompetentan, mrveći nastup, solidan zvuk, poneki lep rif, komponovane solaže, dobre vokale. Sve je to meni simpatično a i omot KIDA:
https://virulencebrutal.bandcamp.com/album/xenobiotic-mutation

Evo nas na kraju, pa da se čuju i ta krosžanrovska izdanja, te propisni heavy metal. Beastial Piglord kaže da svoj novi album, The King Of Excess mora da naplaćuje jer je dobio otkaz na poslu dan nakon božića. Brutalno. Enivej, The King Of Excess  je uobičajeno involviran, spor, slojevit, psihodelično-hipnotični blend gitara, ritma, sanjivih napeva. Industrial metal je ovde možda malo više u prvom planu nego na nekim drugim izdanjima prolifičnog autora iz Severne Karoline, ali on to radi jako dobro, ne posežući za readymade klišeima i uvek isporučujući kvalitet. Vrlo solidnih pesama ovde ima pa ako vam je želja da nekom pomognete a zauzvrat dobijete album dobre  muzike, izvolite:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-king-of-excess

Iako tokijski Bloodeyed Sunset sebe opisuju kao ,,melodic/ heroic death metal", njihov drugi album, netom izašli Inheritance of Fire je više melodični heavy metal sa grubljim vokalom. I sladak je. Ovde ima dosta mejdnovske harmonije i tog herojskog gruva a povremeni ispadi u thrash/ death čukanje su fin začin.
https://bloodeyedsunset.bandcamp.com/album/inheritance-of-fire

Jordanski Dragonrider (sada situirani u Njemačkoj) imaju novi EP. Nazvan Ride the Dragon on je prevashodno podsećanje da je bend živ, da postoji i radi, i nudi dve pesme, od kojih je jedna nova verzija stare Below the Stars a druga je naslovna. I HITČINA JE. Pričamo o melodičnom, junačkom, zmajojahačkom power metalu sa dovoljnom količinom heavy metal prljavštine ispod noktiju da čovek samo zažmuri od ljutine i zajeca od uživanja. Produkcija je, jelte, pristojna za nešto što je ipak polukućni projekat u ovom trenutku i slušanje donosi užitak.
https://dragonridermusic.bandcamp.com/album/ride-the-dragon

Album nedelje je EP a taj EP portugalskih Azzaya, naslovljen Raging Satanic Aggression je baš ono čemu se nadam na kraju svake godine, jedna blek metal ploča toliko apsurdno uverena u svoju ispravnost da nema problem da izađe u poslednjim danima perioda kada niko ne proverava nova izdanja i POCEPA. Ovo je, u skladu sa naslovom, blek metal divljačke, razjarene i satanske dispozicije. Odsviran iz sve snage, produciran da sve puca, on je idealan za svakog kome je potrebno nešto da mu skrene pažnju sa depresivne realnosti i napuni mu baterije da se sa njom posle toga suoči.Ugodan praznični program želimo vam sa pesmama poput Anticristo, Empyreal of thy Lord Infernal i naravno Evoking the Khaosatan, pa se vidimo sa druge strane:
https://azzayabm.bandcamp.com/album/raging-satanic-aggression

[Meho Krljic]

Za prvi ovogodišnji pregled nedeljnog metala imamo iznenađujuće mnogo izdanja. Nihilistični blek metalci koji izdajunove albume u vreme kad NIKO neće da ihsluša su pravilo, ali pojavilo se ovde i dosta drugih muzičara kojima je okej da se izda novi album (ili EP, ili demo) u poslednjoj nedelji stare i prvoj nove godine. Pa da ispoštujemo te superheroje andergraunda.

Deo 1: BLACK METAL

Nemam pojma koliko italijanski Acacia's Temple ima članova – njihov izdavač, vendeta records ne otkriva koliko ljudi je pravilo debi album Elegiac Pilgrimage. No, to se i uklapa uz muziku koja je hermetični blek metal uvijen u pokrove tmine i iskonske, jelte, jeke i koji se bavi egzistencijalističkim upitanostima...  A kako se pominje i da je u sve umešan Gabriele Gramaglia (pretpostavljam kao snimatelj/ producent) koga najbolje  znamo po kosmičkom death metal projektu Cosmic Putrefaction, zvuk Acacia's Temple  se uklapa u taj neki talas novih italijanskih bendova u ekstremnom metalu koji traže odgovore u nepreglednim prostranstvima. Mislim, OK, vendetta records ne izdaje makar kakvo smeće pa je jasno da je ovo pristojna ploča a pogotovo ako volite blek metal koji kao da vam se obraća sa samog kraja vremena:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/elegiac-pilgrimage
https://acaciastemple.bandcamp.com/album/elegiac-pilgrimage

Iako njemački Wampyric Wrath zvuče kao da su jednočlani, kućni projekat, na demo snimku naslovljenom samo Demo svira četvoro ljudi. Sirovost i jednostavnost u koncepciji se podrazumevaju, ali Wampyric Wrath sasvim korektno rukuju atmosferom koja treba da sugeriše malo gotske zavodljivosti i kombinuju je sa besomučnim jurišanjem. Tri pesme, vrlo kul:
https://wampyricwrath.bandcamp.com/album/demo

Recimo da u muzici bostonskih Voidmaker dominira blek metal iako je istina da debi album, A Cold, Unyielding Universe ima i izražene thrash metal i death metal dimenzije. Plus, dosta je proggy. Zanimljiva je to smeša u kojoj nisam siguran da sve radi sa istim uspehom ali čista količina ideja i intenzitet sa kojim ljudi sviraju dosta pomažu da se album sluša sa osmehom na licu. Ovde je tempo jak, gitare su nervozne, stalno mešajuću blek metal teme i thrash rifove (pa onda i shred solaže), vokali su nestandardni, a tematika albuma naučnofantastično-futuristička. Interesantno je!
https://voidmaker.bandcamp.com/album/a-cold-unyielding-universe

Naravno da ima gomila bendova koji se zovu Mors, a najnoviji je solo projekat bivšeg gitariste italijanskih HomSelvareg po imenu Bazzy Mogan. I debi album, Vltra Mortem Et Infera je vrlo, vrlo solidan. Ovo je kvalitetno napisan, filozofski ustrojen blek metal, gde brza, energična svirka dolazi u paru sa skoro operskim pasažima, sve spremljeno sa dosta melodije ali i dalje prštavo, dinamično, ZABAVNO. Mors je blek metal koji bi, da su se zvezde samo malo drugačije namestile, bio zapravo power metal, jer epika, i vidno uživanje u pisanju ambicioznih aranžmana – da ne pominjem komponovane solaže – sugerišu klasičnu metal naobrazbu, stavljenu u službu blek metal izraza. Odlično je ovo spravljeno, da bude epski i da bude dramatično i da bude teatralno a da se nikada ne izgubi u širini vizije, plus, produkcija je TAMAN kako treba, sa lepom separacijom instrumenata, čistim bojama i dinamikom, bez muljavine koja je danas sveprisutna na tim melodičnijim, atmosferičnijim blek metal izdanjima. Odličan je Mors a još se daunloud prodaje i po ceni koju sami odredite!
https://morsblackmetal.bandcamp.com/album/vltra-mortem-et-infera

Inter Mortuos Liber je split album francuskog jednočlanog projekta Sotherion i kvebečkog, takođe jednočlanog Sanctvs. Ovo su dva projekta sa srazmerno malim brojem izdanja a što je zapravo PREDNOST jer se dakle ne radi o serijskim prestupnicima koji novi album imaju svakih nedelju dana i ovaj split je izašao za Sepulchral Productions a što takođe govorio kvalitetu muzike, a koja je atmosferični, moderni blek metal rađen u svedenim produkcijskim uslovima. Ali dobar je. E, sad, da li je ovo STVARO izašlo, pa nije STVARNO jer ga nema ni na Bandcampu ni na sajtu izdavača ali sigurno će uskoro. Pa poslušajte, slatko je:
https://www.youtube.com/watch?v=KWjgGpYOQvo

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Belgijski Bulldozer and the Machine guns počinju svoj album, Psilo, autrom a završavaju introm. Naopak svet, jelte. No,  muzika je slušljiva, nekakav sludge-stoner, onako, blago ritualan, blago psihodeličan, spor, težak a opet ne NASILAN. Nije ni SKROZ nenasilan, ali ova trojka voli gruv i rokenrol šmek tako da su u tu neku stranu i usmereni.
https://bulldozerandthemachineguns.bandcamp.com/album/psilo

Riječani Longhare imaju peti album, Harerama i to je simpatičnih sat vremena psihodeličnog roka po uzoru na sedamdesete. Dakle, fazirane gitare, melodični refreni, daire... Neke pesme umeju da potraju, naslovna je pogotovo napravljena da bude psihodelični obredni komad, ali album ima štofa i prijatnu, prijateljsku atmosferu. Plus, plaća se koliko date:
https://longhare.bandcamp.com/album/harerama-2

Forbidden Place Records su nam čestitali novu godinu kompilacijom Escape to Weird Mountain Volume 10 na kojoj je gomila zaista kul bendova. Stavljam ovo u ovu sekciju nedeljnog pregleda iako pored stonerske psihodelije na albumu ima barem ista količina vrlo friki noise rocka. Mislim, Forbidden Place Records imaju određenu reputaciju pa ovde ima i nekoliko bendova koje smo poslednjih godinu-dve rado trošili, od Some Pills for Ayala preko Paniktrax, Geishas of Doom, Stone Disciple i TORSO do Moms New Hobby. Kidanje, a plaćanje koliko hoćete:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/escape-to-weird-mountain-volume-10

Još jedna kompilacija, odnosno label sampler stiže ljubaznošću italijanskog izdavača Argonauta Records i  Devouring the Mountains Vol. 9 ima po jednu pesmu sa svakog izdanja koje je ova cenjena kuća izbacila tokom poslednjih godinu i po dana. Ja, čini mi se, ovu firmu hvalim što redovnije mogu pa i ovo preporučujem iz sve snage jer ćete tu čuti 63 pesme ODLIČNIH bendova kao što su Sons of Ghidorah, Hell Valley High, Vast Pyre, Spiral Grave itd, utvrđujući gradivo vezano za stoner rock, fuzz rock, doom metal i srodne žanrove a po ceni koju sami odredite.
https://argonautarecords.bandcamp.com/album/devouring-the-mountains-vol-9

Cruces iz Pitsburga su se raspali još 2012. godine ali su se tajno sastali 2019. i snimili album Spite. I on KIDA. Ovo je hard rok/ stoner rok prvoklasne energije, izvrsnog zvuka i sa pevačicom koja tako dominira nad uzvitlanim matricama da je to milina da se čuje. Album je pritom snimljen tokom jednog vikenda, neke pesme iz jednog cuga (svi vokali iz jednog cuga) i pošto su pesme OVAKO dobre moramo malo zaplakati što ovakav bend više ne radi, ali, eto, treba i da se radujemo što čujemo ovakav album:
https://cruces.bandcamp.com/album/spite

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Manic Outburst su iz Detroita i sviraju prijatan thrash metal sa malo crossover mirisa. Novi album, Dead and Dying Fast, treći za ovu postavu, ima dosta lepih rifova, manične vokale, vrlo pristojnu produkciju. Sve što volim u thrash metalu ovde se lepo čuje: brzina, žestina, promišljeni rifovi, vokal na ivici samouništenja i to da album ima samo sedam pesama je dodatni bonus. Dakle, ovo ide brzo, traje kratko i ostavlja prijatne ožiljke:
https://manicoutburstthrash.bandcamp.com/album/dead-and-dying-fast

Irski heavy/ thrasheri 12 Gauge Outrage su izdali živi album, Live Ammunition i sasvim je to zabavno. Bend kreće nanovijom pesmom, singlom Control iz 2023. godine a onda se vraća unatrag kroz karijeru i tih nekoliko izdanja za desetak godina rada, nudeći sirov, entuzijastičan metal koji nije ni prebrz ni preagresivan, ali nije ni ,,mekan" ili, jelte ,,komercijalan". Ovde se mislilo o rifovima i temama, o refrenima i aranžmanima i uživo to zvuči raspojasano i znojavo. Simpatično je:
https://12gaugeoutrage.bandcamp.com/album/live-ammunition

Catalepsia su iz Meksika (tj. jedan od bendova sa ovim imenom je iz Meksika) i upravo su izdali album sa obradama drugih bendova naslovljen Mark of the Devil. E, sad, bendovi koje su obrađivali su mahom takođe meksički pa za njih VEROVATNO niste čuli, ali ovo je dopadljiv, sirov, neprskan thrash metal izmešan sa malo blek i death metal aroma i, mislim, Latinska Amerika ima svoj šmek kada je u pitanju ekstremni metal i Catalepsia ga vrlo uspešno prenosi na slušaoca:
https://bcrecords.bandcamp.com/album/catalepsia-mark-of-the-devil

Finci Beatrix se mažu belim po licu i opasuju u redenike ali sviraju zapravo blackened speed metal radije nego black metal. Svakako im je novi EP (i zapravo prvo samostalno duže izdanje), Deathsent Ceremony, old school po sirovosti zvuka i jednostavnosti kompozicija. No, Beatrix zvuče autentično, napaljeno i autentično napaljeno, što nije loš kvalitet da ga bend ima. Muzika ima vremena da se rafinira ali ova mladalačka naloženost se teško ponovi kad ste matori:
https://beatrixblackthrash.bandcamp.com/album/deathsent-ceremony

Još blackened thrash prljavštine dolazi nam iz Otave. Kanađani Acid Cross imaju drugi album, Under Dark, solidnih deset godina nakon prvog, i ovo je sirov, domaćinski black-thrash-punk koji je simpatičniji nego veliki deo ,,modernog" metala i osvaja na šarm mnogo više nego na produkciju, ili nekakve sviračke bravure. Autentično, karakterno itd. ali da ima MNOGO novih ideja, nema. No, i cena je koliko date pa se sve to izniveliše:
https://acidcross.bandcamp.com/album/under-dark

I Rusi Tanator su generalno black thrash bend, ali novi EP, Tragedy, ima i dosta death metal elemenata i red bi bio da ga klasifikujem kao deaththrash. Mislim, tu je obrada Obituary (sjajna On the Floor), tu je obrada Repulsion (Radiation Sickness) ali i benda Belgrado za koji ne znam ko su i šta su, no tu su i dve autorske pesme i odlične su (jedna je nova verzija pesme Prison koja je zatvarala debi album Possessed by Madness, Possessed by War iz 2014. godine). Produkcija prilično suva i jeftina, ali prikladna za potrebe izdanja koje se oslanja na preciznu svirku, dobre rifove, brzinu, čvrsinu. Vrlo, dakle, dobro izdanje za Tanator:
https://tanator.bandcamp.com/album/tragedy-ep

Nijemci Kill Reflex nisu nužno po mom ukusu, u njihovoj muzici ima možda previše groove metal i metalcore komponenti da bih se ja potpuno opustio ali takav je period u godini, ne može da se izvoljeva pa ću reći da je EP Product of Disgust sasvim slušljiva kombinacija death metala i hardcorea sa jakim, debelim zvukom i pesmama koje su mi pitke. Eto! Četiri komada po ceni koju sami odredite, to je sasvim fer:
https://killreflex.bandcamp.com/album/product-of-disgust-2

Da za svaki slučak isperem uši tu su Nature Unveiled iz Sirakuze u Njujorku i njihov snimak pod nazivom Promo. A koji košta dolar, dakle, nije daj-šta-daš kako bi promo materijal imao smisla da bude. No, Nature Unveiled valjda sebe cene jer,mislim, ovo je produkcijski vrlo dobro, kombinujući powerviolence i metalizirani hardcore zvuk za nešto što je na pola puta između death metala i panka na svoj način. Kvalitetna svirka, napucana produkcija, kratke, efektne pesme, sve kako treba:
https://natureunveiled.bandcamp.com/album/promo

Massakro su iz Kalifornije i većina pesama na EP-ju not another college band je na Španskom. To je već sjajno. Muzički, JOŠ JE SJAJNIJE, ovo je dobro producirani a ulično autentični crustcore, pun propisno odsviranih D-beat komada, gde se dva minuta prebace samo ako baš mora a samo jedna pesma traje preko tri, a ta je i najkompleksnije i najambicioznije napisana. Bend zaista zvuči tr00, sa kombinovanim žensko-muškim vokalima, sa finom pank energijom ali i ukusno ubačenim metal rifovima i meni je ovo JAKO prijalo:
https://massakro.bandcamp.com/album/not-another-college-band

Bruised Skull iz Majamija sa EP-jem  Death Street daju nam pet pesama sirovog uličnog hardkor panka. Produkcija je jeftina i sirova, svirka žustra a raspoloženje na istorijskom minimumu. Ima ovde, da se razumemo, dosta štofa i iako po formatu svedena, ova muzika ima dosta karaktera. Preporučuje se:
https://bruisedskull.bandcamp.com/album/death-street

Zero Chill sa Floride imaju u svom metaliziranom hardkoru dosta zvuka osamdesetih. EP Rat Trap me je najpre asocirao na Cro Mags i Agnostic Front, i to je neki takav, blago siledžijski krosover treš, solidno produciran, sa pet kratkih pesama koje, kad idu brzo, RAZBIJAJU. A kad idu sporo GAZE. Pevač je isto dobar, plus cena je koliko date, pa DAJTE:
https://zerochillflhc.bandcamp.com/album/rat-trap

Zorn sam pre nekoliko meseci izuzetno nahvalio za maštovitost i moć na EP-ju Endless Funeral a sada je izašao CD tog izdanja i mada obično ne radim ponovne osvrte, ovde ima jedna bonus pesma pa je to dovoljno dobar razlog. Ako u Oktobru niste slušali Endless Funeral, sada je prilika da se ta greška ispravi WITH A VENGEANCE a i ta nova pesma je sjajna sa savršenim sabatovskim početkom i pankerskom razradom. Zorn DOMINIRAJU:
https://blackkonflik.bandcamp.com/album/zorn-endless-funeral 

Guilt Tradition iz Portlanda u Oregonu imaju EP Our Season koji nudi gruverski, srednjetempaški metalizirani hardcore i mada to možda i ne bi trebalo da je po mom ukusu, ispostavlja se da jeste. Valjda su mi rifovi dobri, trešerski, pa onda sve ostalo lepo uz njih leži. Mislim, sve je to ,,običan" moshcore, ali gitare su nekako DOBRE. I ovo plaćate koliko hoćete:
https://guilttradition.bandcamp.com/album/our-season

Peptide su iz Džeksonvila na Floridi a njihov kratki Winter Promo demo snimak ima dve pesme koje nude vrlo zakivački, mošerski, metalizirani hardkor. Ništa novo, ništa originalno ali odsvirano JUNAČKI i sa vro solidnom produkcijom. Metal:
https://peptidehc.bandcamp.com/album/winter-promo

Take the Shot iz Tenesija, pak, svoj hardkor oblikuju kombinujući disonantne gitare, blastbitove, mošerski gruv i vrlo sirov, vrlo agresivna ženski vokal. EP No Moral Code ima pet pesama koje na koncertima verovatno prave apsolutni haos i mada je produkcija jeftinjikava, sve to zvuči KAKO TREBA:
https://taketheshothc.bandcamp.com/album/no-moral-code

Default Aggression su iz Kalifornije (San Hozea) i sviraju vrlo dobar hardcore tačno negde na prelazu između klasičnog krosovera i modernijih metaliziranih formula. EP Backed Into A Corner ima šest kratkih pesama vrlo čvrstog i teškog zvuka a svirka je lepršava, sa refrenima stvorenim da se publika penje na binu i otima mikrofon, brzim delovima za pogibiju i mošerskim brejkovima da se cela sala uključi. Veoma lepo:
https://defaultaggression.bandcamp.com/album/backed-into-a-corner

Massgrave iz Baltimora nisu baš toliko dobri ali im je debi EP, Dragged Below sasvim solidan. Ovo je duo-projekat sa kombinacjom hardkora i blek metala pa su i pesme tako, metalnije, mračnije, mrvicu duže, ali uz očuvanje mošerskog programa. A ima i Metallica-momenata:
https://massgravemd.bandcamp.com/album/dragged-below

Heh, onda dođu Damager iz Liona i Francuzi na demo snimku Peace​.​.​. But at what Cost? zvuče kao teleportovani iz 1986. godine. Ako volite Electro Hippies ili Stupids, ovo je na istoj transverzali, sirovo, iskreno i zabavno. Plus, obrada GBH, to se uvek ceni. A kad smo već kod cene, nju sami određujete:
https://damagerthrash.bandcamp.com/album/peace-but-at-what-cost

Austrijski Crackwhöre  su svoj EP nazvali  Heroin Supremacy, na omot stavili eksplicitnu lezbijsku scenu i sve obeležili sloganom ,,never stop the madness". Da imate ćerku, ne biste joj dali da izlazi sa njima. Ali muzika nije loša. Proizvedena pod kredom ,,ROCK'N'ROLL OR DIE!" ona se ovaploćuje kao sirovi thrash 'n' roll pankerski snimljen ali odsviran pošteno i znojavo. Ako vam ne smeta imaginarijum, ovo je vrlo dobra, energizujuća muzika.
https://crackwhre.bandcamp.com/album/heroin-supremacy

Guilt Dispenser su fastcore/ powerviolence ekipa iz Los Anđelesa sa osamnaest pesama na albumu Detonation. Ali samo jedna pesma prelazi svojim trajanjem minut a veliki broj je ispod pola minuta. Pa i ispod dvadeset sekundi. Pritom, DOBRE SU, a i produkcija je propisna, studijska i ovo nije garažna zajebancija dokone omladine nego ozbiljna jebačina na živo. Meni odlično a vi izvolte, plaća se koliko sami odredite:
https://guiltdispenser.bandcamp.com/album/detonation

Bend se zove Shanked i dolazi iz Takome u Vašingtonu, ali ako očekujete siledžijski, zatvorski moškor, treba da znate da se album (demo?) zove Tacoma Powerviolence. Mislim, ima ovde thugcore elemenata ali je sve tako sirovo, tako nervozno, tako GARAŽNO da nema sumnje u to da slušate troje mršavih klinaca koji se prave da su opasni. Vrlo je slatko:
https://shanked.bandcamp.com/album/tacoma-powerviolence-3

Choof iz Melburna sviraju solidan živi grindcore na minialbumu Volume Dealer Live Sessions. Ovo je šest pesama vrlo kvalitetnog, disciplinovanog rada u jednom zrelom, naprednom formatu. Slušalac dobija maničnu brzinu i energiju, vrištanje i mikrofoniju, ali i avangardniji program na gitarama. Vrlo je to dobro, prljavo a opet plemenito plus za svaku pesmu imate i video, pa navalite:
https://choofmelb.bandcamp.com/album/volume-dealer-live-sessions

Recimo da su Gouch iz Nju Meksika negde između deathcorea, death metala, grindcorea i, uh, ne znam, panka? Mislim, svirka na EP-ju Pain Awaits je BRUTALNA ali je produkcija jeftinija a i atmosfera je nekako garažna. No, pesme mi se dopadaju, brzina i agresija su mi po volji pa su mi i pig-squeel ekscesi koji dolaze pored normalnih vokala (mislim, normalnih za ekstremni metal) nekako bili simpatični. Dobro je ovo, čak su i tekstovi okej i vrlo vredi da se čuje a i da se uzme, pogotovo po ceni od koliko sami odredite:
https://gouch.bandcamp.com/album/pain-awaits

Cacodemon iz Njujorka sviraju deathgrind kao da je 1991. godina a mi mladi i napaljeni. Demo naslovljen Deposition ima četiri pesme jeftino snimljenog, vrlo andergraund krljanja koje je stalno u jednoj tečnoj transformaciji između črvste metal svirke i amorfne buke. To je, naravno, vrlo simpatično i još ako imate apetita za tematiku pesama (na primer, jedna se zove Massgrave Sodomy), uživaćete. Bend svira BOLJE nego što očekujete i ima pametnije pesme. Takođe ima GORI zvuk nego što očekujete ali to je i dalje jako simpatično:
https://lunarpossessionrecords.bandcamp.com/album/deposition-demo

Iako su španski Silent Grinders i album nazvali Silent Grinders, nema ničeg ,,silent" u njihovom grindcore jurišanju. Ovo je energičan, bučan dethgrind sa pesmama od minut-minut i po, produkcijom koja je pristojna i tehničkim kvalitetima koji su na solidnom nivou ali se ne isprečuju na putu isporučivanje pre svega agresivne, brze muzike. Nema kod Silent Grinders neke velike konceptualne filozofije ali su pesme napaljive i dinamične a izvedba je poštena i znojava:
https://silentgrinders.bandcamp.com/album/silent-grinders

Ne znamo ko je i šta je Vomit Pus Alien Regurgitation, čak ni odakle je, ali ovo je, eto, nekakav kućni, ali solidni brtual tech-death za ljude koji vole da je sve brzo, precizno, ali da ima i dobre rifove. Ako je sve ovo radio jedan čovek, u kući, vrlo je impresivno, pogotovo jer je i produkcija solidna. Ako ne volite ovakvu muziku, EP  Liturgies Of Lust And Perversion vas VEROVATNO neće privući k njoj.
https://vomitpusalienregurgitation.bandcamp.com/album/liturgies-of-lust-and-perversion

Debi album londonskih Mutagenic Host zvuči vrlo lepo. Nazvan The Diseased Machine, on old school death metalu po uzoru na, recimo, Grave, daje samo malo modernog glancanja, nudeći dobre rifove, kvalitetne ritmove, dobre vokale, a u pesmama koje su prilično originalne i nisu puka imitacija onoga što smo slušali pre trideset godina. Fina produkcija pomaže da se ovo još lepše posluša:
https://mutagenichost.bandcamp.com/album/the-diseased-machine
https://mutagenichost-gurglinggore.bandcamp.com/album/the-diseased-machine

Prelepo je videti da Piss on Christ započinju novu godinu bez gubljenja koraka. Novi album, Seventh Blasphemous Slab, sedmi u pet godina, nastavlja istim putem jednostavnog, prijemčivog death metala koji želi samo jedno, a to je da se popiša na Hrista. Metaforički, a ako može i bukvalno. Antihrišćanska muzika neretko ume da se zagubi u nihilizmu i bude neprozirna, crna gomila buke, ali Dan Castro zna da je dobar rif bitan, da bend treba da zvuči kao BEND a ne kao algoritam pa onda i Seventh Blasphemous Slab nudi kvalitetnu muziku i solidnu produkciju. Takođe, ovo je bend koji se ne bavi isključivo nekakvim apstraktnim, istorijsko-mitološkim dekonstruisanjem hrišćanstva (mada ima i toga: Contradictions of Christ ili God is a Fake Human Construct) već je velikim delom emanacija Castrovog življenja i serija njegovih refleksija na to življenje pa recimo, jedna pesma, Barbaric Poland, govori o tome da je bend bio priveden u policiju čim je izašao iz aviona u Varšavi jer, jelte, blasfemija ne biva dočekana sa dobrodošlicom u zemlji snažne katoličke provinijencije. Ostatak benda radi odlično (Ron Parmer iz Malevolent Creation i dalje na bubnjevima) i mada ni jedna pesma ne doseže FURIOZNI antihrišćanski fervor hitčine Fuck Your Jesus od pre par godina, ovo je odličan album kvalitetnog metala za svakoga ko voli rif, energiju, gruv, čak i da ga ne interesuje lirički sadržaj pesama:
https://pissonchrist.bandcamp.com/album/seventh-blasphemous-slab-cm1023

Naravno da World Eaters iz Ontarija sviraju death metal inspirisan ratom i Warhammerom 40K, ali njihov debi album, Hounds of Blood, ne zvuči kao imitacija Bolt Throwera, ili barem ne onoliko koliko biste očekivali. Ovo je haotičniji, pa i melodičniji death metal koga dosta kolje krš produkcija, ali koji se junački bori da se i pored nje čuje. Bend je navežban, svirka je žustra pa onda i pesme – komada svega pet – uspevaju da zablistaju. A plaćate po želji:
https://worldeaters.bandcamp.com/album/hounds-of-blood

Austrijski kvintet Athiria svira možda i premelodičan death metal za moj ukus, ali da se ne iživivljavam dok su još nekakvi praznici, evo njihov novi EP Bash of the Beast. Sa četiri pesme koje se dosta oslanjaju na The Black Dahhlia Murder legat, ponekim dobrim rifom, vrlo solidnom produkcijom i odličnim vokalima pevačice Andree Schaf, sasvim mi je prihvatljivo da muzika povremeno malo zabaci u melodeath smeru. Ima ovde štofa:
https://athiria666.bandcamp.com/album/bash-of-the-beast-ep

Severed Faith iz Atlante su pravi bend iako bi čovek rekao da je ovo nekakav kućni, jednočlani projekat. Mislim, sviraju od 2007. godine a nemaju ni jedan album već samo pregršt singlova i EP-jeva? SUMNJIVO JE TO. No, novi EP, Malice Divine ih zapravo prikazuje u dopadljivom izdanju sa tri pesme kulturnog black-death metala, snimljenog vrlo pristojno, napisanog znalački i odsviranog profi. Severed Faith ne jure trendove i zvuče SVOJE što je dobar kvalitet, takođe:
https://severedfaithofficial.bandcamp.com/album/malice-divine

Heh, postoje dva benda sa imenom Life Demise i oba su iz Nemačke. Ko se tu snađe, svaka mu čast, a mi da pomognemo da kažemo da je ovaj ,,novi" Life Demise o kome se danas priča, više u black-death stilu (dok je onaj drugi bliskiji melodeath filozofiji). Enivej, OVAJ Life Demise ima debi EP, Crosses to the Fire i to je energičan, ekspresivan blackened death metal, melodičan i emotivan a opet dovoljno oštar za moje potrebe. Pesme nisu prekomplikovane i ovde je juriš uvek u prvom planu,sa osnovnim temama koje se korektno variraju kroz kompozicije. Produkcija je takođe sasvim solidna i pričamo o pitkom i zabavnom izdanju:
https://lifedemise1.bandcamp.com/album/crosses-to-the-fire

Veliki deo današnjeg brutalnog death metala je sniman digitalno, pa onda glancan u postprodukciji dok ne ostane samo cigla od ispresovane buke. Kolumbijci Decadent Impurity nemaju interesovanja (ili tehničkih uslova) da tako zvuče pa im je debi album Abyssal Extermination kao da vadite pesme iz utrobe nečeg što je živelo i umrlo na dnu mora a onda ga cunami izbacio pravo u vaše dvorište. Brutalno je, prljavo je, hermetično je, ali zabavno je:
https://decadentimpurity.bandcamp.com/album/abyssal-extermination

Imamo još kolumbijskog death metala. Mortiferian su svoj prvi album snimili još 2013. godine a 2023. godine su imali dva singla. Novi EP, Litaniae Funeris Abyssi sadrži oba ta singla i još tri pesme i to je simpatičan, suptilan death metal koji se udobno oseća u deathgrind formatu ali nema problem da izmišlja melodične, dosta kompleksne teme i rifove. Sve je odsvirano tečno, i producirano pristojno pa je u pitanju pitak i nenaporan materijal užurbanog, dramatičnog death metala sa ambicijom da vas inspiriše i angažuje i emotivno i intelektualno. Dobro, i fizički:
https://mortiferianofficial.bandcamp.com/album/litaniae-funeris-abyssi

Cavernario iz Buenos Airesa sa EP-jem  Catedral de sangre daju idealnu kombinaciju death metala i mošerskog hardkora. Ovo su dve pesme neodoljivog gruva, pristojnih rifova, kratke i efektne. Produkcija je jedva tu, ali RADI POSAO i bend će vas pokrenuti sem ako niste baš baš mrtvi. A i da jeste, ovo plaćate koliko hoćete:
https://cavernariodeathmetal.bandcamp.com/album/catedral-de-sangre

Šveđani Altar of Obedience su već u Martu imali album – treći po redu u dve godine – a onda su tridesetog decembra izdali četvrti, Searing Flesh Invocations. Malo preteruju sa produkcijom, jelte, ali muzika i dalje nije rđava. Prethodna izdanja sam uglavnom hvalio za jednostavni, old school pristup death metalu, a Searing Flesh Invocations ima možda MALO moderniji ili samo malo SATANISTIČKIJI nadev u svojim pesmama, no svakako je agresivan, bolestan, zabavan ako volite death metal koji se ne interesuje za nekakvu ,,slavu" nego voli da PRŽI. Ima ovde odličnih pesama – npr. Ripped Bowels Massacre – pa vredi da se posluša SA VELIKOM PAŽNJOM:
https://altarofobedience.bandcamp.com/album/searing-flesh-invocations

Južnokorejski slemerski duo Visceral Explosion ima drugi album, Sanguineous Hymns for Disembowelment i ovo je vrlo pošten slamming death metal za klijentelu koja ceni čistu produkciju, solidnu tehniku, pažnju koja se obraća na kvalitet rifa. Nema ničeg originalnog u muzici Visceral Explosion ali ovaj bend isporučuje slemčinu bez laži, prevare i nekakvih eksperimentalnih ambicija, macolom u jaja pa ko preživi znaće koliko mu se to dopalo. Pesme poput Blood Vomiting Gangrenous Esophagus ili Excruciating Forced Prostatectomy nude dovoljno mošerskog sadržaja za ceo Januar pa sugerišem da uletite:
https://visceralexplosion.bandcamp.com/album/sanguineous-hymns-for-disembowelment

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Geetroit Wolves je peti album australijskog heavy metal sastava Vendetta a koji će još malo pa navršiti trideset godina prilježnog rada. Specifična kombinacija thrash zvuka i klasičnijeg heavy metala ovde je u dobroj formi i mada mislim da Vendetta nikada neće postati stadionska atrakcija, nemaju čega ni da se stide. Ovo je karakterno, čvrsto, pošteno:
https://vendettaaustralia.bandcamp.com/album/geetroit-wolves

Paradox Shift iz Indijanapolisa nisu stilski neki moj prvi izbor, ali em je takva nedelja, da imam vremena da poslušam i ono što mi nije u užem opisu posla, em su se baš potrudili oko drugog albuma, naslovljenog  The Archivist. Ovo ima sedmnaest pesama i mada je samo devet ,,pravih" (ostalo su montaže), to je i dalje sat vremena ambiciozne progresivne svirke. Paradox Shift spajaju nekakav klasičniji pristup prog roku i prog metalu (dakle, onaj u kome je bilo dosta džez-rok elemenata) sa, evo, recimo, modernijim pop-metal zvukom koji bih mogao da uporedim sa recimo... Muse? Bizarna kombinacija ali ovaj bend je izvodi šarmantno plus, produkcija, imajući u vidu da je niskobudžetna, sasvim prihvatljivo obavlja posao. Poslušajte:
https://paradoxshift.bandcamp.com/album/the-archivist

ALBUM NEDELJE

Novi album hrvatskog projekta Prognan, naslovljen Sve će to narod pozlatiti je... monumentalan. Goran Dragaš (inače kompozitor koji piše filmsku muziku za mnoge holivudske studije) je ovde spravio kompleksnu, konceptualnu priču o Drugom, svetskom ratu i podkozarskim strahotama  i mada je ovo SVAKAKO metal ploča – prepuna inscenacija – nisam siguran da je ,,blek metal" kategorija u koju treba da je stavimo. Mislim, slušajte kako Krvavi Božuri u metal masakriranje spretno ubacuje trube i ,,narodnjačke" motive, pa onda horove i zvuke ratnog haosa. Je li ovo pomalo kao da se Goran Bregović dohvatio ekstremnog metala? Ne, ovo je kao DESET Gorana Bregovića srolanih u jedno, pa ubačenih u metal mašinu, i da bude jasno, ovaj album se ne sluša da se relaksirate ili samo zabavite – ovo je MONUMENT, sa pesmama koje u proseku traju više od deset minuta i treba odvojiti ne samo vreme već i mentalni prostor da se ovome posvetite. Dakle, veličanstvena muzika, ali i muzika koja mnogo zahteva od slušaoca. Sve čestitke autoru i saradniku na bubnjevima:
https://prognanband.bandcamp.com/album/sve-e-to-narod-pozlatiti

[sodomizer]

https://samobloginistavise.blogspot.com/

[Meho Krljic]

Kalifornija gori, Srbija se raspada a mi slušamo metal.

Deo 1: BLACK METAL

Zakon Nienawi​ś​ci je split EP dva poljska benda. YFEL1710 sam već u par navrata hvalio za prethodna izdanja pa ne iznenađuje da i ovde isporučuju četiri odlične pesme (doduše jedna jer intro ali je i ona odlična). Ovo je blek metal koji ima poseban karakter i šmek i vrlo osvežava ranogodišnju ponudu. Dominance imaju tri pesme, takođe ODLIČNE, prilično jasno unutar stilskih formata koje vezujemo za poljski blek metal, ali po kvalitetu u samom vrhu. Melodično, oštro, brzo, razarački, pa još producirano dosta dinamično, ovo je sa svake strane sa koje ga pogledam skoro savršeno izdanje. Ne propustiti:
https://yfel1710.bandcamp.com/album/zakon-nienawi-ci-split-with-dominance
https://dominancepoland.bandcamp.com/album/zakon-nienawi-ci-split-with-yfel1710 

Dungeon Sorcery su negde iz Vojvodine a na EP-ju  Sacrifice to the Void zvuče ko da su iz pakla. Ovo je kombinacija blek metala, doom metala, malo dungeon syntha takođe, dementna, grandiozna ali jeftina, kao da je ovo sve radio jedan čovek sa velikom vizijom, malo para i estetskim čulom izgrađivanim tako što je slušao muziku na kaset-deku koji je zavijao. Nepotrebno reći, meni je to vrlo simpatično:
https://dungeonsorcery.bandcamp.com/album/sacrifice-to-the-void

Norveški Dødsfall (danas sa štabom u Švedskoj, ali poreklom iz Meksika) ima EP Live in Germany snimljen prošlog Oktobra i ovo je  vrlo solidan, nordijski naravno, blek metal. Ishtar, jedini stalni član ovog projekta i na studijskim albumima i jedini muzičar ne kaže ko je ovde pored njega svirao ali imamo posla sa vrlo dobrim  izvedbama kojima čak ni siroviji živi miks ne smeta. Tri časno išamarane  pesme za malo radosti u ovaj tmurni dan:
https://dodsfall.bandcamp.com/album/live-in-germany

Peti album novozelandskog Barshasketh (bend je poslednjih petnaest godina baziran u Edinburgu u Škotskoj), Antinomian Asceticism ima mnogo dobar omot i u napasti sam da kažem da je omot bolji od muzike. Ali, hajde, nije muzika ovde uopšte loša, iako je bliža atmosferičnom blek metalu nego što ja volim. No, Barshasketh su posvećeni satanisti i okultisti pa je onda i taj atmosferični blek metal makar MRAČNO atmosferičan. Više volim albume na kojima ima rifova što ću ih zapamtiti, ali ako volite te monumentalne, svečane, naglašene atmosfere postignute ponavljanjem istih gitarskih akorda, sve miksovano kao da ste u nekoj katedrali, ovo je veoma solidan materijal:
https://barshasketh.bandcamp.com/album/antinomian-asceticism

Ni nemački Urfeind nisu nužno bend koi je meni stilski najbliskiji u životu, ali opet, ovi momci pošteno krljaju na svom trećem albumu, Dau​þ​alaikaz. Pokretani mržnjom, mizantropijom i germanskim paganskim nasleđima, ovi su ljudi napravili devet pesama pošteno agresivnog blek metala koji gazi jako, ima EKSTREMNO glasan mastering i atmosferu često stavlja ispred svega drugog. Ali nije to loše i može da se čuje:
https://urfeind.bandcamp.com/album/dau-alaikaz

U trilingu bendova koji nisu moj preferirani podžanr blek metala ali nisu ni loši dolaze i nemački Harvst. I njihov drugi album, Mahlstrom je premelodičan, previše usredsređen na atmosferične akorde (a ne na rifove), miksovan ravno i masterovan preglasno, ali i ovde ima jako dobro napisanih moenata, pogotovo sa tim melodičnim vokalima koji su lepo aranžirani i prijaju:
https://harvst.bandcamp.com/album/mahlstrom

Kanzašani Varlok su se upravo raspali dovodeći svoju sedmogodišnju karijeru do kraja ali se bar od ovog sveta opraštaju solidnim drugim albumom, Conjuring Ice and Nebulous Spells. Taj ,,ice" u naslovu se čuje u muzici i mada Varlok ne pucaju od neke originalnosti, ovo je častan, hladan, energičan blek metal po uzoru na skandinavske, partikularno norveške klasike. A to se mora ceniti. Varlok pišu pristojne pesme i imaju krševit ali pristojan zvuk a to zlo i ta agresija temperirani plemenitom melanholijom – nema boljeg načina da ubijete svoj bend. Izvolite:
https://varlok.bandcamp.com/album/conjuring-ice-and-nebulous-spells

Abyssal Decimator je, pretpostaviću, jedan momak iz Škotske koji se snima kod kuće ali njegov Demo VII​.​I​.​MMXXV zvuči malo bolje od većine sličnih projekata samotnih blek metal autora sa raznih geografskih lokacija ove planete. Naime, ovo je bestijalni blek metal, odsviran velikom brzinom, pun zlih rifova i zagrobnog vrištanja, nekako nedužan, naivan, neposredan i sladak u toj svojoj jednostavnosti i kalkulisanoj agresiji. Zvuk je JEDVA tu ali je bolji od većine drugih sličnih radova i ovo se sluša sa mnogo klimanja glavom u odobravanju:
https://abyssaldecimator.bandcamp.com/album/demo-vii-i-mmxxv

Njemački Bergthron nisu album snimili petnaest godina i baš kada ste pomislili da od ovog benda nema više ništa, stiže sedmi album, Neu Asen Land. I ovo je vrlo prijatno osveženje u inače prilično uniformnoj klimi modernog blek metala, sa vrlo progresivnim shvatanjem forme, trudom da album bude suva krtina, pa čak i malo humora sred sve te ozbiljne muzike. Neu Asen Land je ploča koja jedva prebacuje pola sata, ima produkciju koju ,,normalan" blek metal bend sebi nikad ne bi napravio, a opet čuva sponu sa žanrom, pišući zanimljive, kvalitetne pesme. Veoma interesantno izdanje:
https://bergthron.bandcamp.com/album/neu-asen-land

Necromaniac su pak kvartet dosta iskusnih britanskih muzičara sa debi albumom Sciomancy, Malediction & Rites Abominable i ovo je sirov, energičan blek metal koji od speed metala i death metala uzima koliko mu treba a ostatke baca na pod da ih pojedu psi. Album nudi devet kvalitetnh pesama koje nisu uniformno spravljene i mada se ovde rif i agresija tretiraju kao osnova muzike, ima tu dosta varijacije u tempu, dinamici, atmosferi. Vrlo solidno:
https://necromaniac.bandcamp.com/album/sciomancy-malediction-rites-abominable
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/sciomancy-malediction-rites-abominable
https://necromaniacmorbidmetal.bandcamp.com/album/sciomancy-malediction-rites-abominable
https://youtu.be/LtEQlbQQxuM 

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Teleost iz Glazgova metodično nabrajaju svu opremu koju su koristili za snimanje svog EP-ja Three Originals. Jer, jelte, potrebno je dosta truda da se zvuči ovako prljavo i jeftino. Ovaj simpatični duo svira nešto što bismo mogli nazvati doom punkom ili tako nečim sličnim, sa sporim, melanholičnim pesmama koje su istovremeno strahovito distorzirane. Najviše me je ovo podsetilo, da se razumemo, na rani Godflesh (i bendove koji su na njega uticali, ali i srodne savremenike poput Head of David ili Terminal Cheesecake), sa tim sporim, emotivnim, a TEŠKIM pesmama. Jako se to meni dopada:
https://teleostband.bandcamp.com/album/three-originals

Recimo da losanđeleski The Cimmerian idu u ovu sekciju, pošto je njihova muzika ,,doomthrash", kako je sami zovu. Album An Age Undreamed Of​.​.​. ima osam pesama težine, sludgy rifova i kinematičnih solaža, od kojih su neke i duže i vuku na ,,normalniji" doom metal, a neke su brže i, tako... Producirano jeftino, ali ima šarma. Nadam se da ljudima nisu izgorele kuće:
https://thecimmerian.bandcamp.com/album/an-age-undreamed-of-2

Goia Paranoia je malo bizarno ime za doom metal bend ali ovi Geteboržani ga nose sa ponosom i sviraju DOBRO. Debi album, Pandemonium Overdrive ima u sebi dovoljno bleksabatovske klasike, dovoljno je prljav i psihodeličan da čoveka lepo razgali sa svojih osam pesama. Ovo je mračna ali zabavna, zavodljiva i nestašna muzika sa jeftinom, ali efektnom produkcijom i pesmama koje vas navode na greh svojim lepljivim gruvom i bezobraznim vokalima. Odlično je a plaćate daunloud koliko se sami dogovorite:
https://goiaparanoia.bandcamp.com/album/pandemonium-overdrive

Argonauta Records me izluđuju svojim neobjavljivanjem svojih najnovijih izdanja na Bandcampu. Srećom, Mourn the Light, bend iz Konektikata a koji je ove nedelje za njih objavio EP The Magic Is Calling ima svoju Bandcamp stranicu. Mislim, GREOTA je da se ovo ne čuje, ne kupi, ne poseduje. Mourn the Light imaju samo jedan album iz 2021. godine ali i nekoliko EP-jeva i njihova muzika je dobro prorađeni, prilično kompleksni spoj doom metala i propisnog epskog heavy metala. Na momente to zvuči kao Iron Maiden koji sviraju doom a na momente imamo solaže na sintisajzerima. I nema tu ničeg da ga čovek ne voli, EP ima tri originalne pesme, DOBRE I KVALITETNE, te obradu Sabbatohove Headless Cross, produkcija je prilično old school i to u dobrom smislu i meni ovo vrlo prija:
https://mournthelight.bandcamp.com/album/the-magic-is-calling

Švedske Children of the Sün bi svakako bilo pogrešno nazvati doom metal bendom, ali njihov melodični, psihodelični, dosta ,,meki" hard rok, jako pod uticajem kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih sasvim ulazi u sferu interesovanja velikog dela doom metal publike. Leaving Ground, Greet The End, najnoviji album, je bezobrazno dobar, sa vrlo retro zvukom, melodičnim pesmama koje počivaju na proggy psihodeličnim matricama i jako lepim ženskim vokalima, i za svakog ko čezne za inventivnošću kasne hipi i post-hipi ere (da ne pominjemo produkcijom koja nije fatalno označena kompresorima) ovo će biti slavlje. Čak i pre nego što čuje vrlo dobru, vrlo originalnu obradu Zeppelinove Whole Lotta Love:
https://childrenofthesunofficial.bandcamp.com/album/leaving-ground-greet-the-end

Heavy Psych Sounds records za svoje prvo ovogodišnje izdanje ima treći album belgijskog doom/ drone dvojca Wyatt E. Wyatt E nisu, strogo gledao, bend iz doom metal tradicije i njihova muzika je zapravo jednako inspirisana bliskoistočnom muzičkom ostavštinom koliko i, jelte, mračnim, okultnim metalom, no, to može da bude dobra kombinacija. Zam​ā​ru ultu qereb ziqquratu Part 1 je direktan nastavak  albuma Āl Bēlūti Dārû iz 2022. godine i konceptualna ploča o jesuralimskim izbeglicama u starom Vavilonu. Veoma je to solidno, uz dobru kombinaciju etničkih motiva sa propisnim, tvrdim metalom i mada izlazi iz uobičajenih stilskih granica rimskog izdavača, to radi na najbolji način:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/wyatt-e-zam-ru-ultu-qereb-ziqquratu-part-1

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Pretpostavićemo da postoji razlog što je drugi album čileanskih Diabol nazvan Graveyard Backtery, dakle, sa jednim slovom viška u drugoj reči. Svakako pričamo o šarmantnom blackened thrash metalu, sa grobljanskom atmosferom, propisanim latinoameričkim koeficijentom žestine i gostima na skoro svakoj pesmi. Ovo je vrlo andergraund ostvarenje ali je ljupko i lepo se posluša. Bend sebe opisuje i kao ,,graveyard crust" ali ovde ima i solidnih death metal elemenata, čisto da se ne misli da je u pitanju nekakav lo-fi krš. Mislim, krš je, ali UMETNIČKI krš:
https://diabol.bandcamp.com/album/graveyard-backtery-album-2025

Argentinci Laico za svoj album Los que Llevan el Control kažu ,,We are a Thrash power trio from southern Argentina. No bs, just short songs to mosh and headbang to." I to je uglavnom to. Ovde ima malo groove metala, ali osnova jeste čvrst, jednostavan ali zdrav thrash. Dobra produkcija, pesme kratke, pitko je:
https://www.youtube.com/watch?v=mj7AZ0QktxA

Kad bend nazovete Bomber bolje bi vam bilo da imate sa čime da izađete pred publiku. Francuzi iz Lila (Lilijci?), Bomber imaju drugi album, Cages And Windows i ovo NIJE LOŠE. Manje Motorhead a više rana Metallica, Exodus, pa i Slayer, Bomber taj neki klasični Bay Area Thrash sviraju sa puno zanatske uverljivosti, jeftinom ali funkcionalnom produkcijom i pesmama koje ne pucaju od originalnosti ali TRESU. Pesama ima previše (mada je prethodni album bio pre sedam godina pa se to može razumeti), neke od njih umeju da potraju i vokali su previsoko u miksu, ali pored ovih zamerki ne mogu a da ne preporučim Bomber jer je njihova muzika ZDRAVA i čoveka odvede od nula do sto za svega nekoliko sekundi:
https://bomberofficialband.bandcamp.com/album/cages-and-windows

Na znam šta Brazilci Exxxpurgo Letal hoće da kažu time da im EP O Retorno do Algoz izlazi u Junu, sem da je možda u pitanju album a od koga nam sada daju da čujemo samo dve pesme i intro ali evo neću da lupam glavu. O Retorno do Algoz eje MNOGO LEP materijal, sa dve pesme pravovernog, old school speed metala koje Exxxpurgo Letal svirajju sa ubeđenjem, u produkciji koja je otmeno jeftina i sa tempom od koga srce samo krene da trokira. Prelepo je:
https://exxxpurgoletal1.bandcamp.com/album/o-retorno-do-algoz

Beast Machine su bend iz Brizbejna koji svoj thrash i crossover zvuk filuju sa malo stoner i desert rocka pa vele da ih opisuju kao ,,tuču između Kyuss, High on Fire i Slayer" a što je valjda dovoljno da svako odvoji malo vremena za album While It All Burns. Ovo je više, recimo, na ,,mini" delu spektra sa sedam pesama od kojih ni jedna nije ispod dva minuta ali ni preko četiri. I, mislim, odlično je, istovremeno i trešerski i rokerski, sa nervoznom, eksplozivnom energijom treša i gruvom i melodijama roka. Meni odlično:
https://beastmachine.bandcamp.com/album/while-it-all-burns

,,Tehnički thrash" je danas pomalo zaboravljena umetnost, ali ne SASVIM. Tu su, recimo, Francuzi Sulfator sa svojim debi albumom Gemini da pokažu kako to lepo može da bude. Neću sada da detaljišem o tome kakva je razlika između progresivnog i tehničkog thrash metala i reći ćemo samo da ako volite podjednako Deathrow i Voivod, ovo ima da vam lepo legne:
https://sulfator.bandcamp.com/album/gemini

Ne znam gde su Sigon bili celog mog života – verovatno u Finskoj – ali ovaj duo je iskočio niotkuda, bez predigre i objave rata, potpuno formiran sa svojim debi albumom ove nedelje. Projekat čine dva muzičara što već sviraju u masi bendova tipa Astral Wizard ili Devil Moon a debi album, Thunder of Iron je BRILJANTNA kombinacija speed, black i heavy metal elemenata. Nestašno, melodično, oštro i na prvu a opet sa promišljenim, pamtljivim temama i sofisticiranim aranžiranjima jednostavnih pesama, ovo je pravo slavlje andergraund metala koji zna da njegova publika voli znoj i šutiranje više nego filozofska promišljanja u mraku svoje sobe. Pošteno:
https://sigonsteel.bandcamp.com/album/thunder-of-iron

Price 2 Pay su iz Ohaja i predstavljaju ulični, uličarski hardkor sa dosta uspeha. Demo nazvan samo Demo ima dve pesme (plus intro) nabadačke, siledžijske muzike kroz koju se preti, kune i zaklinje a publika sve svoje negativne emocije iznosi na površinu kako bi ih spalila u plesnom ritualu. Sirova produkcija apsolutno ulepšava iskustvo:
https://price2pay.bandcamp.com/album/demo

Septic Vessel su pak iz Indijane i njihov Winter Demo 2025. Ima samo dve kratke pesme EKSTREMNO teškog metaliziranog hardkora. Štaviše, bend sebe opisuje kao ,,Midwest Hard Death" i zaista i rifovi i vokali ovde mogu da se slušaju i kao death metal. Da su pesme duže i razrađenije, bilo bi ovo JAKO dobro, ovako je samo dobro obećanje, pa vredi da se ovaj bend ima na radaru:
https://septicvessel.bandcamp.com/album/winter-demo-2025

Meksički Missing Bodies imaju ime na Engleskom ali su sve pesme na EP-ju Cuerpos Perdidos na Španskom. I sve su kratki, ubitačni komadi metaliziranog, mošerskog hardkora koji ne mora da ide brzo da bi kanalisao agresiju (ali povremeno voli i da ide brzo). Priznajem, sa ovako kratkim pesamama sam očekivao ,,pankerskiji" hardkor ali su me Missing Bodies prijatno iznenadili, uključujući i kvalitetom produkcije. Odlično:
https://missingbodies.bandcamp.com/album/cuerpos-perdidos-2025

Tu su i WARSHIP031, geteburški metalizirani hardkor bend sa istoimenim EP-jem, WARSHIP 031. Ovo su četiri kratke, teške pesme (i intro) negde na pola puta između beatdown hardcorea i crossovera i meni se kombinacija kvalitetnih moš-rifova, plesnog gruva i okretne, brze svirke veoma dopada. WARSHIP031 ne troše naše dragoceno vreme na poziranje nego krljaju za sve pare a pritom i naplaćuju samo koliko vi date. Sjajno:
https://warship031.bandcamp.com/album/warship-031

Grci Disurban su album nazvali ,,Crossover This" iz nekog razloga stavljajući navodnike, kao da je u pitanju citat. Nije, ali nije ni važno, važno je da se iz imena albuma odmah sazna šta bend svira. Ovo je inače drugi album za solunsku momčad, koja ga je sama snimila, sama izdala i mora se poštovati dosledni DIY stav. Naravno, i muzika je takva, jednostavan spoj panka i metala sa pristojnom produkcijom i možda i nestandardno visokim kvalitetom svirke. Bend trpa brzo, nervozno, tehnički kvalitetno i ono što nema na težini dobija na lepršavosti. Ovo nije krosover koji prosto imitira DRI, DBC ili MOD, i Disurban imaju svoj stil. Podržavam:
https://disurban.bandcamp.com/album/crossover-this

Small Dick Energy su hardkorpank bend iz Birmingema a koji zvuči osvežavajuće maštovito. EP Right in the Nads sa svojih pet vrlo politički angažovanih pesama pravi vidan napor da stilski bude raznovrstan i priziva u sećanje anarhističke bendove osamdesetih u rasponu Conflict-Subhumans-Rudimentary Peni samo sa vrlo jeftinim produkcijskim, jelte, formatom. Prijatno je:
https://smalldickenergy.bandcamp.com/album/right-in-the-nads

Moral Pollution // Everything Evil Split je split EP dva mičigenska benda. Everything Evil su vrišteći, dosta tehnički kvalitetan blend grindcorea i mathcorea koji nije BAŠ ,,false grind" ali tu je i ako vam se bilo šta od navedenih stilova dopada, dopašće vam se i njihove dve pesme. Moral Pollution pak imaju jedan simpatičan akustični intro, jednu odličnu D-beat zakivačinu (sa taman toliko melodije koliko je potrebno) i jednu obradu Bastarda. Obrada je odlična, produkcija oba benda je odlična, svi sviraju odlično i ovo je izdanje koje nema manu pa se, shodno tome MORA čuti ali i posedovati. A CENU SAMI ODREĐUJETE:
https://moralpollution.bandcamp.com/album/moral-pollution-everything-evil-split
https://everythingevil.bandcamp.com/album/moral-pollution-everything-evil-split

Deathgrind iz Virdžinije stiže na debi EP-ju sastava Lay Waste (koji nije isti Lay Waste kao onaj iz Ilinoja). Naslovljen Savage Rebellion, on je jeftin, primitivan ali i pravoveran sa šest srazmerno kratkih pesama koje od death metala uzimaju osećaj za horor-dramu a od grindcorea neposrednost i brzinu. Nije rđavo, pogotovo ovako sirovo i jeftino snimljeno. A i, mislim, ljudi imaju pesmu Vaporizing Fascist Cowards:
https://laywaste2.bandcamp.com/album/savage-rebellion

Ako postoji melodični grindcore, Šveđani Järnbörd bi svakako trebalo da se kandiduju za ambasadore žanra. Album Filmer f​ö​r blinda nije MNOGO melodičan ali jeste značajno melodičniji od prosečnog grindcore izdanja bilo koje od prošle četiri decenije. A bogami je i maštovitiji. Ovo je i dalje prljava i sirova muzika, ali Järnbörd u deset pesama pakuju više ideja i koncepoata nego većina kolega, nudeći zaista dosta kinematičan album. Deset pesama sasvim ,,normalnih" trajanja, solidna produkcija i ploča vredna svake pažnje. A još i ako album kupite od japanskog izdavača Esagoya, plaćate koliko želite:
https://esagoya.bandcamp.com/album/filmer-for-blindahttps://jarnboerd.bandcamp.com/album/filmer-f-r-blinda

Za publiku koja ne voli eksperimentisanje i grindcore priznaje samo kad je na fabričkim podešavanjima, poljski izdavač Left Hand Patches donosi split album dva sjajna benda. Goreossion je projekat bivših članova poljskih Parricide a zamišljen kao omaž legendarnom poljskom bendu Dead Infection. Savršenstvo u najavi? Svakako! Dead Infection su imali tu dobitnu formulu uzimanja pelcera od Carcassa i smeštanja tih lepih rifova u propulzivnu deathgrind formu a Goreossion samo nastavljaju istim smerom i istim tempom. Kratke pesme, energija, lepi rifovi, PRELEPO. Sa druge strane CD-a su australijski Hematemesis koji sviraju propisan grindcore sa pesmama kraćim od minut, brzinom u prvom planu i VEOMA kvalitetnom izvedbom. Mislim, bubnjar je UBICA a produkcija je vrlo solidna, pa je ovo jako, jako dobro:
https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/goreossion-hematemesis-split-pre-order

Bephoulment je kućni death metal projekat dvojice ortaka iz Zapadne Virdžinije ali simpatičan je. Debi EP  The Beast Within bavi se lokalnim šumskim mitovima i horor-storijama a muzika je jeftini, DIY metal koji ima dostojanstvenu evokativnost, časnu kinematičnost i energičan gruv. Meni je to prijalo:
https://bephoulment.bandcamp.com/album/the-beast-within

Satan's Sigh su svoj debi album nazvali Impaled Nazareno i to bih u svakom drugom slučaju osudio, ali pošto su ovo Čileanci, SVE IM JE UNAPRED OPROŠTENO. A i album je mnogo slatka, lo-fi, old school mešavina speed, black i death metala, onako pankerska, jeftino snimljena, ali rokačka i sa puno duše. Satan's Sigh nemaju mnogo brige oko toga da li izmišljaju nešto novo i naprosto prave muziku koja im prija, pa će ta ista muzika prijati i vama ako cenite neposrednost, iskrenost,  ENERGIJU. Drugim rečima, ko voli ranu Sepulturu i slične sastave sa južnoameričkih koordinata, sa Satan's Sigh će se lepo provesti:
https://murderrecords.bandcamp.com/album/impaled-nazareno

Plamene Inkviz​í​cie je EP sa dve pesme slovačkog death metal benda Funus i nema tu mnogo filozofije. Ovo je old school death metal koji gura težak, meljući gruv, ne takmiči se ni sa kim ni u brzini ni u tehnici a bogami ni u inovativnosti. No, gruv jer odličan, tehnika jeste na visokom nivou a pesme iako vrlo atmosferične, ne oskudevaju u rifčinama. Još produkcija koja čini da sve zvuči živo i dinamično – PRSTE DA POLIŽEŠ:
https://funus.bandcamp.com/album/plamene-inkviz-cie

Necropolis je jednočlani indonežanski black-death projekat čiji debi EP, Secular Circumambulation zvuči kao da je snimljen 1989. godine. U najboljem mogućem smislu, naravno: ovo je primitivna ali zapaljiva muzika zasnovana na brzini, rifu, energiji, rifu, agresiji, RIFU. Dante Fabian, gitarista benda  Ancient ovde svira sve instrumente i čovek je solidno talentovan nudeći dobre partije na bubnjevima i vokalima, a produkcija je šarmantno sirova. Užitak:
https://necropolisdweller.bandcamp.com/album/secular-circumambulation

Ako volite da je old school death metal baš gadan, sirov, sa zvukom koji deluje kao da ga je neko snimio na opremi iz 1989. godine a onda prebacio na kasetu pa tu kasetu ostavio da stoji u prašnjavoj fioci sve ove godine, onda će vam se demo Premonition of Blasphemy sijetlskog benda Degraved dopasti. Meni se dopao iako je ovo snimljeno u prostoriji za vežbanje i nekako ima dovoljno topao i lep zvuk a pesme su taj očekivani OSDM, ne mnogo maštpvit, ali ČASTAN:
https://degraved.bandcamp.com/album/premonition-of-blasphemy

Misanthropic su iz Arizone a debi album Festering Nihilistic Hatred im zvuči onako kako pretpostavljate na osnovu imena. Ovo je old school death metal sa velikim rifovima, mnogo kreveljenja u pevanju, epskom atmosferom ali bez produkcijskih pumpanja i sa poštenim, radničkim i seljačkim znojem u temelju svega. Lepo je čuti album sa ovako izraženim rifovima čak i ako mu sama produkcija nije idealna i Misanthropic se pošetno upisuju u katalog januarske ponude čak i pre nego što stignete do kraja albuma na kome vas čekaju Black Sabbath (Edit: PRTZ. Bend je album sklonio sa Bandcampa i pomerio izlazak za kraj Februara. Ostavljam tekst za, jelte, buduće čitaoce):
https://misanthropicdeathmetal.bandcamp.com/album/festering-nihilistic-hatred
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/festering-nihilistic-hatred
https://www.youtube.com/watch?v=dmzJci6ZczQ

Zapravo sam očekivao vrlo malo od benda Split In Half iz Vermonta i njihovog EP-ja  Free Roaming Flesh čija prva pesma pravi jasnu aluziju na igrački serijal Resident Evil svojim naslovom. Nekako sam mislio da će ovo biti još jedan detinjasti, kućni projekat, MEĐUTIM Split In Half sviraju odličan death metal a koji ima i vrlo solidne produkcijske kvalitete. Ovo je idealan spoj andergraund autentičnosti i jasnog napora da se napravi DOBAR, slušljiv death metal materijal koji će imati rif, guriv, blastbit i sve što treba i biti pažljivo studijski uobličen i ne baš ISPEGLAN ali dotegnut da ništa ne štrči. Odlilčno je:
https://splitinhalf.bandcamp.com/album/free-roaming-flesh

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Zna se da sam možda i neopravdano sumnjičav prema bendovima koji sebe opisuju kao ,,alternativni metal" ali trudim se da ne budem pun predrasuda pa sam poslušao EP njukaslskih Gloamer i ovo NIJE LOŠE. Gloamer imaju, pre svega, dobar, težak zvuk sa gitarama koje imaju najmanje osam a možda i svih dvanaest žica. HEAVY je to a i svirka je dostatno žestoka, sa pet pesama i introm na EP-ju Incinerus koje se provozaju kroz razne atmosfere i boje, ali se dosledno drže tamnije strane i sve je to prilično zanimljivo. Plus, plaća se po želji iako je po kvalitetu vrlo profi:
https://gloamer.bandcamp.com/album/incinerus-2

Zna se da me većina savremenog industrial metala ostavlja hladnim u najboljem slučaju, ali Haunted Horses iz Sijetla su industrial PUNK i to je već druga priča. Album Dweller ima više toga zajedničkog sa ranim Godfleshom, Bileom ili Terminal Cheesecakeom od 99% savremenih industrial metal bendova i ovo je sirova, brutalna muzika, ne bez elegancije, ne bez promišljenosti, ne bez dobrih aranžmana i kvalitetnog miksa, koja udara daleko ispod pojasa ali ima i puno cerebralnih elemenata da im se divite na ponovljena slušanja. Fantastično:
https://hauntedhorses.bandcamp.com/album/dweller

Implant Soul je projekat u kome jedan čovek, Ukrajinac Ivan Lozovskiy piše svu muziku a onda poziva razne muzičare da je izvedu i snime. A što je zanimljivo, pogotovo što ta muzika ima formu avangardnijeg death/ black metala. Album Artefact je prilično vitalna kolekcija pesama čija avangardnost nije prepreka da se ostvari energičan, znojav ekstremni metal sa mnogo propisnog zakivanja. Material za album snimljen je u osnovi u trio-formi a onda su dovođeni različiti pevači i to uglavnom zvuči sveže i uzbudljivo:
https://implantsoul.bandcamp.com/album/artefact

ALBUM NEDELJE

Death metal duo iz Ohaja Faithxtractor nije se ni malo umekšao za svoj peti album, Loathing and the Noose. Za prošli sam negde pre dve godine napisao da ,,ubijaju ko pajserom" a ovaj je jednako energičan ali i pametno napisan, ovog puta sa možda mrvicu naglašenijim naklonom melodičnijim dimenzijama po uzoru na švedski death metal, ali i dalje sa divljačkom energijom u izvedbi. Basistkinja Zdenka i dalje razbija a pesme su i dalje napisane SJAJNO i ovo je jedan od najboljih metal albuma koje sam do sada čuo u 2025. godini. Izvolite:
https://faithxtractor.bandcamp.com/album/loathing-the-noose

[Meho Krljic]

Vruća zima, uglavnom na političkom planu, ipak ište grejanje koje dolazi iznutra. Evo malo metala da se ispomognemo. Ova nedelja je jako bogata sa novim albumima nekih recentnih favorita (Cyanide Grenade!!) i nekim albumima veterana (Necrodeath!! Tokyo Blade!!!), jednim ekstremno ubedljivim srpskim albumom na svetskom nivou (The Big Deal!!) i nekoliko izvrsnih debi abuma (Hierarchies!!!! Axestasy!!!). Plus, naravno, Godzillionaire je kandidat za album godine a nije još ni kraj Januara!!!!!!!!

Deo 1: BLACK METAL

Bugari Bolg (a što na starobugarskom znači ,,vuk") postoje duže od dvadeset godina. No, debi album snimili su 2018. godine, a njegov nastavak, evo tek ove. I, da bude jasno, Where Death Dwells je UBITAČNA ploča agresivnog, moćnog blek metala i vredelo ju je čekati. Bolg su negde na liniji skandinavskog, možda najpre švedskog blek metala sa početka veka, bendova poput Marduk, Setherial, Naglfar, Urgehal, Tsjuder i tako dalje, samo sa zaista kvalitetnim pesmama i vrhunskom izvedbom. Hoću reći, Where Death Dwells stilski nije nimalo avanturistički album, ali su pesme napisane izvrsno, sa puno odličnih tema, ideja, rifova itd, a izvedba je razaračka, moćna, jako disciplinovana. Ovako nečeg ne bi se postideo ni jedan od gore nabrojanih bendova pa ako volite njihovu muziku, i novije stvari tipa Nordjevel, bugarsku braću Bolg apsolutno morate čuti:
https://bolg.bandcamp.com/album/where-death-dwells

Ne znam šta su i ko su Myncæfr iz Njemačke – nemaju podatke na Bandcampu, nemaju stranicu na Metal Archives (Edit: sad imaju ali nemaju nikakve bitne podatke na njoj sem da su iz Drezdena) – ali imaju vrlo pristojan EP, Ignorance Veil. Ovo je kvalitetan, atmosferičan, ali u starom smislu atmosferičan, blek metal koji malo vuče na skandinavske bendove tipa Borknagar pa čak i Emperor, sa raskošnim, bučnim zvukom, dosta epske melodije, tehnički ubedljivom svirkom. Tri pesme, vrlo jak materijal:
https://myncaefr.bandcamp.com/album/ignorance-veil

Ruski Nox Doloris i sada stavljam u blek metal sekciju iako su se oni još više odmakli od nekakvog jasnog žanrovskog usmerenja. Novi album, Konstantinopolis, treći za momčad iz Sankt Petersburga čuva spone i sa black metalom i sa death metalom, ali ovde ima i ,,normalnog" metala, sve umotano u simfonijske aranžmane i mada možda ovi ljudi odlaze predaleko u, jelte ,,komunikativnosti" za moj osetljivi ukus, fakat je da je album prepun MEGA svirke i dobrih ideja:
https://noxdoloris.bandcamp.com/album/konstantinopolis

Necronoir su isto Rusi (ili barem izdaju za ruski Svanrenne Music) a njhov debi EP, Death Above All je spora, pompezna, dosta dobra procesija epskih blek metal pesama. Ovo se svira tako sporim i odmerenim tempom da malo vuče i na sludge metal, naravno, ali generalni zvuk i svetonazor su 100% necro. Kako i treba da bude. Ako ja, koji brzinu cenim iznad svega, ovo smatram PRILIČNO DOBRIM, onda mislim da vredi da se čuje:
https://svanrenne.bandcamp.com/album/death-above-all

Nemački Dark Fortress su se raspali 2023. godine posle poslednje turneje ali Anthems from Beyond the Grave - Live in Europe 2023 je beleška sa te turneje upravo izašla za Century media i mada su Dark Fortress apsolutno previše ,,komercijalni" za moj ukus, ovo je ploča vredna slušanja. Kada na stranu stavim melodičnost i komponovane solaže, ovo je svakako kvalitetan, ubedljiv, pošten blek metal koji ima u sebi i progresivnih elemenata. Prijatno:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/anthems-from-beyond-the-grave-live-in-europe-2023-24-bit-hd-audio

Tulužani Mourir hvataju zalet za treći album EP-jem Insolence i ovo je onako jeben blek metal kako samo Francuzi umeju da ga spreme. Od kinematskih montaža do razaračkog krljanja koje zvuči kao da ste sludge metal ploču zavarili preko blek metal ploče pa sve pustili na 45 obrtaja a onda ceo gramofon ubacili u mašinu za mlevenje mesa, Insolence je preteći, divljački haos i provalija u koju upadate sve vreme vrišteći od oduševljenja. Mislim, ovo izdaje Pelagic koji nisu sad neka blek metal etiketa i to lomljenje kalupa koje Mourir ovde rade je TAMAN njihov kroj:
https://movrir.bandcamp.com/album/insolence

Takođe francuski ali preseljen u Kanadu, Catacombes, ima novi EP, Les Âmes Oubli​é​es i to je ODLIČNO. Ovo je blek metal koji pršti na sve strane od žestoke svirke i brzine, ali je istovremeno melodičan, kontemplativan i maštovit. Ovo ima pet podugačkih pesama i emituje jak autoritet ideja, stavova, ali i emocija. Lek Ti Ra:
https://catacombesbl.bandcamp.com/album/les-mes-oubli-es

Iz Švedske dolazi Häxkapell, generalno jednočlani projekat čoveka po imenu Janne Posti (koga možda znate po isto jednočlanom Sons of Crom). No, za drugi album, Om jordens blod och urgravens grepp Posti je malo povećao postavu, odrađujući i dalje većinu instrumentalističkih i vokalnih dužnosti, ali sa pravim bubnjarem i još jednom osobom na violini i vokalima. I, mislim, ovo je raskošan švedski blek metal sa malo folk motiva, ukorenjen u tradiciji ali nikako napravljen da bude muzejska postavka. Ovde se svira JAKO i žestoko, pesme su dugačke jer su epske po svojoj srži a ne jer je neko vežbao aranžiranje i mada je zvuk, naravno, malo i muljav, ENERGIJA ove ekipe je nezadrživa:
https://haxkapell.bandcamp.com/album/om-jordens-blod-och-urgravens-grepp

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Muses & Conjurations je drugi album njemačkog benda The Witches' Dream i sa petnaest pesama, to je vrlo supstancijalna ponuda veštičijeg heavy rocka. Dobro produciran, odlično napisan materijal pokazuje nam ovaj rodno mešoviti trio u odličnom svetlu sa muzikom koja kombinaciju okultnog roka i propisnog hard roka radi elegantno, maštovito, nudeći okultni teatar ali sa uvek čvrstom rokenrol formom da sve drži na okupu. Izvrsno:
https://riv-music.bandcamp.com/album/muses-conjurations

Glow iz Omahe sviraju simpatičan hardrokerski, stonerski rokenrol na albumu The Beauty Outshines the Hurting. Uprkos malo nezgrapnom naslovu, pesme su napisane prilično dobro, sa finim rifovima, zanimljivim vokalnim aranžmanima i jednom generalnom energijom u izvedbi. I zvuk nije rđav, prilično živ, dinamičan i hrskav, venčavajući teške gitare sa tim visokim vokalima i živom ritam sekcijom, pa se album sluša sa puno apetita. A plaća se koliko hoćete za daunloud, dok vinil stiže za koji dan:
https://glowomaha.bandcamp.com/album/the-beauty-outshines-the-hurting

Poljaci Ethbaal sviraju u suštini post metal sa svim tim melanholičnim distanciranim akordima i temama koje idu uz ovu muziku, ali uz težinu, abrazivnu teksturu i promukli vokal koji su svi primereniji sludge metalu. Album Absolutely Terrifying Insult je treći za ovu ekipu iz Vroclava i ako imate afiniteta ka ovakvoj kombinaciji zvuka i svirke, mogao bi prilično da vas izvoza:
https://ethbaal.bandcamp.com/album/absolutely-terrifying-insult-2

Za sasvim drugačiji treći album tu su Zoahr iz njemačke i album Mosaic. Ovo je prijatan, melodičan, gruvi dezert rok sa dosata bluza u osnovi, poletnim tempom i raspoloženom svirkom. Hrskav, prijatan miks, dosta efekata na gitarama, vokal koji ne bi osvojio ni jedni nagradu na San Remu, ali koji radi posao, sve to čini ovaj album procesijom zabavnih, priatnih pesama koje svima preporučujem:
https://zoahr.bandcamp.com/album/mosaic

bunsenburner imaju novi album, Reverie, i njemačka se momčad ovde nalazi na vrlo darežljivo definisanoj ničijoj zemlji između sludge metala, noise rocka, post rocka, psihodelije... Svako njihovo prethodno izdanje je imalo u sebi mnogo razloga da se čuje a Reverie donosi čak trinaest pesama u kojima ima dosta eksperimentisanja ali čak i da niste skloni eksperimentu, bubnjevi jako zakivaju, gitare su moćne, gruv je POŠTEN. Trinaest pesama koje uvezuje pre svega emocija, a sa različitim pristupima njenom izražavanju, album vredan više slušanja:
https://bunsenburner.bandcamp.com/album/reverie

Kad bend u postavi ima četiri gitare znate da sebe shvataju vrlo ozbiljno. Španski Onirophagus su osnovani 2011. godine da voskrnsu zvuk dear-doom metala ranih devedesetih i odlično im ide. Novi album, Revelations from the Void, treći za ovu katalonsku postavu ima ne samo fantastičan omot već i odličnu produkciju za svojih pet podugačkih pesama sporog tempa i uplakanih rifova. Ako ste voleli rani My Dying Bride i Rani Paradise Lost, Winter itd, Onirophagus su fantastično sigurno oslonjeni na ovu osnovu a onda stvaraju vrlo autentičan, sopstveni opus. Odlično je:
https://onirophagus.bandcamp.com/album/revelations-from-the-void-3

Nemački Snake Mountain (ali ne TAJ Snake Mountain) su značajno jednostavniji i njihov doom metal je kao da ste usporili thrash metal. I to sasvim lepo funkcioniše. Novi EP, Man at Arms ima četiri pesme sporih thrash ritmova i gruvova i to sasvim lepo imitira doom metal. Meni sve simpatično a produkcija i izvedba su sasvim OK, pogotovo za cenu od koliko date:
https://snakemountain777.bandcamp.com/album/man-at-arms

Nemački Love's Magic Cult nisu baš ni doom ni occult rock grupa nego više fuzz rock bend sa psihodeličnom i okultnom dimenzijom. Album Starless ima malo čudnu produkciju ali držim da to na kraju doprinosi kvalitetu psihodeličnog iskustva. Bend svakako voli faz i orgulje a čemu je realno nemoguće odoleti, a pesme umeju da odu u iznenađujuće kinematskom smeru. Zanimljiva ploča:
https://lovesmagiccult.bandcamp.com/album/starless

Doof su neka dva stonera iz Džordžije sa albumom  Resin Days, Produkcija je upitnog kvaliteta i bend ne može da se tačno dogovori gde je žanrovski smešten ali to je i neka vrsta prednosti za Doof jer pesme zvuče unikatnno i karakterno, izražavajući lične, jelte, estetske zamisli radije nego da budu samo rekonstrukcija tuđeg stoner roka. Nije, dakle, ovo nekakav FENOMENALAN album ali ima štofa:
https://doofband.bandcamp.com/album/resin-days

Rust Bucket su fazirani stoner rok iz Minesote koji prerdvodi Minesotta Pete Campbell, aktuelni bubnjar Pentagrama. I onda naravno da album isto nazvan Rust Bucket zvuli pravoverno i autentično. Ovo je bluzirani, hrskavi rokenrol spakovan u deset pesama promuklih vokala i gitarskih metanisanja, produciran kvalitetno i sa razumevanjem. Kad krenu slajd solaže, malo se čovek upiški od miline. Užitak:
https://gloryordeathrecords.bandcamp.com/album/rust-bucket-2

Ripple Music je ove nedelje navalio svim snagama da nas ubedi da ćemo imati još jednu sjajnu godinu heavy muzike. Jedno od tih izdanja je i album nedelje. Prvo na redu je kompilacija Planet Desert Rock Weekend - Ripple Family Compilation, a koja sakuplja muziku sa uglavnom njihovih izdanja a koju izvoder bendovi što nastupaju na Planet Desert Rock Weekend festivalu. Ovo je devet odličnih stoner i desert rock bendova koje po OVOJ ceni ne smete propustiti:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/planet-desert-rock-weekend-ripple-family-compilation

Dalje su tu britanski Dunes i Land of the Blind, njihov treći album a koji je tipično rippleovska ploča. Dakle, velike rifčine, pustinjska atmosfera, melodični, himnični teški rok i čvrst, napucan zvuk. Ko voli rifove i TEŽINU ovde ima čemu da se poraduje jer su gitare tako jake da njihove teksture imaju teksture ali Dunes se trude da napišu i pesme i da se ne svedemo na kolekciju rifova pa je muzika ovde ugodno dinamična i raznovrsna, držeći se i dalje teškorokerske osnove zbog koje smo i kupili kartu. Sjajno je:
https://dunesncl.bandcamp.com/album/land-of-the-blind
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/land-of-the-blind

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Trešeri iz Tampe, Syndicate imaju prvi EP, Dreams And Nightmares i to je dopadljivih pet pesama staromodnog treš metala. Rifovi i pesme su, dakle, vrlo old school, vokali su jedan, onako, kasnopubertetski lavež, ali produkcija je solidna a bend svira veoma strastveno dajući muzici potrebnu dimenziju autentičnosti. I dobri su, meni ovo prija pa, ako nemate problem sa ovim vokalom, preporučujem konzumaciju:
https://syndicatethrash.bandcamp.com/album/dreams-and-nightmares

O poljskom momku koji pravi ,,primitive alcoholic necro" thrash metal pod imenom Drunk Thrasher pisali smo pre nešto više od dve godine. I to sa velikim entuzijazmom. Sada je čovek izbacio novi EP, Posercorpses i to je nastavak blackened speed-thrash krljačine koja dolazi iz srca a šutira pravo u jaja. ČAK I AKO STE ŽENA. Posercorpses nije samo tr00, onako kako je svaki jednočlani blek metal na Bandcampou tr00, ovo je i solidno snimljeno, sa pravim bubnjevima i rifčinama koje se ČUJU i čoveka zovu da uleti u pit i kreira još tih, jelte, leševa pozera. Ne podržavam ni jednu vrstu nasilja na koncertima, ali ovako kao fantazija – slatko je. Da nam živi Drunk Thrasher a ovo na kraju meseca izlazi i na vinilu u vrlo ograničenom tiražu pa pohitajte:
https://drunkthrasher.bandcamp.com/album/posercorpses-ep

Britanci Grave Altar sviraju ne običan nego MORBIDAN black thrash. U praksi, to znači da je njihov drugi album, Shrines of Hatred dosta tanko produciran, ali muzika nije uopšte loša. Ovo je sirovi, old school black thrash sa dovoljno discipline i tehničkih kvaliteta  u izvedbi da ne deluje amaterski, a dovoljno u dosluhu sa primalnom haotičnom energijom ove muzike da miriše na autentično. Zabava:
https://gravealtar.bandcamp.com/album/shrines-of-hatred

Brazilski trio Forget Everything ima prvi EP, Intrusive Thoughts i to su četiri simpatične pesme thrash metala koji ne ide u neke prevelike ambicije da evoluira žanrovski, jelte, izraz, ali je korektan. Rifovi su okej, aranžmani su pristojni, produkcija sasvim dobra i ovo je, iako ne sad nešto ORIGINALNO i novo, sasvim prijatno:
https://forgeteverything.bandcamp.com/album/intrusive-thoughts-ep

I N.W.77 su iz Brazila ali njihov novi EP, Touching The Terror zvuči poletnije, lepršavije, zabavnije. Naravno, N.W.77 su bliži crossover thrash izrazu pa su ove četiri pesme obogaćene pankerskom himničnošću i energijom i, uz sasvim solidan zvuk i momački jaku svirku, sve se to vrlo lepo posluša:
https://nw77.bandcamp.com/album/touching-the-terror

Brazilci Tentáculo imaju debi album, Revolution is Inside of Us i ovo je iznenađujuće maštovit thrash metal. Nisam siguran odakle su ovi ljudi iskočili, mada Metal Archives navodi da su svirali u dosta drugih bendova pa se iskustvo i znanje ovde svakako dobro čuju. Revolution is Inside of Us ima sedam pesama energičnog, tehnički briljantnog thrash metala koji uspešno izbegava sviranje po readymade formulama i u svom rokanju ima jednu progresivnu notu. No, ovo nije ,,prog metal", i osnovne thrash vrednosti brzine, agresije, tribalne energije su sve prisutne. Plus, odlična produkcija a što sve zajedno ovo čini ekstremno zrelom pločom koju MORATE čuti:
https://tentaculometal.bandcamp.com/album/revolution-is-inside-of-us

Kanađani Hazzerd ne filozofiraju na svom trećem albumu, The 3rd Dimension, iako su ga pravili pet godina. Ovo je pošten, radnički i seljački thrash metal sa mošerskim rifovima, vrištećim vokalom i masnim, rokerskim solažama i tu nema neke dileme. Bend je ovo pravio da kreira ršum na koncertima, sa čestim prelazima iz ritma u ritam i tempa u tempo i ima tu i odličnih rifova i finih poigravanja sa dve aktivne, jelte, gitare u postavi koje će pesmama dati harmonski program generalno izvan granica ,,čistog" thrasha. Deset pesama u kojima se ČUJE zašto su nastajale pola decenije, produkcija okej, puno KARAKTERA i garantovan užitak:
https://hazzerdthrash.bandcamp.com/album/the-3rd-dimension

Danci Destabilizer su malko opsednuti nasiljem jer im se prvi album zvao Violence is the Answer! a evo drugi je Monopoly on Violence. Možda se šale, naravno, jer njihov thrash metal je ZABAVAN. Mislim, brz, oštar, neko bi rekao ,,nasilan" ali ovo je pre svega energična, inspirativna muzika koja čoveka pokreće ne toliko na nasilje koliko na ŽIVOT. Dosta karakteristični vokali takođe bend spasavaju od toga da zvuči kao generička thrash poastava kojoj je nasilje samo deo marketinga i ovaj album je, da podvučem, naglašeno zabavan. Udri ga, kolega:
https://destabilizer.bandcamp.com/album/monopoly-on-violence
https://www.youtube.com/watch?v=T3MB-VVu4To&list=OLAK5uy_lIYe54I_T5qrvNU6P31IkHTqNw9n3lKeM

Italijanski Necrodeath ove godine slave četrdeset godina aktivnosti pod ovim imenom i, mislim, da bend posle više od četiri decenije rada zvuči ovako ubedljivo, napaljeno, a disciplinovano, pa to je blagoslov. Arimortis je četrnaesti album ekipe i jedna lepa, sirova ploča black-thrasha na kojoj ima mesta i za okultne atmosfere i za jurišanja svom brzinom i sa isučenim oružjem. Bend ni ne pokiušava da ,,modernizuje" svoj izraz, ali s druge strane, black-thrash koji su ovi ljudi svirali još osamdesetih godina prošlog veka danas proživljava svoju renesansu pa Necrodeath zvuče aktuelno i autoritativno. Sjajno je a i omot je dobar i šteta je što bend sa ovim albumom najavljuje zatvaranje firme. Ali treba se radovati kad god možemo:
https://necrodeathofficial.bandcamp.com/album/arimortis 

Jer, evo, black thrash je na programu i švedskih Sarcator. Treći album ekipe iz Trollhättana je prilično sumanuta ploča, sa vrlo slobodnim shvatanjem thrash metal formata i letalnim injektiranjem blekmetalske ,,nekro" energije u nešto što bi mogao biti prog-thrash kad ga bend ne bi svirao kao da svako u studiju pokušava da ubije svoj instrument. Sjajna, maštovita ploča prepuna iznenađenja i inventivnosti, ali i KRLJAČINE:
https://sarcator.bandcamp.com/album/swarming-angels-flies-24-bit-hd-audio

Ruse Cyanide Grenade već znamo i njihov thrash metal nikada nije imao ambiciju da bude preterano progresivan ili maštovit ali treći album, Cannibal Era im je svejedno odličan. Ovo je znojava, energična muzika koju sviraju ljudi što žanr razumeju, poznaju i umeju da ga reprodukuju pa onda i pesme koje ne rade, jelte, ništa specijalno inovativno, zvuče pametno, smisleno i ložački. Produkcija je vrlo dobra, puna, snažna a opet sa sačuvanom nekakvom dinamikom a bend majstorski meša brze, lomatave deonice sa kvalitetnim moš-brejkovima. Deset pesama za dvadeset dolara zvuči kao poskupa ponuda ali Cyanide Grenade svoju reputaciju potvrđuju godinama iznova i iznova i ovo se sluša uz širok osmeh:
https://cyanidegrenade.bandcamp.com/album/cannibal-era

Recimo da Overgrowth iz Bafala svirau sludgecore jer su njihove pank/ hardkor/ krast pesme duže nego što očekujete, oplemenjene teškim, lepljivim sludge metal rifovima i gruvom. EP Rat Shovel ima ih pet komada, sa dobrim zvukom i pankerski energičnom svirkom. Dobra kombinacija a plaćate po želji:
https://overgrowth716.bandcamp.com/album/rat-shovel-ep

Mošerski hardcore koji koketira sa death metalom stiže nam iz Olbenija u državi Njujork. Evil Mind su snimii demo (ili EP? Ne znam kako ovo vode.) naslovljen samo  MMXXV i to su četiri pesme mošerskog klecanja, odličnog zvuka, siledžijske dispozicije ali bez PRETERIVANJA u gangsterisanju. Korektno je:
https://evilmind.bandcamp.com/album/mmxxv

Glazgovski No Known Weakness su u istom metaforičkom čamcu, osim što njihov gangsterski, nisko naštimovani moshcore ima mrvicu ,,uličniji" i mrvicu više old school pristup. Ali, sve je to tr00. Demo 2025 počinje pesmom Glasgow Hardcore koja je, naravno, serija samohvala i pretnji slušaocu  i ostale dve pesme su vrlo slične. Ako ovo poslušate 4-5 puta, ujutro ćete se probuditi tetovirani. Kul je to, pogotovo po ceni od koliko date:
https://noknownweakness.bandcamp.com/album/demo-2025

Prođe trideset godina i sve se poremeti pa tako evo Equal Vision Records izdaju bendove koji skoro da zvuče pankerski. Skoro kao...  Minor Threat... I.. Propagandhi? OK, Shutdown iz Njujorka su ekipa starija od trideset godina i njihov hardcore je zapravo u tradiciji njujorškog hardkor izraza, te ako ste ikada voleli Cro-Mags, Agnostic Front i Crumbsuckers, ovo je to, samo pozitivnije, melodičnije, više u straight edge/ posicore smeru. I meni se dosta dopada. EP By Your Side ima šest odličnih pesama i jako dobar zvuk a bend deluje mlado i napaljeno iako su u pitanju veterani:
https://equalvision.bandcamp.com/album/by-your-side

Italijani Zheros zvuče odlično na svom albumu Teorie & Terapie. Ovo je osam pesama brzog thrashcore zvuka, onako, pošteno pankerskog u osnovi ali sa disciplinom i kvalitetnom produkcijom te uvežbanošću i sigurnošću u izvedbi. Oštro, na prvu, a komunikativno i generalno zabavno, dobro producirano i na svaki način prijemčivo:
https://zheros.bandcamp.com/album/teorie-terapie-2

Day By Day sa Floride mešaju mošerski hardcore, thrash i malo bržeg, powerviolencu sklonog ekscesa na svom EP-ju Dust And Ashes. Ovo je odlično producirano i napisano vrlo solidno, sa bendom koji nudi i odlične ritmove za mošing ali i puno tenzije, nesigurnosti, jeze. Jako dobro:
https://www.youtube.com/watch?v=nBZynFQyNpU

Exhume su uz Brajtona (dobro, i Houva) a Nothing Follows je EP/ demo sa tri pesme metaliziranog hardkora ili krosovera. Mislim, bend sebe smatra i naziva krosover bendom, ali muzika je ipak i malo usmerena ka moškor/ metalkor delu spekta, mada na UKUSAN način. Ovo je tvrdo, agresivno i meni se u principu dosta dopada:
https://exhume.bandcamp.com/album/nothing-follows

Dust Lung iz Kanzas Sitija su negde između mathcorea i noise rocka na svom EP-ju Volume I i ovo je ODLIČNO. Mislim, dve pesme, ali EKSPLOZIVNE, vrlo pametno napisane, odsvirane za sve pare sa solidnim zvukom, baš čoveku razgore glad za JOŠ:
https://dvstlvng.bandcamp.com/album/volume-i

smearing su sijetlski grindcore kvartet sa istoimenim EP-jem i to je pet pesama uraganske paljbe, neljudskih vrisaka i disonanci. Ali odlično je. smearing umeju da napišu pesmu od osamdeset sekundi koja ima i dinamiku u izvedbi i dobre rifove i buku, svirka je vrhunska a produkcija otmeno jeftina. Jako, jako dobro:
https://smearing.bandcamp.com/album/smearing

Onda imamo portlandski Pursuit Predator koji potvrđuju teoriju da iz ovog grada u Oregonu skoro po pravilu dolaze dobri, zreli, izgrađeni bendovi. Eponimni debi demo ima pet pesama brutalne kombinacije  haotičnog hardcorea i sludge metala i to je sasvim prirodan blend teškog zvuka, iznurujuće svirke, mikrofonije i masivnih rifova. I kad su spori i kad su brzi ovi ljudi MUČE a ovo se plaća koliko hoćete pa mu pružite adekvatnu količinu ljubavi:
https://pursuitpredator.bandcamp.com/album/pursuit-predator

Čist grindcore dolazi iz Kvinsa na EP-ju  Monetized Survival projekta Purge of Relics. Ovo je zapravo jedan čovek ali pravi buke za petoricu sa dve kvalitetno napisane i krvnički izudarane pesme prilično ,,tehničkog" grajnda. Produkcija nije sad, kao, DOBRA, ali ovo traje manje od dva i po minuta i plaća se po želji. DAKLE ODLIČNO JE:
https://purgeofrelics.bandcamp.com/album/monetized-survival

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Recimo da i Beware uz Birmingema dolazi ovde s tim što je njihov EP, Never end for none of us pomeren nekoliko koraka u smeru čiste buke. Ovo je, RECIMO, posthardcore izmešan sa post metalom, ali sa masteringom koji anihilira dinamiku i sve gura u crveno pa se i suptilnosti u muzici benda lako zature. Ali to je i plan:
https://bewareband.bandcamp.com/album/never-end-for-none-of-us

Finski Concrete Icon imaju treći album, Voracious Streams i ovo je enciklopedijski primer death metala. U pozitivnom smislu, jelte, dakle, ovo nudi gruv, energiju, tehničku svirku, dobre rifove, vokale, kompleksne aranžmane koji ipak ne poruše taj pomenuti gruv, a sve je producirano vrlo solidno, sa dobom separacijom u miksu i nepreterivanjem u masteringu. U negativnom smislu, ako ga mora biti, ovo je svakako nešto što smo već slušali, bez preteranog truda da se žanr pogura na naredni nivo ali NE MORA TO UVEK:
https://fetznerdeathrecords.bandcamp.com/album/concrete-icon-voracious-streams-mc
https://youtu.be/j_YJ70DcCJM

Ukrajinski Xenotrone nemaju SJAJNU produkciju na svom novom singlu, Tower of Madness/ Elysium, ali je svirka jako dobra. Ovo je tehnički ali i progresivni death metal koji ono što su Death i Cynic radili pre trideset godina shvata ne kao zvuk kome treba težiti nego kao dozvolu da se ide široko, maštovito, bez stida. I ove dve pesme su izvrsne, tehnički izazovne ali u prvom redu pune dobrih ideja i odlično aranžirane. Jeftiniji zvuk zaista ne smeta previše i Xenotrone, a koji su osnovani krajem 2020. godine i još nemaju album, morate poslušati:
https://xenotronethrash.bandcamp.com/album/tower-of-madness-elysium

Caustic Abyss iz Mineapolisa su dali Danu Swanu da im masteruje album Eternal Winter Crypt a što je u skladu sa njihovom ambicijom da sviraju death metal inspirisan između ostalog švedskim death i melodeath prethodnicima. No, Eternal Winter Crypt je ipak američka ploča pa pored svog pozivanja na Carcass i At the Gates u opisu svetonazora benda, ovaj album donosi dosta mošerski, klasičan death metal ugođaj izmešan sa melodičnijim momentima. Nije to uopšte loše, i  mada mi apsolutno nedinamičan, programirani bubanj malo ide na jaja, muzika je generalno dobra, zvuk lep a bend zdrav:
https://causticabyss.bandcamp.com/album/eternal-winter-crypt

Pitsburški Bloody Run su prošle godine imali debi album, Decapitate the Tyrant a sada su ga ispratili živim albumom, Lobotomize The Tyrant: Live in Morgantown. I slatko je to, njihov napaljeni, neuredni deaththrash nekako prirodno sedi uz muljav zvuk i sirov miks. Najveći broj pesama zvuči kao opšta tuča na bini a to što se baš ne čuju svi ,,rifovi" i ne razume se sav tekst, TO TAKO TREBA. Plaćate koliko hoćete:
https://bloodyrun.bandcamp.com/album/lobotomize-the-tyrant-live-in-morgantown

Pre dve godine sam za debi abum rumunskih Putred napisao: ,,Putred (...) naprosto vole starinski, prljavi, sluzavi death metal zasnovan na kanalizacionom gruvu i krš produkciji i ovo nije ni toliko agresivno ni toliko heavy koliko je, jelte, uvaljano u izmet i blato. Ali je nekako kul". E, pa, drugi album, Megalit al putrefac​ț​iei malo unapređuje produkciju ali je sve ostalo i dalje prilično kul. Putred ostaju verni old school death metalu koji valja taj kanalizacioni gruv i ne misle da apdejtuju izraz u skorije vreme. I nema potrebe, ovo je šarmantna, heavy muzika koja svoju ružnoću sa ponosom nosi na reveru i zna da će se dopasti pravim ljudima:
https://putred.bandcamp.com/album/megalit-al-putrefac-iei
https://youtu.be/9hBQQisopt0

Danski Foetorem su na svom, pretpostavljam prvom demo snimku, Demo 2025 smešteni u domen old school death metala na vrlo srećan način. Odlične su ovo tri pesme koje imaju zaista kredibilan OSDM  pedigre i podsećaju na kavernozne, mračne bendove iz devedesetih poput Immolation i Incantation pa zapravo i ne zvuče retro nego moderno i ubedljivo, sa puno harmonske raznolikosti, dobrim trikovima u aranžiranju (slušajte klavir u Tapestries of Misery) i vrlo solidnom produkcijom. Cena za demo je koliko date a ovo je ODLIČAN death metal kakav bi mnogi bendovi sa ugovorima i reputacijom voleli da umeju da naprave:
https://foetorem.bandcamp.com/album/demo-2025

Blasphemous Profanation su čileanski death metal bend sa demo snimkom koji se zove isto kao bend i, mislim, sladak je. Ovo je sirov, disonantan death metal koji tačno zna šta hoće, nudeći antihrišćanske misli i bestijalnu muziku, bez sad nekog velikog inoviranja u žanru, ali iskren, neposredan, ubedljiv:
https://youtu.be/5Ez0Q19wGwg

Mutation Terror su, pak iz Meksika i imaju demo – naslovljen Demo – sa dve pesme simpatičnog deaththrasha. Ovo je samo ,,hello world" i ne puca od neke inventivnosti, ali dobar rif, dobar tempo, utegnuta svirka i sasvim okej zvuk su sve aduti benda koji veoma vredi da se čuj u ovoj formi i ubeleži za dalje. A i omot im nije loš:
https://mutationterror.bandcamp.com/album/demo

Pa onda imate italijanski Dark Reflection a koji je pokrenut kao jednočlani projekat gitariste po imenu Rcardo Silla a do snimanja debi EP-ja Under the Sign of Vlad Țepeș narastao je na kvartet. Ali, mislim, ovo je i dalje sirovo, divljački, sobno, iako je snimano u studiju, nudeći razarački black-death metal koji slavi, jelte, rumunsku borbu protiv osmanskih osvajača na najmračnije načine. Užasno je i u tom užasu prelepo:
https://pestrecords.bandcamp.com/album/dark-reflection-under-the-sign-of-vlad-epe

Necrodeific Slaughter je solo projekat jednog čoveka iz Kanade ali SOLIDAN je. Ovo je mračan, kavernozan death metal sa mnogo agresivne svirke i tamne atmosfere, produciran sasvim prihvatljivo i sa rifovima koji ne pucaju od originalnosti ali RADE POSAO. EP Ripping Flesh ima pet pesama narkomanije i nekrofilije, ali bez obzira na tematiku, muzika je zapravo elegantna i zrela. Lepo je a cena je koliko date:
https://necrodeificslaughter666.bandcamp.com/album/ripping-flesh

Na album benda koji se zove Putrid Defecation verovatno ne bih ni kliknuo da nije došao uz preporuku sa više instance i, uh, ovo je... DOBRO? Finci krljaju šaljiv slam/ brutal death metal i tu je humor uglavnom u tekstovima i naslovima pesama a muzika je KVALITETNI mošerski death metal sa odličnom produkcijom i nekoliko baš zaraznih slem rifova koje ne mogu da izbacim iz glave. Dakle debi album se zove Tales from the Toilet, ceo se bavi toaletom, izmetom, anatomijom vezanom za defekaciju itd, ali muzika je SOLIDNA:
https://putriddefecation.bandcamp.com/album/tales-from-the-toilet

Divine Excruciation su dva momka iz Kolorada, člana deathcore benda Among the Bodies, ali ovde u brutal death/ slam formatu. EP Collapse of Fractured Reality je prijatno iznenađenje sa svojom vrlo solidnom produkcijom i pristojno napisanim pesmama. Može se, dakle, i u kućnim uslovima praviti muzika koja zvuči zrelo i stvarno, pa ako volite brutal death metal, ovde ćete dobiti mnogo dobrih rifova, smenu polivačkih blastbitova i mošerskih slem deonica i neljudske vokale u više visina. Veoma pristojno:
https://divineexcruciation.bandcamp.com/album/collapse-of-fractured-reality

Rats Of Gomorrah su dva Nemca, bivša člana bendova Injection i Divide a sa debi albumom Infectious Vermin. Ovo je death metal koji u sebi ima dosta poznog Carcassa a što nije neki MOJ omiljeni zvuk. Ali ima mnogih kome jeste. Ljudi se svakako dobro zabavljaju i ovo je trinaest pesama prljavog provoda za propalice:
https://ratsofgomorrah.bandcamp.com/album/infectious-vermin
https://www.youtube.com/watch?v=z-DyFw13MVc&list=OLAK5uy_lKt_zvdg6rD04VSMX-RAH2u9Sueipx3x0

Lethephagia su osnovani prošle godine u Portlandu od članova već postojećih bendova i njihov demo, nazvan samo Demo, sa svoje dve pesme demonstrira i zrelost i ambiciju i MILINA JE DA SE ČUJE. Disonantni death metal je već, jelte, podžanr i trend za sebe a Lethephagia pokazuju kako se tu može biti i originalan i zanimljiv, sa odlično napisanim pesama, herojskom svirkom, čak veoma solidnom produkcijom. Mislim, čuje se da je ovo ,,demo" ali taj nešto prirodniji zvuk zapravo veoma prija muzici čija je preteća atmosfera fino uklopljena sa znojavim, energičnim radom muzičara. Veoma, veoma dobro i ovaj bend vredi držati na radaru:
https://lethephagia.bandcamp.com/album/demo

Normandijski Fatal su osnovani još devedesetih ali njihov treći album, Apocalypsis, dolazi posle solidnih osamnaest godina tišine. To je okej. Novi materijal ima modernizovan zvuk, malo koketiranja sa deathcoreom, ali je sve nekako šarmantno i lepršavo sa rifovima koji ne preziru melodičnost ali je ni ne forsiraju, i pesmama koje su energične i vitalne ako već ne previše maštovite. Pevač Skull takođe šarmantno reži na Francuskom i, generalno, ovo je ljupko:
https://fataldeathtribe.bandcamp.com/album/apocalypsis

Coffinfeeder (aka Coffin Feeder)  iz Čikaga prže ugodno old school intoniran brutal death metala. Nhjihov prvi EP, Dominion of Torment ima pet pesama tečnog, spontanog aranžiranja old school rifova i srazmerno prirodne, dinamične produkcije a što sve prija mom uhu. Nisu ove pesme sad tu nešto kao STRAŠNO inventivne, ali su kratke – ima ih pet u osamnaest minuta – i ako volite Monstrosity, Sickening Gore i tako te likove, ovo je sasvim okej:
https://coffinfeeder666.bandcamp.com/album/dominion-of-torment
https://coffinfeederdeath.bandcamp.com/album/dominion-of-torment

Gored Embrace je sjajno ime za death metal bend a taj isti bend, iz Čikaga, ima debi album, In the Presence of a Malevolent Soul. Prilično je to old school death metal, sa naglaskom na meljućim, mošerskim ritmovima i povremenim ispadima u brzi, rasturajući juriš. Sve mi se to dopada i rifovi tu i tamo nisu uopšte loši. Pesme dosta nalikuju jedna na drugu, a što je i neki genertalni problem death metala, no, uz solidan zvuk ovo je savim pitka i prijatna ploča poštenog, znojavog death metal krljanja:
https://goredembrace.bandcamp.com/album/in-the-presence-of-a-malevolent-soul

Hierarchies iz Amerike imaju istoimeni debi album i ovo je zanimljiva varijacija na disonantni death metal. Koji, da se razumemo, najčešće ide na to da bude najhermetičnija, najneprijateljskija muzika na svetu. Hierarchies ne zvuče baš tako. Ovaj projekat članova Dwelling Below i Acausal Intrusion je i jedan od doslovno desetina projekata multiinstrumentaliste Jareda Morana koji je ovde na bubnjevima i vokalima i u pitanju je zaista dah svežine u ovom opskurnom rukavcu ekstremne metalne scene. Hoću reći, Hierarchies zvuči ZAISTA eksperimentalno, sa mnogo poigravanja sa tempom, strukturama pesama, teksturama, samim zvukom, a da opet ima i propisno death metalsko krljanje i žestinu. Pritom je produkcija neobično intimna, dajući instrumentima – pogotovo bubnju – više života nego što je navika za BILO KAKAV death metal pa ne mogu da ne budem impresioniran iz sve snage:
https://hierarchiesdm.bandcamp.com/album/hierarchies

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Berlinski kvartet Graien je toliko rodno, nacionalno i rasno izmešan da bi ga Elon Musk, kada bi čuo za njega, odmah proglasio za DEI projekat kriv za požare u Kaliforniji, propast zapadne civilizacije i sve druge stvari kojima se ostatak sveta zapravo pomalo i raduje. Enivej, ova ekipa svira nekakvu kombinaciju sludge metala, post-metala, malo haotičnog hardkora i DOBRO JE TO. EP  I Lay You to Rest  sa svoje tri pesme prolazi kroz lep spektar raspoloženja, tempa, dinamika, harmonija i nudi muziku koja jednako hrani emociju, intelekt i telo. Cena od koliko date je posebno fer jer je i produkcijski i izvođački u pitanju veoma dobar materijal:
https://graien.bandcamp.com/album/i-lay-you-to-rest

Grčki Blacksun nije bend baš sasvim po mojim preferencama ali drugi album, Karma Somnium im je svejedno vrlo solidna ploča melodičnog heavy/ power metala. Ono što vredi prepoznati kod Blacksun je trud oko kompozicija koje jesu epske i moćne ali imaju dinamiku i raznovrsnost u pristupu što često nedostaje power metal kolegama. Vrlo pristojan materijal:
https://blacksun21.bandcamp.com/album/karma-somnium

Kalifornijski Stormspell Records je izbacio par novih albuma švedskog hevi metala, pa evo: Raging Fate su sa svojim trećim albumom, Mutiny, kao ubrzani Running Wild (dakle, running WILDER!!!!!), mešajući melodične, ,,vikinške" napeve sa žestokim, energičnim metalom. Ovaj nekada jednočlani projekat je apgrejdovan u pravi bend ali album je, prilično sam siguran, sniman od strane Mattiasa Lövdala na većini instrumenata pa onda dosta pati i od malo beživotne produkcije. No, pesme su lepe i atmosfera je prijemčiva pa ako volite melodični, pomorski, epski hevi metal, vredi da ga poslušate:
https://stormspell.bandcamp.com/album/mutiny
https://www.youtube.com/watch?v=tgXeonIN4TU

Sacred su tu, pak, sa svojim debi albumom, Fire to Ice i izdavač ovu postavu reklamira kao supergrupu iz Geteborga, sa članovima koji sviraju u uglednim bendovima poput Vicious Rumors, Crystal Eyes ili Katana. Odmah se ovde zaista čuje taj pedigre, sa odličnim vokalima Gustava Blidea i pesmama koje su melodični, upečatljivi komadi na pola puta između top-40 prijemčivosti i operske grandioznosti. Po nekim ličnim preferencama, Sacred su premelodični za moj ukus, ali ovo je vrlo kvalitetan heavy/ power metal himničnih refrena i energične svirke spakovane u produkciju koja je čista, nedinamična ali dovoljno dobra za ono što treba da uradi. Vredi čuti!
https://stormspell.bandcamp.com/album/fire-to-ice
https://youtu.be/wci0LmSqTHA

The Big Deal nisu možda baš sasvim unutar mojih žanrovskih preferenci ali to da ugledni Frontiers Music objavljuje sada već drugi abum jednog smederevskog benda je zaista Big FAKING Dil. Electrified je ploča melodičnog, neonskog hard roka/ AOR-a/ power popa/ sleaze metala koja se oslanja na energične retro rifove, melodične sintisajzere, puno soliranja na kitari Nevene Branković i izvrsno pevanje nje i Ane Nikolić (ali ne TE Ane Nikolić). Naravno, Alessandro Del Vecchio iz Dragon's Cave, Jorn, Edge Forever itd. je ovde (na bas-gitari) možda presudno bitno ime u ovoj fazi benda i pomogao je da srpska ekipa dobije međunarodni ugled i da veliki izdavač uvrsti njihovu muziku u svoj katalog ali mislim da je važno istaći da su The Big Deal naprosto DOBRI, i produkcijski i muzički i da nude tačno ono što ljudi koji kupuju Frontiers ploče (a tu su im kolege Journey, Toto, Whitesnake, Night Ranger, Stryper itd.) traže u muzici. Masivan respekt:
https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kR7ojuOa436cEoF0UN8qRI3jggjFAl3lk
https://www.youtube.com/watch?v=92BeWGHrdcI&list=OLAK5uy_lA2rntUpppvGR0zQFDDCJgTjdfTaXZygg

Drugo Frontiersovo izdanje za ovu nedelju su Brazilci Landfall sa svojim trećim albumom, Wide Open Sky i pošto ovde nema ženskih vokala, meni je odmah manje zanimljivo. Ali da budemo fer, Landfall su odlični. Njihov AOR/ hard rock je jako dinamičan i, s obzirom na to koliko ja ovakvu muziku smatram staromodnom, vrlo svež i sa puno kvalitetnih ideja. I, mislim, i vokali su dobri. Vrlo impresivno:
https://www.youtube.com/watch?v=z4fi1MYp4I4&list=OLAK5uy_n3CPfNKqNanCHxSkRMESEymYbQ6GygNyA

Iako su iz Finske, Dragonknight snimaju za Scarlet Records i zvuče kao da su i sami Italijani. Naravno, njihov debi album počinje simfonijskim, kinematičnim uvodom od dva i po minuta i onda posle ide melodični power metal. Neke Scarletove bendove volim, a debi album ovog benda, Legions, nije sad MNOGO po mom ukusu, ali Dragonknight svakako zvuče ubedljivo. Znaju šta rade, pesme su im cheesy ali pošteno epske i pošteno dobro odsvirane a da ih produkcija nije sasvim obeživotila i, ako volite zmajeve, vitezove, legije, srednjevekovne motive u power metal muzici, poslušajte ovaj album, za vas je:
https://www.youtube.com/watch?v=hf-Wan9knOA&list=OLAK5uy_nZ9A3b3NvTenAyAza7E0iYaBAZPzmGD2E

Parižani CKRAFT tresu dosta jeben proggy metal sa saksofonom, mešajući komplikovane metrike, fridžezerske solaže i puno hromatske rifaže za jednu ne sad nešto NEVIĐENO originalnu, ali ugodnu smešu cerebralne i znojave muzike. Album Uncommon Grounds je zapravo vrlo tečan, sa pesmama koje ne dozvoljavaju da se slušalac ohladi bez obzira na to što ovde nema strofa, refrena, pa ni pevanja, nudeći kinetičku tjelovežbu, simpatično kombinovanje djentovskih rifova i džez solaža i dobru produkciju:
https://ckraft.bandcamp.com/album/uncommon-grounds

Eightrope su dva Rusa koju se BAŠ lože na Godflesh. Mislim, minialbum  No More Colors je praktično Godflesh iz osamdesetih i ranih devedesetih sa isturpijanim serijskim brojem – isti programirani ritmovi, iste hipnotičke gitare, isti muževni a emotivni vokali i ako volite sirov, duuševan industrial metal, sa tom emotivnom, humanom komponentom, ovo je vrlo pristojna, andergraund rekonstrukcija istog:
https://eightrope.bandcamp.com/album/no-more-colors

Dakle, Grave Digger imaju dvadesetdrugi album, Bone Collector i, mislim, posle četrdesetpet godina nije da ovaj nemački veteranski bend ima neka velika iznenađenja u šteku za svoju publiku. Ali ako Bone Collector nije specijalno INOVATIVAN ili ambiciozan album, on je makar ZDRAV. Chris i ekipa (sa novim gitaristom, Tobiasom Kerstingom) voze kroz jedanaest pesama u 46 minuta sa puno entuzijazma, prosipajući dobre rifove i gazeći poštenim tempom. Mislim, šta još TREBA da urade? Pesme poput The Rich, the Poor, the Dying ili Made of Madness su ozbiljni hedbengeri kod kojih neko preterano promišljanje ili analize naprosto ne donose bogznakakve rezultate. Ovo je prosto muzika za pokret, skok, treskanje i tako je treba i konzumirati:
https://www.youtube.com/watch?v=Y4UTMi9mAYI

Livin' on the Bad Side je debi album italijanskih Crimson Storm a što je kvartet iskusnih članova mnogo drugih heavy metal bendova. I, da se razumemo i sami Crimson Storm rade već desetak godina sa dosta kraćih izdanja u CV-ju pa je onda Livin' on the Bad Side jedna vrlo zrela i kvalitetna ploča i sa strane svirke i sa strane kompozicija i sa strane produkcije. Da bude jasno: ako volite NWOBHM, ovde nema šta da se mislite. Pomalo sleazy naslovna strana albuma sugeriše možda mekšu muziku nego što će se čuti pa treba da se ovde pripremite za razaračke, energične pesme visokog tempa i pržećih rifova i non-stop hedbeng. Crimson Storm bi se mogli opisati kao da ste uzeli Tokyo Blade u njihovim najbržim momentima i ubacili im Brucea Dickinsona na mikrofon pa ako to zvuči dobro  A AKO NE ZVUČI NISMO VIŠE PRIJATELJI JER NISTE NORMALNI, a vi navalite:
https://fighter-records.bandcamp.com/album/livin-on-the-bad-side

Ah, zaboga, nisam bio ni svestan da izlazi novi Tokyo Blade kada sam napisao ovo iznad. Veteranski  NWOBHM bend nije se umorio od svirke ni posle 45 godina (doduše sa ponekom pauzom) pa tako imamo njihov dvanaesti album, Time is the Fire. Naziv albuma je, verovatno, referenca na Zvezdane staze, a muzika je klasični britanski hevi metal sa čak četrnaest pesama u preko sedamdeset minuta muzike. Nije ovo, da odmah kažemo, najvažnije izdanje ovog benda, ali u ovoliko materijala svako će moći da nađe sebi šta mu se dopada. Jedan, onako, odmereniji, ,,odrasliji" album koji će se dopadati ljudima što možda i misle da su prerasli heavy metal ali i dalje vole dobar rif, čvrst ritam, epski vokal:
https://www.youtube.com/watch?v=dk3rg4R0YOw

Tumenggung su Indonežani ali sviraju vrlo klasičan heavy/ power metal koji će se dopasti svakom poštenom čupavcu bez potrebe da se navikava na ikakvu egzotiku. Mislim, album Back on the Streets, drugi za ekipu sa Jave, zvuči jako dobro, sa epskim uličnim metalom koji spaja poletan tempo, slatku melodiju i idealno ili makar vrlo solidno urađenu produkciju koja nije ni preupeglana ali ni neuredna. Bend piše himnične old school pesme, od jurišničke naslovne pa preko šmekerske Living on the Edge do pristovske 1000 Tons of Metal i ovde bukvalno nema čemu da se ne radujete, Sjajno je:
https://www.youtube.com/watch?v=16xvXFoJHBg&list=OLAK5uy_kVpvqetdoE4QqPFoR5-FJwBZ6HjI0HXak

Dying Victims ove nedelje imaju izvrsni debi album njemačkih Axetasy. Ovo je bend koji se smestio na idealnom mestu između NWOBHM-a i speed metala, kombinujući brzinu i oštrinu, melodičnost i okultizam sa sjajnim rezultatima. Withering Tides je ploča takvog bezobrazluka i uličnog šarma da je nemoguće zamisliti je u bilo kakvoj produkciji sem ove, podzemne, jeftine, krševite ali ADEKVATNE. Pesme su napisane promišljeno i sa puno truda pa bend održava visoku reputaciju etikete na najbolji način:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/withering-tides
https://axetasy.bandcamp.com/album/withering-tides

ALBUM NEDELJE

Treće Ripple Music izdanje za ovu nedelju donose kanzaški Godzillionaire sa dugo hajpovanim trećim albumom Diminishing Returns i ovde su Todd i Ripple zaboli ozbiljan hit. Mislim, uprkos pomalo šaljivom imenu, Godzillionaire je ,,ozbiljan" bend čiji pustinjski/ stoner rok ima puno atmosfere, suptilno vođenih aranžmana, muzike koja ne ide samo na mišiće nego mnogo i na pažljivo građenje tenzije. Naravno, vođa ovog benda je Mark Hennesy, bivši pevač Paw, ali i bendova poput King Rat, The Diamond Heart Club i 1950 D.A. i u pitanju je jedan voljen lik i pesnik koji muzici daje osobenu ekspresivnost. Godzillionaire su onda i vrlo srećno sklopljen kvrtet muzičara koji Hennesyjevoj poeziji daju adekvatnu pratnju, bez nameštene teatralnosti ali sa mnogo autentičnosti i ovo je ona vrsta heavy muzike koju možete da pustite i ljudima koji se lože na Nicka Cavea i nikada nisu bili na heavy metal koncertu i da se odmah sa njima ukapirate. Fenomenalno je:
https://godzillionaire.bandcamp.com/album/diminishing-returns
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/diminishing-returns

[Meho Krljic]

Ako ste završili sa povraćanjem od jučerašnjih bljuvotina izrečenih u Jagodini, da se detoksikujete malo terapijom metala.

Deo 1: BLACK METAL

Goatlord Corp. postoje od kraja prošlog veka ali su posle nekoiko kraćih izdanja tek sada došli do svog prvog albuma. Temple of Serpent Whores je, u skladu sa imenom, veoma agresivna, negativna ploča blek metala koji ide brzo i lomi stvari, kao i Mark Zuckerberg. Za razliku od Marka Zuckerberga za Goatlord Corp. je lako naći simpatije jer je ovo disciplinovan, brutalan blek metal koji svoj nihilizam i antihrišćanstvo pakuje u simpatično juvenilnu, ali razrađenu fantaziju punu ratovanja protiv nepravednika i divljeg seksa. Ovo je francuski bend ali zvuči kao da je iz SAD (jedna pesma eksplicitno pominje američku poluautomatsku pušku AR-15 u naslovu) ali tako da su ovo Amerikanci koji se trude da sviraju kao Šveđani. U svakom slučaju, NEMILOSRDNO je ali pesme nisu glupe i iako je produkcija napucana do bola, pitko je i lepo se sluša:
https://goatlordcorp.bandcamp.com/album/temple-of-serpent-whores

РСЛНДНГТВЗМ (a što bi originalno bio Russland Negativism) je osnovan 2020. Fodine, promenio ime 2023. i do sada snimio, evo, već tri albuma. Najnoviji, В​н​а​т​у​р​е б​л​е​к je prvi sa ruskim imenom a ova dva Rusa sviraju interesantan, osoben blek metal. Produkcijski ovo je svedeno ali sasvim prostojno a muzički baštini kombinaciju agresije i monotonije koja karakteriše blek metal već decenijama, na jedan ponovo osoben način. РСЛНДНГТВЗМ ne redefinišu žanr ali unutar njega imaju sopstveni zvuk i ovaj album je svež i vredi da se čuje:
https://russlandnegativism.bandcamp.com/album/--2

Falls upon the Earth je prvi album za brazilski jednočlani projekat Avolia, ali njegov jelte, jedini član, Vultus Spiritus ima još par sličnih projekata pa nije sasvim neiskusan. I zapravo, iako po njegovoj istoriji vidimo da je sas snimanjem počeo tek u poslednjih par godina, Falls upon the Earth je dosta prstojan album blek metala koji ima prijatnu, melodičnu dispoziciju i dosta zdrav zvuk. Ovo skoro da je heavy metal sviran sa blek metal oštrinom, sa svojim lepim rifovima i komunikativnim miksom i to meni, da se razumemo, prija. Produkcijski skromno, idejno zdravo, ovo je pitko i ugodno:
https://avolia.bandcamp.com/album/falls-upon-the-earth

Skaldr su Amerikanci gde trojica od četiri člana benda sviraju u Asagraum, a što govori i o kvalitetu samih Skaldr. Drugi album ovog projekta, Saṃsṛ je DOSTA DOBAR. Ne sad u nekoj mojoj prvoj interesnoj sferi, ovo je uglavnom melodični blek metal sa dugačkim pesamama i više atmosfere nego, jelte, prolivene krvi, ali Skaldr pišu dobre, pamtljive teme i trude se da pesme budu veličanstvene a da se ne strmeknu u parodiju. Sasvim okej:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/sam-sr
https://youtu.be/X-eQUuJgzoU

Šveđani Scitalis su možda i premelodični za mene ali sviraju toliko agresivno da na momente ne mogu a da im se ne predam svim srcem. Drugi album, Maledictum ima miks koji je verovatno radio bubnjar, pa sve zvuči malo naopako, ali PRŽI. Zna se već da volim švedski blek metal kada ne zna gde je kočnica a Scitalis su uprkos blagoj melodičnosti dosta blizu ove definicije. Plus, čuje se da sviraju LJUDI a ne mašine a i to se broji:
https://scitalis.bandcamp.com/album/maledictum
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/maledictum

Turska braća Sabhankra sviraju od početka milenijuma i izgradili su vrlo solidan opus u ovih četvrt veka. Najnoviji album, Nocturnal Elegies, šesti po redu dosta uspešno spaja eneregičan, agresivan blek metal sa melodičnijim tendencijama, uticajima azijske tradicionalne muzike itd. Produkcijski nisam najsrećniji, ovo je vrlo ravno kad se svira iz sve snage, ali pesme su solidno napisane i imaju evokativne, pamtljive melodije. Naravno da je teško ostati ravnodušan na muziku koja je istovremeno ovako agresivna a melanholična pa svakako preporučujem najmanje jedno kvalitetno slušanje:
https://sabhankra.bandcamp.com/album/nocturnal-elegies

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Meksikanci Cactus Rojo su svoj prvi pravi album – posle mase EP-jeva, živih albuma itd. – osmislili kao konceptualnu ploču baziranu na Dini Franka Herberta, ili, verovatnije, na recentnim filmskim adaptacijama ovog cenjenog naučnofantastičnog opusa iz šezdesetih godina prošlog vekka. I lepo je videti da Herbert inspiriše ljude i više od pola veka docnije, a i četrdeset godina nakon što su Maideni napisali jednu pesmu sa ovom tematikom. Cactus Rojo su napisali ceo album, nazvali ga Dune i ispunili od početka do kraja žestokim stoner rok, jelte, ,,prašenjem". Mislim, pesak, prašina, da? Ne? Oh... Enivej, ovo je žestoko, masno i mada ne preteruje sa nekom inventivnošću, zvuči ZDRAVO. Ritam je energičan, gitare su lepe, pevanje pristojno i Cactus Rojo isporučuju odličnu zabavu pa pošto se ovo naplaćuje koliko date, APSOLUTNO treba da date:
https://cactusrojo.bandcamp.com/album/dune
https://smolderbrainsrecords.bandcamp.com/album/dune

Pretpostavljam da su Fish Basket Poljaci a da im je ,,II" drugi album (mislim, na omotu piše ,,Fish Basket and his second album"). Ovo je svakako simpatičan hevy psych/ psihodelični rok, instrumentalan i bez pevanja, ali sa pesmama koje su prigodno ,,svemirizovane" i samo blago progresivizovane. Da se razumemo, ima ovde odličnih spejs-džemova – Cartboard Racer, recimo, ne preteruje sa dužinom a KIDA – a zvuk je sirov i nekako domaći, pa preporučujem slušanje za svakog ko voli da odvoji uho za garažu:
https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/ii-3

Njemački DeGreaver su svoj aktuelni EP nazvali white noise ali njihov zvuk je sasvim suprotno abrazivnom belom šumu, topao, faziran, ugodno basiran stoner rok sa poletnim tempom, dobrim gruvom, melodičnim pevušenjem. Ima ovde dovoljno distorzije i teksture da niko ne ode kući nezadovoljan, ali je generalno raspoloženje dobro i ovo je ploča brze, energične rokenrol muzike uz koju su se, ako je verovati autorima, dvoje već uzeli:
https://degreaver.bandcamp.com/album/white-noise-ep

Švedski stoner/ doom ima razne forme ali je uglavnom dosta dobar. Čak i kad je, kao ovde, skoro na demo stadijumu razvoja. Misty Mountain su dva tipa iz Lindesberga sa prvim minialbumom, Caught in the demons eye i ovo je čvrst hardrokerski materijal, produciran sa više, rekao bih, ideja nego para. Pesme su dobre, rifovi pristojni, a zvuk bi mogoa da bude bolji, no, ako niste cepidlaka, mislim da se sve to posluša sa odobravajućim osmehom:
https://mistymountaincamp.bandcamp.com/album/caught-in-the-demons-eye

Možda znate Acid Bath iz Luizijane, mada je ovaj sludge/ doom bend poslednji album izdao pre 29. godina. Njihov pevač, Dax Riggs je upravo izdao minialbum 7 Songs For Spiders sa, nagađate, sedam pesama. I ovo nije BAŠ doom metal niti je BAŠ metal, ali jeste kombinacija folka, težeg roka, gotike i veoma je solidno. Riggs ima onaj tragični, južnjački gotik patos koji lepo ide kad se uglazbi, produkcija je muljava i topla i meni je ovo uživanje:
https://daxriggs.bandcamp.com/album/7-songs-for-spiders

Ima i neki finski speed metal bend sa imenom Astral Wizard ali ovaj o kome danas pričamo je iz Čikaga i svira ugodan hardrokerski, pustinjski stoner rock. Album Reanimated je prepun dobrog distorziranog zvuka gitare, znojave svirke, jakog gruva i prostih rifova, karakternog pevanja. Ovo je onaj prljavi, znojavi rokenrol koji se nadate da zateknete u klubu u koji nikada niste ušli u gradu u kome nikada niste bili i Astral Wizard od sada držim VISOKO na radaru:
https://astralwizard.bandcamp.com/album/reanimated

I Am You iz Kentakija su nadrogiraniji, psihodeličniji, melodičniji, tripozniji ali i dalje HEAVY. A i vidite vi taj OMOT. Album Blasphemia Satura je kao da ste zgutali pečurku a onda imate utisak da ona guta VAS, ako se razumemo. Prljavo, lenjo, sporo, a neodoljivo, slušanje ovog albuma izaziva i dilataciju vremena i oštećenje mozga ali ima nas koji to volimo:
https://iamyou.bandcamp.com/album/blasphemia-satura

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Stoner Conspiracy iz Montreala su uprkos imenu bliži pank roku nego stoner roku. No, EP Frau Troffea ih prikazuje u jendom srećno odabranom balansu panka, hardkora metala, stoner roka, možda malo '90s alternative, sa energičnim gruvom, tvrdim rifovima i apsolutno razornim vokalima pevačice Ariane. Dobar jeftin zvuk i bend sa dosta karaktera:
https://stonerconspiracy.bandcamp.com/album/frau-troffea

Little Baby Tendencies su iz Memfisa a album Burn Down the State je manični pank/ hardkor sa malo metala ali puno disonance i vrištanja. Ali u osnovi je ipak pank, dakle, ovo je, koliko god bilo sumanuto i rastrzano, ipak komunikativno, razgovetno, i slušaoca upeca prodornim ženskim vokalom i rifovima. Pesme su, jelte, tipa Abortion for Christmas ili Flight of the Fascist, a sve izašlo na dan Trampove inauguracije, pa znate da ovo vredi da se posluša:
https://littlebabytendencies.bandcamp.com/album/burn-down-the-state

Indonežani Amarka sviraju težak, mesnat crossover thrash, oslanjajući se na ulični, proto-gangsterski zvuk koji su osamdesetih baštinili Cro-Mags i njihove kolege. EP  Trial By Fire ima pet kvalitetno produciranih, odlično odsviranih pesama, nudeći pun, kaloričan obrok za ljude koji vole dobar rif, masnu solažu, geng-vokale u refrenima... Odlično:
https://amarka.bandcamp.com/album/trial-by-fire

Blood & Earl iz Nju Orleansa kažu da u svojoj muzici spajaju crossover thrash sa southern grooveom ali EP Canines ima i dosta death metal elemenata. Sve u svemu ovo je masna, teška, gruverska muzika na tački susreta hardkora i metala. I prijaće vam. Dobro producirano, solidno napisano, i generalno prijatno a plaća se po želji:
https://bloodandearl.bandcamp.com/album/canines

Enfants De Dieu je split EP dva teksaška metalizirana hardkor benda i, mislim, zvuči BAŠ tako, brutalno, teško, gangsterski napaljeno kako ste pomislili. I Dragged Across Concrete i Seventh Realm su iz Hjustona i ovi drugi su malo gangsterskiji, ovi prvi malo metalskiji ali sve je to uglavnom TO. Nećete pogrešiti:
https://draggedacrossconcrete.bandcamp.com/album/enfants-de-dieu
https://seventhrealm.bandcamp.com/album/enfants-de-dieu

Dose su iz Ajove i sviraju metalizirani hardcore sa puno pank lepršavosti. Otud mi se i EP Trouble dosta dopao, jer i pored tvrdog zvuka ima pesme koje su više za pogo nego za nekakav namršteni pit karate. Valjano producirano, solidno sve zajedno:
https://dosehc.bandcamp.com/album/trouble

Kada bend podjednako tvrdi da baštini hardcore i death metal nasleđa, treba ozbiljno sumnjati u njihov gangsterski staž: No Mourning su, uostalom samo dva lika iz Kalifornije sa demom (EP-ejm?) Endless Conflict/ Unseen Consequences a na kome nema ni jedne pesme koja se zove Endless Conflict ili Unseen Consequences. Dovitljivo! Enivej, pesme se zovu IHATEYOU, Pipebomb (You've Got Mail) i , naravno, Impaled by a Railroad Spike. Klasika. I muzika je dobra, zaista, mešajući mošerski/ beatdown hardkor i slamming death metal bez mnogo KONCEPTUALIZACIJE    ali sa puno uličarskih manira. Produkcija taman kako treba, zlovolja na maksimumu. Cena koliko date. PA ŠTA JOŠ TREBA DA URADIM DA KLIKNETE NA OVAJ LINK?
https://nomourning.bandcamp.com/album/endless-conflict-unseen-consequences

Veoma ugodan grindcore ravno iz Francuske stiže na demou Promo 2025 benda Born With Worms Inside. Ovo je najava novih izdanja, ali same ove tri pesme su odlične i vrlo vredne slušanja, sa old school grinderskim šmekom, zaraznim rifovima i dobrim tempom. Ovo sve pravi jedan čovek ali je i produkcijski i kompozitorski na značajno višem nivou od andergraund proseka.
https://bornwithwormsinside.bandcamp.com/album/promo-2025

Izraelski Rites grindcore sviraju sa mnogo modernih elemenata, pa su im gitare disonantne, a pesme rastrzane i mučne. Sve je to sasvim solidno na EP-ju ili čak minialbumu Einor pa čak ni dosta glasan mastering ne smeta da se uživa u muzici punoj urlanja, disonanci, blastbita i gruva. A plaćanje po želji:
https://rites666.bandcamp.com/album/einor

Nooses iz Feniksa u Arizoni  vam naslovom svog novog EP-ja poručuju  You're Not Special ali oni to misle u motivišućem tonu, da vas podstaknu da sebe zamislite kao nešto više od onog što ste sada. Grindcore ima tu moć da koristeći ekstremno negativna sredstva kaže nešto pozitivno. Nooses ovde nude šest odličnih grind/ crust komada kvalitetne produkcije i precizne svirke i čoveka jako napumpaju da USPE. Uspejte i vi:
https://nooses.bandcamp.com/album/youre-not-special

Australijanci Dripped su sastavljeni od iskusnih, zaposlenih muzičara i već imaju jedan album iza sebe pa onda i EP  Utopia of Euphoric Envisionment zvuči profi i ubitačno. Ovo je brutalni detah metal visokih tehničkih kvaliteta ali sa dosta forsiranja gruva pored, naravno, polivanja gravity blastovima i sličnim nemilostima. Dripped ne donose nešto supstancijalno novo žanru ali ga sviraju vrlo časno. Sešn bubnjar, Rus Александр Боровых koji svira u sopstvenom brutal death projektu Cerebral Paralysis ovde demonstrira izvrsnu tehniku ali i ukus i sve je generalno ne INOVATIVNO ali dobro:
https://dripped.bandcamp.com/album/utopia-of-euphoric-envisionment

Subterranean Lava Dragon je verovatno kako se bar pola Dark Souls bossova zvalo tokom razvoja igara a istovremeno to je progresivni death metal trio poreklom iz Redinga u, jelte, Pensilvaniji. Pretpostaviću da je The Great Architect debi ovog benda no, produkcija je vrlo solidna – čak i uz programirani bubanj – a svirka ubedljiva. Pesme umeju da POTRAJU ali šta drugo da očekujete od benda koji je kao Cynic ali odrastao na Mastodonu i metalkoru (i verovatno masturbaciji)? Ovo kažem sa simpatijama jer je The Great Architect i prilično raznovrstan i dinamički zreo i uspeva da čuva dobar gruv dobar deo vremena. Impresivno:
https://subterraneanlavadragon.bandcamp.com/album/the-great-architect

Obscure Dimension je naslov prvog albuma za indonežanski Burial Maggot. Indonežani taj brutalni death metal/ slam rade doktorski pa su i Burial Maggot prilično odlični sa puno bolesnih, lepih rifova, dobrim gruvom, solidnom produkcijom. Vokal je za nijansu previše ,,ljudski", ako ćemo da cepidlačimo ali to muzici makar daje jednu dozu neposrednosti koja ume da nedostaje slemu. Lepo:
https://coldironrecords.bandcamp.com/album/obscure-dimension

Blazing Tomb iz Virdžinije svoju muziku opisuju i kao crossover death metal, a što, jelte generalno ne postoji. Ali dobro, EP  Singles From The Tomb ima tri pesme old school death metal gruva koji je jednostavan i neposredan pa je valjda to to. Lepo producirano, ne mnogo maštovito napisano ali POŠTENO odsvirano, to se sve sasvim pristojno sluša:
https://blazingtomb.bandcamp.com/album/singles-from-the-tomb

Wretched Rite iz Njujorka na svom istoimenom EP-ju sviraju dopadljiv ulični death metal. Ovo su pesme napravljene da budu teške i agresivne ali zapravo zvuče prijatno i toplo, kao da slušate pleme pećinskih ljudi koji otkrivaju šta sve može duradi sa gitarama i pojačalima. Ima tu odličnih rifova, zvuk je čist i prijatan i sve se lepo posluša:
https://wretchedrite.bandcamp.com/album/wretched-rite

Excessive Escalation of Cruelty je debi album za finski trio Tormentor Tyrant osnovan 2020. godine, ali ovo su iskusni muzičari koji sviraju i u Cataleptic i u Corpseseed, pa je zanatski nivo JAKO visok. Pričamo o bestijalnom, agresivnom death metalu koji nema milosti u svom, jelte, preterivanju sa svirepošću ali je u principu spakovan u lepe rifove, okej gruv. Zvuk je hrskav, glasan, pesme nisu nešto NUKLEARNO originalne, ali je sve to lepo, pitko i sluša se sa uživanjem:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/excessive-escalation-of-cruelty

Deadspawn iz Arizone na svom drugom albumu sviraju možda ne mnogo maštovit ali solidno sklopljen black-death metal koji je meni bio pitak, ukusan, u svakom pogledu OKEJ. Mislim, nema ovde revolucije ali je muzika napravljena da se uz nju provede pristojnih mošerskih pola sata a neke blackened teme na gitari su pamtljive. Produkcija okej, i Bile of the Gods je lepo provedeno vreme:
https://deadspawn.bandcamp.com/album/bile-of-the-gods

Grand Devourer iz Hanovera sviraju baš nekako UKUSAN death metal na svom, pretpostavljam prvom, albumu, Traversing The Void. Ovo je jednostavno ali efektno napisano, odsvirano vrlo precizno i producirano da bude glasno i tvrdo. Nema suptilnosti u konceptu ali u izvedbi je itekako kvalitetno pa i pametno, i uostalom merak je povremeno slušati death metal koji je prosto ZABAVAN:
https://kkr-granddevourer.bandcamp.com/album/traversing-the-void

Solidan death metal na nekoj razmeđi brutal/ tech deatha i melodičnog death metala stiže iz Indijanapolisa na drugom albumu benda Fleshbore. Ova ekipa radi nekih osam godina a Painted Paradise je vrlo sazrela ploča što se tiče zvuka i stila, odsvirana profi, producirana tako da sve puca, ali ipak sa ostacima melodija, tema i nekakvog šmeka u svom tom prebijanju:
https://fleshboreband.bandcamp.com/album/painted-paradise

Decline of Order iz CD-ja u svojoj muzici spajaju slamming death metal sa uličarskim hardkor gagnsterajem i to je jedna prirodna kombinacijam dosta popularna među, jelte, mladima. Novi EP, Interpretations of Psychopathic Ideation ne umire od mnogo originalnosti u pesmama, ali sve je to sooidno producirano i žustro, sa ubeđenjem odsvirano pa ako ste gangster i gangsterskog rida a volite mošerski death metal, navalite:
https://www.youtube.com/watch?v=p2hND9IynRE

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Vile Form iz Filadelfije su svoj drugi EP nazvali Death, sigurno sa ambicijom da nas ubede kako sviraju death metal, a gde se i vode na Metal Archivesu. No, ova muzika je pre progresivni metal/ mathcore sa malo death metal elemenata pa je stavljam u ovu sekciju. A i preporučujem ovaj materijal svakome kome su Mastodon isuviše komercijalni ali voli njihovu sklonost komplikovanom gruvu. Dobro producirano, i primetan trud oko pisanja pesama:
https://vileform.bandcamp.com/album/death

Na Haven iz Berlina verovatno ne bih obratio mnogo pažnje da ih nije izdao Argonauta Records. No, za razliku od uobičajenog programa ovog izdavača, ovo nije stoner, doom ili neka slična muzika već alternativni/ post metal sa naklonima blek metalu u nekim trenucima. Album Causes je zapravo dosta raznovnrstan i nudi fin raspon emocije, mada je zvuk, naravno, vrlo glasan i neće vam štedeti bubne opne:
https://havennoise.bandcamp.com/album/causes

Jester Ghost su dva simpatična Italijana koja sviraju power metal kao ispao iz neke ilustrovane knjige za decu i omladinu. Drugi EP ovog projekta, Tales of the Ancient Gold je vrlo fentezi orijentisan u svojim tekstovima, sa zmajevima, vešticama, zlatom itd. u centru ,,radnje" a muzički je ovo vrlo korektna, melodičan, harmoničan power metal sa potrebnim merama energičnosti, tehničnosti i cheesy atmosfere. Vrlo lepo:
https://jesterghost.bandcamp.com/album/tales-of-the-ancient-gold

Evo nam ga Ronnie Romero i ove nedelje ovog puta sa internacionalnim projektom The Ferrymen. Album Iron Will, četvrti za osam godina nudi možda preslađen, previše ,,komercijalan" power metal za moj ukus ali jeste to dobro spravljeno – Magnus Karlsson je ipak STARA kuka – sa puno truda oko aranžmana (sa sve horovima, timpanima itd.) i, mislim, Romero je ipak jedan divan pevač tako da, evo:
https://youtu.be/inXzdSWeXRQ

Finix iz Njujorka imaju novi EP, sa dve pesme simpatičnog lo-fi, old school heavy metala negde na prelazu iz NWOBHM formula u speed metal. Produkcija je jeftina, zvuk muljav, sve je ovo vrlo jeftino, ali ima mnogo duše, kako u rifovima i žustroj svirci benda tako i u melodičnom, nežnom pevanju nove pevačice po imenu Anastasia Luna. Naravno da je meni ovo neodoljivo jer su pesme solidno napisane, gitare su prelepe, ritam častan i sva ta jeftina produkcija samo doprinosi šarmu benda:
https://finixheavymetal.bandcamp.com/album/midnight-heat

Dying Victims Productions ove nedelje imaju drugi album portlandskih Time Rift i to je prelepo. In Flight je ploča vrlo old school metala/ hard roka sa '70s energijom, ali i zvukom koji iako nije baš kao u sedamdesetima, pravi dosta napora da uhvati tu dinamičnost i lepotu. Pevačica Domino Monet je najočigledniji adut ekipe ali i pesme su zaista dobro napisane sa nenametljivom himničnošću i tim lepim pozicioniranjem između bluza, glam roka, proto metala... Dying Victims vrlo retko izdaje nešto što ja ne obaspem superlativima pa ni ovde ne menjamo tradiciju. Navalite:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/in-flight

ALBUM NEDELJE

Dying Victims su i posredno umešani u ediciju albuma ove nedelje, kao odgovorni za manufakturu i distribuciju njegovih CD kopija. A i to je prelepo. Šveđani Century sa svojim drugim albumom, Sign of the Storm, ne mrdaju predaleko od mesta na kome smo ih ostavili sa debijem od pre dve godine. Ovo je i dalje, da citiam sebe od onda: ,,heavy metal old school provinijencije, melodičan i žestok a bez poze, glume i nameštene ekspresivnosti. Century samo sviraju dobre rifove, prže opake solaže i voze ga brzo, sa sve jeftinom ali prijatnom produkcijom koja ima i lepu količinu dinamike." Album ima deset pesama ali traje manje od četrdeset minuta a što ukazuje da duo i dalje svoj izraz nalazi u skoro savršeno napisanim himničnim metal komadima koji ne pate od pompe i konceptualizacije već se oslanjaju na dobar rif, melodičnu vokalnu temu, kvalitetan ritam i dobru solažu. Rekao bih da u ovom trenutku bend u svakom pogledu nadrasta polugaražni kvalitet produkcije koji se ovde čuje ali to i dalje ne znači da je Sign of the Storm u bilo kom značajnom smislu hendikepirana ploča. Naprotiv, izvrsna je i treba da je slušate:
https://centuryswe.bandcamp.com/album/sign-of-the-storm
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sign-of-the-storm

[sodomizer]

https://www.youtube.com/watch?v=_usHxkjrLyA

[Meho Krljic]

Dok se u Srbiji dešava srpska verzija arapskog proleća i inspiriše mnoge i u regionu da dignu glavu i potraže dostojanstvo koje smo svi nekako zajedno zaboravili, ostaje nam da se nadamo da ćemo mi na Balkanu imati više spretnosti od većine Arapa koji su svojim prolećem ostali na kraju nažalost razočarani. Ajde da čujemo metal:

Deo 1: BLACK METAL

Grčki blek metalci Θλίψις (tj. Thlipsis) se u svojoj melanholičnoj muzici i inače bave društvenim, jelte, protivrečnostima, a sa novim EP-jem, Servants of Apathy napisali su tri pesme posvećene martirstvu palestinskog naroda koji već, jelte, decenijama trpi represiju i zločine. Melodični, emotivni, ekspresivni format u kome bend radi vrlo paše ovoj temi i u pitanju je izvrstan paket a cena koju plaćate je ona koju sami odredite:
https://thlipsis.bandcamp.com/album/servants-of-apathy-2

Madridski Pariah na svom drugom EP-ju, Hijos Del Mal, imaju jako simpatičan zvuk negde između old school punk rocka i black metala. Zaista, retko se čuju ovako melodične gitare na blek metal snimcima a tih snimaka ovde ima četiri, sa finom kombinacijom sirove, asgresivne svirke i malo atmosfere. Energično i prostački, ali OTMENO prostački. Sa tim u skladu je i cena od koliko ko da:
https://pariahmaldadpunk.bandcamp.com/album/hijos-del-mal

Meksikanci U N C I O N 6 6 6 su toliko old school da su im tekstovi na Latinskom. Debi album, Vade Retro Sepmer Dio je jedna simpatična, solidno snimljena i izvrsno odsvirana ploča agresivnog black/ death zvuka sa izraženim bestijalnim i antihrišćanskim sentimentom.  Relativno nedinamični vokali čak nisu problem jer je sama muzika dinamična (bubnjar superheroj) a pesme su pune solidnih rifova. U N C I O N 6 6 6 mi daju ono što mi treba: nezauzdanua agresiju uteranu u disciplinovanu svirku i pristojnu produkciju pa moram da im se poklonim:
https://uncion666.bandcamp.com/album/vade-retro-semper-dio

Američki Uthullun ima novi EP, The Barbed Thread of Madness, sa samo dve pesme ali i preko petnaest minuta trajanja. Disonantni, hermetični blek metal ove engimatične postave (u kojoj je, verovatno, samo jedan čovek) je sasvim solidno, jeftino ali efektno produciran, a ako volite muziku koja vas namerno vodi dužim putem do poente a poentu već znate, ali vam se sviđaju ti tritonusi i mučna a opet melanholična atmosfera, OVO JE ZA VAS. A plaćate po želji:
https://wolvesofhades.bandcamp.com/album/the-barbed-thread-of-madness

Norvežani Nachash imaju drugi album, Eschaton Magicks i sve što očekujete od Norvežana je tu, dakle, hladno, hermetično, mučno, ali pritom malo i naglašenije okultno, plus sa dosta old school black-thrash metala u kombinaciji. Produkcija je zanimljivo prozračna, sa bas-gitarom koja radi lepe piruete u pozadini, i Nachash definitivno imaju svoj zvuk i stil koji vredi proveriti:
https://signalrex.bandcamp.com/album/eschaton-magicks

Kanađani A Tyrants Lament imaju debi album i to je sasvim pristojan black-death metal iz Ontarija. Puno se tu svira, dakle, rifovi su osmišljeni uz dosta truda, bubnjar se izrazito trudi oko deathmetalskog gruva, a blek metal komponenta se čuje u vokalima i povremeno melodičnim linijama na gitarama. Sasvim pristono je to i producirano i Offerings Of The Inhumane je ugodna ploča propisnog, znojavog metala koji su ljudi prvo dugo vežbali pa onda snimili. Prija:
https://atyrantslament.bandcamp.com/album/offerings-of-the-inhumane-2

Ti su i Finci Uhrilahja sa trećim albumom za manje od deceniju rada. Pošteno i ljudski, a i muzika na The Black Circle je takva, staroškolska, poštena, sirova ali melodična, sa okusom zabranjenih rituala i potisnutih verskih obreda. Nije nešto mnogo originalno ali je duševno:
https://uhrilahja.bandcamp.com/album/the-black-circle
https://morbidchapelrecords.bandcamp.com/album/the-black-circle

Ukrajinski kralj depresivnog blek metala, svrm ima novi EP sa dve pesme, Скорбота. I skoro da nemam šta novo da kažem, Сергій Ткаченко i dalje radi po identičnom šnitu ali je taj šnit i dalje sasvim podoban. Ovo je tužno, melanholično, produkcijski i dalje vrlo svedeno ali tako i treba da bi zvučalo autentično. Ko voli, neće pogrešiti a cena i dalje koliko date:
https://svrm.bandcamp.com/album/--15

Jesam li očekivao da u 2025. godini vidim drugi album jednolčanog nemačkog projekta Naked Whipper? Imajući u vidu da je debi album izašao 1994. godine i da je Alex Schulze i tada delovao kao neko ko se samo dobro zajebava, fer je reći da ga NISAM očekivao. Zajebancija je tada bila to da je Alex svirao u ozbiljnim bendovima poput Nyctophobic i Blood koji su radili kvalitetan deathgrind (ovi prvi) ili su makar grindcoreu davali malo death metal patine (ovi drugi) a Naked Whipper je bio kao neka vrsta parodije (ali rađene mrtvoozbiljno) na blek metal. Štaviše, znam da sam se dopisivao sa nekim iz Nyctophobic (sa basistom Markusom, ako me pamćenje služi) i da mi je on preneo da Alex ni ne smatra Naked Whipper blek metal bendom već da muziku zove ,,sado grind metal". A što je dobar opis za nešto opsednuto blasfemijom, seksualnim nasiljem prema opaticama, prostačkim rifovima i non-stop blastbitovima. I to u vreme kada takve stvari niste pravili na kompjuteru. Enivej, novi album, Chapel Defilement skoro da se nije mrdnuo sa ovih estetskih pozicija, and I think that's beautiful. Ovo je i dalje prostačka, blasfemična muzika, samo sa MALO boljom produkcijom i Alex demonstrira pravu lojalnost andergraundu praveći još jedanaest pesama (i dva introa) apsolutne pank-metal koljačine. Da živi Naked Whipper i da dobijemo novi album najkasnije 2056:
https://nakedwhipper.bandcamp.com/album/chapel-defilement

Kome je i Naked Whipper premalo hardcore, tu mu je kanadski Revenge sa sedmim albumom, Violation.Strife.Abominate. Iako je ovaj projekat malo aktivniji, sa sedam albuma u 22 godine, i Revenge je solo vožnja a Jamesa Reada apsolutno ne zanima da bude rok zvezda, da se obogati, pa čak ni da li će ga iko slušati. Violation.Strife.Abominate je war metal bez kompromisa, sa prostim rifovima, glupim (ali ČASNIM) pesmama i produkcijom jedva za mrvu boljom od sobne. Ali sve to zvuči autentično i kada vam se pričini da besno pseto u stvari svira sve instrumente i peva na ovom albumu, Revenge je najjači:
https://revengeofficial.bandcamp.com/album/violation-strife-abominate 

U sličnom izražajnom opsegu jje i japanski Hanzaisha. Ovaj jednočlani projekat najavljuje album demo snimkom Promo Demo MMXXV i krlja mučenički, loše raspoloženi war metal za sve pare. Mislim, ovo se ne može kupiti, ali je sentiment jasan. Intro i tri kasapske pesme će vas dobro pripremiti za ono što dolazi:
https://hanzaisha.bandcamp.com/album/promo-demo-mmxxv

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Nemački Atramentum sa svojim drugim albumom, The Wrath Within nastavljaju sa tom kombinacijom black i death-doom metala koja karakteriše njihov izraz. Album je DUGAČAK sa trinaest DUGAČKIH pesama i kako ja to obično kažem, svako će ovde naći nešto za sebe, ali možda niko neće smatrti da je sve za njega. Atramentum možda ubacuju i previše ideja u miks, pa ponegde zvuče svaštarski i kada se na to doda povremeno prilično neubedljivo klin pevanje, pričamo o apsolutno nesavršenoj ploči. Ali je rađena sa puno duše i autentične strasti pa smatram da je vredi istaći:
https://atramentum1.bandcamp.com/album/the-wrath-within

Za propisnu dumčinu tu su berlinski Black Sadhu sa svojim drugim albumom, Ashes of Aether. Ovde se odmah (zapravo posle intra) kreće sa pesmom od trinaest minuta da niko ne bude u nedoumici šta će se slušati i to je onda spora, mučna, ali i gruverska muzika sa old school doom i stoner rock elementima, ali definitivno pomerena u ekstremnom smeru. Gitare su velike, gruv pijan i psihodeličan a vokali su dopremljeni sa one strane, jelte, svesti. I Black Sadhu vole da uvaljuju spoken-word recitacije između propisnog pevanja i to je, eh, valjda obavezni program kod modernog doom metala, no, ovo je moćna, spora, i simpatično cheesy ploča teškog metala i ja vam je preporučujem bez rezervi:
https://blacksadhu.bandcamp.com/album/ashes-of-aether

Imamo i novi Dog Chasing Sun i ako i dalje žudite za melanholičnim, psihodeličnim, instrumentalnim stoner-doom zvukom iz Moskve, u izvođenju samo jednog čoveka, Sergej će da isporuči. Outlaw till the End je ploča na kojoj se sazrevanje ovog projekta lepo čuje, pesme su atmosferične i gruverske, ne zakomplikovane ali produbljene aranžmanski i fakat je da bi Sergeju sada dobro došao pravi studio i više ruku u miksovanju jer mislim da je muzika prevazišla produkcijski setap koji on ima:
https://dogchasingsun.bandcamp.com/album/outlaw-till-the-end

Teksašani Land Mammal su prošle godine imali solidan album, Emergence, a sada sa EP-jem Survive the Hive donose četiri pesme back to basics teškog roka. Ovde nema ekscesivnog instrumentarija sa albuma i muzika je napravljena u standardnom kvartet-formatu sa prijatnim distorziranim zvukom, toplim, ugodnim hard rok gruvom i refrenima napravljenim da ih peva cela publika u oznojenom klubu. A mislim, LJUDI SMO:
https://landmammal.bandcamp.com/album/survive-the-hive

A Death Cult 69 su, obrnuto, prošlog leta imali EP Hell on Earth kojim su najavili januarski album, a koji sada slušamo, The Way Of All Flesh. Skoro da ne razumem samog sebe što se već godinama sa simpatijama vraćam ovom berlinskom rodno mješovtitom kvartetu imajući u vidu da ne marim preterano za gotski rok koji čini solidan deo njihovog izraza, ali... Slušajući The Way Of All Flesh shvatam da bend naprosto ima zdravu death-rock osnovu sa dobrim, teškim hardrokerskim gruvom i veoma simpatičnim, kinematskim korišćenjem klavijatura te da je distorziranost zvuka koja preovladava na ovom albumu prosto lekovita:
https://jointhedeathcult.bandcamp.com/album/the-way-of-all-flesh

Psihodelični rok koji svira finski sastav Zangoma ima svoje korene u ,,zamrocku", plesnom, psihodeličnom roku koji je nastao u Zambiji sedamdesteih godia prošlog veka. U ovoj postavi na vokalima i imamo Zambijca (Waina Kolomwe), da se razumemo, pa Zangoma zvuče PRAVO i ispravno. Tu je divan Afrobeat gruv, tu su obredni, zapaljivi refreni i poziv-odziv sekvence, ali i soul melodije, tu su psihodelični efekti i masne wah-wah gitare i mada ovo nije metal, svakako ima snagu, drajv i pravovernu rokenrol energiju da vas digne u nebesa. Album Faka Mulio je pritom i dobro miksovan pa je zaista apsolutan užitak za slušanje. Predobro:
https://zangoma.bandcamp.com/album/faka-mulilo

Electric Talon Records su dosta dugo pauzirali izdavačke delatnosti ali se sada vraćaju debi minialbumom sinsinatijskog sastava Moth Priest, a koji se isto zove Moth Priest i ovo je vrlo lepo izdanje. Pričamo o kratkom, kompaktnom paketu melodičnog, ekspresivnog doom metala sa klasičnim rif-radom ali i jednom post-metal atmosferom, pa je spoj starog i novog lep i funkcionalan. Produkcija nije idealna ali jeste u funkciji muzike u dobroj meri a ove epske, a istovremeno tužne, žalobne pesme čoveku odmah uđu pod kožu pa kada skromnih dvadesetdva i po minuta albuma istekne, lako je krenuti od početka:
https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/moth-priest-moth-priest

Electric Valley Records ne umeju da zajebu pa je onda i novi Weed Demon jedno slavlje stoner rokerskog rifa i drogiranog gruva. Bendu je The Doom Scroll treći album i ovo je vitka ploča sa samo pet pesama i pola sata muzike. Ali i ne treba više, ovo je TEŠKO, sporo, ima odličan gruv i lepe doom rifove a kada zavrne u smeru psihodelične atmosfere ili demonskog, promuklog pevanja znate da ćete album vrteti iz početka čim se završi. Mastering MNOGO glasan, ali pesme su OPAKE:
https://smokeweeddemon.bandcamp.com/album/the-doom-scroll
https://evrecords.bandcamp.com/album/weed-demon-the-doom-scroll

A imamo i novi, deseti album Pentagrama. I zvuči zdravo! A što nije mala stvar kada pričamo o bendu koji je nastao još 1971. godine, mučio se više od deceniju i po da snimi debi album, posle se mučio sa narkoticima i zatvorskim kaznama i generalno propustio šansu da bude američki Black Sabbath, a što je onako kako bi ih svako opisao da ste ga pitali tih sedamdesetih godina prošlog veka. Novi album ima sasvim novu postavu u kojoj je pevač Bobby Liebling jedina spona sa prošlošću Pentagrama. Sva ostala tri člana su dovedena za ovaj album pa ako ste cinik ovo možete da zovete i tribjut bendom. Enivej, bubnjeve svira Henry Vasquez iz Saint Vitus, The Skull, Legions of Doom itd, dakle nije ovo ekipa baš sa koca i konopca, a muzika je, rekoh, zdrava. Ne nužno inovativna na bilo koji način i na jedanaest pesama (i tri bonus komada) koje ovde dobijamo dolazi fina količina rifova, energičnog ritma i Bobbyjevog prepoznatljivog pevanja, ali ne preterano mnogo mašte. Liebling bendu daje karakter, naravno, njegov promukli bluz vokal je zaštitni znak ove muzike, a ostatak svirke je pošten ali svakako ne puca od ambicije da se napravi nekakav novi iskaz. No, prijatna, zdrava hard rok ploča, sastavljena od mase kratkih, energičnih pesama je svakako dovoljno dobra ponuda da se ja oblaporno zadovoljim:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/pentagram-lightning-in-a-bottle

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Clear Sky Nailstorm imaju dosta zdrav, energičan thrash metal zvuk na svom četvrtom albumu, Problem Solved. Kao staru cepidlaku, malo me žulja jako nedinamičan zvuk bubnjeva ali to je danas skoro pa standard, pa da ne smaram mnogo: ovaj iskusni nemački bend piše dobre pesme sa dosvoljno melodije da privuče i nešto širi krug publike a zrelost i u tematskom i u aranžerskom smislu treba prepoznati i pozdraviti. Vrlo solidno:
https://clear-sky-nailstorm-kkr.bandcamp.com/album/problem-solved

Thrash & Mosh XXXL je vrlo, jelte, jasno naslovljen EP čileanskih Se Armo la gorda. Pesama je tri (ali je jedna kaver znamenitog američkog benda sa tekstom prepevanim na Španski), energija i atmosfera su lekoviti dok je produkcija prihvatljivo loša. Bend definitivno voli da se vozi u uličnijoj, krosover traci, pa se materijal i završava obradom SOD-jeve Pussywhipped i meni je to vrlo simpatično:
https://searmlagorda.bandcamp.com/album/thrash-mosh-xxxl-ep

Simpatičan je i drugi album portugalskih Speedemon, naslovljen Fall of Man. Ovo je vrlo školski, produkcijski čist thrash/ speed a što je možda i osvežavajuća promena imajući u vidu koliko moderni speed metal preferira da zvuči kao da je snimljen 1981. godine i to na kasetu pa ta kaseta posle stajala u fioci a fioka u stanu koji je prvo izgoreo pa posle bio poplavljen. Enivej,Speedemon nemaju neke velike nove ideje ali imaju srce i dobro sviraju i teško je ne biti bar malo naklonjen ovoj iskrenoj, energičnoij muzici:
https://rastilho.bandcamp.com/album/fall-of-man
https://www.youtube.com/watch?v=t1jPO8Yh6uk

Nijemci Bloodfang sviraju rokerski thrash metal i debi EP, isto Bloodfang im je vrlo ugodan. Ovo su četiri ložačke pesme sa jasnim korenima u Motorheadu, Venomu i Sodomu, odsvirane časno pa i producirane pristojno. Nije ovo neki inovativni niti uglancani produkt novog milenijuma već dobra, pravoverna svirka za pokret i pokolj. Lepo:
https://bloodfangcult.bandcamp.com/album/bloodfang

A sada pank rok. I to kakav! Gus Baldwin and The Sketch na albumu The Sketch prave najbolji pank koji ćete čuti ove nedelje pa možda i ove godine, ako umrete, na primer sutra. Al nemojte. Enivej, Gus Baldwin je muzičar iz Teksasa koji sebe opisuje sa ,,bivši hipik/ povremeni panker", a The Sketch su njegov  bend sa kojim radi kada ne radi solo. Na ovom albumu su proizveli jedanaest pesama OZBILJNOG rokanja. Mislim, nešto od toga je možda bliže noise rocku i eksperimentalnoj muzici nego Ramonesima, ali, mislim, ovo je sumanuto energičan pank rok na kraju dana i učinite sebi uslugu pa ga poslušajte ODMAH:
https://gusbaldwin.bandcamp.com/album/the-sketch

Za još pank roka imamo novi The Hellacopters. Šveđani, naravno, odavno nisu ,,sumanuti" u onome što rade i mada se album zove Overdriver, muzika je ugodno melodični glam rok sviran sa pank rok entuzijazmom. Mislim, meni je to odlično, da ne bude zabune, i rekao bih da su Nicke Andersson i drugovi posle više od tri decenije rada na vrlo dobrom mestu da pišu kvalitetne rok pesme, sa puno nostalgične dimenzije, a da opet ne deluju retro ili zaostalo. Sve je ovo dobar, znojav a topao i prijatan rokenrol i da je album samo malo mekše masterovan bio bi SAVRŠEN. A i ovako je dobar, himnične, energične pesme, dobar miks i puno energije su dobitna kombinacija:
https://thehellacopters.bandcamp.com/album/overdriver

Sprint iz Ženeve svoju muziku opisuju bolje nego što bih ja umeo: ,,SPRINT is a metallic hardcore band from Geneva. Grooves to make you dance, lyrics to make you sing along, riffs to make you break your necks." EP No Style ima sve to u pet pesama, naplaćuje se koliko vi hoćete i dobar je:
https://sprint1.bandcamp.com/album/no-style

Warbitch su iz Glazgova a Summoned im je demo-album snimljen sopstvenim, jelte, sredstvima i čuje se. Mislim, to je prljav, domaćinski crust-punk sa pesmama koje imaju naslove poput Radiation Zombie, Wargare, Hellfire, Fight Back (a nije obrada Discharge) i SpeedMetal DBeat Assault. Ne mnogo maštovito ali časno odrađeno i naplaćuje se koliko date:
https://warbitch.bandcamp.com/album/summoned

Knelt iz Bostona donose tri vrlo poštene crustcore pesme nasvom semo snimku Demo 2025. Ovo je dovoljno klasičan D-beat punk sa dovoljno maštovitim gitarskim radom i dovoljno dobrom produkcijom da ja sa mnogo odobravanja klimnem glavom i uletim u šutku. Eh, barem jedno od ta dva... Enivej, Knelt su odlični i želim im ful album što pre:
https://kneltma.bandcamp.com/album/demo-2025

Invocate iz Ontarija imaju četiri manične, razbijačke pesme na EP-ju Drowning. Smeštaući se između ,,čistog" mathcore eksperimentisanja i ,,normalnijeg" hardkora ovi ljudi nude puno energije, tenzije, dobru svirku, solidan zvuk. Opasni su a naplaćuju koliko VI želite da date, dakle i ljubazni su:
https://invocatehc.bandcamp.com/album/drowning-ep

House Of Maggot / The Extent of the Putrescent Crawling Swarm's Digestion je split dva metalizirana grindcore benda koji će publici od ukusa doneti mnogo slasti. Sa jedne strane su Poljaci Meat Spreader, iskusna ekipa sa dva albuma iza sebe i njihove tri pesme su vrlo ukusan, kvalitetan goregrind sa distinktno poljskom aromom. Dakle, d-beat/ blastbeat kombinacija sa neljudskim vokalima i jednostavnim, efektnim rirfovima, dobrom produkcijom i krajnjim rezultatom koji zvuči kao opšta tuča u klanici (u kojoj životinje pobeđuju). Sa druge su strane Putrefaction Sets In koji zvuče slično, sem što vokali nisu pod pičšifterom i produkcija je nijansu skuplja. No, deathgrind cunami je istog kvaliteta. Ovaj projekat, sklopljen od brazilskih, američkih i švedskih muzičara sa MNOGO aktivnih bendova, opravdava status supergrupe na najbolji način sa pet razaračkih komada:
https://behindthemountain.bandcamp.com/album/house-of-maggot-the-extent-of-the-putrescent-crawling-swarm-s-digestion
https://putrefactionsetsin.bandcamp.com/album/house-of-maggot-the-extent-of-the-putrescent-crawling-swarm-s-digestion

Florida sreće Filadelfiju na izdanju Kitchen Vomit Records: Boiling Vomit // Lorelai Split. Ovo je grindcore jednostavne, svedene forme, sa kratkim, brzim pesamama i mnogo zlovolje, s tim što je  Boiling Vomit jedan čovek koji se dosta dobro snalazi sam a  Lorelai je više ljudi ali i oni se dobro snalaze. Kvalitetna je to svirka, produkcija takođe i sve je VRLO solidno a  daunloud plaćate po želji. Ja preporučujem iz sve snage:
https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/boiling-vomit-lorelai-split
https://lorelaisissyhypno.bandcamp.com/album/tracks-from-boiling-vomit-split

Opet Florida. Man, The Robot/Sick Fawn Split možemo da čujemo samo do pola jer je u ovom trenutku samo prvi bend stavio svoje tri pesme na Bandcamp ali to su tri sasvim okej pesme. Man, The Robot su negde između hardcore i grindcore ekstrema, ne BAŠ powerviolence ali dovoljno blizu, i imaju i agresiju i gruv i disonancu i sve što treba. Produkcija jeftina, ali radi posao, pesme brutalne, cena po želji. Prelepo:
https://mantherobot.bandcamp.com/album/man-the-robot-sick-fawn-split

Nešto nas radi na splitove ove nedelje. 2-Way Split Tape je između teksaških (a sada ohajskih) Nyctophagia  i japanskih Seeping Protoplasm. Iako Japanci tvrde da sviraju death metal, to da pakuju tri pesme u pet i po minuta sugeriše malo pankerskiji svetonazor. Jeste njihova strana puna death metal rifova, gruva i vokala ali sve je to sirovo i vuče na grindcore. Nyctophagia  su onda ,,čist" goregrind, mada bez zaista izražene ,,gore" komponente. Muzika im svakakao donosi pravoverni Regurgitate/ Hatefilled ugođaj a tekstovi deluju socijalno angažovano tako da je to za mene idealna kombinacija. Ne oklevajte:
https://badmoonrising.bandcamp.com/album/seeping-protoplasm-nyctophagia

Animals On LSD su ,,jedini powerviolence bend u De Mojnu" pa su onda valjda i najbolji. Već smo ih ranije slušali na splitu sa Hockey Smile a sada imaju EP Petty Crime, sa šest pesama koje kolektivno ne dobacuju ni do pet minuta. Ovo je sirov, klasičan, spastičan i na mikroskopske aranžmane narihtan powerviolence hardcore i pošto je produkcija dovoljno funkcionalna a izdanje se naplaćuje koliko VI kažete, nema razloga da ih ne ispoštujete:
https://animalsonlsd.bandcamp.com/album/petty-crime

Discordant Meditation iz Kolorada i Mičigena su dva čoveka sa eksperimentalnim ambicijama vezanim za death metal. Koliko eksperimentalnim, pitate vi. Ne PRETERANO i njihov debi album, Tragic Creature je pun death metal rifaže, zvjerskog pevanja i blastbitova, no probijanje formata se onda traži u posezanju za harmonijama i disonancama izvan striktno death metal obora i iako je to, za moj račun, dosta diskretno, svakako osvežava program. Tragic Creature je, da ne bude nejasno, album ozbiljno teške i tvrde svirke pa ako volite bilo kakav death metal, svakako treba da ga čujete:
https://discordantmeditation.bandcamp.com/album/tragic-creature

Eksperimentalniji su kolumbijski Saturno Devorador. Ali i mnogo maje slušljivi. Njihov debi minialbum, Inmisericordiam je jako hermetičan, snimljen jeftino, ali je dostojanstveno jeftin i zanimljivo hermetičan. Ovo nije muzika ni za zabavu pa ni, striktno govoreći, hedbeng ili neku sličnu razbibrigu, disonantna je, tupa, mučna, ali je i pošteno agresivna i svirana sa puno duše. A to se jedino broji:
https://saturnodevorador.bandcamp.com/album/inmisericordiam

Nizozemci Necrotesque sami kažu da su ih inspirisali Grave, Six Feet Under, Asphyx i Entombed ali njihov old school death metal ipak ima dovoljno osobenu crtu da bude zanimljiv. EP  Love And Pieces svakako donosi nisko naštimovane gitare, zagrobni vokal, težak, mučan gruv (Demented Dismemberment, Legions of Rot) ali i bržu svirku (The Vegan Meat Grinder) tako da će svako biti lepo uslužen:
https://necrotesque-deathmetal.bandcamp.com/album/love-and-pieces

Dredge su slamming death metal ekipa iz mesta u Oklahomi koje se zove Locust Grove. Mislim, kako zamišljate da zvuče? Provincijski? Pogodak iz prve! Bend sebe i opisuje rečima ,,GREEN COUNTRY CORN FED SLAM" a prošlogodišnji split EP sa Consuming Misery bio im je naslovljen Hillbilly Steel. Dakle, novi EP, Caught Trespassin' je primereno ,,seljački" ali ne u negatvinom smislu. Ovo je pristojno produciran gruverski slem, bez mnogo velikh ideja i promišljanja formata, ali sa dobrim rifovima i lepim plesnim gruvom. Tematski pesme se bave nasiljem ali opet sa tom nekom provincijskom dimenzijom (pominju se i vile) i sve je to sasvim dovoljno da čovek bude srećan:
https://dredgeok.bandcamp.com/album/caught-trespassin

(Kraju sledećem postu)

[Meho Krljic]

Dysmorphic Demiurge iz Tenesija tvrde da sviraju ,,jedinstven spoj brutalnog death metala, slema i old school death metala" ali da vam kažem, nema bogznačega jedinstvenog na njihovom četvrtom albumu, Of Chaos And Eternal Night. No, on je sasvim dobar. Ako volite slamming death metal, album donosi lep plesni gruv, dovoljno dobrih rifova i pljeskav, prikladan zvuk da se uz ovo lepo provedete. Deset pesama sa više ideja nego što je prosek za ovakve bendove pa su mi noksvilski momci sasvim pristojno ulepšali dan:
https://dysmorphicdemiurge.bandcamp.com/album/of-chaos-and-eternal-night

Za uličniji, prljaviji slem tu su Iron Front iz Kalifornije. Njihov EP Show of Force ima groznu sliku žrtve curbstompinga na omotu (mada solidno nacrtanu) pa je i muzika u skladu sa tim slam izmešan sa beatdown hardkorom. Pevač u jednoj proklamaciji ispali i ,,nigga" što, jelte, nisam siguran koliko odobravam, ali i pored upitnog ukusa, Iron Front prave dobru muziku.
https://ironfront.bandcamp.com/album/show-of-force

Ne mogu protiv sebe, simpatičan mi je demo snimak Malevolent Depravity, argentinskog kućnog projekta Demonic Hatred. Ovaj prvi znak života projekta gde jedan čovek radi skoro sve a drugi čovek svira bas je, prosto, neumereno šarmantan, sa četiri kratke pesme surovog polivanja rafalnim blastbitovima i lepim mošerskim deonicama između. Ovde nema poziranja, nema gangsteraja, nema pornografski uvećanog nihilizma da se šokiraju mame i tate i impresioniraju klinci na internetu, već su tu samo jednostavni, klasični rifovi, žestoka svirka i puno entuzijaza. I zanatski su stvari više nego dobre, sa kvalitetnim izvedbama i jako pristojnom produkcijom. Cena, podrazumeva se, koliko date:
https://demonichatred.bandcamp.com/album/malevolent-depravity

Intimidation Display iz Baltimora tvrde da sviraju blackened deathgrind, ali njihov novi EP, Systematic Indoctrination je bliži mošerskom death metalu/ slamu. A što nije ništa loše. Ovo su tri pesme, napisane više da se naređaju kul hedbengerski ritmovi i rifovi nego što su sad neka remek-dela komponovanja, zvuk je topao i živ a bend dobro raspoložen. Dovoljno!
https://intimidationdisplay.bandcamp.com/album/systematic-indoctrination

Consumption je još jedan od projekata prolifičnog Šveđanina Håkana Stuvemarka iz Wombbath i još mase drugih bendova. U ovom triju sviraju takođe iskusni i zaposleni muzičari švedske scene pa je sve to jedna uredna i predvidiva situacija u kojoj dobijamo death metal bez nekakvih eksperimentalnih ambicija ali sa podrazumevanim nivoom kvaliteta. Treći album Consumption zove se Catharsis i to je taj neki očekivani švedski death metal zvuk izmešan sa malo poznijeg Carcassa. Ništa od toga meni nije nešto previše originalno ali je DOBRO:
https://dusktone.bandcamp.com/album/catharsis

Netón je kvintet iskusnih muzičara iz Barselone sa prvim EP-jem, Teutoburgo (El Bosque de la Muerte). Dve su to pesme jako solidnog death metal udaranja sa dosta hardcorea u gruvu i vokalima. Kad se na to dodaju i blek metal momenti na gitarama, kombinacija je eksplozivna a i funkcionalna. Ovo je energična, mošerska muzika koja istovremeno ima death metal disciplinu, epski blek metal zahvat i hardcore neposrednost. Plaćate koliko hoćete a dobro je:
https://neton.bandcamp.com/album/teutoburgo-el-bosque-de-la-muerte-ep

Rusi Pyre imaju treći album, Where Obscurity Sways i njihov old school death metal zvuči toliko dobro  i patinirano da je milina pustiti ga. Ovo je kao da smo opet u kasnim osamdesetima i ranim devedesetima i otkrivamo skandinavski death metal u svim njegovim lepim formama, sa deset pesama finog, čistog zvuka, niskog štima i lepe dinamike u masteringu, a koje su istovremeno dobro napisane tako da ne zvuče sve kao varijacija na istu temu. Ovde sve puca od dobrih rifova, energičnih solaža, ali i pametnog aranžiranja da muzika koja suštinski ima spontanu osnovu, sa logičnim prelazima iz dela u deo, bude dinamizovana na interesantne i inteligentne načine. Jako je dobro i MORA se slušati:
https://pyredeathmetal.bandcamp.com/album/where-obscurity-sways

Finski melodeath kvintet Admire The Grim ima debi album, Resist i, oh kakvo je osveženje slušati melodični death metal koji zvuči kao METAL a ne malo distorzirani pop. Ovo je znojava, energična muzika u kojoj su gruv i agresija podjednako važni kao to malo melodije što se čuje, aranžmani su nervozni, produkcija hrskava, a žena koja peva, Katri Snellman, zla i naopaka. Plus, druga žena svira gitaru. I kad dobijete pop pesmu, to je više pop-pank (na primer Revolutions). Tako se to radi!
https://admirethegrim.bandcamp.com/album/resist 

Norveški Confess ima možda mrvicu više groove metala u svom death metalu nego što bih ja idealno voleo, ali... Četvrti album, Destination Addiction im je jako dobar. Ovo su inače dva iranska imigranta koja su bila pritvorena u Teheranu pre deset godina zbog antireligioznih i antirežimskih stavova pa su, kad su izašli iz pritvora pobegli u Tursku a dalje u Norveškoj dobili azil. Bend sada ima mešan iransko-norveški personal a muzika je negde između death metala sa Floride po šnitu Solstice, Misery Index i Monstrosity, i ,,komercijalnijeg" zvuka tipa Fear Factory i, mislim, ovo je DOBRO.  Energija i emocija na ovom albumu su stvarne i opipljive, svirka je odlična, produkcija solidna a skreč i semplovi svemu daju neki sladak retro miris. Sviđa mi se:
https://confessband.bandcamp.com/album/destination-addiction

Shrieking Demons iz Bolonje cepaju dosta prljav, ne produkcijski koliko mentalitetski, death metal sa okusom stare škole i štrokavog rokenrola. Debi album za Transcending Obscurity im se zove The Festering Dwellers i dopašće se svakom ko u death metalu voli da čuje malo kafanske raspojasanosti izmešane sa reminiscencijama na horor filmove. A, mislim, simpatično je to:
https://shriekingdemons.bandcamp.com/album/the-festering-dwellers

Rumination su iz mesta Hartlepool u Ujedinjenom kraljevstvu za koje nikada nisam čuo. Možda je u pitanju kakva mala provincijska zabit, pošto muzika na istoimenom EP-ju ima taj šmek bekvuds death metala. Da se razumemo, ovo je jako disciplinovano napisano i odsvirano, čak i dobro producirano i u pitanju je brutalni death metal sa onom perverznom notom u samom zvuku, sa mnogo ponavljanja jednostavnih hromatskih nizova tonova i ritmovima koji zvuče kao da mrtvim ribama zakucavate eksere, ali bend, sudeći po naslovima pesama ima i malo filozofskije teme u njima. Podržavam!
https://ruminationdm.bandcamp.com/album/rumination-ep
https://machorecord.bandcamp.com/album/rumination

Nekada najbolji death metal dođe iz Danske. Maceration imaju treći album za preko trideset godina rada i, mada je i ovo masterovano tako da uši otpadaju i svaki instrument zvuči kao da pneumatskim čekićem razbijate komad betona, Serpent Devourment je divna old school death metal ploča. Nimalo originalna, ali ovo su PRAVEDNIČKI rifovi, PAKLENE solaže, DIVLJAČKI vokali, jedan generalni intenzitet koji dolazi uz decenije opstajanja u andergraundu. Dan Swanö je radio miks i mastering i mislim da je zaista preterao sa glasnoćom, ali muzika je MOĆNA:
https://maceration.bandcamp.com/album/serpent-devourment

Belorusi Relics Of Humanity imaju dosta podzemnu, krš produkciju na svom trećem albumu Absolute Dismal Domain ali DOBRU podzemnu, krš produkciju. Ovo je brutalni death metal koga ne zanima komunikativnost, davanje nekih iskaza sa kojima iko treba da se složi ili čak da sa njima polemiše. Ovo je spektakl nihilizma i agresije i, mada je mučan za slušanje, naravno da je i oplemenjujući:
https://relicsofhumanity.bandcamp.com/album/absolute-dismal-domain

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Cherishing iz Los Anđelesa prave ,,muziku da je ljudi slušaju", ali neće to ići tako lako. Ovo je kombinacija noise rocka i industrial metala  koja zvuči kao da ste u mašinu za mlevenje mesa ubacili Godflesh, Jesus Lizard, Bolt Thrower i Today is the Day i onda vam na kuću pao meteorit. Album This Is A Song se daje po ceni koju sami odredite, valjda jer autor (ili autori?) nije mogao da zamisli da bi ovo neko platio više od jednog centa, ali... ali ovo je zapravo vrlo dopadljiv andergraund rad sa produkcijom koja sasvim podržava tu rastrzanu, maničnu viziju u muzici i dovoljno zanatskih kvaliteta demonstriranih u izvedbi. Ni pesme nisu loše i ako vam se sviđa da vam bude neprijatno, ovo je vrlo dobar način da se oneprijatite:
https://cherishing.bandcamp.com/album/this-is-a-song

Lunar iz Sakramenta su progresivni metal kvintet sa članovima koji sviraju , kako deluje, u SVIM drugim bendovima u Sakramentu. Čak i tako, snimili su, evo četiri albuma za osam godina i Tempora Mutantur je impresivan napor. Ovo je ploča komplikovanih pesama, komplikovanih ritmova, komponovanih solaža, na pola puta između death metala i jazz rocka ali je i dopadljiva. Ovde nema dosadne ,,prog rok" dimenzije u kojoj se više razmišlja o traženju harmonije koja će se samo na jednom mestu na ploči čuti, nego o samim pesmama i pesme su, pa, jake, kinetičke, energične. Dakle, progresiva koja je u jednom trenutku death metal, u drugom jazz-funk, u trećem no-wave, ali sve zajedno IMA SMISLA.
https://lunarbandofficial.bandcamp.com/album/tempora-mutantur

Za nešto drugačiji stil prog-metala tu su Mad Parish iz Montreala koji su, evo, posle jedanaest godina snimili drugi album. Ali on traje sedamdeset minuta i ima više od dvadeset pesama. The Dust of Forever je, dakle OPUS, a muzika je, pa, kao ubrzaniji i zametaljeni progresivni rok iz sedamdesetih. Što je, jelte, jako slatko, i zvučno i izvođački. Kombinacija energične heavy metal svirke sa pesmama koje zvuče kao da su ispale iz beležnice Keitha Emmersona jeste dovoljno potentna da nas drži poprilično vremena i, eto, isprobajte:
https://madparish1.bandcamp.com/album/the-dust-of-forever

Ako sam dobro razumeo, AskySoBlack iz Filadelfije sebe opisuju i kao ,,anti-shoegaze", a što je zanimljivo jer je njihov album, Touch Heaven jedna od najzabavnijih shoegaze ploča koje sam čuo u poslednje vreme. Trik je u tome da je ovo BRZI shoegaze, negde između panka i metalkora, a sa svim emo vokalima i melanholičnim gitarama koje podžanr potrebuje. Iznenađujuće mnogo energije koju ni ravan, prenapucan mastering ne uspeva da zatomi.
https://askysoblack.bandcamp.com/album/touch-heaven

Grci umeju da naprave jako dopadljiv power metal, pa tako i trio Ringlorn na svom prvom albumu, Tales of War and Magic. Ovo je fantazijski, melodični, raspevani metal kao ispao sa neke patuljačke žutke u Tolkinovom svetu, gde posle neoliko tura medovine krenu da se pevaju pesme o slavnim bitkama i pustolovinama iz prošlosti. Produkcija je OKEJ, a gitare umiljate, dok su vokali prijatno teatralni. Power metal često umire u pompi ali Ringlorn imaju pravu meru i cheesy su na sve najbolje načine:
https://ringlorn.bandcamp.com/album/tales-of-war-and-magic

Uvek treba podržati  bendove u kojima žene sviraju bubnjeve a Psionic Haze iz Sietla su i inače dopadljivi. Ovaj kvintet svira ,,epski hevi metal" i na eponimnom debi EP-ju ima tri pesme ne sad savršene produkcije niti aranžmana, ali sa puno duše i zanimljivih ideja. Sve je to negde između folka i metala sa dosta ,,demo" zvukom ali bend zvuči zdravo a melodije su zarazne!!!!!!
https://psionichaze.bandcamp.com/album/psionic-haze

Još žena ( i to MNOGO) stiže nam i sa bendom Queen of Dreams iz Viskonsina. Ovaj sekstet ima drugi album, Subnivium i to je dopadljivi, melodični power metal sa malo progresivnih elemenata, pitak i ugodan. Mislim, jako cheesy, naravno, ali produkcija je okej, a odlični vokali Lindsey J. Prazak mnogo čine na prijemčivosti muzike. No, i sama muzika je solidna, sa dobrim gitarama i disciplinovanom svirkom celog benda. Lepo:
https://queenofdreams.bandcamp.com/album/subnivium

Breakker imaju novi EP i mada Stick to Your Guns ima samo dve pesme one su dovoljne da vas napumpaju energijom za ceo vikend. Filadelfijski heavy metal bend je prošle godine imao lep debi EP a Stick to Your Guns je nastavak iste priče sa dve energične, glasne metal pesme od kojih je jedna snimljena uživo, a druga, naslovna, je obrada sa prvog albuma portlandskih Wild Dogsa (od pre 41. godine) i u ovoj verziji zvuči napaljeno i seksi. Breakker nemaju neku skupu prodkciju i koncept ali sviraju svim srcem i to se poštuje:
https://breakker.bandcamp.com/album/stick-to-your-guns


Za malo klasičnog herojskog cheesy heavy metala imamo novi album njemačkih Blackslash. Iako zvuče kao da su započeli sa radom još osamdesetih, Blackslash su zapravo dosta mladi momci osnovani 2007. godine a Heroes, Saints& Fools im je peti album. I solidan je. Ne sad nešto originalan ali u rekonstrukciji '80s zvuka ne tražimo nužno neku veliku originalnost i meni se rifovi, gitarske melodije i solaže, napadački ritmovi i navijački refreni dovoljno dopadaju da konstatujem da je ovo jedan ukusno spravljen album propisnog hedbengerskog materijala sa puno cheesy elemenata ali to ga i čini šarmantnim:
https://www.youtube.com/watch?v=cRZFW-LsvME

ALBUM NEDELJE

Švedski projekat Hladomrak je za ovu priliku trio. Četvrti album, naslovljen  Fragments of the Great Dehumanization pored stalnog (i uglavnom jedinog) člana, rođenog Latvijca po imenu Евгений Игоревич Шкенёв, na skoro svim instrumentima ima i dodatnog pevača koji radi klin vokale ali i živog bubnjara. Što je posebno simpatično jer je taj bubnjar niko drugi do Nils Fjellström, poznat i kao Dominator, jedan od najcenjenijih bubnjara u ekstremnom metalu i smenama odrađenim u projektima poput Dark Funeral ili Nordjevel. Hladomrak ima manje agresivan , ekspanzivniji i melodičniji zvuk od pomenuta dva benda ali je u pitanju jako lepo odmerena kombinacija klasičnog švedskog blek metala, malo death metala, i malo folk motiva. Zanimljivo pisane i aranžirane pesme producirane su vrlo lepo, sa punim, iznenađujuće toplim zvukom a što se uklapa uz Škenjovljeve himnične teme i strastvenu izvedbu. Ovo je blek metal koji standardnu ledenu distanciranost uspeva da ovaploti u energičnoj, ekspresivnoj svirci i album se zahvaljujući maštovitosti u temama i aranžiranju sluša sa mnogo pažnje i zadovoljstva:
https://hladomrak.bandcamp.com/album/fragments-of-the-great-dehumanization

[sodomizer]

Svideo mi se novi Pentagram. Prosečan je album, but i like it.

[Meho Krljic]

Ma, da, mislim, da ponovim šta sam već rekao, to da postoji i da je sasvim OK je DOVOLJNO. Imamo koliko hoćemo inovativnih stoner i doom bendova, Pentagram je odavno zaslužio svoje mesto u Panteonu i dovoljno je što se Bobby uopšte i dalje cima da pravi muziku.

[Meho Krljic]

Ove smo nedelje čuli da će se Black Sabbath okupiti još jednom, za poslednji koncert ikada, u rodnom Birmingemu i sa takvom ekipom ,,predgrupa" (mislim, Slayer, Metallica, Anthrax, Mastodon i još gomila jakih imena) da sve deluje kao koncert doslovno veka. Čak sam i JA pomislio da bi na to trebalo otići a ja nemam ni pasoš poslednjih deset godina. Enivej, da slušamo šta je od dobre muzike izašlo tokom ove iste nedelje.

Deo 1: BLACK METAL

Poljaci Trwoga na svom drugom album, Triumphus Mortis, imaju sirov, prštav zvuk koji mi se, priznajerm, više dopada od uobičajeno izblendovane moderne produkcije koju slušamo (ne samo) kod Poljaka. Ovo je melodična, ekspresivna muzika koja zvuči kao da nastaje kroz ozbiljne porođajne muke pred mikrofonima i spakovana u uglavnom kraće, kompaktne pesme, prilično jako osvaja moje simpatije:
https://blackdeathprod.bandcamp.com/album/triumphus-mortis
https://trwogablackmetal.bandcamp.com/album/triumphus-mortis

Kolumbijski Spectral svoju muziku opisuju kao ,,Black Death Metal from hell" a što sugeriše da iz pakla puštaju da se čuje samo prilično generička old school krljačina koja ne demonstrira previše mašte ili kreativnosti. No, prvi demo ovog trojca, Older voices from the grave je zapravo VRLO solidan uprkos pomanjkanju maštovitosti, sa jednim profi kvalitetom u svirci, pristojnom producijom, dobrim tempom, mračnim, sirovim rifovima. Meni to, prosto, prija, a u pitanju je i materijal dužine ful albuma koji bend ,,za sada" daje po promotivnoj ceni od ,,koliko ko ima". Lepo, i ljudski:
https://spectral666.bandcamp.com/album/older-voices-from-the-grave

Francuski duo Ekaten osovan prošle godine povodom svog prvog albuma, Of Fates Untold objašnjava kako je ovo ,,a unique blend of thrash and atmospheric black metal", te da ,,their sound captures the raw intensity of human despair and the haunting beauty of a world stripped of purpose." I sve je to u redu i mada i ovde imam svašta da gunđam kako bend koristi readymade rešenja koja su drugi patentirali, ne treba biti svinja. Ovo je neoriginalna, ali strastvena muzika koja će mnogima ispuniti životnu potrebu da slušaju emotivan, bučan blek metal što nije sav u atmosferi već ima i koji fin rif i generalno roka dobrim tempom. Eto:
https://ekaten.bandcamp.com/album/of-fates-untold

Čovek se svačega nagleda kad decenijama sluša ekstremni metal ali čak i tako mora da se malo trgne kad vidi na šta liče Nocuous Lust iz Raleja u Severnoj Karolini. Kako izgledaju, muzika na demo snimku Demo je još i pitoma, a u pitanju je sirovi, primitivni war metal. Dakle, nešto suprotno od pitomosti PO DEFINICIJI. Pa vi vidite:
https://nocuouslust.bandcamp.com/album/demo

Iznenađujuće vitalan i kvalitetan blek metal čuje se na četvrtom albumu američkog jednočlanog projekta  Devouring Famine. Mislim, kažem iznenađujuće samo zato što je ovo četvrti album projekta za praktično dve godine i neki sitan kusur, ali autor, kome ne znamo ime piše sasvim pristojan blek metal koji ima i atmosferu i rif i energiju pa čak i solidan miks. Sve je to melodično, rasvirano ali oštro i sirovo u meri u kojoj ja to volim pa ću albumu teatralno naslovljenom  Theatre Of Pain (kao što je bio i treći album Motley Crue, molimlepo) dati preporuku sa osmehom:
https://devouringfamine.bandcamp.com/album/theatre-of-pain

Naravno blek metal poslastica, pogotovo ako volite atmosferičnu, melodičnu, sjetnu muziku ove nedelje dolazi iz Glazgova. Škotlanđanin Andy Marshall ima, evo, već šesti album svog solo proejkta Saor kojim je, tim projektom, uspostavio matricu te veličanstvene melanholije protkane folk motivima, a opet energične u dobroj meri i svedene na pravu blek metal meru da postane neka vrsta fenomena koji drugi imitiraju i na njega se ugledaju. Amidst the Ruins je ambiciozno pisan, sa dugačkim pesmama – samo jedna je kraća od jedanaest minuta – i dosta truda oko aranžiranja klasičnih i etničkih instrumenata i, mada Saor više nije svež, nov i nepotrošen sastav, kvalitet muzike i produkcije nadomešćuje u priličnoj meri odsustvo tog daha novine. Ako ste do sada voleli Saor, ovo svakako treba da čujete a ako ga nikada niste čuli, postoji opravdana zebnja da ćete se zaljubiti:
https://saor.bandcamp.com/album/amidst-the-ruins-2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Hey Satan su iz Švajcarske ali sviraju kao da su iz Amerike. Šalim se, ali naravno, taj neki rifaški stoner rok sa southern groove elementima jeste američki izum. Novi EP benda, Flamingoes ima četiri heavy pesme za ljude koji vole i grandž pored stoner roka, napisane su dobro, producirane dobro a naplaćuju  se koliko date tako da, uživajte:
https://heysatan.bandcamp.com/album/flamingoes

Argentinski stoner rock je često sirov, garažne estetike, prljav i šarmantan, pa tako i Dromo iz Buenos Airesa. EP nazvan samo EP ima tri pesme jeftine produkcije ali šarmantnog gruva i prijatnih rifova, dobro je otpevan i generalno kvalitetno spravljen. Bolja produkcija bi svakako pomogla, ali i ovako je vrlo lepo:
https://dromo1.bandcamp.com/album/ep

U potvrdi priče o argentinskom stoner rocku i njegovoj sirovosti, tamošnji proizvođači sirovog stoner-dooma, i naši stari znanci, Fulanno, su ponovo sa nama. Album NOSOTROS SOMOS EL FIN DEL MUNDO nije naročito MNOGO unapredio kvalitet miksa i produkcije generalno – ali jeste malo – no, ovo je i svakako bend koji na toj štroki i muljavini gradi dobar deo svoje estetike. U svakom slučaju je ovo šest dugačkih pesama sirove, valjajuće gitarske grmljavine, psihodeličnih vokala i teških, sporih bubnjeva, kako vi volite i kako bog zapoveda. Pa izvolite:
https://fulanno.bandcamp.com/album/nosotros-somos-el-fin-del-mundo

Španski stoner rok često, pak, ume da prijatno iznenadi intenzitetom i kvalitetom. Surya su više hard rok bend, doduše, sa melodičnim refrenima i generalno melanholičnijom atmosferom od proseka ali album  Into the Emerald je svejedno odličan. Ovo je vrlo dobro napisano, odsvirano i producirano, spajajući generacije i ujedinjujući ljude koji prosto, vole teški rok, sa onima koji su skloniji ekstremizmu. Lepo:
https://suryarocks.bandcamp.com/album/into-the-emerald-2

Malo klasičnog doom metala uvek dobro dođe a Šveđani Hexjakt nude baš to na svom debi minialbumu, isto Hexjakt. Ovo su četiri duže pesme sporog ritma, mračnih i tužnih rifova, jedne odmerene, plemenite sete i elegancije, sa pozivima da se pridružiumo noćnom ritualu i žrtvujemo svoju dušu. Znate već, zabava. Solidne pesme, jefftin i solidan zvuk, pola sata ugodne okultne hipnoze koja se ne propušta:
https://hexjakt.bandcamp.com/album/hexjakt

Babsovet su iz Mančestera i dosta spretno spajaju doom i stoner uticaje sa jednim čvrstim, uličnim rokenrol izrazom. EP Portents In Blood ima izdašnih šest pesama kvalitetne treske i buke sa bendom koji pleni karakterom i ima zdrav, živ zvuk. No, pesme su takođe pisane sa dosta pažnje da ne budu samo niska rifova pa u komadima kao što je Dagon imamo i nekakav zahvat u folklor i bude to zanimljivo:
https://babsovet.bandcamp.com/album/portents-in-blood

Za put u najcrnju tminu tu su Morast, njemački kvartet smešten između black, death i doom metal koordinata i sa trećim albumom nazvanim, sugestivno, Fentanyl. Ovo je svega šest pesama, ali to je šest pesama teške, mučne, paklene svirke u kojoj nema mesta da udahnete vazduh ili da se ponadate nekakvom spasu. Imamo, jasno, posla sa ekipom već iskusnih muzičara a ovaj bend, osnovan pre desetak godina je jedan od onih koje ne interesuje da budu rok zvezde, čak ni da ih iko sluša sa simpatijama. Fentanyl je zvuk gađenja, nihilizma i neumoljive kazne. Toliko.
https://morast-vanrecords.bandcamp.com/album/fentanyl

Iako Kvebečani Tumbleweed Dealer i imenom benda i naslovom albuma, Dark Green, sugerišu da je na meniju sirovi teški rok koji sviraju nezaprani stoneri, ovo je zapravo MNOGO više psihodelični progresivni rok nego išta drugo. I zanimljivo je. Pesme nisu predugačke a kombinacija hokvindovskih amtosfera i kompleksnih motiva sviranih matematički precizno ali i dalje jako cool čoveka brzo osvoji:
https://tumbleweeddealer420.bandcamp.com/album/dark-green

Volite li SUNN O)))? Ako da, njihov živi album 2023.02.03, Masonic Lodge, Los Angeles, CA, USA [SHOSHIN DUO] možete da poslušate sa apetitom. Ovo je osamdeset minuta piratski ali solidno snimljenog gitarskog drona po kome je ovaj projekat odavno poznat, a u izvođenju samo sržnog dua O'Malley/ Anderson. Kvalitet zvuka solidan, svirka, jelte, znate već kakava je a bend je ovo lično izdao, dakle, dao blagoslov, zaradiće od prodaje. Ako ste njihov čovek, nema razmišljanja:
https://sunn-live.bandcamp.com/album/sunn-o-20230203-masonic-lodge-los-angeles-ca-usa-shoshin-duo

Imamo dosta teške muzike ove nedelje ali sludge metal legende, 16, imaju novi album i to je lepa kombinacija težine i malo melodičnosti. Mislim, MALO. Guides For The Misguided nije album uz koji će obdaništa da bude decu za popodnevnu nastavu, ali ima malo šmeka, malo melodije, malo setne atmosfere, malo gruva koji nisu bili uobičajeni u prethodnih trideset i kusur godina rada benda, pa je to nekakvo simpatično osveženje:
https://16theband.bandcamp.com/album/guides-for-the-misguided

Italijanski psihodeličari Di'Aul imaju zanimljiv album naslovljen EvAAvE, sa finom kombinacijom gruva i psihodelične amtofere. Ovo je legitimno heavy muzika koja zna da će njena težina bolje raditi ako se do nje dođe postupno pa su pesme dinamički fino razvučene i čovek se nauživa slušajući spore, teške rifove i dobar gruv:
https://www.youtube.com/watch?v=0LsbhTG6SkM

Italijani Fvzz Popvli insistiraju da su sa albumom Melting Pop napravili rez sa korišćenjem istih starih stoner rok rifova i izlizanog stoner vajba. I, znate šta, ovo zvuči zaista sveže: Naravno, heavy je. prilično sirovo, ima mnogo lepog nafaziranog gitarskog drljanja, ali je i zaista blago ,,pop" dajući celoj toj fuzz rock prljavštini malo osunčanog, optimističnog provoda. Mislim, sve je to retro i, produkcija na stranu, moglo je biti svirano još pre pedeset godina na nekoj post-hipi žurci, ali je DOBRO, pesme su trominutne bombone a bend opušteno briljantan. Izdao Heavy Psych Sounds Records pa znate da nema zezanja:
https://fvzzpopvli.bandcamp.com/album/melting-pop
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/fvzz-popvli-melting-pop

Kalifornijski Ripple Music, pak, i sami odgovaraju jednim albumom koji se ne takmiči u tome da bude najHEAVY ploča na svetu već psihodeličnu atmosferu i stonersku hipnozu stavlja u nežne, melodične pesme sa gotovo folk dimenzijom. Ali svirane kao propisan rokenrol. Gin Lady su NARAVNO Šveđani i vole prijatne melodije, umiljate vokalne harmonije i zvonke gitare. Ali u osnovi njihovog zvuka je motorika pravoverne bas-bubanj ritam sekcije i ovde nema varanja, to je rokenrol koji hermetično, mračno srce krije ispod nasmejane, umiljate fasade. Before the Dawn of Time  je jako dobra ploča sa miksom i masteringom koji su nekarakteristično suptilni za Ripple Music. Svaka čast:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/before-the-dawn-of-time

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Black Talon iz Edinburga se ponose kompleksnošću i ambicioznošću svog thrash metala, insistirajući daovo nije ,,pizza thrash" i da se oni inspirišu treš metalom iz ranih devedesetih, kada su svi prestali da ga slušaju a muzika zapravo postala kompleksnija i interesantnija (NO LIES DETECTED). Enivej, drugi album, Scenes of Agony im je dobar. Ovo je zaista propisan, energičan thrash, kompleksan u tehničkom smislu ali nimalo ,,akademski" distanciran. Naprotiv, Black Talon sviraju prodorno, rasturački, podsećajući zaista na, recimo, progresivnije bendove poput Acid Reign u tome kako spajaju neposrednost i istraživačku ambiciju. Odlično je ovo, uključujući produkciju:
https://blacktalonthrash.bandcamp.com/album/scenes-of-agony

Detroitski Jail su vrlo simpatični na debi albumu, Rotations of Rot on Stations of Fear. Komplikovan naslov krije ne toliko komplikovanu ali zrelu i ubedljivu muziku, sa thrash metal osnovom i crossover razradom. Iako bend izgleda više kao ekipa speed metal kosplejera, muzika im je bliža ,,core" delu spektra, sa finim trešerskim rifovima i dobrim etitjudom. Produkcija solidna i ovo je vrlo prijemčivo izdanje:
https://jaildetroit.bandcamp.com/album/rotations-of-rot-on-stations-of-fear

Nisu loši ni Fungal Mass iz Ajove na svom prvom EP-ju Psychedelic Poison. I ovo je thrash metal sa malo krosover elemenata, i poštenih šest pesama energije i besa. Produkcija bi MOGLA da bude malo bolja, najviše jer je miks pomalo neujednačen, ali bend svira odlično, ima dobre rifove i iznad svega ima autentičnu energiju. A cena sitnica: koliko date!
https://fungalmass.bandcamp.com/album/psychedelic-poison

Mislim da projekat Ice Queen iz Troja u Njujorku najbolje opisuje svoju muziku prvom pesmom na albumu Eternal Ice And Snow a koja se zove Black Thrash N' Roll. Muzika je BAŠ to, blago blekirani speed-thrash rokenrol ali ODLIČAN. Mislim, ne oskudevamo u takvim bendovima ali Ice Queen, a što je pseudonim za jednog Stevea Hammonda koji svira u još nekoliko neobaveznih projekata je sa ovim podigao letvicu na malo viši nivo od standarda. A nije sam, Ice Queen je ovde trio i čuje se da su to LJUDI, ma LJUDINE. Mislim, produkcija je sirova, kućna i sve to ali su pesme GENIJALNE sa mnogo više inventivnosti na gitarama nego što inače čujemo na ovakvim albumima. Pritom, pevanje odlično, svirka žustra, energična, dinamična i ovaj, treći album projekta će, nadam se, učiniti da se za Ice Queen naširoko čuje:
https://icequeen.bandcamp.com/album/eternal-ice-and-snow

Iako Šveđani Facerip svoj album, prvi, (a i prvo izdanje u osam godina od debi EP-ja Radioactive Race) naslovljavaju March of the D-Beat Demons, ovo nije čist d-beat hardcore i zapravo ima makar isto toliko speed i thrash metal elemenata u zvuku. A što UOPŠTE nije loša kombinacija. Kombinacija old school metala i panka, onako, zla i zajebana, sa pristojnom modernom produkcijom i pesmama koje su DEFINITIVNO korak iznad prostog D-beat kopipejstovanja, pa to je razlog za priličnu radost. Dvanaest poštenih pesama i fina zabava:
https://facerip.bandcamp.com/album/march-of-the-d-beat-demons

Veoma mi se dopadaju Evilcentric iz Groningena na svom EP-ju  Get With The Program. Bend sebe opisuje kao ,,Post-hardcore Post-punk Retro-metal" ali mada se sve to čuje u ove dve pesme, mislim da je sasvim okej reći da je ovo naprosto pank. I to odličan. Kratko, slatko, ubitačno, odsvirano sa mnogo znanja, prepuno neporecive energije koja pokreće ekipu u mošpitu na divlji pogo. Prelepo. A cena KOLIKO DATE:
https://evilcentric.bandcamp.com/album/get-with-the-program

Iako Slaughterhouse iz Los Anđelesa svoju muziku opisuju i kao death rock i gothic rock, EP Sick and Tired je PANKČINA za sve pare. Mislim, svirka je kao da slušate Misfitse, MDC ili Dead Kennedyse iz ranih osamdesetih a pevačica Meriel KIDA. Ali, pre svega, pesme su odlične, jednostavne u osnovi ali sa dovoljno finih detalja u razradi da se čuje da ovo sviraju POZNAVAOCI žanra. Predobro! A ima i na vinilu:
https://sslaughterrhouse.bandcamp.com/album/sick-and-tired

Kuru su hardkor bend iz Kvinsa i naravno da je ovo nekakav destilat mnogih tendencija u njujošrkom hardkoru. EP Acrimony ima tri pesme mošerskog hardkora sa disonantnim elementima, ali i blastbitovima, sve nekako dobro uklopljeno, dobro producirano i pametno napisano. Biti na pola puta između gangsterskog loženja i distancirane avangarde se, izgleda, MOŽE:
https://kuruhc.bandcamp.com/album/acrimony

Kad bend nazovete Mean Mug morate da isporučite adekvatno ružnu muziku. Ekipa iz Mičigena ima EP For The Boys i to je RUŽAN, agresivan hardkor, sa dve pesme (i jednim introm) koje dolaze sa ulice a na ulici će i da završe posao. Ne bih ovo nužno nazvao čistim moškorom pošto su Mean Mug više panku nastrojeni od proseka, pa svakako poslušajte ako ste na bilo kojoj od te dve strane spektra:
https://meanmug.bandcamp.com/album/for-the-boys

Snakepiss spajaju razne ulične, moškor stereotipe na EP-ju Pissed. Ekipa je iz Štutgarta, ali muzika i mentalitet su isti kao da su iz Bruklina ili Mirijeva, dakle, ovo su kratke, besne, agresivne pesme sa naslovima poput God is a Bullet ili Get Shot. Solidno je a cena je po vašem izboru:
https://snakepisshc.bandcamp.com/album/pissed

Bestias je novi EP španskog crustcore sastava Arsian. Ovo su samo dve pesme, ali traju poprilično jer Arsian vole da kombinuju D-beat matrice sa malo thrash metal razrade. Nije to sad neka velika i avangardna evolucija osnove ali daje bendu dovoljno karaktera da bude zanimljiv. Plaćate koliko hoćete, jer su to časni ljudi:
https://arsian.bandcamp.com/album/bestias

Čarapani alert! Blastforge iz Kruševca imaju EP Dystopia Unchained sa dve pesme veoma besnog metaliziranog hardkora. Ovo je bliže klasičnim crossover formatima nego modernom metaliziranom hardkoru i meni time simpatično, mada jeste u prvom planu težina i metalizirani gruv, radije nego lepršava brzina. No, bes je bes i tu nema greške. Produkcija jeftina, nijedan rif nećete zapamtiti ali jebaćete mu kevu:
https://blastforge.bandcamp.com/album/dystopia-unchained

Captive iz Klivlenda udaraju jakim aperkatom na EP-ju Conditioned to Suffering. Ovo su tri pesme jako teškog zvuka, sporog, a gruverskog metaliziranog hardkora koji sebe čak i ne naziva beatdownom jer, sigurno, smatra da je to za pozere. Ovo je mračnije i teže nego što očekujete a očekujte mnogo. Tri pesme, puno sreće, pa izvolte:
https://captive-hc.bandcamp.com/album/conditioned-to-suffering

Kad čujete mastering na EP-ju Blood Red Throne Portugalaca Coconspirator bićete u fazonu ,,brt, ko vam je ovo radio?" ali muzika je odlična. Ovo je nekakav metalizirani hardkor koji više vuče na grindcore i crust nego na, jelte, metalcore i obeležen je VELIKIM BESOM i moćnom energijom. Ni miks i zvuk nisu loši samo ne znam što su ga ovako tiho masterovali ali lek za to je da se ODVRNE:
https://crusthecoconspirator.bandcamp.com/album/blood-red-throne

Worm Circus dolaze iz države Njujork a njihov istoimeni EP je odlična kombinacija chaotic hardcore energije, posthardcore melanholije, screamo ekspresivnosti. Nisam navikao da ovakvi bendovi pišu pesme duže od pet minuta AND YET HERE WE ARE i odlično je, sa dobrom produkcijom i autoritativnom svirkom. Ne propustiti:
https://wormcircus.bandcamp.com/album/worm-circus
https://aonair-records-wormcircus.bandcamp.com/album/worm-circus

K.N.B. su dva tipa iz Klivlenda koja sviraju pa, recimo noisegrind . Album Stillborn ima jedanaest pesama i to su generalno crustgrind komadi od po minut i kusur ali je zvuk tako sirov, disonanca tako jaka a mikrofonija tako sveprisutna da sve zvuči kao cunami. Plaćate po izboru, naravno, ali ko voli, ovo je dobro:
https://knbgrind.bandcamp.com/album/stillborn

False Body iz Edmontona imaju novi EP, Leaving to Mourn i njhova kombinacija, vrištećeg, nervoznog hardkora i grajndkora je jača nego ikad. Ovo su četiri pesme razaračke svirke, napisane dobro, sa, jelte, dinamikom, aranžmanima i idejama, dakle zrelo i intrigantno. False Body nisu samo besni podizači buke, ali dižu VELIČANSTVENU buku:
https://falsebody.bandcamp.com/album/leaving-to-mourn

Japanci Butcher ABC svoj Demo 2025 počinju citiranjem uvoda Terrorizerove Fear of Napalm a onda im je druga pesma obrada Terrorizerove Storm of Stress. Mislim, voleti Terrorizer nije nikakav greh, naprotiv, a Butcher ABC su bend sa tridesetogodišnjim iskustvom i ovo je savršeno napisano, odsvirano i miksovano. Prvoklasan deathgrind:
https://butcherabc.bandcamp.com/album/demo-2025

Demo singapurske ekipe Ursula mi je prošle godine veoma prijao pa mi je zadovoljstvo da javim kako i debi album ovog kvarteta, Lords of Impermanence, donosi čoveku puno sreće. Ursula su malo bolje producirani na ovom materijalu, kako i dolikuje, ali i zvučno i muzički oni su i dalje striktno u old school underground domenu. Pesme su napisane ekspanzivno, ambiciozno, sa dosta promena tempa i dinamike, maničnim solažama i puno brejkova, ali suštinski je ovo uvek eksplozivni, energični deaththrash metal koji pumpa krv brže i donosi osmijeh na lice:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/lords-of-impermanence

The Formal Nightmare iz Lincoln Parka u Mičigenu za sebe kažu da nisu ničiji omiljeni bend, ali, mislim, solidni su. Ovo je trio koji očigledno živi i diše zajedno jer album El Panteon zvuči čvrsto i karakterno. To je neka vrsta pankerske, jednostavne, ali lične, ekspresivne forme death metala koji se više bavi refleksijom na životne traume i muke nego navođenjem svih horor filmova koje su autori gledali. Lepo je.
https://theformalnightmare.bandcamp.com/album/el-pante-n

Hunger Remains je solo projekat Grka Achillesa Michaela poznatijeg po takođe jednočlanom Konsensus. Prvo izdanje Hunger Remains je EP sa dve pesme, Weep For Mankind i to je vrlo prijatan death metal stare škole. Michael apsolutno poznaje materiju, ume da spravi dobru produkciju i ovo su dva kvalitetna komada death metala iz kojih se čuju uticaji Bolt Thrower i Death a koji opet zvuče sveže i nadahnuto. Odlična muzika, odličan koncept, nadam se da ćemo dobiti još:
https://urbannoiseproductions.bandcamp.com/album/weep-for-mankind

Slamming death metal izmešan sa hip-hopom, inspirisan Call of Duty zombijima? 2025. godina nas podseća u kakvom bogatom krosoveru kultura živimo A KAO STALNO SE NEŠTO ŽALIMO. Worm Alert je kućni projekat iz Farga u Sjevernoj Dakoti ali jedini član ovog benda i autor sve muzike je dosta dobar u tome što radi pa su pesme plesni, fanki komadi zabavnog brutal-death-metal-rapa, semplovi i skreč su ukusni a gostujući pevači odlični. Pritom album Mob of tha Dead plaćate koliko hoćete. Nema greške:
https://wormalert.bandcamp.com/album/mob-of-tha-dead

Imamo još wigga slama, sa demo snimkom portlandskog dvojca Flatulent Regurgitation. Demonstration 2025, doduše u svoje tri pesme kombinuje naklone hip-hopu, sa klasičnim slemom ali i šaljivijim goregrind momentima pa je to jedna, onako, neobavezna zabava sa kratkim kompozicijama i produkcijom koja je sasvim okej za demo ali nikako više od toga. Ima štofa, ali Flatulent Regurgitation lako rizikuju i da postanu samo zajebancija ako se ne nateraju da nađu srž svog izraza do narednog snimka. Plaćate koliko hoćete:
https://flatulentregurgitation.bandcamp.com/album/2025-demonstration

Kalifornijski Mysidia svoju muziku opisuju kao, ne šalim se, Southern California Melodic Death Metal That Does Not Suck, sa sve skraćenicom SCMDMTDNS. I, mislim... slažem se? EP Wasteland Queen je meni simpatičan, i za razliku od drugog melodičnog death metala na koji, slutim ovi ljudi misle kad pominju to sisanje, ovo je poštena čvrsta, energična muzika sa RIFOVIMA i vrištanjem, energičnim ritmom i pesmama koje nisu komplikovane ali imaju sav potreban pokretački vajb skoro pankerske žestine. Fino je a cena je koliko ko da:
https://mysidia.bandcamp.com/album/wasteland-queen

Meksikanci Sepulkhral Baptism svirepo gaze na istoimenom debi EP-ju. Ovo je manično black-death polivanje u maniru Teitanblood , sa četiri pesme koje će vas zakucati u patos i onda po tom patosu skakati pa se na kraju ispišati. Ali dostojanstveno ispišati. Jednostavna, efektna BRUTALNA muzika s onu stranu razuma:
https://youtu.be/mIzHZqnzysM

Vrlo solidan, primitivan, old school death metal kao stigao sa polovine devedesetih nam donose mičigenski Crypt Watcher na svom EP-ju Under the Cemetery. Mislim, sve je to kao pojednostavljeni Cannibal Corpsse, naravno, ali ima šarma i producirano je prihvatljivo dobro a pesme su kratke i ne smaraju nego ČUKAJU:
https://cryptwatcher.bandcamp.com/album/under-the-cemetery 

Ahhhh, nova Obscura, vazda razlog za sreću i otvaranje piva (koje čak ni ne pijem!). A Sonication je nekako... retro, kao da slušam Kreator koji su u nekom trenutku prešli na death metal, čime hoću da kažem da je Obscura sada još manje ,,tech", a više ,,prog" death metal sastav ali tako da ima puno melodije, himničnih refrena i generalno prijemčivih harmonija za neku potencijalnu širu publiku. Solidan miks mada glasan mastering malo prikriva instrumentalističke bravure na albumu (slušajte fretless bas gitaru kako plete) i muzika koja death metalu daje crtu sentimentalnosti za koju nisam ni znao da mu pristaje. Bend je u procesu pripreme albuma prošao kroz optužbe za plagiranje od strane bivših članova, što, jelte, nije sjajno, ali je za slušanje ugodan:
https://obscura.bandcamp.com/album/a-sonication

Finci Extinguished sviraju death metal onako kako naši đubretari prazne kontejnere, rutinirano ali sa dovoljno profesionalnog ponosa da niko ne može da ih gleda s visine. EP Foul Stench Adoration je izdao Caligari Records, što je odmah znak da je u pitanju nešto dobro, a onda kad ga pustite bude DOBRO, onako, sirovo, agresivno, štrokavo, mračno, nije za civile ali ima jebeno dobar gruv. Super je:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/foul-stench-adoration
https://youtu.be/RDi4OXB6m-Y 

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

NyreDolk su dva Danca pod maskama sa blek metal stavom, death metal miksom i sludge metal masteringom na prvom albumu, Barndommens hjem. I ma koliko da mislite da ste spremni, niste, ovo će vas opaliti posred face iz sve snage kao macolom, a u pitanju je, citiram bend, sirova i poštena eksploracija teme društvenog nasleđa. Deluje skoro akademski na papiru ali u praksi je kao da vam neko brenerom ljušti sav ten od prošlog letovanja i utrljava senf u kožu umesto losiona:
https://nyredolk.bandcamp.com/album/barndommens-hjem

Dream Theater imaju novi, pesnaesti album, Parasomnia i mada nikada nisam bio neki veliki ljubitelj njihovog proggy metala (ali volim ih iše od Jinjer koji isto ove nedelje imaju novi album ali ja to ne mogu da preslušam), priznaću da je ovo simpatično. Mike Portnoy je ponovo za bubnjevima a bend ne luta PREDALEKO od standardne ponude, ali ne zvuči ni kao da samo reciklira stare ideje. Ima ovde dosta toga što mi se dopalo, pa poslušajte čak i ako niste do sada mnogo voleli ovu ekipu:
https://insideoutmusic.bandcamp.com/album/parasomnia-3

Lethal Shöck iz Čikaga nisu ništa snimili od 2016. godine ali evo ih sa novim EP-jem, No Hope for Bastards i to je jedan cunami energičnog, old school zvuka. Ove dve pesme su kao neki reset na rane osamdesete, smešten između Judas Priestovog British Steel i Motorheadovog Ace of Spades, sve odrađeno sa puno entuzijazma i apetita a u modernoj, dosta kvalitetnoj produkciji. Veoma, veoma lepo:
https://lethalshock.bandcamp.com/album/no-hope-for-bastards

Kad smo već kod bastardnih koncepata, Bastard Skull su ekipa iskusnih muzičara iz mesta Bajone (!!!) u Nju Džersiju i eponimni debi album im je negdee između heavy i thrash metala. Nategnuta je to pozicija jer stalno imam utisak da bi pesme trebalo da budu BRŽE nego što jesu, ali da ne serem preterano, bend ume da uhvati tu energiju klasičnog metala i klasičnog panka i smota je u jedno, pa se ovo, uz pristojnu produkciju i korektnu svirkuu, ali pre svega dosta karaktera i lepo napisane pesme sluša sa apetitom:
https://bastardskull.bandcamp.com/album/bastard-skull

Zna se da Šveđani najbolje na svetu sviraju hard rok i glam metal iz osamdesetih u novom stoleću a u ovom slučaju to su Šveđanke. Novi album ženskog sastava Thundermother zove se Dirty & Divine i to je instant klasika. Mislim, žene ne smišljaju ništa novo ali ako ste ikada voleli rokenrolanje na rasponu od Georgia Satellites do Skid Row, ovde ćete se MNOGO dobro udati. Prejako i muzički i produkcijski i svirački:
https://www.youtube.com/watch?v=DP7C2IQUsH4&list=OLAK5uy_mgbut-uWvrGlLnYVK6QGAE_v9zf_AxwBk

Voleo sam i prvi album losanđeleskih (i pretežno hispanoameričkih, hel jea) Saber, tamo pre četiri godine, pa ni sa novim albumom ta ljubav neće da svene. Lost in Flames je i dalje klasičan heavy metal sviran po šnitu kasnih osamdesetih, sa svim lekcijama koje su NWOBHM i speed metal dali žanru, a onda sa ipak i ljubavlju prema neonskim svetlima i himničnim refrenima. Moram priznati da album ima par pesama koje me bez greške teleportuju nazad u pubertet (na primer Phoenix Rising) i koje ću rado vrteti u godinama što dolaze kad god mi ta teleportacije bude neophodna:
https://www.youtube.com/watch?v=TkPcUXJGZEg&list=OLAK5uy_lmNj52HHJ6UB4SgN8Yad1mBVNog8Qrbko

ALBUM NEDELJE

Sa dosta zanimanja sam čekao novi, treći album danskih death metalaca Phrenelith. Prošli album, Chimaera iz 2021. godine je sugerisao da bend traži put iz onog najortodoksnijeg death metal kalupa a izdavač, pouzdani Dark Descent Records iz Kolorada je za novi album, Ashen Womb, penio da je ovo najveće zlo koje je bend do sada napravio. I znate šta? Ashen Womb je odličan. Ovo jeste u suštini old school, kavernozni death metal po šnitu klasičnih Incantation/ Immolation albuma ali sa velikom pažnjom u pisanju pesama, nadahnutim, čak i melodičnim (mada OKULTNO melodičnim) temama na gitarama i svirkom koja je živa, energična, vitalna, iako muzika tematski tretira sasvim suprotne koncepte smrti, inertnosti, raspadanja, stagnacije. Odličan je Phrenelith, lepo je videti bend koji evoluira tako što sazreva a ne samo tako što svira brže ili piše komplikovanije pesme:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/ashen-womb

[Meho Krljic]

E, pa srećno – svima koji slave – poslednje Sretenje u okupiranoj Srbiji. Ili tako nešto, ne znam ja te hrišćanske običaje. Ove nedelje su najveći albumi koji su izašli bili striktno izvan moje sfere interesovanja ali se svejdeno pojavila gomila odličnih albuma, od španskog stoner roka preko brazilskog krosovera, japanskog grajndkora i ruskog disonantnog death metala do pouzdanog poljskog blek metala. A Šveđani su izdominirali. Ajmo:

Deo 1: BLACK METAL

Masačusetski Necralant najavljuju novi album EP-jem  In His Likeness gde je naslovna pesma nova a tu je i jedna stara ponovo snimljena. Naravno, zvuk je i dalje dosta sirov, jer je ovo bend koji ozbiljnog izraza lica objašnjava da je nastao usred hladne zime u Novoj Engleskoj, ali Necralant i pored sirovosti u produkciji imaju dosta simpatičnih osobina u muzici koje ih vade. Ovo je i melodična muzika, ali su pesme pravljene da budu grube, agresivne, sirove, old school, dok satanski, jelte, stihovi, svemu daju jednu simpatičnu teatralnu dimenziju. Volim bendove koji sviraju prosto a ubedljivo i Necralant su jedan od njih:
https://necralant.bandcamp.com/album/in-his-likeness

Nemački Membaris postoje već četvrt veka a sjajno nazvani  Black Plasma Armour (sa sve britanskim spelingom!) im je šesti album i DOSTA je dobar. Bend zaista zvuči iskusno i rutinirano na dobar način, prosipajući strahovito enegične, brze a opet i melodične i atmosferične kompozicije koje bi trebalo da pomire i old school ekipu i novomilenijumske blek metal fanove. Ovde ima i rifova i atmosfera, i agresije i introspekcije a pesme znaku da potraju, znaju da odu i u smeru avangarde, sa sve klavirom i raznolikim zvučnim dizajnom. Raznovrsna ploča koja ipak ne odstupa od pravovernog blek metal puta:
https://membaris.bandcamp.com/album/black-plasma-armour

Sewage Bath iz Atlante sviraju sirov black-death metal i još nemaju album, ali demo Hell Riot Returns, snimljen posle četiri godine tišine je SOLIDAN. Muzika je old school i pošteno oznojena, tematika propisno štrokava i satanska a čak je i produkcija, jeftina kakva jeste, sasvim okej da slušaocu prenese estetske intencije benda. Ako ne volite preproducirani moderni blek metal prepun tananih emocija i introspekcike i radije slušate muziku uz koju se radosno cepaju drva, evo je:
https://sewagebath.bandcamp.com/album/hell-riot-returns

Debi album normandijskih Ignis Tellus je onako, standardno očekivan francuski blek metal. A to mislim u najuzbudljivijem smislu jer iako Ignis Tellus ne rade sad nešto EKSTRAVAGANTNO novo, ovo je i dalje maštovita, melodična, po atmosferi i harmonijama originalna, pamtljiva ploča uzbudljive muzike. Ode, kako se album zove je i solidno produciran, ali kvalitet pesama je ovde u prvom planu:
https://ignistellus.bandcamp.com/album/ode

Italijanski duo Mörkvind je na svom trećem albumu odlutao podaleko od ,,blek metala" kako ga ja, jelte, zamišljam. Versunkenes Reich je album naturističkog, melodičnog, shoegaze-post-rocka sa puno hipnotičkog ponavljanja, naglašenim klavijaturama i sanjalačkom atmosferom. OK, vokali su ,,grim and frostbitten" i produkcija je krš, sa adekvatno pankerski opuštenom svirkom tako da sve to na gomili ima jedan za mene zapravo neočekivani šarm. Nenametljivo a nekako simpatično:
https://morkvind.bandcamp.com/album/versunkenes-reich

Jednočlani projekat iz Finske, Vermilia je nešto bliži ,,pravom" blek metalu najviše jer ima (malo) deblju produkciju, disciplinovanije programiran bubanj i puno epskih tema i rifova sa nimalo stidljivim zahvatanjem u folklor i pagansku baštinu severa Evrope. No, i ovo i ono se ubraja u atmosferični blek metal ako vam je to bitno. Vermilia je jedna žena, Julia Mattila, koja nije samo muzički naobražena već je i vizuelna umetnica, no sa ovim projektom radi ozbiljno već nekih osam godina i Karsikko je treći ful album za njega. I, mada nisam očekivao da mi se posebno dopadne, komadi kao što je  Veresi, sa svojim MOĆNIM, himničnim izvbođenjem zapaljive folk teme su me osvojili. Poslušajte:
https://vermiliaofficial.bandcamp.com/album/karsikko
https://www.youtube.com/watch?v=0MAXXBA2Sos

Mellom su dvoje muzičara iz Frankfurta sa debi albumom zanimljive smeše blek metala, death metala i, kako kaže i izdavač, ,,urbane melanholije". The Empire of Gloom nije tek još jedan atmoblack/ blackgaze album, naprotiv, ovde ima mnogo opasnog death metalskog rif-rada (David Hübsch, autor muzike i svirač instrumenata ovde inače svira u više death i thrash metal bendova), a blek metal komponenta muzike je i sama agresivna i dinamična, no, taj melanholični sloj je onda stručno ušniran u materijal i sve ima jednu skladnu, prijemčivu formu. Dobro producirano, a pevačica Skadi je odlična, ali kvalitet pesama je u prvom planu:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/the-empire-of-gloom

Simpatični su teksaški Nocturnal Spawn na svom prvom EP-ju, posle dva singla prošle godine, Emissaries of the Other Side. Emissaries of the Other Side ima pet pesama, plus intro, i to je blek metal odmerenog tempa i skoro rokerske opuštenosti. Dakle, ni najbrži, ni najagresivniji, ni najsatanskiji, ni najšugejzerskiji, ovo je blek metal finh rifova zanimljivih harmonija, koji zna da udari sprint kada treba ali se u njemu ne iscrpljuje, a zna i da ide sporo ali to ne deluje namešteno i glumljeno. Jeftina a efektna produkcija i mnogo KARAKTERA kažu da ovaj bend treba da čujete, a ako biste i da kupite, sami određujete cenu:
https://nocturnalspawn.bandcamp.com/album/emissaries-of-the-other-side

Za nešto značajno agresivnije i MNOGO po mom ukusu tu je novi Rotten Age. Poljaci sviraju već, evo, sedamnaest godina, Funeral March im je četvrti album i KIDA. Mislim, ovo je kao da ste se vratili u 2003. godinu i slušate Marduk, Dark Funeral, Setherial, 1349 i tako tu ekipu kako se takmiče ko će brže. Rotten Age sviraju užasno brzo i eksplozivno ali pritom imaju odlično napisane pesme, živ, dinamičan zvuk sa bubnjarem koji IZGARA za našu stvar (Krzysztof Klingbein je sešn bubnjar koji je do sada snimio više black i death metal albuma nego što je pola vas čulo u životu) ) i utisak koji ceo album ostavlja je o velikoj strasti, velikoj ubeđenosti u svoje ideje. Te ideje su mračne, nisu lepe, ali muzika je naprosto zavodljivo moćna. Fenomenalno:
https://rottenage.bandcamp.com/album/funeral-march

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Živi album njujorških Clouds Taste Satanic naslovljen Birmingham 2024 izašao je prošle nedelje otprilike u trenutku kada sam završavao rad na prethodnom pregledu pa sam već tada ubeležio da se o njemu piše odmah za, jelte, naredni. Enivej, Birmingham 2024 je snimljen u Birmingemu, onom originalnom, u Engleskoj i prelep je. Mislim, ako znate CTS znate kakvo je ovo, ako ne znate, to je vrhunski instrumentalni psihodelični doom metal. Eto, rešeno. Zvuk odličan, pesama četiri AL TRAJU i uživaćete BEZMERNO:
https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/birmingham-2024

Ko voli funeral doom metal, ali da je melodičan, evo mu ga četvrti (mada po drugoj računici treći) album francuskih Inborn Suffering. Ovo je kolekcija pesama sporog tempa, tužne atmosfere, trajanja od preko deset i jedanaest minuta, producirana  sa iznenađujućim uhom za dinamiku i to meni prija. Album, istina je, ne pati od mnogo, jelte, originalnih ideja ili originalnog hvatanja u koštac sa imanentnom monotonijom funeral dooma, ali ako ne očekujete neku revoluciju, Pale Grey Monochrome je vrlo pitak album:
https://inbornsuffering.bandcamp.com/album/pale-grey-monochrome

Poljaci Volt Ritual imaju vrlo ukusno spremljen EP, Swamp Lake City, sa dve pesme spore, epske a melodične dezert rok/ stoner rok muzike. Ovo je melodičnije od klasičnog bluzerskog stoner roka, ali i dalje puno gruva, a produkcija i svirka su uobičajeno kvalitetne, po poljskom, jelte, visokom standardu. Lepo:
https://voltritual.bandcamp.com/album/swamp-lake-city

Oregonski were-jaguars su projekat Chada Rauschenbergera iz C.I.A Hippie Mind Control u kome on po potrebi svira sve. Novi album, The Eternal Shadow je ipak urađen u sada već ustaljenoj trio postavi i odličan je. Ovo je psihodeličan, hipnotičan rokenrol sa progresivnim elementima, ali suštinski sveden na power-trio meru i usredsređen pre svega na kreiranje psihodelične, snolike atmosfere. A opet ima i žestine, taman koliko treba. Vrlo prijatno:
https://were-jaguars.bandcamp.com/album/the-eternal-shadow

10 Slip su iz Sidneja ali taj je Sidnej u Kanadi. Svejedno, 10 Slip sviraju ne kao Kanađani, ne kao Australijanci nego kao Ameri, sa dosta bluza i southern groove prizvuka u svom teškom roku. Album Tense Lip (kapirate?) ide sporo, gazi teško ali nije hermetičan i baziran je na klasičnim temama i melodijama. Bend ih izvodi sa puno karaktera i to je jako prijatno a i album plaćate PO ŽELJI:
https://10slip.bandcamp.com/album/tense-lip 

Vrlo napušen stoner dolazi nam iz države Vašington na albumu Earthworks benda Earthworks. Ovo je lepo napisan gruverski, jednostavan, ORGANSKI stoner rok sa mrvicom dooma, koji, onako nisko naštimovan i jako nafaziran, valja sabatovske rifove i sve je to dosta standardna ponuda (uključujući jeftinu skoro garažnu produkciju) ali onda odozgo stižu vrlo bluzirani, vrlo topli ženski vokali Mercedes Macomber i to je apsolutna diferencija specifika ove postave. Lepo!
https://earthworksdoom.bandcamp.com/album/earthworks

Finski kvartet Viesti se do nedavno zvao Aurora ali sa novim imenom je stigao i novi logo sa preslatkom sovom. Enivej, kao Aurora imali su jedan demo a sada imaju EP This Cursed Journey's End. Ovo je i nova postava benda jer je prekid u radu i usledio nakon odlaska basistkinje u Švedsku i traženja zamene. This Cursed Journey's End ima tri pesme, recimo doom metala, mada se za Viesti može reći da sviraju sve između blek metala i hard roka. A što je u stvari najbolje kod njih: ovo nisu readymade doom metal rešenja i matrice nego muzika koja pripada ovim ljudima viđe nego, jelte, drugim ljudima. Lepo. Pošto je ovo jeftin, DIY uradak onda se i naplaćuje koliko date, ali je DOBAR:
https://viesti.bandcamp.com/album/this-cursed-journeys-end-ep

Księgi Wieczyste je split EP poljskih bendova TOŃ i Weedcraft i ima tu raznih lepota. Weedcraft su relativno ,,običan" stoner, sa dve hipnotičke pesme ali TOŃ su originalniji sa eelementima popa i folka u svom stoner roku i preporučujem izdanje prevashodno zbog njih.
https://wszyscytoniemy.bandcamp.com/album/ksi-gi-wieczyste-2

Ne znam da li naslovom albuma – Born to ruin – Šveđani Klastos prizivaju Brucea Springsteena ali muzički ovo nema mnogo veze sa Bossovim stadionskim rokenrolom. Umesto toga, Klastos valjaju mastan, zapaljiv sludge metal i ovo je prilično agresivna ali i prijemčiva muzika sa dobrim rifovima, dobrim gruvom, i nepreterivanjem u nekakvim kompresijama u postprodukciji. Odobravam i dopada mi se da su pesme fokusirane na centralni rif i, sa puno ponavljanja, efektno hipnotične:
https://klastosklastos.bandcamp.com/album/born-to-ruin

Cavernous je nekakav kanadski sludge-doom projekat iz Kanade, verovatno sa samo jednim članom. EP Ancestral Throes je korektan u smislu da ima okej gruv, težak zvuk, dosta strasti u izvođenju. Muzika je neoriginalna, ne previše maštovita, ali pristojno curi i sluša se bez napora tako da je to sve okej!
https://cavernousqc.bandcamp.com/album/ancestral-throes

Sreća da su tu Zagrepčani Negative Slug sa novim EP-jem, da plaknemo uši. Mislim, dve pesme na Chokehold & Protect su mučne, agresivne, abrazivne, ali imaju KARAKTER. Sludgecore je ovde upotrebljen da čoveku uđe pod kožu i natera ga da se oseti prljavo iznutra, zvuk je jeftin a efektan a druga pesma je obrada Come to Grief. Sve sjajno, a naročito vokal!!!!!!!!
https://negativeslug.bandcamp.com/album/chokehold-protect

Ditch iz Haga kažu da su počeli kao neobavezni dogovor da se svira jedan kafanski koncert na neki nacionalni praznik a evo ih sad, PRAVI bend. Ali nisu loši. Album The Traveler ima lep, topao zvuk, neužurban, prijatan gruv, ugodno, melodično ali nenametljivo pevanje. Ovo je pre svega zasnovano na dobrom bluz-rifu i sve raste oko njega, bez nekakvih out-of-the-box ambicija ali sa vrlo autentičnim, proživljenim izvođačkim slojem. Zvuk takođe lep, prilično prirodan, i ovo je album koji se sluša relaksirano ali nije plitak već samo DOBRO VASPITAN. Plus je prva pesma posvećena Džabi Hatu, svačijem omiljenom krajm-bosu iz galaksije tamo daleko. I to se broji:
https://ditch-band.bandcamp.com/album/the-traveler

Jedna od zanimljivijih doom metal ploča ove nedelje dolazi iz Švedske a radi se o drugom albumu benda Apocalypse Orchestra. Ovo je kombinacija dooma sa srednjevekovnim folk motivima i tradicionalnim instrumentima i simpatična je, pitka. Mnogo melodična za MENE, ali ako niste ja, a niste, vredi da poslušate. A Plague upon Thee, kako se album zove ima i pristojan miks u kome gajde i hurdigurdi vrlo lepo sede uz distorzirane gitarčine tako da, udrite:
https://apocalypseorchestra.bandcamp.com/album/a-plague-upon-thee


Argentinskog stoner roka smo dobili poprilično ove zime a Astral Pigs su doneli jedan od boljih albuma okultnog roka i metala uopšte u poslednjih nekoliko meseci. Mislim, The Uncomplete Offering ima jeftinu produkciju, i sve pesme su vrlo slične po formi, ali ta forma je neodoljiva, sa hipnotičkim gitarskim rifovima, lepim klavijaturama i okultno-psihodeličnim vokalima koji dolaze odnekud sa one strane. I cena od koliko date je časna:
https://astralpigsdoom.bandcamp.com/album/the-uncomplete-offering

Tørmø su PRELEP stoner rock bend iz Španije i u skladu sa pravilom da Španci sviraju mastan, kaloričan, neodoljivo zarazan rokenrol, baš to i dobijamo na dva EP-ja koje je bend simultano izdao. Entropy i Pandemia zajedno imaju šest pesama i ako mogu da ih podelim arbitratno, Entropy je za nijansu melodičniji i melanholičniji a Pandemia za nijansu rokerskiji i bluzerskiji. No sve je ovo vrlo gruvi teški rok sa divnim gitarama, sjajnim klavijaturama i fenomenalnom pevačicom. Sve je odlično, nemam ništa sem superlativa za ovu ekipu:
https://tormotheband.bandcamp.com/album/entropy-2
https://tormotheband.bandcamp.com/album/pandemic

Šveđani Möuth imaju divan debi album, Global Warning. Ovo je spretno i prirodno uklopljena kombinacija gruverskog stoner roka i melodičnijeg post-metala, producirana vrlo pristojno tako da bude glasna ali da ipak ima i dinamiku, i odsvirana junački. Möuth su sveži, originalni i nekako istovremeno i zreli i razoružavajuće jednostavni. Prelepo:
https://mouthsweden.bandcamp.com/album/global-warning
https://youtu.be/aQYa0V-D9vQ

Belgijanci Pothamus su bliži normalnom post metalu sa albumom Abur koji je sav eteričan, melodičan ali hermetičan, muzikom koja se od slušaoca distancira iako je svirka mišićava, energična, čak tribalna. Pothamus nisu sad nešto naročito revolucionarni ali ovaj spoj, kako sami kažu, muzike i metafizike ima svog šarma, i zvučno i koncepcijski sa kombinacijom kraćih, energičnih pesama i monumentalnih dužih komada koji mogu malo i da smore ako ste nervozni ali, eto, imaju neku eleganciju:
https://pothamus.bandcamp.com/album/abur

Tu su negde i Švajcarci Orgo čiji EP  s'allier à l'errance ima samo dve pesme ali su to dve pesme od po jedanaest i dvanaest minuta, spore, teške, mučne, sa puno te neke katarzične drame i emocije koja ne leči kada se izrazi ali ako se ne izrazi biće još gore. Solidan zvuk i materijal koji je abrazivan i hermetičan ALI DOBAR:
https://orgosludge.bandcamp.com/album/sallier-lerrance

Francuzi iz Boroda, Carcolh, pak, sviraju ,,tradicionalni doom" i onda im je i treći album, Twilight Of The Mortals napravljen tako da se dopadne svakome ko voli, pa, doom metal. Ovo je čisto, uredno, sa finom produkcijom, lepim heavy rifovima, melodičnim, clean pevanjem i zbilja će biti prijemčivo i ljudima koji naprosto samo vole teški rok. U tom nekom smislu, ovo jedva da se kvalifikuje za etiketu ,,ekstremni" metal ali teško da je to mnogo bitno. Pitko je, ugodno je, ne preteruje sa dramom i teatrom i lepo se posluša:
https://carcolh.bandcamp.com/album/twilight-of-the-mortals

Rodeo Kids su iz Ontarija ali zvuče kao da su iz Teksasa na albumu Rodeo Kids. OK, ovo je kombinacija fuzz rocka i nekakve indie punk alternative, ali zvuk je svakako hrskav, pesme kratke i šmekerske, a refreni su jebeno zapaljivi. Ako volite old school grunge sa naglašenijom pank osnovom, tipa Mudhoney i Nirvana, Rodeo Kids su zapravo negde na toj liniji i odlični su.
https://rodeokids.bandcamp.com/album/rodeo-kids

Heavy Psych Sounds records i ove nedelje časno sa petim albumom benda Warlung koji JESTE iz Teksasa. The Poison touch na papiru deluje opasno, ali ovo je izuzetno prijatan, melodičan heavy psych rokenrol, sa svim potrebnim emocijama i gruvom da vam ulepša vikend. Album je, mislim, prikladan i za old school heavy metalce jer Warlung imaju baš pamtljive refrene i energiju koja nije u skladu sa onim kako ja shvatam moderni radio-friendly rok zvuk, ali početkom osamdesetih bi bili ČUDO. Strašan album, svakako:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/warlung-the-poison-touch

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Day40 su iz Londona ali ovo je bend članova bugarske dijaspore pa ako vam se sluša moderan thrash metal sa zdravom dozom slovenske duše, OVO JE TO. Bend je prvi i jedini album snimio pre jedanaest godina ali novi EP, The Yellow Emperor je prilično ubedljiv i sa strane zvuka i sa strane pesama koje imaju i melodičnost i himničnost a i krljaju. Eto!
https://day40.bandcamp.com/album/the-yellow-emperor

Eternal Warrior aka Guerrero Eterno su se iz rodnog Perua na Floridu preselili još pre prvog albuma koji je izašao krajem 2023. godine i tada sam pisao da zvuče vrlo američki. Novi album, Witching Thrash ne menja ništa supstancijalno, nudeći i dalje old school thrash metal spakovan u modernu, kvalitetnu produkciju. Ovde nema mnogo poigravanja sa formatom, ali Peruanci rade vrlo solidne pesme, sa dobrim rifovima, enegičnom svirkom, odličnom produkcijom i sa uličnim šmekom koji svemu daje potrebnu vitalnost. Lepo je:
https://eternalwarrior.bandcamp.com/album/witching-thrash

Kad vam Brazilci Sacrifix naslovom svog novog EP-ja kažu Let's Thrash, vi odgovarate ,,Yes, sir" i ulećete u mošpit. Bend već ima dva albuma iza sebe i svirački je vrlo zreo, muzika im je old school i ugodno patinirana a produkcija je pristojna ako ne već IDEALNA. Čak je, smejaćete se, nekako i toplija na pet pesama koje su snimljene u prostoriji za probe. Svakako, ko god da voli klasičan latinoamerički thrash metal ovde nema šta da se misli: rifovi vladaju, ritam je čvrst, bend zna šta radi.
https://sacrifix.bandcamp.com/album/let-s-thrash

Sublind su iz Luksemburga ali kolju taj thrash metal kao da su iz Bej Ejrije. EP Metalmorphosis počinje jebeno brijućim rifovima i pesmom koja se zove Thrash It! i od te tačke se vozimo bez kočnica i u pogrešnoj traci sve dok ne sletimo sa druma. Sublind su ovde šest starih pesama odsvirali sa OVIM znanjem i modernom produkcijom i to je sjajan spoj mladalačke napaljenosti i zrelije, odmerenije svirke. Napred i navali:
https://sublind.bandcamp.com/album/metalmorphosis

Jedna od tragedija našeg doba je i da (nemački) bend koji se zove Taste of Doom svira ne doom metal nego crossover thrash. Ali se bar dobro zajbevaju. Para Bellum je debi album za bend koji svira duže od dve decenije i ovo je zajebantski thrash metal ljudi koji su verovatno vozili skejtborde kada su počeli da sviraju a sada sede i piče Kol ov Djuti jedni sa drugima svaki Petak uveče. Muzika nije originalna ali je duševna, produkcija je kućna ali pristala i sve je simpatično ali neobavezujuće:
https://tasteofdoom.bandcamp.com/album/para-bellum

Rusi Hungry Wölf su već imali jedan živi album pre par godina al šta im teško da snime još jedan. Live In Reborn je snimljen u Tatarstanu, u klubu Reborn u Kazanju i ovo je četrnaest pesama slatkog d-beat black thrash provoda. Bend dobro zna šta svira i to svira perfektno, zvuk je pristojan (za andergraund standarde) i ovo je stilski ujednačena a opet ne monotona predstava koja se završava obradom Bathory kako i dolikuje. Takođe kako i dolikuje, plaća se koliko hoćete:
https://hungrywolf666.bandcamp.com/album/live-in-reborn

Francuski dead moments zvuče jako nervozno, besno, na ivici eksplozije na albumu dead fucking moments. Ovo je pank rok jako sirovog zvuka i pesama koje su prijemčive ali ekstremno BESNE. To da traju možda predugo za svoje jednostavne postavke je izraz ambicije benda i pošto je ovo živi album, vredi pomisliti da su ljudi sve ovo odradili na bini, krvareći za naše zadovoljstvo:
https://deadmoments.bandcamp.com/album/dead-fucking-moments

Motorloaf su valjda negde između Motorheada i Meat Loafa? Enivej, ovaj hardkorpank bend iz Atlante ima solidnih trinaest pesama na albumu No Happy Endings, kombinujući dobar, energičan tempo i pristojno melodične teme za jednu ugodnu, zapaljivu smešu. Ovo je ona vrsta hardkorpanka gde dobijate pamtljive, melodične refrene i generalnu demonstraciju umešnosti u svirci i pisanju pesama a da nema ,,pop" dimenzije ili nekakvih ,,komercijalnih" pretenzija. Motorloaf suprosto DOBRI a ovo je odličan album:
https://motorloaf.bandcamp.com/album/no-happy-endings

BlastForge iz Kruševca su baš vredni pa posle EP-ja koji smo slušali prošle nedelje imamo i novi. Toxic Blueprint ima isto dve pesme i ovo je ako mogu da primetim neku razliku, malo bliže thrash metalu. Ali je i dalje u pitanju dobar, težak, besan metalizirani hardcore sa kućnom ali pristojnom produkcijom, mošerskim rifovima i mnogo MNOGO besa. Ovaj materijal ima i mrvicu više industrial metal elemenata i to se sve pozdravlja iz sve snage. Slušajte BlastForge:
https://blastforge.bandcamp.com/album/toxic-blueprint

Imamo još domaće produkcije, naime minialbum sastava Cold Burn pod nazivom  Dream is Over. Ko zna, znaće i da je ovo izgubljeni Eyesburn album rađen 2016. godine pa nikada dovršen na ime razlaza tadašnje postave. No, svi su ostali ortaci pa je pretprošle godine krenulo remiksovanje a prošle je dosnimljena i jedna nova pesma i ovo je jedan fini monument beogradske rok scene, sa za Eyesburn jedinstvenom kombinacijom roka, panka, metala, regea... Ta nova pesma je, doduše, bluz sa sve slajd gitarom i klavirom i ne bih je nazvao hajlajtom materijala ali ostalo je legendarno:
https://coldburnbg.bandcamp.com/album/dream-is-over

Mental Terror su nemački metalizirani hardcore kvintet gde muškarci sviraju a žene pevaju i to je idealna podela posla. Mislim, pre svega zato što pored JEDNE žene koja ovde razara promuklim vrištanjem, imamo JOŠ JEDNU ženu koja radi to isto. Muzika je standardni moškor, naštimovan nisko, spor, težak, mučan a vokali su PAKAO. No More Place to Be mislim nije ni gramatički ispravan naziv za EP ali KOGA BRIGA?
https://mentalterrorhc.bandcamp.com/album/no-more-place-to-be

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Francuski sludgecore momci, Death Cult imaju album, Death Cult MMXXV koji ima skoro sve, i jak zvuk i težinu i brzinu i sporinu, i vrištanje, i malo melanholije u gitarskim harmonijama sred svog tog meltdauna, i jedino nema neke preterano sveže ideje. No, ja sam stara i ogorčena osoba i možda vama ovo zazvuči POTPUNO sveže i autentično i pogodi pravio u srce. Meni je okej, da se razumemo, a po ceni od daj šta daš je sasvim fer:
https://deathcultcultedelamort.bandcamp.com/album/death-cult-mmxxv

Peace Pipe iz Oklahome su ekipa nadrkanih nativnih Amerikanaca pa je i EP Campaign of Hatred jako agresivan, sa srednjetempaškim, metaliziranim hardkorom koji bend izvodi kao da ubacuje svoje neprijatelje u mašinu za mlevenje mesa i agresivno gleda po kujni gde je onaj kupus da se zaviju sarme. Bend sebi pripisuje slamming death metal elemente, i ima ih, ali je ovo manje apstraktno, više ulično i time efektnije:
https://peacepipeokhc.bandcamp.com/album/campaign-of-hatred

Ne znam odakle su The Grundles, ali pretpostavićemo da su Kanađani. U svakom je slučaju njihov hardcorepunk na albumu Going To Camp vrlo prijatna varijacija na '80s hardcore thrash, melodična koliko treba, sirova koliko treba, metalizirana koliko trebe, ali u svakom trenutku puna energije. Kogod da voli Attitude Adjustment, Lethal Aggression, Gang Green i tako te majstore, ovo je uporedivo dobro a ima svoj zvuk. I plaća se koliko hoćete:
https://quadrahouseproductions.bandcamp.com/album/going-to-camp

Atropelo su vrlo tipičan brazilski crossover thrash bend sa jasnim korenima u zvuku prethodnika kao što su Ratos De Porao i Cólera. EP  MENTIRA ACIMA DE TUDO, ILUSÃO ACIMA TODOS je pošteno trešerska, kvalitetno snimljena ploča sociopolitički angažovane trešagije po šnitu starih majstora i ako volite šnit starih majstora ovde se nećete razočarati. Produkcija, takođe, VRLO solidna:
https://atropelo.bandcamp.com/album/mentira-acima-de-tudo-ilus-o-acima-todos

I dalje smo u Brazilu za novi album trija Perfura Tímpanos. Ovo je prelep, 100% neprskan hardcore thrash bend u kome bubnjar peva a pesme su kraće od minut. Naravno, svira se velikom brzinom, ali i pesme su napisane da budu napaljive, sa ložačkim refrenima i generalno sadržajem koji pumpa krv i izaziva lučenje hormona više nego što je zakonom predviđeno. Cada Dia Mais Tosco E Sem Sentido ima devetnaest pesama, produciran je, jelte, JEFTINO i divan je:
https://perfuratimpano.bandcamp.com/album/cada-dia-mais-tosco-e-sem-sentido

Northern su ulični, mošerski hardkor bend odnekud iz Kanade. Demonstration of Hate je, jelte, demo sa tri pesme i to je metalizirani hardkore tribalnih kvaliteta i sasvim solidne produkcije. Rifovi su dobri a TO JE NAJVAŽNIJE:
https://northern38.bandcamp.com/album/demonstration-of-hate

First year in the basement nije ,,pravi" album već kompilacija dva demo snimka njemačkog benda Septic Vomet, ali su ti demo snimci buli izdati samo u po pedeet primeraka na kaseti pa ih ni vi ni ja verovatno nismo čuli. Bend ima jedan pravi album iz prošle godine u katalogu a ovu kompilaciju izdaje Fucking Kill Records i, mislim, ja Chrisovom ukusu implicitno verujem. A onda se pokazuje da Septic Vomet naprosto znaju znanje. Ovo je podrumski grindcore/ deathgrind odrađen časno, u znoju lica svog, sa pesmama od minut i po, bolesnim, iskrivljenim rifovima i MOĆNOM, energičnom svirkom. Zvuk je sasvim okej za kontekst, i bend apsolutno ispunjava sve moje potrebe za old school grindcore užicima kakve sam imao početkom devedesetih a danas su sve ređi. Prejako:
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/septic-vomet-first-year-in-the-basement

Rusi Некроспора na istoimenom albumu sviraju takođe nekakav deathgrind i to nije loše. Gruverskije je i rifaškije od Septic Vomet ali je i sporije, naravno, no, ko voli, dopašće mu se. Produkcija sirova, aranžmani sirovi, svirka ubedljiva i mada ovde nema sad ne znam kako originalnih ideja, koncept je zdrav, izvedbe autentične a plaća se koliko date:
https://necrospora.bandcamp.com/album/self-title

Kosuke Hashida je tokijski thrash i death metal gitarista (npr. u World End Man) a solo pravi grindcore. Pošto ovo izdaje HPGD, unapred znate da je kvalitetnije i naravno da Hashida sa albumom Outrage isporučuje dobru produkciju, maničan tempo, energiju i agresiju upakovane u disciplinovane grindthrash aranžmane. Malo je čoveku potrebno da bude srećan a to malo obuhvata brze, proste rifove, ekonomične pesme i generalnu želju muzičara koji sve ovo izvodi da prestigne samog sebe:
https://hpgd.bandcamp.com/album/outrage

Finski grindcore majstori Napalm Ted su prošle godine imali odličan novi album a sada ih evo opet sa uglavnom koncertnim materijalom koji demonstrira koliko su JEBENO dobri uživo. U pitanju je split sa peruanskim crustgrind projektom Demonio Tallán ali koji svoju polovinu albuma još nije stavio na Bandcamp pa ne znamo kakva je. No, Napalm Ted su fantastični i ovo treba slušati, kupiti, OBOŽAVATI. Jako dobar bend koji, mislim, ne dobija tako mnogo pažnje – apsolutno zaslužene – jer se tvrdoglavo drži andergraunda. I zbog toga ih poštujemo:
https://napalmted.bandcamp.com/album/napalm-ted-x-demonio-tall-n

Kladio sam se sa samim sobom da bend sa imenom SIDS ne može da bude dobar, pogotovo jer je to skraćenica od Sudden Infant Death Syndromem kako je naslovljen i EP koji ovde slušamo, ali izgubio sam opkladu. Mislim, ovo je DOBRO. SIDS proizvode vrlo pristojan slamcore, sa beatdown osnovom ali i sa vrlo ubedljivim slamming death metal elementima. Rifovi su dobri, gruv pristojan a produkcija više nego okej. Eto:
https://sidsslam.bandcamp.com/album/sudden-infant-death-syndrome-ep

Ima bendova koji naprosto intuitivno razumeju u marketing. Evo, bend nazvan Pipewrench, iz Teksasa pritom, ima EP (demo?) naslovljen Jobsite Fight Muzik i nije uopšte potrebno da pročitate pojašnjenje ,,bluecollar slam" da bi znali da li vam se ovo dopada. Enivej, DOPADA mi se, ovo su dve pesme smešanog beatdown hardcorea i slamming death metala, kratke, gruverske i agresivne. Bend radi TAČNO ono što piše na pakovanju i nema laži ni prevare. Još se i plaća po želji!
https://pipewrenchtx.bandcamp.com/album/jobsite-fight-muzik

Novi EP  sastava Insectile sa Floride, Flight of the Swarm je lepa prezentacija njihovog pristupa death metalu, sa melodičnijom osnovom, skoro heavy metal kvalitetom u solažama i harmoničnim momentima, ali sa energičnim, agresivnim death metal programom najveći deo vremena. Spakovano u produkciju koja nije IDEALNA (bubnjevi) ali nije ni loša (sve ostalo), ovo se pre svega na ime kvaliteta pesama vrlo lepo posluša:
https://insectile.bandcamp.com/album/flight-of-the-swarm

Ophidian je petstoti paralelni projekat za svoja dva člana, Nijemca Thomasa Prassera (Goatthroat itd.) i Šveđanina Håkana Stuvemarka (Wombbath itd.). U tom smislu debi EP, Thou Shalt Be Forever je prijatan ali prilično neesencijalan komad melodičnog severnjačkog death metala sa zanatski smisleno napisanim pesmama, prihvatljivom produkcijom i čak i nešto simpatičnih ideja ali i sa jednim rutinerskim šmekom koji – bar mene – malo i zamara. No, ako niste ja, a verovatno niste, ja ovo i ne čitam kad ga jednom napišem, ovda probajte, NIJE LOŠE:
https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/thou-shalt-be-forever

Indonežanima Putrescent je Butchery of Disembowelment debi album i ako ste pomislili da taj nemaštoviti, generički naslov sluti na istu takvu muziku, pa... niste u krivu. Putrescent nisu nimalo loši u tehničkom smislu, i obezbediće vam brutalni, gazeći brutal death metal (,,Ultimate Chaotic Brutality" kako se sami hvale) za vaše pare, ali ovo je skoro na korak od toga da ste tražili od algoritma da vam izbaci brutal death metal album a on se nije baš MNOGO trudio. Možda je delom i do zvuka koji je jako komprimovan pa se gitarski rifovi i ne razaznaju i mada sam siguran da ljudi ne sviraju sve vreme isto, sve ZVUČI isto. No, u pogledu teksture, težine, smene nemilosrdnih blastbitova sa teškim, sporim brejkdaun momentima, Butchery of Disembowelment je sasvim korektna ponuda. Fali mu iskra nadahnuća ali može da odradi posao:
https://putrescentbrutal.bandcamp.com/album/butchery-of-disembowelment

Rusi Soah imaju sasvim prijatan debi album, Eternal Deathforms. Iako je ovo death metal sa death metal štimom, rifovima i gruvom, neposrednost u izrazu i nekomplikovanje u aranžmanima ga čine, mislim, prijemčivijim za slušanje i širem krugu ljudi od samo death metal publike. Ako volite teški, metalizirani hardcore, ekstremniji thrash metal itd, Soah su, mislim, odlična ponuda. Ovo je lepo produciran, karakteran album koji samo curi a ima i jednu obradu Morbid Angel. Dakle IMA SVE:
https://soah23.bandcamp.com/album/eternal-deathforms

Za još ruskog death metala tu su Obscureviolence sa debi EP-jejm Refuting the Flesh. Ovo je projekat članova Horror God, Cage of Creation i drugih postava i ovo je, u skladu sa reputacijom, zahtevan death metal za publiku prefinjenijeg ukusa. Ako volite puno kompleksnih aranžmana, disonance, energičnost ali u službi složenih narativa,  sve to miksovano tvrdo ali sa ipak nekakvom dinamikom, Obscureviolence isporučuju vrlo solidan materijal. Ovo nije BAŠ onoliko ,,out there" kao Artificial Brain ili Blood Incantation ali Obscureviolence nisu ni predaleko, nudeći surovu, abrazivnu muziku koja ima i mnogo cerebralnih dimenzija. Meni odlično:
https://obscureviolence.bandcamp.com/album/refuting-the-flesh

Carnificem su argentinski melodeath sastav sa jednim albumom iza sebe i aktuelnim split EP-jem sa Kolossus. Koji je to Kolossus? Ruski! I njihov zvuk je bliži blek metalu ali je melodičan, eksplozivan i inventivan a što je više nego što mogu da kažem za 99% blek metala koji sam čuo ove nedelje. Dve pesme, jeftina produkcija ali sviraju da sve PRŠTI. Ali onda su Carnificem IZVRSNI. Ovo je zapravo blackened melodic death metal, sa iznenađujuće lepim odnosom melodičnosti i disonance, dinamičnim aranžmanima, brzom, energičnom muzikom, strastvenom svirkom. Čak i relativno jeftina produkcija ovde ništa ne smeta jer su pesme napisane STRUČNO i cure kao medovina. Sjajno:
https://kolossus.bandcamp.com/album/carnificem-x-kolossus-split
https://carnificem.bandcamp.com/album/carnificem-x-kolossus-split

Cavernous Maw, death metal duo uz Minesote, su svoj prvi EP, Primitive, snimili u vrlo partizanskom aranžmanu snimajući gitaru i bubanj u prostoriji za vežbu a onda dodajući vokale na gajbi. Šok je da ovo zvuči SASVIM dobro, kao i da je muzika u stvari solidna. Mislim, death metal spakovan u pesme od dva i tri minuta je ponekad osvežavajuć predlog, sa energijom, gruvom i dosta svežih koncepata i ideja koje Cavernous Maw ispaljuju na slušaoca sa puno ubeđenja. Vrlo dobar početak a videćemo kuda će bend dalje.
https://cavernousmaw.bandcamp.com/album/primitive

Cryptual iz Milvokija nemaju još uvek album ali EP  Convulsing Above The Ground ima sedam pesama pa je skoro album. Ovo je jednostavan, sirov ali ne glup ili nespretan death metal. Muzika ovde dolazi iz stomaka i nema intelektualne pretenzije ali bend ima zanat u rukama i zvuči autentično u svirci, isporučujući moć, energiju i znojčinu. ,,Produkcija" je naglašeno sirova i jeftina ali to unapređuje ugođaj i od mene ovo dobija jake preporuke:
https://cryptualdeath.bandcamp.com/album/convulsing-above-the-ground 

Ja i nisam neka publika za melodeath ali Cantu Ignis iz Kolorada su izrazito solidni. Novi minialbum, The Fathomless Dominion, sa šest pesama spretno spaja melodični death metal, blek metal, ali i, generalno hard 'n' heavy zvuk, dosežući u nekim momentima – kao u naslovnoj pesmi, recimo – ultimativni krosover koji bi trebalo da je dobar za jako široku publiku. Zabavno i raznovrsno:
https://cantuignis.bandcamp.com/album/the-fathomless-dominion

Fucking Kill records ima još lepote za nas ove nedelje. Ciriški death metalci Trephining još nermaju pravi album, ali dok ga ne snime, Cranial Offerings će dobro poslužiti. Ovo je snimljeno prošle godine uživo i jebe kevu. Mislim, pričamo o prljavom, štrokavom old school death metalu kao ispalom iz nekog fanzina iz 1992. godine, sa svom jeftinom (a dobrom) produkcijom koji to podrazumeva ali i sa svim STAVOM i KARAKTEROM koji možete da zahtevate. Odlično je:
https://trephiningdeathmetal.bandcamp.com/album/cranial-offerings
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/trephining-cranial-offerings

Filipinski Comatose na svom trećem albumu, The Unhallowed Congregation zvuče kao da im je mastering radio neko sa vrlo oštećenim sluhom pa je za svaki slučaj naglasio srednje i visoke frekvencije i time dosta fatalno oštetio zvuk na inače korektno miksovanoj ploči. No, čovek se brzo navikne a muzika je dobra, ovo je agreisvna, satanistički death metal visoke tehničke kakvoće ali pre svega sa dosta dobrih rifova i puno mošerskog ugođaja. Agresivno je to ali istovremeno prijemčivo. Satanisti su divan svet (Edit: PRTZ. Album je u međuvremenu nestao sa Bandcampa ali tekst ostavljam za momenat kada se, neizbežno, opet pojavi):
https://comatoseph.bandcamp.com/album/the-unhallowed-congregation

Summoned iz Raleja u Severnoj Karolini imaju novi EP posle pet godina pauze i prete da im je ovo NAJTEŽE izdanje do sada. I, uh... Jeste. Torment Nexus ima samo tri pesme ali ovo je vrlo tehnički kvalitetan, a po intenzitetu NEUMOLJIV death metal sa malo black metala da zamiriše i, mislim, slušanje je  kao da ste zagrizli u najljuću papriku koju ste ikada osetili a onda istovremeno ponovo počelo NATO bombardovanje. Pesme su, da se ne zbunimo, napisane vrlo pristojno, producirano je odlično i ovo je povratničko izdanje kakvo svako sebi može samo da poželi:
https://summonednc.bandcamp.com/album/torment-nexus

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Pigpen iz Sijetla nas mole da spustimo svoja očekivanja, no EP  Agony and Irony je vrlo solidan komad psihotičnog, bučnog, u efekte natopljenog noise rocka koji EVENTUALNO može da se unapredi boljom produkcijom. No, muzika je dobra, izvedbe moćne i najjači među nama će ovo slušati sa apetitom. A svako će moći da plati jer se plaća koliko ko može da da:
https://pigpen1.bandcamp.com/album/agony-and-irony

Beogradski surfcore projekt The Belgrade Beaches ima još jedan EP, Burnow Samurai i ovo je do sada najbolje produciran i najbolje napisan materijal. Mada, naravno, granice formata počinju da se primećuju i sa ove dve pesme je autor, ko god bio, mislim, došao do prirodnog plafona snimanja kod kuće na kompjuteru (ili telefonu) i ovo treba da bude demo od koga će krenuti kada uđe u ozbiljniji rad. Zdrava surf osnova je tu, ideja ne manjka i sada je ovoj muzici potrebna prava produkcija. Cena je ovde, i dalje, pošteno, koliko date a ja se nadam pomeranju celog projekta na naredni nivo:
https://belgradebeaches.bandcamp.com/album/burnow-samurai

Serpents Of Pakhangba iz Mumbaija sebe nazivaju art metal bendom i, mislim, OK. Album Air and Fire je kombinacija srednjetempaškog metal gruva, indijske klasične muzike, religioznih napeva iz indijske, ali i drugih azijskih kultura. Dakle ovde ima i raznih tradicionalnih instrumenata, ima mongolskog alikvotnog pevanja i mada je sve to, u 2025. godini zapravo manje egzotično nego što bend, verovatno, misli, ovako na gomili nije uopšte loše i fino curi:
https://serpentsofpakhangba.bandcamp.com/album/air-and-fire

Prehistoria iz Indijane su ekipa vrlo zaposlenih muzičara koji kombinovano sviraju u gomili bendova. Nije neko veliko iznenađenje onda da im debi album, Cryptic Halo, zvuči vrlo zrelo, muzički, produkcijski i tehnički uglancano. A ni kompozitorski nemamo na šta da se žalimo, ovo je power metal koji ima popriličnu dozu progresivne ambicije u svojoj srži pa pored himničnih, melodičnih refrena i herojske atmosfere dobijamo i dosta kompleksne aranžmane i jedan ozbiljan svirački, jelte, fleks. Produkcija jer pritom čista, utegnuta a opet ne mrtvački nedinamična i ovo je jedna od najboljih power metal ploča koje sam čuo poslednjih nekoliko meseci pa je preporučujem iz sve snage:
https://stormspell.bandcamp.com/album/cryptic-halo-cd
https://youtu.be/GZzRV2MxIEA

Šveđani Crazy Lixx imaju novi album za Frontiers i ovo je izvanredno dobra rekonstrukcija '80s hair metala. Da se ne lažemo, Thrill of the Bite, kako se album zove, je ploča kakvu bi Motley Crue VOLELI da mogu danas da snime, bezobrazna, ulično-šarmantna a opet hiperkvalitetno aranžirana i odrađena sa visokim nivoom zanata. Jako dobro:
https://www.youtube.com/watch?v=E-ANfi8mi1E&list=OLAK5uy_l0HckQxBFnMDI40dvJYS1bSaftwWiOkFY

Isto iz Švedske su Spiders i oni svojim novim albumom, Sharp Objects potvrđuju da na svetu malo ko svira taj rok/ glam rok/ pank rok/ hard rok bolje od Šveđana. Ekipa ovde beznapornno proizvodi nisku od jedanaest rokenrol himni sa finim, živim miksom, autentično energičnom svirkom i odličnim vokalima pevačice Ann-Sofie Hoyles i ko god da voli '70s vajb odsviran moderno i ubedljivo, ovde će imati mnogo razloga za sreću:
https://www.youtube.com/watch?v=M0vtylnFUH8&list=OLAK5uy_k-UvnyBfdhiv63CXkxMhmguavrqvRkcwc

Šveđani ove nedelje jaki. Doduše, novi album Dynazty nije skroz po mom ukusu, ali ako volite power metal koji je VRLO himničan, bombastično produciran, vama će se Game of Faces dopasti. Meni je ovo na momente OKEJ a na momente na korak od toga da kažem da je sve napravio AI, no valjda nisu svi mrzovoljni kao ja, pa, eto, poslušajte:
https://www.youtube.com/watch?v=PEusAdXPkdc

Raven proživljavaju drugu mladost pa bend koji je počeo sa svirkom pre pedeet i jedne godine na novom EP-ju, Can't Take Away The Fire zvuči energičnije od bar 70% onog što sam čuo ove nedelje. Naravno, Mike Heller na bubnjevima je veliki adut u njihovom rukavu, ali to kako se braća Gallagher, oba duboko u sedmoj deceniji života sjajno uklapaju sa mladim muzičarem koji svira ekstremni metal u svojim drugim projektima je naprosto pokazna vežba za druge muzičare. Ovo je napaljen, zdrav, vitalan heavy metal koji ide brzo, nokautira sve na svom putu i jako se dobro zabavlja. EP ima pet studijskih pesama i tri žive i SVE su kidanje:
https://www.youtube.com/watch?v=V3u4kFxp6DM&list=OLAK5uy_newCKNQ8N6h_jzzu5XiM-0eLjXUK8a8uE

ALBUM NEDELJE

Katalonci Löanshark posle osam godina rada imaju debi album, No Sins to Confess i ovo je onako dobra i ubedljiva rekonstrukcija NWOBHM zvuka kako smo već i navikli da očekujemo od moderne španske heavy metal scene. Sve što treba je tu, energična svirka i rifovi, solidan, napumpan a ne i prepumpan miks, pesme koje vešto voze između ulične agresije i neonske romanse – ukratko, Löanshark su REAL DEAL i ovo je power trio koga bi svaka bina na svetu poželela da ugosti. Ako volite ovakav zvuk, ove godine bolja ploča nije izašla:
https://loanshark.bandcamp.com/album/no-sins-to-confess 

[bezdan]

 Mehane, koji ti je glavni izvor kad loviš nove bendove? Primećujem da Bandcamp dominira, šta je sledeće?

[Meho Krljic]

Pa, Bandcamp dominira, da, pošto se tu lako može razvrstati po tagovima (metal, thrash metal, death metal, metalcore, šta koga zanima) a onda i po datumu izlaska. Pored toga, naravno, imam nekoliko Youtube kanala koji promovišu nova izdanja:

Doom, stoner rock, psihodelija itd: https://www.youtube.com/@666MrDoom

Blek metal: https://www.youtube.com/@bmpromotion

Klasičan heavy metal: https://www.youtube.com/@NWOTHMFullAlbums

Thrash, speed, blackened thrash, crossover itd: https://www.youtube.com/@NWOOSTM


Death metal: https://www.youtube.com/@DeathMetalPromotion i https://www.youtube.com/@DeathMadness


Slam, deathcore, beatdown: https://www.youtube.com/@slamworldwide

Itd. Ima još kanala tog tipa, naravno, ali zavisi koga šta zanima, jelte.


Takođe, sajtovi poput Angry Metal Guy, Metal Sucks i Metal Injection.

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/marko-hietala-roses-from-the-deep-2025

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/kerry-king-from-hell-i-rise-2024
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/alogia-semendria-2020

[sodomizer]

Zadušnice specijal:
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/sacrifice-volumme-six
https://knjigovanje.weebly.com/.../lacuna-coil-2025...

[Meho Krljic]

Ili sam ja bio mnogo dobro raspoložen ove nedelje – ipak se tu uhapsilo dosta svačijih favorita, ma koliko to bila puka, jelte, performativna šarena laža – ili je STVARNO ona bila prepuna odličnih izdanja. Misli, TRI Dying Victims izdanja, i sva tri odlična? Pa meni se vrti u glavi! OK, NARAVNO da sam preskočio Killswitch Engage, ja sam star čovek, ne zamerite (probao sam) ali i bez toga, dobili smo gomilu izvanrednih albuma klasičnog heavy metala, par budućih death metal klasika, jedan američki blek metal album koji mi je za promenu od početka do kraja SJAJAN a i originalni bubnjar Iron Maiden ima novi album sa svojim, jelte, ,,novim" bendom (osnovanim pre 38 godina). Bogata ponuda, pa da izvolimo.

Deo 1: BLACK METAL

Koliko je sladak novi EP kolumbijskih Misanthrope? Mnogo! I nisam siguran da je uobičajeno da se za blek metal koriste takvi epiteti ali  Apokálypsis NecroKosmos – MMXXV, prvo izdanje benda posle četiri godine šutnje, a šest godina posle drugog albuma, je naprosto to: slatko, sa lepim, melodičnim pesamama, prijatnom, pitkom produkcijom i jednom iskrenošću u izrazu koja prečesto nedostaje blek metal kolegama naučenim da glume da su ,,grim and frostbitten", ,,depressive and suicidal" itd. Ovo je dah svežine koji preporučujem od srca:
https://misanthropeblackmetal.bandcamp.com/album/apok-lypsis-necrokosmos-mmxxv

Za slučaj da je iko ikada bio u neodumici šta svira nemački Vae Victis, treba podsetiti da se njihov debi album, tamo 2008. godine zvao Black Fucking Thrash Metal. Molim lepo. Za aktuelni EP su malo sofisticirali izraz pa se on zove, uh, Pointless Violence a što isto dobro opisuje njihovu muziku. Ali ovo mislim u pozitivnoj konotaciji, Pointless Violence je ploča jendostavne ali energične, zabavne muzike, gde se prostački rifovi ponavljaju sa jednom đavolskom ubeđenošću da poenta JESTE u nasilnosti i ti rifovi su uglavnom dobri u svojoj prostoti, a tempo i žustrina izvedbe odrađuju ostalo. Četiri pesme (i intro), solidan studijski zvuk, vrlo pristojno sve u svemu:
https://vaevictisblackthrash.bandcamp.com/album/pointless-violence

Od francuskog blek metala očekujemo atmosferu, dekadentnost, imaginativnost i sve to uglavnom dobijamo na debi izdanju (posle jednog demo snimka) pariskog dvojca Dernier Souffle. Abyss je nešto između EP-ja i albuma, sa četiri pesme (ali su dugačke!) i jednim intermecom i ako na stranu stavim mrljav, užasan miks koji je nažalost dosta standardna priča za atmosferični blek metal, pesme su DOBRE. Autor muzike, Alastor je svirao u par propisno pravih bendova (Glorior Belli, Temple of Baal) a sa ovim se očigledno odvažio da pusti na volju kreativcu u sebi i to je, možda ne EKSCENTRIČNO za francuske kriterijume, ali svakako dovoljno inventivno za moje potrebe. Pevač Nico Bontemps (ako je uopšte moguće da se iko preziva Bontemps!!!) je aktivan u lionskom death metal projektu Sin of Wrath i on vrlo dobro radi preko matrica koje pravi Alastar. Jednom kad se atmoblek bendovi izleče od ovakve produkcije gledaće unazad na ova rana izdanja i krstiti se šta su radili, ali da se niko ne zabuni: ovo je prilično dobar materijal:
https://derniersouffle.bandcamp.com/album/abyss

Jer, evo, glejte, bavarski duo Gràb se isto vodi kao atmosferični blek metal pa imaju miks koji je, jebem mu mater, ne samo ,,prirodniji" nego prijatniji za uho na keca. Instrumenti ni ovde nisu napravljeni da imaju sad nekakav veliki ,,punch" ali na gitarama se čuje okidanje, bas je definisan, bubnjevi nisu zakopani u miksu pa da se čuju samo kao iritantni incidenti i sve je nekako odmah smislenije. A da se razumemo ni pesme nisu loše. Ovo je, iako, rekosmo atmoblek, sa puno melodija i sjete, i dalje propisan blek metal, bar po mojim kriterijumima, abrazivan, teksturiran, konfrontativan. Drugi album benda se zove Kremess i mislim da nudi zrelu, odraslu muziku koja i dalje ne napušta mladalački teatar blek metala:
https://grab.bandcamp.com/album/kremess-deluxe-edition 

Imamo i debi album švedskih Kryptan, a što je projekat dvojice članova klasičnog benda October Tide i, pa, i ovo je atmosferični blek metal. Ali koji sviraju ljudi sa decenijama iskustva, pritom Šveđani, pa sve ima malo više, da tako kažem, težine i zrelosti. Album Violence, Our Power, dakle, nije prosto ređanje molskih akorda i monotoni kreketavi šapat već dosta studiozno napisana ploča memorabilnih rifova i tema sa dinamičnim aranžmanima i puno zanimljivog teatra. Da je miks malo dinamičniji, još bi mi se i više dopadalo ali svakako je i ovako fino:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/violence-our-power

Ruski Cross Bringer je negde između blek metala i hardcorea i to je sasvim okej mesto da se na njemu bude i stvara. Album Healismus Aeternus ima samo pet pesama, ali one jesu poduže i ne mogu da kažem da se bend ne trudi. E, sad, produkcija je muljava (iako se čuje bas a što je ipak dostignuće) a bend za moj ukus preterano forsira tritonuse i deluje kao da misli da će ove harmonije same da odrade posao i da ne moraju da se pišu pravi rifovi. Dobro, ima neki rif tu i tamo i to da je bend pošteno agresivan a istovremeno emotivan i atmosferičan takođe ume da izvadi stvar:
https://crossbringer.bandcamp.com/album/healismus-aeternus

Blek metal je za mene uvek najbolji kada napada bez milosti i puni obe cevi patronama sa nihilizmom pre nego što vam ih ispali u lice. Debi album američkih Scour, naslovljen samo Gold, radi baš ovo. Ako nikada niste čuli za ovaj bend – a imali su nekoliko EP-jeva do sada – možda će vam pažnju privući to da na jednoj pesmi gostuje Gary Holt iz Exodus i Slayer, što valjda ukazuje da ovo nisu neki anonimusi. I nisu, jer Scour čine članovi Agoraphobic Nosebleed, Misery Index, Cast the Stone, Pig Destroyer, Lock Up a peva im, oh, pa jedan Phil Anselmo. I, da se razumemo, ja sam čovek koji nikada nije mogao da svari Panteru, koji Anselma smatra klasičnim ,,meatheadom" ali njegovi izleti u ekstremni metal, bilo da je u pitanju doom, grindcore ili, kao ovde black metal, su češće zanimljivi nego nezanimljivi. Da pojasnim, Gold je vrlo dobar. Ovo je baš onako ,,američki" blek metal kako meni ima smisla, sa muzikom koja od evropskih predložaka uzima agresiju i intenzitet ali se ne zanima za tu neku hladnoću i hermetičnost. Gold je, dakle, OZBILJNO razbijanje sve vreme, ali je i u pitanju dobro napisana ploča koju sviraju odlični muzičari gladni da se dokažu u žanru u kome nisu do sada ostavili previše traga. Meni je to prelepo:
https://scourofficial.bandcamp.com/album/gold

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Švajcarce Kahfa smo već slušali. Njihov fazirani, a opet uredni stoner rok sa pevanjem na Francuskom je u lepoj formi i na novom EP-ju, Contact koji, kao i prethodni, ima odličan omot. Ima i četiri jezgrovite, energične pesme jednostavnog, poletnog gruva. Kahfa ne traže neke velike neistražene prostore u svojoj muzici ali se lepo osećaju u onim poznatim:
https://kahfa.bandcamp.com/album/contact

Satanic Ritual Glorification je ime benda malo, kako da kažemo, DIREKTNO, a i ime albuma Morbid Orgies je, što bi Ameri rekli ,,on the nose". No, bend je, tvrde, iz Portlanda u Oregonu i... sasvim je ovo ugodno. Više je u pitanju okultni rok a pesme su kratki džemovi sa puno klavijatura i da nema poneki satanski sempl mislili biste da je u pitanju old school psihodelija sa mrvicom šugejza. Lepo je:
https://satanicritualglorification.bandcamp.com/album/morbid-orgies

Stone Cream su Grci i to je skoro sve što treba reći. Album Stonified Blues je standardno grčki kvalitetan stoner rok sa debelom, kvalitetnom produkcijom, dosta bluza ali uvek sve napravljeno da bude utegnuto, spremno za rok-radio stanice ili automobilske saund sisteme. Ima milion ovakvih grčkih bendova i svi su dobri. Stone Cream se ne izdvajaju bogznačim ali su i oni DOBRI:
https://stonecream.bandcamp.com/album/stonified-blues

Karla Kvlt je hamburški trio koji svira dronujući doom metal. Ili tako nešto. Album Thunderhunter je spor, repetitivan, težak, sa militantnom bas gitarom i gitarom koja fino farba te mračne teme, ali i sa odličnim ženskim vokalima koji, kada ga ima, dodaje finu novu dimenziju inače iznurujućem krljanju. No, bend nije primitivan, muzika ima dinamiku pa i eleganciju i ovo se vrlo lepo troši:
https://karlakvlt.bandcamp.com/album/thunderhunter

Za čist drone tu su Wrekmeister Harmonies, žensko-muški duo iz države Njujork a čiji je album, Flowers in the Spring briljatna eksploracija zvuka, tesksture, ali i tonalnosti, atmosfere i, uh, emocije? Da, da, emocije, ovo nije apstraktni drone metal/ ambijent već muzika koja osetno diše i nudi mnogo prostora za vaše učešće i kontemplaciju. Jako dobra ploča:
https://wrekmeisterharmonies.bandcamp.com/album/flowers-in-the-spring

Londonski Wren sviraju ,,atmosferični sludge metal" a što je kombinacija za koju nisam verovao da će me raditi. No, album Black Rain Falls uspeva da bude i težak, agresivan i abrazivan sa jedne a onda i kontemplativan, prozračan i atmosferičan sa druge strane i Wren apsolutnio znaju šta rade. Post metal često dođe do pola i stane a Wren idu do kraja, do jaja:
https://disciplesofwren.bandcamp.com/album/black-rain-falls

Idol Lord je kalifornijski bend koji na albumu The Other Side zvuči nekako iskreno u svom relativno lo-fi rokanju i rolanju. Ovo je očigledno ploča snimljena sa ljubavlju prema fuzzu, masnim gitarama i drogiranom gruvu, bez ikakvih ambicija da se to nekako PRODAJE i bude POPULARNO, ali je baš zato prijemčivo i ugodno. Naglašava se da je ovo spoj uspomena na detinjstvo provedeno slušajući klasični rok, adolescenciju provedenu ložeći se na pank i iskustava odraslog života u metal okruženju pa je i album baš to, spoj sve tri komponente u nečem ličnom i prirodnom.
https://youtu.be/rtccyM7b5qg

psychedelic source records su se naduvali i snimili džem u kome njih šestorica improvizuju i to je naravno prelepo. Jer ipak pričamo o mađarskoj A reprezentaciji psihodeličnog roka a album, naslovljen  Hasssh! Je urađen na osam kanala i objavljen bez masteringa. KAKO I TREBA DA BUDE. Zvuk je zato topao, prirodan i drogiran onako kako su drogirani imuzičari koji ga izvode a pesme su dugački, kosmički džemovi. Znate ove ljude i nema potrebe za opširnim elaboracijama. Navalite, plaća se po želji:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/hasssh

Da se ne opustimo tu nam je i novi, treći Yawning Balch. Nazvan samo Volume Three, ovo je dugački džem naših momaka podeljen na dve kompozicije (dvadeset i četrnaest minuta) i, mislim, sve je kako očekujete, dosta dobro. Ovo su ipak neki od najvažnijih muzičara u desert rocku i stoner rocku, izdavač je opet Heavy Psych Sounds Records i neobaveznost ove muzike joj ne oduzima dubinu:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-balch-volume-three

Atomic Peat su nemački hard rok/ stoner rok bend sa albumom veoma solidnih pesama, Demons and other friends. Atomic Peat nemaju neke velike konceptualizacije u onome to rade, mada vrlo pažljivo objašnjavaju priču iza nastanka svake od pesama u opširnom tekstu koji ide uz album, i ovo je pre svega muzika koja nastaje iz, jelte, iskustva življenja. I dobra je, sa finim gruvom, melodičnim refrenima, dobrom produkcijom. Lepo:
https://atomicpeat.bandcamp.com/album/demons-and-other-friends-2

Kanađani SweetBeast imaju album odličnog, relaksiranog ali intrigantnog stoner roka, Illusions. Ovo je prilično old school i po zvuku i po pesmama, sa bluzerskom osnovom, drogiranim solažama i promenama tempa koje danas naprosto nisu moderne, ali bendu to leži, i podugačke pesme dosta profitiraju od priličnog svaštarenja u aranžmanima. Ima šmeka, to je glavno:
https://sweetbeastrock.bandcamp.com/album/illusions

Prima Materia su dve žene i jedan muškarac uz Oklenda u kaliforniji sa debi EP-jem Stone by Stone i mada se kamenje pominje u nazivu izdanja, ovo je više post metal sa doom metal dimenzijom. Ali odličan. Ovo pre svega nije preporoducirano u miksu i prepumpano u masteringu kako to često biva slučaj u post-metal krugovima a i pesme su lepe, sa propisnom dinamikom i vrlo prijatnim, melanholičnim ali DOSTOJANSTVENIM harmonijama a i temama. Krljački deo propisno dobar, vokali izmešani muško-ženski i harmonični, ma PRELEPI, pa ovo moram da preporučim IZ SVE SNAGE:
https://primamateriaband.bandcamp.com/album/stone-by-stone

Imamo i novo izdanje Ripple Music. Temple of Discord je počeo kao solo projekat za gitaristu Mattiasa Marklunda iz švedskih vikinških progresivaca Vintersorg pa je u međuvremenu morfovao u pravi bend. Marklundu je ovo prvi bend u kome i peva, a Todd iz Ripple Music je na osnovu demo snimka od pre par godina rešio da ljudima objavi debi album. I to je sad In The Ashes, ploča modernog hard roka sa malo progresive, dosta melodije ali sa teškim, moćnim zvukom. Temple of Discord nije mnogo ,,diskordant", naprotiv, dosta je melodičan, ali ovo nije stoner rok, ovde nema naglašenije bluz baze i muzika je čak na momente bliska nekakvom popu, samo sa, jelte, čvrstim rok centrom. Sa Ripple Music se generalno ne greši pa nećete ni sada:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/in-the-ashes

I kao da to nije bilo dovoljno, i prošlogodišnje Ripple vedete, Temple Of The Fuzz Witch imaju novo izdanje za ovu nedelju. Detroitski doom metal kraljevi za ovu priliku dele ploču sa monteralskim doom'n'bass trijom Seum a album se zove Conjuring i apsolutna je lektira. TotFW su uobičajeno sjajni sa tri pesme spore, slojevite, teške ali inventivne muzike koja lako pređe u blek metal kad treba. Odličan materijal, bez obzira što izlazi na ,,manje važnom" izdanju. Seum isto imaju tri pesme i ovo je mračno, vrišteće orgijanje bubnjeva, basa i glasa, sirovo ali ne nasumično. Moć:
https://seumtheband.bandcamp.com/album/conjuring
https://templeofthefuzzwitch.bandcamp.com/album/conjuring-2

Weedianove kompilacije generalno preskačem u ovim pregledima. Čovek je institucija stoner roka i radi NEPROCENJIVO važan posao predstavljanja publici nacionalnih scena, ali moja je pretpostavka generalno da ga svi zainteresovani verovatno već znaju i da nije ni neophodno da, kao, ja ukazujem na njega. Izuzetak pravim ove nedelje jer je najnovija Weedian kompilacija Trip to Serbia, dakle prezentacija rada stoner rok bendova mile nam domovine. I ovo je ipak MONUMENT jer svaki zainteresovan, ali čak i upućen slušalac ovde može da nađe nešto važno i novo za sebe. Četrdeset bendova, uključujući ,,velike" i etablirane kao što su Jewy Sabatay a onda i gomila aktuelnih, novih, dolazećih imena. Odličan izbor i lektira za svakoga koga makar malo zanima ovakva muzika a ima neke veze sa Srbijom. I naravno naplaćuje se po želji:
https://weedian420.bandcamp.com/album/trip-to-serbia

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Moshead iz Škofje Loke u Sloveniji sebe opisuju rečima ,,Łepi sŁatki momci!" što možda ne sugeriše odmah da sviraju vrlo kvalitetan thrash metal. A sviraju. We Were Led Astray je drugi album benda, osam godina nakon debija, uredan, odlično napisan i vrhunski odsviran. Vokali prvo privlače pažnju svojim aranžmanima, ali sve je ovde zaista napisano dobro i promišljeno aranžirano i mada se Moshead ne kite nekakvim ,,prog" etiketama, ovo je sveže i progresivno što se mene tiče. A krlja:
https://moshead.bandcamp.com/album/we-were-led-astray

Recimo da Radiant Grave idu u ovu sekciju iako je njihova muzika kombinacija thrash, black i death metala. No, mislim da je neposrednost i komunikativnost thrasha u prvom planu pa, eto, debitantski EP ove ekipe iz Belingema u državi Vašington treba da čuju svi, al pre svega trešeri. Onward ima tri pesme, dobro je napisan, odsviran i snimljen i bend ima, pre svega, dosta izražen karakter, iako je muzika napravljena kombinovanjem žanrova. Meni se to dopada a i sviraju brzo, što je uvek dobro:
https://radiantgrave.bandcamp.com/album/onward

Čist thrash metal dobijamo od čeških Exitus koji, da se razumemo, postoje od osamdesetih godina prošlog veka pa tako i zvuče. No, bend je posle 1991. godine napravio solidnu pauzu – sve do 2018. – pa im je Killing Breed tek drugi album. Ali, mislim, DOBAR. Ako volite baš pravi, nepatvoreni thrash sa kraja osamdesetih, gde je već tehnika bila unapređena a songrajting ambiciozan, Exitus su TO, sa modernom produkcijom i dosta dobrih ideja u pesmama. Nema ovaj bend sad neki OSOBEN šmek, ali Exitus su jako dobri u ovome što rade, nudeći muziku kakvu danas prave zaista samo bendovi koji su ponikli osamdesetih i onda pažljivo i dosledno razvijali svoj stil. Mislim na, na primer Flotsam & Jetsam ili Xentrix. Exitus su dobri koliko i ovi bendovi i ako volite, treba da ih čujete:
https://exitusthrashgang.bandcamp.com/album/killing-breed

Rodno i rasno mešoviti Mad Is Mad iz Filadelfije na istoimenom EP-ju imaju četiri pesme dosta ekscentričnog panka i hardkora koji na zanimljive načine kombinuje očekivano i poznato sa neočekivanim i egzotičnim. Nije ovo BAŠ kao da ste uzeli Captaina Beefhearta da radi pank, ali nije ni predaleko od toga i materijal, odlično osmišljen, odsviran i produciran donosi dah svežine svakome ko voli pank, hardkor ili naprosto ekscentričan rokenrol:
https://madismad.bandcamp.com/album/mad-is-mad

I Owe This Land A Body je dobro ime za bend, posebno kad je u pitanju ,,tranny hardcore" kvintet iz Minesote. EP  Cowards That Be ima još igara reči u naslovima pesama (npr. TERF War) a muzički je heavy, mračan, vrlo solidno odviran i produciran i podseća da powerviolence (a što svakako jednim delom ovi ljudi sviraju) ne mora da bude samo garažna buka sa mikropesmama. Fino:
https://iowethislandabody.bandcamp.com/album/cowards-that-be

Worst Pain  su Indonežani a The End Has Come im je EP sa dve pesme vrlo solidnog hardkor treša negde između klasičnog krosovera i modernije, gruverskije varijante. Dobar snimak, dobra svirka, karakterne pesme, sve kako treba:
https://worstpain.bandcamp.com/album/the-end-has-come

Masters of War su strejt edž hardkor ekipa iz Sijetla a EP  New Grievances je, pretpostaviću  njihov debi. Nije ovo rđavo, sa malo gruva, malo zanošenja u emo stranu, ali sa generalno poštenim, old school šmekom u svirci i suvom, dopsta prirodnom produkcijom koja godi mojim ušima. Iskreno i ljudski:
https://xmastersofwarx.bandcamp.com/album/new-grievances

Gaytheist su hardcore ekipa iz Portlanda u Oregonu a koja je meni zanimljiva na ime kombinovanja ekspresivnog, poprilično veselog panka i noise rocka u nemirnim, bučnim thrash komadima. Album, snimljen posle poprilične pauze, ima i odlično ime: The Mustache Stays, a muzika je uglavnom stalno iznenađujuće inventivna u tome kako meša melodiju i momačko riljanje.
https://hexrecords.bandcamp.com/album/gaytheist-the-mustache-stays

Spy su hardcorepunk ekipa iz Bej Ejrije a Seen Enough im je EP sa šest kratkih pesama nasilne ali zapaljive svirke. Spy nisu neki sprinteri, ali ovo nije ni uobičajen metalizirani hardkor kako je to danas očekivano, već je ovo više pankerski materijal ali sa JAKO heavy zvukom, koji vas ostavlja sa osećajem da morate pod tuš IZ OVIH STOPA:
https://spyhc.bandcamp.com/album/seen-enough

E onda imate Piss Ant, koji su ,,corn fed hardcore" ekipa iz Indijane. Dakle, baš klasičan siledžijski metalizirani hardcore. Ali dobar. Demo naslovljen  C.F.H.C. PROMO ima tri pesme toksične muškosti, slavljenja nasilja i vatrenog oružja što ja kao, jelte, odgovorna osoba, sve osuđujem, al da trese – trese. Jaki mošerski rifovi, dobar gruv, brutalan vokal, dobra, teška produkcija, pa eto, nek se čuje:
https://pissanthxc.bandcamp.com/album/c-f-h-c-promo

I Fear the Dark iz Mineapolisa su tu negde, samo njihova muzika je bliža death metalu, a i oni je opisuju sa ,,brutal hardcore". I zaista, EP, Everlasting Perdition ima dosta Cannibal Corpse fora ubačenih u ,,normalan" thugcore zvuk pa ako to zvuči primamljivo, izvolite:
https://ftd-maggotstomp.bandcamp.com/album/everlasting-perdition

Drugi tip metaliziranog hardkora donose nam, uh, Kär/nij. Ova dva Kanađanina fino kombinuju hardcore i thrash u tri pesme na EP-ju Vultures, vozeći brzo, energično ali MAŠTOVITO, sa dobrom produkcijom i dinamičnim, zanimljivim aranžmanima. Puno ideja i, eh, sofisticiranosti se ovde čuje pa treba da poslušate:
https://mikejak13.bandcamp.com/album/k-r-nij-vultures-ep

slolerner iz Memfisa sa naslovom i omotom svog EP-ja  Math is the Bastard prave šalu koja će biti smešna samo ljudima čije pamćenje seže trideset i više godina u prošlost i u dosta opskurne rukavce istorija hardcore i grindcore žanrova, ali TIM BOLJE. I ovo je onda, prirodno, trio sa dve bas gitare i bubnjevima i mada ne zvuči ISTO kao Man is the Bastard, dovoljno je dobro da meni bude, jelte, DOBRO:
https://slolerner901.bandcamp.com/album/math-is-the-bastard

Drugs of Faith su bend u kome Rich Johnson iz Agoraphobic Nosebleed, jelte, takođe peva (i ovde svira i gitaru). I mislim, njegov glas daje ovom bendu karakter, ali ostatak muzike je iznenađujuće neupečatljiv, pogotovo imajući u vidu da je Asymmetrical album na koji se čekalo deset godina. No, hajde, NIJE OVO LOŠE, to je grindcore/ grindthrash kakav očekujete od ljudi iz orbite Agoraphobic Nosebleed, dakle, poprilično zreo, i mada ploču kolje dosta sirov i muljav miks, kad su pesme kratke, brze i jezgrovite, bude to fino:
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/asymmetrical

Lapsaria iz Toronta krljaju vrlo solidan blackened hardcore na EP-ju R.J.L.W.B.. Ovo je za razliku od mnogo drugog blackened hardcore zvuka, koji voli da bude melodičniji i melanholičniji, dosta blisko crustgrind vrednostima, mračno, jednostavno, sirovo, sa stručnim upadima u blek metal atmosferu kada je to oportuno. Dobar, debeo zvuk, pet dobrih pesama, odličan materijal:
https://lapsaria.bandcamp.com/album/r-j-l-w-b

FUCKTHEDEA/TXHOLDEM je EP teksaških ATM. Bend kombinuje sludge metal, death metal i hardcore na dosta srećan način i ovo su dve agresivne, karakterne pesme jakog, teškog zvuka i solidnih rifova. Fino, fino producirano a i plaća se koliko želite:
https://atmfilth.bandcamp.com/album/fuckthedea-txholdem

I Wield iz Arizone su negde između death metala i hardcorea ali oni možda više vuku na grindcore. Bend (tj. jedan čovek) ima jedan album ali uglavnom izdaje EP-jeve pa je najnoviji naslovljen Vile Desire i ima tri pesme solidne, dobro producirane krljačine.
https://wieldgxc.bandcamp.com/album/vile-desire

Jor DAN je thrashcore bend dvojice ortaka iz Tulse a koji se zovu Jor i Dan. DOVITLJIVO. Demo nazvan DEMO ima sedam pesama i zapravo je napisan i produciran dosta ambiciozno sa tvrdim, teškim underground zvukom koji sadrži i elemente grindcorea i death metala i dosta svežih ideja u pesmama. Dobra kombinacija stilova, dobra energija, pristojan studijski rad:
https://jor-dan-metal.bandcamp.com/album/demo

Koravidanje su dva tipa iz Kvebeka koji prave gadan, gadnom pornografjom inspirisan grindcore. I, dobro, gadnih porngrind bendova imamo KOLIKO HOĆEMO pa onda i jedno deset puta više na internetu i većina kurcu ne valja, šta čini Koravidanje posebnim? Pa... jedan ipak promišljen pristup muzici koja je kombinacija normalnog grindthrasha i poluhumoristčkih dosetki, sve sa kombinacijom programiranih i pravih instrumenata,semplova itd. Originalno je, čak i u tome kako dizajn omota aludira na goatse mem ali na jedan, uh, svež način. A i album se zove  L'Amour Grind a ne nešto odvratno. Eto, plaćate koliko hoćete:
https://koravidanje.bandcamp.com/album/lamour-grind

Pit of Dicks iz Notingema su tri lika koja spajaju grindcore sa sludge metalom i to bude, naravno, jako agresivno. No, EP  Guttural Loves (sačuvaj Alahu) je dobro napisan i vrlo kvalitetno odsviran i ostavlja utisak zrelosti i ozbiljnosti pa od mene dobija solidnu preporuku:
https://pitofdicks.bandcamp.com/album/guttural-loves

Homeskin su ekipa iz Teksasa koja se vraća posle duže pauze i minialbum Soul Washed Bleach (osam pesama, al uglavnom kratkih) je ZANIMLJIV. Ovo je delom grindcore, delom blackened grind, delom false grind/ mathcore, ali bend nije samo mašinski sklopio parčad tih ekstremnih žanrova nego je sve to deo jednog jasnog identiteta i ma koliko da su pesme izlomljene i nepamtljive, one pričaju jasne narative. Plus, vokali će vas progoniti u snovima. Dobra ploča, dobar bend:
https://homeskin.bandcamp.com/album/soul-washed-bleach

Indonežani Babyfrog na svom trećem albumu sipaju jako besan deathgrind. Naslovljen Resistance, ovo je materijal političkog bunta i socijalnog neizdrža, posredovan kroz petnaest ubitačnih pesama niskog štima, brzog tempa i jakog zvuka. Odličan album, odličan bend, smrt kapitalizmu i diktatorima:
https://babyfrog.bandcamp.com/album/resistance

L'Antre Deux Terres su black-death trio iz Francuske sa dostas iskustva sviranja u drugim bendovima. Debi izdanje, EP Anima je, mislim, tipično francuski  pogled na ekstremni metal, sa svom energijom i težinom koje želite ali i malo tog nekog dekadentnog odmaka. L'Antre Deux Terres ne prave PREVELIKI odmak od sredine terena ali dovoljno da zvuče originalno. Da im je produkcija malo dinamičnija bilo bi i bolje ali i ovako je dobro:
https://lantredeuxterres.bandcamp.com/album/anima

A Marrowomb je black-death projekat jednog čoveka  iz Ilinoisa po imenu Frank Lato. I sad, za album Phisenomie je Lato napisao svu muziku i tekstove, odsvirao sve gitare i otpevao sve, ali je na bubnjevima onda tu Kevin Paradis. I mada je Francuz poznat po tome da voli da svira sa mnogo različitih projekata po svetu, on ipak drži nivo i ne svira sa BILO KIM. Hoću reći, Marrowomb je DALEKO iznadprosečan jednočlani black-death projekat za 2025. godinu, pun dobrog, moćnog rif-rada, opakih vokala i brzog tempa, a odsviran FURIOZNO. Ima tu još nekih gostiju i ovo je veoma dobar album koji bih svakom ljubitelju Anaal Nathrakh preporučio od srca:
https://marrowomb.bandcamp.com/album/phisenomie

Ako ste sebi u zadatak stavili da bar jednom u par meseci kupite izdanje od pogleda na čiji će omot ukućani spontano da bace peglu i da se sa zebnjom pitaju kakva je muzika, onda imate brazilski Putrid Impetus kao dobre kandidate. Njihov debi EP, Fatal Necrotic Ecstasy je klasični brutal death metal opsednut patologijom, bolestima, propadanjem tkiva, omot je odvratan (ali nema seksualne konotacije, dakle SKORO DA JE OKEJ) a muzika je simpatično napisana, sa puno slatkih rifova, blastbitova i znojave, časne svirke, a bez preterenih kompresija u postprodukciji. Sasvim je ovo solidno:
https://rottenfoetusrecords.bandcamp.com/album/putrid-impetus-fatal-necrotic-ecstasy-debut-cd

Reanimated su novi njemački death metal bend i mada nisu baš na prvu loptu tako DISGUSTING kao prethodni bend, EP Vomit The Plague nudi solidan, mračan old school death metal program sa nazivima pesama poput Infant Decapitation ili Flesh Collector. Zajebano, ali rifovi su solidni, produkcija odlična, i materijal u celini kvalitetan. Neoriginalan, al bije:
https://reanimatedofficial.bandcamp.com/album/vomit-the-plague
https://www.youtube.com/watch?v=cjSGaWEWrYQ&list=OLAK5uy_nrXjhEGqO_g93C4jUwrEC359QH1nDSb2M

Wraith Drain iz Portlanda u Oregonu tvrde da je njihov Demo 2025 izdao mali, agilni izdavač Bleakhouse ali sajt Bleakhousea ne zna ništa o tome. Enivej, pretpostavljam da ne bi izmišljali tako nešto a materijal je vrlo dobar. Ovo je nestašan, prljav i prgav death metal sa dosta hardcore elemenata, onako, gruverski, plesan, sa dosta finom produkcijom i više lepih rifova nego što veliki broj ,,mejnstrim" death metal bendova ume da stavi na ceo album. Tri pesme i odlična zabava, a daunloud plaćate samo koliko sami odaberete:
https://wraithdrain.bandcamp.com/album/demo-2025

Bend se zove Crawling For Breath, album se zove Crawling For Breath, ali se pesme su na Grčkom i nemam POJMA o čemu su. No, bend spaja death metal i crustcore na jedan dinamičan, zanimljiv način i ovih jedanaest komada su kao jedanaest metaka ispaljenih iz nekog velikokalibarskog pištolja pravo u moje srce. Dobri rifovi, jak tempo, solidan zvuk, sve bez masnoća, suva krtina, pa, evo, ko ima kondicije nek navali:
https://crawlingforbreath.bandcamp.com/album/crawling-for-breath

Brazilci Cadaveric Remains pak nemaju nikakvih ,,modernih" elemenata u muzici, spojeva sa hardkorom i slično. EP God of All Plagues je tvrdoglavi, staromodni old school death metal, ali ima lepe rifove u svoje tri pesme, produkciju koja ne vređa uši i sve je odsvirano sa puno strasti i zlovoljne odlučnosti. Meni to prija, ali ja sam star čovek pa je to nekako i normalno.
https://cadavericremains.bandcamp.com/album/god-of-all-plagues

Imamo još old school death metala. Grotesque Ceremonium iz Ankare na svom trećem albumu, Beyond The Masters, podsećaju da je death metal u svoje vreme umeo da bude ozbiljno satanistička muzika, pre nego što su blek metalci preoteli TAJ barjak i sa njime odmah sleteli preko bankine u ambis. Enivej, nije ovo ni najbolje produciran ni najmaštovitije napisan album svih vremena, ali je TR00 i ima okultnu, satansku dimenziju koja zavodi tim svojim neumoljivim gruvom i bolesnim melodijama i sve nekako posle par minuta dođe na svoje mesto. Bude tu čovek ozbiljno hipnotisan do kraja:
https://grotesqueceremonium.bandcamp.com/album/beyond-the-masters

Još old school death metala? Ima! Evo, dovoze nam ga i iz Francuske. Gruesome Pledge na svom debi EP-ju, The Aftermath voze spori, teški gruv i mračne, evokativne melodije i to što je produkcija takva kakva je – dobar miks generalno ali PREGLASAN bubanj – bude mi i malo žao. Ali ovo se svejedno lepo sluša jer je pitko i zabada iz sve snage u vanglu. Plus, plaća se po želji:
https://gruesomepledge.bandcamp.com/album/the-aftermath

Rhythm of Hell su indonežanski death metal bend sa malo hardcore i deathcore elemenata ali, onako, UKUSNO umešanih u prebijanje. EP Sakrilegium ima četiri pesme i to je baš onako pošteno odrađeno, kako Indonežani jedino i znaju. Solidno napisano, svirka iz sve snage, produkcija OKEJ i ovo je izdanje koje se sluša sa puno pozitivnih emocija:
https://rhythmofhell.bandcamp.com/album/sakrilegium

Za čist deathcore tu su Amerikanci Restricted a njihov EP Forensic Testing je, pa to, čist deathcore, bez skoro ikakvih devijacija od plana, dakle, bez proggy ili simfonijskih ambicija, čak i bez skretanja u nekakav teatralniji metalcore izraz. Ovo je, prosto, niska breakdown rifova, od kojih dobar deo ima samo jedan ton, poštena, nadrkana, dobro producirana, sa uglavnom dobrim vokalima. Ne slušam često deathcore, al kad slušam volim da ga ovako zakolje i da ne filozofira:
https://restricted-us.bandcamp.com/album/forensic-testing-ep

Malo sam poskočio kada sam video da je izašao novi Dehydrated al onda sam se setio da to nije TAJ Dehydrated i da je uostalom, TAJ Dehydrated sa death metala prešao na deathcore i da je meni sada MNOGO manje zanimljiv. Enivej, OVAJ Dehydrated je iz Slovačke i ima iza sebe tri albuma, od kojih je poslednji bio pre četiri godine. Novi EP, Victim nije sad neko ČUDO kreativnosti ali ovo je vrlo ugodan old school death metal koji podseća da je ovaj bend počeo još ranih devedesetih pa i dalje zvuči kao da su devedesete. I to u najboiljem mogućem smislu, ovo je prijatno primitivno i simpatično spontano,sa teškim ali organski teškim zvukom i poštenom, znojavom svirkom. Nema laži, nema prevare, samo rifovi, promuklost, treskanje:
https://bizarreleprous.bandcamp.com/album/victim

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Xenotrone su tehnički thrash metal bend iz Ukrajine sa dosta death metala u svojoj muzici, pa ako volite bendove tipa Death ili Cosmic Jaguar treba da obratite pažnju. Debi album, Into the Void ove mlade momke zatiče kako citiraju Harlana Ellisona i obrađuju Nirvanu a to je stvarno dovoljno da ih čovek namah zavoli. Nije ni muzika loša i mada bend ima dosta jeftin miks i mnogo prostora da sazreva, sve je nekako SIMPATIČNO:
https://www.youtube.com/watch?v=SXIAuIGzRiI

You've Got Red on You je split album čikaških Necronomicon Ex Mortis i losanđeleskih Bloodfeast Ritual, a istovremeno aluzija na frazu iz filma Shaun of the Dead. Naravno da se oba benda inspirišu horor filmovima, Necronomicon Ex Mortis vrlo eksplicitno, trudeći se da iskombinuje '80s ,,šred" sa '90s rifovima i njihova strana ovde zvuči uredno i zabavno. Bloodfeast Ritual daju ,,čistiji" death metal, sa niskim štimom, blastbitovima i nevaljalim rifovima ali onda imaju i jednu pesmu koja zvuči kao filmska muzika i to je fantastično:
https://necronomiconexmortis.bandcamp.com/album/youve-got-red-on-you
https://youtu.be/rI5GiG1Q9eY

Nijemci Kavernist svoju muziku, ispravno, nazivaju ,,cave metalom" a i demo snimak nazvan samo demo im zvuči kao da je snimljen u pećini. I to ne nekoj luksuznoj! Mislim, OK, ovo je relativno jeftin snimak ali muzika je simpatični, jednostavni, pankerski metal sa četiri pesme između death metala i, kako i sami kažu, stenchcorea. Meni je to dopadljivo! A plaćate koliko hoćete ako hoćete.
https://kavernist.bandcamp.com/album/demo

Mađari Sin Of God su skoro deceniju pauzirali sa izdanjima ali se vraćaju tako UBISTVENIM trećim albumom da ne možete da uradite išta drugo do da aplaudirate iz sve snage. Blood Bound je ploča brutalnog death metala koji skoro da ne zna drugi tempo do najbržeg, ali je napisana okretno, nadahnuto, puna zanimljivih rešenja, producirana bogato i generalno će leći svakome ko voli Vader, Hate Eternal i slične bendove. Hoću reći, ovo je i tehnički izvanredno i idejno izdašno a po intenzitetu je blisko srčanom napadu koji od vaše supruge pravi udovicu, ili, da kažemo to lepše, srećnu, slobodnu ženu. Pa vi vidite. Bubnjar Sacramental Blood, Balázs Botyánszki RAZARA, ali ceo bend je odličan i ovo se ne propušta:
https://sinofgod.bandcamp.com/album/blood-bound
https://youtu.be/bzGE_c1seIU

Ne znam zašto postoji bend koji se zove Obnoxious Concoction pa još da ima i album Obnoxious Concoction, ali evo ga. Sa sve Sudijom Dredom na omotu. Dalja forenzička istraga utvrđuje da je ovo projekat gitariste omiljenih nam death metal rastafarijanaca Gorgon Vomit, Omara Raje, a ovde on peva i uhvatio se sa ekipom iz Lidsa. I, mislim, britanska death metal scena postaje sve bolja i bolja. Ako ovakvi bendovi vrebaju ispod površine, budućnost je svetla jer je Obnoxious Concoction eksplozivna ploča, sa mnogo VEOMA žustre svirke ali i sa pesmama koje imaju thrash metal bezobrazluk spakovan u death metal kostim. Koliko to jebe keve morate da čujete sami ali da se razumemo: MNOGO. Mnogo jebe keve:
https://drycough.bandcamp.com/album/obnoxious-concoction

Belgijanci Fractured Insanity cepaju baš pošten death metal na svom albumu Age of Manipulation. Ovo je ekipa sa stažom od preko dvadeset godina a u pitanju je peti album pa se čuju izgrađenost zvuka, dobra tehnika, ali i karakter. Ovo je suštinski brutal death metal, dakle sa puno denflovanih hromatskih rifova i blastbitova ali bend nije jedan od onih dosadnih brutal death  projekata gde sve zvuči isto sve vreme i ovde pesme imaju teme, melodije, dinamiku, pevač je zanimljiv i sve se to vrlo lepo posluša a uz slušanje se polomi sve po kući:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/age-of-manipulation

Pissgrave iz Filadelfije su ljudi po mom ukusu. Njihov treći album (za nešto više od decenije rada), Malignant Worthlessness je varvarska, divljačka ploča koja ipak ima i disciplinu, pa i solidnu produkciju. No, muzički, ovo je brutalno čekićanje, polivačina bolesnim rifovima i bušenje blastbitovima. Bend ne izmišlja neke nove forme (ili fore) u death metalu, ali svirka sa ovakvim intenzitetom i opipljivom zlovoljom čoveka ozbiljno nadahne. Bez mnogo filozofije, ali sa MNOGO resantimana, Pissgrave zakucavaju svoje poente ekser po ekser u lobanju slušaoca:
https://pissgrave.bandcamp.com/album/malignant-worthlessness

Desanguinate su tech-death ekipa iz Arizone a EP Desanguinate im je prvo izdanje i, pa, lepo je. ,,Tech" komponenta ovde ne treba nikoga da poplaši, ovo je death metal koji POŠTENO krlja i lomi sve ispred sebe a produciran je sasvim korektno i to da bend ima tu tehničku dimenziju je utkano u pesme sa razumevanjem. Mislim, kompleksni su to aranžmani, ali ovde nema egzibicija radi egzibicija i sve je napisano kako treba. Vrlo lep način da se predstavite svetu:
https://desanguinatedeathmetal.bandcamp.com/album/desanguinate

Ah, kad smo već kod tech-death metala... Sećate se da smo ožalili švedske Spawn of Possession koji su se raspali 2017. godine sa svega tri, ali vrlo uticajna albuma u karijeri? E, pa, četvorica od pet članova ovog benda su sada u Retromorphosis, dok im bubnjeve svira Amerikanac, KC Howard iz Odious Mortem i, naravno, debi album ove ekipe je SAVRŠEN. OK, da li je savršen ili samo MNOGO DOBAR je malo i stvar ukusa, ali ja naprosto volim kada je tehnički napredan death metal napravljen tako da se sva ta sviračka ekspertiza ulije u dobro napisane pesme a Psalmus Mortis je baš takva ploča. Naravno da ona dosta liči na ono što su radili Spawn of Possession, ali izneseno na naredni nivo sa briljantnim proširenjem klasičnog death metal vokabulara ukusnim naklonima klasičnoj muzici a bez odlaska u nekakve ,,simfonične" ekscese. Osnova je ovde uvek brz, energičan, razarački death metal, ali je svirka lepršava, razdragana, virtuozna a opet bez masturbatorskog fokusa, uvek u službi dobro napisane i aranžirane kompozicije. Jednom rečju: izvanredno. Ne propustiti.
https://retromorphosisofficial.bandcamp.com/album/psalmus-mortis

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Bong-Ra ima novi album i to je sada kombinacija breakcorea i metala. Da budem iskren, mislim da Jason pravi bolju muziku kada odvoji žanrove, dakle, da je većina njegovih breakcore izdanja ali i njegovih metal izdanja bolja nego što je Black Noise ali to ne znači da Black Noise ne može da se posluša. Svakako ima nečeg makar perverznog u ovom zvuku i Jasonovim očigledno sasvim iskrenim zaranjanjima u dubine podsvesti da tamo nađe nešto, jelte, strašno i dragoceno u isto vreme, i ja to poštujem:
https://bong-ra.bandcamp.com/album/black-noise-2

Seventh Station se na Bandcampu vode kao slovenački bend ali u stvarnosti je ovo internacionalna postava u kojoj sviraju ljudi iz Slovenije, SAD, Izraela, Belorusije, Turske, UK, i na kraju Belgije. Možda ih i znate jer Seventh Station sviraju od 2008. godine a ako ih ne znate, evo da kažem: kad neko krene da vam prodaje muda za bubrege i nekakav djent album gde su gitare naštimovane u nekom egzotičnom ključu ponudi kao primer progresivnog metala, vi ga odvalite po pičci OVOM pločom. A ova ploča je On Shoulders of Giants, EP sa pet pesama koje zvuče kao da Marko Brecelj džemuje sa Mr. Bungle dok im Laibach i Let 3 mrtvi razvaljeni dobacuju sa kauča. Odlično odsvirano, ali to se podrazumeva, ali ovo je i izvrsno napisano, nudeći ne samo virtuoznost nego i vrhunski teatar. Pre ja ko:
https://seventhstation.bandcamp.com/album/on-shoulders-of-giants

Imamo još prog-metala a u vidu albuma The Escapologist koji je delo Jasona Bielera, gitariste i pevača Saigon Kick. Nisam siguran da li je Jason Bieler and The Baron Von Bielski Orchestra, kako mu se aktuelni projekat zove, solo partija ili tu još neko pomaže – Jason namerno konfuzno piše o albumu da nas zbuni – ali muzika na The Escapologist je kompleksna, bučna, dinamična. Nije ona sve vreme meni dovoljno zabavna – skreće u televizični pop zvuk – ali kad se otkači ruka, kao u singlu Savior, to apsolutno mora da se čuje:
https://jasonbieler.bandcamp.com/album/the-escapologist
https://www.youtube.com/watch?v=ASfU4YB5jxQ&list=OLAK5uy_mOYNwYgBg44iXKsrVXCL6uSFme_BQo5As

I Srbija ove nedelje ima čime da se ponosi. I tu ne mislim samo na SUPERHEROJSKE marševe studenata od grada do grada i onog natčoveka koji je krenuo da prepešači 100 kilometara na štakama (pa dobio na poklon hodalicu od DOBRIH LJUDI). Hoću reći, lazarevački Claymorean imaju novi album, šesti po redu, i Eternal Curse je na neki način najzrelije izdanje koje stručno spaja korene benda u epskom metalu sa jednom propulzivnom, energičnom heavy/ NWOBHM razradom. Produkcijski je ovo vrlo dobro, i Stormspell Records, izdavač, sasvim ponosito može ovo da stavi uz izdanja Narvala ili Palantíra i da svi zadovoljno klimnu glavom. Claymorean zvuče odlično i pesme su napisane kako treba, sa pamtljivim glavnim temama ali i sa dosta rada u aranžmanima, ukrasa, truda oko detalja. Svaka čast:
https://claymorean.bandcamp.com/album/eternal-curse
https://stormspell.bandcamp.com/album/eternal-curse-cd
https://youtu.be/VZVRTSyj_h8 

Braća Bugari, Drive Your Life imaju četvrti album, Raise Your Power i ovo je korektan, ugodan paket dobrog hard 'n'heavy rokenrola. Radi se o ekipi iskusnih muzičara sa mnog drugih projekata, no Drive Your Life karakteriše vrlo izgrađen, da ne kažem rekonstruisan zvuk metala sa kraja osamdesetih i početka devedesetih, dakle, i hardrokerski pošten, i hevimetalski himničan, pa sa čak i elementima groove metala. Bend svira odlično, ima dobru produkciju i činjenica da nema baš mnogo originalnosti u zvuku ne smeta previše jer je ovo izuzetno siguran, kvalitetan nastup:
https://driveyourlife.bandcamp.com/album/raise-your-power-2025

A tri člana tog benda sviraju i u power metal postavi Shadows Out Of Time koja takođe ima novi album. The Dark Mountain je druga ploča za bend osnovan pre nekih sedam godina i donosi osam pesama poštene, kvalitetne svirke. Shadows Out Of Time sebe vidi kao melodični power metal bend ali ovde nema ,,pop" produkcije i grandioznih teatralnih aranžmana kakve često čujemo od, recimo, italijanskih power metal kolega. Umesto toga, naglasak je više na rifu, gruvu, energičnosti, sa ukusno ubačenim melodijama i refrenima. Produkcija vrlo slična gore opisanom albumu, dakle, KVALITET na sve strane:
https://shadowsoutoftime.bandcamp.com/album/the-dark-mountain-2025

Te italijanske power metal kolege koje sam pominjao gore su, ove nedelje, The 7th Guild, svojevrsna supergrupa italijanskih power metalaca predvođena sa tri pevača a od kojih je glavni Tomi Fooler iz Skeletoon, a i ostala dvojica su u uglednim power metal bendovima. Debi album ovog projekta, Triumviro je pompezan i cheesy do neizdržljivosti ali to ide uz ideju da će ovo biti metal odgovor na tri operska tenora. E, sad, ima tu par dobrih pesama (npr. otvarač, Holy Land), a ako vam je imunitet spram ovoliko cheesea veći nego meni i album bi mogao ceo da vam bude dobar. Mislim, da mi se ništa ne sviđa ne bih ni pisao o ovom albumu ali istina je da je ovo ploča na kojoj se vrlo brzo pomeša koja je koja pesma jer sve zvuči isto, svirano u istom tempu, sa istim harmonijama i pompeznim, diznijevskim temama. Što, da se razumemo, u malim količinama ja sasvim rado trošim, ali devet komada je devet komada:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/triumviro

Isti italijanski izdavač ima i četvrti album benda Twins Crew a koji nisu Italijani nego Šveđani, pa je i njihov power metal MALO manje cheesy. Ali MALO. Blizanci iz naslova su gitaristi Dennis i David Janglöv i oni sviraju te lepe harmonije, pevač Andreas ,,Lillen" Larsson peva kao da je u Helloweenu, a pesme su okej. Bendovi na Scarlet records često nisu sasvim po mom ukusu – suviše pompe, prebudžena produkcija – ali umeju da napišu pesmu koja će mi se dopasti. U slućaju Twins Crew to bi bila Warrior Of North, a vi svakako poslušajte i ostatak. Ako volite power metal ima tu dosta štofa:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/chapter-iv

Heh, Airforce imaju novi album, naslovljen Acts of Madness. Ko nije dovoljno pratio na času treba da se podseti da je ovo projekat bubnjara Douga Sampsona, dakle, čoveka koji je svirao u Iron Maiden na njihovim najranijim snimcima, notabilno na demo snimku The Soundhouse Tapes, tako da je time, jelte, zaslužio da uđe u legendu. A i za razliku od Clivea Burra i Nickoa McBraina i dalje je živ i u stanju da svira, tako da, u suptini se isplatilo što ga je Steve rano izbacio. Enivej, Acts of Madness je treći album benda koji je prvi album izdao pre devet godina iako postoji od 1987, i ako očekujete uredan, pristojan i ne mnogo inventivan NWOBHM koji podseća na Iron Maiden ali nema nužno Maidenovu propulzivnost, pa, baš to ćete dobiti. Mislim, meni je ovo pitko bez rezervi, dakle, rifovi, dobar tempo, portugalski pevač Flávio Lino koji pokazuje da mu je Dickinson priličan uzor, sve je to okej. Nema tu originalnosti, ne pronalazi se ništa novo u ovom stilu i abum se zatvara obradom Maidenove Strange World koju verovatno ni Steve biše ne pamti da je napisao, toliko je beznačajna u njihovom opusu, ali, mislim, PRIJATNO je:
https://youtu.be/8gcrgw7WBU0

Fer je reći da nisam baš mnogo očekivao od norveškog jednočlanog heavy metal projekta Morax jer, jelte, ta jednočlanost uglavnom radi kod blek metalaca koji ŽIVE za izolaciju i samoću ali u propisnom rokenrolu se brzo potone u self induglenciju. No, debi album ovog projekta, The Amulet, je prilično dobar. Ovo jeste jedan, da kažemo, intimniji, hermetičniji pogled na heavy metal ali pesme imaju lepe rifove, dobre teme, himnične refrene i Remi Andrè Nygård, koji sa drugim postavama svira black thrash i vikinški metal, se pokazuje kao vrlo nadaren kompozitor, ali i dobar izvođač u globalu. Uključujući vrlo korektne, karakterne vokale. Vala, svaka čast, majstore, ovakav debi album bi sebi MNOGI poželeli:
https://morax.bandcamp.com/album/the-amulet

Isti izdavač, High Roller Records ima i drugi album rimskih Vultures Vengeance, naslovljen Dust Age i mada NIŠTA ne može po moći imena da se poredi sa time kako im se zvao prvi album (The Knightlore iz 2019. godine), muzika je prilično solidna. Mislim, ovo je melodični heavy/ power metal sa groznim miksom, ali je groznost miksa drugačija nego što je uobičajeno za ovakve bendove pa se to nekako simpatično potire. Pesme su svakako teatralne i dramatične, gitare su NEMIRNE jer Tony T. Steele, autor sve muzike ne voli da iko ikada ima vremena da se počeše dok se svira, ali ko voli ovakve stvari, uživaće:
https://vulturesvengeance.bandcamp.com/album/dust-age

E sad idemo na Dying Victims Productions. Prvo njihovo izdanje za ovu nedelju je debi album španskih Sinner Rage i kombinacija jednog od najpouzdanjih izdavača u poslu i novog izdanka španske heavy metal scene svakako donosi pobedu već u prvom minutu meča. Powerstrike je nostalgična, ali zdrava, punokrvna ploča klasičnog heavy metala sa svim himničnim kvalitetima muzike koju slušamo još osamdesetih, sa dobrom produkcijom i fino napisanim pesamama. Nema ovde neke reinvencije tople vode, sve je baš kako ga pamtimo iz zlatnog doba i ako išta želite da kritikujete to bi MOŽDA bio naglasak pevača Aritza Martineza. Ali to bi uradili samo neki IZUZETNO sitničavi ljudi. Ovo je DOBRO:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/powerstrike

Isti izdavač ima i novi EP švedskih Armory i ovo je, da se razumemo, PREDOBRO. Black Star je sa svoje dve pesme, nadam se najava novog albuma jer je ovo izuzetno sigurno napisan heavy/ speed metal oštar u napadu ali i melodičan i pun pametnih aranžmanskih trikova, čak i dok se sav oavploćuje kroz moćna krešenda. Izvrsno je:
https://armory417.bandcamp.com/album/black-star
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/black-star

I vi znate da Dying Victims ne vole ništa više od postizanja het-trikova pa imamo i drugi album teksaških Mean Mistreater a koji je RAZARANJE. Mean Mistreater su prošle godine debitovali albumom izdatim u sopstvenoj režiji, a nova ploča, Do or Die, pokazuje da je i bend svestan kakvu je šansu dobio kada su ihDying Victims prepoznali. Ovo je klasičan, zdrav heavy metal bez preterivanja sa cheeseom ali definitivno METAL, dakle, ne hard rok, ne stoner bluz ili nešto slično. Riovi su ovde nepoćudni, ritam energičan a pevačica Janiece Gonzalez je fenomenalna. Njen glas mi je delovao poznato pa sam malo prevrnuo arhive i video da sam je već slušao kad je gostovala War Cloudu na jednoj pesmi (obradi Rock Goddess), pre dobrih pet godina. Janiece je jako dobra, ali bend je apsolutno šampionski napisao i odsvirao pesme, i sa kvalitetnim, old school ali ne naglašeno staromodnim zvukom, ovo se sluša sa najvećim uživanjem:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/do-or-die

ALBUM NEDELJE

Iz uobičajenog pre-mortem stupora me je ove nedelje trgao debi album kanadskog kvarteta Villain koji je odmah tražio svu moju pažnju glasnim, bezobraznim heavy metal prženjem tačno na pola puta između neonskog raja i asfaltnog pakla. Ko su ovi ljudi, pomislio sam, koji ovako ZNAJU a ja prvi put čujem za njih? Daljom istragom utvrđeno je da ovde sviraju neki prilično jaki likovi, konkretno Jake Gracie, bubnjar u Riot City ali i Caleb Beal iz Breaker i, ranije, iz Skull Fist. Breaker sam nedavno hvalio za recentna EP izdanja, a Riot City su snimili dva albuma koja smatram vrhuncima heavy metal ponude u 21. veku tako da je fino čuti da je Villain skoro tačno na pola puta. Ovo dakle, ima himničnost i visokooktanski broj Riot City ali onda i uličnu prljavštinu Breakera (koje, na drugom albumu RC svakako počinje da manjka). I dobro, produkcija je jeftinija ali TAKO TREBA, sa dosta srećno pogođenim '80s šmekom, a pesme su odlično napisane i vokali (Calebovi i Jakeovi) su odlični. Kanada skoro da PRETERUJE sa količinom kvalitetnog heavy metala poslednjih godina i opasno se bliži Španiji u borbi za status najprivilegovanije heavy metal nacije kod mene, pa ako ste i sami Kanađanin, ili metalac i metalnog roda, Don't Be A Hero, inače snimljen tokom pandemije i zapravo stariji od recentnih izdanja Riot City i Breakera, je lektira.
https://heavymetalvillain.bandcamp.com/album/dont-be-a-hero

[Meho Krljic]

Inače, odlično je da Sodomizer kači svoje prikaze ovde pošto o stvarima tipa Lacuna Coil ja naprosto ne pišem a to su ipak bitni bendovi i fenomeni 

[sodomizer]

Hvala na pohvalama, mada Lacuna Coil teško da je fenomen. Recimo Nightwish i Therion su fenomeni, Lacuna je groove metal glupost.

[sodomizer]

I Rhapsody npr su fenomen.
https://www.youtube.com/watch?v=vx-BuGDmpjg

[Meho Krljic]

Pa fenomen baš u smislu da su bend koji nešto znači al da ja to ne mogu da slušam 

[bezdan]

Hvala na odgovoru o novitetima. Pretpostavio sam da su to ti izvori, ali bolje je pitati.
Zapravo, pravo bi pitanje bilo, kako postižeš sve to. Odgovor verovatno negde između
redova u opisu Cveća zla. 

[Meho Krljic]

Pa ja već godinama ponavljam: nemam decu, nemam socijalni život, ovo je sve što radim. 

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/voidfallen-2025-the-rituals-of-resilience

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/on-fire-bite-the-blade-2025

[Meho Krljic]

Da, ja ne znam kako mi je promakao taj On Fire album. Mislim, postao sam svestan da je izašao tek nekoliko nedelja po izlasku a mislim, izdao ga je Witches Brew, a što je ipak nekakav garant kvaliteta. Sve u svemu, vrlo zabavan album, plus meni je mnogo slatko kako ova žena peva.

[sodomizer]

Odličan album.
Inače,evo novog rivjua.
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/avantasia-here-be-dragons-deluxe-edition-2025

[Meho Krljic]

Super, pošto se meni ni Avantasia nije dopala pa je sutra neće biti u pregledu. Idealno se dopunjavamo    Još  kad bi pokrio Architects, bilo bi idealno ali razumem da bi to bila prevelika žrtva 

[bezdan]

Dok čekamo pregled, da se uključim i ja. Znajući da Mehan voli jazz, a bo'me i metal, evo novog Sarmat EP-a.
Ovog puta više jebačke jazz svirke na metalski način i disso-dekompozicije.
Naravno, prisutan je i Steve Blanco iz Imperial Triumphant, a ima i novih imena.
Raspametili: https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/upgrade

Budući da se isti izdavač, I, Voidhanger, pošteno razmahao, valja spomenuti i ovu pošast.
Novi Venomous Echoes - Dysmor:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dysmor

Toliko od mene. Dovoljno da vas boli glava do sledećeg pregleda. )))

[Meho Krljic]

Daaa, imam dva I, Voidhanger izdanja u ovonedeljnom pregledu a jedno od njih jeste Venomous Echoes. Sarmat će doći na red kada izađe, za mesec dana, naravno!!!!! Misli, metal u kome se svira kontrabas uvek treba podržavati promovisati, SLAVITI!

[Meho Krljic]

A , dakle, ako ste danas u Nišu i nemate vremena za metal, to je u redu. Da čestitamo oslobađanje, jelte, Južne pruge svima koji slave a i svima koji ne slave jer je ovo što se dešava u Srbiji, ipak valjda nekakav nepovratan skok u nešto ipak malo bolje. Mislim, svet izgleda sve gore i gore – videli smo juče meltadun u ovalnom ofisu – ceo zapad i ceo istok podržavaju ,,stabilokratu" u Srbji koji je zemlju ukanalio više nego iko u istoriji (a bilo je jakih kandidata), ali iz nekog razloga sve ovo što klinci rade nam proizvodi optimizam. Pa ako ćemo da propadnemo, nek bar bude uz osmeh, jelte. I, onda, neka od glavnih izdanja za ovu nedelju (tipa Architects, Brainstorm, Avantasia...) meni naprosto nisu zanimljiva tako da ćete za potrebe čitanja o njima morati da svratite negde drugde (a rekosmo već gde), ali zato imamo MNOGO lepih drugih stvari. Mislim, pa da je izašao samo novi Fâché ja bih već PEVAO (OK, neartikulisano vrištao) a imamo i još masu dobrih stvari, uključujući iz Srbije, Slovenije i Hrvatske. BALKAN NAĐEN JAK OVE NEDELJE. A JOŠ I REZIDENTSI SVIRAJU METAL ŠTA JE OVO LJUDI MOJI LUDNICA. Pa ajmo:

Deo 1: BLACK METAL

Bretonci Venefixion svoj novi EP, Anointed In Nazarean Blood započinju introm od skoro minut i po i taman kad sam se spremao da se edžektujem, kreće druga pesma i to je već DOMAĆINSKI. Ovo je, očigledno, satanistički blek metal koji reže, krši i ujeda. Dakle, puno opakih rifova, žestok ritam, brz tempo, ali onda i malo epskih tema da se podsetimo da blek metal nije samo thrash metal sa lošom produkcijom a i produkcija je SASVIM okej, u smislu da se ovde gitare lepo čuju, bubanj je definisan, vokali su opasni i agresivni i ništa nije zatomljeno i izgaženo kompresorima. Šteta što su samo dve prave pesme ali s druge strane NE ZNA SE KOJA JE BOLJA. Navaljujte:
https://venefixion.bandcamp.com/album/anointed-in-nazarean-blood

Rusi Frostlagte Måne su se u relociranju iz Moskve u Oslo smanjili sa kvarteta na duo, mada je i novi, peti album, Matthæus Decem Triginta Quattuor, sniman u Moskvi 2023. i miksovan 2024, snimljen u toj istoj duo postavi. Bend kaže da ne želi da objašnjava čime je album inspirisan, i da note govore više od reči, ali znajući da se već druga pesma zove Fuck Off the Moscow Black Metal Scene,  možemo da nagađamo da rastanak sa starim kolegama nije bio prijateljski. Enivej, album ima samo pet pesama, od kojih je prva zapravo intro ali su te pesme podugačke, supstancijalne i uglavnom DOBRE. Ugyldigråter i Monotheisth prave istovremeno hladan, hermetičan, ali i žestok, agresivno konfrontativan blek metal koji se zasniva na rifu i demonskim vokalima i to prija mojim ušima i srcu. Ovde je produkcija moderna i dobra – bez preterivanja sa kompresijama, bez ,,atmosferične" muljavine – ali pesme odišu old school filozofijom i to je prelepo. Najvažnije od svega, bend  očigledno ima šta da kaže i trudi se da muzika to odražava. Lepo:
https://frostlagtemane.bandcamp.com/album/matth-us-decem-triginta-quattuor

Postoji samo jedna nacija na svetu koja voli da daje bendovima imena na Nemačkom više od samih Nemaca. Tako je: Poljaci. Todestag je... nekakav blek metal projekat iz Poljske koji je svoj demo Malediction snimao od 2022. do 2024. godine i evo ga sad pred nama. Ovo je generalno vrlo ,,poljski" po estetici, dakle, epski, melodično, sa dosta promena dinamike i ritma, ali je pritom snimak jako sirov a svirka jako organska pa mi je zato nekako sve na gomili drago. Ovde kad bubnjevi krenu da sviraju brzo, to se sve ruši. A i treba:
https://todestag.bandcamp.com/album/malediction

Šveđani Voodus imaju drugi album, solidnih sedam godina nakon prvog, ali ovo je, kako od Šveđana ja i očekujem, suvi kvalitet. OK, Voodus sviraju malo melodičniji blek metal od onog što ja idealno volim, no, Emanating Sparks je drusna, čvrsta ploča energične svirke a gde su teme povremeno i atmosferične, ali ovo nije album prevashodno melanholije i kontemplacije. Dakle, ima melodije, ima atrmosfere, ai ima i puno znoja i krljanja. Kako i treba da bude:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/emanating-sparks

Uvek kad naletim na bend sa tako kul imenom kao što je Chaotic Goat poplašim se da će muzika biti bezveze i da je dobro ime PROTRAĆENO. Ali ovog puta to nije slučaj i ovaj meksički on-and-off projekat na svom debi albumu, Ceremonia Fosal del Interfecto zvuči kako treba. Dakle, sirovo, besno, old school. Ovo je, naravno, blek metal stare škole, pagansko-antihrišćanske orijentacije, sa užasno jednostavnim rifovima i pesmama koje se na okupu drže na snagu i zlovolju a ne posredstvom nekakvih kompleksnih, dovitljivih aranžmana. No, ljudi imaju dovoljno karaktera da to izguraju a onda dođe na red i malo orkestracija koje zvuče korektno i fino to sve bude. Izvolite:
https://chaoticgoat.bandcamp.com/album/ceremonia-fosal-del-interfecto-2

Ruinous Power je novi kanadski projekat članova Egregore, Mitochondrion i još pregršt drugih bendova, i na svom debi albumu donosi dopadljivu, anarhičnu ali prilično efektno iskombinovanu smešu black, death pa i thrahs metala. Extreme Danger: Prototype Weaponry je ploča naglašene naučnofantastične dimenzije ali poput blackened death metal sabraće iz SAD, Xoth, i Ruinous Power spretno kombinuju tehničkiju svirku sa atmosferičnijim kompozicijama za kreiranje jednog prijemčivog ,,tuđinskog" ambijenta. Ima ovde i agresivnijeg i bržeg rada ali ima i kontemplativnijih pasaža i svojevresna sirovost zvuka posebno pomaže da se album u ovakvim momentima ne pretvori u puki pozadinski zvučni tapet. Ovo je izdao italijanski I, Voidhanger Records, kredibilno podsećajući na svoj kredo (,,Obscure, unique, and uncompromising visions from the Metal Underground"), nudeći jednom osobenom, ,,malom" projektu šansu da zaigra pred zainteresovanom publikom. I to je divno:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/extreme-danger-prototype-weaponry

Isti izdavač ima i novi album jednočlanog black-death projekta iz Ohaja, Venomous Echoes. I, mislim, da bude jasno, Ben Vanweelden je čovek sa milion drugih solo projekata, ali sa ovim u kombinaciju brutalnih disonantnih gitara i agresivnih ritmičkih eskapada ubacuje i duvačke instrumente. Muzika na trećem albumu (za tri godine), naslovljenom Dysmor je dezorijentišuća, ne nužno HAOTIČNA ali svakako bez respekta za rokenrol ili pop strukturu kompozicije, sa slobodno asociranim aranžmanima ali disciplinovanom izvedbom. Ovo je, da to kažemo akademskim rečnikom, jedan solidan mindfuck ili, eto, ako BAŠ volite taj termin, avangardni metal gde se u svakom trenutku može desiti bilo šta, ali se uglavnom dešavaju stvari koje IMAJU SMISLA. Ko ima inklinacija ka metalu koji je vtrd, glasan i abrazivan ali je i strukturalno zahtevan i očekuje od slušaoca koncentraciju i izdržljivost, ovde ima čemu da se poraduje.
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dysmor

Simpatičan je nizozemski jednočlani Schavot na svom trećem albumu, Verstrikt in halflicht. Čovek iza ovog benda, Floris Velthuis, je bubnjar uglednih Asgrauw i ima još masu nekih svojih projekata sa strane, a Schavot je melodičnija, folk muzikom informisana forma blek metala i na ovom albumu se fino čuju i iskustvo i strast autora. Naime, pesme su grandiozne i dosta bogato aranžirane, sa puno neočekivano zanimljivh tema i melodija, a sve je pritom i jako žestoko i srčano odsvirano. Miks nije IDEALAN za moj ukus ali je dovoljno dobar da se čuje bas gitara i da se generalno te lepe teme koje Floris pravi probiju na površinu. Vrlo zanimljiva ploča melodičnog blek metala i jedno lepo osveženje u ovom podžanru:
https://warproductions.bandcamp.com/album/wpv011

Dobro, od benda sa imenom Christ Dismembered ne očekujete nekakvu melodičnost niti svežinu ali ovi Australijanci napominju da imaju i ,,gotsku komponentu" i mada je dobar deo muzike na njihovom drugom albumu, Ov Vampiricy klasično bombardovane iz orbite, ima tu zaista dovoljno melodičnijih tema da ne bude monotono. Ja se naravno uvek na keca primim kad je muzika u velikoj meri sasstavljena od blastbitova, ali Christ Dismembered imaju stvarno dovoljno ideja da ovo lepo diše i sluša se sa uživanjem:
https://christdismembered.bandcamp.com/album/ov-vampiricy

Ako pažljivo pratite no-fi black-metal-punk scenu svesni ste jednočlanog projekta Skimask iz Mineapolisa. E, pa, isti čovek, Dylan Strait, sad ima i, hm, black-metal-punk projekat Total Poison u kome je takođe sam i svira, hajde da kažemo MALO melodičniju formu ove muzike od Skimaska. Minialbum Witching Holocaust ima vrlo, jelte, jeftinu produkciju ali ima i puno srca i poneki sladak, melodičan rif u tom potpunom urnebesu svirke neverovatnom brzinom a i u miksu se ČUJE  BAS GITARA a što ne mogu da ne istaknem. Slatko je a plaća se po želji:
https://totalpoison.bandcamp.com/album/witching-holocaust

Mystic Glory Order je, koliko se da videti, jedan čovek odnekud iz SAD, sa niskom izdanja koja su počela prošlog Avgusta i do sada ih ima već četiri. Nije sad nešto neuobičajeno za jednočlane, DIY blek metal projekte da izbacuju nove albume svakih par meseci ili nedelja, ali The Struggle for Existence, aktuelni album ovog projekta me je iznenadio kvalitetom. Mislim, ovo JESTE, dosta sirov, jednostavan blek metal ali je zapravo svirački vrlo utegnut a pesme su melodične i melanholične ali bez gubljenja čvrstine i žestine zbog kojih ja, eto, i slušam metal. Pritom i sama produkcija je iznenađujuće pristojna i adekvatna ovakvoj muzici pa eto, vredi čuti. Daunloud plaćate koliko hoćete a za koji dan će i kaseta biti nabavljiva:
https://mysticgloryorder.bandcamp.com/album/the-struggle-for-existence

Insidious Possession su bend iz Dominikanske Republike, a njihov prvi propisni EP je zapravo poduži materijal sa sedam pesama, naslovljen Secta Bestial. OK, prva i poslednja pesma su intro i autro ali samo autro traje preko četiri minuta takoda znate da su ovde ambiciozni ljudi na delu. Sama muzika je mračni, satanski, old school black/ speed sa jeftinom produkcijom ali mnogo srca. Pesme su mogle da budu kraće ali bend zaista ima ambiciju da se pokaže na svakom polju i šarm ove ploče je ipak ogroman:
https://nefastrecords.bandcamp.com/album/secta-bestial-full-ep

Arkaist je novi duo dva prilično iskusna francuska blek metal muzičara a debi album, Aube Noire je onda, jedna vrlo korektna ploča. Ne mnogo više od toga, ovde nema mnogo iznenađenja u tom strejtforvard testerisanju sa malo nordijske hladnoće i zapravo najveće iznenađenje je da Arkaist više zvuče kao norveški bend iz 1999. nego kao eksponenti ipak prilično eksperimentalne, avangardne francuske blek metal scene. Nema na ovom albumu mnogo originalnog ili inventivnog, plus zvuk je mučno mrljav, ali sve to ipak zvuči zdravo i autentično i kao takvo se može slušati:
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/aube-noire

Ofnus iz Kardifa su osnovani 2021. godine a imaju, evo, već drugi album. NEKI LJUDI RADE DOK SE MI ZAJEBAVAMO. Valediction je simpatična i prilično originalna varijacija na atmosferični blek metal time da su atmosfere zapravo prilično okultnog tipa pa je album u globalu nekakav funkcionalan spoj starije, paganskije, okultnije, satanskije izmaglice i tih nekih modernijih aranžmana. Ima to dosta šmeka, a i produkcija mu iznenađujuće dobro paše pa Velšane moram da pohvalim i preporučim:
https://ofnus.bandcamp.com/album/valediction

Pošto sam preskočio novi Havukruunu – nešto mi nije legao – evo ipak nešto iz Finske. Tyhjä je projekat dvojice članova Republic of Desire a III im je treći album i ovo je, za Fince praktično tipično, odlična ploča blek metala koji je oštar kao nož a sladak kao šećer. Dakle, melodično ali ne umiljato nego opasno, svirka žestoka, produkcija ajde, okej, a generalni utisak prvorazredan:
https://tyhj.bandcamp.com/album/iii

Vultur sa Sardinije ove godine pune dve decenije rada i obeležavaju jubilej vrlo ubedljivim trećim albumom, Cultores de perdas e linna. No, bend iza sebe ima i masu kraćih izdanja, splitova, živih albuma i ovde se čuje jedna veoma velika kilometraža, izgrađenost zvuka itd. No, Cultores de perdas e linna pritom nije neka prekomplikovana, prefilozofirana blek metal disertacija već album besne, energične svirke i pamtljivih, pa i melodičnih rifova. Produkcija je dosta muljava kako je to danas običaj – mada se bas gitara čuje i zapravo je miks prilično pristojan – ali svirka je UBITAČNA a pesme su zaista zrele i pamtljive. Izvrsno:
https://maskedeadrecords.bandcamp.com/album/cultores-de-perdas-e-linna

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Nisam siguran kako u 2025. godini iko na svetu, a pogotovo bend iz Amerike snimi album koji zvuči kao no-budget demo iz 1980. godine ali Squäll iz Moskve u Ajdahu su uspeli. Pretty Soon We'll All Be Dead je inače ploča odlične muzike koja bluzersku stoner rock osnovu spaja sa pankerskom egzekucijom, kvalitetno osmišljena, dobro odsvirana, i čak je i produkcija promišljena, sa radom na boji instrumenata, puno dinamike. Zašto to sve zvuči kao sedmi presnimak sa kasete je velika misterija, ali nema veze. Kad se odvrne dovoljno glasno čuje se koliko je ovo dobra ploča, pa ODVRĆITE:
https://squallband.bandcamp.com/album/pretty-soon-well-all-be-dead

Acid Magus iz Pretorije imaju novi album, Scatterling Empire i njihov ,,garage doom on shrooms" zvuči lepo i dostojanstveno ovde. Koliko god da se bend, jelte, verno drži garaže, istina je i da je ovo dobro producirana ploča čija teška psihodelija dolazi kroz moćne, bogate gitare i vrlo jak gruv. No, bend ne voli da sve svira u istom tempu i intenzitetu pa je album dinamičan a opet prirodno, spontano gruverski urađen, sa odličnim psihodeličnim vokalima tako da, nema greške, POGOTOVO po ceni od koliko sami odredite:
https://acidmagus.bandcamp.com/album/scatterling-empire

Švedski duo Sealclubber svoj stav prema životu objašnjava parolom ,,Beer, cigarettes and rock and roll" pa ne treba da čudi da je album One Way Ticket kolekcija petnaest pesama prljavog, sirovog sludge metala gde se ne zna je li štrokaviji zvuk (album deluje kao da je snimljen u garaži na Amigi 500, ali ŠVEDSKOJ garaži a zna se da je tamo standard ipak visok) ili tekstovi koji su spektakl nihilizma. Nesuptilan, grub album ali vozi. A plaća se po želji:
https://sealclubber1.bandcamp.com/album/one-way-ticket

Sleeping Green su iz Rurske oblasti u Njemačkoj a zvučaću užasno podlo ako kažem da je kod njihovog EP-ja  Interstellar Surfing Bird najbolji naslov. MOŽDA I NIJE, no, muzika je instrumentalni post-stoner-rock-metal i, mislim, prijatna je ali ovo u dobroj meri zvuči kao grupica ortaka koji džemuju i dobro se provedu, no za publiku ne ostaje MNOGO. Ali možda sam samo ustao na levu nogu jutros pa poslušajte sami. Da nema NIČEGA ovde ne bih o njemu ni pisao:
https://sleepinggreen.bandcamp.com/album/interstellar-surfing-bird-2

The Freeks iz Los Anđelesa mi zvuče mnogo smislenije jer je njihov album  Studio/Live II procesija izvrsno napisanih rokenrol pesama sa bluz osnovom i energičnom garažnom razradom a ta energija žive svirke u studiju svemu dodaje ekstra preliv eksplozivnosti i spontanosti. Bend je izvanredan, sa odličnim zvukom, besprekornim višeglasnim pevanjem, briljantnom ritam sekcijom, odličnim korišćenjem gitara i klavijatura a pesme su rokenrol himne i mislim da je u prvom planu pre svega jedan izražen KARAKTER. Ovo su ljudi koji ŽIVE i njihova muzika je suma iskustava tog života a ne kontemplacija ,,na suvo" i to se odmah oseti. Jako dobro a tu je i hiljadita obrada pesme (I'm Not Your) Steppin' Stone koju većina zna u verziji Monkeesa iako je već to bila obrada a posle su je svirali i Pistolsi, Minor Threat, The Queers... I ovde je odlična a ovo je sjajan album kome je titula albuma nedelje izmakla ZA MRVU:
https://thefreeks.bandcamp.com/album/studio-live-ii-2

Allegra Orchestrina Hellephant su italijanski, recimo eksperimentalni doom metal bend, sa albumom Behemoth koji govori o biblijskom čudovištu koje će, u ovom scenariju, uništiti svet. Muzika je dosta rastrzana, haotična, ali ima šmeka, ima gruva i mada je zvuk HEAVY sam miks je dosta slojevit i instrumenti su lepo razdvojeni što pomaže da se čovek ne pogubi u tom, jelte haosu. Pevanja nema, ali su pesme dovoljno interesantne:
https://hellephant2.bandcamp.com/album/behemoth-2

A Obsidian Scapes su nemački bend kome debi album izlazi ovog meseca, no su ga upravo najavili EP-jem Obsidian Scapes sa dve pesme od kojih jedna NEĆE biti na albumu. Dobar tizer, jer muzika je prilično dobra, spajajući pompezniji, epskiji doom sa krljačkim death metalom. Produkcija je sirova, svirka strastvena i bend zvuči sveže i ubedljivo tako da, navalite. Ima i vinil:
https://obsidianscapesdarknessshallrise.bandcamp.com/album/obsidian-scapes

Gravavgrav / Ligation je split EP japanskih Gravavgrav i finskih Ligation a izdao ga je finski Iron Corpse. Praktično sve potrebne informacije već imate ali evo da dodamo da oba benda sviraju sporu muziku negde između doom metala i noisea i da je slušanje ovog materijala mučno, iskušenjima ispunjeno ali katarzično iskustvo.
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/gravavgrav-ligation

Ako to nije bilo dosta muke i užasa, evo, Negative Slug imaju novi živi album, Live Exorcism IV. Zagrepčani nam zaista ne daju da odmorimo, pre par nedelja su imali odličan novi EP a ovo je sada sedamnaest pesama black-noise-sludge-metal pokolja. Mislim, ovaj je album svakako agresivniji i bliži panku pa i grindcoreu od recentnog autputa Negative Slug, ali, mislim, ŠTA TU IMA LOŠE? Lo-fi kvalitet zvuka se perfektno uklapa uz sirove, jednostavne pesme i njihovu brutalnu izvedbu a kome nije dosta da sluša originalne pesme, ima obrade i to kakve: prva je  Satanova Iza Zida a na kraju ide Barbarian od Electric Wizard. Pakao. A plaćate ga koliko želite:
https://negativeslug.bandcamp.com/album/live-exorcism-iv

Svesni smo da japanska heavy psych scena ima mnogo više da ponudi od redovne dijete izdanja koja stižu od Borisa i Hebi Katane, ali joj nemamo tako lak pristup pa je zadovoljstvo čuti još jedan odličan bend kako pravi, jelte, prodor na zapad. Lightning Swells Forever su iz Kobea a album Delirium im je IZVRSTAN. Ovo je perfektno odmerena kombinacija teških, bluzerskih rifova, psihodeličnih atmosfera, jednostavnih, garažnopankerskih vokala, sve snimljeno u jednoj jednostavnoj, prirodnoj postavci. Zvuk je bogat, snažan, ali ploča nije prošla neko preterano studijsko peglanje i album nudi jedan baš klasičan power trio ugođaj za koji ste oprilično sigurni da će vas zateći i kada ove momke budete gledali uživo. Izvanredno lepa ploča:
https://lsfjp.bandcamp.com/album/delirium

Bongsilisk su slovački navareni stoner sludge trio (njihove reči) a album  Pater, Filius et Cannabis Sanctus ima samo tri pesme, sa više od pola sata trajanja. Nema ovde mnogo filozofije, to je sve spor, lepljiv, prijemčiv gruv, dobro produciran sa puno ponavljanja rifova koji nisu neko čudo inventivnosti ali rade posao. Ima onda i mirnijih delova i mada je sve kao nekakav džem sešn urađen sa dobrom produkcijom, posluša se sa uživanjem:
https://bongsilisk.bandcamp.com/album/pater-filius-et-cannabis-sanctus

Mudlarker su britanski stoner/ sludge kombo sa živim albumom, doduše snimljenim u studiju, naslovljenim  Live at KJM. Ovo je kalkulisano urađen produkt, sa pesmama sa recentnog studijskog albuma, kako bi se publici dala ideja kako bend zvuči uživo, kakvu energiju ima itd. I, mislim, dobro je. Zvuk je korektan a svirka takođe pristojna, sa pesmama koje neizbežne sabatovske elemente raspoređuju ne sad nekim NEVEROVATNO maštovitim redosledom ali se to lepo sluša i tapka nogom uz muziku:
https://mudlarker.bandcamp.com/album/live-at-kjm

Kunk su iz grada La Plata i za razliku od većine argentinskih stoner rok bendova koje trošim poslednjih godina, imaju MALO uredniji zvuk i produkciju. Ne mnogo, EP nazvan samo II je i dalje dosta sirov ali ovo su tri pesme rifova i gruva koje će se dopasti i ljudima što možda ne bi slušali garažni horor kakav uobičajeno dopremaju iz Argentine u naše slušalice. Ovo su tri pesme kvalitetnog pshodeličnog, faziranog rada, sa prijemčivim, himničnim prelivom i, mislim, ne propušta se a cena je koliko date:
https://kunkstoner.bandcamp.com/album/ii-2

Nema ničeg simpatičnog u vezi sa EP-jem Worldwide kalifornijskog sastava Gruel. Ovo je mučan, brutalan sludge metal sviran kao death metal, sa pet teških, mračnih, agresivnih pesama koje će vam prijati ako ste ovih dana razmišljali o samopovređivanju a stidite se da odete kod lekara (a nemojte da se stidite). Plus bend je stavio cenu od 666 dolara za daunloud, dakle, možda se sprema i vinil???
https://gruelworldwide.bandcamp.com/album/worldwide

Ironrat su pak bredfordska ekipa metalaca iz raznih bendova a koja pod  ovim imenom svira gruverski, simpatični stoner/ doom. Drugi album, Beneath It All stiže deset godina nakon prvenca i prijatan je, melodičan a HEAVY, sa jako lepim gitarskim zvukom, dobrim vokalima i tačno odmerenim odnosom gruva i melanholije. Nije nešto specijalno inovativno ali je fino skrčkano i napisano pošteno tako da nema greške:
https://ironrattheband.bandcamp.com/album/beneath-it-all

Simpatični su i DayGlo Mourning iz Atlante koji, uprkos imenu koje više asocira na nekakav pank, sviraju prijatan, težak a priateljski nastrojen stoner/ doom. Treći album, Devourer ima bogat, jak zvuk i lepu kolekciju rifova, sve iskombinovano sa elegantnim gruvom i zanimljivim pristupom pevanju. Meni je ovo pitko i preporučujem ga bez ograda:
https://dayglomourning1.bandcamp.com/album/devourer

megaritual je jedan tip iz Australije koji na albumu Recursion spaja gruverski psihodelični rok sa indijskim ragama. Nije da to niko, jelte, nikada nije pokušao, ali Dale Paul Walker, koji je sve ovo napisao, snimio, miksovao i masterovao, je napravio ploču dopadljivih, gruverskih, pevljivih komada i mada je produkcija prilično CHEAP, album apsolutno hvata na šarm i ozbiljno pobeđuje:
https://megaritual.bandcamp.com/album/recursion
https://echodelickrecords.bandcamp.com/album/recursion

Magnetic Eye se vraćaju u igru izvrsnim debi albumom sastava Bronco iz Severne Karoline. Naslovljen isto Bronco, ovo je album lepljivog, bluziranog stoner roka i doom metala koji ima i elemente agresivnijih žanrova – vokali su posebno ,,ekstremni" – i produciran je prilično tvrdo, ali je uvek prijemčiv, gruvičan. Bronco vole da koketiraju sa mrakom, tminom, doomom, jelte, i ima ovde satanskih vokala i đavoljih rifova, no nekako sve to zvuči dobronamerno i prijatno i ja ne mogu da skinem osmeh s lica dok slušam:
https://broncodoom.bandcamp.com/album/bronco

Ako su vam Bronco suviše ,,rokerski" nastrojeni, Ter Ziele su ekstremnija, hermetičnija verzija sličnog zvuka. Debi album nizozemske ekipe, Embodiment of Death se karakteriše pre svega kao post metal iskombinovan sa blackened sludge metalom, ali, mislim, SVE JE TO DOOM METAL. Sporo je, teško je, mučno je, vokali su promukli vrisak a gitare su melanholične onda kada vam ne mrve kosti u prah a unutrašnje organe ne pasiraju u kašu. Ko voli, znaće da uživa:
https://terzieledoom.bandcamp.com/album/embodiment-of-death

Ima šest godina otkada sam pisao o dvojcu Year of the Cobra iz Sijetla a Johanes i Amy su samo rafinirali svoj izraz i sad su prilično big deal. Treći album, nazvan isto kao i bend je na neki način, mislim, prodor ovog izvrsnog projekta u nekakav ne-baš-mejnstrim ali viši ešelon metalskog andergraunda i, da se razumemo, to je zaista novi početak. Čuje se i u muzici da je bend napravio mali otklon od sirovog doom metala i prišao bliže nekakvom noise rocku ili alternativnom roku, panku itd. i to mu ODLIČNO stoji. Ovde i dalje nema gitare, Amyin bas obavlja sve te dužnosti a njeno pevanje je sad još bolje nego pre, dok Johanes provajduje savršeni, teški, poletni gruv i muzika je naprosto perfektno zaokružena. Odličan miks čini ove pamtljive, keči pesme iskombinovane sa heavy zvukom praktično ikoničkim pa ne propustite:
https://yearofthecobra.bandcamp.com/album/year-of-the-cobra

I meksički Bisonte su žensko-muški doom metal dvojac ali ovde žena svira bubnjeve a muškarac svira gitaru i peva, i debi album, Mother Tempest je melanholičniji, sporiji, bliži klasičnim doom metal formama. No, opet, format dvojca garantuje izvesnu spontanost, jednostavnost i ma koliko da su pesme zapravo ambiciozne u temama i njihovom razvoju, ta spontana dinamika dvoje muzičara je ono na čemu album počiva. Dobro to zvuči u šest autorskih pesama i jednoj obradi Melvinsa, sa melanholičnom atmosferom ali poštenom, sirovom svirkom koja je u temelju cele muzike, bez produkcijskih budženja, bez studijskog peglanja. Ranjivo i iskreno:
https://bisontemx.bandcamp.com/album/mother-tempest

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL*

*ima i jedno metalkor izdanje, ali nije Architects

Distorted Evil je sjajno ime za svaki metal bend a pogotovo onaj koji svira blackened thrash metal. Ova ekipa dolazi iz Santa Fea , ima nekoliko demoa i kraćih izdanja i još nema album. A TREBA. Jer novi EP, Chaos Of The Mind zvuči sjajno. Bend ovde pošteno zakolje četiri komada zlih rifova, finog tempa, brutalnih vokala (koji najviše zvuče kao Carcass!!) i pristojne produkcije. Ništa preterano, ništa iznenađujuće, već baš kako valja.
https://distortedevil.bandcamp.com/album/chaos-of-the-mind

Blue Collar War iz Virdžinije su neka kombinacija groove i thrash metala koja je meni OKEJ. Bend postoji preko dvadeset godina i ima osam albuma, što nije malo, ali ovaj osmi, Artificial Unintelligence je nekako lo-fi i pankerski i to mu daje šarma. Mislim, kad bend u 2025. godini zvuči kao da je 1995, to je nekako dopadljivo:
https://bluecollarwar.bandcamp.com/album/artificial-unintelligence

The Wrath Project su njemačko-američko-kanadski thrash projekat sa dva albuma u katalogu. Novi EP, The Indoctrination ima donekle promenjenu postavu i pet pesama sasvim okej cepačine. Ovo nije ISUVIŠE inventivno, a vokali su dosta monotoni, no, svoj primarni zadatak – a to je pomeranje slušaoca – ove pesme itekako ispunjavaju. Ritam je zapaljiv, zvuk i miks su odlični, rifovi rade posao i ko nije došo da filozofira nego da se šutira biće USLUŽEN:
https://thewrathproject.bandcamp.com/album/the-indoctrination-ep

Bili ste nevaljali pa su francuski trešeri Pavement Punishment došli da vas ponovo kažnjavaju na trotoaru (koji je, primetimo, FRANCUSKA REČ) posredstvom EP-ja Path to Nothing. Ovo su četiri pesme plus intro ozbiljno besnog materiala koji nije zapravo ni toliko brz ni toliko spljeskan u masteringu kako to zna da bude slučaj u ovom mračnom stoleću u kome živimo, nego taj svoj bes posreduje kroz rifove, dinamične aranžmane, dosta jednoličan ali efektno razjaren vokal. Meni sve to vrlo paše, pogotovo uz vrlo solidan miks pa, evo poslušajte:
https://pavementpunishment.bandcamp.com/album/path-to-nothing

Ako ste sinoć gledali kako Donald Trump i JD Vance kao dvojica siledžija koji klincu na ulici ,,prodaju ciglu" agresivnim nastupom pokušavaju da Volodimira Zelenskog navedu da potpiše sporazum u kome će SAD imati pristup ukrajinskom rudnom bogatstvu a da zauzvrat ne daju bezbednosne garancije, onda ste u pravom raspoloženju za slušanje drugog albuma ukrajinskog treš metal dvojca Surgical Invasion. Naslovljen  Death Before Dishonor ovo je album ratne muzike, pun energije ali i ipak slojevitije emocije. Vidi se da su ovo pravile široke slovenske duše, jelte, sa pesmama koje imaju dinamiku i raznovrstan harmonski pristup i mada mislim da Andre i Alex možda idu i previše u širinu u aranžmanima gde često zaboravite kako je pesma počela jer je muzika otišla u sasvim drugu stranu, album se svejedno solidno drži i slušaocu pruža pristojan program:
https://surgicalinvasion.bandcamp.com/album/death-before-dishonor

Opasna treš metal ploča nam stiže iz Kosta Rike sa petim albumom sastava Chemicide, naslovljenim Violence Prevails. Ovo je em dobro producirano, em odsvirano ŠAMPIONSKI brzo, precizno i eksplozivno, em su pesme napisane tako da spoje old school thrash metal prodornost sa novim, svežim idejama. Rezultat je album koji bi svake druge nedelje bio, jelte, album nedelje BAREM u okviru thrash metal ponude, ali ove nedelje Chemicide nisu imali sreće jer su naspram sebe zatekli jedne od utemeljitelja celog žanra u strahovitoj formi. Ali Violence Prevails je svejedno izvanredna ploča koja nudi strahovitu količinu dobrog metala i završava se unapređenom verzijom Metallicine 72 Seasons a onda i obradom Dischargea, dezinfekcije radi. I sve je fenomenalno!
https://listenable-records.bandcamp.com/album/violence-prevails

Malo je falilo da se upiškim od sreće kada sam video da izlazi novi Hirax. Thrash metal veterani su album Faster Than Death najavili prvo živim demom od pre dve godine, i EP-jem od prošle, koji su se isto tako zvali, ali sada kad je album tu, to je takva KRLJAČINA da prosto ne možete da verujete da je ovo bend koji je počeo sa radom pre više od četrdeset godina. Mada naravno, ovde je samo jedan član originalan. Ali enivej, svirka je URNEBESNA, pesme su varljivo jednostavne ali aranžirane precizno, sa osećajem za svaki detalj, rifovi su pravoverni, ritam superiorno brz, produkcija je živa i njena sirovost je zapravo apsolutni estetski imperativ ovakve muzike, a Katon W. de Pena peva kao da mu je i dalje dvadeset godina, iako je napunio šezdeset i jednu. Thrash metal sa OVOLIKO karaktera je danas prava retkost i Hirax na najbolji način podsećaju kako je to STVARNO zvučalo našim zapanjenim ušima kada se osamdesetih brana provalila. Naravno, senku na sve baca objašnjenje Neila Metcalfa da je on napisao ceo album, a da je postava koja je svirala na albumu sva otišla iz benda (uključujući njega) jer je Katon narcisoidni ludak sa kojim je nemoguće raditi a koji čak i tvrdi da su album snimili novi članovi Hiraxa koje je u međuvremenu pokupio, no... uprkos ovakvom karambolu NE TAKO RETKOM U ROKENROL SVETU, Faster Than Death je jebeni klasik, pa izvolite:
https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/faster-than-death

Endraw su Francuzi a EP  Try Again ima dve pesme death metala izmešanog sa hardcoreom koje dobro tresu. Zvuk je zdrav i težak, bend raspoložen, svirka žustra, vokali su zverski (a dovoljno ljudski) i rifčine samo polivaju. Bend pritom dobro odmerava koliko se svira brzo, koliko se mošuje, pa je ovo užitak od početka do kraja:
https://endraw.bandcamp.com/album/try-again

Misantropía je debi album za čileanski Nefasto. Ovaj dvojac iz Arike cepa solidan thrash/ crossover/ d-beat/ grindcore (nepotrebno precrtati), sa pesmama od dva minuta, sirovom, a dobrom produkcijom i puno pravoverne zlovolje. Pesme poput Esclavos, Sangre ili Muere Fascista, Muere, su sve što vam treba da vas dovede u propisno raspooženje za ulični bunt, pa izvolite, plaća se koliko želite:
https://nefastodoomcrust.bandcamp.com/album/misantrop-a

Imamo i Adacta iz Bratislave koji su snimili živi album  Live in Katowice u, jelte, Poljskoj. Ovo je metalizirani d-beat hardcore, sa malo skandinavske melodičnosti ali sa mnogo više klasične težine, tvrdoće i mračnosti. Dvanaest pesama besomučnog krljanja sa vrlo solidnim zvukom i kvalitetom samog benda je sasvim dovoljan razlog da i ovde odrešite kesu i platite KOLIKO ŽELITE:
https://adactaband.bandcamp.com/album/live-in-katowice

Za ekipu koja više voli moškor, tu su Bad World iz Kalifornije. EP  Cold Rolled Steel / Unstoppable Force ima dve pesme sredjetempaškog gaženja, sa dobrim rifovima i bogatom, ,,metalnom" produkcijom. Ipak, sama muzika čuva tragove panka u sebi i to je čini, jelte, prijemčivom:
https://badworldhc.bandcamp.com/album/cold-rolled-steel-unstoppable-force

Imamo i xforever warx iz Solt Lejk Sitija i valjda su iksevi na početku i kraju imena dovoljna indikacija: ovo je VRLO metaliziran straight edge hardcore koji udara jako i pada teško, ali ima nas koji to volimo. EP nazvan samo II ima tri pesme i to je ozbiljna ,,edge metal" krljačina sa puno dobrog rif rada i meljućim srednjetempaškim gruvom. Sve to a po ceni koju sami odredite!
https://xforeverwarx.bandcamp.com/album/ii

Blind su iz Oklahoma Sitija a trpaju vrlo težak, vrlo agresivan metalizirani hardcore. Ovo je na nekom zajebanom secištu između ,,normalnog" nabod-kora, haotičnog hardkora, death metala i grindcorea sa jako teškim, jako ispresovanim zvukom, death metal rifovima, ispadima ekstremne brzine. EP Minus One (a kad vidite omot, kadar iz Andaluzijskog psa, znaćete čega je to ,,minus jedan") ima tri pesme apsolutne agresije ali DOBRE apsolutne agresije pa ako vam to deluje kao obećanje lepog provoda, izvolite:
https://blindfromthesouth.bandcamp.com/album/minus-one

Onda imamo i Taste Of Blood iz Solt Lejk Sitija i njihov demo snimak, Demo, ima pet pesama teškog metaliziranog hardkora. Nemam ništa specijalno da primetim u vezi ovog izdanja; gruv je težak i mošerski, gitare su jednostavne i tvde, vokal je grub, siledžijski... Vrlo standardna ponuda modernog moškora, sa sasvim okej produkcijom pa ko voli, ima čemu da se poraduje. Sem ceni od pet dolara ALI NE MOŽE SVE DA BUDE BESPLATNO:
https://tasteofblood.bandcamp.com/album/demo

cassetta su iz Kalifornije a EP In Darkness Our Roots Will Rot je kombinacija metaliziranog hardkora, metalkora, deathcorea i death metala. Smućkano ali pristojno sa četiri pesme disonance, brejkadunova, napadanja iz zaleta... Bend je pun entuzijazma, ima solidan zvuk i ko voli nabrojane žanrove, treba da posluša:
https://cassettahc.bandcamp.com/album/in-darkness-our-roots-will-rot

I Moskovljani Rifts tresu metalizirani hardcore ali i oni su bliži nekakvom thrashcore formatu nego danas uobičajenom mošerskom stilu. Album Hatenap natrpan je do vrha teškim, moćnim pesmama od minut i po i dva minuta (pa se završava pesmom od šest i po), koje baštine pržeće trešerske rifove, kratke, efektne solaže, jak tempo i dobre vokale. Gitare su, kako slušate album, zapravo neočekivano napredne za ovakvu muziku, sa izlaskom iz uobičajenih harmonija i tehnika a da se opet težina i silina ne izgube, plus je produkcija neočekivano adekvatna da se u muzici Rifts čuju sve suptilne ideje koje bend ima. Odličan album, a cena od koliko date je superprijateljska:
https://riftsmsk.bandcamp.com/album/hatenap



(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Puljani Dead Lesh imaju novi album, Krah & Trn i vrlo je to dobro. Stavljam ga u hardcore deo današnjeg prikaza, mada je ovo jednako i posthardkor/ alternativni rok album po nekakvom osnovnom izrazu, no, u celini su rifovi bogati i jaki, svirka energična a pevanje i tekstovi vrlo osvežavajući. Odlični Dead Lesh a nude vam se po ceni koju sami odredite, pa odredite pravično, vredi za album pun ideja i raznovrsnosti kao što je ovaj, a da je istovremeno tehnički besprekoran:
https://deadlesh.bandcamp.com/album/krah-trn

Ne znam šta se desilo losanđeleskom jednočlanom projektu Trench Gun za ovih par godina. Iako sebe i dalje opisuje kao industrial metal, novi EP, You're A Try-Hard je radnički i seljački hardcore punk/ grindcore sa ritam mašinom i kućnom produkcijom. Usmeren, ovom prilikom, na ismevanje Elona Muska ovo je DIY projekat koji možemo da pozdravimo od sveg srca i podsetimo se kako je lepo da ovakvi muzički opusi danas mogu da se naprave na telefonu koji imate u džepu i da zvuče bolje od garažnog grindcorea iz osamdesetih. Makar, jelte, produkcijski. No, naivnost i neposrednost koju J. Pablo Torres ovde ispoljava nazivajući Elona ,,tryhardom", fašistom itd. naprosto greje srce, a ovo se plaća koliko hoćete:
https://trenchgun.bandcamp.com/album/youre-a-try-hard

Hardcore Malparido je split EP dva kolumbijska hardkor benda i ovo je prelep, old school thrashcore, kakav su nekada spremale naše bake. Ozbiljno, i Destro i Bombas X Minuto sviraju kao da su odrasli slušajući finske hardkor kompilacije iz ranih osamdesetih pored, naravno, gomile latinoameričkog panka i hardkora i mada im je zvuk NEŠTO kvalitetniji, ne bi mnogo  štrčali na, recimo, albumu Propaganda - Hardcore '83 a koji je nama back then bio lektira. Oba bend a između ostalog obrađuju onaj drugi i to je nekako prelepo i solidarno i sav sam se raznežio. Pank!
https://destro696.bandcamp.com/album/hardcore-malparido

State Power iz Utrehhta sviraju dobar metalizirani hardkor, oslanjajući se svakako više na old school krosover treš formule nego na moderniji gangsterski, mošerski stil. EP Final Hour ima pet pesama odličnog gruva i superbrzih ispada, sa dosta osvežavajućim pristupom gitarskoj tehnici, dobrom produkcijom, dobrim vokalima. Sve je odlično pa navalite:
https://statepowerhc.bandcamp.com/album/final-hour
https://whiterussianrecords.bandcamp.com/album/final-hour

Berlinci Peachy Perverts kažu da ne treba da ih pratimo sem ako ne tražimo pakao. Ali EP Peel Sessions je sve samo ne pakao, odnosno, vrlo je prijatan, ako volite brzi, eksplozivni old school hardcore thrash. Pesme su ovde sve kraće od minut, tempo je brz, ali muzika je razgovetna, komunikativna i vrlo keči. Naravno da ovo nije ,,pravi" Peel Sessions jer, jelte, John Peel je počivši već dvadeset godina, ali se bend potrudio da unese duh klasičnih albuma snimljenih u BBC-ju koje smo slušali kasnih osamdesetih, pa je napravio i takav omot i ovo je mnogo dobro. Ako volite Intense Degree, Heresy i slične bendove, ovo se ne propušta:
https://peachyperverts.bandcamp.com/album/peel-sessions

Spoiled je krosover treš sastav iz Rima i AAAAAA KOLIKO SU DOBRI. Debi album, Collapse je očigledno inspirisan najljućim herojima krosover talasa osamdesetih godina prošlog veka, pa je sve kao da slušate Ratos De Porao u naponu snage, samo producirane tehnologijom koju nudi treća decenija dvadesetprvog stoleća. Pesme su brze, oštre, sa neizdrživo ložačkim refrenima i ubitačnim rifovima, ima ih petnaest i ako od ovoga ne poželite da izletite na ulicu i porušite nenarodni režim, možda vam i nema pomoći. NE PROPUSTITI:
https://spoiled1312.bandcamp.com/album/collapse-2
https://gruesomerecords.bandcamp.com/album/collapse-2025
https://selvajariarecords.bandcamp.com/album/collapse

Za ljude koji vole da je sve teže, mračnije, bliže death metalu, tu su manhajmski Hellknife, ,,crust metal bend" osnovan pre deset godina, a sada sa četvrtim izdanjem (a drugim albumom), Flames of Damnation. I to je ODLIČNO. Ovo je taman na idealnom mestu između d-beat panka i death metala, sa jednostavnim, zapaljivim rifovima, idealnim tempom, ali onda i sa propisno niskim štimom, brutalnim vokalom i taman toliko metal stilizacija da se sve oplemeni. Deset pesama pravoverne krljačine za krivovernu publiku:
https://hellknife.bandcamp.com/album/flames-of-damnation

Da se ne kaže da uopšte ne pokrivam metalcore, evo ga EP You Can't Fix Everything projekta Lila, a što je ekstrakurikularni rad Nicka Bollocka iz benda Sabella. Naravno da je i ovo mučan, težak, agresivan, frenetičan metalkor rađen u downtempo maniru, sa disonantnim, abrazivnim gitarama i maničnim muško-ženskim vokalima. Sve je ovde u konstantnom mučnom gruvu, bez mnogo varijacija u tempu ali to ponavljanje na ritmičkoj ravni, pakleni rifovi i vrišteće vokalne razmene daju muzici ubedljivu ritualnu dimenziju i meni nepogrešivo prebacuju mozak u jedan primalniji režim rada. Odlično je:
https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/you-cant-fix-everything

Gastritis/Salamoreznica je split album slovenačkih bendova Gastritis i Salamoreznica, naravno, i sa takvim imenima znate da je ovo grindcore. I to onaj gadan, na granici sa noisecoreom. Gastritis su goregrind ekipa iz sela Smrjene, pa su njihove pesme nešto duže, vokali neljudskiji a koriste i semplove na srpskom za uvode. Salamoreznica su dva lika sa klasičnim grindcore programom i trinaest pesama od kojih samo jedna prebacuje minut. Ovo je izdao mali DIY izdavač Black Tar Pneumonia Prod. Iz Slovenije koji kaže, citiram, Fuck everyone who listens and supports. Pa vi vidite. Plaća se po želji:
https://blacktarpneumoniaprod.bandcamp.com/album/gastritis-salamoreznica

Za uredniji, tehnički kvalitetniji grindcore/ grindthrash/ powerviolence idemo do Gruzije. ЖЭСТАЧАЙШЫхПЕРАТРАХ  su duo koji sebe reklamira i rečima da niko ne zna kako izgledaju ali da su već legende i, evo, ne znam ni ja kako izgledaju ali EP Б.О.Г. sa svojih pet pesama nudi odličan program brze, žestoke, old school krljačine. Dobri rifovi, odličan bubanj, kvalitetno aranžirani komadi od po minut-dva, sve je odlično a cena je koliko date. Ne propustite!
https://zestacajsyxpieratrach.bandcamp.com/album/-

Maxshit su malezijski grindcore ,,nove generacije" a što kod njih znači da je muzika na novom, drugom, EP-ju, Dead Inevitable prilično klasičan ,,tehničkiji" grindcore, samo sa nižim štimom i mrvicom haotičnog hardkora u miksu. Dakle, kao da ste uzeli nekakav Rotten Sound i ukrstili ga sa Wormrotom. I, mislim, prilično je odlično. Produkcija nije preterano skupa, ali je muzika jednostavna a efektna, svirka vrlo srčana a opet životna, sa dinamikom i ljudskim, jelte, dodirima koji sve oplemenjuju a kako i pesama ima deset ovo je jedna bogata ponuda koju iz sveg srca preporučujem:
https://maximumshitgrindcore.bandcamp.com/album/dead-inevitable-ep-2025

Naravno da najjači grindcore i ove nedelje stiže iz Kanade pošto Fâché imaju novo izdanje a Fâché UVEK isporuče. Ovog puta imaju split sa argentinskim Impugned, i bolji su nego ikada sa osam pesama urnebesno brze i divljačke svirke, bez smaranja sa ,,atmosferom", brejkdaunima ili bilo čim da nam skrene pažnju sa keči rifova, dementnih vokala i apsolutnog i elegantnog krljanja. Kao i uvek, plaćate po želji a što je POSEBNO prelepo. Impugned sa svoje strane (koju su nazvali  Raw Vomit of Heartbreaking Reality) ipak traže tri dolara da biste je posedovali, ali VREDI jer su ovo četiri pesme vrhunskog grindcore razbijanja, na uglavnom istim koordinatama kao i kolege iz Kanade, ali sa za mrvicu dužim pesmama i razrađenijim aranžmanima. Sve je izvrsno:
https://fache.bandcamp.com/album/split-f-ch-impugned
https://impugned.bandcamp.com/album/raw-vomit-of-heartbreaking-reality

Evo nam ga dugo najavljivani peti album finskih Cannibal Accident. Naslovljen samo Disgust on sadrži i materijal sa recentnog EP-ja Scorched Meat Tactics i generalno nudi dvadeset pesama sažižućeg deathgrinda. Produkcija je dobra, bend napaljen i karakteran a pesme dovoljno različite i maštovite da se ne slepe u nerazaznatljivu masu zvuka i buke. Dakle, ima rifova, tema, melodija, ima i humora ali je svirka znojava i mrtva ozbiljna, kako i treba da bude. Lepo je:
https://cannibalaccident.bandcamp.com/album/disgust-2

Corrosives iz Bafala svoju muziku opisuju samo kao ,,extreme muzic" što je osvežavajuće agnostično, mada naravno da je EP Wasteland kombinacija death, thrash i black metala. Sirova, jeftina, ali zapravo tehnički vrlo korektna, sa četiri pesme koje imaju dobre rifove, čvrstu svirku, zvuk koji radi u korist onoga što se napisalo i  sve je TAMAN kako treba. Moš IZ treš a ovaj komad slatkoće plaćate po želji:
https://corrosives.bandcamp.com/album/wasteland

Francuzi Skaphos najavljuju svoj treći album, Cult of Uzura za početak Maja ali ga najavljuju time što su praktično stavili tri pesme sa istog na raspolaganje kao nekakav avansni EP. I mislim, ne bih se mnogo smarao time, ali ovo je DOBRO. Skaphos sviraju odlično, dobro su producirani a njihov black-death metal je uverljiv i kvalitetan sa dosta maštovitih rešenja i iznenađujuće uspelog šaranja kroz muzičke žanrove pa, evo, slušajte, preorderujte, veselite se (Edit: a, neće moći. Sklonjeno ipak. Dobro, nek tekst stoji do Maja!!!!!!!!):
https://skaphos.bandcamp.com/album/cult-of-uzura

Virulent Invocation je death metal kvartet iz Australije koji je do juče imao samo jedan demo iz 2021. godine a sada se apgrejdovao i ima EP naslovljen V.I. koji, uh, i dalje malo zvuči kao demo. Mislim pre svega na mastering, ali zapravo pesme su napisane vrlo dobro, odsvirane profi, snimljene kako treba i ovo je death metal koji ne izmišlja neke nove forme (ni fore!) ali je vrlo siguran u toj kombinaciji mošerskih rifova i promenljivog ali uvek čvrstog ritma. Bend povremeno uvali i neku blek metal harmoniju da malo osveži program, ali ovo je uglavnom tvrdi, kvalitetni death metal.I neka je!
https://virulentinvocation.bandcamp.com/album/v-i

Dios iz Barselone ni sami nemaju album, ali su tokom poslednje tri godine naređali dosta kraćih izdanja. Najnovije je minialbum Roods From God (,,rood" je posebna vrsta raspeća) sa pet pesama dosta karakternog death metala. Dios su očigledno vrlo zainteresovani za religijske teme pa im je i muzika ne baš, jelte, sakralna i filozofska, ali ovo je death metal bez izražene agresivne dimenzije, bez, jelte, insistiranja na brutalnosti. Bend koristi sve standardne tehnike, ali muzika im je ekspanzivnija i ima svoj identitet pa to ovaj projekat čini posebno zanimljivim:
https://diosdeath.bandcamp.com/album/roods-from-god

Endrah iz Sao Paola svoj death metal nadevaju sa dosta mošerskog, uličarskog hardkora i to je dosta uspešna kombinacija. Treći album benda stiže solidnih trinaest godina nakon prethodnika i naslovljen Bloodshed and Violence prilično jasno komunicira svoje poente i pre nego što čujete prvi takt. Nema ovde neke, da se razumemo, revolucionarne muzike ali kvalitetan death metal i hardcore gruv je variran na dovoljno načina u deset ponuđenih pesama, produkcija je dobra, bend na visini zadatka. Pa tako:
https://endrah1.bandcamp.com/album/bloodshed-and-violence

Drugi album francuskih Aryoch definitivno pati od prejeftine produkcije, pogotovo što bend iz sve snage nastoji da svira GRANDIOZNU kombinaciju brutalnog death metala i simfonijske muzike. I, sa strane komponovanja to je sasvim okej i kombinacija rešetajućih bubnjeva i denflovanih rifova sa gudačima, duvačima i horovima je pitka. No, bend ima niskobudžetni produkcijski ambijent, pa je već i ta metal komponenta vrlo svedena a digitalni orkestar i hor u pozadini su pogotovo jeftini. Ako album The Passage tretiramo kao demo onda to veoma vredi da se posluša:
https://aryoch.bandcamp.com/album/the-passage

Iako su kostarikanski Sight of Emptiness vrlo melodičan melodic death metal bend, ima nečeg u njihovom zvuku što mi se dopada. Valjda nisu melodični na onaj dosadni način na koji je to danas mnogo melodeath kolega, sa ređanjem istih akorda i harmonija, a i pesme na novom albumu, Above the Noise su napisane sa dosta truda oko aranžmana pa su promene tempa, ritma, tonaliteta itd. česte i prilično funkcionalne. Ovo je miskovao i masterovao Thomas Johansson u svom studiju u Švedskoj gde je bend album i snimio i sve i zvuči prilično švedski pa vredi da se čuje:
https://sightofemptiness.bandcamp.com/album/above-the-noise

Fleshcommander svoju muziku opisuju sledećim rečima: ,,Death threats against innocent civilians since 2024." Slatko! Bend je iz Dortmunda, Demo 2025 ima pet pesama i intro i u pitanju je teški, nisko naštimovani, debeli death metal old school provinijencije. Dakle, lepljivi, heavy rifovi, jak gruv, brzi delovi koji nisu MNOGO brzi ali dinamizuju svirku, pa ako volite Morgoth ili švedske kolege ovo ima lepo da se posluša. A cena je koliko sami date, ako odlučite da date:
https://fleshcommander666.bandcamp.com/album/demo-2025

Za još old school demencije tu su zagrebački Gutswamp sa svojim debi EP-jem  Virulent Pleasures. Ovo je bogat materijal, sa pet pesama prljave, sirove death metal pičkaže, producirane jeftino ali efektno i odsvirane tako da ćete za trenutak imati utisak da ste u paklu i da je u paklu jebena žurka. Bend se i zahvaljuje Hogaru iz Motuusa, tako da, ljudi na svom mestu. Odlično a plaćate po želji:
https://gutswamp.bandcamp.com/album/virulent-pleasures

Ukrajinski Обрій​ sviraju već duže od deset godina, već sam ih i pominjao, ali Йосип im je debi album. No, vredelo je da se toliko krčka pošto je odličan. Ovo je kombinacija vrlo niskog štima i teškog zvuka po uzoru na skandinavski death metal sa bržim, lepršavijim, hardkoru bližim pesmama i to fino radi, nudeći neizlizane, pamtljive rifove, dobru energiju, odlične vokale i generalno odličan gruv. Ako volite severnjački death metal, Обрій su sa ovim albumom napravili nešto što će vam se dopasti:
https://obrij.bandcamp.com/album/joseph

Teksašani Cerebral Desecration sa novim EP-jem, najavljuju novu, solidifikovanu postavu i nekakve začetke rada na narednom, trećem albumu. Za to vreme, muzika je ovde... solidna. Bend je sada prišao bliže melodičnom death metalu ali ovo je i dalje solidan gruverski, mošerski death metal, kome, istina je, te melodičnije teme i daju najveći deo karaktera tako da... u redu je:
https://cerebraldesecration.bandcamp.com/album/empty-black

Brutal Torment su američko-finski projekat sklopljen od članova MNOGO drugih bendova, uglavnom death metal provinijencije pa i debi album ovog benda, Lair of Iniquity, nudi apsolutni i čisti death metal. Ne sad nešto preterano inventivan ali tehnički vrlo izbrušen, sa dosta pristojnog rif-rada, mošerskog gruva i brutalnog zakucavanja. Pritom, produkcijski je ovo prilično sirovo a što je ipak plus u ovoj epohi izglancanih i beživotnih brutal death metal mikseva i mastera. Ovo su članovi i bivši članovi Flesh Consumed, Deeds of Flesh, Horde Casket, Skinned, Vile, Monstrosity itd. itd. itd, dakle, kilometraža je ogromna pa i album zvuči kako treba, autentično, ubedljivo, beskompromisno:
https://brutaltorment.bandcamp.com/album/lair-of-iniquity

Za ne mnogo inventivniji ali STRAHOVITO brutalan brutal death metal tu su argentinsko-čileanski  Demonic Hatred sa nekom vrstom rekonstrukcije svog demo snimka Malevolent Depravity koji su izbacili krajem Januara. Malevolent Degeneracy uzima iste četiri pesme, dodaje im nove vokale, remiksuje ih i ubacuje još jednu pesmu a što je dovoljno da ja ovo tretiram kao legitimno novo izdanje. I, mislim, dakle, KRŠ, LOM, BRUTALNOST, blastbitovi ko kiša, rifovi hromatski i lepljivi, ovo je za publiku koja sluša Mortician i želi da je ta muzika JOŠ MALO brutalnija. Ne moram ni da naglašavam da ovde muziku uglavnom radi Christian Badia iz Massacred ali da je Demonic Hatred iz nekog razloga zreliji projekat od Massacred iako se bavi gotovo identičnim poslom rezurekcije, rekonstrukcije i omažiranja Morticiana u urnebesno lo-fi uslovima. Jebiga, čovek UME, na kraju krajeva, Hatefilled je bio izvanredan goregrind projekat, tako da, drago mi je da imam novi razlog da ga hvalim posle nekoliko razočaravajućih Massacred izdanja. Nadam se novim, mrtvijim, šmekerskijim Demonic Hatred radovima u što skorije vreme a do tada, izvolite, ovo se plaća koliko želite:
https://demonichatred.bandcamp.com/album/malevolent-degeneracy

Da me neko pita da na mapi pokažem Guam, ne bih umeo, ali da budemo fer, ja na mapi ne bih umeo da pokažem ni Leskovac tako da... nisam nadležan. Enivej, najjači tech-death metal  bend iz Guama je Atdemacia (tvrde članovi benda Atdemacia) a njihov debi album, Order of the Black Rose je sasvim korektan. Nije ovo ni prenaglašeno ,,tehnička" muzika, samo je disciplinovana i producirana malo preterano, jelte, nedinamično, ali pesme su okej, death metal je ovde agresivan a uredan i meni je jako pitko:
https://atdemacia666.bandcamp.com/album/order-of-the-black-rose

Ritual Ascension su death doom metal iz Minesote a debi album Profanation of the Adamic Covenant im je veoma ubedljiv. Naravno, ovo je muzika crnja od crne rupe, sa ne samo sopstvenim gravitacionim poljem već i sa zubima u centru tog gravitacionog polja ali bend ovo piše i svira vrlo ozbiljno i kvalitetno i ako volite metal koji je EKSTREMNO hermetičan i može čoveka da autentično uplaši, ovo je to:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/profanation-of-the-adamic-covenant

Obično ne pišem o singlovima u ovim pregledima jer, jelte, nema vremena za sve, ali Indonežani Gerogot svoj singl Presage zakitili tako BRUTALNIM omotom da sam morao da klilknem a kad sam već kliknuo i preslušao tu jednu pesmu (i njenu instrumentalnu verziju na B strani), ne mogu a da ne kažem da je, naravno, Indonezija OPET pokidala. Gerogot su klasičan brutal death metal indonežanske škole, tehnički izvrstan, produciran odlično i sa fokusom na agresiji i nemilosrdnom prebijanju. No, ovo je pritom i iznadprosečno kvalitetno napisano i mada ne izlazi izvan granica vrlo standardnog brutal death zvuka, I NE MORA jer je tako dobro. Nadam se da je ovo najava za skori novi album mada izdavač – Comatose Music – samo kaže da bend ulazi u studio kasnije ove godine. DAJTE ŠTO PRE DOK SMO JOŠ MLADI:
https://gerogot.bandcamp.com/album/presage-single-2025
https://comatosemusic.bandcamp.com/track/presage-single-2025

Iznenađujuće kul konceptualni death metal album snimljen od strane samo jednog čoveka stiže iz Kanade. Akllaska je naziv benda na keziku Kečua a na kome su i sve pesme jer je Akllaska Huknin konceptalni album koji ispreda alternativnu istoriju o tome kako su Inke pobedile španske konkvistadore kada su ovi došli do Amerike i autor, José-Gabriel Bazan-Gauthier, član više montrealskih bendova, ovime odaje počast svojim Inka precima. Enivej, ovo je death metal/ deathgrind sa kratkim ali efektnim pesmama, napisan pristojno, sa pristojnim zvukom i jednim zrelim i ne prekomplikovanim pristupom žanru. Ugodno, pitko i kul:
https://akllasqa.bandcamp.com/album/akllasqa-huknin

Grave Infestation su Kanađani ali zvuče kao Šveđani i to Šveđani iz ranih devedesetih. A što je, jelte, moja preferirana verzija Šveđana. Album Carnage Gathers, drugi za ekipu iz Vankuvera je zaista prilično kao da slušate neki izgubljeni biser švedskog death metala iz vremena kada su Grave i Entombed harali scenom, pun lepih, evokativnih rifova i odvratnog pevanja. I produkcija je dosta old school i sirova pa se ovo sluša sa UŽITKOM:
https://graveinfestation.bandcamp.com/album/carnage-gathers
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/carnage-gathers
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/carnage-gathers

Imamo i prave Šveđane. Sanghrial su projekat sa dva člana Entrails i trećim članom koji svira u Seid ali je ovde zapravo glavni proizvođač muzike i očigledno da je patio da snima death metal. Debi album, Human Depletion je prilično strejt swedeath ploča bez nekih velikih ideja i revolucionarnih preokreta, ali zvuk je težak, rifovi su jednostavni i prijemčivi a bend svira pošteno i znojavo. Plus, pesme su kratke i svih devet se ispuca za 32 minuta što albumu mnogo daje na efektnosti. Lepo:
https://sanghrial.bandcamp.com/album/human-depletion

Dark Descent Records imaju i drugi odličan album ove nedelje a to je treća dugosvirajuća ploča finskih Sepulchral Curse. Naravno, Sepulchral Curse sviraju dosta ,,blackened" inačicu death metala pa je Crimson Moon Evocations prilično melodična, epska ploča. No, težina, žestina i kvalitetnina su očuvani i ovo je baš dobra kombinacija hedbengerskog, teškog death metala i epske blek metal širine. Divno:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/crimson-moon-evocations

Blown Apart su sa Floride (oni je zovu ,,Gunshine State" pa se i iz toga vidi da su, jelte, gangsteri) i njihov debi album, Blown Apart je niska uličasrskih slamming death metal komada. A što je ipak osvežavajuće jer ova muzika ume da bude dosadno hermetična i lepo je kad ima bendova koje vraćaju tamo gde joj je mesto, među narod i u mošpit. Dobra produkcija i etitjud koji će prijati i hardcore publici tako da, po ceni koju sami određujete ovde nema mnogo prostora za grešku:
https://blownapartslamfl.bandcamp.com/album/blown-apart

Empty Throne je neka vrsta međugradske death metal supergrupe u kojoj sviraju ljudi sa sadašnjim ili bivšim angažmanima u desetinama bendova uključujući Angerot, Possessed, Abigail Williams, Vale of Pnath, Ardent Nova, Xatshur... Bend je imao jedan EP 2021. godine ali sada sa debi albumom upadaju na žurku sa svom big dick energijom koja je potrebna da svi obratimo pažnju. Hoću reći, Unholy je meni veoma dobar album strejtforvard death metala sa blek metal elementima, jedna tehnički impresivna ali prevashodno krljačka ploča u stilu koji je nominalno melodični death metal, ali koji je u svojoj interpretaciji melodeath postavki mnogo bliži nekakvom old school pristupu. Dakle, ovde nema metalkoraških refrena i melanholičnih harmonija, a svirka je furiozna i to što neke pesme prebacuju sedam i osam minuta ne dovodi do gubljenja energije ali ni fokusa. Ovo je vrsno napisan i pefektno odsviran/ produciran death metal kome mejdnovske harmonije čine dobro ali nikada ne zasenjuju vratolomnu , moćnu krljačinu. Sjajno:
https://emptythroneofficial.bandcamp.com/album/unholy

Prošle nedelje sam hvalio taj neki novi talas britanskog death metala, pa evo da upišemo i Vacuous iz Londona. Njihov drugi album (prvi je bio pre tri godine) zove se In His Blood i pošto ga je izdao Relapse, jasno je da je bend prešao na sledeći nivo igre. Pričamo o mračnom, kavernoznom ali opet dosta jednostavnom, pa i prijemčivom death metalu koji više brine da su mu rifovi zanimljivi i pamtljivi, da je gruv prirodan i tečan nego da piše najkomplikovanije pesme na svetu. I ide im, i pored tog dosta hermetičnog zvuka, ovaj album nose odlični rifovi i žustra, dinamična izvedba. Meni je veoma prijao:
https://vacuousdeath.bandcamp.com/album/in-his-blood

Death metal ponuda ove nedelje zakitila se i debi albumom benda Metaphobic iz Atlante. Ovo je izdao Everlasting Spew pa je tu odmah jasno da nema zezanja i Deranged Excruciations je ploča dobre tehnike ali pre svega mračne, hermetične atmosfere i mrtvačkog a prijemčivog gruva. Metaphobic su deo tog nekog novog talasa death metala koji, mislim, predvode Gatecreeper i gde zvuk nije EKSPLICITNO ukršten sa hardcoreom (kao kod recimo Peeling Flesh) ali preferira jasan, čist gruv i dobre rifove, pa iako i dalje petlja sa mrtvačkim harmonijama i superkomprimovanom produkcijom da bi bio konfrontativan, ima svedenije aranžmane i ,,normalnim" klincima bližu formu od nekakve death metal klasike. I to je sasvim okej. Metaphobic pritom pišu odlične pesme a da krljaju – KRLJAJU.
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/deranged-excruciations

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Wesmaguhl nisu možda baš po mom ukusu ali njihov debi album, In the Mist of Thoughts ima neku svoju priču, neki svoj identitet i dopadljiv je u tome kako ih oblikuje i prikazuje. Bend je iz Grenobla, u Francuskoj i kombinuje flautu i lep ženski vokal sa nisko štimovanim metalom. Suštinski, ovo je folk metal, ali sama muzika je mračnija, bliže groove metalu ili thrashu a pukne tu i neki death vokal, pa i blastbit balansa radi. Žena koja peva svakako je jak adut za ceo album, i mada žanrovski mišmeš koji bend pravi, rekoh, ne mora da bude sasvim u skladu sa mojim potrebama, ima tu štofa:
https://wesmaguhl.bandcamp.com/album/in-the-mist-of-thoughts

Nisu po mom ukusu ni Umbra Animae iz Trstenika, ali IZ TRSTENIKA SU i mora se pohvaliti ambicija da se na našim prostorima pravi melodični, epski, folk-metal sa keltskim elementima i dosta akustičnih instrumenata. Album Elegy of Souls je debi dugosvirajuće izdanje posle više od decenije rada za ovaj projekat i vrlo to pristojno zvuči, pa ako volite raspevan, epski metal, produkcijski urađen kvalitetno, ovo je vrlo dobra ponuda:
https://umbraanimae.bandcamp.com/album/elegy-of-souls 

(Kraj u sledećem postu (stvarno))

[Meho Krljic]

Ženevljani Critical Heartbeat imaju živi album, Revolution Live ali ovo nije samo na koncertu odsviran album Revolution iz 2023. godine već kombinacija pesama sa tog albuma (ne svih) i sa debija Scream iz 2018. godine. Critical Heartbeat su, recimo nekakav alternativni metal, jer njihova muzika ne naginje klasičnom '80s cheeseu, ali je istovremeno i prilično neposredna i ne luta kroz mnogo kontemplativnih staza i bogaza. Ovo je uglavnom čvrst, pošten metal za radnike i seljake, odsviran u znoju lica svog i meni se to, uz sve idiosinkrazije žive svirke, prilično dopalo:https://criticalheartbeat.bandcamp.com/album/revolution-live

Kada sam osamdesetih godina prošlog veka imao svoje prve kontakte sa opusom već tada kultnih njujorških The Residents nisam očekivao da će skoro četrdeset godina nizvodno ovaj bend snimiti album koji prilično legitimno upada u definiciju metala. But here we are. Album, naslovljen Doctor Dark je neka vrsta avangardnog spoja metala i opere, kako to Rezidentsi  već, jelte, rade, inspirisan dokumentarnim filmom Dream Deceivers iz 1990. godine koji se bavio suđenjem Judas Priestu za navodne subliminalne poruke na njihovom albumu Stained Glass iz 1978. godine. Zvuči dekadentno ali James Vance, mladić iz Nevade je nakon nekoliko sati pijenja alkohola i pušenja kanabisa, te slušanja ovog albuma, uzeo sačmaru, zagrizao cev i ispalio sebi hitac u usta samo da bi ostao živ ali doživotno unakažen. Ako ste čitali kultni Vertigov strip-serijal Preacher iz devedesetih, lik Arsefacea je direktno inspirisan Vanceom. Enivej, Residentsi su godinama razmišljali kako sve to da uglazbe i na kraju se ovaj album materijalizovao kao kombinacija priče o Vanceu i Jacku Kevorkianu, originalnom ,,Doktoru Smrti", američkom lekaru jermenskog porekla poznatom po zalaganju za legalizaciju asistiranog suicida kao humanog ali i pravičnog načina da ljudi koji to žele odu sa ovog sveta. OK, sve su ovo teme koje su bile mnogo aktuelnije pre trideset i više godina, KAO I SAMI REZIDENTSI, ali Doctor Dark je uobičajeno odlična ploča benda kome, kad smo već tu, distorzirane gitare i militantni ritmovi zapravo vrlo prirodno leže. Album je vrlo teatralan – bukvalno – sa mnogo elemenata klasične i filmske muzike i avangardni pristup metalu Reszidentsima leži isto koliko i avangardni pristup rok i pop muzici koje su baštinili tolike decenije. Ako sebe klasifikujete kao zahtevniju, radoznaliju metal-osobu, ovo je za vas:https://www.youtube.com/watch?v=5Ty_um_SKWU&list=OLAK5uy_mYP2YSDo9ETCazb68jQbn-mK1K3FK7Mkc

Ha, pa slatki su Rimljani Hydin na svom prvom demo snimku, First Slash. Ovo su dve pesme herojskog hevi metala, prljavog, nagaravljena lica i jeftinog zvuka, ali je sve ovo vrlo SRČANO, refreni imaju neodoljivi cheesy šmek i tehnički kvaliteti muzičara su neupitni. Mislim, druga pesma traje skoro osam minuta a u njoj se baš svašta desi. Utoliko, objavljujem da su Hydin bend po mom ukusu, i rado ću ih slušati i na narednim snimcima:https://hydinofficial.bandcamp.com/album/first-slash

Tubal Cain iz Viskonskina svoj stil metala zovu ,,Raw School Street Metal" i to je, tako, svakako prilično retro kombinacija klasičnog (i prljavog) heavy metala sa malo proto-blek metal štroke. Drugi album benda, Slime Abyss, dakle, nije za čistunce, pogotovo ne one koji traže upeglanu produkciju, školovane vokale itd. Ovo je sirovo i okrenuto striktno andergraundu ali ipak baštini epsku tradiciju heavy metala u svojim temama i rifovima tako da bi razne vaše potrebe mogle da budu zadovoljene slušanjem ove ploče:https://tubalcaindarknessshallrise.bandcamp.com/album/slime-abyss

La Interminable Lucha je prvi EP za čileanski Asedio a posle par demo snimaka i jednog živog split EP-ja sa komšijama Hemisferio (koji su se u međuvremenu raspali). La Interminable Lucha je svakako ugodna ploča brzog, energičnog a melodičnog metala vrlo old school šmeka, negde na prelazu između klasičnog NWOBHM-a u speed metal. Produkcija je osvežavajuće tanušna, nekako vrlo u skladu sa old school muzikom, a bend zaista zvuči autentično, pišući epske street metal komade u kojima čovek poput mene neumereno uživa. A i žena! Pritom pesama je šest pa ovo nije nimalo skromna ponuda. Odlično je:https://entheosrecs.bandcamp.com/album/la-interminable-lucha

Wanderer su portugalski kvartet u kome sviraju dva člana Lyzzärd pa i ovaj bend svira sličan heavy metal, samo sa više speed metal elemenata. Wanderer ima jedan album iza sebe, a sada su snimili dve pesme kao promotivni materijal, nadam se za novi album. Stranger/Feral Child (Live Session At The Wizard Studio) je, dakle, demo snimljen uživo u studiju i zvuči sirovo, nostalgično, svirački zrelo a estetski prijatno old school i cheesy. Meni je ovo, naravno, prelepo, a vi, ako ste kao ja, takođe možete očekivati uživanciju. Plaća se koliko želite:https://wanderersteel.bandcamp.com/album/stranger-feral-child-live-session-at-the-wizard-studio

Ova godina bi mogla da donese rekordan broj dopadljivih albuma u heavy metal stilu. Christian Mistress iz Oregona (i Vašingtona) imaju četvrti album, Children of the Earth i ovo je vrlo, vrlo simpatična kombinacija klasične heavy metal cepačine i blago okultnih tema. Pevačica Christine Davis pruža veoma dopadljivu izvedbu (ako već ne nužno tehnički PERFEKTNU)  a bend je energičan i raspoložen, sa puno entuzijastičnog gitarskog rada Tima Diedricha (iz Power Castle) i na rifovima i na solažama, i sa generalnim dobrim raspoloženjem koje svi kreiraju. Jako slatko, jako pitko, obavezno slušanje za svakog ko voli heavy metal ali i, uopšte, optimističnu muziku:https://christianmistress.bandcamp.com/album/children-of-the-earth

Novi nemački heavy metal projekat Bitter Price ima vrlo prijatan demo snimak, The Orwohaus Tapes sa dve pesme klasičnog a zrelog i promišljenog materijala. Prva asocijacija su Iron Maiden zbog vokala Albana Shamanea, pa je i muzika taj neki prirodno ekstrapolirani NWOBHM kakav Mejdn sviraju u kasnijim fazama svoje karijere. Pesme su, dakle, prigodno epske ali istovremeno i mišićave, dinamične, sa očuvanom street metal komponentom i mada je produkcija relativno skromna, bend zvuči odlično i spreman je za velika dela. https://bitterprice.bandcamp.com/album/the-orwohaus-tapes

A nemački heavy metal veteran Udo Dirkschneider našao je dopadljiv način da proslavi četrdesetogodišnjicu izlaska albuma Balls to the Wall njegovog benda Accept. Balls to the Wall Reloaded je snimljen pod imenom Dirkschneider a pored Udovog glasa koji vam je poznat verovatno koliko i zvuk žuborenja sopstvene mokraće, čućete i Michaela Kiskea, Rippera Owensa, Milleta Petrozzu, Biffa Byforda, Doro Pesch i brojne druge goste. Udo se ne zajebava sa pesmama i one su manje-više neizmenjene u odnosu na originale, osim što imaju modernu, dobru produkciju i što ipak četiri decenije sviranja ovog materijala svemu daje jednu finu patinu. Lepo je i nemate šta da mislite. https://www.youtube.com/watch?v=cRd-7LcK7OE&list=OLAK5uy_m4NU5wr1q7jr72kzJ5QCfzKroGXFVjNrc

ALBUM NEDELJE[/font]

Imamo dva albuma nedelje JER JE TAKVA NEDELJA. Dakle, meni je debi album međugradskog američkog projekta Owlbear pre dve godine bio jedna od najboljih ploča heavy metala koje sam čuo cele sezone pa sam srećan što mogu da izvestim da je drugi album, Feather & Claw jednako prijemčiv, energičan i pitak. Katy Scary (iz Klaymore) ovde peva još bolje a ostatak benda trese baš kako smo i navikli. Iako ne ,,eksplicitno" transrodni metal bend kao na primer Transgressive (u kome svira i basistkinja Owlbear, Leona Hayward), Owlbear imaju dve ,,čiste" trans žene u postavi dok je bubnjarka Estee Slaughter pre ,,drag queen" po sopstvenoj klasifikaciji i nekako je mislim i bitno da bend u kome imate tri osobe kvir rodnog identiteta svira čist, zapaljiv i nepatvoren hevi metal i piše neke od najboljih pesama u ovom žanru koje ćete čuti ove godine. Ne, NARAVNO, zato što trans žene i krosdreseri imaju nekakav sistemski problem u pisanju hevi metal pesama – nemaju POBOGU – nego jer to, nadam se, na najjednostavniji način ruši mit o hevi metalu kao o mačo muzici rezervisanoj za muževne muškarce i žene koje su ili sestre-svetice ili, jelte, kurve. Ovo nikada nije bilo tačno, a još manje je tačno u 2025. godini i Feather & Claw će vam svojim poletnim, energičnim, melodičnim pesamama i himničnim refrenima, nadam se, izbiti poslednje tragove tih zabluda iz glave i usput vas ludo zabaviti:https://owlbearmetal.bandcamp.com/album/feather-and-claw

Drugi album nedelje i album apsolutno odšrafljenog, okultnog i DROGIRANOG heavy psych doom metala donose nam rimski Heavy Psych Sounds Records (kakvo iznenađenje, hehe), a bend koji iza toga stoji je čileanski Ocultum. I mnogo su dobri. Ovo je prljav, opasan drug-doom, žestok, napaljen a opet i drogirano relaksiran, apsolutno metalizian a okultno hermetičan, sa sve bizarnim efektima na vokalima i pesmama od jedanaest minuta. Album, Buena muerte traje manje od četrdeset minuta ali trebaće vam i cigara i tuširanje i osam sati sna posle njega. Ali onda ćete i vi hteti ponovo. Budući klasik i takmac za album godine koji će ozbiljno ugroziti moje favorite Las Historias što pripremaju novu ploču za ovu sezonu, a ako ne verujete meni, evo šta kaže John Davis iz Conana: ,,Honestly, if you think that Doom is dying and is becoming too modern and dependent on generic reference points, then you should check it out because Ocultum will fucking KILL you."https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ocultum-buena-muerte

[sodomizer]

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/architects-2025-the-sky-the-earth-all-between