Strip album koji upravo citam

[Cornelius]

Le combat ordinaire
Manu Larcenet

Priča o jednom mladom fotografu, umornom od urbanog života, koji beži na selo, zaboravljajući da od samog sebe ne može nigde da pobegne. Stvaralačka kriza, lični problemi, odnos sa porodicom, susret sa jednom ženom, neodlučnost da zasnuje porodicu...

Scenario je uradjen maestralno, duhovito, bez ironije i cinizma. Priča, lagana i tečna, ima konstrukciju duge pripovetke. Karakteri su odlično obradjeni, situacije su svakodnevne, ali kroz posebnosti junaka, sve je uzdignoto na viši nivo. Na grafičkom nivou, Larcenet se potrudio da sugeriše, a ne da detaljiše. Crtež je brz, karikaturalan i sa minimumom detalja. Medjutim, autor se igra bojama crtajući sivo u trenucima junakove introspekcije, crveno u trenucima straha, šareno u seoskoj idili... Može se reći da je autor uspeo da ostvari ravnotežu u izrazu. Bez ikakvih ukrasa i dodataka, ovaj, po pristupu, vrlo lični album oslanja se na bogatstvo scenarija i škrtost crteža.

Ovaj album je dobio glavnu nagradu na Angulemskom festivalu 2004. godine.

[Meho Krljic]

Mmm, meni se crtež baš sviđa. Kakva šteta što ne znam francuski....

[Bilja]

Obozavam stilizaciju. Nemam nista protiv realizma, ali definitivno ga stavljam iza stilizovanog crteza. Ovo je sasvim u "kais-geg" maniru  
Steta sto ga je verovatno jako tesko nabaviti. Naravno, tu mislim na bar engleskom ako ne sa nasim prevodom.

[Cornelius]

Le combat ordinaire je preveden na engleski pod sledećim naslovom: "Ordinary Victories" by Manu Larcenet.

[markos]

Le Combat Ordinaire, jedan zaista prelijep strip, će biti objavljen na hrvatskom krajem 4. mjeseca.

[Meho Krljic]

E, to je već jezik koji razumem!!!! Sad samo još da ga neko skenira i repidšeruje!1!11!!    

[Alex]

Završih Sambrove.

Jeremiah je bio u pravu - nije bilo šanse da napravim malo veće pauze između delova/ albuma.

Dosta je rečeno o samom stripu, pa ne bih da ponavljam, jer nemam bitno drugačije mišljenje.

Zadržaću se malo na crtežu. Pročitah na jednom drugom strip forumu omalovažavajuće mišljenje na račun stripa i autora i njegovih crtačkih sposobnosti. Kao, tamo neki karikaturista koji se slabo bavio stripom - ispade da slabo poznaje jezik medija.

Naprotiv. Reč je o izvanrednom crtaču. Jedinu manu vidim u stilizaciji lica i to samo u prvom albumu, gde mi se čini da nije izvedena na najuspeliji način. To je već otklonjeno od drugog dela, gde lica iako stilizovana na isti način postaju trodimenzionalnija i više u skladu sa opštim stilom.

Odlična kompozicija, kadriranje, montaža, (režija i naracija, uopšte), mekoća linija - poteza, emocije likova, nabori, senke - crne površine, scenografija - arhitektura - detalji - već uobičajeno na visokom nivou za fr-belg strip, ali ne zagušuju i ne odvlače pažnju gde ne treba (što se danas često mnogima dešava), sjajna atmosfera, kolor i skoro sve ostalo.

Možda Izler i nije kalibar crtača jednog Buržona (Nošeni vetrom) ali ne zaostaje previše i u svakom slučaju je odličan i pravi perfekcionista.

Posle prvog albuma ja ne bih Sambrove proglašavao remek delom, možda ni posle trećeg, ali sva četiri dobijaju potrebnu zaokruženost - i to je to.

Što se izdanja BP tiče izgleda fenomenalno.

Ne sviđa mi se što u zaglavljima ne navode ko je šta radio, pa da bih video koja je uloga Balaca to moram da tražim po propratnim tekstovima (istu primedbu sam imao i za Sandmana).

Da li je kolor u izdanju BP za nijansu tamniji nego što treba ili je tako i u originalu?

[Cornelius]

Da li je kolor u izdanju BP za nijansu tamniji nego što treba ili je tako i u originalu?

Kolor je u BPovom izdanju za nijansu tamniji od originalnih prvih izdanja.

[Bilja]

Meni je crtez u Sambrovima gotovo savrsen. Ne smeta mi nacin na koji su crtana lica, naprotiv, mislim da su odlicno izvedena, poseduju raznolikost i karakter koji se u malo kom crtezu moze naci. Uz to, stilizacija je perfektna. Ono sto mi se posebno dopada je nacin na koji su predstavljeni glavni likovi, sa nekom porazavajucom privlacnoscu i harizmom, ali bez ljigave slatkoce i zasecerenosti koje u poslenje vreme i previse vidjam.
Ne znam kako vama, ali ja ga citam vec treci put, ne mogu nikako da ga ostavim, kao droga je  
BOurgeon, sudeci po nekim njegovim starijim albumima (pre nosenih vetrom) nije tako sjajan crtac po pitanju nekog urodjenog talenta. Po mom misljenju Izler je ipak nesto bolji, pogotovo po pitanju anatomije gde BOurgeon cesto pravi ne bas sasvim neupadljive greske (narocito mu zameram sto je ponekad tesko razlikovati muski lik od zenskog, recimo Fransoa, koga je cak nas prevodilac u Stripoteci par puta "proglasio" za zensko   ). S druge strane, BOurgeon toliko radi na svom crtezu, sto se vidi po izuzetnom napretku u svakom novom albumu i toliko naporno radi, sto se itekako vidi, i izniman je perfekcionista. Nista ne ostavlja slucaju. On se pazljivo informisao o svim detaljima koji su mu bili potrebni za rad na "PAssagers Du Vent" pre nego sto je zapoceo serijal i sve sto je nacrtao i napisao, bazirano je na cinjenicama koje je vredno proucavao godinama pre toga.

[Meho Krljic]

Meni se Yslaireov crtež u Sambrovima jako dopada baš zato što su lica stilizovana onako 'evropski' tako da budu istovremeno i jasno karikirana (ne-mimetička) ali pritom savršeno ekspresivna. Glavna junjakinja mi, recimo prosto zrači erotizmom animalne jačine, a zapravo mi se uopšte ne sviđa, tj. nije mi 'lepa'. Ali je jako čulna. A opet je neka vrsta karikature.

Ali kolor, kolor je čudesan...

[Cornelius]

Biljo, sve što si rekla za Buržona, vredi i za Ilera. Oba autora su perfekcionisti koji razradjuju svoje albume do najstitnijeg detalja. Buržon je za Nošene vetrom postavio kod sebe modele brodova, ne bi li tako nacrtao svaki detalj. Iler ima mnoštvo fotografija ulica i fasada, upotrebljava grafike 19. veka i čita knjige o periodu u kome piše. Oba autora imaju velike razmake izmedju albuma, jer njihov pristup ne dozvoljava brzinu. Oba autora su u samom vrhu svetskog stripa, ali sa potpuno različitim grafizmima. Jedan je krajnje realistički u likovima i dekorima, dok je drugi vrlo stilizovan u likovima i malo stilizovan u dekorima.

Evo ti jedna tabla iz poslednjeg Buržonovog serijala - Le Cycle de Cyann.

[Bilja]

Kako im zavidim na strpljenju! Mora da je divno biti toliko posvecen. A svakako je teze ako ne bi dobili priznanje za trud.

[Cornelius]

Oni su dobitnici na svim nivoima. Stvaraju, rade ono što vole, poboljšavaju se svakog dana i zaradjuju dovoljno novca da ne moraju da se bave nečim dodatnim. Buržon, na primer, ne želi da prodaje svoje originale. Tu bi mogao da zaradi ogroman novac, ali radije čuva svoje table. Drugi autori prodaju svoje table i od toga imaju dodatni prihod.

[Cornelius]

Čovečanstvo se nalazi pred uništenjem. Zadatak agentima agencije "Stargejt" jeste da pronadju i unište bakterije koje mogu da dovedu do planetarne epidemije. "Patmoski krug 2" je peti i poslednji nastavak strip serijala "Arkane" francuskog scenariste Žan-Pjera Pekoa i sremskog crtača Bojana Kovačevića. Posebnost ovog albuma jeste da na mesto dosadašnjeg junaka serijala, specijalnog agenta Valtera Dankana, dolazi lično scenarista Žan-Pjer Peko. Izbacivši sve heroje koji bi mogli da mu pomrače slavu, on je u zaključnom albumu spojio i objasnio sva dogadjanja iz celokupne ljudske istorije. Ubacivši više od dvadeset fusnoti, on čitaoca upućuje na sve sopstvene albume i serijale sa temom magičnih karata i alternativne istorije (Velika Arkana, Tajna istorija, Imperija...). Medjutim, čitanje drugih serijala nije neophodno za razumevanje zapleta, jer njega i nema. Umesto zapleta, scenarista nam je ponudio "tajnu istoriju čovečanstva", ispričanu, ne kroz akciju, nego kroz duge tirade. Grafizam Bojana Kovačevića ostao je na solidnom nivou. Jednostavan i brz, njegov crtež je više okrenut linijskoj organizaciji, nego rasporedu svetlih i tamnih masa. Kompozicije su mu ostale prilično klasične, a montaža je uradjena dinamično, koliko je to dopustila scenaristička zbrka.

[Cornelius]

Operation minuit à Rhodes T1, T2
scenario: Boisset
crtež: Béhé
1997

Pročitah oba dela samo zbog crteža. U pitanju je kriminalističko-mističko-političko scenarističko djubrence. Stereotip na stereotip, besmislena akcija na besmislenu akciju, izandjali štosovi, loša karakterizacija. Bljak. Medjutim, crtež je radio Béhé (Joseph Griesmar), autor čiji je album otvorio serijal Dekalog (scenario: Maestro Frank Žiru). Privlačan i dinamičan crtež sa lepim kadriranjem, žalosno potrošen na ovako glup scenario. Čeka me na polici novi album Béhéa, crtan po scenariju Franka Žirua. To od nedelje.

[zakk]

Ne znam dal je samo do toga kako se osećam u ovom trenutku, al mislim da je Winter Soldier: Winter Kills Eda Brubakera jedan on najboljih naslova u Civil War mašini.

[angel011]

30 Days of Night: zabavni vampiri sa zubima kao ajkule (za razliku od štancovanih ultraseksi vampira), prikladno mračno, nije preterano originalno ali nije ni baš toliko veliki kliše da smori.

Ministry of Space: pogani humor Warren Ellis-a. Ideja nije nova, ali je dobro obrađeno i prikladno kratko.

City of Silence: uvrnuti Warren Ellis.

Mek: još jedan Warren Ellis, mašinerija koja se kači na ljudsko telo je zanimljiva, izuzev toga, kliše.

Damn Nation: za sada pročitala tri epizode. Početak prve je zanimljiv, ali onda krene zombi-kliše. I još zombija. I još klišea. Zev.

Strange Killings - Necromancer: dobar naslov. I to je sve što valja. Kliše. Dosadno.

Alice Cooper - The Last Temptation: uobičajeno nilgejmenovski. Što se meni dopada, ali moglo je da bude malčice inventivnije.

Bolesna sam, sve me boli, pa je iščitavanje navedenog bila prijatna razbibriga.

[Meho Krljic]

Hehehe, da... Ellisovi radovi koje si navela nisu njegov vrhunac, nikako. Strange Killings ima lepe ideje ali se suviše koncentriše na nasilje i spovke (iz ellisovog rada za Avatar preporučujem Scars i Automat). Mek je zanimljivo nacrtan i ima lepe ideje, ali suviše cliche rasplet. Ministry of Space je prilično dobar i žao mi je što je bio samo 3-issue serijal, čini mi se da je to moglo da se razradi. City of Silence se više i ne sećam, samo mi se činio preterano isforsirano 'weird'. Ako se dobro sećm, ti si već iščitala Fell i Desolation Jones, ali ako nisi, za zlu ne trebalo, da ih ja preporučim... Also, ko voli superheroje, Ellisovi trenutni radovi za Marvel (Thunderbolts i Newuniversal) su prilično dobri.

I, da... ozdravi brzo

[angel011]

Fell jesam, Desolation Jones nisam, hvala na preporuci (i na lepim željama).  

Ministry of Space mi je bio idealne dužine, jeste teoretski moglo da se razradi, ali bi najverovatnije vremenom upao u kliše.

[Bilja]

Uvek se iznova pitam: kako vi dodjete do svih tih albuma. K-A-K-O?

Nadam se da ces brzo ozdraviti, Angel...  

[Meho Krljic]

Za druge ne znam, ali ja ih dobijam u zamenu za romsku decu koju pomoću slatkiša i cigareta namamim u svoju jamu. Zapadni strip-izdavači dosta rado šalju svoje albume ako su deca relativno zdrava i dresirana. Trenutni kurs je otprilike jedan romčić za 1.5 trade paperback ili 1 HC...

[zakk]

ja ih vadim iz replikatora, postcyberpunk style

[Alex]

Uvek se iznova pitam: kako vi dodjete do svih tih albuma. K-A-K-O?

Ma nemaju svi zajedno ni pola albuma, to su sve skenovi sa neta.

[Kastor]

Da, što se mene tiče. Imam pola sin sitija, ostalo nije vredno kupovine.  

[Alibaba]

Uoravo sam na jednom online stripu...

http://pbfcomics.com/?cid=PBF213-Mario_Too.jpg#201

[zakk]

Uvek se iznova pitam: kako vi dodjete do svih tih albuma. K-A-K-O?

Ma nemaju svi zajedno ni pola albuma, to su sve skenovi sa neta.

[Cornelius]

Le Légataire (serijal)
Le Rendez-vous de Glasgow T1
Giroud, Béhé et Meyer

Policija traži Kadera jer je osumljičen da je bio izvršilac jedne fatve. Istovremeno, Kader traži ženu jednog pisca, ne bi li tako ušao u trag istorijskim i duhovnim izvorima jednog pisca koji je izvršio samoubistvo. Za istim dokumentima traga i jedna grupa islamista.

Ni Frank Žiru nije odoleo zovu komercijale. Posle uspešnog serijala Dekalog u 10 tomova, evo nam još pet albuma drugog ciklusa Dekaloga. I pored svog poštovanja koje gajim prema Žiruu, jednom od najvećih francuskih scenarista, o prvom albumu drugog ciklusa nema mnogo dobrog da se kaže. Da bi u priču uveo i one koji nisu čitali Dekalog, on na 38 tabli (od 56) prepričava dešavanja, ide kroz fleš-bekove i objašnjava šta se dogadjalo. Potom ima i malo akcije. Veštački, bez pravilnog ritma, ali ne i bez zapleta i priče. Neophodno je dodati da scenario nosi zaštitni znak Žirua – preciznost i logičnost.

Béhéov grafizam je pretrpeo izmene. Pojednostavljen je i dinamiziran, ali je i dalje ostao u vrlo klasičnoj montaži. Camille Meyer je radile dekore na kompjuteru, a Amandine Laprun je sasvim solidno kolorisala crtež.

[marlowe]

Uuuuuuu, Cornie, ovo je, sto bi rekli klinci, mnogo jako.
Shock za sistem.
Moze li se znati ko je maestro?

[Cornelius]

Na koga misliš, Marlowe? Ako je na tablu iz stripa koja je iznad, sve ti piše u tekstu. Ako je nešto drugo, pojasni pitanje.

[Alex]

Znao sam - Marlowe i ne čita tvoje tekstove.

[Alex]

tj samo gleda slike.

[Cornelius]

Ma, dobro je bar da gleda slike. Za početak. Posle još kada nauči sva slova. Di će mu bude kraj?!

[marlowe]

Komentar se odnosio na Bratju po prostoti. Ne znam kako je ovde zavrsio, ali mora da je moja greska.

[Cornelius]

Braća po prostati su iz pera Alema Ćurina, splitskog majstora.

[Bilja]

Ovo je nesto malo od mene (nije bas strip):

[lilit]

eh biljo,
lepe su ove tvoje devojke koje crtas.

[Bilja]

Nevolja je samo sto mnogo lice jedna na drugu. KOliko god da se trudim da unesem neke nove detalje u konstituciju lica i tela izgledaju kao da su sve sestre. Cak i kad crtam azijatkinje (kao ova gore na slici) i afrikanke, opet lice na sve ostale. Nikako da malo uspem u nekim varijacijama lica i tela.

[angel011]

To je azijatkinja?

[Boban]

Možda u crtanju Azijatkinje grešiš što koristiš ljudsku anatomiju.

Dole zoofilija!

[Bilja]

Kao da je bitno. Ni ne mora da bude azijatkinja.

[Cornelius]

Djinn T1 i T2
Dufaux
Mirallès
2001/02

Priča je zanimljiva jer je smeštena u ključni istorijski period, trenutak kada je otomanska imperija pred samim krajem. Sultan pokušava da spase situaciju na bilo koji način, pribegavajući i nediplomatskim sredstvima – ženskim čarima. Difoov scenario nalikuje na orijentalistička platna 19. veka na kojima su prikazivane haremske lepotice u egzotičnim i neprekidno seksualizavanim ambijentima. U pitanju je stari muški fantazm o posedovanju velikog broja žena i o lezbejskoj ljubavi usmerenoj ka zadovoljavanju muškarca. Inače, scenario vrvi od stereotipa klasične erotske literature. Žena je prikazana kao veštica koja upotrebljava svoju seksualnost da bi osvojila moć. Potom, žena je prikazana kao nimfomanka uvek spremna za seks. I na kraju, žena je prikazana kao prostitutka koja voli svog makroa, ali može druge muškarce da zadovolji iz čiste dobiti. Svodeći čitav ženski život na seksualnu aktivnostn Difo ponavlja stereotipe Arsanove "Emanuele" i "Histoire d'O" Pauline Réage. Likovi su neposredni, bez ukrasa i nepotrebnih dodataka. Uprkos složenoj postavci, strip je uprošćen i isključivo namenjen zabavi

Grafizam španske crtačice Ane Mirales ("Eva Medusa") u potpunosti odgovara priči. Jednostavan, ali senzualan, njen crtež oživljava likove na pravi način, dajući kontra-balans muškoj viziji žene.

[Meho Krljic]

Bogami, sounds like my cup of tea.

[zakk]

umetnost+strip+porno=win-win situacija?

[Boban]

ma primećujete li kako su te nacrtane žene nekako raskravljene, kao da ih je uradila Bilja.
Ako je to bila poslednja slamka Otomanske imperije, onda je sasvim jasno zašto su propali.

[Cornelius]

Bobane, ja bih rado da se nadjem tamo kraj bazena sa one dve, makar posle propao ko otomanska imperija kroz pocepane gaće.

[Bilja]

Sta to znaci 'raskravljene'?

Ja mu izgleda dodjem na ovom forumu kao neka analogija na sve negativno. Svaki put kad neko kaze "ovo je (ubaci neku rec koja oznacava nesto lose i/ili negativno)" obavezno doda i "kao Bilja (ili kao da je Biljino)".
Mislim stvarno... nemojte vise, uobrazicu se, nikad me ranije nisu toliko primecivali ljudi.    

[Cornelius]

Biljo, srećan ti 8. mart.

[Bilja]

Mislis 9. mart?  

[Cornelius]

Mislim 8. mart, al sam ti čestitao na paterice.

[angel011]

1602. - zabavna ideja, dobro nacrtano, nije predugačko. Sve u svemu, simpatično.

Two-Step - šašavo, lepo izgleda, još jedna prijatna zabava. Ništa genijalno, ali sasvim ok kao razbibriga.

Desolation Jones - jako. Udara. Nije trebalo da menjaju crtača nakon prve serije.