Strip album koji upravo citam

[Cornelius]

Imas pravo. Popularnost i prodaja ovakvih stripova se oslanja na njihovu "literarnost". Ako bi crtez bio razradjen, deo publike nikada ne bi citao strip, jer odvise nalikuje na strip. Postoji u Francuskoj odredjeno stepenovanje stvaralaca - pisci su vrlo visoko, pozorisxni i filmski reditelji su za njima, dok su strip autori, ma koliko bili velicanstveni, mnogo nize plasirani. Zato je odredjeni broj mladjih autora resio da se probije medju intelektualce, razradjujuci knjizevnu i romanesknu stranu medija, a hotimicno zapostavljajuci grafizam. Mislim da je u pitanju moda koja ce proci isto kao sto je i dosla.

[Cornelius]

Les aventures de Max Fridman T1, T2, T3 i T4
Scenario i crtež: Vittorio Giardino
1982, 1986, 1999 i 2002

Pred početak II svetskog rata špijunske službe svih zemalja se bore medjusobno, saradjuju, varaju i dostavljaju tačne i lažne podatke svojim državama. Francuska šalje Maksa Fridmana, svog špijuna, u razne gradove (Budimpešta, Istanbul, Barcelona...) radi  prikupljanja podataka i spasavanja svedoka. Abwehr, NKVD, turska i Frankova policija, ali i različite pustahije i kriminalci ukrštaju svoje puteve sa Maksovim. Scenario je uradjen kao odličan špijunski roman u kome se mešaju istorijski dogadjaji i fikcija. Pripovedanje nalikuje Hemingveju i Malrou, a Fridman je uradjen kao savremeni junak - snalažljiv, pošten, inteligentan, ali osetljiv i sa odredjenim ograničenjima. Crtež je vrlo elegantna i elaborirana "čista linija", nalik Žakobsu. Medjutim, za razliku od Žakobsa i ostalih Belgijanaca "čiste linije", Giardino nema pedagoški i moralizatorski pristup. "Maks Fridman" nije inovacija u stripu, ali je izvanredno ispričana priča o ljudskim sudbinama na podlozi velike kolektivne tragedije. Inače, prvi album je dobio nagradu Yellow Kid.

[Alex]

Ah, ovaj vrsni italijanski autor je zaslužio da mu se kod nas objavi i nešto ozbiljnije od par kratkih stripova.

[Cornelius]

Giardino ima dva odlična serijala. Jedan je Sam Pezzo, crno-beli i relativno mračni detektivski strip, uradjen na ivici stilizacije. Drugi je Max Fridman, "čista linija", elegantan crtež i dobra špijunska priča. Ostale nisam čitao, neke sam samo prelistavao. Imao sam utisak da je nacrtao mnogo više, medjutim, on je prekinuo svoju strip karijeru i vratio se svom prvobitnom zanimanju - inženjer. Deset godina, a onda se vratio stripu. Srećom.

[Cornelius]

Coeur Tam Tam
scenario: Tonino Benaquista
crtež: Olivier Berlion
2003

Vrativši se iz belgijskog Konga gde je bio eminentan inženjer na plantaži palmi, Rabier na ivici bede, živi u malom selu. Sarkastičan i čudak, on je predmet podsmeha svih seljana. Najednom ga napadaju kriminalci i traže njegovu knjigu o uzgajanju palmi, izdavački promašaj, ali Rabierovo životno delo. Traže ga zato što se tamo nalazi fotografija palme ispod
koje su bili zakopani dijamanti ukradeni jednom crnačkom diktatoru. Rabier uspeva da ih prevari i da se dokopa blaga i sve ulaže u stvaranje velikog zoološkog vrta u svom selu.

Duhovita adaptacije jedne Benaquistine kratke priče nalikuje TV filmu. Sa malo sredstava (u pripovedačkom pogledu), scenarista suprostavlja rajsku Afriku (dobrota i veselje) i  paklenu Evropu (zloća i tuga). Benaquistin stil (on je pisac i od nedavno filmski i strip scenarista) je siguran – zanimljiva tema, vrlo uska vizura, zanimljiva karakterizacija, osećanja koja trijumfuju... Najveći problem ovog stripa je što čitalac ne učestvuje u pripovesti, nego ostaje samo posmatrač.Ovaj Benaquistin strip daleko zaostaje za albumom "L'outremangeur"
(crtež Jacques Fernandez), u kome su, pored atmosfere, svi ostali narativni elementi na svom mestu.

Berlionov crtež, izmedju realizma i karikature, zamišljen je kao pandan scenarija - brz, redukovane palete (smedja, zućkasta, zelenkasta), nalik starim školskim udžbenicima. Komponujući table sa malim brojem prizor polja, Berlion sebi daje široko polje za lepe ilustracije. Medjutim, u većini slučajeva, one osim ambijentalnih vrednosti, nemaju značaj za naraciju.

[Alex]

Torgal - Čuvarka ključeva

Van Hamme/Rosinski (Stripoteka br.1027, mart2007)

Još jedna  zanimljiva, uzbudljiva i po običaju vrlo dobro urađena epizoda Torgala, 17-a po redu. Pad kvaliteta serijala, o kome se često piše i koji će (možda) kasnije uslediti ozbiljnije, ovde je prisutan u manjoj meri i uočava se u već po malo rutinskom scenarističkom pristupu. Likovi Čuvarke ključeva, patuljka Tjanzija i zmije Nidog prijatno podsećaju na najbolje epizode serijala - Zemlja senki i Sin zvezda.


INKAL - MLADOST DŽONA DIFULA 3 I 4 (CROOT / PSIHO - ANARHISTI)

Jodorowsky & Janjetov

system comics

Ako zanemarimo istorijski značaj za Srbiju, koji su imali prvi albumi ovog serijala, kao prvi ozbiljniji proboj našeg autora u najvišu produkciju svetskog stripa - za mene su bili poprilično razočaranje. Vidno scenaristički slabiji od prvobitnog-originalnog Inkal serijala - Doživljaji Džona Difula, kojeg je crtao Mebijus, bili su i znatno crtački slabiji i to ne od Mebijusa, nego od standarda na koji nas je Janjetov navikao još ranije.

Srećom kod trećeg i četvrtog dela situacija se poprilično popravlja. Scenario počinje da razvija zaplet, akciju i likove unoseći pravu duhovitost, pa čak i dozu topline i humanosti u turobno - pesimističan svet Jodorowskog. Koliko je to samo njegova odluka, a koliko i da li uopšte postoji, uticaj Janjetova (koji kao da unosi duh B. Panasonica po malo) možemo da nagađamo. Meni je dovoljno da posmatram face koje crta Dipo-u pa da se nasmejem.

Očigledno je da se i Janjetov crtački potpuno oslobodio i da je u punoj formi, prikazujući svoje prave sposobnosti, ne samo kroz male kadriće u kojima su ljudi prikazani frontalno (što dominira u prva dva dela), nego kroz zanimljiva rešenja kompozicije, akcije, arhitekture, likova...

Nije epohalno, ali vredi uloženog novca, kao dobra zabava sa povremeno intrigantnim idejama vizuelno kvalitetno uobličenim.

[Alex]

Hellboy - Leš/Gvozdene cipele
Hellboy - Baba Jaga/Božić u podzemlju/Okovani sanduk

Mike Mignola   (System comics)

Prvi od do sada dva izašla Hellboy-a sa kratkim pričama odličan je! Zato jer najvećim delom izdanje ispunjava priča Leš, koja je jedan od vrhunaca ovog izvanrednog stripa. U svoje priče Mignola ugrađuje elemente legendi i jezovitih narodnih predanja - u ovoj priči izuzetno uspešno, efektno i duhovito, sa karakterističnom atmosferom, koja je za ovakvu vrstu stripa skoro najbitniji element. Briljantan, "jednostavan" crtež se podrazumeva. Gvozdene cipele su više samo kratka scena koja ispunjava preostalih par stranica.

Drugi strip sadrži tri priče od kojih se kvalitetom izdvaja Okovani sanduk (idejno/tekstualno; ujednačeno kvalitetan crtež i atmosfera se podrazumevaju u svim storijama), po kojoj izdanje i nosi naziv u originalu.

Mignola jeste bolji crtač nego scenarista, ali je ukupan rezultat visok.

Kad bi imali više ovako dobrih kiosk izdanja - bar jedno ili dva (što je već duplo).

[Cornelius]

Le Cycle de Cyann T4
Scenario: Lacroix
Crtež: Bourgeon
2007

Posle višegodišnjeg čekanja, stigao je i četvrti tom spejs-opere o lepoj (i guzatoj) Cyann. Pogrešivši u izgovoranju cilja, prilikom prolaska kroz vremensko-prostorna vrata, Cyann se našla na planeti Marcade. Surov svet sa svojim neljudskim principima, naterao je Cyann da ga što pre i sa puno rizika napusti i da se vrati na Ohl.

O crtežu Buržona može da se napiše čitava knjiga. On verovatno spada u nekoliko najvećih i najvažnijih strip crtača u istoriji 9. umetnosti. Pored izuzetno lepog i prirodnog crteža, osećanja za prostor, pokret i dekor, on uspešno radi vizuelnu karakterizaciju likova. Takodje, on poseduje neverovatnu maštu koja mu omogućava stvaranje svetova koji izgledaju ne samo plauzibilno, nego i potpuno stvarno. Istančan osećaj za figurativnu naraciju obezbedjuje najbolju moguću klasičnu kompoziciju i montažu. U 4. nastavku je Buržonov crtež nešto "masniji" nego u prethodnim, a kolor je vrlo izražajan.

Slabost ovog nastavka je isključivo na scenarističkom planu. Slučajni upad Cyann u ovaj svet, izgleda kao digresija u odnosu na prethodnu radnju. Početak albuma je sačinjen iz pitanja, odgovora i objašnjavanja. Zaboravljajući da se u stripu reči javljaju iz akcije, scenarista je krenuo u duga objašnjavanja novog sveta. U pitanju je kritika našeg vremena, ali uradjena vrlo nespretno. Sporedni likovi su obradjeni površno i stiče se osećaj da je ovo neka vrsta pričeknog albuma, jer se prave avanture Cyann nastavljaju tek u 5. albumu koji će izaći 2010. godine.

[Bab Jaga]

HP Lovecraft's CTHULHU - The Whisperer in Darkness, vol. 1,2 i 3.

[Cornelius]

Bouche du diable

Scenario : Charyn
Crtež : Boucq
1990


Druga i vrlo uspešna saradnja dueta Charyn-Boucq (prva je bila "La femme du magicien"), posvećena je hladnoratovskim i špijunskim borbama SSSR-USA. Pokupljen iz sirotišta, Juri biva obučen za vrhunskog špijuna i poslat u Njujork. Medjutim, iako je bio dobar vojnik i poslušnik, on odlučuje da se odmetne. Jednostavan, ali solidan scenario Charyna meša istoriju, dramu i fantastiku na vrlo vešt način. Boucqov crtež je izuzetno zanimljiv. Precizan, bogat, izražajan, ali sa hotimičnim izbegavanjem estetiziranja. Ružnoća, brutalnost i nasilje čine osnovu Boucqovog grafizma u ovom stripu. Sve je podcrtano snažnim i povremeno veselim kolorom, ili prigušenim, ambijentalnim tonovima.

Ovaj strip od 120 tabli sam čitao prvi put pre 15 godina i ostavio je na mene snažan vizuelan utisak. Isti je slučaj i danas. Očigledno, Boucq ne zastareva.

[Cornelius]

STYX
Scenario: Andreas
Crtez: Foerster
1996

Scenario je crn, oslonjen na americki film 50-ih godina (period koji je fascinirao nekoliko generacija stvaralaca, ali i citavu planetu, zbog americke snage i neodoljivosti). Foersterov crtez nalikuje njegovim kratkim horor pricama iz Fluide Glaciala, crno-bele mase, polukarikaturni likovi, iskrivljena perspektiva, retro-futuristicke masine...) samo sto je Andreasov scenario kompleksniji od Foersterovih. U tome je i problem. Foersterov cudan crtez i posebna vidjenje stvarnosti zahteva jednostavniju pricu. Andreasov scenario je radjen na vise nivoa (dogadjajna linija, omaz filmu, parodija, potrebe crtaca...) i poseduje prilicno rigoroznu strukturu. Album je vredan paznje, ali pod uslovom da se poznaje rad oba majstora i da se bude otvoren za ovakve originalne duete.

[Alex]

Dylan Dog
Gigant Br.2 (system comics)

DD gigant 2 pravi je praznik za sve ljubitelje ovog Bonelijevog serijala jer više od 90% broja čine sjajni stripovi (za razliku od Giganta 1 koji je bio polovičan). Dve duže epizode "Stanar sa trećeg sprata" i "Teskoba" ubrajaju se u vrhunske epizode D. Doga koje su zaslužne za solidnu reputaciju ovog naslova. Dva vrhunska crtača ovog stripa (ali i italijanskog i evropskog stripa, uopšte) Casertano i Ambrosini demonstriraju svoje raskošne talente na velikom A4 formatu, podsećajući na slavne američke kolege poput Kuberta, Busceme, Alexa Totha...Scenarista Sclavi je u oba slučaja nadahnut u pričama koje nas vode kroz mračne predele svesti bez vidljive granice između jave i sna. Pored ove dve, tu je i vrlo dobra epizoda "Bela Rada" koju je takođe nacrtao Ambrosini, čak i bolje nego uobičajeno, jer povremenih greščica koje sebi inače dozvoljava zbog svog maksimalno opuštenog crtačkog stila, ovde nema - verovatno jer je epizoda rađena za boju (koliko mi je poznato), ovde prenesena u sivim nijansama ostavljajući utisak laviranog tuša. Scenario je praktično kratka priča, više literarna, u kojoj je glavni junak Dilan, a mogao je biti bilo ko. Vrlo kratka epizoda "Taxi!", koju je nacrtao Brindisi, korektna je "štos" pričica.

Ovo izdanje pokazuje da i u Bonelijevoj produkciji, često osporavanoj, nastaju dobri stripovi ako na njima rade talentovani autori i pri tome imaju dovoljno slobode i vremena da urade pravu stvar.
Da sve nije tako sjajno pobrinuo se izdavač. Slovne greške na svakoj drugoj strani i češće, nešto su nedopustivo za albumska izdanja. Ako se kod kiosk revija mogu i (teško) podneti, ovde je to više nego zabrinjavajuće, jer kad neko da 1000 dinara za strip, najmanje što očekuje je da ljudi koji upisuju slova bar jednom pregledaju tekst i poprave greške.

[Cornelius]

C'était la Guerre des Tranchées
Jacques Tardi
1993


130 tabli grafičke novele o prvom svetskom ratu. Medjutim, Tardi je izbegao bilo kakvu dramatizaciju, čuvajući ton dokumenta. Kratke epizode u kojima se pojavljuju obični vojnici, sa običnim sudbinama i koji na kraju svoje epizodice ostaje da leže na bojištu, prosutih creva, otkinute glave, umirući u dvodnevnoj agoniji ili bivajući streljani jer su se uplašili od smrti. Dekor su rovovi i brisani prostor sa bodljikavom žicom koji deli Francuze od Nemaca. Bez ikakvog sentimentalizma, revanšizma ili patetike, Tardi ukazuje na ljudsko ludilo, bez ikakvvog smisla i logike, želju za osvanjem i destrukcijom koja uništava živote običnih ljudi. Tardijev crtež je izuzetno crn i ekspresivan. Mnoštvo prizor polja je bez ikakvog dijaloga, ali sa komentarima koji dopunjavaju sliku na najbolji način.

"C'était la Guerre des Tranchées" je pre šest meseci, po mišljenju čitalaca holandskog magazina "Zozolala", odabran za najbolju grafičku novelu svih vremena. Iza Tardijevog albuma se našao Špigelmanov "Miš", potom "La Marque Jaune" (Blake & Mortimer)Edgar-Pierre Jacobsa, "Velika moć malog Šninkela" Van Ama i Rosinskog, "Watchmen" Moore & Gibbons...

[Bilja]

Ima li prica Teskoba neke veze (to se kaze "omaz" a ne plagijat   ) sa filmom The Tenant od Polanskog? Jeste da sam ga gledala ubi boze davno i sa nekih 12-tak godina starosti (sto mi secanje cini prilicno zamagljenim i ne bas pouzdanim) ali imam neki utisak da postoji paralela.
A Teskoba bi mozda mogla da ima veze sa Linchovim Eraserhead, to jest samo me asocira posto moj zeludac nije mogao da izdrzi ceo film pa zapravo i nisam sigurna.

[Cornelius]

Biljo, odgovor ćeš pre dobiti ako postuješ ovo u podforumu "film", jer se tamo okupljaju frikovi koji znaju te čudne detalje. Ovde su ti strip frikovi i nije sigurno da znaju sve o filmu.

[marlowe]

Kao i sve kod Dylan Doga, Teskoba je TEZAK pagijat Stanara Polanskog, koji opet vuce od H. H. Eversa.

[Bilja]

Ja sam freak za sve, i za strip, i za film i za knjige.
A i za jos stosta...  

[Cornelius]

Ja sam freak za sve, i za strip, i za film i za knjige.
A i za jos stosta...  

[Alex]

Ima li prica Teskoba neke veze (to se kaze "omaz" a ne plagijat   ) sa filmom The Tenant od Polanskog? Jeste da sam ga gledala ubi boze davno i sa nekih 12-tak godina starosti (sto mi secanje cini prilicno zamagljenim i ne bas pouzdanim) ali imam neki utisak da postoji paralela.
A Teskoba bi mozda mogla da ima veze sa Linchovim Eraserhead, to jest samo me asocira posto moj zeludac nije mogao da izdrzi ceo film pa zapravo i nisam sigurna.

Valjda "Stanar sa trećeg sprata" ima veze sa filmom Polanskog, a za Teskobu ne znam jer nisam ni ja gledao Eraserhead, ali jedan od glavnih junaka ima šašavu frizuru, kao tip iz filma, pa pretpostavljam da ima (možda).

[Bab Jaga]

Battlestar Galactica:

[Cornelius]

Clichés d'amour
Scenario: Paringaux
Crtež: Loustal
1989

Upotrebivši stereotipe crnog filma iz 50-ih, američke arhetipove (holivudska zvezda, gangster, bokser...) Paringaux piše fragmente njihovih života. Bez preterivanja u krakaterizaciji, on ili opisuje ili daje glavnom liku da opiše dogadjanja, često mešajući ljubavnu priču i ljudsku dramu. Loustalov akvarel i tuš su veliki pomak u odnosu na njegov predjašnji stil. Napustivši crtež tušem sa mnoštvo šrafura, on prelazi na mešane tehnike, jednostavne oblike, ekspresionističko izražavanje... Podvlačeći višeznačnost Paringauxovih priča, Loustal radi kadriranje izmedju stripa i filma. Preciznost kompozicije, snaga atmosfere, moć dočaravanja mirisa i tišina... Od ovog albuma, Loustal se razvio u jednu od najznačjnijih figura svetskog stripa.

Epizode koje sačinjavaju "Cliché d'amour" inicijalno su izlazile u Metal Hurlantu.

[zakk]

evo čitam (a i prekucavam) Hermetičku (podjednako često i Hermetičnu) garažu. Na stranu što mi se čini da je ovaj naš prevod sumnjiv, crtež je zabavan, kao i gomila ideja. Ali ovo je sve jako haotično i bezumno i radnja skakuće izmežu mesta i likova na sve moguće načine (mada je moguće da su skenovi čudno složeni   )

[Cornelius]

"Garage hermétique de Jerry Cornelius" je nastala iz dve apsurdne table naručene za Metal Hurlant. Dionnet ih je objavio, a onda je od Moebiusa tražio nastavak. Nemajući mogućnost da nastavi priču, jer već i te dve table nisu imale pravu priču, Moebius se odlučio za drugi pristup. Crtao je neredovno, i po njegovim rečima, dosta puta nije ni znao šta je bilo u poslednjoj objavljenoj tabli. Trudio se da crta baš ono što mu padne napamet i na onaj način na koji mu je došlo (automatsko crtanje, poznato kod nadrealista). U pitanju je stotinak tabli najneverovatnijeg, apsurdnog, poetskog i često genijalnog stripa. Na vizuelnom nivou, malo koji autor je uspeo da u "jednom" albumu iznesi toliki broj inovacija. "Garage hermétique de Jerry Cornelius" je remek-delo.

[zakk]

Kojom logikom Jerry Cornelius postade LUIS KARNELIAN kod nas??  


edit:
ah... sad sam našao... copyright issues  

[zakk]

[DušMan]

Eto, i u Tronu su se imena pisala u originalu.  

[Cornelius]

Kojom logikom Jerry Cornelius postade LUIS KARNELIAN kod nas??  

Srbija je amerikanofilska zemlja. Prevodi francuskih knjiga i stripova se rade iz američkih izdanja. Verovatno je tako došlo i do promene imena. Inače, Jerry Cornelius je Murkokov apsurdni tajni agent, koga je mnoštvo autora, u jednom periodu, provlačilo kroz svoja dela, iz čiste zajebancije.

[Bilja]

Trio Grande, Adios Palomita, autori: Vatine, Clement, Lamy and Rabarot, inace svojevremeno izasao u celosti u Heavy Metalu.
Veseo, zabavan i otkace, i to ne samo u prici nego i u crtezu koji je zaigran, zivahan i vedar, bas onakav kakve ja volim  
Iako sama prica zapravo nije neozbiljna, i prilicno je u vestern maniru, uradjena je na veseo i neobican nacin cime mi je instant privukao paznju. Cak i sam crtez je zaigran i izgleda zaista gotovo pokretno.
Uverite se i sami:

[zakk]

Kojom logikom Jerry Cornelius postade LUIS KARNELIAN kod nas??  

Srbija je amerikanofilska zemlja. Prevodi francuskih knjiga i stripova se rade iz američkih izdanja. Verovatno je tako došlo i do promene imena. Inače, Jerry Cornelius je Murkokov apsurdni tajni agent, koga je mnoštvo autora, u jednom periodu, provlačilo kroz svoja dela, iz čiste zajebancije.

Murkok je jedno vreme pustio lik Džerija Kornelijusa u javno vlasništvo, ali ga je posle povukao.

Stoga je u Marvelovom izdanju lik preimenovan u Luisa Kerneliana. Mebijus je dodatno zakuvao situaciju dodatnim i prepravljenim tablama za to izdanje.

Tron je još dodatno zamesio radeći prevod iz američkog izdanja, a čini mi se da su table iz francuskog: ona dva polja na članku iz Trona se ne nalaze u stripu koji imam  

[Cornelius]

U francuskim stripovima ništa nije menjano po pitanju Corneliusovog imena. Zamisli da sada sve knjige moraju da se prepravljaju samo zato što je... itd. Zakoni ne važe retroaktivno (osim Miloševićevi zakoni), znači ako se danas preštampava ono što je Mebijus radio pre tri decenije, neće se prepravljati, jer nema tog zakona koji bi ga primorao. Ako Mebijus crta nastavak, e, onda prvo mora da se vidi sa advokatima.

Naravno, u celoj priči je velika sreća što Srbi o francuskim stripovima saznaju preko Amerike. Valjda je ta privlačnost zbog osiromašenog uranijuma.

[Alex]

Ultimate Spider-Man br.29

Stranputica  (izdavač:Bookglobe)

Spajdermen bi da zaustavi Nosoroga koji uništava grad. Parker žuri da zbriše iz škole i navuče kostim, ali nabasa na tetku Mej, sa kojom odlazi na sastanak sa nastavnikom matematike. Kad uspe da napusti ovaj sastanak on naleti na uplakanu Gven Stejsi. Između njih se dešava nešto što bi trebalo da bude dramska ili melodramska scena - i dobijamo par strana glupih dijaloga i loše glume. Posle Piter naleće na tipove koji "igraju loptu", oni ga gađaju loptom, on im šutne loptu, oni ga pojure, on im pobegne. Kad konačno uspe da se preruši u Pauka i dođe do mesta napada Nosoroga - kasno je, zločinac je već uhvaćen, a njemu neki tip dobacuje "gde si ti bio pre deset minuta?".

Ovu katastrofu od scenarija napisao je Brian Michael Bendis i verovatno mu je za smišljanje priče trebalo 2 minuta, a za razradu celih pola sata. I posle neko kaže da američki scenaristi nisu dovoljno plaćeni za svoj mukotrpni rad.

Ovaj zločin prema stripu nacrtao je uobičajeno loše Mark Bagley, sa sve svojim katastrofalnim licima, Spajdermenom punoglavcem, manga očima -a ostalo nije manga i režijom koja je, kad nema akcije, uvek kriminalna.

Podatak da neko (pa makar i deca) masovno kupuju ovaj strip i da je u Americi to cenjen Marvelov naslov govori mnogo o stanju u USA today stripu.(plaćene recenzije?)

Nažalost, ovo kod nas ide u istom paketu sa X-men, a može se čitati i u Boomerangu (nadajmo se ne još dugo).

Ultimate Spider-Man #29 je dno dna.

[Alex]

Ken Parker - Specijal 3 (System)

Avanture Tedija Parkera

U trećem specijalcu, kao što naslov govori, prate se doživljaji usvojenog Kenovog sina. Berardijev scenario ne spada u njegove najbolje, kao u prethodna dva specijalca (često je neuspešno duhovit u dijalozima) a ni Trevisan nije crtač nivoa Milaca i Frisende, ali je svakako jedan od zanimljivijih italijanskih crtača karakterističnog stila - crteža zasnovanog na linijama i linijicama, koji povremeno zablista punom lepotom.
Standardno dobra epizoda.

[Alex]

Bluberi - OK Corral (Stripoteka 1028 - Marketprint)

Sećam se da sam negde pročitao da je mišljenje francuske kritike (ili jednog kritičara) za neki od poslednjih Bluberijevih albuma iz "Tumbston" ciklusa, da je scenario dosta slab.
Ne znam da li je ovo tačno preneto, ali je moje mišljenje upravo suprotno. Epizoda OK Corral, četvrta iz poslednjeg ciklusa povezanih epizoda, čiji je autor Giraud, započetog epizodom Mr. Bluberi samo potvrđuje da se radi o briljantno vođenoj priči, izuzetno kompleksnoj, sa mnoštvom (uverljivih, živopisnih) likova, isprepletenih nivoa radnje i mikro-podzapleta. Sve je urađeno sa toliko mere, pažnje, majstorstva i uverljivosti da čitalac biva u potpunosti uvučen u radnju, tj u kreiran fiktivni svet začinjen dodacima mitske "istorijske stvarnosti".
Ako tome dodamo odličan crtež, čija je fanatična detaljnost jedna od osnovnih karakteristika Bluberi opusa, koju Žiro izvodi sa jedinstvenim uspehom, a koja bi (i jeste) svakog drugog crtača - imitatora potpuno ugušila, zaključak je sledeći:

ciklus započet epizodom Mr Bluberi, apsolutni je vrhunac Bluberi opusa i spada u najznačajnije domete stripa uopšte (western-a se već podrazumeva).

[Cornelius]

Svojevremeno sam pisao o toj epizodi:

"Ovaj momak je nepoderiv – kaže doktor Baumzecer previjajući Majka Bluberija treći put u dva dana. Sudbina legendarnog konjičkog poručnika nastavila se u "OK Koralu" (Dargo), 27. epizodi izvanrednog serijala, započetog tačno pre četrdeset godina. Nekadašnji oficir, kockar, pijanica, ženskaroš, ali čovek od reči i časti, Bluberi je posle četiri decenije, od vojnika usijane glave, postao sredovečni civil, mudriji, ali još uvek nedovoljno razborit. U novoj epizodi, za koju je scenario i crtež radio Žan Žiro, veliki majstor stripa, Bluberi se naselio u najluksuzniji hotel grada Tombston, gde dane provodi u kartanju, pijančenju i ponekoj tuči. Istovremeno on pokušava da zaboravi Čivava Perl, ženu njegovog života, ali i da potroši bogatstvo kojim ga je nagradio general Grant, predsednik Sjedinjenih Država. U istom gradu, šerif Vajat Erp, njegova braća Virdžil i Morgan, kao i tuberkulozni pustolov Dok Holidej, upravo se pripremaju za duel kod OK korala.  

Uradivši u stripu sve što se moglo uraditi, Žiro više nikome ništa ne mora da dokazuje, a ni da prodaje. Umesto da živi na lovorikama i da tapka u mestu, on se opredeljuje da evoluira poručnika Bluberija u novom pravcu. "OK Koral", iako nema briljantnost dostignutu u epizodama "Rudnik izgubljenog Nemca" i "Utvara sa zlatnim mecima", nosi u sebi izuzetnu grafičku uravnoteženost. U slobodu pokreta koja je oduvek krasila ovaj serijal, Žiro unosi trunku Mebijusove rigoroznosti, stvarajući pojačan efekat stripovske naracije. "Nisam želeo da se odreknem Mebijusa, odnosno samog sebe kao marginalnog, ali inovatorskog i smelog autora, medjutim želeo sam da ispoštujem tradicionalni pristup blizak široj publici – kaže Žiro o svom novom albumu.

Žrtvujući sopstvenu maestralnost u svakom prizor-polju, on dobija izvanredne kompozicije tabli u kojima ništa nije ostavljeno slučaju. Znalački obradjeni sporedni likovi daju priči reljefnost, a promene ritma uradjene su sa velikim osećajem za figurativnu naraciju. Uprkos složenosti, scenario nosi u sebi nekolicinu holivudskih stereotipa, bez većeg značaja za napredovanje pripovesti. Priča se završava minut pred početak slavne pucnjave, a može se pretpostaviti da će Bluberi odigrati ključnu ulogu iz senke i pomoći Vajatu Erpu da likvidira braću Klenton. O tome, iduće godine u epizodi "Prašina".

[Jake Chambers]

Naprosto mi se plače kad pomislim da za tri broja Joss Whedon napušta Astonishing X-Men... ti dijalozi, te priče... ah... kaže Emma Frost Sajklopsu:
"If I had known you're so submissive, I would've gone with a differente choice of wardrobe"....      

[Meho Krljic]

Mmmmmm... Ja sam skinuo sinoć AXM ali ga još nisam pročitao. Sve odlažem zadovoljstvo...

[Jake Chambers]

Veruj mi, svaki nedostatak akcije nadomeštaju jebeno dobrim dijalozima... Bist je isto totalno u štimungu za podjebavanje... čak i SAJKLOPS!!!! Haha.

[DušMan]

Buffy, osma sezona, treća sveska.
Wow. Posle prve mlake, druge malo bolje, ova je prava stvar!
Iako je usledilo razočarenje, pa osoba iz Bafinog sna nije ni Angel ni Spike, ova sveska je pravi rollercoaster avanture. Klifhenger na kraju (od svih ljudi, njega sam najmanje očekivao! čak sam i Adama uzimao u obzir), klupko se odmotava, a istovremeno se tek zapteljava. Whedon ne gubi edge, stalno se otvaraju nova pitanja, polako dobijamo i odgovore na neka (mada me sad izjeda ko ju je probudio iz sna) i ovo se tek zahuktava. Najavljuje se da će biti 50ak sveščica, ali s obzirom da je prvobitno najavljeno samo 30ak, ne bi me čudilo da broj još skoči.
Šmek serije je tu i Bafi se konačno vratila, na radost svih pravih geekova (što Meho nije ).

[Duh_koji_hoda]

pffff.....

[DušMan]

... na radost svih pravih geekova (što Meho nije ).

... a Duh nikad neće biti.

[Cornelius]

QUATRE
Enki Bilal
2007

Četvrti nastavak je izašao u tiražu od 240 hiljada, dok su se prva tri već prodala u tiražu od 850 hiljada. Tako "jugoslovenska tetralogija" predstavlja trećinu Bilalovih ukupnih tiraža (28 albuma u 3 miliona primeraka). Determinisanost i pripovedačka oštrina Bilala sa početka serijala bila je vodjena njegovim osećanjima prouzrokovanim gradjanskim ratom u bivšoj Jugoslaviji. Četvrti nastavak znatno je umekšan i uradjen bez eshatološke note koja se oseća u svim njegovim radovima još od "Sajma besmrtnih". Najk i Lejla su se pronašli i utvrdili da nisu klonovi, nego originali. Amir je pronašao Sašu, a Optus Varhol se iz negativnog lika promenio u pozitivan. "Zadovoljstvo mi je da je on postao takav, a za to ima više objašnjenja. U svom pseudo-umetničkim delirijumu vrhunskog zla, on nije napadao ljude. On je upotrebio ekstremno zlo protiv opskurantista. Manipulišući ih, oni su se sami uništili, što je već samo po sebi pozitivno. Ustvari, on je samo lucidan. Varhol se tako postavio iznad čovečanstva. Inače, on je na našu planetu stigao u obliku supstance zakačene za jedan meteorit. Ta supstanca susrela se sa prvim životom na zemlji i ušla u lanac života. Potom je sreo čoveka. U rovovima Verdena otvorila mu se svest o sopstvenom postojanju u ljudskom obliku, uprkos nedostatku ljudskog lica. Od tada, on prolazi kroz ljudskost u svim ekscesima, od najvećeg i apsolutnog zla, do vrhunskog dobra."

Bilal je od naučne fantastike preuzeo formalne elemente i upotrebio ih  kao sredstvo, bez želje da održi unutrašnju logiku tipičnu za žanrovsko delo. Futuristička tehnologija, putovanje u svemir i vanzemaljci kod njega nemaju žanrovski, nego retorički značaj. Naučna fantastika, tretirana kao književno nasledje, daje mu neophodnu distancu i omogućava mu pripovedačku slobodu. "U pitanju je samo jedan način da se govori o današnjem svetu, o nama, o našim odnosima... Uprkos mom neprekidnom protivljenju i objašnjavanju da ne radim naučnu fantastiku, ja sam tako vidjen u Francuskoj. Istovremeno, Francuska pripada kulturi reči, dok je slika manjeg značaja i pridaje joj se manja vrednost. U pitanju je nedostatak otvorenosti duha i želja da se na ostvarenja lepe etikete."

Prve dve knjige medijski su bile najbliže grafičkim novelama, dok se treći, vizuelno i narativno razvio u posebnom pravcu. ,,Četiri", čuvajući sličan pristup, nastavlja sa velikim prizor poljima, slikarski razradjenim kompozicijama, malim brojem kadrova na tabli i velikim elipsama. ,,Promena je najviše vezana za kontekst. 'San monstruma' je bio gušći, sa više slika i teksta, sa više nivoa čitanja. Tako sam se i ovde stavio u neposredni kontakt sa sižeom. U pitanju je pravi road-movie koji se odvija u vazduhu, na zemlji, u podzemlju... Priča je postala linearna, a to je tražilo i vazdušastiju kompoziciju tabli. Treći i četvrti nastavak su vezani, čak bih rekao da imaju jednistvenu priču. U integralu koji će u Francuskoj izaći krajem oktobra, oni će biti spojeni, a naslov "Četiri" će nestati." Kraj tetralogije, otvoren i nedovršen, ostavlja mogućnost nastavka. Znajući Bilalovu želju za rušenjem granica izmedju medija, može se pretpostaviti da će ova tetralogija imati strip nastavak ili filmsku obradu.

[Cornelius]

Mark Kalesniko
Mail order bride
2001

Monty Wheeler drži prodavnicu stripova i derivata u jednom kanadskom selu. Uprkos svojim godinama (30), on je u duši klinac. Medjutim, pali se na Azijatkinje, pa je preko oglasa našao sebi ženu u Koreji. Kyung dolazi kod Montyja i problemi počinju zbog obostranog nerazumevanja, predrasuda, stereotipa, ali i zbog Montyjeve nezrelosti. Kyung se osamostaljuje i više ne želi da živi sa mužem-detetom. Grafička novela od 260 strana ima vrlo bogatu karakterizaciju likova, čvrst zaplet i odličnu naraciju. Grafizam je uradjen u skladu sa pričom i likovima, čas krhko, razlomljeno i uglasto, čas sigurno i zaobljeno. Montaža je sačinjena od brzih manga kadrova, preko klasičnih prizor polja, do velikih kadrova, nalik ilustracijama.

[Alex]

300                          (Beli put)

Frenk Miler / Lin Varli

Grci se u ovom stripu bore i izbore za slobodu, a Frenk Miler, njegov autor, jedan je od retkih američkih strip autora mainstream scene koji se izborio za (skoro) potpunu autorsku slobodu na istoj. Dok za više od 95% USA strip autora rad na stripu podrazumeva rad na davno uspostavljenim serijalima, uglavnom superherojskog stripa, gde im je dopušteno samo da dopišu/docrtaju nove epizode poznatih naslova i ponovo ,,izvariraju" mnogo puta prežvakane teme, a manjem broju je dopušteno da smisle ponešto ,,novo", opet u istim okvirima i još manjem da pokažu i malo veću inovativnost u izboru i obradi tema, ali ponovo u zadatim okvirima, samo nešto drugačije i ,,savremenije", dotle Miler ima ime tj. stečenu poziciju koja mu dopušta da osmisli autorski projekat sa temom koja je suštinski plod njegovog interesovanja u datom momentu i realizuje je na način na koji želi, poput brojnih evropskih kolega.

Šta nam donosi Milerova sloboda u stripu 300? Pre svega vrlo svežu, interesantnu i primamljivu formu. Stripova koji se čitaju ,,položeno" na većem formatu bilo je i ranije, posebno knjiških izdanja novinskih stripova u kaiševima, ili onih na polovini klasičnog (A4  proporcionalnog) formata, ali ovakvog comic book/graphic novel stripa, pa sve sa Milerov(sk)om montažom tabli baš i nije.  Nije neka revolucija u formi, ali je solidan evolutivni korak, koji je pitanje (tehničko) koliko će biti sleđen, ali ovde – u 300 funkcioniše izuzetno dobro. Dakle 300 je vizuelno zadovoljstvo za uživanje u gledanju, listanju, ali i čitanju, jer je Milerov talenat za naraciju odavno dokazan i čuven.

Crtački nedostaci, greške i problemi koji se uvek vezuju za Milera ne uspevaju u značajnijoj meri da pokvare lepotu mnogih scena, kompozicija i kadrova. Poneka malo veća anatomska greška je mogla biti i ispravljena, neke scene sa više detalja su mogle biti nacrtane i na većem formatu da bi bile određenije i manje skicirane, a crtački postupak ,,zacrnjivanja" likova i predmeta je u najvećem delu vrlo funkcionalan i estetičan (recimo jedna od poslednjih scena gde su Spartanci sa dve strane okruženi neprijateljima), ali se ponegde može protumačiti i kao (karakteristično) zabušavanje.

Dobra stvar je što 300 pored superiorne forme nudi i poštovanja vredan sadržaj, odnosno suštinu. Mitski stilizovana istorijska priča naslanja se (što malo ko ističe) na staru tradiciju koju je nekada Marvel uspostavio u svojim adaptacijama književnih dela, stripovske stilizacije i mitologizacije sadržaja, čiji su rodonačelnici još Sten Li, Džek Kirbi, Roj Tomas i dr. – a Miler se na to naslanja nadograđujući svojim stilom savremenije naracije – režije,  sa književno kvalitetnijim dijalozima i monolozima (lišenim stereotipa i suvišne patetike, karakterističnih za starije stripove).

Za razliku od filma (da i njega pomenem) dramaturgija u stripu funkcioniše mnogo bolje. Zbog različitog (brzog) vremenskog tretmana u filmu mnoge jake scene iz stripa su u filmu pretrčane i preestetizovane, pa je, da bi filmsko vreme bilo ispunjeno, veći akcenat dat slow motion scenama bitke, a nedovoljno samoj drami i u tome leži glavni razlog slabosti filma u odnosu na strip. (Možemo razmišljati o tome kako bi film – takođe držeći se stripa – režirao pokojni Kurosava; dramaturgija njegovih epskih filmova mnogo više bi prijala Milerovom stripu.) To je uzrokovalo i veću ,,dosadnost" filma u percepciji nekih gledalaca, mada problem pravolinijske radnje možemo naći i u stripu, a on proističe iz ograničenja kojima podležu adaptacije stvarnih, istorijskih događaja, slično biografskim delima, gde ograničenja za imaginaciju scenariste jednostavno postoje i ne mogu se izbeći a mnogo veći uplivi mašte uzrokovali bi probleme druge vrste.

Još par ,,spornih" detalja. Telesna nakaznost izdajnika nema ama baš nikakvo (ne)skriveno značenje i poruku i umetnički je uspešnije što je izdaja na neki način obrazložena ovakvom motivacijom (revoltom, povređenošću) nego samo čistom podmitljivošću. Što se tiče poslednjeg dijaloga, ni meni se baš nije dopao, ali moje mišljenje je da je Miler ciljao direktno na staru Grčku, kao neku kolevku kulture, nauke, demokratije itd, a ne kao aluziju na savremeni zapad i savremenu politiku, ali ko zna.

Još: Kolor Lin Varli je izuzetan i mnogo doprinosi kvalitetu stripa. Ona zaista zaslužuje da se njeno ime nalazi na koricama.

Izdanje: odlično, prevod takođe. (A Dedervil?)

Poštenih **** (od 5)

[Cornelius]

Croco & Co.
Crtež: Ceppi
Scenario: Vepy
1986

Niz kratkih priča objavljenih u magazinima, a onda ujedinjenim u album. Svaka priča teži da bude vickasta, duhovita, apsurdistička i dovitljiva. Rezultat su dosadne priče, ne baš uvek predvidljivog kraja, ali sve do jedne uradjene sa "punch line" sistemom (junak se probudi u zadnjem kadru, trgne se iz zanesenosti...). Dobra strana je grafizam, uradjen kao varijacija na temu belgijke "čiste linije". Počevši od tipičnih Eržea i Žakobsa, pa sve do stilizovane linije Žaka Tardija, crtač daje pregled kako su evoluirala sredstva ove poznate škole stripa. Inače, švajcarski crtač Cepi je, kasnije, uradio više zanimljivih serijala.

[zstefanovic]

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=102447#102447

[Cornelius]

David Mazzucchelli
Big Man
1998

Deca na plazi nalaze splav na kome je vezan covek natprirodne velicine i snage. Seljani ga odvezuju , smestaju u pomocnu zgradu, hrane ga i obavestavaju policiju. Brzo se ispostavlja da je kolos vrlo miran covek, spreman da radi i da pomogne seljanima. Istovremeno, on se sprijateljuje sa jednom devojcicom, psihicki zaostalom.

Prica je vec vidjena, medjutim, kao sto svi znamo, mnogo je vaznije na koji nacin je obradjena. Scenario je vrlo jednostavan i pravolinijski, sa nekoliko uporista, nalik kratkoj prici. Strip nema junaka, nego samo protagoniste, obicne ljude, uplasene nepoznatim. Ipak, ljudskost nadvladava i covek u "drugom" uspeva da prepozna ono sto je najbolje. Uprkos patetici, autor uspeva da postavi prava pitanja o ljudskoj toleranciji, o razlicitosti. Tragedija stize na kraju, zbog krutosti i nerazumevanja policije. Crtez je uradjen u skladu sa scenarijem - jednostavno, realisticki sa malo stilizacije, konture su sacinjene od debelih linija (slicno kao Pellejero), sa velikim laviranim povrsinama.

Mazzucchelli je nekada radio sa Frankom Millerom na Batmanu i Dardevilu, a potom je napustio komercijalne vode i posvetio se licnijem pristupu u ilustraciji i stripu.

[Alex]

Bravo za Mazzucchellija.
Ko mu je matični izdavač?

[Cornelius]

Mislim da on vise nema "maticnog izdavaca", jer se pored profesorskog posla bavi free lance radom. Big Man je u Francuskoj izdao Cornelius, ali ne znam ko i gde je to uradio u USA. Mislim da ga ima u Spaniji i Italiji.

[marlowe]

Bravo za Corneliusa.

[Cornelius]

Fala, Marlowe. Za dom spremni.