UPRAVO ČITAM (A NIJE SF, F, H)...

[tomat]

čitao Okorelu zemlju čuda... i Igraj, igraj, igraj. prvi mi se jako dopao, pa sam povučen time pazario drugi, koji mi je malo manje držao pažnju, ali nije bio rđav. sad, ta dva romana nije da nisu SF/F/H, zato sam i uzeo prvo njih, a od ovog ostalog me malo stra' (neke tople ljucke priče ili tako nešto ), pa sam zato i stao sa bistrenjem Murakamijevog opusa.

[Scordisk]

je l' jesu ti romani sffh? voleo bih to da pročitam. meni je 1Q84 bio negde na granici između fantastike i nefantastike, ali nisam stigao da dam sud jer ne znam šta se na kraju desilo. "bezbojni cukuru tazaki" je isto tu negde na granici - ima tog "oneobičavanja" koje naginje barem ka nekom razmućenom hororu, ali mislim da definitivno nije fantastika.

[Petronije]

Ne znam kako se žanrovski klasifikuju književna dela, ali svi njegovi romani imaju tih natprirodnih elemenata. Koliko se sećam, zemlja čuda jeste čist F, dok 1Q84 i Kafka imaju neke paralelne dimenzije, prolaze, i slično, sad, da li je to SF ili F, pojma nemam.

Sent from my Le X626 using Tapatalk

[Scordisk]

moraćemo nekog eksperta da nađemo da se izjasni 

[Scordisk]

nisam na kraju siguran šta da mislim o murakamiju... interesantno, ali nedorečeno. ko će ga znati. nabaviću još neko njegovo pisanije, pa ćemo videti

a trenutno čitam "gargantua i pantagruel" od fransoa rablea. ovo sam čitao kao klinac, tako da mi dođe kao da ga čitam ponovo ispočetka, i tek sada otkrivam koliko je ovo fenomenalna knjiga, i to u odličnom prevodu stanislava vinavera. sočno, moćno, duhovito i pametno, uopšte ne deluje kao nešto što je pisano pre pet i više vekova. apsolutno genijalno! skatološki humor u najboljem mogućem obliku

mrzi me sada da prepisujem čitave odlomke (a ima šta da se iskuca, valjalo bi), pa ću samo preneti pasus koji me je slatko nasmejao, pokazujući, valjda, da se neke stvari u prirodi čoveka nikada ne menjaju:

"Šta vas uzrujava? Šta vas kolje? Ko vam kaže da je belo vera, a plavo čvrstina? Knjiga, doduše, malo čitana - kažete vi - Grb boja, koju prodaju ulični prodavci i kućarci-potukači. ko je napisao tu knjigu? Ko je da je, mudar je bio, jer svoga imena nije napisao. Uostalom, ne znam čemu više da se divim, drskosti njegovoj ili blesavosti:

drskosti, što bez razloga, bez uzroka  i bez ikakva izgleda sme da ustvrdi, silom sopstvenog "ja to bolje znam", šta znače boje u stvarima; tako čine tirani koji žele da njihovo mišljenje važi umesto razloga, tako ne čine mudraci i naučnici koji zadovoljavaju svoje čitaoce dobrim razlozima;

blesavosti, jer smatra da bez ikakva dokaza i pravovaljana argumenta svet treba da se upravlja po njegovim šašavim tvrdnjama.

Zaista, a prema poslovici "u dupetu poserice uvek govana dosta", našao je neke blesonje..."

[Perin]

Ne znam kako se žanrovski klasifikuju književna dela, ali svi njegovi romani imaju tih natprirodnih elemenata. Koliko se sećam, zemlja čuda jeste čist F, dok 1Q84 i Kafka imaju neke paralelne dimenzije, prolaze, i slično, sad, da li je to SF ili F, pojma nemam.

Sent from my Le X626 using Tapatalk

Magijski realizam.

Meni se najviše dopala knjiga "Kafka na obali", dok mi nikako nije legla 1Q84.

"Bezbojni Cukuru...." mi je bio dobar. Priče su mu isto sjajne, preporučujem. Generalno se meni njegov stil pisanja jako dopada. Ako želite nešto drugačije od njegovog standardnog stila i standardne forme, pročitajte "O čemu govorim kada govorim o trčanju."


Poslano sa iPhone 7 plus

[Truman]

Римске приче, Алберто Моравија.
Ово је комбиновано хрватско издање које покрива приче из обе Моравијине збирке. Свиђа ми се његова кратка проза, шармантна и тужна.

[Kimura]

Ne volim Moraviju, nekako mi je skučenog duha, ali su te priče primer majstorstva. U zanatsko smislu je za ugledanje.

[Truman]

Мени је он један од омиљених писаца ( не само зато што је Талијан ). Рецимо ДОСАДА је један од најбољих психолошких романа које сам икада прочитао.

[Kimura]

Čitala sam DOSADU. Ne bih da ti sad omalovažavam ukus, ali meni je čak komično koliko je to površno. Glavni ženski lik je ,da izvineš, ko lutka na naduvavanje. Mada, prosečnom muškarcu možda više od te psihologije i ne treba.

[Truman]

Није површно већ су ликови површни и безнадежни. Две жене ( Ћоћара ) је такође добар роман, али везан за Други светски рат.

[Kimura]

Meni je najbolja RIMLJANKA, a potom jedno kratko romanče, PREZIR.
(ako se čudiš što sam čitala pisca kog ne volim -  jbg, moj otac je kupio komplet u vreme kad se to smatralo ''sobodnom literaturom'', bilo mi je pri ruci)

[Truman]

Римљанку још нисам читао. Имам другарицу која има вероватно исти комплет па ће ми позајмљивати ваљда.

[Anomander Rejk]

Čitao sam Moraviju, nije mi se dopalo. Stilski izbrušeno, ali nekako prazno, skučeno što reče Kimura.
Oduševio me Laslo Krasnohorkaj-Melanholija otpora i Satantango.
Mada ne preporučujem za početak godine    teško je i mračno do zla boga
kad završiš s knjigama, tačno imaš pred očima neki čemerni, jadni, blatnjavi gradić
u nekoj zabiti panonske nizije bogu iza tregera, u kome je prava i najgora kazna-biti živ,
i boraviti u istom.

[Truman]

Моравиа није ни празан ни скучен! Изузетан писац и на пољу људске психе и на пољу друштвено-класних односа. Такође, ко воли мало сочније ствар препоручујем његово дело "Човек који гледа".

[Alexdelarge]

repriziram AMERIKU od kafke, u novom prevodu stanovite tijane tropin.

[Truman]

Доврших Инферно Дена Брауна. Иако је реч о рутинском трилеру завршна идеја је заправо врло занимљива. 3* од мене.

[džin tonik]

povodom spoznaje da u pripremi jos dva dnevnika josipa pavicica, cita se ponedjeljak ujutro (2005-07).
inace, knjiga kojoj regularna cijena 220 kuna, trenutacno se prodaje u kompletu dnevnika, 3 knjige za 99 kn:
Dnevnici komplet

Knjiga Ponedjeljak ujutro sastoji se od dnevnih bilježaka, stotinjak komentara iz autorove kolumne u Večernjem listu, polemičkih tekstova, pristojnih i prostačkih reakcija na objavljeno... i snova (prije i poslije buđenja). Spominje se i više od 1200 imena, od kojih većina pripada ličnostima iz današnjeg hrvatskog javnog života.

za manje upucene: josip pavicic, najjaci polemicar na prostoru bivse jugoslavije (poslije mene, naravno, tek sto je covjek ozbiljan). srz hrvatskih suverenista, socijaldemokrat, krscanin, porijeklom iz federalisticke struje bivse partije, reformator, u vjecnom sukobu sa unitaristima, t.j. boljsevicima, i njihovom medijskom ispostavom poput dezulovica, jergovica, pancica i slicnih, t.j. najvecom bijedom koja ikad pisala narucene eseje, vrijedjala narodu razum i inteligenciju.

pavicicevi dnevnici najbolji su uvid u zbivanja u drustveno-politicka previranja novijeg doba, svjedocanstva bez uljepsavanja, zabiljeske, clanci, komentari i intimne misli u savrsenom skladu i nimalo politicki korektni.

[džin tonik]

primjer kako pavicic lijepo opisuje rad boljsevicke i velikosrpske, kako kad, agenture, koji i danas vrlo aktualan, reakcije.

ovdje se dotice operacije kos-a koji u hrvatskoj pocetkom agresije na rh minirao zidovsko groblje i prostorije, da bi rh prikazao fasistickom, te djelovanja mreze pod krinkom hrvatskog nacionalizma.
sve akteri koji i danas aktivni, nikad glasniji, pod tankom glazurom propuh drustva, liberala.
znaci imamo kos koji minira zidovske objekte po hrvatskoj, imamo mrezu koja poteze nacisticke pozdrave u ime hrvatskog nacionalizma.

primjer koji tu nije naveden: nekad su u hrvatskoj izasli dozivljaji pavelica, sto po sebi ok, treba sve izdati, procitati, ali: nakladnik koji to onomad izdao bio je kosovac (danas glasni liberal tipa jergovic) sa zadatkom okarakterizirati rh fasistickom. izdao je po zadatku, po zadatku promovirao na biranim mjestima, sa zadatkom da hrvatski drzavni karakter veze uz nacizam, itd.





vidite. kos (operacija labrador i opera) minira zidovske objekte po rh, kos pod krinkom hsp-a podize desnicu u znak nacistickog pozdrava. itd. danas kos crta svastike, u, kos (u obliku pupovca i novosti) optuzuje rh.
jedan od razloga zasto u rh ne postoji ni jedna desna stranka u saboru, tek kao marginalna drustvena pojava.
https://www.youtube.com/watch?v=3Do1nY3JcHk

[džin tonik]

fantazija kako se ovo cita. ne smijem ni pomisliti sta se danas nudi od strane boljsevika. preletim kolumne jutarnjeg: ante tomic, jurica pavicic, miljenko jergovic... prosto ne znas gdje samo nalaze toliko uvlakaca u ideolosko dupe i tko bi to trebao citati.
boljsevici se zalazu za propuh drustvo, dok jedan kritizira katolibane (koji mu se prividjaju), slavi turbo-feminizam, dva reda dalje kaze nesto poput: predsjednica je kurva koja se kurva sa svojim soferom i seksualne usluge placa sluzbenom karticom, haha.
mislim, idiot do idiota. boljsevicka svrha, placena propuh parama, pa se gradi proza u skladu.

[džin tonik]

[džin tonik]

da mi zli jezici ne bi prigovorili kako pri osvrtu na knjigu koja me kupila previse isticem bg, sto cinim bez primisli, tek iz uvjerenja da bi tematski islo uz interes okruzenja, naravno, evo i koje anegdote o izdavastvu.
i ne brinite. iako ovom prilikom subjektivno mnogo spojlujem, knjiga ima 500 stranica! a bavimo se knjizevnoscu, nismo filmasi da u prikaze analogno trejleru ubacujemo sve sto djelo nudi (i vise).

[Truman]

зоско, кад ћеш до Београда да се видимо? Волео бих да видим колико се разликујеш уживо.

Иначе, крену да читам Писара таме од Лиготија. Мој шири осврт о овој збирци добићете на адекватној теми.

[Truba]

Citam ja klaudije
Ne pamtim zanimljivije stivo i bolji stil
Odmah sam sve narucio od roberta grevsa

[Truman]

Блек Свон, саветовао бих ти да порадиш на интерпукцији. Овако је мало тешко разумети те.

[džin tonik]

зоско, кад ћеш до Београда да се видимо? Волео бих да видим колико се разликујеш уживо.
...

truki. ja o knjizi, ti o privatnim snovima i zeljama. a za sto imamo dedu mraza?

[Truman]

бабо не постоји.

[Truba]

Gdje me placaju tu sam pismen
Gdje je dzabe...trpite me
Budi sretan sto citam to trece, poslije latinice i glagoljice, hrvatsko pismo
Zamara me

[Truba]

Sta ce hrvat u bg?

[Truman]

Sta ce hrvat u bg?

Што да не, виђам их и чујем. Увек су ради гости...

[Truba]

Mozda su to srbi koji pricaju hrvatski

[džin tonik]

ovaj je gori od bobana medju fantasticarima (ali zato skoro da nema lose knjige).

[Kimura]

 


Ништа ново под сунцем.


'''Да, уистину, пренаглио сам када сам закључио да онај који жртвује девојку чини то из слабости и кукавичлука. Боже, хоћу ли стално чинити овакве грешке, хоћу ли непрекидно бирати лошије путеве, хоћу ли увек бити на погрешној страни...''


Ово је више за онај топик где се препознају цитати, али некако паше иза Зосковог поста.

[džin tonik]

 

[džin tonik]

idemo dalje, politika!!!

elem, ono kad posjetis boljsevicko glasilo, a u ovom dnevniku imas 1200 imena i mnostvo anegdota. primjer iz gore navedenog, gdje pavicic biljezi anegdotu iz doba promocije erec izrael, kad boljsevici oko kotela da-dona uzurpirali zidovsku zajednicu. mislim na ovo:



a danas ovaj gromoglasni esej:
KULTUROCID U DUBROVNIKU: SMETLAR UZEO KNJIGE IZ ŽIDOVSKE OPĆINE I PRODAVAO IH NA BUVLJAKU! Vijest stigla i do Izraela: 'Kontaktirao me poznanik, zamolio me da odem tamo, kupim i spasim to blago. Očito je riječ o novohrvatskoj pojavi da vlast devastira prošlost'

evo. kulturocid, ili da citiram: "očito se radi o novohrvatskoj pojavi da si onaj tko ima vlast može priuštiti devastaciju", itd.
sazeto: zidovska opcina preuredjuje prostorije, izbaci nekoliko kutija knjiga na ulicu, zaposlenik gradske cistoce pokupi, covjek prodaje na buvljaku, pa, evo hinta iz izraela da se nisti kulturna bastina?

i sta bi vi sad rekli idiotima boljsevicima koji zdruzeno glume zidovsku zajednicu, politicare i medije, serviraju publici OVO?
covjek ignorira, drzava im cune koji milijun vise, a kad apetiti porastu organiziraju novi kulturocid zagrizenih nacionalista. suti i narod, gleda show, prihvaca zabavu, nije mu ni toliko lose da bi ih u paketu smjestio u prvu ludnicu.

nagradno pitanje: je li i zaposlenik gradske cistoce dio boljsevicke glumacke ekipe, te nije li u blizini i kakav englez? po zbivanjima u britaniji, reklo bi se da bi bilo pretjerano posumnjati i na prisustvo engleza, proizvode program na domacem terenu punim kapacitetom. znaci nasi boljseviki.

[džin tonik]

s obzirom da me josip pavicic zarazio osloncem na velikog kombinatora, a negdje se i sjetih one drevne ideje nase, benzin vas, uzeo na citanje

iljf/petrov: 12 stolica

njemacko izdanje koje tvrdi da je ipak bilo cenzure i pri prvom izdanju u tjedniku iz 1928. (37 poglavlja), kao i sif-ovim izdanjima (40 poglavlja), na koja se oslanjaju svi prijevodi do 1997. kad rusi objavili originalni manuskript (43 poglavlja).
sad, neki tvrde da je krnja varijanta zapravo "ono sto autori konacno svojevoljno isklesali", drugi pak da ipak do cenzure. procitajte i procijenite sami, primjerice, u ediciji sarenog ducana koji izdao opus doticnih autora u novom prijevodu (tipujem uobicajeno kvalitetnom):
Iljf i Petrov

uglavnom, provjerite kako izgledaju romani kultnog statusa u novoj ediciji, alan ford prije forda, vise i manje koristeni, pa i u ekranizaciji dobar, los, zao, tvrdim.
a ovako izgleda moj knjizevni panj, da se pohvalim, a vi, nadam se, zavidite:

[džin tonik]

ugh! vjerojatno ni izdanje u sarena ducana nije prijevod ruskog izdanja 12 stolica sa 43 poglavlja iz 1997.
preveo crnkovic, sto odlicno, ali jos 1990. no mozda doradjeno. ugodno iznenadjenje: 3 knjige, 30% popust, pa usporedim.
svakako vrijedi, u njemackoj "nastavak" ili zlatno tele trenutacno se rabljeno cijeni 50 do 100 eura, dok u 10. mjesecu izlazi reprint regularne cijene 24 eura, a ni kod vas bas nije nesto sredjeno. lom ima jedno izdanje zlatnog koje ne mogu odrediti, 12 stolica njet, humoreske ni traga.

[Truba]

to zlatno tele imam citav život i nikad da pročitam
elaboriraj o cemu je

[džin tonik]

hm. danas je njegov dan...

[Truman]

склањај ту огавну њушку са ове прелепе теме!

[džin tonik]

da skratimo: zapanjen sam. postoji li netko tko ovo citao?!!!

[džin tonik]

gledam gdje nabaviti hc-izdanje jednokatne amerike doticnog dvojca, ne tako davno rasprodano po regularno 54 eura u nakladi od 6000, pa nigdje ispod 100.
i onda kazu knjiga se ne prodaje. ne prodaje se shund, nesto malo, uz gromoglasnu reklamu, ali shund uvijek brzo potone poslije hajpa.


Das eingeschossige Amerika: Eine Reiseerzählung
pitam se je li u ex-yu izasla poslije 1939. pod tim naslovom.
jednokatna amerika

[džin tonik]

sve vise smaraju boljseviki razni, ubojice, izravni ili mentalni potomci i nasljednici ubojica, poput bivseg el prezidentea josipovica lignje na internacionalnom planu. ne znam kako opisati, zalijepili se "antifasiti" ili crveni fasiti te zapadne demokracije kao krpelj teleta.
pa fasisti, pa ovo, pa ono, cijela paleta jugokomunistickih idiotizama iz glasila - zapadne demokracije? - sve do naskakivanja na "najveci evropski skup nacista" iliti bleibursku komemoraciju.
drugovi pogubili kompas, neko teze ludilo, ne vidim druge.

tom prigodom citamo - jugokomunsticke i slicne dokumente starog a-tipa.
pa tu imamo jedan opceg karaktera na engleskom:



pa imamo neki koji se odnosi na casnike ili oficire mase od 200k vojske i 500k civila, od koje izravno 3/4 zarobljeno u slo, dok 1/4 koja se probila do at izrucena boljsevizmu, jelte:



pa imamo one koji se odnose na rijetke prezivjele instant "konacnog rjesenja", koji nisu "rijeseni" u sloveniji ili zapadnoj hrvatskoj (ovaj mi je posebno zanimljiv jer opisuje jednu od nekoliko kolona po 3k, koje bile iskljucivo domobranske), gdje boljsevici vrse internu istragu je li eto bilo kakvih zlocina usput pri transportu na - likvidaciju - ubosnu.



ogledam dokumente lokacija koje ce tek biti istrazene, ne onih poput jazovke, teznog, kocevja, macelja, hude jame, itd. gdje malo zagrebali, izvuki nekoliko tisuca zrtava, pa prekinuli, brzo zatvorili i pobjegli, jer - spoznali da ni djeca uglavnom nisu bila prepustena na usvajanje, kako se vjerovalo. tek rijetka.
zanima me sta ce drug lignja reci kad se otkopa 2100 poznatih masovnih grobnica boljsevicke revolucije 1945-48.

[Truba]

oni se time ponose i dice i opravdaju
misle da su ucinili dobro djelo
samo nije mi jasno sto su to krili 45 godina ako su radili ispravno

[džin tonik]

ne znam, pitam se tko su ti oni. oni se ponose i dice.

evo, s mog kraja je bilo vojski kojih god hoces. a kad u grad usli boljsevici, poklali su narodne neprijatelje ranjenike iz bolnice na jednom kraju grada, na drugom gradjane klasne neprijatelje, na trecem skoro 2000 klinaca dobi 16-18 godina koji netom dobili poziv za sluzenje, pa ostali u vojarni-kasarni bez vodstva koje se razbjezalo, predali se bez ispaljenog metka, a na cetvrtom poslije jos poklali ca. 1000 iz kolone u prolazu, ostatke bijednih ostataka koji prezivjeli sve prethodne tretmane u sloveniji.

i sad, svi, bez iznimke, partizani iz tog kraja sa ogromnim su prezirom odbacili sve za sto su se godinama borili. dodjose idioti ubijati narod, ovi sve odbacili.

znaci ti nisu oni. koji boljsevicki idiot danas iz rh ili ex-yu hrani zapadne medije i politiku pricom o antifasizmu i misle li oni da su u nekakvoj boljsevickoj jugoslaviji?

[džin tonik]

izvjestaj otsjeka narodne milicije iz 07/1945 mi je genijalan. dva mjeseca od pocetka revolucije, za koju kpj pripremala mehanizme razne, uglavnom oznu i knoj, dva mjeseca tokom kojih sve sto je na bilo koji nacin (po paranoidnom pogledu kpj-a) u buducnosti moglo ugroziti vlast kpj, sve to vec postrijeljano ili u logoru, polako se pocinju formirati i djelovati neki organi javnog reda poput policije, sudstva, van revolucionarne svrhe, i izvjestavaju o ostalom preostalom van logora i grobnica:

...
svakodnevna pljacka, koju cine takovi elementi iz redova milicija, a uz to ako uzmemo da je i vojska kao i ozna vrse takodjer pljacku i da se njihovi vojnici izdavaju kao milicija, onda nije nikakvo cudo, da narod strahuje pred milicijom kao pred pljackaskom ruljom.

narodna milicija koja je izvrsni organ narodne vlasti ne samo da je takovim radom kompromitovala sebe, nego je kompromitovala i narodnu vlast. narodna vlast gubi autoritet u narodnim masama uslijed milicije, koja nema nikakovih moralnih prava , da bude njezin izvrsni organ.
sa samim tim stvara se ozbiljan politicki problem. narodno oslobodilacki odbori neiskusni u svom radu, ne mogu da rijese sve te stvari, a pomoc koju dobivaju vrlo je slaba.

za ozdravljenje toga stanja izdali smo direktivu za generalno ciscenje redova milicije time, da se izbace iz milicije svi oni koji nemaju moralnog prava da budu cuvari narodne vlasti.

odnos izmedju vojske i narodne milicije vrlo je zategnut, tako da nema nikakove suradnje a isto takovi odnosi vladaju izmedju civilnih i vojnih vlasti. vojska cini pljacku na racun milicije, civilne vlasti ne poduzimaju nista da to pitanje rijese. konkretno ima slucajeva u osijeku, da vojska hapsi miliciju, pa kasnije hapsi milicija vojsku, da bi konacno mijenjali jedne za druge...
sve se to dogadja sa znanjem komandanta grada kao i komande narodne milicije i ostalih civilnih i vojnih vlasti.
vojska uhapsene milicionare tjera da ciste nuznike, otimlje im bicikle, oruzje, neda im znakove, kako bi imala razloga da ih uhapsi na strazarskim mjestima. za sve to znade obl. noo, koji se nalazi u doticnome gradu i umjesto da stvar sredjuje, oni salju tajnika, koji stvar jos vise zaostrava, jer dolazi u komandu mjesta i vadi pistolj na komandanta da ce ga ubiti.
nikakove povezanosti izmedju ustanova, vec jedno opce otimanje za vlast sa strane vojske i civilnih vlasti. ti nezdravi odnosi imaju odraza u narodu, koji je postao pasivan, jer s njime nitko ne radi, vec se stvari birokratski rjesavaju odozgo.
organi ozne vrse pljacku, ubijaju ljude bez suda, ne pokopavaju ih ili ih ne pokopaju cestito. narod strahuje. osjeca se nesigurnost ne samo u narodu, nego i medju clanovima noo.

na okrugu brod i nova gradiska imade vise slucajeva gore navedenog postupka, gdje su se ubijali i seljaci bez suda i istrage. slucaj procelnika upravnog odjela u pakracu s kojim smo razgovarali i koji je izjavio, da kada je ucinio prigovore za postupak vojske i ozne prema narodu, da se boji da ce biti uhapsen.
dakle nije strah samo u narodu, koji svaki dan ceka da nece biti odveden negdje i ubijen (to javno govori) vec je taj strah usao i u same odbore. konkretno ima slucaj u brodu gdje se organi ozne groze kotarskom noo-u koji je ucinio izvide radi pljacke vina i...

[Truba]

Nes mi vjerovati evo me kod titine pecine u jos uvijek titinom drvaru pored kuce u kojoj je formirana ozna

[džin tonik]

e onda je red zaviriti i u koji izvjestaj ozne! ovaj je nadrealan, neki se "zanijeli" pa likvidirali i partizanske borce, slucajno sumnjive. (to je vec iz doba kad ponestalo nenarodnih neprijatelja. a revolucija morala teci. koliko revolucije, toliko plodova.)

[džin tonik]

ozna, depese.
rankovic:

... radite suprotno od nasih naredjenja, jer smo rekli da radite brzo i energicno i da sve svrsite u prvim danima. zaboravljate da u zagrebu sada ima skoro milion stanovnika...

"stevo":

molim vas izvjestite druga marsala (?) da mu saljemo kave i dobre sljivovice.

[džin tonik]

nedavno preletih neki aktualni pre- ili postdiplomski, sta vec, rad studenta sa filozofskog u rijeci, tema: odnosi ustase - talijanski fasisti.
reko krasno, u medjuvremenu imamo toliko znanstvenih obrada jugokomunisticke literature, ocjena, procjena, da vidimo kako to danas izgleda. kad ono - corak, nista od susreta sa stvarnoscu.
pro-memorijem iz 1927. ustase prodale dalmaciju, itd.
sad, neovisno sto dostupan i promemorij, pa i talijanska diplomatska korespondencija, pa i rad vrhunskih svjetskih znanstvenika koji sve to izucavali uzduz i popreko, pa i marksisticku literaturu, nista to nema veze za propaganda za narod. pa ni da 1927. nije bilo ni u od uhro-a.
imamo znanstveni rad na razini agitpropa (u svakom smislu), objektivno poludebilan (opet u svakom smislu, uz mnogo dobre volje).

tom prilikom cita se:
dr. ante pavelic - dozivljaji ll (1918-29)



nevezano za pro-memorij, osvrnuo bih se na osvrte koji me dojmili, neka stoje respektativno za mnoge slicne; posebno iz ugla sto biljezeni prije, budimo velikodusni, stotinjak godina.
o drustvu naroda:





anegdote iz srbije:





pa i ova, koja nuzna za razumijevanje kako i danas hrvati dozivljavaju tjednik pupavcevog srpskog narodnog vijeca, t.j. beogradske agenture za provokacija u rh prikladnog naslova - novosti.
(nije me zacudilo kad prije nekoliko mjeseci u njemackom tisku osvanuo beskrajni esej o ugrozenosti srba u hrvatskoj autorice-urednice novosti iz zagreba, sve dok pozira ispred kucne biblioteke sa istaknutim djelima vojislava seselja. meni je jasno zasto se tjednik naziva novosti, kao sto jasan i sadrzaj.)
NOVOSTI
evo i za manje upucene.