Ti piace GIALLO?

[Васа С. Тајчић]

У Martina ми не дирајте, са главом се не играјте .
Да Вам овако нешто не одговара:
COME UNA CRISALIDE (trailer italiano)   

[Kunac]

Vidim da su Stivaletti i Simonetti umešali svoje prste u ovaj film, ali trejler izgleda krajnje zabrinjavajuće.

[Kunac]

Los ojos azules de la muñeca rota iliti Plave oči slomljene lutke (1973) je španski film u giallo tradiciji. Glavnu ulogu u ovom trileru glumi legendarni Paul Naschy. Dotični je prava sirovina i ne zna da glumi, ali je šarmantan i uporan - što mu je verovatno i donelo kultni status u okviru evropske žanrovske treš scene.

U ovom film Naschy glumi bivšeg robijaša-lutalicu koji se zapošljava kad tri sestre koje žive u usamljenoj kući daleko izvan grada. Jedna sestra ima spaljenu ruku, a nedostaje joj nekoliko prstiju s iste. Druga sestra je paranoična i u invalidskim kolicima.Treća sestra je nimfomanka... Posle nekoliko  neprivlačnih scena seksa, počinju ubisva. Manijak ubija plavokose i plavooke devojke u obližnjem gradiću i vadi im oči koje čuva kao trofej.

U pitanju je standardna i prilično neinventivna niskobudžetna giallo ujdurma. Primetio sam da neki recenzenti cene ovaj naslov, ali mi nije najjasnije zbog čega. U filmu ima pregršt događaja, to je svakako plus, ali sve ostalo je bezveze. Nisam očekivao mnogo, ali sam ipak bio razočaran. Ubistava i seksa ima, recimo, ali nema tu one klase koji su Italijani umeli da omoguće gledaocu. Sve je krajnje neprivlačno. Film u vizuelnom smislu dobija jedva prelaznu ocenu, fotografija je jeftina, dosadna i "prljava". O scenariju i glumi ne vredi trošiti reči.

Evo trejlera koji islustruje 2 stvari:
a) Urađen odličan DVD transfer (kakav ovaj film ne zaslužuje)
b) Urnebesan engleski dab koji daje dodatnu treš dimenziju

http://www.youtube.com/watch?v=1eI8HaAWblg

Znači, samo za najpasioniranije poklonike Nashyja (ako takvih ima na Balkanu) i kompletiste giallo podžanra.

2-/5

[Kunac]

Drugi giallo za danas, ispostavilo se, nije giallo već natprirodna prila o osveti.

La morte ha sorriso all'assassino iliti Smrt se osmehuje ubici (1973) je kostimirani horor, u suštini pokradena Le Fanuova Karmila. Ozloglašeni Joe D'Amato je potpisao ovaj film što je samo po sebi garancija niskog kvaliteta. U tom kontekstu, Smrt se osmehuje ubici se i ne drži tako loše - na momente ume to da bude sasvim pristojan filmčić.

Manju ulogu ima Klaus Kinski, kao i Giacomo Rossi-Stuart. Ali, oni su tu samo na kratko. Istinska zvezda filma je švedska glumica Ewa Aulin. Ona je veoma lepa i solidno se snašla u ulozi misteriozne neznanke koja se pojavljuje u zamku Ravensbrückovih i pokreće niz smrti. Nažalost, scenario nije dovoljno usresređen, tako da potencijal priče nije do kraja izmužen. Ima nekoliko kinky momenata, ali oni su samo zagrebani...

Evo kako film izgleda (trejler je na nemačkom, ali postoji rip na negleskom):::

http://www.youtube.com/watch?v=6LgNPNjvmCg

U zbiru, podnošljiv euro puding koji bi bio znatno bolji da ga je režirao neko sa istinskim talentom.
3-/5

[Kunac]

Pogledao sam giallo Weekend Murders aka Concerto per pistola solista iz 1970. godine.

Film je nastao u najboljem periodu za giallo, kada se u ovu vrstu filmova ulagalo dosta novca. To se vidi. Film ima sjajnu fotografiju, a i ostale produkcione vrednosti su takođe na zavidnom nivou. Radnja se odigrava na velikom porodićnom imanju u  Engleskoj gde se okupljaju rođaci preminulog plemića da bi saznali šta im je ostavio u testamentu. Uskoro počinju ubistva...

Ton filma je neobičan za giallo. U pitanju je krimi komedija, gotovo pa spoof na misterije u stilu Agathe Christie. U filmu nema puno napetosti i ubistva se dešavaju off-screen, ali zato ima nekoliko veoma zabavnih momenata - i to namerno zabavnih momenata. Moj najdraži je kada maskirani napadač upadne u sobu služavke s namerom da je siluje. Ona mu skida masku i prepoznaje. Napadač (jedan od gostiju, mladi plemić) ne odustaje od svoje namere - preti da će je ubiti ako mu se ne prepusti. Devojka onda započinje razgovor i objašnjava mu da kada se momku dopadne cura - on jednostavno treba da je pita da li je zainteresovana za njega. To je obično sasvim dovoljno, pretnje nisu neophodne. Ispostavlja se da devojka nije nimalo tvrdoglava.

U filmu nastupaju, između ostalih, poznata italo glumačka imena - bar kad je žanr u pitanju: Ida Galli, Giacomo Rossi-Stuart i Orchidea de Santis (u ulozi vrcave služavke).

Režiser Michele Lupo se više nije vraćao giallu, što je šteta. Doduše, nije ovo neko zaboravljeno remek-delo, ali je u pitanju jedan prijatan komični krimić koji je gledljiv i 40 godina posle nastanka.

[Kunac]

Trejler:

http://www.youtube.com/watch?v=DKl2UPIAb78

[Kunac]

Pogledao sam još nekoliko manje bitinih naslova iz giallo korpusa. U pitanju su filmovi snimljeni za male pare koji svoju sirotinju pokušavaju da zakamufliraju brojnim prizorima obnaženih ženskih tela. Bez obzira na sličnosti, ova tri filma se dosta razlikuju po kvalitetu.

The Girl in 2a (1973) je priča o sadističkom kutu koji kidnapuje, muči i ubija mlade žene. Glavna junakinja pokušava da sredi život po izlasku iz zatvora, ali joj se put ukršta sa pomenutim kultom (koga predvodi ludak u crvenoj kukuljici) pa se stvari komplikuju. Prva polovina filma je prilično dosadna, ima dosta prazne priče, ali onda se stvari zahuktavaju. Likova ima mali milion, stalno se nešto dešava - a finale je posebno zabavno pošto sadrži visok bodycount u koji je uključena i plavokosa seks bomba Karin Schubert koja će kasnije započeti uspešnu porno karijeru. U svakom slučaju: gledljivo smeće koje će ipak pre svega biti zanimljivo kompletistima.

La sorella di Ursula (1978) je najlošiji u skupini. Melodramska priča o dve austrijske sestre koje dolaze na italijansku obalu kako bi se oporavile od smrti oca uskoro počinje da se pretvara u pravi pravcati pornić. Slede razređene i preduge scene seksa koje se uvek završavaju ne baš preterano uzbudljivim ubistvima. Barbara Magnolfi (Olga iz Argentovog klasika Suspiria) glumi glavnu ulogu a društvo joj pravi suprug Marc Porel (par puta glumio kod Fulcija). Ako se odlučite da pogledate ovaj film - teško da ćete izdržati do kraja. Gluma je katastrofalna, a i film je (uglavnom) veoma neprivlačnog izgleda. Amaterština u svakom smislu.

Play Motel (1979) je poverty row giallo, kao uostalom svi iz ovog pregleda, ali ima najviše duha. Na internetu se može naći u dve verzije - moj savet vam je da izbegavate onu koja sadrži scene hardcore seksa. Lošijeg je kvaliteta a i sve te silne penetracije su prilično monotone i odvlače pažnju od triler zapleta koji je ionako dat na kašičicu. Brojne lepotice u filmu su tu da bi se skinule i vodile ljubav pred kamerama. S vremena na vreme neka od njih bude ubijena ili išamarana, ali to je više onako uzgred, reda radi. Seks je glavna preokupacija ovog filma. I to porno seks, s maskiranjem i nameštanjem. Početna scena u kojoj se susreću "časna sestra" i "đavo" izborila se za polu-kultni status. Play Motel nije dobar film ali ume da bude vraški zabavan. Dinamičan je i neopterećen dramaturgijom. Omiljena scena mi je kada se glavna junakinja (Anna Maria Rizzoli) ubacuje u porno izdavačku kuću kako bi pročačkala neke tragove - pa bude primorana da se slika gola kako niko ne bi posumnjao da je špijun. Naslovna numera u Bee Gees fazonu je urenebesna i često se može čuti u filmu. Obično pouzdani Ray Lovelock je potpuno proćerdan u nominalno glavnoj ulozi. Trivia: režiser Mario Gariazzo je godinu dana pre ovog erotskog trilerčića režirao SF erotsku komediju sa našom Maríjom Baxom u glavnoj ulozi. Taj film možete potrežiti pod nazivima The Coming of Aliens i Very Close Encounters of the 4th Kind.

[Kunac]

Brzo, još jedan giallo koji može da se pridruži gornjoj grupi...

Vice Wears Black Hose (1975) je u svakom smislu jeftina ujdurma u kojoj glume Dagmar Lassander, Magda Konopka i Giacomo Rossi-Stuart. Zaplet je standardan: ubica obučen u crno ubija mlade žene. Svedoci tvrde da se radi o "dami u crnom", mada je kopija koju sam gledao bila toliko loša da je bilo veoma teško izvlaćiti zaključke o odeći ubice. Film počinje udranički, ubistva se ređaju jedno za drugim. Prve tri žrtve su cure sa zajedničke fotografije, a onda ubica proširuje svoj repertoar ali je njegova mržnja usmerena pre svega prema ženama koje vole žene. Znači, pucalo se na lezbo vajb. Zanimljivo, u ovom filmu dosta prostora posvećeno je policajcima koji istražuju slučaj, što obično nije giallo praksa. Doduše, u filmu se pojavljuje i detektivka amaterka (devojka jednog od policajaca) ali ona ima svega 2-3 scene. Zaplet je zakomplikovan preko svake mere, digresija ima na sve strane, a samo razrešenje je prilično predvidljivo.

Samo za najtvrdokornije fanove.

[Kunac]

The Killer Reserved Nine Seats (1974) je zanimljiv giallo iz više razloga. Kao prvo, predstavlja varijaciju na Deset malih crnaca Agate Kristi, što je gotovo uvek garancija visokog bodycount-a.

Takođe, film je prilično očigledan preteča jednog sjajnog filma koji je nastao deset i kusur godina kasnije. Junaci zarobljeni u pozorištu +  ubica sa komičnom maskom + prvo ubistvo na sceni pred publikom koja isprva ništa ne sluti = jasno je o kom filmu se radi. U pitanju je Soavijeva Deliria aka Stage Fright (1987).

Ubica je razervisao devet mesta nije odličan film, pa čak ni vrlo dobar. Uvod je predugačak, dijalozi dosadni, gluma trećerazredna. Kada posle pola sata počnu ubistva, situacija se popravlja. Italijani umeju da budu kinky, tako da film sadrži dosta golotinje, a i pomalo subvezije u vidu lezbo i incestuoidnih momenata. Eksploatacija žena je ozraženija nego obično zato što postoji vidna razlika između smrti muškaraca i žene - lepšem polu zapada obavezno skidanje pre smrti i krvaviji kraj.

Završnica je pomalo neočekivana, izlazi iz uobičajenih giallo šablona, što u ovom konkretnom slučaju više smeta nego što je za pohvalu.

Calling All Policecars (1975) počinje bez žurbe. U uvodu se upoznajemo sa porodicom prebogatog doktora Ikardija, pre svega njegovom šesnaestogodišnjom mezimicom. Kada devojka nestane, usplahireni otac odmah kontaktira policiju. Posle početne istrage, devojka je pronađena ubijena, zavezana za svoj motorcikl i bačena u obližnje jezero.

Istraga se nastavlja, i u prvih sat i kusur izgleda da je pred nama klasični poliziottesco. Akcenat je na istrazi, glavni junak je inspektor komesar Solmi (Antonio Sabato - otac Antonija Sabata mlađeg) kome pomaže inspektorka Nuncijante (ex-Bond devojka Lučijana Paluci).

Giallo elementi ekskaliraju tek u poslednjih 25 minuta filma - i to u punom gasu. Film tada pa sve do završnice postaje izuzetno krvav i nasilan.

Film po izboru tema (smrt srednjoškolke + lanac maloletničke prostitucije) i načinu na koji ih obraćuje dosta podseća na Delamanov What Have They Done to Your Daughters? koji je snimljen godinu dana ranije. Iako Calling All Policecars zaostaje za svojim prethodnikom, u pitanju je jedan sasvim pristojan krimi film. 

The Flower with Petals of Steel (1973) je jedan od tri filma koje je režirao producent Gianfranco Piccioli. Bez obzira na godinu proizvodnje, u pitanju je giallo starog kova - doduše sa nešto više golotinje nego što je to bilo uobičajeno u naslovima nastalim krajem šezdesetih.

U pitanju je prilično opskurni film koji je prilično teško naći. (Tek se nedavno pjavio pristojan WS VHS rip). To do izvesne mere iznenađuje, imajući u vidu da u filmu glumi Carroll Baker (njen poslednji giallo pre odlaska iz Italije) & što se radi o prilično solidnoj produkciji sa vrlo dobrom fotografijom i intrigantnim vizuelnim rešenjima.

Opet, The Flower with Petals of Steel nije prvoklasan giallo. U prvih sat vremena trajanja film je razvučen i dosadnjikav. Glavni junak (glumi ga Gianni Garko) je izuzetno iritantan a drugi likovi nisu dovoljno razređeni. Filmu je, definitivno, bio potreban dopadljiviji glavni junak - ili bar više akcije. Ubistava ima na kašičicu, što nikako ne pomaže. Stvari se u poslednjem činu znatno popravljaju, ali tada je već manje-više prekasno da se utisak znatno popravi. 

Ipak, u pitanju je solidan doprinos giallo korpusu koji zbog Bakerove i vizuelnih bravura zaslužuje DVD uskrsnuće.

The Bloodsucker Leads the Dance (1975) je gotski giallo smešten u Irsku 1902. godine. Giacomo Rossi-Stuart glumi grofa koji poziva četiri zgodne glumice + njihovog komičnog pratioca u goste.

Vesela šestorka uskoro stiže na grofov zamak koji se nalazi, veoma zgodno, na od ostatka sveta izolovanom ostrvu. Slede kvazi-komični momenti i brojne erotske scene, a negde pri polovini filma počinju ubistva. Glumice-gošće, jedna po jedna, ostaju bez glave.

Bez obzira na naslov, ovo nije vampirski film. Koketiranje s natprirodnim postoji, ali ne i mnogo više od toga. U biti, ovo je seksi komedija sa tek nešto nešto malo giallo elemenata - tek da se zabiberi. Bez obzira na konstantno pronalaženje obezglavljenih leševa, u filmu nema nimalo napetosti. Završnica je posebno tupava i neinteresantna.

Kao kuriozitet treba naglasiti da u filmu glumi Femi Benussi, glumica koja se specijalizovala za golotinju i uloge u giallo ostvarenjima. Zanimljivo, bez obzira na sveopštu golotinju, g-đica Benussi ostaje zakopčana do grla. Stvarno svašta.

[Васа С. Тајчић]

Поновићу још једном да филм ...a tutte le auto della polizia (Calling All Policecars) (Without Trace) високо котирам у жанру police all'italiana. Вјероватно што сам пристрасан у погледу редитеља Марија Кајана (Mario Caiano)  . Али ме је у филму највише забавио следећи дијалог између комесара Солмија и доктора Маринија који је запослен на клиници доктора Икардија.

Marini: Do you know how much I make? 700,000 lire a month. And I'm always working. Luckily for the boss and patients.
Solmi: Does the clinic belong to the Professor?
Marini: Him and his partner Amirato, another bandit! They earn millions and give the patients the cheapest treatment available. He is more a loan profiteer than a great surgeon! Do you know what his scientific methods are? To be an intimate friend of a big politician, five-term ministers and influential congressmen. But now he's paying for it.

Звучи познато, а?

[Kunac]

Calling All Policecars jeste pre svega misterija, ali uspeva i da na nenapadan način ukaže i na probleme u društvu. Angažovanost (ili kvazi-angažovanost) je česta u italijanskom filmu, ali ovoga puta je to urađeno na majstorski način pa ima težinu. Zaista, dobar krimić.

[Kunac]

A Dragonfly for Each Corpse (1974) je španki giallo smešten u Italiju, u Milano. Tajanstveni ubica u crvenim pantalonama svirepo ubija sve one koje smatra iskvarenim - narkomane, prostitutke, kriminalce... ali i one koji su mu na tragu - pored svakog leša ostavlja po figuricu vilin-konjica.  Španski žanrovski favorit Paul Naschy glumi inspektora Scaporella koji istražuje slučaj uz pomoć devojke Silvane (glumi je Italijanlka Erika Blanc koja je napravila solidnu karijeru glumeći u B hororima i trilerima). Tu je i razgranata galerija njihovih prijatelja iz visokog društva koji, svi do jednog, bivaju uvučeni u slučaj - kao osumnjičeni ili žrtve, a najčešće i jedno i drugo.

Film je režirao argentinsko-španski veteran León Klimovsky što filmu daje određenu dozu kompetentnopsti. Da, ovo je jedna veoma jeftina produkcija - setovi često izgledaju kao od kartona, ali to filmu daje određenu dozu artificijalnosti koja je meni bila zanimljiva. Scenario je skup opštih giallo mesta, ali je krcat ubistvima (bodycount je dvocifren) i veoma dinamičan. Uz to, film ne doživljava sebe previše ozbiljno - što je u ovom slučaju odlično. Od nedavno je dostupan odličan (doduše, full screen) DVD rip, tako da film u tehničkom pogledu zadovoljava kriterijume za konzumaciju... Kome se gleda trashy euro pudding giallo - neka slobodno izvoli.

P.S. Bizarno, film po zapletu  podseća na Fincherovu Seven. Čak postoji i scena s kutijom.

[Kunac]

Reprizirao sam dva filma koja se smatraju polu-klasicima u okvirima giallo kruga.

Umberto Lenzi je 1972. godine režirao film Seven Blood-Stained Orchids o ubici koji se sveti ženama zbog gubitka voljene osobe. Film je tehnički na veoma visokom nivou, što se od Lenzija i očekuje - bar kada je ovaj prvi period njegove karijere u pitanja. Iako film nije preterano naslian (bez obzira na dugačku listu žrtava) posebno se izdvaja jedna scena u kojoj se žanrovski favorit Marisa Mell (ovde tumači čak dve uloge) susreće sa električnom bušilicom. Bez obzira na nekoliko ikoničnih momenata u kojima maskirani ubica pokazuje svoju skočnost, film ne uspeva da se izbori za status čistokrvnog klasika. Scenario je pomalo retro, naročito kada je u pitanju tretiranje ženskih likova. Suočene sa sa opasnošću, junakinje Sedam okvavljenih orhideja se se "smrznu" i najčešće onesveste. To prilično ubija saspens a posle izvesnog vremena postaje i repetativno. Takođe, glavni junaci, detektivi-amateri, ne uspevaju da osvoje simpatije. Problem je u scenariju ali i u glumcima koji nisu na visini zadatka. Antonio Sabato se, na primer, mnogo bolje pokazao nekoliko godina kasnije u filmu Calling All Policecars.

(pažnja: trejler je spojleričan):::

http://www.youtube.com/watch?v=AZ1vJjjd774

The Case of the Bloody Iris (1972) je veoma zabavan giallo koji se takođe može svratati u polu-klasike. Zaplet je jednostavan: ubica sa žućkastim gumenim rukavicama (eto male promene) ubije seksi devojke - stanarke jedne višespratnice. Giallo kraljica Edwige Fenech tumači Engleskinju Jennifer Lansbury, glavnu junakinju koju progoni ostavljeni muž kao bi je privoleo da nastave zajedničko orgijanje. Jenn želi da pripada samo jednom muškarcu i izbor pada na zgodnog arhitektu koji je projektovao zgradu u kojoj se dešavaju ubistva i koji se panično plaši krvi (George Hilton). Prva dva ubistva (u liftu i kadi) solidno su urađena, ali se vidi da režiser ne može da se meri sa Arđentom ili Martinom. Na sreću, film dosta dobro teče i konstantno je zabavan. Comic relief su (po običaju) policajci koji istražuju slučaj, ali i plavokosa cimerka glavne junakinje Marylin (Paola Quattrini) zahvaljujući kojoj film dobija na dinamici. Šteta što je nije bilo više u filmu. Sam kraj je pomalo konfuzan, ali ne treba sitničariti.

http://www.youtube.com/watch?v=DMszKviu5qU

Ova dva filma, pored sličnih naslova, imaju još neke zajedničke karakteristike. Homoseksualnost je, na primer, zanimljivo tretirana u oba naslova. Uglavnom se izlazi iz arđentovskog stereotipa naglašeno komičnih gay karaktera iz Životinjske trilogije. Identite ubice u prvom filmu i motiv ubice u drugom su kako stvreni za analizu, ali bolje da ih se ne dotičem da ne bih spojlovao.

[Васа С. Тајчић]

Нови наслови, или нови дискови у мојој колекцији:

[Kunac]

Svaka čast. Sve reprezentatovni naslovi:::
Šta se dogodilo sa Solanž,
Slučaj škorpionovog repa,
Kratka noć staklenih lutaka,
Goli za ubicu,
Spazmo.

[Васа С. Тајчић]

Svaka čast. Sve reprezentatovni naslovi:::
Šta se dogodilo sa Solanž,
Slučaj škorpionovog repa,
Kratka noć staklenih lutaka,
Goli za ubicu,
Spazmo.

Хвала. Није чика Вале у никшићке тамновао куле. La coda dello scorpione је како се каже double-dip, већ сам имао NoShame издање али је због комплетности било неопходно. Остали наслови су били скинути са CG-a али ови француски дискови имају ексклузивне бонусе, ваљда ћу се некако снаћи са мојим скромним знањем италијанског. Преостали наслови из Giallo Collection су у Паризу код пријатељевих пријатеља, нису се могли директно слати овамо.
Узгред, да ли је неки од ових наслова имао дистрибуцију у СФРЈоту?

[Kunac]

Neko je svoju giallo fascinaciju pretočio u film... LAST CORESS.

Five youngsters who just wanted to spend a nice weekend amongst friends in a manor will find a far less peaceful place than they expected when faced with a family curse and a sadistic ruthless killer. Blinded by their never-ending quest for carnal pleasures they will fail to perceive the flood of blunt violence about to engulf them.

Last Caress is directed by the promising duo François Gaillard and Christophe Robin, whose debut movie, Blackaria, has been overwhelmingly acclaimed in many festivals. A true exploitation movie with a European touch, Last Caress mixes steamy eroticism, extreme violence, a thrilling suspense and visual experimentation.

Sajt: http://www.last-caress.com/

[Васа С. Тајчић]

Sergio Martino just mentioned on Facebook that he's got two low budget horror films in pre-production, one of which is a sequel to TORSO which will shoot in Italy. The other will be filmed in the US no info on that one though.

[Kunac]

Juče prolazio pored TV-a u dnevnoj sobi i na Prvoj video kraj epizode neke latino serije: cura ulazi u neku sobu i zatiče mušku glavu u tegli sa formalinom. Izguglao i otkrio da je u pitanju Neko te posmatra (Alguien Te Mira) - 116 epizoda dug rimejk istoimene čileanske telenovele iz 2007. Giallo uticaji izgleda puštaju pipke i u svetu latino sapunica. Pogledajte trejler, potpuno je retro:

http://www.youtube.com/watch?v=pgZTMb9ywxQ

[Alexdelarge]

La Dolce Morte Vernacular Cinema and the Italian Giallo Film.pdf

Code Select Expand

http://www.megaupload.com/?d=1XH31TM6

[Kunac]

Hvala najlepše za ovaj link. Čuo sam ranije za ovu knjigu, deluje zanimljivo.

[Alexdelarge]

jel l' neko gledo i vredi li cemu Black Belly of the Tarantula?

[Shozo Hirono]

jel l' neko gledo i vredi li cemu Black Belly of the Tarantula?

ne najbolji kako ovaj tvrdi, ali među najboljih 10.

[Alexdelarge]

imaš li linkove?

[Shozo Hirono]

ma ima to da se nađe i na torentima.

[Shozo Hirono]

evo je validna kopija.


The.Black.Belly.of.the.Tarantula.1971.DVDRip.XviD

[Alexdelarge]

slaba je tarantula. in my book, daleko je ovo od najboljih 10.

[Kunac]

Last Caress 2010 DVDRiP XViD – LiViDiTY




www.imdb.com/title/tt1787881


trailer:
LAST CARESS trailler

[Kunac]

http://www.youtube.com/watch?v=1XMp8GURgd0#ws

Sudeći po trejleru, ovo POSLEDNJE MILOVANJE je neo-giallo u punom smislu te reči... Bar kada je reč o vizuelnom segemtnu. Italo uticaj je više nego primetan, kao i konkretni omaži (ili bolje: rekreacije). Ko zna kakav će biti film u celini, ali na nivou koncepta deluje zanimljivo.

[Agota]

deluje kinky  mada suvise moderno i plasticno za moj ukus nema onaj prepoznatljivi vintage smek giallo filmova iz sedamdesetih.
javi utiske kad pogledas.

[Ghoul]

ovo je jeftina, poluamaterska epigonština vrlo niskog stepena izvedbe: ne očekujte novi AMER, previše je ovo budžetski i zanatski jadno.
čist fanovski love-letter to giallo - ali ne iz ruke majstora nego prilično netalentovanih entuzijasta.

[Truman]

Je l filmovi sa ove teme mogu da potpadnu pod ''Erotski filmovi i drame''?

[Kunac]

Imaš i giallo porniće, tako da je sve moguće, zavisi od onog ko svrtava. Ali ne bih ja to sve slagao u istu kutiju, bez ozira što giallo neretko podrazumeva dosta golotinje.

[Ghoul]

zavisi od onog ko svršava.

da.

[Agota]

Je l filmovi sa ove teme mogu da potpadnu pod ''Erotski filmovi i drame''?

koji si ti sampion! 

[Kunac]

Hmmm. Trejler je zanimljiv, ali prikazi... Ne znam šta da mislim.

Berberian Sound Studio official trailer - in cinemas 31 August

[Ghoul]

biće između 3- i 3+

[Kunac]

Berberian Sound Studio 2012 BDRip XviD HS



http://www.imdb.com/title/tt1833844/

Ljubavno pismo zlatnom periodu italo žanr filma. Berberian Sound Studio nije film koji će se svim dopasti, nije konvencionalan, ali je meni baš legao.

[Ghoul]

biće između 3- i 3+

za promenu, ostvarila se moja optimističkija prognoza: 3+ 

http://ljudska_splacina.com/2012/12/berberian-sound-studio-2012.html

[Kunac]

Italijanski TV filmovi iz serijala Sei passi nel giallo.

Najbolje od svega je koncept...

Naime...

Tri filma je režirao sin Marija Bave:

VIZIJA UBISTVA:

sei passi nel giallo _ presagi.avi

UBISTVO PO MERI:

sei passi nel giallo _ omicidio su misura.avi

JEBEŠ TAOCA (tako mi je sa italijanskog naslov preveo Google translate)

sei passi nel giallo _ vite in ostaggio.avi

[Kunac]

Dva filma  je režirao sin Antonija Margeritija:

TELOHRANITELJ:

sei passi nel giallo _ sotto pretezione.avi

SUVENIRI:

sei passi nel giallo _ souvenirs.avi

Jedan film je režirao sin Lamberta Bave:

BLIZNAKINJE:

sei passi nel giallo _ gemelle.avi

Znači: sinovi režiraju!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ako ovo nije bilo ranije...


[Italian]Symphony in Blood Red 2010 DVDrip Xvid AC3-XaW



http://www.imdb.com/title/tt2091423/

[Kunac]

...ako ovo nije bilo ranije...


[Italian]Symphony in Blood Red 2010 DVDrip Xvid AC3-XaW



http://www.imdb.com/title/tt2091423/

Na uzorku od 10 minuta ovo je baš loše. Fanovski pokušaj, ništa više. Više smisla ima reprizirati neki drugorazredni giallo iz 70-tih, nego gledati ovaj novi po prvi put.

Mada, eto, na netu se mogu naći i drugačija mišljenja, a neki film čak nazivaju i remek-delom...

[Васа С. Тајчић]

L'etrange couleur des larmes de ton corps (Hélène Cattet, Bruno Forzani, 2013)

L'ETRANGE COULEUR DES LARMES DE TON CORPS-Teaser

[Agota]

Tulpa Perdizioni Mortali 2013 iTALiAN BRRip XviD BLUWORLD





http://www.imdb.com/title/tt2250282/?ref_=nm_knf_t2


Tulpa (2012) Red Band Trailer

[Ghoul]

ih bre, nagota, otkad je ovo izašlo?

gledo sam ga 20. februara - i dao mu kilavu dvojku (2-)...

[Milosh]

ih bre, nagota, otkad je ovo izašlo?

gledo sam ga 20. februara - i dao mu kilavu dvojku (2-)...

Jesi li možda gledao prethodni film tog reditelja - Shadow? Taj deluje interesantnije...

[Ghoul]

jesam, još pre par godina, čim je izašo.

kilavo je to, neujednačeno, slabunjavo, ali nešto bolje od ovoga. mislim da sam mu dao jaku dvojku (2+) ili tako nešto.
prva polovina - jurnjava kroz šumu - je prilično dobra.
a onda padne u drugoj polovini, kad postane usiljeni, neubedljivi, tragikomični torture porn.

[Васа С. Тајчић]

Заборављени (са разлогом!) ђало Due occhi per uccidere изронио је из своје опскурности захваљујући DjangoLi-ју, познатом fansubber-у и члану форума lovelockandload

Разлог мог јављања је што сам и ја дао минијатурни допринос овом пројекту. Филм би требало да брзо буде постављен на CG у avi формату а ми са скупљим улазницама ћемо моћи да скинемо DVD.
Читава сторија се може прочитати овдје
http://www.lovelockandload.net/forum/index.php?topic=5622.75

[Васа С. Тајчић]

Pogledao sam još nekoliko manje bitinih naslova iz giallo korpusa. U pitanju su filmovi snimljeni za male pare koji svoju sirotinju pokušavaju da zakamufliraju brojnim prizorima obnaženih ženskih tela. Bez obzira na sličnosti, ova tri filma se dosta razlikuju po kvalitetu.

The Girl in 2a (1973) je priča o sadističkom kutu koji kidnapuje, muči i ubija mlade žene. Glavna junakinja pokušava da sredi život po izlasku iz zatvora, ali joj se put ukršta sa pomenutim kultom (koga predvodi ludak u crvenoj kukuljici) pa se stvari komplikuju. Prva polovina filma je prilično dosadna, ima dosta prazne priče, ali onda se stvari zahuktavaju. Likova ima mali milion, stalno se nešto dešava - a finale je posebno zabavno pošto sadrži visok bodycount u koji je uključena i plavokosa seks bomba Karin Schubert koja će kasnije započeti uspešnu porno karijeru. U svakom slučaju: gledljivo smeće koje će ipak pre svega biti zanimljivo kompletistima.

La sorella di Ursula (1978) je najlošiji u skupini. Melodramska priča o dve austrijske sestre koje dolaze na italijansku obalu kako bi se oporavile od smrti oca uskoro počinje da se pretvara u pravi pravcati pornić. Slede razređene i preduge scene seksa koje se uvek završavaju ne baš preterano uzbudljivim ubistvima. Barbara Magnolfi (Olga iz Argentovog klasika Suspiria) glumi glavnu ulogu a društvo joj pravi suprug Marc Porel (par puta glumio kod Fulcija). Ako se odlučite da pogledate ovaj film - teško da ćete izdržati do kraja. Gluma je katastrofalna, a i film je (uglavnom) veoma neprivlačnog izgleda. Amaterština u svakom smislu.

Play Motel (1979) je poverty row giallo, kao uostalom svi iz ovog pregleda, ali ima najviše duha. Na internetu se može naći u dve verzije - moj savet vam je da izbegavate onu koja sadrži scene hardcore seksa. Lošijeg je kvaliteta a i sve te silne penetracije su prilično monotone i odvlače pažnju od triler zapleta koji je ionako dat na kašičicu. Brojne lepotice u filmu su tu da bi se skinule i vodile ljubav pred kamerama. S vremena na vreme neka od njih bude ubijena ili išamarana, ali to je više onako uzgred, reda radi. Seks je glavna preokupacija ovog filma. I to porno seks, s maskiranjem i nameštanjem. Početna scena u kojoj se susreću "časna sestra" i "đavo" izborila se za polu-kultni status. Play Motel nije dobar film ali ume da bude vraški zabavan. Dinamičan je i neopterećen dramaturgijom. Omiljena scena mi je kada se glavna junakinja (Anna Maria Rizzoli) ubacuje u porno izdavačku kuću kako bi pročačkala neke tragove - pa bude primorana da se slika gola kako niko ne bi posumnjao da je špijun. Naslovna numera u Bee Gees fazonu je urenebesna i često se može čuti u filmu. Obično pouzdani Ray Lovelock je potpuno proćerdan u nominalno glavnoj ulozi. Trivia: režiser Mario Gariazzo je godinu dana pre ovog erotskog trilerčića režirao SF erotsku komediju sa našom Maríjom Baxom u glavnoj ulozi. Taj film možete potrežiti pod nazivima The Coming of Aliens i Very Close Encounters of the 4th Kind.

Raro Video ће објавити Play Motel у прилично луксузном паковању за овакву врсту филма.