Šta sam lepo, so-so, ružno, a domaće gledo...

[Franz Xaver von Baader]

pa mislim, Događaj nije ratni film niti neko suočavanje u tom smislu. čini mi se da je to adaptacija Čehova. i svjetlosnim godinama udaljeno od hrvatsko-srpske problematike; osim u tvojim učitavanjima, ali ti inzistiraš ko da se radi o Bespućima povijesne zbiljnosti dr. Franje Tuđmana

[Albedo 0]

To ti je kao da kažeš da Sheitan nije francuski horor sa debelom političkom pozadinom, i ostali francuski horori takođe. mislim, jedno je iz neke seventies-eighties perspektive reći ''pa ovo je samo adaptacija Čehova'', ali Francuzi su pripremili metodološko polje za to, to jest samo razvili već postojeće elemente iz horor žanra. Niko u Body snatchersima i ostalim hororima iz pedesetih nije Rus imenom i prezimenom. A jeste Rus.

[Franz Xaver von Baader]

ne, nego je tebi to kao kad žižek-kažeš u Psihu je riječ o kući na tri etaže, znate to je id-ego-superego, u prizemlju je Norman normalan građanin ili ego, u podrumu ubija, najniže strasti ili id, a na katu živi majka, nadređena ili superego
a onda pogledaš film i vidiš da to nije baš tako, da je sve to ispremiješano i nije po ponuđenom obrascu, koji samo lijepo zvuči
s tom razlikom što je ovaj žižekov slučaj zanimljiviji nego tvoj slučaj sa Događajem i "ustašama"

[Albedo 0]

Šta si sad zapeo za Događaj? Čak i da dokažeš da je ovo ''samo Čehov'' a ne srpsko-hrvatska papazjanija šta ćeš dobiti? Ovo ionako nije najgori ustaški film, čak je među boljima.

No, čisto da neozbiljno priđem stvari i kažem kako je mala Dvornikova ćerkica izmislila sopstveni jzik, koji naziva utata jezik, što je naravno način na koji bebe izgovaraju riječ ustaša - utata  


A za Žižeka si se prevario, ako ne može LAKANOVAC da slobodno tumači film koji nosi naslov PSIHO onda ništa na ovoj planeti ne može da se tumači, onda da batalimo tumačenje uopšte.

[Franz Xaver von Baader]

nije samo Čehov a nije ni hrvatsko-srpsko nadmudrivanje
ali da, Događaj je sjajan film, vrh
recimo scena kada se Vuisić tuče protiv Dvornika i Šovagovića u šumi, u močvari, u blatu. i onda usred tučnjave samo tako stanu i popuše si jednu. e to je genijalno. poetika Tarkovskog sa felinijevskim dodirom za komično-bizarno

[Albedo 0]

nije samo Čehov a nije ni hrvatsko-srpsko nadmudrivanje

Pa nije ni Pucanj SAMO hrvatsko-srpsko nadmudrivanje, ali ta atmosfera šekspirovske Verone je za mene nevažan sloj, da su se barem pederski povatali na kraju pa da se time zanimam.

Dakle, ja ne odbijam da Događaj ima univerzalni sloj značenja, kao sasvim ljudska priča, ali ona primarno jeste priča o ustašama, pa to je klasično izmještanje, sedamdesetih se snimaju antivijetnamski filmovi o događajima iz Drugog svjetskog rata ili čak i ranijih sukoba, Little Big Man, Catch 22 itd...

U vrijeme Peloponeskog rata antiratni aktivista Euripid pravio je predstave o Trojanskom ratu, u kojem je pozitivno prikazivao Trojance.

Tako da se sad praviš lud da Događaj nije izmještanje hrvatsko-srpskog sukoba na jedan događaj u nekom zabačenom selu, on to upravo jeste, jer ako nije, onda ni Ansiktet nije nikakva šira priča od nekog mađioničara zajebanta.

Ne možeš u jednom slučaju da se razmašeš a da u drugom ograničavaš polje značenja.

[rade]

evo tekst o hrvatskoj unutar socijalističke jugoslavije od dejana jovića:

http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/75/61.pdf

[Albedo 0]

E jebiga, aj prepričaj

[Albedo 0]

Pogledao sam užasno spor ali ipak solidan hrvatski cerebralni triler RITAM ZLOČINA, koji bi bio dosadan da Fabijan Šovanogić nije odličan glumac. Sad kad sam u kratkom vremenskom roku vidio Događaj, Pucanj i Ritam Zločina, rekao bih da je čovjek bolji i od Vuisića, prije svega jer se maestralno transformiše od uloge do uloge.

Sam film je mogao biti i zanimljiviji, ali moraju Hrvati da zabibere čuvanje neke babe umjesto malo akcije

I za divno čudo, film koji se zove RITAM ZLOČINA izgleda da nema nikakve veze sa ustašama

[Meho Krljic]

Fabijan Šovanogić

Ovo je najzabavniji način da se napiše Fabijan Šovagović!!!

I za divno čudo, film koji se zove RITAM ZLOČINA izgleda da nema nikakve veze sa ustašama

Ipak je u Hrvatskoj mestimično bilo i civilnih zločina.

Ali, sada moraš da pogledaš i Treći ključ, zar ne?

[Albedo 0]

haha, kakva luda greška u kucanju

Inače, ne mogu da nađem nijedan drugi film od Zorana Tadića

nađoh doduše ovaj Treći ključ, ali ostale... Osušeni (eto opet haha Osuđeni) i Orao su mi zapali za oko na IMDB ali ih nema

[Meho Krljic]

Da, ni ja ih nisam gledao. Treći Ključ jesam, ali sam bio jako mlad i nisam siguran da je utisak UŽASAVAJUĆE, KOŠMARNE strave koga je na mene tada ostavio nešto što bih i danas iskusio gledajući ga... Vredi proveriti.

[Albedo 0]

Skidam Treći ključ, našao i San o ruži, je li gledao ko?

[Franz Xaver von Baader]

San o ruži je odličan
usput, ja sam se o njemu malo raspisao ovdje: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9168.msg278788#msg278788

također je zanimljiv Čovjek koji je volio sprovode, mislim da imaš na rapidserbia

[Albedo 0]

taj me odbio na nivou kratkog sadržaja, San o ruži ću možda pogledati.

[Albedo 0]

Počinju polako da se sklapaju kockice, ali generalna teza o hrvatskom filmu s kraja sedamdesetih godina i kasnije je otprilike sljedeća: stvoriti osjećaj beznađa, dezintegracije društva (Ritam Zločina), srbokomunističkog maltretiranja (Treći ključ), na vlasti su ''štakori'' (Izbavitelj, ali zanimljiv rimejk Infekcija dokazuje i cikličnost hrvatskog političkog bića kao što sam ranije i govorio i u slučaju Male pljačke vlaka i Šume summarum, jer štakori postaju militaristički nastrojeni Hrvati, dok su to ranije bili Srbi), vrlo zanimljiva igra riječi, Ostavština kralja štakora na njemačkom se piše Das erbe könig... i to glumac vrlo zanimljivo čita

nakon što se na SFRJ nalijepe sve horor-egzistencijalističke reference, kada ih srbokomunisti dovedu do ludila u Trećem ključu, treba ponuditi spasonosno rješenje - HDZ.

Ima tu i ta Oblakova linija po kojoj su se, eto, oni potrudili ali stvari nisu išle kako treba, što je naravno tuđa krivica.

Pretpostavke na osnovu nepogledanih filmova: treba sada vidjeti kako Bata maltretira Hrvaticu u filmu Breza, kakvog još antiratnog foliranja (pored Događaja i Pucnja) ima u Lisicama, Crnim pticama, kako se još kritikuje velikosrspka mesarska pljačka u Snu o ruži i tako dalje...

Ali generalno gledano, cilj je dovesti hrvate u stanje očaja i ponuditi im Srbe i Jugoslaviju kao žrtvenog jarca, krivca za sve.

I da, moraću takođe da uporedim Prometeja sa otoka Viševice i Čudo neviđeno, nešto mi govori da i tu ima HDZ materijala.

[Albedo 0]

Nestao Patuljak nakon ove moje provokacije


Pogledao sam PUN MESEC NAD BEOGRADOM, i film je odličan, preporuka od mene (sad kad ga više niko nikada ne pogleda )

Samo na površini priče ovo je neka antiratna patetika, ali suštinski napada urbane vampire, štaviše, nisam sasvim siguran koji je stav ovog filma prema mobilizaciji ali nije ni važno, imajući u vidu da je tada snimana i Tamna je noć, ovo je daleko od takve budalaštine.

[Albedo 0]

I dalje nema patuljka, a moje slutnje se polako dokazuju, naime najgoru ulogu u filmu BREZA dadoše Srbinu Bati Živojinoviću, koji tipično srbuje skoro čitav film, bez obzira na posljedice.

[Mme Chauchat]

Koliko je meni poznato, Bata tu govori kajkavski (prva replika mu je "bude mrela"), pa tvoje viđenje ostaje dosledno verno tebi a ne filmu... a ako si zbilja oterao Pingvina, grdno ćeš mi se zameriti, jer više neću imati koga da navlačim na španske levičarske filmove 

[Albedo 0]

ako je zbog ovog pobjegao ne zaslužuje da se zove Pingvin Patuljkom

[Albedo 0]

Da nahvalim film LOV NA JELENE, tipična ustašija ali skroz dobar, pogotovo u današnje vrijeme, kada bi na ovo trebalo podsjetiti Mesića ili Kosorovu, jer se u filmu ratni zločinci osuđuju a obični građani ili tek pisari u opštini amnestiraju, dok dvoje spomenutih na osnovu nekog naduvanog zločina zahtjevaju ukidanje RS (pogotovo Mesić je tu svašta lajao). Dakle, bivši pisar NDH, koji nije učestvovao u pokoljima, vraća se u svoj rodni grad i traži svoju kuću nazad, a sada je tu useljen neki zaslužni partizan. Da li on ima pravo da dobije svoju kuću itd...
I naravno, stravična poruka koju nosi časna sestra na kraju.

Onda da nastavimo da paranoišemo, pa u filmu LISICE proglasimo Srbina staljinistu za krivca, siledžiju, onog koji je uzrokovao distanciranje Hrvata od katoličke crkve, prvo ih zaveo a onda beskrupulozno prevario i izazvao njihovu propast. U suštini on i ne mora da bude Srbin, dovoljno je to kao kritika komunističke ideologije koja napada ugrožene katoličke temelje hrvatskog društva.

[Albedo 0]

Zaboravih da spomenem da sam pogledao SAN O RUŽI, režirao Zoran Tadić kao i TREĆI KLJUČ, i još jednom Srbi istraumiraše jadne Hrvate. Naravno, tu postoje i nepošteni Hrvati (mesari) koji pokušavaju da se nekako udruže sa pošteniJIm Šerbedžijom, ali srpska švercerska mafija je sve to zakuvala i izazvala neslogu među braćom. ALi i pored toga ovo je prilično dobar film.

[Albedo 0]

Pogledao KAD ČUJEŠ ZVONA, mnogo bolji film od U GORI RASTE ZELEN BOR, može da se tumači i obrnuto od onoga što je rade spominjao, o hrvatskom komesaru koji disciplinuje Srbe a boga mi regrutuje i iz ustaških redova, sve u rok službe.

Ali u obrnutom tumačenju i Hrvat uči od Srba, on ima tu salonsku apstrakciju al' džabe kad nema volju, nema rs ljudski što bi rekli Crnogorci, etos mu je artificijelan, Srbi su u istinskoj vezi sa zemljom, oni su prirodni ljudi, junaštvo im je seljačko, upisano u gene, instinktivno, sa vrlinama i manama, emocijama, na kraju se pokazuje da on možda čak i više uči od njih.

U svakom slučaju KAD ČUJEŠ ZVONA je mnogo složeniji i bolji film od Zelenog bora.

[rade]

I meni se više sviđa. Opet taj odnos komesar srpska partizanska vojska je čisto klasni odnos: građanski zagrebački intelektualac vs. banijski seljaci. U oba filma postoji taj ambivalentan odnos istovremenog gnušanja i fascinacije prema polu-divljačkom stanovništvu.Pingvin je postovao negde jedan tekst gde se Vrdoljak upoređuje sa Džonom Fordom. Ako ćemo tako onda komesar stoji na strani civilizovanog Istoka a seljaci su Divlji Zapad tj. u ovom slučaju Srednja Evropa vs Balkan.

napisao sam gore meni smeta što je on praktično nevin ulazi u taj sukob. Vrdoljak toliko vrdolja da bi na kraju objasnio zašto je on u oba filma morao ukrvaviti ruke. zato mi se tu Gluvi barut učinio kao dobra korekcija. tu je komesar zapravo najveći fanatik.

U Kad čiješ zvona mi smeta što je ono što je bilo ustaški genocid prema srpskom stanovništvu objašnjeno kao atavistički večni sukob divljaka gde jedni drugima pale i pljačkaju sela. Onda tu dolazi komesar koji je iznad situacije i miri strane. takođe je sukob Srbi-Hrvati zamenjen sukobom Srbi-Muslimani.

Ovde možemo videti izvestan odmak hrvatskog rukovodstva iz tih godina prema NOB-u. Uz mnogo muke i krivina oni objašnjavaju publici zašto su stali na srpsku stranu u ratu. situacija je zaprvao bila vrlo jednostavna. Za neku detaljniju političku analizu ovih filmova bi nam trebala neka analiza platforme republičkog hrvtaskog rukovodstva iz tih godina.

[Albedo 0]

u stvari meni nije ni palo na pamet da je ovdje ustaški genocid izostavljen ili preoblikovan i uljepšan, posmatrao sam ih kao neka izolovana sela, ali da, definitivno postaje problematično ako se to gleda kao pokušaj relativizovanja genocida.

Mislim, rat u tim izolovanim mjestima stvarno jeste takav, dakle ako su ih zaobilazile redovne vojske, ako to tako posmatramo film je autentičan (znam jer mi je stric bio na Savi u posljednjem ratu i čak bi se  zarakijali zajedno sa ustašama, a onda kada dobiju naredbu gruvali jedni na druge i onda se opet nalazili na pečenju, ma ludilo, rekoh ja Bosnocalypse Now bi bio filmčina:), ako ga posmatramo vrdoljanje, marginalizovanje ustaškog pokreta, ignorisanje genocida, onda je film sigurno problematičan, ali budući da to prikazuju CRNE PTICE možda ipak to nije centralna tema filma, mada savršeno odgovara mom dosadašnjem paranoisanju

I ja ne bih toliko Srbima davao ulogu Divljeg Zapada, jer mi oni nekako djeluju potpuno van te priče. Komesar se pojavljuje da im objasni da stvarno postoji Divlji Zapad, da je neprijatelj prejak i organizovan, a kad Njemci napokon dođu slejaci ih potjeraju k'o zečeve. Ali opet, to možda progovara srbovanje iz mene, pa ih vidim kao bolje nego što jesu, za mene su Srbi ovdje prilično pozitivno prikazani. Čak ne ni kao nesvjesni globalne situacije, baš taj kraj kada komesar plače je trenutak shvatanja da Srbi poznaju globalnu situaciju bolje od njega.

Na početku, komesar sam i izolovan, aparatčik, izvršava naredbe Štaba, na kraju porodičan čovjek, muž, otac, prijatelj, saborac.

[Albedo 0]

U Gluvom barutu seljaci su daleko da kažem - gluplji, oni kao brane svoje selo samo ne zna se od koga, Lečić hoće da ih pridobije, hoće da oni postanu redovna vojska, ali ne uspijeva da ih stavi pod krunu. Radikalnom komesaru to takođe ne uspijeva, već uspjeva samo onome koji miri seljačke, nacionalne i ideološke interese.

ALi seljaci su tu potpuno pasivna strana, oni eventualno reaguju kad im nešto ne odgovara, ali ne znamo šta hoće, Pavle Vusisić u KAD ČUJEŠ ZVONA je definitivno lucidniji od svakog od njih, plus je on taj koji drži lekciju, ne dozvoljava da ga ubjeđuju i ne prihvata retorička sredstva kao argumente.

[rade]

Naravno, toga je bilo u ratovima devedesetih (čuo sam i ja te priče, čak da su se Srbi presvalačili u uniforme HVO-a pa zajedno išli na muslimane), sigurno i u Drugom sv. ratu koji je bio jedan haos raznih vojski sa raznim frakcijama i lokalnim taktikama ali rat je jedan tako kompleksan fenomen tako da do autentičnog prikaza teško dolazimo.Nije tu problem samo to što to vladajuća ideologija ne dozvoljava već je to i jedan opštiji kognitivni problem.(sad pitanje je i da li možemo razdojiti ovo dvoje) tako da tu realističku paradigmu treba napustiti: u smislu imali smo iskrivljen ideologijom prikazan rat a sad imamo realnu verziju kako je stvarno bilo. (kad su pitali vjetnamske veterane da li je rat bio kao u Platoonu odgovorili su da ni oni stvarno ne znaju da im se toliko iskustvo u ratu pomešalo sa kulturalnim proizvodima o ratu da ne mogu odvojiti stvarnost od fikcije).U tom smislu bitnije je kako i zašto je tako prikazan od toga kako je u stvari bilo. Narvno neki fakti stoje a na reprezentaciji je kako će da ih interpretira, kakav će smisao da im da. 

Naravno nisu Srbi ovde  negativno prikazani ipak oni su u to vreme bili i konstitutivni narod Republike Hrvatske i s njima se moralo računati. Opet dizale su se hajke i paranoje da Srbi drže glavne položaje pa ovaj film nekako pokušava pomiriti sve to. Meni je mnogo bitnija u tom smislu godina nastanaka filma od stvarnih ratnih dešavanja. Ne mislim da je ovaj film  neka čista relatizivizacija genocida, ali ako on biva ublažen pitanje je zašto se to čini. Meni se čini da on želi na neki način povratiti konsenzus u doba kada Hrvati izražavaju nezadovoljstvo Jugoslavijom i da se to priča kroz jednu partikularnu interpretaciju rata gde se želi ubalažiti to nezadovoljstvo.Srbima se odaju zasluge, komesar kao reprezent partijskog rukovodstva je tu u nekoj situaciji između,bira stranu na kraju ali uz dosta muke, ustaški zločini su prikazani naokolo, ublaženi pričom o uzajamnom paljenju sela itd. Film pokušava na neki način da balanira između zavađenih strana. kažem za neko detaljnije i jasnije čitanje treba biti dobro upoznat sa političkim dešavanjima tog perioda.

Nisam gledao Crne ptice.

[Albedo 0]

I nemoj. To je prilično pojednostavljena priča u kojoj je ustaša Šovagović crni đavo, klasično za tadašnje triler/horore.

Ja sam siguran da mnogi Hrvati kao i u KAD ČUJEŠ ZVONA i ne znaju baš zašto su prišli ustašama, malo nezadovoljstvo svjetskom ekonomskom krizom, malo Karađorđevići, malo Starčevićevi pravaši, tako da ne odbijam mogućnost da su neki Hrvati prosto ušli u to na slijepo, kao uostalom i mnogi Srbi što se četničkog pa i partizanskog pokreta tiče.

Dakle, ako je ovo 1969. godine bio pokušaj da se ti ljudi koji su prišli ustašama iz nekog zabačenog sela približe YU ideologiji (mada su muslimani ovdje sporedna priča) onda ni to nije loše, učešće u ustaškom pokretu nije ništa ako je ta osoba tu otišla iz čisto ljudskih razloga, jer isto tako ljudski može da priđe i partizanima, nakon razotkrivanja ustaškog pokreta.

Ali očigledno se to nije desilo, da li su ti naivni seljaci trideset godina kasnije napokon prisvojili ustašku ideologiju, ili su je gajili od početka (1941), ali film je taj aspekat bezupsješno uradio. Uostalom, biti hrvatski komunista nije nešto mnogo bolje, mislim postojala je Komunistička partija Hrvatske Andrije Hebranga ali ne i KP ostalih republika (sve su bile pod KPJ), i Hebrang sam je kontroverzna ličnost, ipak je predratni program KPJ iz 1924. podrazumijevao stvaranje 6. nezavisnih država na prostoru Kraljevine SHS, a kasnije se Tito predomislio (ili Staljin i Čerčil na Jalti...).

Tako da definitivno ovo jeste široka tema, valjda će i Pingvin da se pojavi, nema ga čitav mjesec, baš kad sam počeo da gledam hrvatske filmove

Pogotovo što su Srbi ovdje ispali ubermensch materijal

[rade]

Filmovi jesu u krajnjoj liniji pro-jugoslovenski ili barem hrvatsko-komunistički (gde su i Srbi konstitutivan narod) i isto su tako anti-ustaški. u U gori raste zelen bor domobrani se puštaju a ustaše ubijaju (koliko je politička situacija nategnuta govori i to da je ovde uveden lik Hrvata koji likvidira ustaše, a Srbi imaju pravo da ubijau samo Srbe).Kažem pokušaj stvaranja nekakvog konsenzusa u nategnutoj nacionalnoj situaciji.

Inače zagrebačko krilo Kpj je dobilo prevlast iz dva razloga: bilo je najizrazitije staljinističko (Hebrang se ni posle Informbiroa nije odrekao Staljina) i imalo je najjače uporište u radničkoj klasi i iz ovih razloga je dobilo podršku Staljina. Plan o razbijanju Jugoslavije je Kominternin a ne hrvatski i planirao je stvaranje jedne šire federacije od jugoslovenske.

Ne možeš bez Pingvina.Vas dvojica ste živi primer da Srbi i Hrvati ne mogu jedni bez drugih.

[Albedo 0]

ja koliko znam KPJ je prije dolaska Staljina na vlast formulisala svoj program o dezintegraciji SHS na 6 država. Uz to, Stjepan Radić je sarađivao sa Sovjetima nadajući se da će dobiti pravo na samoopredjeljenje.

Plus što je procenat Hrvata u partizanima bio prilično nizak, tako da kad se sve to sabere nije ni čudo što ovi filmovi skoro mole ljude da ne podlegnu ustaškoj ideologiji u sred Titove Jugoslavije.

Pingvin, vrati se!

[rade]

Smernice za razbijanje kraljevine SHS donela je Kominterna 1924. god. do tada nacionalno pitanje nije otvarano u KPJ. Smernice su obuhvatale i parčanje Grčke i Bugarske i formiranje Balkanske federacije. Do zvaničnog prihvatanja ove platforme dolazi na kongresu KPJ u Drezdenu 1928. kada je i zagrebačka linija preuzela vođstvo nad KPJ. Ovakva politika je trajala do splitskog plenuma 1935. kada partija opet  zagovara jugoslovensku federaciju, i opet po nalogu Staljina. Naime Staljin tada menja politiku sa antiimperijalizma na ideju Narodnog fronta i otpora fašizmu.

Što se Radića tiče on jeste imao epizodu koketiranja sa Sovjetima i delom KPJ u periodu 1923-25 ali do neke potpune saradnje nikad nije došlo. ubrzo je shvatio da mu komunisti mogu samo smetati i 1925. ulazi u Pašićevu vladu. Vrlo je kompleksna međuratna politika u SHS/Jugoslaviji i tu su svi sarađivali sa svakim i često menjali strane.
 

[Albedo 0]

Naravno, ali iz današnje perspektive zagrebačka linija se ne može posmatrati samo kao pod uticajem Kominterne, mislim da je tu zanimljiva Vahtelova analiza jugoslovenske književnosti, ali se ne sjećam konkretno imena romana koji je spominjan u kontekstu prve Jugoslavije, gdje po Vahtelu Hrvat ignoriše ako se dobro sjećam neku planinsku siročad (koji simbolišu Jugoslaviju) koja na kraju i umire, a glavni lik pada u očaj.

jebiga, sad kad nisam čitao roman a davno sam čitao vahtela ne mogu da se sjetim ni da li sam dobro prepričao priču, u svakom slučaju, Vahtel iz same istorije književnosti izvlači još iz međuratnog perioda problematičnu ustašku liniju.

Dakle, jedno je šta je Kominterna govorila, pa čim je Kominterna napustila taj koncept nisu ga i Hrvati napustili, što se i vidi iz kasnijih događaja.

Npr, veliki broj članova KPJ je dolazilo iz Crne Gore i to iz redova protivnika pripajanja Crne Gore SHS 1918. godine, koji su se borili za dinastiju Petrovića i za nezavisnost CG. Oni su očigledno poslušali Kominternu i napustili separatističku politiku. Hrvati nisu.

[rade]

Ti govoriš Hrvati kao da je to jedno telo koje isto misli. Imali su oni razne frakcije, sukobe, strategije itd. ono što je sigurno je da većina nikad nije pristajala na centralizam. Pročitaj onaj tekst Jovića što sam gore postovao. Stvari su daleko kompleksnije.

[Albedo 0]

naravno da su imali frakcije, shvati izraz Hrvati kao Tuđmanovu frakciju. Ja sam sasvim svjestan da je Tuđman 1990. dobio polovinu hrvatskih glasova, drugu polovinu su dobili SDP i komunisti. Ja ne pričam o njima, već samo o Tuđmanovoj frakciji koja je nadvladala, i pokazala se organizovanijom stranom na nivou XX vijeka.

Dakle, čisto pratim jednu nit, jer ma koliko da je stvar kompleksna, nemoguće je da ne postoji nikakva veza između Radićevog koketiranja sa Kominternom, Mačekove banovine, Pavelićeve NDH i Franje Tuđmana. Jasno je da su to težišne tačke u hrvatskoj istoriji, čak i ako nisu imali većinsku podršku Hrvata u svojim djelima (npr Pavelić je tu možda i najsumnjiviji što se podrške tiče).

To što koristim termin Hrvati za jednu struju jeste malo provokatorski, ali već si navikao nadam se

[Albedo 0]

Pogledao sam još dva hrvatska filma: DIPLOMA ZA SMRT i ZLOČIN U ŠKOLI

DIPLOMA ZA SMRT je bezvezni pokušaj da se napravi hrvatski krimić po uzoru na američku B produkciju.
Zanimljivo je samo moje paranoisanje, jer u filmu postoji izvjesni Jakov Guberina, kao preslikan iz nekih srbijanskih komedija sa raznim uvrnutim aparatčicima, Guberina ima taj činovnički izgled, pravi soc-realizam sa velikim naočarama i glupom frizurom, izlegao se iz nekog samoupravnog preduzeća.

E taj Srbin vodi glavnu riječ u hrvatskom društvu, i to tako što je našao desetak ljudi, kupio im poslovne prostore, oni su otvorili butike, motele, picerije, restorane, automehaničarske radnje itd... i njemu isplaćuju 50% zarade.

E sad, u mojem paranoisanju to je upravo ono što se desilo sedamdesetih godina, kada su se državne rezerve SFRJ iskoristile da se sagradi hrvatsko primorje, i onda kada je trebalo podijeliti zaradu počela je sistemska kriza u SFRJ koja je rezultirala raspadom zemlje. Hrvati naravno nikad nisu vratili uložene pare.

U slučaju filma njegovi saradnici su mu lojalni, ali pojavljuje se nova generacija hrvatske inteligencije, sa tek svršenim fakultetom, i počinje polako i beskrupulozno da osvaja teren koji je kontrolisao Guberina.

Štaviše, oni bi da postanu Guberina umjesto Guberine, sultan umjesto sultana, Srbin umjesto Srbina, u suštini im odgovara sistem, ali im ne odgovara Srbin na vrhu. Naravno, ni oni ne uspijevaju da taj sistem i održe, ali na talasu njihovog ''nacionalizma'' profitira Franjo Tuđman (da sad ne spojlujem čitav film).


Što se drugog filma tiče, on je prilično zajeban i moram dobro da razmislim šta uopšte ovo predstavlja, u svakom slučaju preporučujem za gledanje. Sad odoh pa ću kasnije o njemu nešto napisati...

[Albedo 0]

PINGVIN STVARNO NESTAO?

elem, pogledao sam POVRATAK, vrlo zanimljiv hrvatski film, skoro neobjašnjivo, ne mogu da mu nađem nijednu manu, vrlo čudno... sve vrvi od hrvatskih partizana, mada ga treba uporediti sa ZVEZDE SU OČI RATNIKA, koji jeste lošiji film ali ima bolje rješenje na kraju.

A pogledao i film ČARUGA, smor...

[namsey]

Pogledao "Teglu punu vazduha" od diletanta Janka Baljka.
Sta reci, chovek predaje na FDU, a ne zna da snimi igrani film, paradoks koji se desava samo kod nas.

[Albedo 0]

Ovdje sve zamrlo otkad je Pingvin nestao, ne vraća se ni poslije haške presude bre...

a ja počeo da gledam Sex - partijski neprijatelj #1

bombast naslov, al' film ''gledam'' evo već pet dana koliko je zanimljiv, još nisam do kraja stigao, čak ga ni Bata braćala ne vadi za sada...

[Mme Chauchat]

Da te pitam, Albedo, malo oftopički - ti si pisao o Košutama na blogu, a nisi provalio da se njih dve najjasnije moguće rasturaju od seksa tokom čitavog filma?! Kako?!!

[Albedo 0]

prvo, kako mogu lezbejke da se rasturaju od seksa?

pa ja sam napisao da je bilo seksa, ali da sam primjetio nekakvo rasturanje baš i nisam...

[Mme Chauchat]

možemo tek da pretpostavimo da ju je buržujka iskorišćavala na ovaj ili onaj način, kao sluškinju, možda čak i seksualno, ali to su sve pretpostavke

...

Na ovo mislim.

[Albedo 0]

pa napisah - iskorišćavanje, dakle da je djevojka ''primorana''... ona ni u jednom trenutku ne djeluje kao da uživa u vezi sa buržujkom, dakle teško da se rastura...

[Mme Chauchat]

Djevojka je i dalje nevina

Latentne veze je sigurno bilo, ali nejasno je da li je bilo i više od toga (zadnja slika), i onda odjednom nestaje, pretvara se u konflikt između njih dvije, ali ostaje pitanje ko ga je započeo (implicira se obostrana krivica).

Ti potpuno zanemaruješ mogućnost da neko iole pažljivo čita to što pišeš, zar ne?

prvo, kako mogu lezbejke da se rasturaju od seksa?

pa ja sam napisao da je bilo seksa, ali da sam primjetio nekakvo rasturanje baš i nisam...

pa napisah - iskorišćavanje, dakle da je djevojka ''primorana''... ona ni u jednom trenutku ne djeluje kao da uživa u vezi sa buržujkom, dakle teško da se rastura...

Ah, pa dobro, rasturanje je možda u oku posmatrača, ali uživanja, makar u formi nezdrave psihološke zavisnosti, itekako ima. A dosta stvari, recimo onaj razgovor o seksu na keju, pa govor tela u scenama dok se ne pojavi Trentinjan, da ne pominjem ono čisto zavođenje sa početka, govori io izuzetno jakoj seksualnoj privlačnosti između njih dve.

[Albedo 0]

ma čuješ govor tijela, alo, ja sam porno-generacija, kad tako postaviš mislim da mi je i jedna drugarica lezbača po tim kriterijumima

Uživanje u formi nezdrave psihološke zavisnosti bi od mnogih mojih ortaka napravilo pedere (osim mene ).

a tek razgovor o seksu ne znači ništa, pa baš francuz Fuko im je iznio tezu da je razgovor o seksu ukinuo seks, da su razgovor i seks kao voda i ulje.

Pazi Gidra da te ne čuje, on zna šta je govor tijela!

[Kunac]

Pogledao sam juče omladinsku dramu GLASAM ZA LJUBAV iz 1965. godine. Film je iznenađujuće dobar. Rađen je po istoimenom romanu Grozdane Olujić.

Evo jedne seksi scene (izuzetno smele za ono vreme), da vam malo osladi film. Slobodan (Boško Toskić) i Rašida (Slobodanka Marković) odlučuju da se okupaju u reci bez odeće.:

http://www.youtube.com/watch?v=l8bo6nOKZ_c&feature=related

[Agota]

Sto minuta Slave trailer

[crippled_avenger]

100 MINUTA SLAVE zvuci kao dobar naziv za neki SM pornic...

[Agota]

100 MINUTA SLAVE zvuci kao dobar naziv za neki SM pornic...

Pa cim je Miki u kadru neminovno je da ce neko najebati,mada je to vec toliko predvidivo da nije ni perverzno.
Licno bih volela da vidim u ljubavnom zanosu Mikija I Berceka.Eto rekla sam.

Ne rekoh nista o filmu , trejler otkriva I vise nego sto treba. Jasno je da je savrsena fotografija ,kostim,kamera ,tehnicki sve stima al prica je tanka.
Ima par savresenih detalja , dijalog  je na pojedinim mestima nepotreban.Da kojim slucajem nisam odgledala trirov breaking the waves film bi dobio 4 ,ovako  2-3.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Srpske filmadžije su često zazirale i od adaptacije poznatih i/ili cenjenih književnih dela ovdaššnjih autora. Enigma je zašto je to tako. Tim pre jer su pojedini autori (poput Soje Jovanović kada se bavila ekranizacijama Nušićevih pozorišnih komada ili Zdravka Velimirovića koji potpisuje filmsko viđenje romana "Derviš i smrt" Meše Selimovića) uspevali da pomire komercijalnu i umetničku dimenziju dela nastalih na osnovu književnih izvornika. A tu je i uvek dobrodošao trenutak lake prepoznatljivosti naslova i teme. Tek, u poslednjih dvadesetak godina upadljiv je gubitak intersovanja za filmske adaptacije, a nije da nema popularnih i/ili cenjenih književnih naslova pogodnih za transformaciju u filmski medij.

[Franz Xaver von Baader]

pogledao Razmeđa Kreše Golika. solidan film, makar je možda stil bizaran, naime nekakva ruralna komorna drama sa P.Vuisićem.

s druge strane je zanimljiv jer se svakako može pogledati u paru sa Sedamdeset i dva dana, štoviše može se promatrati kao prethodnik, a uopće ne sumnjam da bi albedo pronašao ustaške elemente, zapravo čista demonizacija P.Vuisića kao seljaka, srpskog seljaka i ustaški prikaz faktičkog stanja u Hrvatskoj: njegov sin odlazi iz sela, distancira se od oca i od istorijske srpske zemlje te bježi u grad privučen ustaškom socijalno-gospodraskom propagandom (a u offu, tj. tamo gdje film završava i staje, svakako možemo zamišljati da sinu slijedi asimilacija i pohrvaćivanje, upravo kako je to iznijeto u memorandumu SANU)