YU Wave - o X jugoslovenskom pop-rock and rollu

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a evo i priče o tamnoputom svircu iz niške Galije...

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7300

[crippled_avenger]

16. maja Plavi Orkestar... Esencija YU Wavea.

[Son of Man]

aj sad da vas vidim poznavaoci YU roka, ko se sve nalazi na ovom omotu Orkestra u Plavom, a ko nije hteo da se nadje pa su ostale samo siluete, ajde ja sam vama naso koga su sve dropovali PRTI, uzvratite jbga, red je 

[Son of Man]

Plavi orkestar - Live, Beograd skc 26.06.1983. 

01 Odlazi nam raja
02 Goran kopaj rupu za mene
03 Kafa Mirina
04 Oporo
05 Kurvo vrati se
06 Soldatski bal
07 Mladene
08 Zarazi me
09 Suada
10 Da nam vjecno sunce sja

http://rapidshare.com/files/248301270/Plavi_orkestar_-_Live_Beograd_SKC_26.06.1983.rar

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...od juče u dućanima i na kioscima po ceni od 250 dinara izdanje ZANA Platinum Collection, 2 diska, 38 pesama isključivo iz ere Zane Nimani (uključujući i nekoliko numera sa njenog solo albuma)...izdanje City Records, kanda preuzeto od ex-Jugotona, te na omotu i kroatizovani naslovi Dodirni mi koljena, Osjećam i znam itd., na sreću, latiniziranje nije primenjeno na samim snimcima...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

SUPERGRUPA - Oliver, Željko, Firči i Bebi!

Na oproštajnoj turneji Olivera Mandića sviraće vlasnik Pinka Željko Mitrović i čuveni bubnjar ,,EKV-a" Ivica Fece Firči

Mitrović me je jedva nagovorio da odradim oproštajnu turneju, koja će se zvati  ,,Oliver Mandić, Pink femili, di end!" ... Oliver Mandić

Legendarni Oliver Mandić odlučio je da završi muzičku karijeru! Mandić za Press otkriva da priprema oproštajnu turneju na kojoj će sa njim svirati vlasnik kompanije ,,Pink internešenel" Željko Mitrović i nekadašnji bubnjar ,,Ekatarine Velike" Ivan Fece Firči!

- Rešio sam da odradim oproštajnu turneju, to sam ostao dužan publici. Stvar je ostala nedorečena, a ovom turnejom zatvaram krug! Željko Mitrović godinama mi je govorio: ,,Ajde, bre, Oli, da odradimo te koncerte. Ostaćeš nedorečen!" Poslednje dve godine uporno me nagovara da to uradimo. S obzirom na to da živim neki drugi život, ranije nisam bio zainteresovan za to. Sada se sve promenilo - kaže Mandić, i dodaje: - Željko, Firči i ja trenutno pravimo bend! Ali, to ne znači da ćemo stvarati nešto novo, oni insistiraju da sviraju samo moju muziku! Jedva su me nagovorili da odradim ovo, a kamoli da sad pravim nešto drugo.

Muzičar koji za sebe tvrdi da je u penziji od 1985. godine na nagovor Mitrovića uskoro će snimiti šou-program i objaviti novi album, na kome je, kako kaže, angažovao ,,vrhovnu komandu džeza" - petoricu cenjenih svetskih džez muzičara Čika Koriju, Herbija Henkoka, Peta Metinija, Fredija Habarda i Majkla Bejkera.

- Sada uvežbavam stare pesme, a nakon toga objavljujem album koji sam radio u Americi. U planu je da snimimo šou-program sa starim numerama, zatim ćemo odraditi svirke u dvadesetak klubova, promovisati album i odraditi tu turneju koju sam nazvao ,,Oliver Mandić, Pink femili, di end!"

Mandić otkriva da će se turneji najverovatnije pridružiti i Bebi Dol, i ne isključuje mogućnost da se pojavi na koncertu Cece Ražnatović, sa kojom je snimio duet ,,Vreme za ljubav ističe".

- Ceca je moja velika prijateljica. Ako odluči da odradi koncert, naravno da ću je podržati - kaže vlasnik megahitova ,,Osloni se na mene", ,,Ljuljaj me nežno", ,,Smejem se", ,,Dođe mi da vrisnem tvoje ime"..

[Shozo Hirono]

Hm. Ne sviđa mi se populizam i prolupalost starog lisca; toliko je dobrih starih zanatlija bez posla - sa kojima je svirao - i ne vidim racionalnost u pozivanju ovih mejnstrim persona.

Aj baš da vidim kako će Željko (koji JE sasvim korektan) odsvirati Japančevu deonicu iz Sve su seke......

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Poklon od 68.000 evra

Željko Mitrović, vlasnik ,,Pink internešenel kompanija", ćerki Sandri za osamnaesti rođendan kupio najnoviji ,,BMW X6"




Vlasnik ,,Pink internešenel kompanija" Željko Mitrović obradovao je ćerku Sandru skupocenim poklonom za 18. rođendan. Tata Željko je svojoj najstarijoj ćerki poklonio najnoviji model džipa ,,BMW X6", a po želji slavljenice, džip je u trenutno najmodernijoj, beloj boji.




- Sandra, Željkova ćerka iz braka sa Sonjom Mitrović Hani, proslavila je u ponedeljak 18. rođendan žurkom u hotelu ,,Prestiž" - kaže dobro obavešteni sagovornik Pressa, i nastavlja: - Željko je čitavo vreme plesao sa ćerkom, a pri kraju večeri on i Hani su zajedno pevali hitove 80-ih i 90-ih, i zaista se sjajno zabavili. Čitave večeri, ushićena Sandra se drugarima hvalila brojnim poklonima koje je dobila od porodice i prijatelja, ali pre svega novim džipom koji joj je poklonio tata. Sandra je za poklon znala nešto ranije, pa je sama izabrala i boju. Odlučila se za belu, koja je trenutno u trendu.

Poznato je da je Željko izuzetno vezan za decu iz prvog braka, ćerku Sandru i sina Sašu, i da je veoma ponosan na ćerkin trud, jer pored obaveza u školi uspeva da se ozbiljno bavi i televizijskim poslom. Sandra, naime, mnogo vremena provodi u televizijskoj montaži, jer prosto obožava taj posao, ali vodi i autorsku emisiju ,,Čitaj između redova". Prvi koga je u svom novom džipu Sandra provozala je, naravno, mlađi brat Saša, kome je sestra izuzetno naklonjena.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Film o Bajagi i Instruktorima!

Jedan od najpopularnijih rok bendova bivše Jugoslavije Bajaga i ,,Instruktori" ove godine slavi 25 godina uspešne karijere.
[Dokumentarac o četvrt veka pop legendi... Film o Bajagi i ,,Instruktorima" biće snimljen u tri dela po 60 minuta]
Dokumentarac o četvrt veka pop legendi... Film o Bajagi i ,,Instruktorima" biće snimljen u tri dela po 60 minuta


- Biće snimljen film u tri dela, a svaki traje šezdeset minuta. Tokom dve i po decenije svašta smo preživeli i drago mi je što će to ostati zabeleženo. U filmu će se koristiti dokumentarna građa, arhivski snimci sa naših brojnih koncerata koje smo održali na prostoru bivše Jugoslavije i najbolji spotovi. Gledaoci će imati priliku da vide i snimak sa našeg prvog koncerta koji smo 1984. godine održali u klubu ,,Kulušić" u Zagrebu - kaže Momčilo Bajagić Bajaga.

O Bajagi i ostalim članovima grupe u filmu će govoriti ljudi sa kojima su sarađivali Kornelije Bata Kovač, Jadranka Jovanović, Saša Habić, Josipa Lisac... Film će biti sniman u raznim krajevima bivše Jugoslavije, a premijerno će biti prikazan pred Novu godinu. 

[Milosh]

Film o Bajagi i Instruktorima!

Nadam se da će se u konačnoj verziji naći i scena u Meku u kojoj će kameo imati jedan od ovdašnjih forumaša.

[Alexdelarge]

Cane: Bijelo dugme je obesmislilo rokenrol
   

Zoran Kostić-Cane, frontmen Partibrejkersa, jedne od najboljih srpskih (jugoslovenskih) rok grupa svih vremena, uvek je na društveno-politička i muzička dešavanja u Srbiji i regionu gledao drugačije od drugih. Trezvenije.

Nije se promenio. I dalje mu je jezik oštar, a gledanja na život u Srbiji surovo realna.

"Borba za Srbiju postala je stan u Beogradu. Mnogi suštinu vide samo kao lični prelazak iz neke uništene provincije na Terazije. Ljudi hoće hleb bez motike, a zarađuju hleb, uništavajući druge", rekao je Cane u intervjuu za "Pressmagazin".

Razgovor je vođen na jednom od beogradskih splavova, a tokom dijaloga Cane je mahao ljudima na brodićima koji su prolazili. Nije bilo puno onih koji su otpozdravljali, što je Caneta nateralo na komentar: "Ljudi ne pozdravljaju ljude, jer misle da neko hoće da im oduzme sreću. Život je lep, ali ljudi ne znaju da se opuste".

Upitan kako mu izgleda današnja tranziciona Srbija, Cane je u svom stilu primetio: "Pa znaš šta, opanak hoće da bude sandala ili mokasina. Danas Srbijom vlada specifičan tranzicioni inženjering. Ljudi su postali nekretnine i teško menjaju svoju poziciju. U nekim trenucima pomisle da su se opustili, isključe se iz stvarnosti i spuste roletne. Isključe sve osim mobilnog, jer im je gazda dao da budu na raspolaganju 24 sata dnevno. Ljudi slabo primećuju svoj život i činjenicu da su živi. Samo jednog trenutka provale da je za sve kasno i da im je život prošao u strahu od jednog lošeg telefonskog poziva".

Cane, koji se odavno preselio iz Beograda u Zrenjanin, kaže da je u Srbiji uvek bilo bezveze - i danas i onda kada su njom vladali komunisti.

"Stalno jedna mala grupa ljudi nameće neki svoj sistem igre. Oni su stalno u devijaciji i u opravdanju svog idiotluka. Sećam se kad smo bili klinci, pa smo morali da idemo na praksu u fabrike. Vidiš onaj užas u sedam ujutru, one polupijane radnike koji se vaćare u smrdljivim klonjama i onda budeš u fazonu ' zajebi, samo da ne završim u fabrici'. Ali, neke stvari ne možeš izbeći. Najteže je na sebi primeniti samoupravljanje, da budeš svoj i upravljaš sopstvenim životom i ne budeš u robovskom položaju u odnosu na rđu od čije milosti već godinama zavisimo".

Upitan da li je teorija zavere ili istina da je Savez komunista Jugoslavije stvorio Bijelo dugme (kao i Milošević turbo-folk) da bi lakše kontrolisao mlade, Cane je mišljenja, koje nije usamljeno, da je Bijelo dugme obesmislilo čitavu stvar, odnosno rokenrol.

"Mislim da je propadajućem sistemu u bivšoj Jugoslaviji bilo potrebno da pokaže privid neke normalnosti. Da mladi mogu da farbaju kosu i idu u nekoj 'apa-drapa' garderobi i onda, eto te slobode. Angažovane grupe, kao što su to bile Buldožer i Pop mašina, već su stvorile kritičnu masu mladih ljudi s kojima nije moglo da se manipuliše. I onda su puštene grupe a la Bijelo dugme da obesmisle čitavu stvar, kao baš smo mladi i ludi", primetio je Cane.

"Rokenrol ima tri stepena. Prvi je 'ajde da se zezamo', drugi su emocije, a treći stepen je da se ljudi nateraju da koriste mozak. Onda je država pustila drogu i odvratne menadžere koji su prodavali kosti, krv i mladost. Kasnije je došlo i uvođenje kafedžijskih termina koncerata i da bendovi sviraju u jedan sat posle ponoći, a sve da bi ove krvopije mogle da opijaju i drogiraju omladinu, a i da im prodaju onaj svoj soc od kafe".

(MONDO)

[Gwydion]

Mislim da se ovde debelo skrenulo sa teme. Najpre čudi me da kad govorite o gay momentima u nekadašnjoj muzici SFRJ, niko nije pomenuo Borghesiu? Njihov pristup toj temi, te video uratci koje su imali, bili su krajnje radikalni i mnogo inteligentniji od svega, po mom mišljenju. što je ovde pomenuto. Zatim, veći deo pomenutih ovde su toj temi pristupali krajnje sporadično i samo u naznakama, znači na nivou incidenta. Oliver Mandić? Ja sa njim nisam imao baš neka posla, ali ono malo što sam uspeo da procenim on je meni delovao kao narodnjak koji je zalutao u pop vode. A to što mu je neko rekao da se u spotu našminka i obuče u žensku odeću je,kako rekoh, na nivou incidenta iza kojeg ne stoji nikakav smisao sem privlačenja pažnje. Samim manipulisanjem  nagoveštavanjem  "volimo devojke, ali i ponekog slatkog dečkića" mnogo je umešnije, tih godina, baratao Pedja D'Boy, a po mom mišljenju kasnije vezivanjem za potencijalnu gej estetiku, bar su ih tako neki drugi doživljavali. takodje i beogradski bend Plejboj.  Idoli? Ko su ti ljudi i koliko je uopšte imala smisla ta pesma? Neko je uzeo i od Dečaka, kako su se zvali, napravio Idole. Fenomenalan projekt pravljenja popularnih ličnosti mnogo kulturnije i po meni uspešnije uradjen od svih danas raznih Operacija trijumf ili pak onog užasa od Grand zvezda.  I Idoli su napravili pesmu koja govori o nekom koga retko vidjaju sa devojkama, no šta su zapravo hteli da kažu? Sem skretanja pažnje sumnjam da bi i oni sami imali odgovor na to pitanje.  Borghesia je sa druge strane bila jedan od najpametnijih muzičkih projekata, po mom mišljenju, u SFRJ.   I dok su ostali novotalasni i alternativni muzičari uglavnom ćutali, što dovodi u pitanje ceo njihov razlog postojanja kao nekog ko misli drugačije i nudi drugačije opcije, kad su došle promene u Jugoslaviji i zaokret ka populizmu i nacionalizmu, da bi se kasnije većina njih  uključila u populistički talas u svojim republikama, Borghesia je bila direktno konfrontirrana nadolazećem Miloševićevom  fašizmu. I Borghesia je bila ta koja je valjda prva i  jedina rekla da Milošević svesno uništava alternativnu kulturu. Od '90-te u Srbiji se gradi jedan patrijarhalni sistem koji se zasniva na kontroli gradjana. Paralelno sa tim uništavan je rok, sve u ovom momentu postojeće srpske "rok zvezde", sem Van Gogh koji su album izdali ako se dobro sećam 1991. a punu afirmaciju stekli tek u kasnijim godinama, postale  su to pre 1990. (Bajaga, RibljA Čorba, Partibrejkers...). Paralelno sa domaćinskim vrednostima vršila se puna estradizacija Srbije. Deo tog rok establišmenta, recimo Riblja čorba, postali su deo novokomponovanog folka i izgubili svaki dodir sa rok muzikom. Patrijarhalna Srbija ima još nekoliko preostalih nekoliko tabua: komunizam (manje-više nebitan tabu), alternativne religijske grupe - tzv sekte, autonomiju Vojvodine, reći bilo šta pozitivno o Albancima i Kosovu,  i homoseksulizam. Potencijal Hrvata da budu tabu u Srbiji je za sada prilično istrošen.  Ako se neko seća kada je onaj dečko iz okoline Zrenjanina, što je bio u prvom Velikom bratu i tamo se deklarisao kao neko ko se bavi jogom i kao biseksualac, te zato brzo i izleteo napolje, ubio svoju majku onda su usledili naravno napisi po novinama. Reakcija novina je bila zanimljiva. Za očekivati bi bilo da će napisati da je, budući da se bavio jogom, "sektaš ubio majku". No to nije ni pominjano. U naslovima i podnaslovima je isticano da je bio homoseksualac. To je pokazalo da je to u ovom momentu najveći tabu u Srbiji. I zato čudi da Borghesia, sa eksplicitnom gej ikonografijom, nije pomenuta. Po mom mišljenju smišljeno su oni bili muzički projekt, uz svojevremeni ljuibljanski socijalni eksperiment za borbu za gej prava koji se mislim zvao Magnus, koji je u najvećoj meri dekonstruisao jedan sistem vrednosti koji je MIloševič nametao, a koji danas Koštunica (ma ko su ti Residents pa da sviraju u Kolarcu?) mašta da konačno i sprovede u delo. Po meni ono što je radila Borghesia je vizuelno bio ovdašnji pandan onome što je Burroughs, tri puta najveći anti-heroj i anti-mesija zapadne civilizacije i verovatno najsemplovaniji autor u istoriji alternativne muzike čiji je verovatno najveći Guru, u okviru zapadne civilizacije radio svojim knjigama. Ja sam imao taj peh da prvo čitam The Cities of Red Nigh, pa tek onda Wild Boys tako da sam prvo perceptovao njegovu dekonstrukciju sistema vrednosti kao njegovo igranje semantikom. Tek posle The Wild Boys sam složio kockice i shvatio kako je kroz jednu post apokaliptičnu priču smeštenu u budućnost Burroughs krenuo da ruši tabue zapadnog društva pričajući priču o plemenu mladiča koje živi izvan konvencija civilizacije izbegavajući društvene modele kontrole i "dozvoljene seksualnosti" koje propisuju Crkva, nacija i porodica. Po meni mnogo bolje obradjena tema "bekstva" nego što to radi Matriks. A pogotovo to što oni ne poznaju koncept hijerarhije i Vodje, što je prosečnom Srbinu oblikovanom po miloševičevskom modelu teže da čuje nego da  ste mu opsovali mater.
Dakle mene čudi da se ova tema, baš kao i tekst, svela na kataloško nabrajanje stihova koji bi mogli da se protumače kao da se odnose na gej tematiku. Nabrajati, a ne naći kako, zašto i pod kojim uslovima, utvrditi neke odnose i izvesti zaključke... čemu onda to?

[vilja]

Gwydione,  ne vidim što se čudiš što niko nije spomenuo BORGHESIU. Malo je ljudi uopšte čulo za njih. Ja sam zadnji put gledala BORGHESIU u maju 90e ( jbt prošlo skoro 20 godina od tad ). Koncert bio u KSTu, pred publikom od 50ak vernih fanova (bila sjajna promocija albuma RESISTANCE ). Ispravi me ako grešim, ali mislim da od tada oni i nisu svirali u BGu. Malo ih se ljudi seća, a još manje je od tih ( iniciranih ) koji zalaze na ZS...

[Alex]

Gwydione,  ne vidim što se čudiš što niko nije spomenuo BORGHESIU. Malo je ljudi uopšte čulo za njih. Ja sam zadnji put gledala BORGHESIU u maju 90e ( jbt prošlo skoro 20 godina od tad ). Koncert bio u KSTu, pred publikom od 50ak vernih fanova (bila sjajna promocija albuma RESISTANCE ). Ispravi me ako grešim, ali mislim da od tada oni i nisu svirali u BGu. Malo ih se ljudi seća, a još manje je od tih ( iniciranih ) koji zalaze na ZS...

Ma ko je ovde na ZS još čuo za Borghesiu? Ovde ljudi misle da je Miladojka Youneed neka ženska, a Laibach grad u Sloveniji.

Kuda ide ovaj svet? - svi kupuju muziku Majkla Džeksona a pravih vrednosti se retko ko seća.

Samo oni kojima poster Satana Panonskog još visi na zidu.

[Gwydion]

Gwydione,  ne vidim što se čudiš što niko nije spomenuo BORGHESIU. Malo je ljudi uopšte čulo za njih. Ja sam zadnji put gledala BORGHESIU u maju 90e ( jbt prošlo skoro 20 godina od tad ). Koncert bio u KSTu, pred publikom od 50ak vernih fanova (bila sjajna promocija albuma RESISTANCE ). Ispravi me ako grešim, ali mislim da od tada oni i nisu svirali u BGu. Malo ih se ljudi seća, a još manje je od tih ( iniciranih ) koji zalaze na ZS...

Ma ko je ovde na ZS još čuo za Borghesiu? Ovde ljudi misle da je Miladojka Youneed neka ženska, a Laibach grad u Sloveniji.

Kuda ide ovaj svet? - svi kupuju muziku Majkla Džeksona a pravih vrednosti se retko ko seća.

Samo oni kojima poster Satana Panonskog još visi na zidu.

Gwydione,  ne vidim što se čudiš što niko nije spomenuo BORGHESIU. Malo je ljudi uopšte čulo za njih. Ja sam zadnji put gledala BORGHESIU u maju 90e ( jbt prošlo skoro 20 godina od tad ). Koncert bio u KSTu, pred publikom od 50ak vernih fanova (bila sjajna promocija albuma RESISTANCE ). Ispravi me ako grešim, ali mislim da od tada oni i nisu svirali u BGu. Malo ih se ljudi seća, a još manje je od tih ( iniciranih ) koji zalaze na ZS...

Ma ko je ovde na ZS još čuo za Borghesiu? Ovde ljudi misle da je Miladojka Youneed neka ženska, a Laibach grad u Sloveniji.

Kuda ide ovaj svet? - svi kupuju muziku Majkla Džeksona a pravih vrednosti se retko ko seća.

Samo oni kojima poster Satana Panonskog još visi na zidu.

Setih se još nečega. Cacadou Look su ponekad uobičavale da se javno poljube, tako da su i one imale taj medijski momenat flerta sa biseksualnošću.
Što se tiče Satana Panonskog zar ima dileja koji bi stavili Ivičin poster na zid? Možda će zvučati arogantno, ali i ako zvuči naravno ja sa tim nemam problema, no ja sam tog Ivicu Čuljka poznavao, više puta smo se sreli i postojao je definitvno antagonizam medju nama. Ja sam i onda mislio, a to mislim i sada, da je on bio običan idiot.

sreo

počev od našeg prvog susreta u vozu kad sam se vraćao sa Novog Rocka i koncerta Amebix u Ljubljani, potom , i mogu reći da je u pitanju bila jedna ortodoksna budala za koju ne znam ko može da misli da je bio nešto "alternativan" ili bilo šta drugo. Sve što je kasnije bilo, uključujući i njegovo ratno putešestvije gde su ga pustili iz zatvorske ludnice nakon čega je pravio grozne ratne zločine nad zarobljenicima ,uključujući i ranjenike, zbog kojih se smučio i svojim vlastitim zengama koji su ga i ubili - zvanična verzija je da je poginuo dok je čistio oružje - je totalno degutantna priča tako da... držati njega na zidu mi je onako, bljak. Ne uklapa se čak ni u profil inostranih masovnih ubica ili ultra mega giga zločinaca kakve neki frikovi fetišiziraju na zapadu što je već fenomenološki i sociološki posebna priča, previše je bio nekako...bezvezan i jadan recimo?

[Alex]

Simbolično je to rečeno Gwydione. Upravo se radi o tome da su ljudi posvećeni isključivo "alternativnoj" "umetnosti", koji sebe napadno, baš zato, smatraju boljim od drugih, skloni da uzdižu bezvredne idiote i prave famu od njih, u svom gnušanju od "komercijalnog".

[Джон Рейнольдс]

Bilo kako bilo, Panonski jeste dnodna i nema nikakav redeeming value. Sva muzika koju je radio bila je đubre, cela ta priča o pank porodici egocentrične budalaštine, ali me je najviše od svega nervirala ta "jadan ja" priča, te žalopojke po fanzinima i u prepisci i kao bizarni finale u "Čizmama slobode". Ne znam da li bi ta knjiga trebalo da bude apologetska iz nekog nama nepoznatog razloga ili je autor mislio ozbiljno, no nije ni bitno.

[vilja]

Simbolično je to rečeno Gwydione. Upravo se radi o tome da su ljudi posvećeni isključivo "alternativnoj" "umetnosti", koji sebe napadno, baš zato, smatraju boljim od drugih, skloni da uzdižu bezvredne idiote i prave famu od njih, u svom gnušanju od "komercijalnog".

Alex, ti očigledno imaš neke nelečene komplekse. Idi leči se.
+ samo idiot može da uporedi jednu BORGHESIU sa nečim takvim kao što je SATAN PANONSKI... Ne blamiraj se više.

[Alex]

Simbolično je to rečeno Gwydione. Upravo se radi o tome da su ljudi posvećeni isključivo "alternativnoj" "umetnosti", koji sebe napadno, baš zato, smatraju boljim od drugih, skloni da uzdižu bezvredne idiote i prave famu od njih, u svom gnušanju od "komercijalnog".

Alex, ti očigledno imaš neke nelečene komplekse. Idi leči se.
+ samo idiot može da uporedi jednu BORGHESIU sa nečim takvim kao što je SATAN PANONSKI...

i poneki genije. Mada ništa ja nisam poredio.

A ti imaš pravo na jednu grešku/uvredu, a posle nema pardona.

[Franz Xaver von Baader]

Upravo se radi o tome da su ljudi posvećeni isključivo "alternativnoj" "umetnosti", koji sebe napadno, baš zato, smatraju boljim od drugih, skloni da uzdižu bezvredne idiote i prave famu od njih, u svom gnušanju od "komercijalnog".

solidno mi se sviđaš alex
pa bih se nadovezao
radi se o tome da je čovjek, nasuprot velikom svijetu, ništavan, smet. i tu se sad događa zanimljivo proturječje: čovjek se želi istaknuti ali istovremeno i pripadati, utopiti se u svijetu.
ovo gore citirano je jedan od uobičajenih, iritantnih, načina rješavanja antagonizma pojedinac-svijet
ističući se kao 'alternativac', 'poseban', ' pripadnik malobrojnih', ovaj se osjeća važnijim (jer prezire 'obično' koje mu se čini ništavno), dok istovremeno ne primjećuje da je zapravo BAŠ običan u slijeđenju obrasca "budi poseban" - najbljutaviji i najkomercijalniji mejnstrim koji mu se servira kroz društvenu mrežu

recimo, taj obrazac mi se učinio oko stripova, zbog čega mi se cijela ta priča zgadila: vremenom je postalo 'in' prezirati bonelli i istaknuti da se čita nešto povrh toga (uglavnom bilo što samo da se napravi razlika u odnosu na bonelli -jer je on komercijala-, istovremeno se ispušta da je to drugo jednako tako pop-kultura, u nekim slučajevima možda 'jača', ali često bezveznija ili na istoj razini)

satan panonski je tipičan primjer, jer je svojom 'posebnošću' na trenutak izgledao kao rješenje problema (pojedinac-svijet)... u mladenačkim godinama i đavo je lijep
tako, da, i ja sam si nabavio kazetu satana panoskog i čuo da je puno sperme rukometno igralište - ipak, i tada mi se činilo da je to na neki način sranje, premda "kao kroz staklo, nejasno".

ma, uvijek mi je ta priča oko 'elitizma' bila sumnjiva... premda, s druge strane, mora se priznati da se doima KAO da tu nečega ima (kao da postoje 'vrijednosti' i 'vječnost' koje se uzdižu sa smetlišta svijeta, i mami, privlači itd)

kako god, nakon dvojbi i unutrašnjih bitki, moram svjesno optirati za masovnu kulturu - nek se vesele svi 'mali' i ružni, prljavi i zli...

[Alex]

kako god, nakon dvojbi i unutrašnjih bitki, moram svjesno optirati za masovnu kulturu - nek se vesele svi 'mali' i ružni, prljavi i zli...

Nemam šta da dodam. Uvek sam bio pobornik popularne kulture i na pravo svakog čoveka na svoj deo umetnosti, u skladu sa mogućnostima poimanja.

Prave "Vrednosti" za "večnost", naravno da postoje, ali neophodna je i kultura za mase, koja, ma šta stanoviti Cornelius mislio, nije uvek samo zabava nego često i prava umetnost, makar i prolazna, obeležena trenutkom.

Paralela sa stripom stoji. Forumi su bili puni tipova koji misle da su Ultimate Spiderman i Ultimate X Man daleko iznad Bonelija /a nisu, prvi je kič slabiji od Boneli proseka, a drugi tu negde/ i bili spremni da se podsmehuju drugima.

Ali, tako mu je to.

[Gwydion]

Simbolično je to rečeno Gwydione. Upravo se radi o tome da su ljudi posvećeni isključivo "alternativnoj" "umetnosti", koji sebe napadno, baš zato, smatraju boljim od drugih, skloni da uzdižu bezvredne idiote i prave famu od njih, u svom gnušanju od "komercijalnog".

Zar nije logično da onaj ko ima drugačije mišljenje o nečemu, dakle smatra da to nešto nije dobro i da je njegov pristup bolji?Druga je stvar što je takva priča idealno utočište za raznorazne nesposobne persone koje tu nalazi kompenzaciju za svoj društveni neuspeh. Npr relativno nedavna dreka oko licenci u Udruženju estradnih umetnika. Nije tu bio problem što moraju da polažu u tom udruženju, već je problem u tome što verovatno 90% tih alter bendova nema veze sa sviranjem. U slučaju Satana Panonskog to je bio čovek sa mentalnim problemom, tu je jednimo bilo interesanto gledati kako se ljudi lože bez da išta razumeju. SCH iz Sarajeva ja pak takodje vodio čovek sa medicinskim problemom, ali je bio i inteligentan tako da je to i imalo neku vrednost. A od Satana Panonskog je u "alternativnom" smislu bilo značajnije i bežanje majmuna Samija iz zoo vrta.

[Gwydion]

kako god, nakon dvojbi i unutrašnjih bitki, moram svjesno optirati za masovnu kulturu - nek se vesele svi 'mali' i ružni, prljavi i zli...

Nemam šta da dodam. Uvek sam bio pobornik popularne kulture i na pravo svakog čoveka na svoj deo umetnosti, u skladu sa mogućnostima poimanja.

Prave "Vrednosti" za "večnost", naravno da postoje, ali neophodna je i kultura za mase, koja, ma šta stanoviti Cornelius mislio, nije uvek samo zabava nego često i prava umetnost, makar i prolazna, obeležena trenutkom.

Paralela sa stripom stoji. Forumi su bili puni tipova koji misle da su Ultimate Spiderman i Ultimate X Man daleko iznad Bonelija /a nisu, prvi je kič slabiji od Boneli proseka, a drugi tu negde/ i bili spremni da se podsmehuju drugima.

Ali, tako mu je to.

Kakve sad veze ima Ultimate Spiderman? Marvel bio i ostao mejnstrim, a to što su bili počeli da propadaju značilo je samo da se smanjuje broj onih koji se zadovoljavaju nečim tako lošim. Ultimate Spiderman je samo značio da je mejnstrim postao malo ozbiljniji, ali to je i dalje ostao mejnstrim. Ne i alternativni strip...

[Fantom]

Druga je stvar što je takva priča idealno utočište za raznorazne nesposobne persone koje tu nalazi kompenzaciju za svoj društveni neuspeh. Npr relativno nedavna dreka oko licenci u Udruženju estradnih umetnika. Nije tu bio problem što moraju da polažu u tom udruženju, već je problem u tome što verovatno 90% tih alter bendova nema veze sa sviranjem.


U slučaju Satana Panonskog to je bio čovek sa mentalnim problemom, tu je jednimo bilo interesanto gledati kako se ljudi lože bez da išta razumeju. SCH iz Sarajeva ja pak takodje vodio čovek sa medicinskim problemom, ali je bio i inteligentan tako da je to i imalo neku vrednost.

90% alter bendova verovatno i nema veze sa sviranjem, ali nije to problem, prebacivati tu priču na teren lične nadkompenzacije je površno.

Teno SCH i Satan nemaju ništa bitno zajedničko, pa ni ta maglovita legenda o nazivu benda po dijagnozi njegovog "medicinskog problema" je pojednostavljivanje.

[Alex]

kako god, nakon dvojbi i unutrašnjih bitki, moram svjesno optirati za masovnu kulturu - nek se vesele svi 'mali' i ružni, prljavi i zli...

Nemam šta da dodam. Uvek sam bio pobornik popularne kulture i na pravo svakog čoveka na svoj deo umetnosti, u skladu sa mogućnostima poimanja.

Prave "Vrednosti" za "večnost", naravno da postoje, ali neophodna je i kultura za mase, koja, ma šta stanoviti Cornelius mislio, nije uvek samo zabava nego često i prava umetnost, makar i prolazna, obeležena trenutkom.

Paralela sa stripom stoji. Forumi su bili puni tipova koji misle da su Ultimate Spiderman i Ultimate X Man daleko iznad Bonelija /a nisu, prvi je kič slabiji od Boneli proseka, a drugi tu negde/ i bili spremni da se podsmehuju drugima.

Ali, tako mu je to.

Kakve sad veze ima Ultimate Spiderman? Marvel bio i ostao mejnstrim, a to što su bili počeli da propadaju značilo je samo da se smanjuje broj onih koji se zadovoljavaju nečim tako lošim. Ultimate Spiderman je samo značio da je mejnstrim postao malo ozbiljniji, ali to je i dalje ostao mejnstrim. Ne i alternativni strip...

Ultimate Spiderman je loš strip i kao loš nema nikakve veze sa ozbiljnošću. Mainstream je sa njim postao ciljno tinejdžerski, a stari Amazing Spiderman je daleko ozbiljniji i prihvatljiviji čitaocima šireg opsega godišta.

Naravno da nije alternativni strip. Ali kad smo već kod toga, da li znaš/znate da se grupa ABBA našla na listi 100 najznačajnijih alternativnih izvođača pop muzike?
Kakve veze ABBA ima sa alternativom? (ima tu još poznatih izvođača, koji su bar u jednom trenutku, uglavnom na početku karijere, bili alternativa nečemu) Postaje jasnije kad znamo da su listu sačinili amerikanci (ne sećam se da li Roling Stone ili neko drugi).

U USA ABBA u vreme svog delovanja nije bila ultra-popularna i poznata grupa kao u ostatku sveta (sad već i u Americi ljudi znaju za njih i nj. pesme zbog raznih revival-a), pa ih je slušao manji broj ljudi (znatno manji od onih koji su slušali Carpenterse npr), uglavnom oni koji su bili zainteresovani za pop zvuke koji dolaze iz Evrope. Znači bili su alternativa američkoj muzici.

Slično tome Ultimate Spiderman je među nešto mlađom publikom sa ovih prostora (koja nije skupljala sva brojna strip izdanja iz ex-YU), kao i američki super-herojski strip uopšte, relativno bio nepoznat. U Srbiji, Makedoniji, a posebno Hrvatskoj "caruju" Bonelijevi stripovi i pre nego što se  izdanje Ultimate Spiderman/X-Men pojavilo na hrvatskim i srpskim kioscima, konkretno USM je čitao mali broj ljudi, koji je stripove nabavljao iz inostranstva ili ih eventualno čitao skenirane. Kad je ovaj naslov postao dostupan i ovde i kad su reakcije Bonelijevaca i drugih bile negativne javili su se upravo ti "stari" čitaoci i kvazipoznavaoci da se podsmehnu glupim ljudima koji čitaju Zagora i Dilana, a ne shvatuju "remek dela" američke kulture.

A realno USM je daleko lošiji strip od Dilan Doga, M. Misterije, Magičnog vetra, ali pošto nije bio čitan masovno to je omogućivalo da se oni malobrojni čitaoci osećaju pametnijim, boljim i istančanijeg ukusa od okoline, a ispadali bi smešni.

Tako da paralela ipak postoji, a primera iz stripa ili drugih medija ima puno.

[Alex]

Sve ovo je težak off-topic, naravski.  Ovo je mesto za ex-yu pop-rock.

[Gwydion]

Druga je stvar što je takva priča idealno utočište za raznorazne nesposobne persone koje tu nalazi kompenzaciju za svoj društveni neuspeh. Npr relativno nedavna dreka oko licenci u Udruženju estradnih umetnika. Nije tu bio problem što moraju da polažu u tom udruženju, već je problem u tome što verovatno 90% tih alter bendova nema veze sa sviranjem.


U slučaju Satana Panonskog to je bio čovek sa mentalnim problemom, tu je jednimo bilo interesanto gledati kako se ljudi lože bez da išta razumeju. SCH iz Sarajeva ja pak takodje vodio čovek sa medicinskim problemom, ali je bio i inteligentan tako da je to i imalo neku vrednost.

90% alter bendova verovatno i nema veze sa sviranjem, ali nije to problem, prebacivati tu priču na teren lične nadkompenzacije je površno.

Teno SCH i Satan nemaju ništa bitno zajedničko, pa ni ta maglovita legenda o nazivu benda po dijagnozi njegovog "medicinskog problema" je pojednostavljivanje.

To jeste problem zato što je stvar u tome da neko stvari drugačije artikuliše zao što ih drugačije vidi, a ne zato što ne ume drugačije. Da skrenemo na teren meni omraženog black metala. Emperor su bili odlični muzičari, a pravili su buku. Istovremeno da su dobro muzičari, čak vrlo dobri, pokazali su u projektima van Emperor. Oni su tako svirali zato što su imali potrebu da se tako muzički iskažu. To nikako ne može biti isto kao i gomila klinaca koji to kopiraju, a ne znaju ni zašto to stvarno rade, praveći buku, a da pri tome ne znaju ama baš ništa da odsviraju. Taj princip se provlači i krot takizvanu alternativu, pri čemu ja mogu reći da je domaća altrnativa veoma često dno dna i da joj je jedini razlog postojanja rastrzanost izmedju želje za nekakavom popularnošću i potpune nesposobnosti da se ta popularnost ostvari na račun kvaliteta koji bi se mogao ponuditi. Onda se foliranje proglasi za alternativu i dobje se to što se dobije.
U slučaju SCH i Ivice Čuljka, postoji jedna stvar koja ih itekako povezuje. Ivica je bio psihijatrijski slučaj sa dijagnoizom i terapijom. SCH je vodio bivši milicioner koji je penzionisan zbog paranoidne šizofrenije. Različite okolnosti i ne bih da izjednačavam to kao slučajeve. Ali postoji činjenica da je reč o dve osobe sa medicinskom dijagnozom i potrebom za terapijom, koja proizilazi iz tih dijagnoza, koje su se bavile muzikom. Ivičin produkt je bio neinteligentan i nije izašao izvan simptomatike dijagnoze, dakle po meni bez nekog razloga da bude zanimljiv ikome sem njegovom doktoru. SCH produkt je, iako takodje primarno odredjen mentalnim stanjem vodje grupe, bio mnogo kvalitetniji i imao je šta da ponudi i nemedicinskom osoblju. To je ono što sam ja bio rekao i ne vidim šta je tu sporno u toj izjavi?

[crippled_avenger]

U nedelju, kad se tuga odmara...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/11/robna-kuca.html

[crippled_avenger]

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7760

[Agota]

Du Du Ah Babylon
mislim da ih niko nikad nije pomenuo ,a to nije lepo

[Son of Man]

Ako se kome javi zelja da pohodi ovaj spektakl nek mi se javi na PM. 

[Alexdelarge]

Serija o Bajagi na RTS

Na Drugom programu RTS-a večeras će u 21.30 premijerno biti prikazana prva epizoda trodelne dokumentarne serije o Bajagi i ,,Instruktorima" pod nazivom ,,Muzika na struju".

Zamišljeno je da serija koja će se emitovati subotom posluži kao uvod u slavljeničke koncerte Bajage i ,,Instruktora" 28, 29 i 30. decembra u ,,Sava centru".

- Smatrali smo da bi lepo bilo da obeležimo 25 godina rada i dokumentarcem. Imamo gomilu arhive i želimo konačno te snimke da skupimo na jedno mesto. Biće to naša retrospektiva sa dosta starih snimaka, priča sa momcima iz benda i s ljudima koji su sa nama sarađivali svih ovih godina - kaže Momčilo Bajagić Bajaga.
Dokumentarac će gledaoce provesti kroz 25 godina karijere jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih bendova, započete kultnim albumom ,,Pozitivna geografija" i koncertima 12. aprila u zagrebačkom klubu ,,Kulušić", odnosno 21. aprila 1984. godine u ,,Domu sindikata" u Beogradu.
O Bajagi i ,,Instruktorima" pričaće i bivši ,,Instruktori", poput Dejana Cukića, bliski saradnici Peca Popović, Kornelije Kovač i Saša Habić, Jadranka Jovanović, brojni prijatelji...

[Son of Man]

Robna Kuća: Bijelo Dugme (2009)



RTS-ov jugonostalgičarski serijal Robna Kuća je konačno uvrstio u svoje priče iz ex-YU i dokumentarac o Bijelom Dugmetu, i to sa 4 epizode od po 25 minuta, znači bez preterivanja, koncizno i taman kolko treba a da ne smori. Inače ja sam silom prilika postao fan Bijelog Dugmeta još pre rođenja, jer čak i dok sam bio kod mame u stomaku, ona je pohodila koncert Dugmeta u Pioniru '76 godine, a i tih godina je bio aktuelan album "Šta bi dao da si na mom mjestu", a moji su imali ploču tako da se to stalno vrtelo na gramofonu. Ako uzmemo u obzir podatak da su naučna istraživanja pokazala da bebe još u stomaku mogu da slušaju muziku i da izbor muzike ima jako bitan uticaj na daljnji razvoj, onda je sve jasno. I zaista, zahvalan sam danas svojim roditeljima što nisu slušali npr. narodnjake, jer iako Bijelo Dugme možda i nije najbolji predstavnik rok muzike, ipak je taj album sa pesmama kao što su "Požurite konji moji" i naslovnom numerom "Šta bi dao" na jednom zavidnom nivou. Pored Dugmeta tih godina se u našem domu slušala i YU Grupa, Indeksi i naravno Zdravko Čolić, tako da sam ko klinac u principu slušao skroz OK muziku. Dobro, nisam sad baš slušao Time ili Buldožer koji su bili baš svetski bendovi, ali i sa Dugmetom i ekipom ja mislim da sam dobro prošo.

Znači bio sam indoktriniran od malena, a tamo sredinom 80-ih, kada je i moja seka Jeca došla na svet i već malo porasla, onda smo išli na more u Hrvatsku i Grčku i obavezno su se slušala u kolima dva po meni neprevaziđena albuma, "Kosovka devojka" i "Pljuni i zapjevaj". Pošto smo tada putovali obično noću, odvrnuli bi kasetaš i pevali zajedno sve one hitove, da ih ne pominjem, svi znamo koji su, i zaista na ta dva albuma ima pregršt opakih stvari, npr. "Lažeš" i "Pjesma za malu pticu". I evo, verovali ili ne, i dan danas kad čujem ove pesme setim se tog predivnog detinjstva i putovanja u Grčku na more, a što je još jače, isti trip ima i moja seka Jeca. Ono, samo zatvoriš oči i tamo si, u crvenom kecu na putu između Soluna i Kavale.

A prvi put kad smo išli u Grčku tamo '87, to nam je bilo prvo letovanje u inostranstvu, ako ne računamo šverc ture do Trsta, i ono, nismo mogli da poverujemo kako je Grčka tad siromašno izgledala, ladno je pola Grka vozilo naše stojadine, realno u poređenju sa tadašnjom Jugoslavijom jad i beda, naravno Grčka je imala specifičnu dušu ali se videlo da im država ne funkcioniše baš najbolje, tako da smo se jako čudno osećali tokom te prve godine. I kad smo se vraćali nazad čim smo prešli granicu ćale odvrno do daske "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" i tu me presekoše žmarci, ma sav sam se naježio, toliko samo bili ponosni što smo Jugosloveni kad smo videli na šta liči jedna izvikana Grčka. Nismo ni mogli da predpostavimo šta će se sve izdešavati za samo par godina i da će Jugolavije nestati, a da će Grčka preći u vođstvo i biti decenijama ispred nas.

Uglavnom mnogo dobro uradjena priča o Dugmetu, konačno nešto skroz kvalitetno sa RTS-a, svi bitniji detalji iz karijere su zabeleženi kako valja, a o tim godinama ludila i slave govore Bregović, Redžić, Milić Vukašinović, Peca Popović, Vlada Divljan, Raka Marić, Uroš Đurić i još mnogi. Čak eto, po prvi put sam čuo neke detalje koje nisam znao a vezane za objavljivanje nekih ploča od čega me najviše šokirala priča o frci oko albuma "Pljuni i zapjevaj" pa i oko spota "Djurdjevdan" koji je zabranjen. Dakle dosta ekskluzivnog materijala koga nije bilo u ranijim (uglavnom lošim) dokumumentarcima. I da, mora da napomenem, Bregoviću, za koga mislim da je đubre od čoveka i veliki prevarant, moram da priznam da pored toga što je napravio par genijalnih pesama sa Dugmetom imao je i odličan koncept na albumima "Pljuni i zapjevaj" pa i "Ćiribiribela", no o tome više u dokumentarcu. Inače, što se Dugmeta tiče ja bih sad evo mogao da izdvojim 20-ak pesama koje su zaista VRH, ono, za anale, a sve ove ostale bi komotno zauvek uništio, e takvo vam je Dugme, barem iz moje perspektive, il' mnogo jako il' ništa ne valja. (100 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/12/robna-kuca-bijelo-dugme-2009.html

[---]

son of mane - u srce si me dirnuo. svaka čast.

ja sam takođe veliki ljubitelj bijelog dugmeta, a ova serija me je dodatno uverila da su dugmići najveći bend sa ovih prostora. odlično je urađena ta robna kuća, valjda će ovakvih stvari biti još.

[crippled_avenger]

Biće. Između ostalog i epizoda o bosanskom popu.

[---]

jedva čekam.

[crippled_avenger]

Mario Marzidovsek, slovenian oldschool industrial/noise artist & yugoslav tape culture pioneer came from sedate and colorful little town of Slovenska Bistrica. He started releasing tapes in 1984, previously being a productive member of the mail art network. He released a tape for Staalplaat in 1987 under the pseudonym "Merzdow Shek" and appeared in various nowadays-legendary industrial compilations like those of Alain Neffe's Insane Music or Karsten Rodemann's Graf Haufen Tapes. Extremely prolific, besides his musical activities [and he did release an amount of some 50-60 cassettes on his own independent Marzidovsek Minimal Laboratorium label, thus encouraging the development of local scene] - he was also a visual artist, with a interest in painting as well as collaging and xerox-art and a performance artist, organizing a number of happenings and actions. He was also into visual and concrete poetry and wrote numerous essays on music and avant-garde art. A real allrounder.

In 1988-89 he aborted all his activities and moved to Netherlands and later Germany, where he even performed a couple of times, finally returning in 1991 in Slovenska Bistrica where he remained silent. Here's a shortened version of Rajko Muršič's excellent article on him:

___________________________________________________________________

"Mario Marzidovšek was a unique musician, artist, producer and organiser from the north-east Slovenia. In the eighties he was engaged in numerous alternative activities, including mail art and establishing of a first private - then illegal - and non-commercial label in the former Yugoslavia. From 1984 till 1988 he released more than 50 cassettes with various kinds of music, predominately electronic and alternative rock music. He established a mail network and communicated with numerous artists and producers from all around the world.

Although his work was partly influenced by the activities of the Neue Slowenische Kunst and other alternative groups and producers in Slovenia, his work was original and unique. His musical activities in producing electronic music were influenced by German Kraut Rock and various modern experimental composers. However, he supported activities of punk and hardcore groups in the region by his label and organised several important concerts in Maribor. In 1985, he released two compilation cassettes presenting alternative punk and hardcore groups from the region.

His electronic performances were noisy and radical. Although his cassettes were of bad reproductive quality, due to the poor technical possibilities, he was sending them to different addresses in the former Yugoslavia, Eastern and Western Europe, United States and elsewhere. He released many recordings of his music and collaborations with different musicians from Europe and the United States. He combined received tapes with his music or sent his tapes to his collaborates who released their home-made cassettes. One of his major successes was releasing of a cassette compilation entitled Third Generation Serious Music with compositions, collected by the concourse.

Living in a small town of Slovenska Bistrica was not a handicap for Mario Marzidovšek. On the contrary. His personal experience (he worked in a chemical factory) was the essential "input" of his creativeness and radicalism. His work was to prove that local and global productions nowadays may not be in contradiction. If anyone wants it, s/he can communicate without limits. The local productions are not necessarily derivations or echoes of the fashionable trends from the centres."

___________________________________________________________________

You can read the entire essay here

Hope i'll soon have some of his publications that i could share. Meanwhile, i'll post some of his tapes.

[Meho Krljic]

Daj bre link za ovo, rado bih skinuo te kazete koje pominje.

[---]

http://ahogonsindustrialguide.blogspot.com/2007/11/mario-marzidovsek-tapes.html

ali nema linkova. ja imam nešto njegovo, ali kapiram da to što imam ja, imaš, s oproštenjem, i ti.

[Meho Krljic]

Ima linkova nego tebe mrzelo da pogledaš:

http://ahogonsindustrialguide.blogspot.com/2008/07/and-meanwhile.html

Lep blog. Vidim da se Delibašić stariji javljao da komentariše. Ahhh, Jugoslavijo, majko, kako za tobom ne pustiti suzu.

[---]

što bi lepo napisao franc svraka mileni: "postoji li na svetu onoliko strpljenja koliko je meni potrebno?"

inače, ako te zanima, mogu ti snimit cd autopsie s 15ak albuma i uredno skeniranim omotima.

[Meho Krljic]

Unapred zahvalan!!!

[crippled_avenger]

Pripremam neki dokumentarac o elektronskoj muzici u ex-YU za slovenačku televiziju, i onda je Mario neizbežan

[Meho Krljic]

Nezaobilazan.

[crippled_avenger]

Mada pazi, nema nista bez Mihe Kralja. To je prava sagitaska muzika...

[Meho Krljic]

Kraljevski stil, što bi reko Đus.

[Meho Krljic]

Ovo sam dobio imejlom i nije naveden izvor. Pošto se glavni junak zove Živan Velisavljević, slutim da je ovo Cripple pisao  ali me zbunjuje što ga na Internetu nalazim samo na nekom bosanskom blogu. Dakle?

Spijunaza



Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.



Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.



Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.



Operacija Miljacka



Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.



Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime "Miljacka" po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.



Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.



"Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili", svedoči Velisavljević. "Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogućavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno."



Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.



Samit u Skenderiji



"Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje" Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. "Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta."



U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Čolića.



"Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi."



"Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.", Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.



Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.



"Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono što je "Smile" bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega."



Ratne trake



Služba državne bezbednosti je vila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u etru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. "To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu."



Na pesmama je radio sam kren jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. "Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase."



"Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas." Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani, Anja Rupel i Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, "Denis i Denis su za ovo vrtić..."



Dvostruki agenti



Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. "Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma "Lacrimae Christi" kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi." Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. "Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom"



Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. "Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom."



"Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu." Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. "Alen Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u Bijelom dugmetu."



Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola. "Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma "Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)" maslo zagrebačkog odeljenja."



"Nema nevinih", nastavlja Velisavljević, "kada smo primetili da se bog i crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend."



Ibarska magistrala



"Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta", naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. "Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu." Velisavlljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. "Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven", kaže Velisavljević. "Mislim da će biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču."



Sadašnja scena



Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. "Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza." Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu "Lipe cvatu" angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli. "Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao."

[---]

nije kriplov tekst, živa istina. znam ja tog iz lojanica... slušali smo ploče zajedno par puta

[raindelay]

Valjda bila i emisija na rts-u.

[mac]

Interesantan tekst, podseća na teoriju da su Čubaka i R2D2 bili prvi agenti pobunjeničke alijanse.