SERBIA TODAY

[marlowe]

Ja volim česmovaču po selima, ali mislim da je bakteriološki lošija od gradskih voda. Ili grešim?

[Loni]

Čitao sam da su u jednom seocetu u Kanadi, pre oko 15 godina svi plavokosi ljudi tokom niza od par godina postali riđi.
Ispostavilo se da je za to kriva česmovača, koja je sadržala više gvožđa nego što je predviđeno.
Kod nas se to ne bi ni primetilo jer prirodne plavuše/ane gotovo da i nemamo.
Na crne ne deluje.
Meni se kao smeđem pojavi leti upravo taj riđi sjaj na suncu. Stalno se utripujem da je česmovača kriva, ali ubrzo  izaboravim na kosu.

Inače iz izlaganja MM naučili smo da EU ima još jednu dobru stranu.
Zahteva kontrolu govana!

[Nightflier]

Ja volim česmovaču po selima, ali mislim da je bakteriološki lošija od gradskih voda. Ili grešim?

Po selima su mahom od bunara napravili septičke jame. To pričam iz iskustva. Tako je u gotovo svim selima u požarevačkom kraju, a i u Bačkoj. Za ostale krajeve Srbijie ne znam.

[slavko]

Zaboravili ste da sem sistema vodotokav nad zemljom postoje i oni pod zemljom.Različitim regulacijama ili samo glupostima,jednu od njih je Nightflier upravo pomenuo,drastično se narušavaju sistemi podzemnih voda.Sedamdesetih godina je zbog gradnje oba Đerdapa u negotinskoj krajini ogromna površina obradivog zemljišta,njiva,voćnjaka itd.Potpuno upropašćena upravo zbog podzemnih voda.Ovde ne govorim o potopljenim mestima uz Dunav.Povećanje broja klizišta je samo jedna od od manifestacija petljanja sa slivovima.

[Loni]

Pa da al, ako znamo da su štetne i hidro i termocentrale, kako onda do struje?

[scallop]

Konačno jedno pametno pitanje. Na koje ne postoji pametan odgovor. Civilizacija je kao malo ćebe kojim nikako da se dobro pokrijemo. Arčenje resursa je, po definiciji ove civilizacije, ispred potrebe da se sačuvaju. Nije isplativo. Jednostavan odgovor bio bi - trošiti manje energije.

Ono što Mića nije napisao, a nije bilo ni potrebe, je da je Austrija u Alpima. Ja najbolju vodu pijem u Grćkoj, Kato Gatzea. Susedno mesto se zove Kala Nera (dobra voda). Čitav zaliv je pod Pilionom, sa savršenom izvorskom vodom. Problem je što se Pilionska voda sad flašira. Flaširanje vode je izraz nemoći civilizacije pred rastom zagađenja i populacije (to ide zajedno). Umesto da se uloži u smanjivanje zagađenja, biznis je našao način da zaradi. Dobili smo neverovatne količine praktično neuništivog plastičnog đubreta, povećanje potrošnje naftnih derivata i abnormalnu kampanju protiv česmovače. To je samo jedan od derivata pumpanja proizvodnje nepotrebnog u funkciji premise "privrednog rasta".

[džin tonik]

pijmo vise vode manje nafte!

[scallop]

Ono što Mića nije napisao, a bilo je potrebe, je da je krajem XIX naš stručnjak napisao i objavio opširnu studiju o devastaciji voda, između ostalog i naših voda. On tu knjigu ima. Otpadne vode imaju običaj da postepeno zagađuju okolinu, putuju vodotokovima ali i kroz zemlju. Zato su (gotovo) svi seoski bunari zagađeni sopstvenim otpadom (eto, Hajdučka česma je već pola veka vakat), mada i seljaci dodaju svoj nemar i alavost, jer lakše je zalivati bašte sa česme.

Zapravo, civilizacija je bušan brod, dolivamo više u njega nego što ispumpamo. To je cena civilizacije. Ja to razumem, ali ne razumem zašto se ne utiče na smanjenje dolivanja, umesto što se insistira na povećanje snage pumpe. Ustvari, razumem da su oni koji dolivaju probleme ekonomski jači, ali ne razumem one koji u njima vide svetlu budućnost. Pred civilizacijom je provalija, ali hrabro napredujemo.

Sad se osećam tako "zeleno".

Šta se to dešava? Evo i Zosko nešto pametno.

[džin tonik]

pamtim ja jos grunfovih borbenih poziva; ima ih za svaku priliku. znao sam da ce ti se svidjeti.

[Mica Milovanovic]

Scallop je u pravu. Osnovni problem vezan za vode, i životnu sredinu uopšte, jeste ona eksponencijalna kriva koja pokazuje povećanje broj ljudi na Zemlji. Iz nje proističu svi problemi vezani za obezbeđenje dovoljno energije, materijalnih dobara, vode...

Nema tu nekog pametnog, konačnog rešenja. U suštini, prilikom naših aktivnosti mi samo tražimo manje loša rešenja.

[Джон Рейнольдс]

Jednostavan odgovor bio bi - trošiti manje energije.

Odmah sam se setio Lomljavine satelitske fotografije dve Koreje i pitanja - šta je od ova dva bolje?   Naravno, analiza te fotografije nije tako jednostavna, ali su zanimljive prve asocijacije. Ili - jao, vidi kako je super ovima dole, šljašti na sve strane. Ili - ovi dole arče energiju.

A što se tiče plastičnih flaša, evo pitanja za proizvođače. Gde nestadoše staklene? Pivo kupujem maltene svakodnevno, u 90% slučajeva oldskul - u staklu, vraćam prazne. Kakav je problem da se isto radi sa vodom?

[džin tonik]

Odmah sam se setio Lomljavine satelitske fotografije dve Koreje i pitanja - šta je od ova dva bolje?   ...

za osobu sa ili bez upale slijepog crijeva?

[Джон Рейнольдс]

Aman, Zosko, pričam iz vizure čoveka koji gleda fotografiju. Dakle, reč je o onome bez upale slepog creva jer da nije tako, valjao bi se od bolova i ne bi gledao fotografiju.

[džin tonik]

onda pitaj "sta je ugodnije za oko"...

[scallop]

Osnovni problem vezan za vode, i životnu sredinu uopšte, jeste ona eksponencijalna kriva koja pokazuje povećanje broj ljudi na Zemlji. Iz nje proističu svi problemi...

Kao i obično, svi zvanični stavovi su delimično tačni. Pomenuta eksponencijalna kriva je složena iz više parametara i primer Koreja na to jasno ukazuje. To su krajnosti. Niko ne bi želeo S. Koreju, ali bi J. Koreja mogla da bude manje osvetljena. Da bi bilo u duhu foruma, ukazaću na roman "Halejeva kometa". F. Hojl, inače vrstan astronom, u sekvenci gde obrazlaže mogućnost proizvodnje par miliona opservatorija, izjavljuje da je, inače, 70% svetske proizvodnje nepotrebno za egzistenciju ljudske populacije. Na račun toga se mogu proizvesti i opservatorije.

Dakle, umesto "konačnog" rešenja moguće je potegnuti "beskonačno" rešenje. Kad smo već kod voda, Džon pominje staklene flaše za vodu. I njihova proizvodnja je natezanje resursa. Zašto pitanje ne bi bilo: "A, šta je sa česmom?"

[Plut]

Taman da postujem priču o struji iste nesta. Da li je to ironija?

A što se tiče plastičnih flaša, evo pitanja za proizvođače. Gde nestadoše staklene? Pivo kupujem maltene svakodnevno, u 90% slučajeva oldskul - u staklu, vraćam prazne. Kakav je problem da se isto radi sa vodom?

Proizvod u staklenoj ambalaži je skuplji, težak je za transport, u marketu moraš imati policu koja će moći da izdrži toliki teret, treba posle staklo skupiti, nositi ga na obradu... komplikovano za mnoge.

Struja. Ako ćemo o npr. Vojvodini kao pretežno poljoprivrednom regionu, eto vam biogas postrojenja. Vrlo lepa zamisao, krkaš u njega otpatke organskog porekla, čistiš farme, prerađuješ, stvaraš struju, nju prodaš državi po višoj ceni pošto je u pitanju 'zelena energija', greješ pola sela, kao nusproizvod dobijaš kompost i đubrivo kojim hraniš zemlju...
I sve je to super ako imaš nekoliko miliona evrića i živce ko konj da sačekaš od države na sve dozvole kako bi isto postrojenje pokrenuo. I da, ako si obezbeđen da nekoliko godina imaš od čega da živiš dok postrojenje ne počne da vraća pare.

[slavko]

A vetar,a sunce?Pa šta radi ta Košava sem što duva?
Osnovni problem je previše ljudi i civilizacijsko umnožavanje njihovih potreba.Pustite stado ovaca na par ari livade i očas posla eto pustinje.
Kombinacije različitih izvora energije dostupnih pojedincu predstavljaju ozbiljan problem za velike sisteme ,pa dok se ne dosete kako taj problem da se reši neće ni biti nekih ozbiljnijih pomaka u čuvanju resursa.

[Plut]

Ok i vetar i sunce. Trenutno pričam o tzv. reciklaži iliti o više muva jednim udarcem. Na ovaj način se ratosiljaš prljavštine koju sam stvaraš i od nje praviš korist. Pa čak i novce vremenom.

[scallop]

Neće biti tako. Reciklaža je uklanjanje posledica, a ne uzroka. Jednu muvu ubijamo sa dve muve. Kao slučaj zečeva u Australiji. Recimo, danas se flašira voda sa Piliona. Em se arče resursi, em se pravi đubre. Manje bi štete bilo da pravimo opservatorije.

[džin tonik]

komplicirate jednostavne stvari. previse je ljudi a premalo hrane.
zasto ne reciklirati ljude?

[scallop]

Ne gledaju svi iz tvoje perspektive. Neki ograničavaju natalitet, neki veruju da to reguliše standard. Ima tu nešto. Ali, mnogo đubreta pravimo! I arčimo resurse! Oko toga treba da se dogovorimo.

[džin tonik]

vec vidim skalopovu sljedecu knjigu: mehan na 1000 nacina

[pokojni Steva]

Ama baš ništa Čiča nije shvatio po pitanju bio gasa,preventivnog i potpuno korisnog procesa.On drlja svoje,pa dok ne ponestane daha...

[mac]

Recikliranje ima svoje tehnološke limite, i sigurno ćemo ih jednom dostići, pa onda uvoditi inovacije, pa onda opet dolaziti do limita, i tako dalje. Problema će biti sve dok ne dođemo do jeftine energije u ogromnim količinama, to jest dok ne napravimo Dajsonovu sferu oko Sunca. Kad se to desi ja ću da odahnem

[Plut]

Neće biti tako. Reciklaža je uklanjanje posledica, a ne uzroka. Jednu muvu ubijamo sa dve muve.

Da, reciklaža uklanja posledice, ali kada je u pitanju biogas postrojenje, on je samo udarac, muva u njemu nema. Kod ovakvih postrojenja nema negativnih nuspojava, u tome i jeste stvar. Sve se da iskoristiti. E sad, kad neko npr. ima farmu bilo koje vrste životinja... one jedu, piju pa samim tim i ispustaju iz sebe...je l'... a to sve zagađuje. Ako ćeš da zakopaš ili prospeš, sve ide u zemlju i eto belaja (a to se najčešće i radi), možeš negde da lageruješ, ali dokle? Svaki sud ima vrh posle kojeg opet stižemo do belaja. Kafilerije, npr. spaljuju ili šta već, ode sve u vazduh... opet belaj. Poljoprivrednik lepo spali sve što mu je višak (nekad i ono što nije!) i opet belaj u vazduhu... E lepo sve potrpaš u biogas postrojenje, smanjuješ emisiju štetnih zračenja (kome je baš do zaštite sredine), napraviš struju, eto malo i toplotne energije, đubriva (ko što rekoh) itd itd... Jedno od boljih rešenja davno nisam videla.
Ili da nemamo farme, ne proizvodimo hranu...

[scallop]

Ne mogu ja, Plut, tvom nepristojnom partneru da objašnjavam sve po redu. Nema mesta u ramu za tekst. I ne mogu da objašnjavam da između reciklaže i iskorišćenja postojeće proizvodnje postoji drastična razlika. Neka pročita bar Macov post. Mac je mlađi inženjer i zna šta piše. Bilo koja proizvodnja energije ima koeficijent iskorišćenja ispod 1. Dakle, trošenje resursa. Perpetuum mobile - nema. Svi alternativni izvori energije su OK i treba ih iskoristiti. Ali, ako se želi objektivna racionalizacija, onda se mora prihvatiti postojanje druge strane medalje. Pitanje je da li se mora proizvoditi sve što nekom padne napamet i - trošiti ionako skupu energiju. Tu dolazimo do glavnog defekta ove civilizacije gde nećemo dobiti saglasnost onih koji je vode, po cenu smrti civilizacije. U uslovima kojih smo svesni princip slobodne konkurencije je ubitačan. Dakle, ako se baca hrana u svetu gde vlada glad, ako se baca odeća u svetu gde ljudi idu u ritama, ako ja mogu da detetu od dve godine dam stari mobilni telefon da se igra jer je već zastareo (uradio juče), onda su naši problemi arčenje i đubre. I kvit. 

[Loni]

Nema tu nekog pametnog, konačnog rešenja. U suštini, prilikom naših aktivnosti mi samo tražimo manje loša rešenja.

U stvari ima.
Najpametnije moguće rešenje je SMANJENJE BROJA LJUDI NA ZEMLJI...

(Drugo rešenje bilo bi da kopiramo život severnokorejanaca, koji posle 21.00 nemaju struju sem u Pjongjangu, ali sumnjam da bi se to ikom svidelo).

Pošto su za natalitet ipak odgovornije žene, rešenje je emancipacija i feminizam.
Žene van zapada (zapadnjakinje su to već naučile) treba podučiti da više uživaju u životu, da se provode, šopinguju, koriste antibebi pilule... (abortuse ne mogu otvoreno da podržim. Uvek mi bude žao) i da svaka od njih ima samo do dvoje dece, a tek ona dvadeseta i treće.

Dolazimo do zaključka da FEMINIZAM i EKOLOŠKA SVEST idu pod ruku

,,Sex i grad'' treba emitovati i po nekoliko puta reprizirati u svakoj arapskoj zemlji, a naročito u afričkim, gde je u nekim zemljama natalitet i šestoro dece po ženi.

[scallop]

Što da trošimo na pilule, štrojenje muškaraca je efikasnije. Posle lepo pevaju.

[slavko]

Od svih industrija ,jedino proizvodnja "potreba"ima konstantan rast.
Kada je proklamovana parola da skromnost nije vrlina,džabe je sva priča o spasu u reciklaži i alternativnim izvorima.Takođe ni preterano rasprostranjena i jeftinija upotreba alternativnih izvora energije,zapravo nije preterano poželjna.Zamislite veliki deo populacije koja nije zavisna od elektroprivrede,pa neće to moći.Ova civilizacija ima ogromnu grešku i svaki krpež na njoj ,je samo krpež.

[Loni]

  U jegnoj SF knjizi, Bakster je proračunao da se u SAD izvši preko 10 miliona životinjskih klanja dnevno. (svinje, krave i kokoške zajedno).

  Imaš 310 miliona Amera. Od toga 250 mil. su mesojedi. Svako pojede oko 2 % tela jedne životinje dnevno, to je 10 miliona klanja.
  JEZIVO!

  A da su biljojedi, onda bi biljke stradale jer bi mnogo više bilo brano za salate.
Kako god okreneš samo jedno je rešenje.
Polulacijsko smanjenje!

   No Srbija nema taj problem. Nas je sve manje i manje, doduše više zbog iseljavanja nego zbog mortaliteta, ali ni u ovom drugom nismo dobri.
   
   Ima nas, bez Ksoovara, samo 7 300 000,
a Bangladeš, koji je svega duplo veći ima 162 000 000.

  Kad bi Srbi bili ko Bengalci bilo bi nas oko 80 miliona.
Ne smem ni da zamislim kako bi nam tada izgledale reke, jezera, koliko bismo još hidrocentrala morali da napravimo zbog struje, a koliko bi tek bilo životinjskih klanja i biljaka branja... lele...
 
   Ma kako god okreneš treći svet je ipak krivlji jer oni su ti, koji se malo isuviše množe. (John mi s teorijama o prvenstvenoj krivici zapada neće doakati)

[Plut]

Kako god da okrenes ljudi su krivi. Sirimo se koliko mozemo i stalno nam treba jos, sve granice da predjemo, sve da imamo, i ono sto nemamo.
Slazem se, udri po ljudstvu. Ja bih to sve po kratkom postupku pa nek se priroda sama regenerise, moze ona to. Do neke nove vrste i ideje.

[Loni]

A ne
Humanost i politička korektnost mora se održati!

Smanjenje stanovništva samo bezbolno i plansko. (Edukacija, prihjvatanje modernističkih principa umesto uloge ,,ponizne'' žene i majke)

Nek je što više Samanti, a što manje ,,majki devet Jugovića''.

[Plut]

Ih, budemo li cekali na politicku korektnost ode nam planeta...
Kome je vec do nje.

[mac]

Samanta je lezbejka. S muško-strejt strane gledišta bolje da je što više, šta znam, Džordž Majklova. Manja mi je konkurencija.

Slažem se da samo podizanje standarda dovodi do smanjenja nataliteta. Ljudi i prave decu da bi im pomogla u polju, i u porodici generalno. Onog trenutka kad bi parovi shvatili da imaju "višak" lasno bi se naučili da prestanu da prave višak.

[scallop]

Svima dati Internet i TV sa bezbroj kanala. Neka gledaju umesto da delaju.

[Džek]

Naj je bolje genetskim modifikacijama srediti ljudove budućnosti da im potreba za klopom bude svedena na najmanju moguću meru. Da krkaju jednom u dva dana.

Mislim, ako čLovek more 70 i kusur dana bez klope, onda bi mogao i dva, tri...

[lilit]

Ups, promasih topik. 

http://videoteka.novatv.hr/multimedia/radovi-u-varsavskoj-digli-na-noge-prosvjednike.html

[Loni]

Samanta je lezbejka. S muško-strejt strane gledišta bolje da je što više, šta znam, Džordž Majklova. Manja mi je konkurencija.

Ama nije tačno!
Od njih 4 samo Miranda je lezbejka i to SAMO u privatnom životu.

Što se Džordđa Majkla tiče on je folirant.
Jedan od njegovih bivših menadžera je progovorio da je slučaj kad su ga zatekli da se kreše s nekim tipom u toaletu, samo marketinški trik da bi cela planeta priča o njemu. Prvo su osmislili spot istog sadržaja, pa onda angažovali privatno policiju da ga hvata.
U krajnjem rezultatu svi su obratili pažnju na njegov album pa je zaradio milione dolara.
Isti je scenario kao kad neke naše estradnjakuše snime pornić pa ga posle same puste na tržište. Razlika je samo što je ovo Balkan pa i skandali tog tipa imaju granice prihvatljivog.

No slažem se da muškarc iskoro uopšte da ne utiču na natalitet.
Od 20 muškaraca d izgine u ratu 19 (kao što se i dešavalo toko mistorije), onaj jedan mož sve da nadoknadi sa 20 udovica i svakoj napravi dete. Ne mora da nosi trudnoću, seksualna želja mu je veća nego ženska.
Muškarci su u velikom broju nepotrebni.
U svakoj životinjskoj vrsti da ostaviš samo 5 primeraka, sve bi se vrste obnovile.

Čik ženama i ženkama to da uradiš. Svaka mora da ima 2 potomka da bi broj bio identičan kao u predhodnoj generaciji. (Zbog produženja ljudskog života, to je nešto manje od 2 potomka, pa iznosi otprilike nužnost nataliteta od 1,8 dece po ženi za identičan broj ljudi).
Da u svakoj životinjskoj vrsti ostane samo 4 ženke, trebalo bi mnooogo vremena da se sve vrste vrate na stari broj, možda i nemoguće.
Po ovome se vidi koliko su ženska bića važnija.

Jedna monahinja više oduzima natalitetu nego 20 muškaraca, koji odluče da se ne množe.
Izdržavanje dece je već druga stvar.

[mac]

Pardon, ja mislio na Samantu Foks. Kad se kaže Samanta bez prezimena, onda je mi Foksova prva asocijacija.

Inače nisi u pravu za broj manji od 2 po paru za produženje vrste. Broj mora da bude veći od dva po paru, jer neke individue do (možda prevremene) smrti neće imati parnjaka i/ili mogućnosti za reprodukciju.

[džin tonik]

Ups, promasih topik. 

http://videoteka.novatv.hr/multimedia/radovi-u-varsavskoj-digli-na-noge-prosvjednike.html

razlika izmedju hrvatskih i srpskih medija nestase. novo mracno doba. kult licnosti, hrvatska nema druge susjede osim srbije; srbija, srbija ... srbija ...
http://www.vecernji.hr/vijesti/zagrepcani-zaustavljali-josipovica-raspitivali-se-ozlijedenu-ruku-clanak-170191

da mu je netko puco u glava, pa u novine, ajd. ali ovo...

[Loni]

Mac zar je moguće da živiš u 80-tim?
Kakva Samanta Foks. Ona je već 20 godina u vezi sa svojom menadžerkom, a nekom muškarcu, koji joj je iz prvog reda publike dotakao grud, facu je mikrofonom raspalila. Agresivka!
Danas kad se kaže Samanta zna se na koga se misli...

Inače natalitet se ne gleda po paru. Dovoljno je da se gleda po ženi.
Na svaku ženu ide 2 potomka da bi broj jedinki ostao isti, a očevi se ne gledaju. Jedan može da napravi decu desetka žena, drugi ne mora ni jednoj.

Inače broj je zaista nešto manji od 2 deteta. Ne 1,8 kako pre rekoh, nego 1,95 otprilike.
To je zato što se ljudski vek produžava. Ukoliko će svakoj curi baba i deda biti živi do sopstvene udaje, onda ona može da nadoknadi manji broj svoje majke... nešto u tom stilu, pa da broj ostane isti...
No ovo o produžetku života važi a neke kratke staze.

[mac]

Kad ignorišeš muškarce i gledaš samo žene (lolo jedna) uvodiš pretpostavku da je broj muškaraca i žena u populaciji jednak. To u opštem slučaju ne mora da bude tačno. Ako bi u populaciji bilo dve trećine žena onda bi ideja sa 2 deteta po ženi dovelo do porasta populacije u sledećoj generaciji sa N na (4/3)N.

[Loni]

  Ali broj muškaraca i broj žena i jeste jednak sve do generacija, starijih od 70 godina.
  Tek tu je baba više jer je prosečan ženski vek 79 godina, a muški 73 (U Srbiji).
U Japanu je razlika takože 6 godina, s tim što su tamo cifre 83 i 77.

  No pošto te generacije nisu reproduktivne, dolazimo do zaključka da je razlika zanemarljiva.

[mac]

Posle rata broj nije jednak.

[varvarin]

Posle rata broj nije jednak.

Istina. Harvester bi ovo mogao da potvrdi ili opovrgne: čuo sam da je negde oko dvehiljadite u Banja Luci, kao posledica rata - na jednog muškarca dolazilo pet žena. Ako odbijemo babe i bebe, to je još uvek fantastičan odnos...

[Savajat Erp]

ако је тако и данас, преселићу се у Бања Луку и захтевати мојих пет одмах! први бирам! 

[pokojni Steva]

U okolini Tuzle je isti odnos bio 1989.

[slavko]

Jedan čovek jede samo meso, drugi kupus.Statistički jedu meso sa kupusom.

[varvarin]

E, ako uvedemo statistiku, imamo ono o osvajanju - svaka žena je već u startu 75 posto tvoja!!
Ti možeš, ona može; ti hoćeš, još samo...  

[Loni]

Na žalost muškaraca, koji se boje konkurenata, dečaka je ipak nešto više.

Glavni krivac za to je Narodna Republika Kina.

Kinezi su, to verovatno svi znamo, al' ajd' ipak da ponovimo, 1974.godine proračunali da će svi pomreti od siromaštva i gužve, ako ne smanje broj stanovnika.
Te godine uvode ,,Zakon jednog porođaja''.
Svakome je bilo dozvoljeno da ima samo jedno dete (Mada seljani ovo retko poštuju).

Na žalost Kinezi su ispali ,,azijski Crnogorci'' pa je određen procenat njih odlučio
da mu to jedno dete pošto poto bude muško.
Ukoliko saznaju da je reč o devojčici dolazilo bi do abortusa.

U krajnjem rezultatu danas je u Kini čak 70 miliona muškaraca više u odnosu na žene.  Mnogi dečaci neće lako moći da dođu do bračne supružnice kad nisu stasali.

U ostalim zemljama više je žena, ali to su babe.
Nekim Kinezima neće preostati drugi izbor nego da ... (dopuniti)