Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...

[zakk]

Zvuči kao šansa!

[---]

vasa je šansa, ali ljilja šop i mileta ivkov... au... ponovo je konzervativni žiri u velikoj većini. to što je vasa predsednik ne znači ništa.

[zakk]

Ako su alkoholičari, možemo da odvojimo nekog da sedi u kafani s njima i indoktriniše ih. Možda?

[Nightflier]

Mislim da svejedno Goran ove godine ima izgleda za uži izbor sigurno. Možda i za premiju.

[---]

znaš šta, zakk, mileta ivkov je naš zemljak, možda možemo da ga savatamo negde u bogatiću, napijemo i ubedimo

[Alexdelarge]

Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.

Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti do najvećih tajni univerzuma, niti kakvu će ulogu revolver Eni Okli koji je dobio na poklon od Bufalo Bila odigrati u tragičnoj smrti Nikole Tesle.

Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.

pa zar da ova puka izmisljotina dobije nasu najznacajniju knjizevnu nagradu?

[---]

ne bi bilo prvi put

[Alexdelarge]

Pečat za NIN

Vasa Pavković, književni kritičar Vučelićevog "Pečata", postao je predsednik žirija NIN-ove nagrade, priznanja koje poslovično čuva najlepšu tradiciju slobodarske Srbije - državotvorna, patriotska književnost u službi čiste estetike srbovanja

Podstaknuti valjda sudbinom WAZ-a, nedovoljno integrisanog u lokalni ambijent, konkurentski Ringier - vlasnik srbijanskog nedeljnika NIN - okrenuo je novi list i imenovao novi žiri NIN-ove književne nagrade. Pošto je mandat istekao predsedniku žirija, Milanu Vlajčiću, zaduženom za održavanje popularnosti i javni legitimitet žiriranja, te dvojici doslednih teoretičara ekstremne estetike srpstva, Milu Lomparu i Aleksandru Jovanoviću - na njihova mesta zasele su politički daleko korektnije figure, koje će svakako naći onaj preko potrebni balans između previše Evrope i previše Kosova u savremenoj literarnoj produkciji.

Na čelo žirija smešten je Vasa Pavković, urednik, kritičar, pisac, čovek za sva vremena i sve tradicije, koji je - posle oblikovanja mladih književnih generacija u Matici srpskoj, uloge glavnog književnog konsiljera u Narodnoj knjizi, uz to proslavljenog po lansiranju Gorana Petrovića i Ljiljane Habjanović Đurović u nebeski panteon - krunisan funkcijama u institutima SANU. U slobodno vreme radi kao književni kritičar u Pečatu, magazinu nacionalsocijalističkog usmerenja.

Sa njegove desne strane, po drugi put među NIN-ovcima, posađena je Ljiljana Šop, još jedna visoka funkcionerka Srpskog književnog društva, široj javnosti poznata kao leva ruka Koštuničinog ministra kulture Dragana Kojadinovića (desna ruka mu je bio Bora Čorba).

Pogled nalevo donosi prizor Milete Aćimovića Ivkova, književnog kritičara bez mane i straha - uz saborce Pavkovića i Jerkova, jednog od prominentnih predstavnika spoja "modernog i tradicionalnog u srpskoj književnosti", odnosno zloupotrebe postmodernog diskursa u promociji predmodernih nacionalnih literata. Iz njegovih vežbi brzog kucanja o knjigama kojima je hitno potrebno neko čisto estetsko vrednovanje, odabrali smo karakterističan pasaž: "Menipska satira - menipeja, to je, pretežnim delom, ovaj složen, polifoničan Malovićev roman koji u savremenu srpsku prozu uvodi jedan rubni prostor i koji se, kako kakav pretovaren brod, razumeva i doživljava kao zanimljivo, potrebno i u delovima vredno književno-umetničko delo".

Sa svoja dva stara, proverena kadra, Aleksandrom Ilićem i Mladenom Šukalom, NIN-ov žiri već je počeo da zaseda i intelektualno radoznalo odmerava književne uratke u svom aktuelnom trenutku. Po pet primeraka trenutka slati na adresu NIN-a.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-vesti/39680-Peat-NIN.html

[---]

Piše: Saša Ilić
TRIGONOMETRIJA NINOVE NAGRADE


Ćosićeva Srbija je kazan koji vri i bunca i kolje i stiče i posluje. Ovim rečima je Borislav Mihajlović Mihiz u januaru 1954, dve nedelje pre ustoličenja nove književne tradicije u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi, pozdravio Korene, tek objavljeni roman Dobrice Ćosića, prvog (i potom višekratnog) laureata NIN-ove nagrade kritike za roman godine. Kada je 5. februara 1955, NINov žiri (Milan Bogdanović, predsednik; Velibor Gligorić; Steva Majstorović; B. M. Mihiz; Zoran Mišić i Eli Finci) jednoglasno predložio Radničkom savetu NIN-a da se Nagrada dodeli Dobrici Ćosiću, niko nije bio začuđen takvom odlukom. Ni sam Ćosić, čiji je intervju objavljen u istom broju novina, nije bio iznenađen, a ni uzbuđen. Delovao je spremno i svečano, čak i kada je izjavljivao da je u književnom smislu poželeo ,,krvlju da priča kakvi su ljudi živeli i kakvi žive na ovom parčetu zemlje..." Ne treba zaboraviti ni to da je nagrađeni Ćosić već u to vreme bio visoki funkcioner Partije i jedan od čelnih ljudi u kulturi Srbije, pa bi se gledano s današnjeg aspekta ta situacija mogla uporediti kao kada bi NIN-ovu nagradu dobio, recimo, Nebojša Bradić za neki svoj potencijalni roman o poslednjim danima života Meše Selimovića. Ni to nije isključeno da će se dogoditi, ali postavlja se pitanje kakva dela su dobijala i kakva će dobijati NIN-ovu nagradu. Kada bi se pretresao čitav spisak laureata za poslednjih šezdesetak godina, moglo bi se ustanoviti da je tek 20 posto nagrađenih romana zaista vredelo. Ostaje 80 posto. Da li je to postotak promašaja ili nešto drugo. Pre bi se moglo reći da je to glavna linija nagrađivane literature i da je onih 20 posto zapravo iskakanje iz ninovskog koloseka, niz incidenata (kada je reč o kraju šezdesetih ili početku sedamdesetih godina) ili sporadičnih ekscesa i vaganja (kada je reč o osamdesetim i devedesetim). Na osnovu izveštaja prvog NIN-ovog žirija mogu se ustanoviti dve bitne stvari: godišnja romaneskna produkcija ne teritoriji Jugoslavije te 1954. nije prelazila dvadeset romana (zajedno sa Prokletom avlijom Ive Andrića), a obrazloženje žirija nije sadržalo kritičko kao ni poetsko obrazloženje na osnovu kojeg se nagrada dodeljuje određenoj knjizi. Očigledno su takvi poetski izleti, u stvari, tekovina novijih vremena. Milan Bogdanović je tada pre svega govorio o metodu rada žirija i o ,,procvatu jugoslovenskog romana" u celini. Naposletku je samo izneo popis romana iz užeg izbora (A. Vučo; R. Konstantinović; I. Potrč; J. Ribnikar; D. Ćosić; E. Šinko) i izneo predlog žirija o dodeli nagrade za 1954. Sve ostalo je povest puna buncanja i krvi.


SUDBINA BEZ KOMENTARA

Od memorandumske 1986. do petooktobarske 2000. godine, NIN-ova nagrada je zabeležila ukupno četiri pogotka: Forsiranje romana reke Dubravke Ugrešić (1988), Sudbina i komentari Radoslava Petkovića (1993), U potpalublju Vladimira Arsenijevića (1994) i Mamac Davida Albaharija (1996). Naspram njih stoji jedanaest naslova, počev od Testamenta Vidosava Stevanovića (1986) do Sitničarnice ,,Kod srećne ruke" (2000) Gorana Petrovića. Neko ko bi ovakav skor posmatrao sa strane, s pravom bi se zapitao šta to nije bilo u redu tokom tih godina. Jednostavan odgovor bi glasio da je najpre tekla opsežna priprema za rat, koju je svojski podržala i infrastruktura NIN-ove nagrade, da bi se potom prešlo u permanentno ratno stanje koje je samo privremena promena u konstelaciji žirija sredinom devedesetih dovela do poremećaja. Velika očekivanja nakon Miloševićevog pada nisu ispunjena, a NIN-ova nagrada je kao stara sluškinja dnevne politike i, ovoga puta, tranzicijskih lobiranja, nastavila da radi po starom. Deset novih krvavih godina buncanja nisu donele nikakve promene. Naprotiv, imenovani žiriji su nastojali da čitaoce i dalje prave budalama, objašnjavajući da su Ukop oca Mladena Markova, Semolj zemlja Mira Vuksanovića i Glasovi u vetru Grozdane Olujić prvorazredni romani, te da su ambasadorske knjige poput Uspona i pada Parkinsonove bolesti Svetislava Basare ili Ruskog prozora Dragana Velikića ona razina književnog standarda kojem treba težiti. Ukupni skor dvehiljaditih je u stvari melanž dnevne politike, lobiranja i vraćanja zasluga piscima pred penzijom čija su najvažnija dela napisana krajem osamdesetih. To potvrđuje i edicija Off-NIN (2005) koju su
profesori iniverziteta, naknadnom pameću oformili i objavili u produkciji Ljušićevog Zavoda za udžbenike.
Tamo je svoje mesto našla i Basarina Fama o biciklistima, koja je zasluženo trebalo da bude nagrađena 1989. kada je NIN-ova milost poklonjena ultranacionalističkoj knjizi Vaznesenje Vojislava Lubarde. Umesto da je vratio NIN-ovu nagradu, u znak protesta zbog svega što je učinjeno u srpskoj militarizovanoj kulturi poslednjih decenija, Basara je oberučke prihvatio lentu i ugradio se u kanon za koji se danas, više nego ikada pre, može reći da pripada Srbiji koja bunca i kolje i posluje. Dakle, NIN-ova nagrada je imala kapacitet da nakon 2000. godine počne da oblikuje drugačiju literaturu od one koja je bila dominantna prethodnih decenija ali to, naprosto, nije učinjeno. Zbog čega? Zbog toga što u Srbiji nije bilo dovoljno relevantnih kritičara i kritičarki koji bi uspeli da prepoznaju obrise nove literature ili zbog nepostojanja takve književnosti? Naprotiv. Radi se rigidnoj političkoj strukturi koja nikada nije demontirana i koja je izborom članova žirija nastavila da demonstrira svoju moć sve do danas.


ZAŠTO KAŽETE KNJIŽEVNOST, A MISLITE NA SRPSTVO?

U poslednje vreme je grupa P70, ojačana pozadinskim delovanjem SANU i Katedre za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, iznela na videlo ono što su njihovi mentori uporno odbijali da izgovore. Polemika oko termina srbijanske, odnosno srpske književnosti samo je ogolila višedecenijske mehanizme koji su upravljali stručnim procenjivanjem tekuće književne produkcije u Srbiji. Radi se o procesu stapanja poimanja književnosti i nacije što je analogno sa poistovećenjem pravoslavlja s nacijom. Postoji mnogo signala koji nam to mogu posvedočiti, a neki od njih, najmarkantniji, kriju se u recentnoj prošlosti NINove nagrade. Naravno, reč je o Semolj zemlji Mira Vuksanovića, koji je bolje od svih svojih prethodnika, pa čak i od Milovana Danojlića, objasnio koliko su ,,arhaične reči" u opasnosti, koliko je srpski jezik u opasnosti, osobito u Crnoj Gori koja je tada prolazila kroz referendumsku euforiju. Miro Vuksanović je eksplicitno i na samoj dodeli NIN-ove nagrade objasnio smisao svoga pisanja kao odbrane od dukljanitisa vulgarisa. Kada su ga pitali da li je čitao nove crnogorske pisce (Brkovića, Nikolaidisa, Spahića i Radulovića), odgovorio je da ,,ta dela još uvek nisu prevedena na srpski, pa ih nije mogao čitati", ,,da je dukljanska književnost jedina na svetu čiji su svi pisci živi", kao i ,,da je ta književnost napisana na nepostojećem jeziku", te da prema tome i ne postoji. Ovakvu aroganciju, dostojnu srpskog nacionalizma podržao je žiri NIN-ove nagrade, mediji, ali i svi oni koji su svojim knjigama participirali u trci za ovo tzv. književno priznanje, pa prema tome i ja sâm, jer sam u toj utakmici učestvovao. Legitimizacija rada ove institucije opasnija je od samog učinka semoljanja, vaznošenja ili korenovanja laureata i njihovih žreca. To znači da smo svi mi stali iza onoga sto je servirano na konačnoj dodeli Nagrade kao iza zajedničke srpske platforme za odbranu srpskog jezika ali i srpstva u Crnoj Gori. ,,Književnost je u opasnosti!", opominje nas profesor Radivoje Mikić na jednom od mnogobrojnih književnih panela: Treba je braniti! A kako se to brani književnost i od čega. Nedavno smo na tribini u SKC-u čuli da je komadanje tela srpske književnosti izuzetno opasno i da se tome mora stati na put. P70, sa svojim zagraničnim kapacitetom, radi na tome da sve te komade razorenog tela reintegriše, osobito srpsku Spartu i prekodrinske teritorije, bez kojih bi savremena srpska književnost ostala u invalidskim kolicima, gde joj je zapravo i mesto. NIN-ova nagrada je važna poluga za tu vrstu reintegracije. Čak i kada se kalkulantski dodeli nekom piscu kao što je Vladimir Tasić (doduše za prilično lošu knjigu), ona predano radi na ostvarenju srpskog sna čije je koordinate decenijama ponavljao vojvoda Šešelj. Ali opet se postavlja pitanje, kako to treba braniti književnost. Da li na način jednog Danila Žuže koji je metalnom šipkom nasrnuo na bivšeg člana NIN-ovog žirija i kritičara Teofila Pančića? Verujem da bi se novoproglašeni članovi žirija saglasili s tim, osobito oni koji dolaze iz ,,slobodarskog" Pečata.


ŠTO DELAT?

Pre nekoliko dana su elektronski mediji u Srbiji preneli fragmente telefonskog razgovora koji bi se mogao okarakterisati upravo onom Mihizovom rečenicom s početka ovog teksta. Kuriozitet sam po sebi je i taj što je jedan od sagovornika bio upravo prvi (i potom višekratni) laureat NIN-ove nagrade - Dobrica Ćosić. Razgovarao je s Ratkom Mladićem, ulažući veliki trud da ga pomiri s Radovanom Karadžićem. Dakle, radi se o dvojici pisaca i jednom implementatoru epske poezije, na koju se pozivao dok< je izdavao komandu: Pravac Potočari! U tom jednakostraničnom trouglu, živi trenutno i srpska književna scena: temena su Koreni - Čudesna hronika noći - Početak bune protiv dahija. Na preseku težišnih duži nalazi se najveći tabu - Srebrenica. I NIN-ova nagrada je svih ovih godina funkcionisala u tom trokutu. To je zapravo njena struktura. Čak kada se u žiriju nađe i neko poput Teofila Pančića. Čak i kada se u najužem izboru nađe neko poput Filipa Davida. Čak i kada se izvrši svojinska transformacija NINa. Struktura nastavlja da radi po starom. Nova postava članova žirija nam već sve govori. Vasa Pavković, kritičar Pečata (vidi: Bulevar zvezda, Beton br. 51) kao predsednik žirija. Ljiljana Šop sa ravnogorsakim softverom u pozadini, Mileta Aćimović Ivkov kao sitni obrtnik magle, profesor Aleksandar Ilić kao nekompetentni poznavalac bilo čega, i na kraju Mladen Šukalo, dobri pastir jagnjeta božjeg i zvijeri iz bezdana (vidi: Davor Beganović: ,,Scientia postapocalyptica", Beton br. 89). Srbija kao da i dalje vri i kolje i posluje. Jedini mogući odgovor je izlazak iz tog trougla. Bojkot institucije kakva je NIN-ova nagrada. Sve drugo je ne samo njena legitimizacija, nego i čuvanje tabua koji se nalazi u ninovskom srcu tame.

http://www.elektrobeton.net/strafta.html#102-1

[Nightflier]

Sreten Ugričić
Ne pristajem – otvoreno pismo upućemo uredniku NIN-a...
Dec 30, 2010
Otvoreno pismo Nebojši Spaiću, glavnom i odgovornom uredniku NIN-a i Dejanu Papiću, direktoru izdavačke kuće Laguna.

Poštovani gospodine Spaiću,
poštovani gospodine Papiću,

     obraćam vam se povodom uvrštavanja mog romana Neznanom junaku u konkurenciju za ovogodišnju NIN-ovu nagradu. Bio sam neprijatno iznenađen kad sam pročitao u broju NIN-a od 23. decembra 2010. da se i ovaj naslov nalazi na listi kandidata koje žiri razmatra, jer sam na vreme obavestio svog izdavača da ne želim da pošalje moju knjigu NIN-u. Izgleda da je gospodin Papić to zanemario ili zaboravio. Stoga moram javno da reagujem: odbijam da učestvujem, insistiram i dalje na tom svom stavu i tražim da NIN moju knjigu izuzme iz konkurencije i procedure za nagradu.
     NIN-ova nagrada presudno utiče na kanonizaciju savremenog domaćeg romanesknog stvaralaštva, a pošto je roman dominantni i privilegovani žanr, i na artikulaciju ukupne predstave književnosti i njenog statusa na kulturnoj i javnoj sceni. Kao takva, NIN-ova nagrada je funkcionalno usađena u sociosimbolički poredak kojim se bavim u Neznanom junaku (kao i u prethodnoj knjizi eseja Uvod u astronomiju), poredak koji je mutirao do grotesknih formi i razmera - kako vulgarnih i bolno očiglednih, tako i samozatajnih i naizgled bezazlenih - te mora biti demaskiran, detabuiziran i desakralizovan, temeljno iskritikovan i objašnjen čak i deci u osnovnoj školi, inače će nas satrti, a već nam je naneo nenadoknadivu štetu.
     Taj poredak je ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski, podstiče konformizam i samosažaljenje umesto istinoljubivosti, samosvesti, odgovornosti, racionalne kritičnosti i otvorenosti, nije u stanju da produkuje smisao već ga nemilice troši, ulizuje se  predrasudama, niskom ukusu, malograđanštini, mediokritetstvu, zatucanosti, ksenofobiji. U tom i takvom poretku bio je moguć i stvaran Slobodan Milošević i njegov režim. To je poredak našeg poraza i bezizlaza.
     U tom sociosimboličkom poretku status znanja i istraživanja, odgovornosti i savesti, uobrazilje i kreativnosti je srozavan do poniženja. Vladajuće merilo glasi: što srpskije - to bolje, a trebalo bi da bude upravo obrnuto: što bolje – to srpskije. Što je retorika takozvanih patriota dramatičnija i glasnija, to je supstanca praznija i trivijalnija. O nacionalizmu kao formi intelektualne i moralne korupcije mislim isto što i Danilo Kiš, Mario Vargas Ljosa, Jovan Sterija Popović, Tomas Bernhard, Radomir Konstantinović, Milan Kangrga, Ivan Čolović i toliki drugi slobodoumni i slobodoljubivi autori, živi ili još življi, iz Srbije ili još srpskiji.
     Taj poredak besramno i neprestano laže svoje podanike da im obezbeđuje integraciju i komunikaciju sa svetom i sa samima sobom, a u stvari se tek i po svaku cenu samoizoluje i samoreprodukuje, beskrajno jalovo oponašajući stvaranje društvenog i duhovnog kapitala, beskrajno jalovo oponašajući vlastitu kompetenciju i produktivnost. U tom poretku sve je pseudo i sve je imitacija, vrednosti se marginalizuju, ili ignorišu ili čak osuđuju. Taj poredak je opasna, samoreprodukujuća avet, bez etičkih, estetičkih i saznajnih uporišta, jer stara su izgubljena, izigrana, prodata, potrošena, istrulela, odbačena i zaboravljena, a za drugačija se nema volje, znanja, integriteta, snage, potrebe.
     Taj poredak ne živi nego oponaša život, zato mu treba i takva književnost, takva umetnost, takva kultura, nac-realistička i nac-estetička. U tom poretku saznajno-etičko-estetski horizont očekivanja je vrlo uzak i petrifikovan, a svako prekorečenje te ograničenosti biva kažnjeno bez milosti. Ovde nije nikakav problem ako neko pravi probleme, vrši zločine - na primer masovne, ili pojedinačne, ratne ili civilne - ne, nego je problem ako se neko usudi da ukaže da imamo problem i u čemu je taj problem i kako je do njega došlo.
       Književnost ne sme da služi takvom poretku - naprotiv. Ni glavna književna nagrada ne sme da služi takvom poretku. Relevantna književnost i umetnost oduvek iznose na videlo pretpostavke i posledice takvih poredaka. Umetnost predočava šta takav poredak znači i šta čini čoveku, neposredno i čulno obistinjeno ukazuje da mogućnost drugačijeg, slobodnijeg i ljudskijeg života, zavisi samo od nas. Život je inostranstvo, umetnost je otadžbina.
     Taj poredak imao je, nekad, svoje prepoznatljive ideološke i javne atribute u samoupravnom socijalizmu i jednopartijskoj diktaturi, a od Miloševićevog režima do danas ima ih dekorativno presvučene u samoupravnom nacionalizmu i višepartijskoj diktaturi. U tom poretku, tokom protekle dve decenije, najuglednije književne nagrade, između ostalog, devalvirane su i kompromitovane: NIN-ova, Andrićeva, Meše Selimovića...
     Taj poredak je toliko uvrežen da se prima i održava kao bogomdan, kao da se podrazumeva i kao da nam odgovara. E, pa tome odbijam da se pridružim. Ne pristajem. Ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala u poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje.
     Nisam jedini koji ne pristaje. Saša Ilić je već javno obrazložio svoje razloge za bojkot NIN-ove nagrade. Pozivam i druge pisce iz ovogodišnje produkcije romana da nam se pridruže, da pokažu da razumeju zašto je važno i neophodno odbiti učešće u konkurenciji za NIN-ovu nagradu. Naravno, nemam iluzija da jedan gest može da bitnije utiče na takav poredak i bilo šta ozbiljnije da promeni - jer NIN-ova nagrada je samo kuglager u toj sveprisutnoj mašini kojom smo okovani - ali božemoj, može makar da ukaže na problem, može makar da podstakne ponekog da zastane i razmisli, da se zapita. Od nečega treba početi. Ima još ljudi na javnoj sceni, u književnosti i izvan nje, u kulturi i van kulture, svuda, koji su odavno počeli, svako u svom domenu, koji ne pristaju i u tom nepristajanju istrajavaju. Uz njih sam.


U Beogradu, 24. decembra 2010.
Sa uvažavanjem,
Sreten Ugričić


***

Odgovor Dejana Papića

Poštovani gospodine Ugričiću,

Veoma mi je žao što je naša želja da Laguninu produkciju NIN-ovom žiriju predstavimo u najboljem svetlu i najpotpunijem sastavu kod Vas izazvala nezadovoljstvo koje ste morali iskazati javnim pismom. Zaista ste mi u neformalnom razgovoru rekli da ne biste želeli da budete kandidovani za ovakvu nagradu. Ipak, u najboljoj nameri, naši urednici su odlučili da i Vaš roman ,,Neznanom junaku" pošalju žiriju na uvid. Moja je krivica, očigledno, u tome da im nisam preneo kategoričnost Vašeg stava i na tome Vam se izvinjavam.
Moje mišljenje je da NIN-ova nagrada ima daleko najveću reputaciju među domaćim književnim nagradama, toliko snažnu da čak i mnoge gotovo skandalozne odluke njenog žirija kakvih nije bilo malo u poslednjih dvadesetak godina nisu uspeli ozbiljnije da uzdrmaju poverenje koje ona uživa među čitaocima. Zbog toga i u nadi da će se neki novi žiriji odgovornije ophoditi prema svom poslu mi istrajavamo u kandidovanju romana koje smatramo dostojnima najprestižnijih priznanja.
Žao mi je što ,,Neznanom junaku" neće biti jedan od njih, ali Vašu odluku i stav poštujem. Već smo poslali i zvaničnu molbu da se Vaš roman izuzme iz razmatranja za NIN-ovu nagradu.

S poštovanjem,

Dejan Papić

[scallop]

Marketinški putevi su nesagledivi.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...autodramatizacija u pretty shitty izdanju... kanda taj bauk tog pogubnog nacional-socijalizma nije toliko jak kad Ugricic vec gotovo deceniju dzabalebari na celu insitucije sa dvostrukim NS zigom u nazivu (koliko je tom upravnickom poslu vican govori i cinjenica da je Narodna biblioteka Srbije i dalje zakatancena)... mislim da bi mu umesto ove medijske gimnastike bilo pametnije da nauci barem osnovne zakonitosti spisateljskog zanata, jer ko nije (pro)citao njegov xxx grozomornh i nesuvisli INFINITIV zapravo ne zna sta su citalacke muke; a do visova Ljose, Kisa, Sterije, Bernharda ce mozda jednog dana dobaciti neki daleko nadareniji od ubogog Ugricica koji je svoju promasenost izvoleo prikriti iza takvih nepobitnih autoriteta...

[Mark]

Znam ja za tog... Ugricica. Ja sam od naslova samo trazio Milosevica... I nasao ga vec u trecem pasusu.

[Cornelius]

Čitajući širu listu naslova odabranih za NINovu utrku, obradovalo me je da su tu i naši Goran Skrobonja sa "Teslom" i Ilija Bakić sa "Ledom" (našeg izdavača Tardisa). Samo tako, samo tako...

[Lord Kufer]

Kakvi foliranti! 

[Nightflier]

U najnovijem broju NIN-a objavljeni su naslovi 30 romana koje je, među 124 prispela dela, žiri za dodelu prestižne NIN-ove nagrade za roman godine uvrstio u najširi izbor.

U konkurenciji za nagradu su i dva romana koja je objavila izdavačka kuća Laguna: ,,Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje i ,,Nedelja pacova" Vuleta Žurića.

Knjige koje će ući u uži izbor biće poznate 10. januara a ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine biće poznato 17. januara 2011. godine.

[angel011]

U širem izboru je i LED Ilije Bakića.

[Mme Chauchat]

Sreten Ugričić
Ne pristajem – otvoreno pismo upućemo uredniku NIN-a...

Besmrtnim rečima narodnog pesnika:
   "Digla nogu na potegu,
    pa sve viče - Neću! -
    a na kuma namiguje
    da se kola kreću..."

[---]

met'la nogu

[Mme Chauchat]

A jes, naučili su nas različite varijante u školi

[zakk]

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Sesnaest-romana-u-izboru-za-NIN-ovu-nagradu.lt.html

Na poslednjoj sednici NIN-ovog žirija, koja je održana posle Nove godine, napravljen je, kako saznajemo, spisak od šesnaest romana koji su u konkurenciji za nagradu.

Žiri radi u sastavu: Vasa Pavković (predsednik), Aleksandar Ilić, Ljiljana Šop, Mladen Šukalo i Mileta Aćimović Ivkov.

Na spisku su romani:

Mirka Demića ,,Trezvenjaci na pijanoj lađi" (Agora, Zrenjanin),

Gordane Ćirjanić ,,Ono što oduvek želiš" (Narodna knjiga, Beograd),

Srđana Srdića ,,Mrtvo polje" (Stubovi kulture, Beograd),

Đorđa Pisareva ,,Na stazi suza" (Agora),

Vladana Matijevića ,,Vrlo malo svetlosti" (Agora),

Miće Vujičića ,,Oštar start" (Stubovi kulture),

Veselina Markovića ,,Mi različiti" (Stubovi kulture),

Milete Prodanovića ,,Ultramarin" (Stubovi kulture),

Radovana Beli Markovića ,,Gospođa Olga" (Evro-Giunti, Beograd),

Milovana Danojlića ,,Dobro jeste živeti" (Albatros plus, Beograd),

Miroslava Toholja ,,Zvona za Trojicu" (SKZ, Beograd),

Svetislava Basare ,,Početak bune protiv dahija" (Dereta, Beograd),

Sanje Domazet ,,Acqua alta" (Zavod za udžbenike, Beograd),

Gorana Petrovića ,,Ispod tavanice koja se ljuspa" (Večernje novosti, Beograd),

Zorana Petrovića ,,Kamen blizanac" (Geopoetika, Beograd)

i Slavoljuba Stankovića ,,Split" (Geopoetika).

Žiri će sledeću sednicu održati 10. januara, kada će biti napravljen najuži izbor od pet romana, a konačnu odluku doneće 17. januara.

NIN-ova nagrada biće uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

NIN: šest romana u užem izboru

Član žirija NIN-ove nagrade Mileta Aćimović Ivkov saopštio je da je na sednici 10. januara odabrano šest romana koji su ušli u uži izbor za nagradu za najbolji roman u 2010. godini.

U konkurenciji za nagradu su ostali: "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, "Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, "Mi različiti" Veselina Markovića, "Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i "Kamen blizanac" Zorana Petrovića.

Žiri, u kome su još i Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo, ime dobitnika NIN-ove nagrade saopštiće 17. januara, a nagrada će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda

[Mme Chauchat]

Ćirjanićka neće dobiti jer je prošle godine već pobedila žena, pa da se ne pretrgnu (a i inače me smara). Matijević i G. Petrović su već dobili pa bih ja i njih skinula s liste (a i inače me smaraju). Za Z. Petrovića prvi put čujem (pretpostavljam da nije onaj što je pisao Selo Sakule). Ostaju R. B. Marković i V. Marković a mene muče zle slutnje da će ove godine konačno da usliše vapaje R. B.-a i da mu dodele Ninovu nagradu. 

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Nagrada NIN-a Gordani Ćirjanić

17. januar 2011. | 08:42 -> 12:07 | Izvor: Tanjug Beograd --

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine u 2010. je Gordana Ćirjanić za roman "Ono što oduvek želiš" saopštio je danas predsednik žirija Vasa Pavković.

Odluku žirija u kome su bili i Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo, Pavković je saopštio na konferenciji za novinare u redakciji NIN-a.

Na konkurs za nagradu pristigla su 124 romana objavljena u Srbiji tokom 2010 godine, a u užem izboru je bilo šest romana.

U užem izboru, osim nagrađenog bili su i romani:"Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, "Mi različiti" Veselina Markovića, "Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i "Kamen blizanac" Zorana Petrovića.

Kako je saopštila redakcija NIN-a, pokrovitelj nagrade koja iznosi milion dinara, je "Telekom Srbije". Prestižna NIN-ova nagrada svečano će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.

[Meho Krljic]

Wow. Rispekt. Dve žene za redom!!!

[Mica Milovanovic]

Mora da je u žiriju bio neko ko čita forum, pa je hteo da oponira onima što tvrde da su žene hendikepirane.

[Meho Krljic]

Hahah, da, to sam i ja pomislio. Nakon što se ovde između ostalog diskutovalo i o samo tri NiNove nagrade dodeljene ženama tokom nekoliko decenija, odmah je stigla i četvrta. Pa... nazdravlje. Slutimd a je Džindžer čitao nagrađeno delo pa nam može reći koliko je po njegovom mišljenju nagrada rezultat kvaliteta a koliko ima veze sa politikom...

[Mme Chauchat]

  Ostaje mi samo da se pridružim Belom Markoviću u skoku u Kolubaru.
Mislim, ovo je za nijansu bolje nego da su nagradili Ljiljanu Habjanović-Đurović, ali baš za nijansu.

[Mica Milovanovic]

Nemoj da ideš u kladionice... 

[Mme Chauchat]

To bar znam odavno. Ja uvek propustim da uzmem u obzir ključne faktore - kao što je taj da Ćirjanićku objavljuje Narodna knjiga, u kojoj je glavni urednik predsednik NIN-ovog žirija Vasa Pavković. Posle se babo(a) češka po glavi.

[M.M]

Zar Vasa Pavković nije glavni urednik u Alnariju? Do pre godinu dana je bio.

[Mme Chauchat]

Jedno ne isključuje drugo...

NIN-ovu nagradu za roman 2010. godine dobila je romansijerka Goradana Ćirjanić za delo "Ono što oduvek želiš", koja je izdata u Narodnoj knjizi u Beogradu. Odluka žirija je odmah izazvala negativne reakcije, budući da je urednik pobedničke knjige ni manje ni više nego Vasa Pavković, inače predsednik ovogodišnjeg žirija. Mada Pavković nije glasao za knjigu koju je uredio, primetno je da NIN-ova nagrada za 2010. od samog početka pa do proglašenja pobednika izaziva kontraverze.

http://www.malenovine.com/?p=3735

[Father Jape]

'Kontraverze'?!

[Mme Chauchat]

Šta, ti bi još hteo da ljudi znaju pravopis?!

[Cornelius]

Ajde, nemojste deca... Svukud po svetu se namestaju pobednici knjizevnih nagrada i to je najobicniji biznis kao prodaja krompira na Scallopovoj pijaci. Ovde je, cak, jedan od izdavaca, po odlasku u penziju, napisao roman, zasnovan na muckama oko dodela velikih knjizevnih nagrada, kao i sve mehanizme sa ziriranjem, uzvracanjem za glasove, cenama, itd. Posle bivse kolege htele jaja da mu seku i drali se da nije istina. Pa, ako nije istina, sta su se nalozili i toliko pravdali?

[scallop]

'Kontraverze'?!

Nije valjda kontrOverze? Pa, kontrOobaveštajna služba, kontrOdikcija, kontrOproduktivan... Igraš preferans pa daš kontrO?

[M.M]

A Scallop ti upravo dade rekontrO  .

[---]

i ja sam se uvek pitao zašto je srednjovekovni a ne srednjivekovni

[Lord Kufer]

A zašto nije u srednjej školi ondak?

[Father Jape]

'Kontraverze'?!

Nije valjda kontrOverze? Pa, kontrOobaveštajna služba, kontrOdikcija, kontrOproduktivan... Igraš preferans pa daš kontrO?

Latinski prefiks jeste kontra-, ali kontroverzno od latinskog controversia (controversus, suprotno okrenut itd; francuski controverse, engleski controversy, controversial).

@Zika - jer nije u sredini veka, nego pertejnuje srednjem veku. Or summat.  

[---]

šta je onda kontrast?

[Father Jape]

Etimoloski recnici vele od lat. contrastare, suprotno stajati.

[scallop]

Sad bi ja kao trebalo da priznam? Eto, priznajem da po Vukajliji nisam u pravu. Sve su reči na kontra, samo je verzija na kontro. U životu to nisam izgovorio, a često popio - Cointreau. Šta je, tu je. Jednom ćemo ispraviti i Vujakliju.

[Father Jape]

Ovo je Klajn & Šipka (plus strani rjecnici), ne pratis nove trendove. Vujaklija nije bio savrsen ni kad je izasao pre nekoliko decenija, al' bolje nismo imali. Dobro, nisu ni Šlajn i Kipka savrseni (nema nekih konfjuktorskih stvari, preskriptivisticki se drze 'lezbijke' kao jedinog oblika itd.), ali su bar primetno savremeniji i potpuniji.

EDIT: Kad je vec off topic, da bude koristan:
Ako vam treba brza i besplatna etimologija srpskih reci imate
Hrvatski jezični portal
a za engleske
Online Etymology Dictionary

[Alex]

Opet žena dobila nagradu?! Pa dokle više?

[scallop]

Hvala. Osećam se grozno. Bio sam ubeđen da znam srpski skoro 65 godina. Nisam ja za nove trendove, nekako sam još u srpsko-hrvatskom. I volim da izmišljam sopstvenu etimologiju. 

[---]

au, šta je tek kontrolor?

Hvala. Osećam se grozno. Bio sam ubeđen da znam srpski skoro 65 godina. Nisam ja za nove trendove, nekako sam još u srpsko-hrvatskom. I volim da izmišljam sopstvenu etimologiju. 

što bi reko onaj mangup liotar: pisci ne znaju da pišu. oni najbolji - ponajmanje.

[Father Jape]

Salu na stranu, to je istina koju cesce valja ponavljati - vesta i sofisticirana upotreba jezika pri stvaranju bilo cega od vrhunskih govora, do sublimnih dela knjizevnosti nije nikad bila ni u kakvoj nuznoj korelaciji sa poznavanjem konvencija pravopisa. Ni u jednom jeziku.

[Alexdelarge]

Utisak nedelje, nedelja 30. januar, 21:00

Gosti: Gordana Ćirjanić - književnica, dobitnica NIN-ove nagrade
Vasa Pavković - književnik
Vule Žurić - kniževnik
Svetislav Basara - književnik

[zakk]

Kako da Bobana uključimo u prenos?