OTIMAČI IZGUBLJENOG KOSOVA

[Plut]

Ipak odustajem od sterilizacije mojih kerova. Nek' naskaču, brate, nek se množe, sve za majčicu...

[Loni]

Stipane, Loni je rodom Subotičan! Ozbiljan predstavnik URSa.

Ni rodom ni fazanom!
Moje poreklo (očeva strana) - Vrčin (35 km od centra Beograda). Opština Grocka. Beogradski okrug.

Čak sam i poreklom deo beogradskog regiona (bar od oca), a opet imam želju za regionalizacijom i boljim životom udaljenih krajeva.
Od pripadnosti empatiji ne'š me udaljit'. 

[Plut]

A majčina strana ti nije deo porekla?

[pokojni Steva]

URSovac, kažem. Sažaljevam slučaj.

[Loni]

Majčina strana (deda) vuče pokojnu republiku srpsku Krajinu, koja ni u kom slučaju neće biti u planu za regionalizaciju Srbije.
A babina je Topola, a još dalje poreklo od Vasojevića.

Što više dolazimo do dalje prošlosti ispostavlja se da smo skoro svi ili poreklom iz Crne Gore (kao ja) ili iz Hercegovine.

[pokojni Steva]

Da i ja malo advokatski odrvenim - ono 'go fuck yourself' je bilo jedino direktno vređanje, znači prst i u oko i u dupe istovremeno. Jeste Suba dosadni Taliban (ja razlike međ' njegovim principom farmskog uzgoja Srbčadi i Talibana jok da vidim). Ali, ali!, dal' je lepo nekom reći jebi se. Jel se to sme? Majka ga stara (ne obavezno i Srpska), pa našta će nam ovaj fini forum ličiti ako jedno drugog teramo na skrivanje salame u vlastitom telu. Tako govori neko ko ne voli karanfile. Idem sad da pustim vodu

[pokojni Steva]

Loni, gro 'Srbijanaca' 'srpsku' krv vuče iz Herceg Gore. Mi, pravi Srbi, smo još i u vreme pred Kosovskog boja uveliko oplemenjavali panonske genotipove. U čem' je greda, niko vam ne traži tapiju na Oplenac, ne daj Bože na ime Srbija. Svoji ste na svome, delite se na URSgeone, od volje vam.

[angel011]

Da i ja malo advokatski odrvenim - ono 'go fuck yourself' je bilo jedino direktno vređanje, znači prst i u oko i u dupe istovremeno. Jeste Suba dosadni Taliban (ja razlike međ' njegovim principom farmskog uzgoja Srbčadi i Talibana jok da vidim). Ali, ali!, dal' je lepo nekom reći jebi se. Jel se to sme? Majka ga stara (ne obavezno i Srpska), pa našta će nam ovaj fini forum ličiti ako jedno drugog teramo na skrivanje salame u vlastitom telu. Tako govori neko ko ne voli karanfile. Idem sad da pustim vodu

Jeste bilo direktno vređanje, i to namerno. Nakon što je za one koji nemaju decu rečeno da je to sebični hedonizam, i da ih mrzi da se trude oko dece, a ako imaju samo jedno, ono im dođe k'o privezak.


Na višestruko vređanje je odgovoreno direktnom uvredom, da.


Da je lepo, nije. Al' kad ja ne okrećem drugi obraz.


@Plut:  Samo tako, sve za majčin... ovaj, majčicu!

[Josephine]

 

[Ghoul]

Jeste bilo direktno vređanje, i to namerno. Nakon što je za one koji nemaju decu rečeno da je to sebični hedonizam, i da ih mrzi da se trude oko dece, a ako imaju samo jedno, ono im dođe k'o privezak.

Na višestruko vređanje je odgovoreno direktnom uvredom, da.

[M.M]

Now go fuck yourself.

Now go fuck yourself.

Ova fraza tek kada se napiše na stranom jeziku dobija na težini? Prosto i jednostavno "jebi se" ne vrši pos'o, je l' da!?

[Stipan]

Ma ja bi' to rek'o i po naški, al' onda bi mi Suba zalup'o na kapiju. Ovako deluje fino zapadnjački. Ono - sve u rukavicama... 

[Josephine]

Da nastavimo sa bezumljem.

Na sednici Odbora za Kosovo: Stihovi, prozivke i citiranje Pašića i patrijaha Pavla

Tanjug    | 18. 11. 2011. - 18:41h | Komentara: 20
BEOGRAD - Na sednnici Odbora za Kosovo i Metohiju u parlamentu, koja je danas trajala gotovo pet sati, poslanici su govorili u stihu, pominjali Nikolu Pašića, patrijarha Pavla, a nisu izostale ni medjusobne prozivke da se za govornicom "bave politikanstvom, umesto da rešavaju probleme".


Ni šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović nije ,,odoleo" da odgovori na isti način. Poslanicima SRS, koji su ga uporno prekidali tokom govora, Stefanović je poručio da ,,šta god da su pipnuli, tu trava više nije rasla".
,,Za vreme vašeg mandata Crna Gora postala je samostalna država", rekao je Stefanović poslanicima radikala.

Na dobacivanje Vladimira Milentijevića iz DSS da, dok govori treba poslanike da gleda u oči, Stefanović je poručio: ,,Nisam ja jedini koji sme da vas pogleda u oči", aludirajući na nekadašnji predizborni slogan lidera te stranke Vojislava Koštunice.

Tokom izlaganja Stefanović je reagovao i na dobacivanja predstavnika Srba sa Kosova i funkcionera DSS Marka Jakšića kome je poručio da je ,,Srbima južno od Ibra muka od njegovog busanja u grudi i njegovih laži".
Šefa pregovaračkog tima ,,ukorio" je i predsedavajući sednicom Ljubomir Kragović iz SRS, napominjujući da su svi predstavnici opština sa Kosova i Metohije za govornicom - govorili protiv njega.

Prekoračenje dogovorenog vremena za govornicom izazvalo je burnu reakciju poslanika DS Srđana Milivojevića pošto je radikal Nemanja Šarović završio izlaganje. Šarović je za govornicom umesto 10, proveo više od 22 minurta, što je razljutilo Milivojevića koji je upitao Kragujevića ,,da li mu je dobro i da li bi trebalo da ga pregleda doktor".
,,Ako vam nije dobro ili ne vidite dobro, neka vas pregleda doktor. Za vas, predsedavajući, sat izgleda ide u nazad, dok za ostale gradjane Srbije ide unapred", rekao je Milivojević.
Na njegovu opasku Šarović je dobacio da ,,nije sramota biti bolestan".
To je bilo doboljno da Milivojević nastavi polemiku, pa mu je uzvratio da je na njegovom mestu, ,,sagnuo bi se pod klupu kada je reč o Kosovu", budući da su radikali bili na vlasti 1999. godine.

Poslanicima u stihu se obratio Dragiša Đoković iz DS, upitavaši kolege ,,da li nismo braća, da li nismo Srbi" i požalio se što ,,Kosovo mora stati u 10 minuta", koliko je predvidjeno za govornike.
Dok je govorio o Srbima sa Kosova i ,,kosovsko-terazijskim Srbima", recitovao je stihove – ,,znamo ko nam je neprijatelj, ko nam puca u srce i grudi".
,,Sve će to prekriti ruzmarin, snegovi i šaš", dodao je Đokovih i zapitao poslanike da li se ,,bliži vensko ili kapilarno nestajanje Srba na Kosovu".
On se za govornicom pozivao i na Pašića, koji je , kako je podsetio, davno govorio da su svi u pravu, ali da rešenje ipak mora da se nađe.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/290427/Na-sednici-Odbora-za-Kosovo-Stihovi-prozivke-i-citiranje-Pasica-i-patrijaha-Pavla

[Alexdelarge]

Milion evra dnevno za srpske institucije na KiM

Iako je ministar Goran Bogdanović još 2008. godine tražio do danas nije napravljena jedinstvena baza imena i prezimena osoba radno angažovanih na prostoru AP KiM

Svakoga dana iz budžeta Srbije odlazi od milion do milion i četiri stotine hiljada evra na Kosovo. Ova računica se izvodi iz izjave Milivoja Mihajlovića, direktora Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima, koji kaže da je ,,u poslednjih deset godina na Kosovo godišnje išlo od 350 do 500 miliona evra".

Ni u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju nemaju precizan podatak o ukupnim izdvajanjima iz budžeta RS za srpske institucije na prostoru KiM.Kako objašnjavaju, oni su isključivo nadležni za finansiranje lokalnih samouprava na KiM i javnih preduzeća, institucija i ustanova čiji je osnivač lokalna samouprava. Ostala ministarstva i državni organi takođe na Kosovu finansiraju srpske institucije iz svoje nadležnosti.

,,U nekoliko navrata ministar za KiM gospodin Goran Bogdanović je tražio da se transfer ovih sredstava obavlja preko Ministarstva za KiM da bi se raspolagalo tačnim podacima i zbog kontrole namenskog trošenja transferisanih sredstava, u skladu sa čl. 18 Zakona o ministarstvima. Međutim do ispunjenja ovakvog zahteva ministra za KiM nije došlo", rečeno je za ,,Politiku" iz ovog ministarstva.

Priču o izdvajanjima za Srbe na Kosovu aktuelizovao je, pre nekoliko dana, Dragan Šutanovac, ministar odbrane. On je javnosti otkrio da je Slobodan Petrović, potpredsednik kosovske vlade Hašima Tačija, primao je platu i kao portir u Sportskom centru ,,Boro i Ramiz" i iz budžeta Republike Srbije sve do letos.

Tim povodom, iz Ministarstva za KiM kažu, za ,,Politiku", da su Petrovićeva primanja ,,posledica nepostojanja jedinstvene baze imena i prezimena osoba radno angažovanih u institucijama Republike Srbije na prostoru AP KiM" i naglašavaju da je ministar Bogdanović na početku mandata 2008. godine insistirao da se takva baza sastavi.

,,Podatak koji poseduje Ministarstvo za KiM o izdvajanjima iz budžeta RS odnosi se samo na izdvajanja za zarade i naknade zarada za zaposlene na KiM", ističu oni.

Odgovarajući na naše pitanje koliko ljudi na Kosovu iz Srbije prima platu, naveli su da je na Kosovu i Metohiji 17.991 osoba koja ima status stalno zaposlenog sa stalnim radnim angažovanjem. Pored toga, 4.371 osoba ima status stalno zaposlenog bez stalnog radnog angažovanja, sa minimalnom novčanom naknadom od 11.500 dinara za lica koji žive na AP KiM i 8.500 dinara za one koji ne žive na KiM.

Privremenu novčanu nadoknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje primaju 19.703 osobe. Ta naknada se, kako saznajemo, kreće od 8.500 do 11.500 dinara. Reč je, naime, o ljudima koji su do 1999. godine bili zaposleni u državnim institucijama i preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija.

Bruto iznos za 42.065 lica za koja se izdvaja novac iz budžeta Republike Srbije je, kako navode, 1.628.021.098,75 dinara na mesečnom nivou (podatak zaključno sa isplatom zarada i naknada zarada za novembar 2011. godine).

Proizilazi da je manje od polovine onih koji zaista rade i za to iz Beograda primaju platu. To je, verovatno, bio povod za raniju priču da je od novca koji Beograd godinama izdvaja za Srbe sa Kosova znatan deo trošen bez kontrole, često i na one koji tamo više ne žive ili na višestruke plate državnih službenika, za koje se znalo da su u Beogradu.

Pored toga što je potvrdio da ,,slučaj Petrović" nije usamljen, Oliver Ivanović, državni sekretar za KiM, izjavio je i da su neki primali i po dve plate za isto radno vreme, da su pojedinci u kosovskoj administraciji dobijali i naknade kao privremeno nezaposleni, ali da je to zaustavljeno.

Na naše pitanje da li je o davanjima za Kosovo raspravljano na sednicama vlade, Mihajlović je odgovorio da je ,,u nekoliko navrata bilo priče o tome, pod raznim tačkama" dnevnog reda. Naročito u vreme kada je 2008. godine donošena uredba da se ,,kosovski dodatak" zaposlenima na Kosovu smanji sa sto na 50 odsto, odnosno da ljudi koji tamo žive i rade primaju upola manje iz Srbije nego što su prethodno dobijali.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Milion-evra-dnevno-za-srpske-institucije-na-KiM.lt.html

[HAL]

Kako iskusno pripremaju teren da i zvanično predaju Kosovo u šiptarske kandže. Registarske tablice, katastar, granični prelazi, diplome, samo naš izgovor fali i da se vijori albanska zastava na svakom manastiru "Kosovske baštine".

[Tex Murphy]

BAJONE - SVE NAS JE MANJE (original version)

[džin tonik]

Tadić: Srbija mora pronaći rješenje koje uvažava i interese Albanaca

[Суба]

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/299552/Bondstil-preuzimaju-Turci

Наравно. Опет ће нам упасти са оружјем. Одох да гледам "Кад лишће пада".

[pokojni Steva]

U ovom deljenju će ostati i bez Jedrene.

[scallop]

Jebeš Jedrene, ako bude trajalo 500 godina.

[Skalar]

Kako iskusno pripremaju teren da i zvanično predaju Kosovo u šiptarske kandže. Registarske tablice, katastar, granični prelazi, diplome, samo naš izgovor fali i da se vijori albanska zastava na svakom manastiru "Kosovske baštine".

А зар је ико мислио да ће запад и Тадић другачије урадити? Зар је било ко веровао да ће тзв. владајућа политичка елита хтети/смети/успети да нешто другачије уради, осим да корак по корак одобрава независност Косова и Метохије, а да се Власи, у овом случају Срби, не досете. Но, досетили су се Срби брзо, али као да је ретардираност узела маха - постало је важније што Ђулу хоће да убије Халиде, него што шиптари шију заставе за кровове српских манастира.
Присетимо се, један је својевремено, а не тако давно, почео много причати о резолуцији 1244 и повратку српске војске и полиције на Косово, па је добио један-два-три (никако да се сазна истина) метка и главу изгубио. После те смрти, наследницима је било јасно шта ће морати да играју, а шефови споља су им говорили како... И није им тешко, с обзиром да су Србију претворили у земљу гладних телетабиса - ем малоумни, ем жељни да буду припуштени уз столове велможа.

[mac]

Pa dobro, gledamo ih. Valjda se i narod nešto pita, majkoviću.

[Skalar]

Pa dobro, gledamo ih. Valjda se i narod nešto pita, majkoviću.

Гледање не води цуру у кревет. И не пита се народ одавно ништа. Постоје опробане шеме за добијање избора, само ако имаш паре. А телетабиси ко мува на нешто насрћу чим им неко обећа 200.000 радних места на двајес километара ауто пута, или иљаду еврића за подићи на шалтеру најближе поште.

[džin tonik]

jel vam kad netko rekao da je srbija izgubila kosovo u ratu koji mu je nametnula? ili se mislite vracati na pocetno stanje nakon svakog izgubljenog rata, sve dok nekim cudom ne pobijedite?

[mac]

Постоје опробане шеме за добијање избора, само ако имаш паре.

Jel znaš zasigurno, ili je to neka opšta priča? Opiši te šeme.

[Skalar]

Хм... послаћу ти ПП.

[Son of Man]

ŠTA SE ZAPRAVO DESILO SA IVANOM ŽIGON?



http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2012/01/stevo-zigon-o-hriscanstvu-onda-ja-o.html

Jedino me zanima, kako ovakav jedan čovek, kakav je bio (i ostao) Stevo Žigon, toliko inteligentan i svestran, toliko produhovljen, da ima ovakvu ćerku jedinicu, koja je do samo pre 10-ak godina bila skroz normalna devojka, ili se bar meni tako činilo, da bi u poslednjih jedno 7 godina, postala saučesnik u ovom našem domaćem nacionalističkom divljanju, pa je čak nastupala i na onim "čuvenim", sve-moj-do-mojega koncertima na Marakani, sa svojim horom "Kosovski Božuri"?

Šta se tu desilo, jel' se tu omašilo u osnovnom kućnom vaspitanju dok je još bila klinka, ili joj je stvarno nešto kvrcnulo u glavu, jer devojka stvarno deluje ko da je skroz luda, ali ne kežual luda ko svi mi ostali, nego manična i to skroz u bipolarnom fazonu, dakle sigurno ste gledali bar jedan dokumentarac gde ima tih scena kada ljudi dobiju napad manije i kada počnu čuda da prave bez ikakve zadrške, e tako ona meni izgleda, jer mi je zaista žao da takva jedna zaista prelepa devojka, sa vrhunskim bekgraundom, završi na nivou Bore Čorbe i onih 357 što se kriju iza navijača Zvezde.

Jebote, bre, pa ja sam gledao na TV-u nastup tog njenog hora u Rusiji, pošto se logično loži i na rusofilstvo i slična sranja, gde je i ona zapevala solo, i jasno se čuje da devojka jedva da ima sluha, a kao vodi hor. Mislim OK, svaka njoj čast što deli humanitarnu pomoć, što redovno izvlači tu dečicu sa Kosova i vodi ih svuda po svetu da zaborave na te užase, a posebno joj svaka čast za ono kad je organizovala putovanje 57-očlane delegacije veterana Drugog Svetskog Rata i Golootočana u Moskvu, povodom 60-godišnjice pobede nad fašizmom, kad bukvalno niko drugi iz Srbije nije otišao, jer su im logično draži Nedić i onaj kreten Ljotić od tamo nekakve borbe protiv fašizma, mislim koga to još zanima u Srbiji, i za to joj zaista skidam kapu (Jovu - snajperom), ali sve ostalo je čista psihijatrija, i jedino tako ja to sebi mogu da objasnim, jer ne želim da poverujem da takva jedna osoba zaista tako misli i dela.

Uostalom, poslušajte njen stav o Ratku Mladiću, dal' ovo iole zdrav razum može da izrekne, ona bre ko da živi u nekoj bajci gde igra ulogu nekakve ruske princeze, jebeš mi sve, pa mi otalen i dolazi ta ideja da je možda bila previše zaštićena ili čak zapostavljena kao klinka, jebiga, znate ono, ćerka jedinica, ćale i keva vrhunski glumci, nikad nisu gajbi, nemaju vremena za nju, ona gradi neki svoj svet imaginacije i slično, ali opet nisam siguran, ne znam, pa nisam ja psihijatar pobogu, i zaista ne mogu da razumem, jer sam je bukvalno obožavao 90-ih u seriji "Oridjinali", mada i tada je non-stop pevušila nešto na ruskom, igrala neku Ruskinju valjda, al' beše vaistinu prelepa a i danas je vala takva, nimalo se nije promenila.

I evo, najiskrenije vas pitam, ako iko to zna uopšte, šta se to dogodilo sa Ivanom Žigon, pa nije valjda oduvek bila takva, jer ja u to ne želim da poverujem ni pod razno. Dakle nespojiva mi je ta slika njene lepote i dobrote sa onim što izlazi iz njenih usta, kao npr. ovo o Mladiću. Kakav bre Car Lazar i Vojvoda Mišić da se porede sa takvim jednim samoljubivim likom, gde tu razum popusti, šta sa mozgom bi, đe ba nestalo sve?!

[tomat]

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-vesti/57324-akira-priznala-nezavisno-Kosovo.html

[Ghoul]

Uhapšen specijalni tužilac Kosova za borbu protiv korupcije - ZBOG KORUPCIJE!

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/315384/Uhapsen-specijalni-tuzilac-Kosova-za-borbu-protiv-korupcije

[džin tonik]

upravo procitah najgenijalniji komentar ikad na kosovsku problematiku. b92, no kao da je od gula:

Policajce i vojsku treba vratiti na sever Kosova. Ali bez nekog oruzanog sukoba. A i tamo je vecina Srba, tako da to nece biti narocit problem.

[Джон Рейнольдс]

Наташа Кандић: Не верујем у аутентичност снимка заштићеног сведока, Тужилаштво узнемирава јавност

БЕОГРАД - Председница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић изјавила је у уторак да је објављивање снимка заштићеног сведока који је учествовао у вађењу органа српским заробљеницима на северу Албаније недопустиво и да не верује у аутентичност снимка.

"Тужилаштво узнемирава јавност и породице несталих објављивањем оваквог снимка", рекла је за С медиа портал Наташа Кандић.

Она је додала да би Тужилаштво, да је озбиљна државна институција, радило заједно с тимом ЕУ, који води тужилац Клинт Вилијамсон како би се идентификовали лекари који су водли акцију вађења и продаје органа, ако је судити према сведоку.

"Овако, ти лекари су овим сведочењем упозорени. Имају времена да се припреме и склоне", казала је Наташа Кандић и навела да према евиденцији ФХП-а има шест младића, између 19 и 25 година, од укупно 530 несталих Срба и Рома.

"Ја мислим да ову причу пласира Тужилаштво за ратне злочине из политичких разлога и да тиме тешко узнемирава породице жртава. Прича је неубедљива, делује политички и доноси немир јавности", рекла ја Наташа Кандић.

(Бета)

www.youtube.com/watch?v=01Z-549wQqw

[Meho Krljic]

Dobro, ali ima tu i rezona. Jasno je da je snimak plasiran u javnost baš na dan prestanka nadgledane nezavisnosti Kosova da malo pokvari slavlje. Takođe, ja bih naravno najviše voleo da se ispostavi da je svedočenje 100% lažno, da niko nikome nije vadio organe na živo itd. ali ako se ispostavi i da je 100% autentično, ostaje pitanje kolike su njegove implikacije (možda je ovo bio jedan jedini slučaj itd.) kao i je li se tim svedočenjem najpametnije rukovalo tako što se ovako bombastično otišlo u medije itd. Mislim, ima razloga što se ne radi tako u slučajevima slične prirode... Ali hajde, mačka je izašla iz vreće, pa da vidimo koliko će se ko pametno ovde igrati...

[scallop]

A, da se javiš Kandićki?

[Meho Krljic]

Samo obezbeđujem da o ovome razmišljamo razumno!!!

[scallop]

Pa, ona nema razuman argument.

[sleep]

Imaju ti Albanci veoma čudne metode

[Josephine]

Kandićka je hrabra žena. Ponekad pretera, ali ko to ne radi?

[Джон Рейнольдс]

Мислим, чујте, биСерко је после извештаја Дика Мартија апеловала на српске медије да не спомињу то много да не би изазивали "антиалбанско расположење". Дакле, без обзира било ово сведочење истинито или не, очигледно је да издајничке НВО сматрају да треба да се буне када год се продаја органа спомене. Како је овде све у негацијама, размишљам овако: ако се оне буне, онда ту нису чиста посла и ова прича и те како има тежину.

Мени највише смета што су органи код нас доспели у жижу интересовања после књиге Карле дел Понте, иако се о томе дуго говоркало, али нико није хтео или смео (у светлу кукњаве издајничких НВО, та ми се варијанта чини реалнијом) да се овде тиме детаљније позабави. Дик Марти и Вилијамсон долазе тек касније. Да ли је овај сведок прави или не, ако може да се искористи против шиптара, супер. Само напред. Бесмислено је после свих медијских манипулација глумити невиност у јавној кући, само будале испадамо.

Наравно, још нисмо Русија, па овакве НВО још постоје. А ту је и Политиковскаја као леп пример.

[Lord Kufer]

Kandićka je u sprezi s vlastima bre.

[Джон Рейнольдс]

Што се мене тиче, она је лакмус за озбиљност власти.

[Alexdelarge]

student nije zapalio žito ambasadu, ali je ukrao patike jaknu i rukavice.

Živanović oslobođen za paljenje američke ambasade

Optuženom izrečena kazna od godinu dana zatvora zbog krađe jakne i rukavica

Viši sud u Beogradu oslobodio je juče Milana Živanovića (24) optužbi za paljenje ambasade SAD u Beogradu 21. februara 2008. godine, posle mitinga ,,Kosovo je Srbija", zbog nedostatka dokaza, ali ga je osudio na godinu dana zatvora zbog krađe kožne jakne i rukavica službenika ambasade SAD.

Sudija Milan Londrović rekao je u obrazloženju presude da nije bilo dokaza da je Živanović, sam ili u grupi, zapalio američku ambasadu. Živanović je osuđen za krivično delo teška krađa, za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora. Sud je utvrdio da je Živanović, koji je student treće godine Ekonomskog fakulteta, kriv je što je 21. februara 2008. godine, zajedno sa više nepoznatih osoba, između 18 i 20 sati, posle mitinga ,,Kosovo je Srbija", ušao u zgradu ambasade u kojoj je izbio požar i ukrao kožnu jaknu i rukavice službenika ambasade SAD Branislava Lukića. Po oceni sudskog veća, Živanović je time naneo štetu ugledu Republike Srbije. Izricanju presude prisustvovao je i predstavnik ambasade SAD.

Sud je prilikom odmeravanja kazne imao u vidu da optuženi nije ranije bio osuđivan i da mu je bila smanjena uračunljivost, ali ne bitno, obrazložio je sudija Londrović.

Živanovićev advokat Bane Janev rekao je novinarima ispred Palate pravde da je relativno zadovoljan presudom. ,,Živanović se na suđenju branio istinom da je u ambasadi bio isključivo zbog jakog patriotizma, zbog čega je simbolično želeo da na ambasadu istakne zastavu Srbije. Nije imao nikakve destruktivne namere", rekao je Janev.

Upitan o krađi za koju je osuđen Živanović, Janev je odgovorio da je njegov klijent jaknu iz ambasade SAD uzeo da bi se zaštitio od hladnoće.

Optužnica protiv Živanovića podignuta je 13. aprila 2009. godine, a suđenje je počelo 4. novembra te godine, ali je u februaru 2011. suđenje počelo iz početka zbog promene sudije.

Živanović, student ekonomije, optužen je za učešće u paljenju zgrade ambasade 21. februara 2008. godine, kada je u požaru poginuo Zoran Vujović iz Novog Sada, kao i za krađu jakne i rukavica službenika ambasade.

Živanovića je optužnica teretila i da je sa zgrade ambasade skinuo američku zastavu i istakao srpsku.

On je pred sudom negirao krivicu i naveo da nije izazvao požar, niti je kod sebe imao zapaljiva sredstva, kada je upao u ambasadu, dodajući da je tada bio pod dejstvom alkohola.

Optužnica protiv Živanovića podignuta je 13. aprila 2009. godine, a suđenje je počelo 4. novembra te godine.

Presuda je izrečena posle gotovo tri godine od početka procesa.

Pred sudom nije ispitivano čija je bila odgovornost zato što nisu sprečeni incidenti koji su se dogodili u Beogradu 21. februara 2008. godine, tokom mitinga ,,Kosovo je Srbija" ispred Narodne skupštine i posle njega. Posle skupa održan je  moleban za Kosovo u Hramu Svetog Save, a posle toga došlo je do nereda na ulicama glavnog grada, u kojima su uništene zgrade ambasada, predstavništva stranih banaka, više prodavnica, a razbijani su i izlozi i semafori. U Beogradu je te noći više ljudi povređeno, a zbog učešća u neredima privedene su 192 osobe.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Zivanovic-oslobodjen-optuzbi-za-paljenje-ambasade-osudjen-za-kradju-jakne.lt.html

[Alexdelarge]

Da li je mogućno istorijsko pomirenje Srba i Albanaca


U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o mogućnosti istorijskog pomirenja Srba i Albanaca. Sagovornici su bili Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, i Adem Demaći, istaknuti borac za prava albanskog naroda.

Bilo je reči o tome da li je nedavni susret Tači-Dačić označio početak novog razdoblja u srpsko-albanskim odnosima, šta je glavna prepreka da Srbi i Albanci počnu da žive kao dobri susedi, koliko različito tumačenje istorijskih događaja opterećuje međusobne odnose, zašto su balkanski ratovi za Srbe oslobodilački, a za Albance okupatorski, postoji li nešto u prošlosti što bi, uprkos vekovnom neprijateljstvu, moglo poslužiti kao osnov istorijskog pomirenja, šta Srbi, a šta Albanci treba da učine da bi došlo do pomirenja, može li Kosovo biti specijalni sused Srbije, da li Ahtisarijev plan garantuje kosovskim Srbima prava kakva nema nijedna manjina u svetu, kao i  tome da li bi Albanci, koji žive u Srbiji, trebalo da imaju ista prava kao i Srbi na Kosovu.

Omer Karabeg: Gospodine Demaći, Vi ste ovih dana izjavili da nedavni briselski susret kosovskog premijera Hašima Tačija i srpskog premijera Ivice Dačića predstavlja početak nove epohe u odnosima na Balkanu. Zašto taj susret smatrate toliko značajnim?

Nećemo moći da zaboravimo sve ono što se desilo, ali treba da shvatimo da smo komšije, a komšije ne možemo birati.
Adem Demaći: Taj susret smatram značajnim jer je kod nas na vlasti Hašim Tači. On je naš premijer. U Beogradu je na vlasti Ivica Dačić, koji je isto tako premijer, mada je on nastavljač one vlasti s kojom smo se mi borili. I sam Dačić je priznao da je bio u ratu sa Hašimom Tačijem. Naši prijatelji, Evropljani i Amerikanci, uspeli su da ubede vladu u Beogradu da mora razgovarati sa onima koji su na vlasti na Kosovu. Druge nema. Ako budemo odugovlačili, gubimo i mi i Srbija i naši prijatelji, jer se oni ne mogu nama baviti ceo vek. Mislim da je ovo prekretnica i prvi korak, vrlo važan. Istorija je učinila svoje, Bog  je učinio svoje. I Srbi i mi smo nešto hteli. Bog je nama bio na pomoći, pa smo uspeli da donekle ostvarimo to što smo hteli. I mi nismo sasvim zadovoljni ovim što smo stekli, ali mislim da su sazreli uslovi da stavimo veliku tačku na ovu našu krvavu istoriju. Ceo jedan vek mi imamo problema sa vlastima u Beogradu, ali nismo napravili grešku da okrivimo čitav srpski narod. Mi smo se uvek borili protiv onih koji su bili na vlasti u Srbiji. To je nama pomoglo da izađemo iz ovog sukoba sa manje problema, dok beogradska strana još uvek govori da nas nikada neće priznati. Daju sebi za pravo da to govore i u ime budućih vlada i budućih generacija. Ne priznati Kosovo znači ne priznati stvarnost, zažmuriti na čitavu ovu situaciju. Međutim, Kosovo i Srbija su dve države koje imaju isti interes da idu u Evropu. Nećemo moći da zaboravimo sve ono što se desilo, ali treba da shvatimo da smo komšije, a komšije ne možemo birati. Mi smo tu. Vi ste došli tu. Zna se kada ste došli, ali ste se dobro situirali. Više ne možemo diskutirati o tome hoćete li ili nećete biti naše komšije. Vi ne možete više o nama da odlučujete. Red je da otvorimo komšijski proces jer svako oduglovačenje je gubitak i za nas i za vas.

Vuk Drašković: Kad je reč o susretu Dačić-Tači, bio bih rezervisan i oprezan. Premijeri Srbije i Kosova sreli su se u Briselu i rukovali, ali ne verujem da bi bilo tog susreta i rukovanja da nije bilo pritiska iz Brisela i Vašingtona. To rukovanje mi na neki način deluje kao iznuđeno, pod pritiskom, ili kao da su se rukovali stisnutih pesnica. Kada se čovek sa čovekom rukuje, onda nema stisnutih pesnica. Onda je to otvorena ruka, od srca, iskreno.

Omer Karabeg: Šta je danas glavna prepreka uspostavljanju dobrosusedskih odnosa između Kosova i Srbije?

Adem Demaći: Mislim da je glavna prepreka to što su u Srbiji još uvek su na vlasti oni koji su učestvovali u ratu. To su ljudi koji više misle na svoju vlast nego na interes srpskog naroda. Nije bio srpski nacionalni interes da se počnu svi ti ratovi, niti da se ugnjetavaju mali narodi zarad interesa nekog staleža, neke klase. Ali to se desilo i, na nesreću, opet se u Srbiji oko vlasti motaju svi ti ljudi koji su napravili čitav dar-mar koji se zove rat i krvoproliće. Kao da se igramo žmurke. Umesto da u Srbiji dođu na vlast ljudi koji shvataju da je čitava ta srpska politika od 1912. godine do danas bila pogrešna, Srbiju još uvek vode ljudi koji se pozivaju na tu politiku. Evo, nedavno je gospodin Nikolić slavio pobedu srpske vojske u Kumanovskoj bitci, a mi znamo kakva je to bila bitka i za šta su se srpski vojnici borili. Nije to bila borba protiv Turaka, nego protiv Albanaca. To je bio pokušaj Grka i Srba da rasparčaju našu teritoriju i naciju i da ih zauvek unište. Što se tiče poslednjeg rata, srpski narod još uvek nije informisan šta se ustvari desilo. Krivi Atlantski pakt, Ameriku i Evropu zato što su intervenisali i nisu dozvolili da jedan narod bude oteran sa svoje teritorije, potpuno očišćen sa Kosova. Više od milion Albanaca je bilo proterano. veliki broj ljudi je ubijen, žene su bile silovane. A ljude koji su odgovorni za to srpski narod je opet doveo na vlast.

Rekao bih građanima Srbije da nam Kosovo nije samo sused nego i više od toga - najvažniji i najspecijalniji sused.
Vuk Drašković: Veoma poštujem gospodina Demaćija, ali možda mu se omaklo kada je maločas govorio o Kumanovskoj bitci, pa je izgovorio neke reči sa kojima se verovatno ni on ne bi složio, kada bi malo bolje razmislio. Na početku 20. veka prvi ustanak sa ciljem progona Turaka nisu podigli Srbi nego Albanci. Mislim da se sa nekim njegovim tezama o karakteru Prvog balkanskog rata ne bi složile ni ondašnje albanske vođe, među kojima bih pomenuo, recimo, Isu Boljetinca. Ali ostavimo to. Bilo je što je bilo. Ja ću sada biti vrlo direktan i kazati ovo. Da sam to što nisam, da predstavljam Srbiju, bez ikakvog ustručavanja bih otišao u Prištinu i sreo se s mojim dragim prijateljem Ademom Demaćijem, s predsednikom kosovske vlade, s predsednikom Kosova, s predsednikom kosovskog parlamenta, sa svima koji predstavljaju Kosovo i rekao: "Ljudi, braćo, molim vas da ne pripišete ni srpskom narodu, ni našoj istoriji, ni našoj tradiciji one užase, one zločine, one hladnjače kojima su, tobože u ime srpksog naroda, a na njegovu istorijsku sramotu, prevozili Albance i bacali ih mrtve u jezera i reke Srbije, zakopavali ih na policijskim poligonima u Beogradu. Ovo bih rekao bez ikakvih uslova. Njima bih prepustio da se prema svojoj savesti odrede prema Žutoj kući i zločinima koji su neki Albanci činili nad Srbima. Dobro poznajem Albance. Među njima imam mnogo dragih prijatelja. Znam da su veoma pošteni i veoma dobri ljudi i znam da bi na ovakvu ljudsku poruku odgovorili ljudski. Ne bih lagao narod Srbije da nam Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija garantuje nekakav suverenitet nad Kosovom. To nije tačno. Upravo ta rezolucija naložila je Srbiji, a Srbija to prihvatila i potpisala, da se kao država sa svim svojim organima i institucijama povuče sa cele teritorije Kosova i Metohije. Ta rezolucija je garantovala Albancima pravo na samoopredeljenje. Oni su to pravo iskoristili i 2008. proglasili nezavisnost. Srbija je stavila prigovor Međunarodnom sudu pravde koji je presudio da tim proglašenjem nije prekršena ni Rezolucija 1244, ni međunarodno pravo. Rekao bih građanima Srbije da nam Kosovo nije samo sused nego i više od toga - najvažniji i najspecijalniji sused, zbog svega onoga što Kosovo znači Srbima u epskom, mitskom i istorijskom smislu. Rekao bih im da s tim Kosovom moramo održavati najbolje moguće i svestrane odnose, bez ikakve obaveze formalnog priznavanja i slanja ambasadora Srbije u Prištinu ili ambasadora Kosova u Beograd.

Adem Demaći: Mislim da je mogućnost da Kosovo bude specijalni sused Srbije propuštena. To nije bilo prihvaćeno, kada sam februara 1992. godine došao u Beograd i imao susret sa gledaocima TV Beograd. Bio sam jedno 100 minuta gost te emisije. To je bila poslednja šansa da Srbija uspostavi specijalne odnose sa Kosovom. Predložio sam: "Dajte da se sporazumemo. Vi niste doneli Kosovo kada ste došli preko Karpata, nego ste ga ovde našli. Imate pravo da volite Kosovo, nama to ne smeta, ali ta teritorija je prvenstveno albanska i onih koji su tu živeli i koji su spremni da žive zajedno sa nama". Ta ponuda je grubo odbijena. Odgovor je stigao posle nekoliko godina - rat, krvoproliće i pokušaj istrebljenja i isterivanja Albanca sa Kosova. Znači, najgori odgovor. Radujem se, gospodine Draškoviću, da ste vi prvi od istaknutih srpskih političara koji ima snage, a to je vaša veličina, da uvidi da je taj put bio pogrešan. Dajte da ostavimo te mitove i priče i da  vodimo politiku koja će biti u interesu oba naroda, a ne u interesu garnitura koje su na vlasti. To kažem Vuku i drugim mojim prijateljima, koji misle kao Vuk, a ima ih još u Srbiji, kao što su Lazar Stojanović, Latinka Perović i drugi. I Miloš Minić je bio na strani pravde i istine. Svi vi ste pravi Srbi. Vi štitite interese srpskog naroda, a ne oni koji ga huškaju na neprijateljstvo, na mržnju i nastavak krize. Nadam se da vreme radi za vas i za nas i mislim da će srpski narod da uvidi da je bio prevaren. Vaš je zadatak da srpskom narodu kažete isto što ste meni i Albancima sada rekli i da otvorimo novu stranicu u našim odnosima i batalimo neke snove koji su nam nametnuti. Mislim da je većina u srpskom narodu kao Vuk, ali njima treba dozvoliti da dišu slobodno, da izaberu ljude koji će zastupati njihove istinske interese. Pošto sada to nije moguće, moramo da se zadovoljimo onim što je Dačić bio primoran da napravi.

Nemojmo biti, bar ja to neću da budem, robovi nikakvih nacionalnih epova i mitova.
Vuk Drašković: Mislim da ne treba da se mnogo bavimo onim što je bilo, jer to ni Bog ne može da promeni. Nemojmo biti, bar ja to neću da budem, robovi nikakvih nacionalnih epova i mitova, ma koliko ja držao do njihove lepote. Šta će meni ep o Vuku Brankoviću kao izdajniku, kada znamo da to nije tačno. Ili o Marku Kraljeviću kao najvećem srpskom nacionalnom junaku, kada znamo da ni to nije tačno, ali ep je lep, lepo je sve to ispevano. To, međutim, ne može biti državni projekt. Nadam se da dolaze dani kada će Srbija dobiti vodstvo koje će da preuzme odgovornost za budućnost, kada ćemo imati lidere koji se neće rukovoditi raspoloženjam većine koja je izmanipulisana i obmanuta. Nama su potrebni lideri kao što je De Gol koji je na sudbinskom raskršću poveo Francusku, kao što je Kemal Paša koji je u trenutku, kada je Turskoj pretilo nestajanje, odlučio da sprovede ono zbog čega ga je 90 odsto Turaka proklinjalo - ukinuo je arapski i uveo turski, uveo latinicu, oterao hodže i imame u džamije i nije im dozvolio da se mešaju u državne poslove. Ali veoma brzo ta ista većina proglasila ga je ocem Turaka i dala mu ime Ataturk.

Omer Karabeg: Gospodine Demaći, da li u prošlosti, pored silnog neprijateljstva, postoji i nešto što spaja Srbe i Albance, što bi moglo da bude osnova istorijskog pomirenja?

Ne bi bilo dobro da se istorija ponavlja, pa da kod Srba prevlada uverenje da Albance ne treba prihvatiti.
Adem Demaći: Teško može da se nađe nešto što nas spaja, jer smo sve vreme, od kada su Srbi počeli da nadiru ovamo, doživljavali samo zlo od srpskih režima. Taj kosovski ciklus jeste sjajan, ali je i otrovan. Još uvek taj otrov i ta psihoza drže jedan deo srpskog naroda i podstiču mržnju. Nemojmo da stvari ulepšavamo, treba im dati pravo ime. Albanci su celo vreme bili ugnjetavani i zbog toga su bili protiv srpskih režima. Ali to je nešto o čemu nećemo da diskutiramo. Nećemo da budemo robovi prošlosti. Hoćemo da budemo pregaoci, saradnici, da gradimo sadašnjost i budućnost, ali na pravednim osnovama, na potpunoj ravnopravnosti, na međusobnom priznavanju nacionalnih kultura i svega onoga što nosi jedan narod. Ne bi bilo dobro da se istorija ponavlja, pa da kod Srba prevlada uverenje da Albance ne treba prihvatiti, da Kosovo ne treba priznati, da ga na svaki način treba ometati. Vidim da Vuk to ne prihvata, a takvih kao Vuk je mnogo, ali ne mogu da dođu do izražaja, jer je vlast još uvek u rukama velikosrba, onih koji samo misle na pare, na zaradu, na fotelje, a zaboravljaju pravi interes srpskog naroda - da bude slobodan, da živi u prijateljstvu sa svim narodima, a u prvom redu sa Albancima kojima je, bez svoje volje, ostao dužan. Znam da smo i mi ovde imali mnogo Srba koji su štitili Albance i krili ih po svojim kućama, ali ipak nisu mogli da spreče ogroman pogrom koji je vršen nad Albancima. Nama je činjena velika nepravda od 1912. na ovamo, a mi smo digli ustanak protiv Turske, dok su Srbija, Crna Gora, Grčka, Rumunija i Bugarska pripremale tajni pakt da ne dozvole da se formira prva slobodna albanska teritorija. To su prave činjenice. Ja Evropi kažem: "Šta će vam Srbija koja neće mir, neće razumevanje, neće saradnju sa Kosovom, koja ne priznaje Kosovo". Ali oni uporno insistiraju i teraju nas na neke pregovore. I zato je moguće da se postigne neki sporazum koji neće biti pravedan, a bez pravednog sporazuma nema mogućnosti da živimo u dobrim komšijskim odnosima, da polako zaboravljamo zla vremena i da počnemo da gradimo Evropu koja će biti naša domovina i u kojoj će svako biti gospodar na svojoj zemlji.

Omer Karabeg: Gospodine Draškoviću, postoji li nešto što spaja Srbe i Albance?

Vuk Drašković: Naravno. Vekovima zajedno živimo na istoj zemlji, jedni pored drugih, mnogo je mešovitih brakova i prijateljstava. Mislim da je mnogo više toga što nas spaja, nego što nas razdvaja. Dragi Ademe, znam koliki je tvoj ugled među kosovskim Albancima, pa te molim da pomogneš u podizanju mosta velikoga pomirenja između Srba i Albanaca na Kosovu. Albanaca je danas na Kosovu blizu dva miliona, a Srba jedva nešto preko sto hiljada - i južno i severno od Ibra. Ovo je prilika da albanski narod i njegovi predstavnici pokažu svoje čojstvo, da učine sve da zaštite srpsku manjinu - ne od albanske većine, jer albanska većina ne ugrožava Srbe na Kosovu - nego od mnogih ekstremista koji Srbima čine zlo u Goraždevcu, u Velikoj Hoči, u onom jadu od geta u Orahovcu i da ne nabrajam dalje. Ademe, molim te, iskoristi svoj uticaj i pomozi da kosovski Srbi, koji iza sebe više nemaju ni Jugoslaviju, ni Srbiju, budu zaštićeni. Ogromna bi to bila investicija u zajedničku budućnost Srbije i Kosova, Srba i Albanaca.

Dok ovde bude Adema, a verujte da ih je puno, nijednom pripadniku srpskog naroda neće ništa faliti.
Adem Demaći: Ne morate, gospodine Vuče, da me molite. Ja sam o tome govorio još pre nego što smo se oslobodili Srbije i imao sam malo problema sa ekstremistima. Inače, što se tiče položaja Srba na Kosovu, vi sigurno znate da Ahtisarijev plan za njih predviđa takva prava kakva nema nijedna manjina u svetu. Gde ste videli da je jezik manjine, koja broji 7-8 posto od ukupnog stanovništva, ravnopravan jeziku većinske nacije na čitavoj teritoriji države? Mi u našem ustavu imamo odredbu da, ako 10 srpskih poslanika od 15, koliko je Srbima garantovano mesta u parlamentu. odbije neki zakon, taj zakon ne može biti usvojen. Gde to ima? A pogledajte šta se zbiva sa našim zemljacima u Srbiji - u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Oni su ugnjeteni i obespravljenji. Kada za njih tražimo ista prava koja smo dali Srbima na Kosovu, srpska vlada nam odgovara: "To je naša stvar".  Gospodine Vuče, ne brinite vi za srpsku manjinu na Kosovu. Dok ovde bude Adema, a verujte da ih je puno, nijednom pripadniku srpskog naroda neće ništa faliti. Nemojte da brinete tu brigu nego vodite računa o tome da srpski narod bude slobodan, da iskaže svoju volju i da dovede na vlast vas i ljude poput vas, kao što su Čedomir Jovanović, Lazar Stojanović i mnogi drugi. Takvi ljudi neka dođu na vlast i onda će rešenje biti tu, na dlanu. A dok nama bivši četnici budu predsednici vlade, a predsednici države ljudi kao Nikolić, teško će to ići. Ali mi moramo da prihvatimo ono što od nas traže naši prijatelji sa strane. Ima ljudi koji su izgubili oca, majku, decu, čitavu familiju. Oni se neće lako pomiriti, ali većina Albanaca je spremna na saradnju, ako sa druge strane bude Srbija koja će biti prava prijateljica, prava komšinica, prava saradnica.

Vuk Drašković: Sa velikim kašnjenjem i uz velike gubitke Srbija na kraju nema kuda nego u Evropsku uniju. Ta Srbija će zaista biti ono što Adem želi - najveći i najbliži prijatelj Kosova. Mislim da će na kraju i kod Albanaca i kod Srba pobediti princip da je uvek položaj onoga ko je progonjen, ko je u manjini, zapravo ogledalo za većinu. Nemam ništa da prigovorim onome što je Adem rekao o Ahtisarijevom dokumentu. Javno predlažem da vlada Srbija saopšti da prihvata taj Ahtisarijev dokument kao osnovu za dalje dogovore između Beograda i Prištine. I odmah da ti kažem, Ademe. Ja sam za to da ista takva prava dobiju i Albanci u Srbiji. I još nešto. Nemačka manjina u Belgiji, koja je većina u samo dve male opštine, po belgijskom ustavu ima pravo veta na sve odluke belgijskog parlamenta ukoliko u tim odlukama prepozna da je na bilo koji način ugrožena i diskrimisana. Ali oni od Drugog svetskog rata do danas nikada nisu iskoristili to svoje ustavom zagarantovano pravo.

Adem Demaći: Naša vlada ne treba da prihvati nikakav sporazum o pravima Srba na Kosovu, ako ta ista prava ne dobiju i Albanaci koji su pod srpskom administracijom. To treba da bude alfa i omega svih pregovora.

Omer Karabeg: U zaključku, da li je mogućan istorijski dogovor između Srba i Albanaca?

Adem Demaći: Istorijski dogovor između Srba i Albanaca je moguć kao što je bilo moguće prolivati krv i međusobno se ubijati. Mi moramo ići napred. A ići napred sa starim, lošim mislima i ubeđenjima - to se ne može. Srbija mora da zauzme pravu poziciju i da digne ruke od ambicije da nam uzme teritoriju i da nam nameće svoje zakone.

Vuk Drašković: Istorijski dogovor između Srba i Albanaca je moguć i biće ga, jer ga mora biti, a mora ga biti jer je u jednakom interesu oba naroda.

[-_-]

Ovaj Draskovic je skroz prs'o... 

Adem Demaći: Vi niste doneli Kosovo kada ste došli preko Karpata, nego ste ga ovde našli.
Imate pravo da volite Kosovo, nama to ne smeta, ali ta teritorija je prvenstveno albanska

Ha! Svakog ko tvrdi da je teritorija prvenstvano albanska,
treba pitati sledece - iz kojeg je jezika rec Kosovo, srpskog ili albanskog.

I tu ce svaka diskusija prestati 

[Usul]

Kasno je za "ko je bio prvi". Postoji realnost koja se mora prihvatiti na ovaj ili onaj nacin. Sve ostalo je isprazan diskurs.

[-_-]

Kasno je za "ko je bio prvi".

Vrlo je moguce da taj faktor i nema nikakvu jacinu,
ali uvek treba skrenuti paznju ako neko pocne da iskrivljuje
istorijske podatke.

Postoji realnost koja se mora prihvatiti na ovaj ili onaj nacin.

U pitanju je jako stetan stav, jer propagira dizanje ruku od problema,
i zanemaruje se proaktivan pristup koji pokusava promenom situacije resi problem!
Ne mislim samo za konkretno pitanje, vec ovo vazi uopsteno.

[Usul]

Postoje situacije koje su resive i one koje to nisu. Kosovo ne moze da se resi onako kako bi mi hteli. Moze samo da se razvlaci status kvo i na kraju dobje neko zamaskirano ili ne priznanje nezavisnosti. Sve ostalo je nerealno.

[mac]

Realnost je pokretna meta i džaba je prihvataš kad se menja iz sekunda u sekund.

[Джон Рейнольдс]

Postoje situacije koje su resive i one koje to nisu. Kosovo ne moze da se resi onako kako bi mi hteli. Moze samo da se razvlaci status kvo i na kraju dobje neko zamaskirano ili ne priznanje nezavisnosti. Sve ostalo je nerealno.

"Хиљадугодишњи" Рајх је потрајао десетак година. Турска окупација је трајала око пет векова, а време опасно "убрзало". Мислити да се косовски проблем не може решити је чист дефетизам и ниједно ослобођење се никад не би догодило да тренутно поробљени размишља дефетистички.

[Father Jape]

Rez na crackpot Mađara koji to isto kaže još uvek maštajući o Vojvodini.

[Mme Chauchat]

Adem Demaći: Taj susret smatram značajnim jer je kod nas na vlasti Hašim Tači. On je naš premijer.
(...)
Omer Karabeg: Šta je danas glavna prepreka uspostavljanju dobrosusedskih odnosa između Kosova i Srbije?

Adem Demaći: Mislim da je glavna prepreka to što su u Srbiji još uvek su na vlasti oni koji su učestvovali u ratu.