Šta smo dobro krkali ovih dana?

[scallop]

Sad verujem da će ovo oživeti. Recept je sjajan. Ko ne iskoristi sezonsko povrće nema dovoljno mudrosti. Ja bih pazio sa začinskim travama. Ponekad se to previše zameša, pa ne osetimo sve ukuse.

I, naravno, prvo slaninicu. Bez slaninice to bi bila hrana za "vampire vegetarijance" (cit. M. N.).

[scallop]

Imali smo zadatak da za Uroševu odbranu magistarskog pripremimo ketering. Za ladnu ranu nije problem, problem je ako nešto mora da bude toplo. Iz Tulse sam dovukao jednu torbu (zapremine 54 fl oz cans), za toliko konzervi ladnog piva. Testirali smo je na boce sa vrelom vodom i otkrili kako su nas pljačkali za benzin u vreme embarga. U bocu od 1,5 l. staje 1 l. vrele vode. Ali, drži pet sati, što nam je bilo dovoljno. Od toplih stvari smo se odlučili za prolećne rolnice (sic! Cornelijuse - vegetarijanske) i četiri vrste satay-a.



Satay je kosooki ražnjić, manji od grčkog souvlaki (40 gr.), fata oko 1,5 zalogaj (gladni - 1; željni -2). Sa svinjskim mesom od kapka, pilećim belim mesom, shrimp sa lososovom pastrmkom i dimljenim lososom i šumsko pile (gljiva) sa slaninicom. Svaka vrsta ima različitu marinadu, trebalo je da uz njih idu različiti sosovi, ali smo izbegli flekanje naokolo u zbornici FDU gde sa zidova sve vide svi dekani tog fakulteta.

Verovatno ću uspeti da pokažem sve slike i ispišem način kako smo to mi pravili, jer nikad recept nije kraj, već početak koji se nadograđuje. Ovo su, kao što vidite - račići u svojoj kombinaciji. Bilo mi je krivo što nisam uzeo veće, bolje bi izgledalo.



Ovo je satay sa gljivom šumsko pile. Gljiva je isečena na male komade i marinirana sa turmeric-om (curcuma). Između dva komada je prethodno propržena slaninica. Svi satay-i se dovršavaju na roštilju. Ovaj je bio hit dana. Svaka vrsta je imala kao pokrov komadić pečene crvene paprike, kiseli krastavac ili paradajz sušen na suncu. Naš paradajz je maltretiran na naš način. Sunce, insekti i paradajz mi ne idu zajedno. Sa strane vire satay od svinjskog kapka.

[Nightflier]

Raspiši se malo o tim marinadama, molim te. Trenutno postim, pa hoću da se počastim jednim ljudskim roštiljem kad završim.

[Cornelius]

Trenutno postim

U pitanju je neki sajantološki post, mormonski, jehovini-svedoci ili jednostvano ramadan?

[Nightflier]

Vikanski.

[scallop]

Čini mi se da sam našao način da postujem više slika odjednom.
Najpre poruka Nihgtflier-u: O marinadama čitaš, pa izmišljaš svoje. Kao ono: prvo čitaš knjige, pa pišeš knjige. A, možeš da se i dosmucaš. Nismo nikog pojeli, pa ni Ghoula.



Naša draga Ruška, koja je sve slikala, nije dobro uhvatila satay od svinjskog mesa. Bio je deo na prošloj slici. Marinada neki od barbecue sosova. Na gornjoj slici je pileći satay. Marinada - Luisiana rub, kasnije uvaljano u susam.



Prolećne rolnice. Malo su se opustile dok su stigle na FDU. Punjenje: kupus, rendana šargarepa, praziluk. Preprženo i začinjeno sa biberom, solju i soya sos. Ja kore za pitu sečem lenjirom i skalpelom da bude sve jednako. Otpaci kora su u rolnicama da smanje kvašenje.



Ovo su obično kuglice od sremskog sira. Mi smo kupili kornet korpice (METRO) da se ne bi prljalo naokolo, a korpice upiju višak vlage i sve zajedno je vrlo jestivo. Dakle, dve vrste, ljuta i neljuta. Sremski sir, pavlaka, malo putera, biber. U neljuti je umešan susam, u ljuti naša tucana ljuta paprika. Na neljute je stavljen prsten od maslina (sami vadimo koštice), a na ljute zrno kapara.



Ovo je bio hit. Radmilin lični recept nastao u vreme Jelenine svadbe u Dallasu. Blu cheese, račići, rendani celer (nismo našli celer rebraš), pavlaka, majonez, biber. Uz to se dobije i mala kašičica.



Galete na moj zahtev. Masno testo (ko zna zna), susam, sitno sečena šunka, rendani kozji kačkavalj, malo mlevenog bibera. Elekrični roštilj. Za jednu turu treba oko pet minuta. To je posluženo umesto hleba.

Bilo je i slatkiša od Jaffa keksa i suvih brusnica, odozgo ukras od kandirane kore pomorandže i kandiranog đumbira. Opet u kornet korpici.

Prijatno!

[anabel]

Majko mila Radmilo....pa ti mozes da zradjujes na ovome....vodica mi posla na usta! Zelim recepte za sve al onako...podrobne. I nisi napisao  recept za slatkise- cim ima suvih brusnica mora da je divno!
Imam ja jednu sliku pored stola postavljenog za Kasandrin treci rodjendan moram da je nadem i tagujem sva jela koja sam spremila da bar malo pariram ovim kulinaraskim djakonijama.

[Perin]

Uf, ovo je....svaka čast. 

[Cornelius]

Dok se oporavljate od gornjeg Scallopovog šoka, evo da vas ja vratim u realan svet. Ovih dana sam ostao samac, jer mi je žena otišla za Grčku. Tako da se hranimjednostavno, jelima koja se brzo spremaju. Sinoć, posle prolaska kod jednog klijenta, mrzelo me je da kuvam, jer je već bilo kasno, skoro 10, i ših da sebi spremim kajganu.

Inače, ja kajganu skoro nikada ne jedem, jer se trudim da jedem što manje jaja i sira. Naravno, dok sam ulupao tri jajeta, setih se da imam malo vrganja, lepih i mirišljavih pečurki. Nasekao sam ih sitno i spustio u već vrelo ulje (maslinovo, Kalamata, niske kiselosti i prijatnog ukusa) i ostavio da se proprže. Potom sam dodao malo crnog vina (Mouton Cadet) radi bogatijeg ukusa i ostavio da se krčka. Sitno sam nasekao perje sa mladog luka i ubacio ga u tiganj da se proprži sa pečurkama u vinu. Potom, znajući da se tanin dobro slaže sa mlečnim proizvodima (vino i sir!) ja sam u jaja umutio malo kravljeg kiselog mleka, posolio, pobiberio i sve sipao u tiganj. Ostavio sam da se prži na tihoj vatri, a jedan komad polutvrdog sira sam isekao sitno, a potom dodao u kajganu. Pažljivo sam mešao da se ne prepeče, jer volim kajganu da bude mekana i sočna. Kajgana je bila poslužena uz integralni hleb (malo kiselkastog ukusa) i već navedeni Mouton Cadet, snažan bordo, oporijeg ukusa.

Danas nisam radio, pa sam jutros išao u Vensensku šumu na trčanje. Posle treninga, ne samo što se nalijem kiselom vodom, nego volim i da jedem špagete. Tako sam danas spremio sebi brz ručak. Ostalo mi je špageta De Cecco koje sam kuvao 10' u slanoj vodi sa malo ulja, da budu al dente. Obično pravim dosta elaborirane sosove (bez mesa - da li je potrebno to da dodajem), ali ovoga puta sam se odlučio za jednostavnost. Ocedjene špagete sam sipao u tanjir, posuo ih malo maslinovim uljem, dodao sam kiselu pavlaku, sušenu mirodjiju, malo soli, malo bibera i dobro izmešao. Potom sam otvorio jednu kutiju od 50 g lososove ikre i posuo preko špageta. Pojeo sam sa uživanjem.

Popodne ću da kuvam povrće, mada se još nisam odlučio šta. Uskoro ću da idem u biblioteku, pa ću da navratim i u prodavnicu da uzmem povrće, kiselo mleko i vino.

[Mica Milovanovic]

Ako ovako nastaviš, nećeš ga se majci natrčati...

[Event Horizon]

Potom, znajući da se tanin dobro slaže sa mlečnim proizvodima (

[Cornelius]

Ako ovako nastaviš, nećeš ga se majci natrčati...

Mićo, beogradski maraton sam trčao zadnjeg dana Velikog posta. Znači, u pripremama, koje su trajale 8 nedelja, bilo je 7 nedelja posta. Ishrana još strožija od ove koju jedem sad. Evo, od nedelje počinje Petrovski post, pa ću ja da menjam ishranu. Uostalom, ovo što jedem jaja i sir u ovako neuobičajenim količinama, vezano je za to da od nedelje više neće biti nikakvih namirnica životinjskog porekla, osim plodova mora i malo ribe.

@ Event Horizon

[scallop]

Naravno, riba i plodovi mora su biljnog porekla. Hipokrito!

Event Horizon: A, s čim bi ti jela beli mrs? S rakijom mučenicom? Može, ali ako nisi za oštar pristup, crno vino to kompenzuje. Zbog tanina. Uzmeš zalogaj, komadić dobrog hleba i sve prevaljaš preko nepca sa dobrim crnim vinom. Hajde, dobro, malo lakšim. 

[Event Horizon]

Event Horizon: A, s čim bi ti jela beli mrs? S rakijom mučenicom? Može, ali ako nisi za oštar pristup, crno vino to kompenzuje. Zbog tanina. Uzmeš zalogaj, komadić dobrog hleba i sve prevaljaš preko nepca sa dobrim crnim vinom. Hajde, dobro, malo lakšim. 

ma meni crno vino ne prija, retko ga pijem, nego mi je odlican taj stav, "znajuci da se tanin..." 

mada, mozda tu i gresim, posto ice i pice shvatam kao "kako vam drago", a mozda stvarno treba malo da poslusam to sto uceni kulinari kazu da nesto ide sa ovim ili onim. ukucani me prozivaju da kuvam tako sto slazem boje, mada nesto nisam primetila da im je to u krajnjem ishodu smetalo...

[Cornelius]

Naravno, riba i plodovi mora su biljnog porekla. Hipokrito!

Naravno da nisu. Riba i morski plodovi su životinjskog porekla. Medjutim, tokom posta postoje pravila i razrešenja. Zato mogu da jedem ribu i plodove mora u one dane kada je razrešeno. Nije hipokrizija, no je pravilo.

[Cornelius]

nego mi je odlican taj stav, "znajuci da se tanin..." 

Kuvanje se sastoji najvećim delom iz "znajući da", čak i kada nemaš recept ispred sebe. Na primer, špageti koje sam spremao sa lososovom ikrom, imaju više pravila:
- ne samo što više volim špagete al dente, nego su tako organizmu lakši za varenje.
- suptilnost ukusa lososove ikre ne bi smela da se ubije začinom, zato osim malo ulja, mirodjije, soli i sasvim malo bibera, nema ničeg drugog.
- riblja ikra može da se jede samo sa hlebom, mada neki stavljaju i kiselu pavlaku (ja riblju ikru jedem samo sa hlebom, dok kavijar, posebno ako je vrhunski, najviše volim bez ičega, sa malo votke ili šampanja izmedju zalogaja). Da mi špageti ne bi bili suvi, a da ne bih pokrio ukus ikre, opredelio sam se za kiselu pavlaku, inače relativno neutralnog ukusa.

Scallopovo pisanje o kuhinji, često sadrži ta objašnjenja koja spadaju u tehnologiju pripreme hrane (on je po struci tehnolog, te ima taj freak pristup za svaku andrmolju u životu), što je osnova bilo kakve obrade namirnica. Posao kuvara je neka vrsta alhemije, sa svim pravilima o težinama, zapreminama, temperaturama, sastojcima, mirisima i ukusima.

Što se tiče vina, ja volim da kuvam na vinu, jer to hrani daje kompleksniji ukus. Takodje, volim da povezujem pripremu na vinu sa dodavanjem pivskog kvasca kada skinem jelo sa plotne (ne u toku kuvanja, jer se gustativna i hranljiva svojstva pivskog kvasca menjaju tokom termičke obrade). Naravno, vino mora da bude kvalitetno, jer na vatri iz njega ode alkohol i ostane mu samo ono što daje ukus. Ako je to bilo tanko i loše, onda nema ništa od pripreme. U par navrata sam spremao sa šampanjem, što je vrlo fino, jer šampanj ima suptilan ukus. Takodje, kuvam na pivu, a marinade pravim često sa votkom ili viskijem (maslinovo ulje, beli luk, bosiljak, mirodjija, peršun - šta već treba).

[zakk]

Šta preporučujete da jedemo po ovoj vrućini?

[Cornelius]

HLADNA ČORBA OD PARADAJZA (Gaspačo)

600 g paradajz soka, 400 g oljuštenog i sitno seckanog paradajza, 1 paprika i 1 osrednji krastavac sitno iseckani u blenderu, 1 mala glavica luka ili mladi luk i 1 češanj belog luka, opet u blenderu, malo maslinovog ulja, biber, so. Sve se dobro pomeša ostavi se na hladnom.

BELA ČORBA OD KRASTAVACA

Dva velika krastvaca ili četiri manja se oljušte, iseku po dužini i očiste od semenki. Potom se posole i ostave da puste vodu. U blenderu se iseckaju dve male glavice crnog luka i pomešaju se sa 200 g jako mladog belog sira, skoro tečnog. Može da se zameni kiselim mlekom. Potom se doda 100 g pavlake, 2 kašike limunovog soka, soli i bibera. Krastavac se dobro opere od soli, osuši salvetom, iseče u blenderu i pomeša sa ostalim sastojcima. Sve se dobro izmeša, a onda se ostavi u frižideru. Služi se hladno.

[Nightflier]

Ja sam zakleti mesožder, ali jako volim neka povrća. Na primer grašak. Jako je lagan i ne opterećuje stomak, bar ne meni, a fino drži. Čorba od tikvica začinjena pavlakom je takođe fina za vrućinu. Svakojaka riba, pošto se lako vari. Sad, ja takođe veoma lako varim kuvano meso i meso s roštilja, ali čini mi se da je to individualno, mada bih svakako preporučio kuvanu junetinu. Tako dobiješ i finu supicu.

[scallop]

Majko mila Radmilo....pa ti mozes da zradjujes na ovome....vodica mi posla na usta! Zelim recepte za sve al onako...podrobne. I nisi napisao  recept za slatkise- cim ima suvih brusnica mora da je divno!
Imam ja jednu sliku pored stola postavljenog za Kasandrin treci rodjendan moram da je nadem i tagujem sva jela koja sam spremila da bar malo pariram ovim kulinaraskim djakonijama.

Neko ovde mene za....... Iscrpno sam opisao slatkiš i - nema ga. Nedostaje i jedan post sa druge teme. Moraću da ponovim.

[scallop]

Dok ne pokupim informacije od Radmile, ona pravi slatkiše ( ), jedan odlomak iz uvodne priče "Kidis je prevara", ciklus o svemirskim Ciganima:

Ljudi su počeli da se pokreću, kako je Njisak počeo da iznosi pripremljena jela. Ređao je ovale od kojih su se neki pušili od vreline, a neki su maglili ivice posuda unutrašnjom hladnoćom. Sve vreme je poluglasno mrmljao, kao da obaveštava o onome šta iznosi:

"Kimak i drugi beli mrs... Muzgavci marinirani renom i habanerom naživo... Pasulj na... pasulj sa... pasulj bez... papula... prebranac... Jebiga, zar Olujni Oblak nije trebalo da bude tu... Namaz od mesa... tarama... tuce vatrenih slepih miševa za sisanje... čačik... šašlik..."

Onda je krenuo po još. Pokupio je, usput, dve tacne pasulja i odneo. Svi su buljili pred sebe.
Doneo je to još i nastavio da mrmlja, kao da se podseća da nešto nije zaboravio i da neko neće biti zadovoljan.

"Ovčetina pendehronja... sataj piletina... sataj gljive... sataj račići... Belono, ohladiće mi se... čabata... proj... lebac... fokača... pogača...."

Sad je već trčao ka kuhinji, nestao u njoj i kao da mu je Vladimir obezbedio neko ekstra vreme, odmah se pojavio sa poslužavnikom na kojem je stajao niz čokanja od pet šota.

"Prepekan... prepekan... prepekan... prepekan..." Zastao je i pogledao gospođu Rom.

"Kampari đus." Budući da na poslužavniku nije bilo ničega obojenog, morala je da mu život učini složenijim.

"Trenutak... Za Vladimira kajser... prepekan... i prepekan..." Na mesto gde će on sedeti spustio je dva čokanja. Trebaće mu posle svega ovoga. Onda je pogledao Vladimira, ovaj mi je klimnuo glavom i već je tu bio i čokanj od deset šota sa rumenožutim kampari đusom. Neka joj, ako već želi da bude posebna, pomislio je i seo na svoje mesto.

[Cornelius]

Kad smo kod fikcije. U mom delu proze, jede se posno:

"Vrata se još jednom otvoriše i dvoje slugu udje noseći velike pladnje sa jelima. Na sto, izmedju Hamasina i Justifa, oni spustiše tacnu sa rotkvicama, pečurkama i karfiolom mariniranim u sirćetu, dekorisanim sitno sečenom cveklom. Potom napuniše dva srebrna tanjira kuvanim zeljem sa belim lukom, a preko njega staviše po jedan komad smudja i jedan komad masne somovine. Čim su jela servirali, oni nestadoše, brzo i nečujno kao što su i došli. (...) U prostoriju udjoše sluge i na sto spustiše hladan kompot od dunja sa medom, suvo voće i flašu vina. Počistiše sto i izlazeći, ponesoše sa sobom ostatke ručka. Hamasin bez reči ponudi starca poslasticama, a Justif uze nekoliko zrna suvog groždja i otpi gutljaj vode."

[scallop]

Valjda će ovoga puta ići.



Ovo je strašno jednostavan slatkiš. Može da ga izdvoji inspiracija i transpiracija.

Jaffa keks oko 600 gr. Takva su pakovanja. 30% mleka, 25% margarina ili putera. Meša se dok se ne ujednači. Radmila stavi i pola šake suvih brusnica. Može i stučeni badem ili lešnik. Orasi mi tu ne idu, ali to je pitanje ličnog stava. Pominjao sam jeftine kornet korpice (ja ih kupim METRO-u, po pijacama ih prodaju na komad, skuplje). Korpice se napune masom, bolje običao zaobljen kuhinjski nož nego kašičice i zaravne. Odozgo malo kandirane kore od pomorandže (to pravimo sami kad nađemo dobre pomorandže) ili kandiranog đumbira (mali problem jer ovde nisam video, ali Jelena dolazi). I, to je to.

Ne znam zašto je ispalo ovako? Ranije nije.

Cornelijus: Zato ću da izbacim Justifa.

[Cornelius]

Cornelijus: Zato ću da izbacim Justifa.

I bre... Zar jedinog koji se hrani ispravno?

[Nightflier]

Dovraga, Radmilo, moja draga bi dušu prodala za te Radmiline slatkiše! Ja sam mesožder, ali ona je slatkožder.

[scallop]

Tragedija je što mi niko nije nudio da budem urednik neke književne edicije, ali da oblikujem kafane - da.

Brate Kajsije, evo kompromisa: Hamasin i društvo ima da jedu šta 'oće. Justif neka bude vegetarijanac, neka posti, nek jede tofu, nek trči maraton i polumaraton. Uvek me fati jeza kad se setim Fjodora Mihajalovića, knjige "Braća Karamazovi", odeljak o starcu Zosimi. Ima hiljadu strana i ne mogu sad da nađem, ali posotoji priča o jednoj časnoj majci koja je, u slavu Boga, čitavog života bila na vodi, ponekad komadić hleba ili par zrna pirinča. WC joj je zatrebao samo jednom. Pustila je iz sebe nešto kao brabonjak i predala dušu Bogu. Kad god pomislim na imitacije hrane, ja se setim tog dela, stavim šniclu na tanak sloj ulja (ne maslinovog, jer ko to savetuje, loše savetuje) i odagnam loše misli.

[Cornelius]

Brate Kajsije, evo kompromisa.

Ma, naravno... Kompromis je majka mudrosti. 

[scallop]

TIKVICE

Ovo je sezona tikvica. Na sve moguće načine.

Najpre o dve posebnosti o kojima nikada ne razmišljamo.

Sve tikve, tikvice, bundeve i ostala svojta iz tog roda potiču iz Amerike. To znači da pre Kolumba nismo imali nikakve šanse da ih strapamo u sva jela koja od njih mogu da se naprave. Nema čorbe od bundeva, nema bundevare, neka punjenih tikvica, nema pohovanih tikvica. Srbi poznaju tikvice odskora. Naravno, činjenice su još gore. Nema pasulja. Da je Boban pravi Srbin Srednjeg veka ne bi toliko voleo pasulj. Isto tako, nema proje, projare, nema cicvare, nema boranije. Činjenice počinju da budu zabrinjavajuće kad ustanovimo da nema paradajza, nema paprika, punjenih, prženih, ajvara, ljutenice... Nema krompira, prženog, pečenog, pirea... Ako se vratimo još malo, pre Turaka nema dolmi niti bilo čega punjenog, kiselog kupusa nema jer je stigao sa Austrijancima, oni su nas nagnali i da gajimo svinje, što znači da nema čvaraka, suvog mesa... Šta smo mi, zapravo, krkali, kad smo bili samo Srbi, Rašani u Raškoj?

Da se vratim na tikvice. Sav taj rod, uključujući i krastavce je jedna čudna sorta. Sve sam folirant. Ne znam da li je iko od vas gajio u bašti nešto slično. Ima tu jedan neverovatan fazon sa lažnim cvetovima, koji testiraju ima li u okolini oprašivača. Ako nema oprašivača, ovaj rod će da cveta do besvesti dok se neko ne pojavi. Onda cvet ima i plod uz peteljku i ima da bude tikvica, pa nek se svet pomeri.

Celom tom rodu je dovoljan jedan plod. Ako ga ne otkinemo ima da raste dok ne sazre svo seme u njemu i nema drugog ploda. Zato baštovani moraju da ih beru i sve zavisi koliko su dve strane uporne. Tikvica ima da generiše nove plodove sve dok jedan ne opstane ili dok se sezona ne završi. Dobri domaćini na kraju popuste. Treba im seme za narednu godinu.

Sad je sezona tikvica, moraju da ih beru i biće sve jeftinije dok ne dojadi doterivanje na pijacu. A vi imate izbor niza dobrih i zdravih jela, koje ću narednih dana pokušati da vam dočaram.

[zakk]

Šta smo mi, zapravo, krkali, kad smo bili samo Srbi, Rašani u Raškoj?

Evo šta se možda jelo u praistoriji.

[Cornelius]

Šta smo mi, zapravo, krkali, kad smo bili samo Srbi, Rašani u Raškoj?

Evo šta se možda jelo u praistoriji.

"Votivni (kultni) hleb od gline". Malo zajebano za zube.

[zakk]

Ali blagotvorno! Čisti toksine iz organizma

[scallop]

Ovo je rad koji obrađuje Vojvodinu. Zahvalan sam na prilogu, a votivni lebac ostavljam Cornelijusu. Da jede svaki put kad podjebava bez razloga.

Govori se o paleolitu, a mene bi više zanimao neolit i rani Srednji vek. I, jedno 300-400 kilometara južnije. Teško sam prihvatio odsustvo hmelja u Vojvodini, a ja sam divlji hmelj, u ogromnom broju viđao na obalama Vardara. Pivo su svakako pili, to su pili i faraoni (boozah), a što se tiče priče o tome da su Rimljani prvi doneli vinovu lozu, to je prilično neverovatno, budući da je to biljna kultura kojoj izuzetno odgovara naša geografska širina. 30 - 50^o severne i južne geografske širine. Tim pre što su Jonci, Dorci i Ahajci u Grčku stigli sa "severa". Čudi me da nisu pomenute gljive.

U svakom slučaju, simpatičan tekst (jedan veliki pasus je omaškom ispisan dva puta), zadržaću ga u svojoj zbirci.

[Cornelius]

Dobro, de... Malo podjebavanja nikome nije škodilo (za razliku od glinenog hleba). Evo, ovako... U našoj prošlosti, pre Austrije, Turaka i otkrića Amerika, mi smo, najverovatnije, jeli: divljač, živinu, svinje, ovce, koze, goveda, ribu, rakove, sir, kajmak, pšenicu, ovas, zelje, blitvu, koprivu, cvekle, kupus, sočivo, bob, raž, masline, mak, grašak, rotkve, ren, orahe, bademe, lokalno voće...

Nismo jeli, jer ga nije bilo: patlidžane, paprike, pirinač, tikve, tikvice, spanać, pasulj, boraniju, krompir, paradajz, špagete, ćurku...

Možda sam ponovio nešto što je Scallop napisao, ali ovo je na mom spisku.

Scallope, jesam li se bar malo oprao? Je l ću moći da jedem glineni hleb samo jednom nedeljno (za kaznu), a ostalim danima onaj od piljevine?

[scallop]

Još malo ispod miške i ispod miška, pa možeš i baget da jedeš.

Zašto ne spanać?

[Nightflier]

Inače, ja sam ogroman ljubitelj zelja i mrzitelj spanaća, pa mi je drago što imam bar neko opravdanje u genetskom kodu za to.

[Cornelius]

Zašto ne spanać?

Više se ne sećam. Pročitao sam dve knjige o srednjevekovnoj ishrani u Evropi, pa sam tako i zabeležio čega nije bilo. Proveriću kada budem išao u biblioteku.

[Nightflier]

Kad proveriš, molim te postavi ovde naslove tih knjiga i njihove autore. To me jako zanima.

[Nightflier]

http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/manchester/8108213.stm

[Ygg]

Sad je sezona tikvica, moraju da ih beru i biće sve jeftinije dok ne dojadi doterivanje na pijacu. A vi imate izbor niza dobrih i zdravih jela, koje ću narednih dana pokušati da vam dočaram.

Hoće li biti tih obećanih recepata?

Ja zaista volim tikvice i često ih jedem. Nisam bogznakakav kuvar i obično spremam neka jednostavna jela. Trudim se u zadnje vrijeme da kuvam što češće, jer mi je želudac počeo da pravi probleme, te sve teže podnosi brzu hranu.
Tikvice najčešće pohujem i pržim na tavi. Ili, kad me mrzi, jednostavno ih isjeckam, propržim na tavi, a zatim prelijem jajima umućenim sa pavlakom.
A prije nekoliko dana sam pekao nekakvu svinjetinu. Na dno vatrostalne posude sam stavio dva fina komada svinjskog vrata (komadi oblika šnicle ali znatno deblji). Zatim sam preko toga stavio isjeckane paprike (dvije, malo veće), obarenu rižu, krompir isječen na šnite. A odozgo sam poredao tikvice i paradajz isječene na kolutove. Nisam stavio nikakve začine osim soli. (Ja, ustvari od začina koristim jedino vegetu, biber i ljutu papriku jer nemam pojma koji začini se stavljaju u šta ) Poklopio sam i strpao u rernu. Dakle, poprilično jednostavno a imao sam veoma ukusan ručak za dva dana.

Eto. Mene dakle zanimaju neki jednostavniji recepti, sa malo potrebnih sastojaka. Jer kad čitam nekakav recept i vidim da mi je za to jelo potrebno milion nekih vrsta začina i raznih čudesa (kojih ja naravno nemam kod kuće pa bih morao ići u kupovinu) ili je postupak kuvanja komplikovan (tj. nije oblika: sve potrpaj u šerpu/tepsiju i stavi da se kuva/peče) ja se odmah obeshrabrim i odem u obližnju pekaru i naručim burek i jogurt. I mirna Bosna. 

[scallop]

Nije loše kad te neko kontroliše. Mada sam računao da se niko neće setiti. Ono što si ti pravio sasvim je OK. Lako se može ponoviti.

Tikvice su jako dobre za nešto što moše da traje danima. Jedna tikvica grubo narendana, jedno jaje, nešto manje brašna, pola kašičice praška za pecivo, vegete, soli, bibera, komad dobrog belog sira (što bolji sir to bolje za jelo). Sve dobro zamešati. Voda nije potrebna jer će tikvice pustiti vodu. (Više tikvica umnožava sastojke) Konzistencija mase treba da bude takva da se može velikom kašikom za supu (napominjem jer danas su kašike za supu malecke) spustiti u tiganj sa vrelim uljem (ne baš sasvim). Kašikom malo pritisnuti da dobije oblik. Prevrnuti posle par minuta i još malo manje od toga i gotovo je. Prelepe su tople, a hladne se mažnjavaju u prolazu pokraj frižidera koji ih, navodno, čuva.

Režnjevi tikvica, bez išta sa strane osim soli, prže se i služe sa skordaljom. E, skordalja je "komplikovana" do besvesti. Uzmeš prezle i natopiš ih sa vinskim sirćetom. Onda nastružeš mnogo belog luka, dodaš malo soli i dok sve zajedno mešaš, dolivaš curkom maslinovo ulje. Tople pržene tikvice (ili patlidžan), pokriješ skordaljom i meziš. Znaš šta je meze? Ide uz to rakija. Može ona bosanska od 35%.

Hajde, nemoj da ti pišem o punjenim tikvicama ili o musaci od tikvica. To ti jedno te isto. Ako su domaćice lenje, onda prave musaku, ako znaju da iskopaju rupu u pola tikvice (uvek koristi polovine), onda ih pune. Ja volim da stoje dok se kuvaju pa podsečem okruglinu. Uprženo mleveno meso, malo iseckanog peršuna, malo pirinča da upije višak vode iz tikvica, mogu i komadići slaninice da se uprže s mesom, komadić paradajza da pokrije otvor tikvice da se ne raspe, ono iskopano iz tikvica se uprži s lukom i paradajzom... Ma, hajde, to svaka šuša zna.

[anabel]

i ja volim tikvice...ali najvise ovako: iseku se kolutovi tikvica i patlidzana i malko posuti krupnom morskom solju ostave da puste vodicu...onda brzo mociti u prezle i peci kratko na vrelom ulju pa redjati na tacnu kolut tikvica kolut patlidzana u krug a u sredinu staviti tzaziki salatu....divota.
Inace musaku od tikvica pravim kad sam raspolozena u vatrostalnoj providnoj posudi sa tikvicama isecenim na tanke uzduzne trake - koristi se onaj nozic za ljuscenje povrca...pa se redja i po zidovima posude a na vrhu se preplete u sharu, veoma efektno izgleda pa mozete kad imate goste da se potrudite....inace nikad ne pohujem ili przim tikvice za musaku smatram da je to previse ulja i jaja i termalne obrade, nego namastim posudu pa oblozim finim mrvicama i pospem sa malo parmezana u prahu... a mozete da u musaku stavljate red tikvica red patlidzana...kako ko voli. 
Grci prave ovako: red debelo secenog neoljustenog patlidzana na dno posude pa nadev od mesa pa gusti besamel dobra dva cm pa u rernu.I tako je lepo.  

[scallop]

Anabel, poranila si sa patlidžanom. Sad je 200 kinti na piaci i ne pada mi napamet da ga kupim.

Priča o puštanju vodice (posoliš pa pustiš da se ocede) je za mene pogrešna. Tako, prilikom prženja, ulje zameni vodu. Sav prostor iz kog se ocedi voda, zameni ulje. To nije dobar hint, mada su i mene nekad tako savetovali.

Probaj da napraviš skordalju. Tzatziki je klasična salata, a mi pokušavamo da napravimo jelo od tikvica (patlidžana).

Grčka musaka ima i red narezanog krompira preko nadeva. I, sve se prvo prži na ulju, patlidžani i krompir. Ostalo je OK. Asistirao sam Grcima bezbroj puta. U bešamel narendaju i fetu (somborska feta je nesuvisla imitacija).

[Ygg]

Tikvice su jako dobre za nešto što moše da traje danima. Jedna tikvica grubo narendana, jedno jaje, nešto manje brašna, pola kašičice praška za pecivo, vegete, soli, bibera, komad dobrog belog sira (što bolji sir to bolje za jelo). Sve dobro zamešati. Voda nije potrebna jer će tikvice pustiti vodu. (Više tikvica umnožava sastojke) Konzistencija mase treba da bude takva da se može velikom kašikom za supu (napominjem jer danas su kašike za supu malecke) spustiti u tiganj sa vrelim uljem (ne baš sasvim). Kašikom malo pritisnuti da dobije oblik. Prevrnuti posle par minuta i još malo manje od toga i gotovo je. Prelepe su tople, a hladne se mažnjavaju u prolazu pokraj frižidera koji ih, navodno, čuva.

Pravio ovo danas! I ispalo odlično. Od dvije poveće tikvice sam dobio puna dva tanjira tih šnicli (ili kako se već zovu), tako da ću imati šta da jedem i sutra. Jedina mana je da su pri prženju upile možda i previše ulja pa su malo masnije, ali to meni baš i nije smetalo.

A imam i sve sastojke za tu famoznu skordalju, pa ću i to praviti uskoro.

[scallop]

Sorry, Ygg. Ispržene stavljaš na papirne ubruse da na njima ostane višak ulja. Ili, na rešetku da se ocede... Eh, kad ja mislim da svi sve znaju...

[Nightflier]

Moja draga, aka Luena (učlanila se na Sagitu samo zbog ove teme), oduševljena je galetama. Cult of Scallop ima prvog zvaničnog preobraćenika.

[anabel]

Tikvice u Istri jedu i ovako: mlade primerke operu dobro dobro i iseku na cetvrtine pa umacu u tri cetri ralzicite vrste maslinovog ulja i jedu!
A moze i ovako: na pleh poredjati kolutove tikvica, na cetvrtine isecen srveni luk, mladu sargarepu na uzduzne  polovine i dva tri cena belog luka pa posuti solju i origanom i maslinovim uljem pa peci u rerni prvo pokriveno alu folijom 15 min pa otrkriveno 20min i jesti uz maldi sremacki sir negde zvan kvark. 
I jos moze i salata takodje od mladih tikvica koje se iseku na vrlo tanke kolutove i zacine belim lukom, solju , mirodjijom , uljem i sircetom (najbolje balzamiko) i malo ostave da odstoje da se svi sastojci lepo sjedine i pojede rashladjeno. 
Radmilo nisam ni spomenula patlidzan!
Zadaj jos neku temu

[scallop]

Fuck! Ovo je ispalo preveliko!

Paprike i paradajz su več dovoljno jeftini. Patlidžan, koji Anabel nije spomenula, je i dalje skup. Da sam znao šta ćemo kuvati, kupio bih jedan, pa nek' ide život.

Znači, kilo paprika i paradajza, pola kile crnog luka, sve isečeno na režnjeve su osnova za nešto što mi zovemo bećar paprikaš (Mađari tvrde da oni to tako zovu) ili sataraš (opet Mađari, kao da su oni izmislili paradajz i papriku), a falio mi je taj jedan patlidžan! Oh, kako mi je falio!

E, ovo je grčka verzija. Oni ne mogu bez lukaniko (to su kobasice). Ja sam imao i delove svinjskog kapka koji ne priznajem kao kapak. Jednom ću vam slikati kako se to odvaja jedno od drugog. Zove se spetsofai (da ne tražim grčka slova).

Sve što je meso prži se, maltene bez masnoće, i to je podloga za dalje. Izvadite to na stranu. Crni luk na režnjeve, papriku i paradajz isto. Prvo se, na zaostaloj masnoći, prži crni luk. Potom se dodaju paprike, pa paradajz. To uvali toliko vode da mislite da nikad neće ispariti. Naravno, so i biber po volji. Budući da je paradajz još prilično kiseo ne oklevajte da uvalite par kašika šećera. Ostavite otvoreno (tako brže isparava) i mešajte. Dobro kuvanje traži nadzor. Kad sve izgleda da je pred krajem, povrće odmeklo, luk odavno pobraonio, treba dodati mesni deo. On je ionako gotov. Ako i dalje izgleda suviše tečno, tu može da pomogne gustin, on nema neke sastojke koje brašno ima, a od kojih hoće žgaravica. Gustin se dodaje u hladnom rastvoru inače će se zgrudvati na toplo. Time dobijete gustinu i one lepe sjajne prelive koje samo na slikama vidite.

Prilog je testo i birajte ono koje skuplja najviše tečnosti. Ja volim dvostruki elbow.

Sve ovo me podseća na jedno drugo jelo koje uvek smatrate roštiljem, jer se na toj strani jelovnika kafana uvek nalazi. To je - mućkalica. Ovoga puta, nema kobasica. Sitni komadi mesa za roštilj, koji otpadnu od onih delova koji su "zvanični" roštilj, peku se sa strane roštilja ili se odseku od gotovih vešalica i drugih roštilj majstorija. Ako toga ima dovoljno, onda počnite ispočetka, kao za bećar paprikaš, sataraš, spezsofai... To će biti prava mućkalica.

[zakk]

"Dobro kuvanje traži nadzor."

Kad pogrešim, to je uglavnom ovo. Ne da mi se da stojim uz šporet.

[divča]

U Merkatoru 2 konzerve od po 415 grama 122 dinara - klot pasulj u paradajz sosu.

[zakk]

Moj čovek! Upravo sam dovršio Heinzov pasulj sa "ukusom roštilja".

Sladak. Mnjam.