Šta smo dobro krkali ovih dana?

[M.M]

Kozice/karbice volim i često ih spremam. Omanji problem je što su kod nas neralno skupe. Pretprošle godine dok sam bio u Ređu platio sam kilogram krabica osam evra. U KŠ-u sam pre desetak dana kupio 250gr za 4,5evra. 

Uffff...na buzaru i udri...mogao bih da izedem kazan ovoga.

Miljane, pogle samo kako hidden zna što valja! Da nije ove jarko crvene boje mislila bi da su to naši domaći škampi, meni inače najomiljenije jelo.
Nemaš pojma što propuštaš. To je delicija nad delicijama...

Ne jedem ništa što može kleštima da mi izvadi oko pre nego ga strpam u usta. 

Zbog toga mi je pola kile škampa uvek bilo malo, a kozica mnogo.

Istina. Krabice su silne. Nije mi jasno zbog čega.

[hidden]

Meni je malo i kilo kozica.

[saturnica]

Pa scallope, odokativnom metodom, podsijeća. Ne mogu ovako preko slike valjda opipavati oklop! Jedino ih boja odaje da to nije škamp već crofish. Da vam sad ne govorim na što me podsjeća sam naziv cro - fish, jel...

[saturnica]

Meni je malo i kilo kozica.

Skuhati umak od kozica, pa preliti preko tjestenine...e onda je dosta i pola kile, mislim.

[scallop]

Prvo jedno izvinjenje. Stalno mi promiče crofish, jer se tako čita, a piše se - crowfish. Kad govorim o izdašnosti kozica onda mislim na jedenje prženih, zajedno sa ljuskom. Za jedan rođendan, kad ih još nije bilo u Beogradu, nahranio sam 12 gostiju sa dve kile plus salata i hleb. Hidden nikada nije pojeo tih pola kile kozica, pa da posle priča o mogućnostima. Ko zna kad je Miljan bio u Ređu, a može se desiti da je bio u sezoni lova na gambore (novembar, decembar), a u to vreme sam u Atini kupovao brdo kozica budzašto. Ako neko pravi "rusku" salatu, vrlo je zgodno staviti kozice umesto mesa, a jednu cveklu umesto šargarepe. Vizuelni događaj je čudo. Na kraju, skampi su izduženi, pravih linija, oklopa tvrdih da se razbiju zubi i nimalo ne liče na kozice. Osim totalnim amaterima.

[hidden]

Mislim da niko od nas nije rekao da mu škampi liče na kozice.

[hidden]

A sad odoh na pauzu da pojedem mekiku i plačem...

[M.M]

Ko zna kad je Miljan bio u Ređu, a može se desiti da je bio u sezoni lova na gambore (novembar, decembar), a u to vreme sam u Atini kupovao brdo kozica budzašto.

U Ređu sam proveo dve nedelje avgusta 2011. godine.

Hidden nikada nije pojeo tih pola kile kozica, pa da posle priča o mogućnostima.

[scallop]

DOBRA OSNOVA ZA BURITO (pravio nešto otprilike pa ispalo to što je ispalo)


Kad smo se vratili iz Amerike, potegnemo na pijacu da zadovoljim živu želju. Između ostalog, kupim i tri vrste domaćih kobasica da oprobam novi lik na pijaci. Probali smo i od svake ostalo parče dugo 5-6 cm. Onda se setim cajun kobasice andouille, to je ljuta južnjačka kobasica, koju su mi servirali kao prilog za ribu red fish, nađem andouille sauce na guglu i skinem podatke za svoju verziju, jer smo tog dana spremali pohovani celer i svinjski vrat sečeno na "prstiće".


Upotrebio sam:
1 sitno sečenu glavicu crnog luka;
6 češnjeva krupno nasečenog belog luka;
50 g. naseckane slaninice (većinu jela ne pravim bez toga);
iz friza:
šaku narezanih šarenih paprika (semafor - crveno, žuto, zeleno);
šaku kuvanog kukuruza;
kesicu narezanog paradajza;
šaku kuvanog celera (sečeno na kockice) i
jednu poveliku bamnju (narezao na kružiće).
za začinjavanje:
prstohvat suvog majorana i origana (moglo je i drugačije);
pola kašičice mlevenog bibera;
kašika soja sosa.
osnova za jelo:
ona tri parčeta kobasica (narezano na kockice);
konzerva crvenog pasulja, 400 g.


U mom čuvenom velikom tiganju (pola tiganj, pola wok), najpre sam propržio slaninicu, pa crni luk, pa sam preko toga dodao beli luk, narezano iz friza i paradajz (kakav sam oljuštio sam paradajz), pa krčkao dok se paradajz nije potpuno umešao. Onda sam dodao začine i kobasice. Kad se i to ujednačilo, sunuo sam celu konzervu pasulja (zajedno sa njegovom vodicom jer ona daje gustinu. Krčkao sam i mešao sve to dok se nije ujednačilo. Eto, to je moja verzija andouille sosa.
Posluženo je sa pohovanim vratom i celerom, salata je tartar sos domaće izvedbe, a preko sosa sam iz tube istisnuo malo wasabi sosa. Ono što se ne vidi je i malo ljutog habanera sosa, ali se bez toga može. Primetite da nisam stavio ni zrno soli. Sastojci su u sebi imali dovoljno. 





Uploaded with ImageShack.us

[M.M]

Uh! Njam, njam! Uh! Još da se uvije u tortilju i dobiješ pravi burito.

[džin tonik]

motivirala me konzerva crvenog graha iz prethodnog recepta da postanem vrhunski kuhar.

[Nightflier]

Skalope, koliki je obim dna tvog tiganja?

[scallop]

Pretpostaviću da misliš na onaj za koga stalno govorim da se u njemu može skuvati 85% jela u kući. Gornji prečnik 28 cm, dno 16 cm, a visina mu je 8 cm. Inače, imam i manji tiganj za prženje 22 cm i vrlo plitak za palačinke. Takođe, tu je i jedan tiganj od nerđajučeg čelika (iz SAD) koji ima ravan vertikalan profil, prečnik preko 32 cm. i u njemu mogu kuvati i sarmu. Negde je strpan i jedan pravi wok (takođe iz SAD) koji nikako da se sam izvuče na svetlo dana. Jednostavno, nije mi zatrebao.

[Nightflier]

Mi imamo "Metalčev" poluvok iz linije "ekotava". Odličan je, ali mi se čini da je površina dna ipak premala.

[scallop]

Duboki tiganji su uvek takvi. "Metalac" je nekad imao sjajne "poluvokove", ali su se pokvarili. Negde na topiku sam ga pominjao po nazivu, kupovao ih raznim mladencima, pa je čak jedno vreme bio pri vrhu goglove ponude. Javili se i da se zahvale. Međutim, ništa od zarade.

[Nightflier]

Mi uglavnom kupujemo njihovo posuđe. Premda smo veoma zadovoljni "Koenigovim" kompletom koji smo dobili za venčanje. Imaš li preporuku za veliki tiganj (28 + cm)? To mi je sad potrebno da obnovim.

[scallop]

Ne gledam, pa ne znam. Sorry.

[Nightflier]

Ništa, ništa. Mislio sam da možda imaš neku preporuku. U svakom slučaju ću najpre pogledati "Metalac", pa onda udariti po drugim markama.

[pokojni Steva]

Što davno rekoh, krkanje shvatam malo drugačije od jedenja pileta u tanjiru zamazanog ananas sosom. Krkanje je svakodnevna obaveza, e a da se ne bismo našli u situaciji da se samo hranimo. S tim u vezi -


Uobičajili smo nešto što možda je kari, ako pilav nije. Još mi ruke na seckanje i začinima odišu, a lerna već na 200 hukće.
Meso, u našem slučaju od krmeta, seckano kao za paprikaš se brzo prepeče u tiganju a na masnoći (šta znam, jedna jača kafena šoljica ulja). Meso napolje, u tiganj i na ostalu masnoću sitno seckan crni luk. Sve jaka vatra, pa se brzo radi. Dok lukac pršti, seckam papriku - ja tu sa'ranim oko jedne i po, odoka. Na sitnije, pola s pola cm. Ja sam bez paprike u zamrzivaču više neg' bezgaća, tako da, šta da vam ja radim. Čim je lukac blizu, staklast i na žućkasto, unutra i paprike. Dok se zajedno ne izdinstaju, povadim teglice (zimska varijanta): sušen peršun list i kopar, iz zamrzivača celer list, biber, ko šta od začina koristi – ja sam na Kulinatu (mada, leteće mi iz kuće sa svim tim ,,pojačivačima", kol'ko uskoro), i kari. Koliko sam upratio, kari je kod nas jedna od većih prevara – ovaj što sad trošim da ga potrošim je većim delom đumbir (Alevin mislim), iz prošlog mi se neke bube izlegle očas posla. Ko spozna dobar, nek' mi javne. Elem, izdinstano je (onaj trenutak kad se zlaćano za varjaču lepi a ne i po tiganju, voda skoro sasvim otišla), ubacujem izmrvljeno-seckano lišće, biber, začin, kari. Kažu da kari voli malo da se propeče, dam svima vremene, potom, (zaboravio da pomenem) par čenova sitno seckanog belog luka. Dva tri mešanja, vraćam meso natrag, smanjujem vatru, mešam. U šolji za belu kafu odmerim dvaput pirindže, u tiganj, mešam par minuta da se ,,sjedini". Tepsija spremna, u nju sve saspem, rasporedim da ne dobije jedan svo meso. Iz iste šolje odmerim triput vodom u tepsiju, bude vode oko prsta preko onog iz tiganja. Linem još minimalno ulja, jedan brz krug. Rerna ugrijana na 200C, unutra. Peče se 45-60 minuta, probaš pa vidiš, zavisi od pirinča, dok blago ne porumeni odozgore. Negde na pola pečenja proverim dal' je pirinču suva kupka, ako treba, a obično treba, zalijem s jačom polovinom šolje. Tu i lernu smanjim na 150.


meso – 500g, lukac – 2. čovečanske glavice, paprika 1-2, lišća da dobro uzmeš pod prstima, bibera od volje biberluk rupicama, kari – ja metnem kafenu jednu i po kašičicu, beli lukac – za umerene 2. su dosta (ja stavim 4), začina 3 kafene kašičice + još malo; pirindže dve šolje – trenutno pankreas hranimo Saint Andreasom, domaće pakovanje, kila ne dođe više od 160din, sasvim sam zadovoljan, brzo gotov i ne raspada se.
Najbitnije, imamo 3 okrugle tepsije, ona najšira je za ovakve stvari. Ne sme iz tiganja presuto (a pre vode) da u tepsiji bude dublje od, recimo, 3cm. Tad, pirinač se ne peče ujednačeno, dole blato – gore zagor.
Navedene količine su za četvoro gladnih.

[M.M]

Će probam, mada ne znam kako kari ide sa svinjetinom, al, svejedno, će probam.

[Josephine]

She painted pictures
that never dried
always tried to keep the feeling alive

ovo ti je mnogo lep potpis, stevo.

izvinjavam se na off-u

[pokojni Steva]

To ja samo nudim "višeslojnost" bez da ubazavam gde se raspravlja o Šantiću.
Neće se čiča Scallop na off-u srditi, Škot je napisao stih 

[Josephine]

 

[pokojni Steva]

Deo ,,Gvozdenog puka", uspemena na propalo kikindsko carstvo.
Dimenzije: 19, 22 i 25cm (dno); dubina 5 do 6,5cm (koliko se majstor odoka naleg'o na alat); težina najvećeg, sa poklopcem, 7 kila i 150 grama.
Onaj srednji od 22cm ima brat bratu četrdesetak godina, u njemu mi keva palačinke pekla. Poklopci su kasnije došli, kao ,,aksesoar". Očita mana je težina, tuč brašo! Ne dao Bog da ti ispadne, po najmanje na stopalo. Isto takođe, zahtevaju stalnu upotrebu ili premazuvanje masnoćom, e a da ne bi zarđali. Od kad nam je šporet s keramičkom pločom, slabije ih koristimo. Ali su zato ,,rodila majka" za kad vreme izleta dođe. Pride, zagarantovana im je presudna uloga i u potencijalno bliskoj borbi. Mislim da postoje još dve dimenzije, s obe strane krajnje.

[Biki]

Eee Biki vise nista slano, masno, slatko, ako imate neki recept za nesto ukusno a zdravo za nezno mi srdce blagodarim 

[zakk]

Juneći but?

[džin tonik]

biftek, teletina, ...

[Mme Chauchat]

Eee Biki vise nista slano, masno, slatko, ako imate neki recept za nesto ukusno a zdravo za nezno mi srdce blagodarim 

:/ Eh.
Ako je to za neki strog režim ishrane na kraće vreme, mogu da preporučim npr. škarpinu, nije mi to omiljena riba ali se jede barena. Obično kad je obarimo uz to ide i razno bareno povrće (krompir, šargarepa, brokoli, šta već ima) i ajoli (domaći majonez - istucani beli luk, žumance, maslinovo ulje, divota), ti bi morala ajoli da izbaciš, ali umesto toga beli luk ili već neki začin umesto soli...

[pokojni Steva]

škarpinu, nije mi to omiljena riba

[Mme Chauchat]

Da nećeš da me ubediš kako je škarpina bolja od orade?

Mmm... orada.

[pokojni Steva]

Mmm...išta, a da nije skuša 

[Mme Chauchat]

Šta fali skuši? Ona čak može i na roštilj!!!

[Father Jape]

i ajoli (domaći majonez - istucani beli luk, žumance, maslinovo ulje, divota),

Odma da si dala neke okvirne mere.

[M.M]

Ne volem ribu.

[Stipan]

Pa kad još nisi probao moj riblji paprikaš, kako bi je i voleo?

[pokojni Steva]

Šta fali skuši? Ona čak može i na roštilj!!!

Ma, ništa joj ne fali sem što mi je već na nos izišla... Još u vezi s nosom, prođe nedelj' dana a mačke mi se i dalje pred vratima skupljaju.
Oće skuša počesto da damfa, to kad je majstori u manipulaciji jedno triput odmrznu 

[scallop]

Ko voli da mu skuša ne "damfa", neka pazi kad je kupuje. Bajata skuša se prepoznaje tako što se zagleda boja leda između riba. Ako vuče na "žuto", obavezno će da "damfa".

[Plut]

Ne volem ribu i jedem je povremeno jer kažu da je zdrava, ali zato brancin direktno s mora pa na roštilja. Bome, skidam kapu.

[Mme Chauchat]

i ajoli (domaći majonez - istucani beli luk, žumance, maslinovo ulje, divota),

Odma da si dala neke okvirne mere.

Samo okvirne i mogu da budu    Recept smo našli kod besmrtne Elizabet Dejvid (vidi dole), ali ona propisuje pintu maslinovog ulja, to je u startu otpalo kao nerealno mnogo. Sipaš i mutiš istovremeno dok ti se ne učini ok. Evo recepta i malo njene božanstvene kulinarske proze okolo:

Nažalost, ne mogu trenutno da nađem fotografiju ajolija a sigurno neku imamo :/

[scallop]

Šta komplikuješ? Ajoli recepata ima ko pleve na Guglu. To ti je običan majonez sa par češnjeva smrvljenog belog luka, pa ko koliko voli. I, danas postoje oni štap mikseri koji ne brenuju probleme emulgovanja. Čak i upotreba maslinovog ulja je pomodni fazon. Pre 30 godina niko osim Mediterana nije konzumirao maslinovo ulje.

[Mme Chauchat]

Dragi Skalope, poštujem ja želju za protivurečenjem, ali ovo je tekst iz 1960. Molim. I u našoj kući ajoli se pravi ovako. Mesingani avan, drvena kašika.

[scallop]

O čemu pričaš? Jape ne zna šta je mesingani avan. Lahko ne zna ni jaje da skucka. Ne mogu ja da protivurečim tebi, jer jedino ti možeš meni. Nekako je prirodnije. Čak mi je i na fakultetu vežba iz emulzija na fizičkoj hemiji bila - priprema majoneza.

[Mme Chauchat]

O čemu pričaš? Jape ne zna šta je mesingani avan.

Sad će da nauči!


(levo: škarpina, povrće - sve bareno sem paprika, desno ajoli, frankovka u sredini)

[Father Jape]

Džejp, d' izvinete, ume da razdvaja žumance od belanceta od svoje sedme godine, a u kući u kojoj je odrastao postojali su mesingani avan i tučak, štaviše eno ih još uvek u špajzu, ali plašim se da otkad je on rođen bar, to niko nije koristio. -.-

Fala Jevtropijevićko, koliko sutra ima da ga pravim. <3

[scallop]

Prijavismo se za 23. februar na Kobasicijadu u Turiji. Pojma nisma imao da je to iza Novog Sada.

[Nightflier]

DeZZertni deo večere u pripremi. Tvist starinskog kolača sa jabukama. Jabuke smo punili suvim šljivama, suvim kajsijama i kandiranim trešnjama, a dodali smo i burbon vanilin šećer.

[Biki]

niki vise nista dobro ne krka ovih dana 

[scallop]

Stvarno, malo sam zanemario krkanje. Ipak, budući da sam danas zavijao sarmu, možda poslednju u ovoj sezoni, jedan hint:


Kad poskidate listove za sarmu i kad skinete zadebljale delove, ostavite listove da se smrznu preko noći. Sutradan, posle odleđivanja, mnogo bolje se zavijaju.

[M.M]

Biće danas krkanja. Chili con carne na Scallopijanski način.

[tomat]

Pravio pre jedno nedelju dana piletinu u slatko kiselom sosu, nisam slikao jer sam se plašio kako će da ispadne, a ispalo odlično.

dakle, pišite: dva komada pilećih grudi (oko pola kile) iseći na kocke otprilike 2x2cm. pomešati jedno belance i dve kašičice gustina, i u tome marinirati kocke piletime najmanje 15 minuta (ali ne previše). kada se izmarinira, baciti u vrišteće vruć vok (ili veći tiganj) u koji se stavi otprilike kašika ipo ulja, i pržiti 3-4 minuta, da ne bude baš gotovo. izvaditi iz tiganja.

slatko-kiseli sos: pomešati 3 kašike žutog šećera, 4 kašike soka od ananasa, 4 kašike vinskog sirćeta (može i jabukovo), i 4 kašike kečapa.

iseći jednu veliku žutu baburu na kocke isto otprilike 2x2 (može i dve manje, pa da jedna bude crvena, a druga žuta), i jedan manji do srednji crni luk na krupne komade a onda ga razdojiti na kao listiće. staviti luk i papriku u takođe vrišteće vruć vok sa dve kašike ulja, i pržiti 3-4 minuta, ali ne previše da se luk ne karamelizuje. zatim dodati 225g ananasa iz konzerve (to je otprilike ona manja konzerva cela, a tu taman ima i dovoljno soka za sos) iseckanog na trougliće (otprilike jedan kolut može na 6 delova da se iseče), i na kraju slatko kiseli sos. kad to provri (a to bude brzo) dodati piletinu, i krčkato dok se piletina ne dopeče (2-3 minuta). umešati 2 kašičice gustina i 2dl vode, i to dodati na kraju da se sos zgusne.

služiti uz bareni pirinač, beli ili integralni.

prijatno!