Šta smo dobro krkali ovih dana?

[Ana]

I zašto ja dolazim na ovu temu u ovo doba, zašto?!Ko me tero... Fantazija, i opis i slike. Ovo su home-made razvlačene kore, rekla bih?

[Petronije]

Jesu, ručno razvlačene. [emoji4]

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Ode i džem od šljiva u kredenac. Tri kile + 1,2 kile šećera. Džem fix plus. Pazar džema u sedam tegli nešto preko tri kile.


Čudom se čudim što smo i to jedva, a nekad su domaćinstva trošila 20 kila šljiva.

[Petronije]

Mi potrošimo jendo 15+ tegli za sezonu. Slabo trošimo krem a palačinke minimum jednom nedeljno. Jel kuvate džem ili pečete u rerni?

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Ne pečemo u rerni. Imamo jednu čudnu šerpu koja radi kao rerna. Ipak, Radmila više voli da stalno meša džem sa varjačom sa rupom da bi se dobro zamešalo.

[Ana]

Nama džem od šljiva pravi moja mama, u rerni, potpuno bez šećera, da ostanu komadići. Mislim da je to jedino što ću nastaviti da pravim, nekada, šro kasnije.

[scallop]

Najpre o šećeru. Kad su domaće šljive u pitanju bolje je sa manje šećera.


Sa druge strane, danas smo krkali flekice s kupusom. Varijanta sa nekim drugim testom jer na tržištu nema dobrih flekica. Kompromisom smo postigli učešće slaninice i kobasica. Takođe, nastrugan kačkavalj. Radmila uživa, a i ja bih dva-tri puta godišnje.

[Petronije]

Domaće šljive, mi stavljamo šećer ali baš baš minimalno.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Prija mi leba i mas na tostu za doručak. Moja prija u Vranjici voli za večeru. Siguran sam da ćemo se jednom složiti za ručak.

[scallop]

Danas otkrijem da pripadam onima koji uništavaju prirodu. Volim gvakamol. Ispalo je da veliki uzgoj avokada doprinosi deforestaciji, a u određenoj meri i istrebljenju leptira monarha. Jebiga, taman otkrijem novu poslasticu, naučim da je dobro spremam, a ispadne da učestvujem u rasturanju biodiverziteta. Ima Petronije pravo. Dobar roštilj, vrat, kobaje i ćevapi i ko šiša one koji su protiv. 

[Petronije]

I slanina. 

[scallop]

I slanina. 

Duboko se izvonjavam. Ka'ćemo na pivo?

[Petronije]

Da, dužan si. Čim budem ugrabio slobodnog vremena javim se.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[Petronije]

Kad smo već kod ovih lepih priča, kod nas zima poranila malo. Pošto nemam uslova da čuvam i sušim meso na ovim temperaturama, znam ko ima i zna, pa sam platio i nisam se pokajao.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Кад ниси баксуз као ја и имаш пријатеља. Имао сам и ја, али су покојни или бивши и сви су имали жене које су у њиховим пушницама држале празне тегле, шерпе, лонце и дестогодишње залихе никад поједених џемова.

[Petronije]

Bogami ovaj je stara garda, tu negde tvoja generacija +-, al' ne odustaje. Nije mi prijatelj, ali ga je deda moje ujne ([emoji16]) učio preradu mesa, pa imam prođu.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Jedna apsolutno kvarna strana.


https://www.facebook.com/firstmediasoyummy/photos/a.1659294944384650/1673630192951125/?type=1&theater

Ubiše me sa receptima.

[scallop]

Каже ми Радмила да је пијаца пуна кеља. Они који мрзе кељ нека не читају даље.


Иначе га волим са јунећим репом, али ово је друга прича. Једном смо правили кељ као мусаку. Корен се, из напола обареног кеља, извади широко тако да се главица скоро распадне, а листови се разлистају. Тако припрељена главица се смести у пасент дубоку шерпу. (Дршке не смеју да буду од пластике.) Док чека, припреми се месни надев, отприлике као за рагу, и зачини. Надев се смешта између листова. У размирици смо да ли се залива и бешамелом, ја бих и сира настругао. Укратко, како год се неко одлучи, иде у рерну да се запече.

[scallop]

Pošto sam već nerazumljiv i glup, možda ću da prođem ovde.


Ovih dana pun TV ekran ajvara. Svi kao znaju kako se pravi, koje su paprike najbolje, kada ih kupiti, kako se ajvar kuva, pakuje i čuva. Eno i Šarenica Šarenac, na nekom od ajvar sajmova natakario mešač za ajvar na rame, a ne zna da pravi mešač ima rupu! Zašto? Zato što se ajvar ne gura već meša, a oni koji znaju fiziku znaju zašto postoji rupa. Ne vredi ni da pišem da je za ajvar neophodan sveže kalajdisuvan bakarni kazan i da se ajvar kuva dok ne počne da pada sa zidova kazana. Mislim da ni u mojoj Strumici pojma nemaju.


Više bih o TV informisanju koje je falično u svim svojim detaljima. Strašno poskupela na pijaci, 250 kinti kilo najbolje paprike, one goleme i natučene vodom zalivanjem. Ko se nije setio na vreme zakasnio je. A i što bi se neko nervirao kad će na tržištu biti više ajvara nego što Evropa može da pojede, neki od njih i nisu tako loši i mogu se "doraditi". Zašto bi ogromne paprike bile bolje od paprika normalne veličine, kad moraju totalno da se smuljaju na putu do tegle? Će viče ajvar od ogromnih da je bolji od malenih?


Ustvari, stalno se pitam kako ćemo se tržišno ratosiljati tog silnog seljačkog blaga. Pu, pu, što pominjem tržište, ali, na putu smo za EU, a tamo je već nimalo naivna Bugarska. I u Americi pre nađem bugarski nego đevđelijski. Srpski ćemo naći samo u Torontu i Čikagu, jer to je srpska Amerika. Koze i ovce u etnoselima da ne pominjem, Srbija je već etnoselo.


Pa, ako je bilo fraktalno, da proste pametniji od mene.

[scallop]

Ide mi na jetru slogan TV emisije "Znanje imanje" - KO ZNA TAJ I IMA. Moje iskustvo je sasvim suprotno. Pa ću da oftopikujem sopstveni topik.


Kad su kulinarske emisije na TV bile u povoju, a to znači jako davno, dođem na ideju za jednu sličnu seriju kod nas. 5DM dnevno za četvoročlanu porodicu (vidite kako je davno bilo), svojim rešenjima se takmiče više porodica, ja nabavljam sirovine na pijaci, u žiriju kulinarski ekspert, nutricionista, dijetetičar...


Kako niko ne može sam, sazovem konsultacije sa stručnjakom za investicije i stručnjakom za realizaciju. Posle nekog vremena ispostavi se da realizator hoće recepte za 30 minuta (naravno najmlađi), a investitor bi da zapucamo po srpskim kafanama, da ih snimamo i gostimo se na njihov račun. Zaglibljen odustanem, pa danas svi eksperti za kuvanje, a ja jedino priznajem Gastronomada.


Možda se prevarim i ovde nastavim sa sličnim "nemogućim projektima".

[Petronije]

Gledaš li 24h kitchen kanal na kablovskoj?

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Sve manje. Nema novih recepata. Samo varijacije na temu. Kao što je chili con carne samo gulaš i pasulj.

[Petronije]

'Teo sam da pitam šta misliš o majstorima, ne o receptima?

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Pa, pitaj, ko ti brani. Za moj stav o kulinarstvu, Džejmi Oliver je najangažovaniji i najhrabriji.

[Petronije]

I ja njega volim najviše da gledam, iako je postao malo teatralan, više maše rukama i glumata nego što kuva, ali i dalje je čini mi se broj 1 kada je meso u pitanju.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Pošto voliš roštilj, jedan novitet iz naše kuće. Pošto je meso kod nas kompaktnije, valjda je svežije i manje izmanipulisano, počeli smo da svinjski vrat natapamo soja sosom, bez soljenja jer je ulje već slano, pa pustimo da odleži u frižideru par dana. Garantovano bude mekše posle roštiljanja. Znači, da posmatram samo finese. Na primer, opako mi se dopalo pravljenje mantija negde između Sjenice i Novog Pazara. Ima neke magije u jako starim receptima kod nas.

[Aco Popara Zver]

soja smanjuje testosteron, kelj povećava

[scallop]

Sad si i nutricionista?

[Petronije]

Ja svo svinjsko meso za roštilj blago izlupam, navegetišem i ostavim tako slano da se marinira u belom luku i maslinovom ulju minimum 24h. Probaću i soja sos svakako. A mantije i papriku u sjeničkom siru sam u armiji jeo domaće, negde sa Peštera, mislim da se selo zove Štavalj. Nemam šta da prigovorim. [emoji4]

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Eto, ono šta danas možemo da naučimo o kulinarstvu je u detaljima. Dobro je što se javljaš.


Kad smo kod pripreme mesa za roštilj, ne volim da ga mlatim ni za ćevape. Moj prilog protiv mučenja životinja. U vreme kad se TV kulinarstvo moglo videti samo u Americi zapazim jedan alat koji nije tučak za meso nego ga sistematski buši. Možeš i ti da ga nađeš kao JACCARD tenderizer. Kad sam se prisetio da je msje Žakar tatko na programiranje u industriji tkanja i da je negde krajem XVIII. ili početkom XIX. veka izmislio bušene kartice koje sam i ja držao u rukama, morao sam da ga nađem.


Krenem od radnje do radnje, od mola do mola i svuda gde sam pitao nude mi tučak za meso. Na kraju, pošto oni vole da kad vide da si u dilemi, sačekam da se pojavi tip sa pitanjem: "May I help you to by something today?" Pošto je i on hteo da mi uvali tučak, zgrabim ga za ruku da ne utekne i natenane mu objasnim da bih više voleo kao tigar, sa kandžama i da zamisli tigra sa tučkovima za meso na šapama. Na kraju sam uspeo i evo kako izgleda.

[Aco Popara Zver]

Sad si i nutricionista?

mora se, radim grudi danas, ne može da se diže iz benča bez testosterona!

[scallop]

Sad si i nutricionista?

mora se, radim grudi danas, ne može da se diže iz benča bez testosterona!

Stavi brushalter i idi da objasniš šta si opet zabrljao sa fašizmom i neoliberalizmo. Ne može čovek da te pusti samog ni dva dana.

[Aco Popara Zver]

Ja ništa, čak i teretana je neoliberalizam. Taj rad na sebi i uvećavanje performansa. Bodibilding je praktično spiritualna stvar. Sem testosterona.

[Petronije]

Ne mlatim meso, malo ga samo prevaspitam, ali ostane podebelo, ne stanjim ga i ne mrcvarim. Što se tiče tenderajzera, evo šta kažu mali žuti ljudi. Ovo služi da se meso pre mariniranja izbuši,  da bolje primi sos/marinadu? Vidim da ima i neki za ušpricavanje? Šta predlažeš?

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Ovaj okrugli nikad nisam video, a možda je bolji jer radi na manjoj površini. Ušpricavanje organski mrzim otkako sam saznao kako voda stiže u slaninicu.

[scallop]

Opet zavera protiv mene. Jagodinci ugovorili sa Kinezima da im prodaju pileće nogice!!!

[scallop]

Ostaću još malo na rubu oftopika.


Jeste li nekad jeli prepelice? Mi smo imali sreću i prijatelje u Opovu sa minifarmom. Kavezi sa prepelicama i poveliki inkubator u garaži, taman za njih. Bavili su se prepeličjim jajima i išlo im je jer su gotovo sve prodavali Šiptarima u KiM. Onda se zabrljalo i biznis zaglibio. To nije predmet priče nego vremenska odrednica. No, bilo je tu i drugih problema kao što je činjenica da se pilići ne razlikuju do sedamanestog dana, a cilj im je bio uzgoj produktivnih ženki. Kako je do konzumne težine potrebno pet nedelja, bilo je glupo uništavati pola uzgoja, jer tačno toliko ima muških pilića. Tako smo stigli u Opovo na jednu nezaboravnu večeru.


Kako smo tek zagazili u kapitalizam, a ja opsednut idejama, bacim se na projektovanje efikasnog i isplativog uzgoja konzumnih prepelica. Proučim neke izraelske farme, pokupim stručnu literaturu, između ostalog nađem i da su idealne kao sojevi za biološka istraživanja (ima ovde ko zna zašto), zgodne za kombinovanje sa drugim proizvodnjama, kao što je uzgoj gljiva na njihovom kompostu. Pokupim sve moguće recepte za pripremanje jela, osamdesetak svedem na desetak od kojih se pokazao najboljim onaj početni: prepelice marinirane sa medom i senfom, potom pečene u rerni. Prilog samo svež leba i pivo. Pošto se jede isključivo prstima, salate su otežavajuća okolnost, a pivo neizbežno, makar u mrljavim čašama.


Organizovao sam i večere sa prepelicama za imućnije prijatelje kod mene, naručivao kasnije takvima za neke njihove ekskluzivne večere, a moj optimizam je rastao do trenutka kad sam prijateljima izneo projekat na sto. Plac im je bio tesan, pa su godišnje 6 tona izmeta poklanjali komšiji prekoputa, nije hteo da se odrekne uzgoja egzotičnih pernatih, a jestivih ptica, nije hteo da unajmi susedni plac, a najgore od svega su bila njihova pitanja. Njegovo: jesam li kad gajio prepelice i njeno: ko će prepelice čerupati.


Tako je propao jedan od mojih prvih projekata. Usput sam izgubio i prijatelje, jer me je domaćica oterala u materinu.


Ipak, jedan kulinarski hint. Mešavina meda, senfa i vegete daje izvrsne rezultate i ako pečete pile u rerni, a ne kupujete ga pečeno u samoposluzi.

[scallop]

Enigma da li je hipotekarnu krizu u SAD trebalo rešiti onako kako je rešena, pa se danas ne možemo rešiti dužničkog ropstva ni po cenu finalnog svetskog rata ili je dužnike tada trebalo usrećiti vlasništvom nad svojim kućama podsetila me je na priču kako sam izmislio time sharing pre time sharinga.


Negde u vreme kada je Veselin Đuranović pokušao da usreći SFRJ besmislenim zaduživanjem, usput deleći mufte kredite za sve i svašta, imao sam nekoliko rasprava, uz pivo, cipuro i meze ili ko zna koji motiv za veselje, oko ideja kako i mi da proarčimo neki komadić sreće. Vispreniji će se dosetiti da je to bilo u periodu kad se ustoličio neoliberalizam i započeo svoju svetsku turneju.


Moja, od tatka nasleđena, averzija prema bilo kakvom zaduživanju nadahnula je tvrdoglavo opiranje idejama da se vikendice podignu bilo gde samo da se i mi upišemo u vlasnike simbola "ima se, može se". Kad se razgovaralo u Grčkoj, maštalo se o vikendicama na moru, neki su imali u vidu planine, neku dubru šumu, jezero ili zlatonosni potok na Peku, od Vardara pa do Triglava, zavisno od toga gde je ko imao rodbinu. Iznosio sam argumente da kad svi budemo vikendice niko kod nikoga neće dolaziti u goste, da neće moći nikog da navade da dođu na roštilj gde će ih dočekati betoniranje ili kopanje septičke jame i slično. Svaki moj uspeh završavao se tako što svi budu ljuti na mene, pa sam počeo da brinem da me ne ispujdaju.


U jednom trenutku sine mi da bih mogao da naranim vukove i da ovce ostanu na broju pa predložim da sagradimo sve te vikendice, jebale ih vikendice, zajedničkim snagama u zajedničkom vlasništvu, pa da uživamo u svim dostupnim prirodnim lepotama. Naravno da se posle nismo složili ko će kada i gde da bude vlasnik. Neki gradili, neki nisu, ja ostao proleter. I, dobro, išao sam na betoniranje negde na Trešnji, kopao septičku jamu u nekoj vukojebini kod Stepojevca, kao uspomena nam je ostalo 100.000 besmislenih vikendica da zjapi, sto kilometara oko Beograda, a neko u svetu se dosetio time sharinga.


Prednosti time sharinga sam, mnogo kasnije, okusio u Poconos planinama Pensilvanije, u šumama Masačusetsa gde je stajalo upozorenje na medvede i lajmsku bolest od krpelja koji padaju sa drveća i još negde sigurno, ne sećam se, ali nikada u Orlandu gde je komadić ogromnog apartmana bio kupljen. 

[scallop]

Zašto se osećam kao da odlazim iz Omelasa? Nema utopije dok jedno dete biju u podrumu. Do potpune harmonije na ZS neće doći dok ne ukinete Akhnatona, možda Batu, a sigurno mene.

[scallop]

Kako pomiriti potrebu da svoje introspekcije ne postavljam samo na FB u okviru svih seckanja kojima zamenjujem nutribjulit svojoj ženi, da ih smestim negde ne remeteći dostignutu harmoniju na ZS i da udovoljim Petronijevoj primedbi da bi radije o krkanju? Teško, zar ne?


Čitajući sve i svašta, a radoznao da dokučim šta se sve odražava na uspeh pisaca uočio sam i ogroman uspeh pisaca rokera. Te onaj roker dobio Nobelovu nagradu za književnost, te ovaj naš Bora Čorba neku najvišu našu, da ne pominjem prodor rokera u domaću fantastiku. Nijedan pisac kulinar nije dobio ništa. Ni onaj divni Erih Maria Simmel za epski roman "Može i bez kavijara", u svakom poglavlju obogaćen savršenim kulinarskim receptom. Usput, tu knjigu sam kupio tri puta i opet je nemam. Uvalim nekom na čitanje i ode voz u kukuruz.


Nije da ne volim muziku, pokušavao sam i da sviram, ali imam defekt kojim sam jedino usavršio sinkope. Tako biva kad ti fale neki prsti. Ako razmislim, pisao sam i ja jednom o muzici, u LEGIJI IDA, ali sam bio posmatrač, a Baha je svirao neko drugi. Sa druge strane, gotovo da nemam priču ili roman gde se neko od likova nije dobro omrsio. Ko bi to nabrojao?


Na kraju, razumem ja uspešnost rokera i želim im svu sreću, ali, ako njima ide a meni ne ide, šta biva sa domaćim piscima fantastike koji nisu ni rokeri ni kulinari?

[Petronije]

Skalope, ovo ako ti ne znaš niko ne zna. Koji je đavo ono valjkasto belo što Ameri peku na kamperskoj vatri u svim crtaćima, serijama i filmovima? Jel to toliko lepo da moraju ama baš uvek to da jedu, što ne nataknu kobaje ponekad? Oni ga zovu mančmelou, rekao bih da je blizu penastim bombonama, ali žena kaže da ove naše penaste smrde ko đavo kad se upale, što je i logično jer su od šećera?!?

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[Aco Popara Zver]

zar to nije neka biljka, ne prerađevina

[Aco Popara Zver]

ha, eto da sam umro danas mislio bi da nije šećer haha

[Petronije]

Ma nemam pojma, da znam ne bih pitao ovako glupo pitanje na forumu, ali znaš kad te nešto godinama izjeda? A počelo je ovako...

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[Aco Popara Zver]

For roasting marshmallows you want a fire that has burned well, and is now only emitting heat from the coals. Full flames will light your little ball of sugary goodness on fire almost instantly, so wait until you have glowing hot embers that provide a perfect radiant heat in order to get a golden, crispy crust.

[Aco Popara Zver]

https://en.wikipedia.org/wiki/Althaea_officinalis


dobro je, nači nisam baš totalno lupio

ukratko, u antici se jelo, stavljalo se u alvu, i moderni maršmeloui su ga stavljali a poslije prestali i sveli se na šećer

[Petronije]

Pa eto, vidiš da je neko Amerikansko šećerno vnogo. Samo još da odgonetnemo šta je tačno i ima li ga ovde. Ne jedem šećer već par godina, al' ovo bih probao da me želja mine.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[tomat]

nekad bilo od biljke, odnosno od korena belog sleza, danas konfekcijski od šećera.

drugar kaže da liči na ono belo iz mančmeloua ovdašnjeg, ja nisam probao, ali kad gledam sastav moglo bi biti.

[Petronije]

Evo domaći sajtovi kažu da sam pogodio i da je to u principu penasta bombona.

https://www.milinkuvar.com/marshmallow-skroz-pufnasta-bombona/

Neka hvala, kobaje su zakon.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[lilit]

Neka hvala, kobaje su zakon.

jesu, fakat!

marshmallows su ogavni u svakom obliku, al moraš to sam da probaš, možda ti se i dopadne , ne postoji puno takvih bljaksova!
za ove koji se peku, bitno je da su veliki (large size)

očekuj pošiljku oko nove godine, očekujem rivju nakon probanja. javlja mi se da će to biti prajsles štivo!