Dejan Stojiljković: KONSTANTINOVO RASKRŠĆE (2009)

[Svevid]

Значи од неких 750 динара колико кошта књига (на попусту?) његово је 70ак дин?

[scallop]

Eto. 10% je magična cifra. Ako ti daju. Ako priznaju da su prodali. Ako su prodali. Ako... Ček' ima li još koje ako?

[Grgolj blaster]

Ako je 10%

[crippled_avenger]

Koliko ja znam, u Laguni počinješ sa 5% u prvom tiražu i sa svakim novim raste procenat za 2%. I ima taj fksni honorar, naravno.

[Grgolj blaster]

Lep procenat za kuću. Ne isplati se bitipisac; bolje je izrabljivati ih

[kirihito]

[Josephine]

Više je nedostojanstveno pljuvao nego što je davao intervju.

[Nightflier]

"Laguna" plaća 12% autorima, što je na istom nivou kao "Kreativni centar", recimo. KR se prodalo u negde oko dvadeset dve hiljade primeraka, zaključno sa prošlom godinom. Koliko je štampano, ne znam.

[Anomander Rejk]

22 000 ? To mi je za Srbiju ogromna cifra, čak i uz marketing  Lagune. Ako je tako, svaka čast, onda ima više prodanih knjiga nego tri četvrtine srpskih pisaca fantastike zajedno.

[Nightflier]

22 000 ? To mi je za Srbiju ogromna cifra, čak i uz marketing  Lagune. Ako je tako, svaka čast, onda ima više prodanih knjiga nego tri četvrtine srpskih pisaca fantastike zajedno.

Negde na ovoj temi, mislim, imaš moj post upućen Bobanu i Gulu da će Dexa u "Laguninom" izdanju postati megagigaultrahit. Doduše, nisam pretpostavljao baš ovoliki.

[Josephine]

Ma sve je to ok i lepo. Svaka mu čast.

Ali tako ne volim da čitam nekoga ko sebe predstavlja kao žrtvu i čistunca pljujući druge. Nema tu dostojanstva ni ljudske veličine. Ako ti se gade ti sujetni kružoci kojima biraš da ne pripadaš, nemoj ni da ih pljuješ javno, u stranim novinama, to te čini jadnijim od onih koje pljuješ.

[Boban]

pomenuti ne može nikako ispasti jadniji nego što inače jeste... a ti, najtflajeru, šta znači tvoja rečenica, da smo gul i ja mentalno zaostali a ti pametan?

[Nightflier]

@D.

Da se razumemo - Deksina dela nisam čitao, a ne znam ni da li ću. Njegov stil jeste vispren i šarmantan, ali meni ne odgovara. Na stranu to što imam ozbiljno predubeđenje da bi mi politički stavovi koje Deksa zastupa u svom romanu bili veoma mrski. Naravno, postoji velika mogućnost da grešim. Zato sam i rekao "predubeđenje". Na kraju, domaće pisce veoma retko čitam - pa tako i Dexu. Ono malo vremena što imam radije bih odvoji da pročitam roman ili šta već nekog prijatelja - čije pisanje ne mora nužno da mi se dopadne, ali red je da ga poštujem kao prijatelja.

@Boban

Ta rečenica znači upravo ono što i govori. Ako te ne mrzi, premotaj forum unazad, pa vidi o čemu smo tada pričali. A glede tvoje i Gulove inteligencije mogu da kažem da ste među pametnijim ljudima koje znam. O svojoj ne bih da pričam. Jesi li zadovoljan objašnjenjem?

[dunja]

Nit` gluplje knjige, nit` vise komentara nego o njoj!

[Mark]

Razgledajuci knjige po knjizarama ovu sam nekoliko puta preskocio, ne znam zasto, nije me privlacila tematika, dosadise mi vampiri i mitologija, ko zna sta je bilo ... da bi konacno juce videvsi da se radi o PETOM IZDANJU knjige ipak i ja iskesirao tih cirka 500 dinara.  U principu kada kupim knjigu najcesce je samo stavim na policu da saceka svoj red. Prodje ponakad i godinu dana dok je konacno ne uzmem u ruke i procitam. Roman Konstantinovo raskrsce sam kupio oko podneva i procitao ga za nekoliko sati naiskap...

Fantastican roman! U njemu sve odlicno funkcionise - Od efektno ispricane price utopljene u mitove i lokalne narodske legende, pa sve do gomile veoma zanimljivih likova - sve je na svom mestu i sve je u funkciji sjajne citalacke zabave. 

Kao prvo svidelo mi se sto se Stojiljkovic pozabavio tom nekom gubitnickom stranom srpske istorije II svetskog rata: okupatorima-Nemcima, potom svim strujama cetnickog pokreta, kontroverznim prezivljavanjem ostataka srpske gradjanske klase u vreme okupacije, zacecima i uzdizanjem komunistickog pokreta u romanu olicenog u predstavnicima lumpenproletarijata, kao i svim tim svercerima, kockarima i ratnim profiterima. Ili ja nisam dovoljno citao ili je ovo prilicno zapostavljen deo srpske istorije, sve to mi je donelo uzitak citanja neceg svezeg, novog, intrigantnog...

Kao drugo - genijalan je pristup vampirima koje Stojiljkovic vidi kao zveri, kao mesavinu vampira i vukodlaka (licno mi je najbolji deo romana kada onaj novinar Novog vremena prepricava svoje dozivljaje iz lova na vampire u zabitima srpske provincije tridesetih, fantasticno!). Dakle Stojiljkovic ovde pledira na nekog divljeg, mahnitog i sumanutog vampira, zver koja raspori, obezglavi, rascereci zrtvu- srpskog vampira - a ne nekog uzdrzanog gospodstvenog zapadnjackog manekena koji odtavlja dve rupice na vratu! To je mozda jos jedan doprinos, jos jedna novina Konstantinovog raskrsca...

Dakle, naravno - preporucujem ovu knjigu!

PS

Cuo sam da knjiga kosta nekih 750 dinara, ali sam ja - u Vulkanovoj knizari - nasao primerak za 490. Mada je u pitanju prilicno siromasno (paperback) izdanje, na znam kakva su ona ranija ...

[Anomander Rejk]

Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi, dok su partizani sve obratno. Sumnjam da je i među četnicima i partizanima podjednako bilo jedva dvadesetak posto pismenih ljudi, a o intelektualcima da ne pričam.
Sve ostalo se slažem s tobom, Mark. Ja sam isto pročitao roman za par sati, priča prosto teče, jednostavno čovek ume da drži pažnju čitaocima, sve ide glatko, a to je teško postići, ma koliko to jednostavno izgledalo.

[Mme Chauchat]

Posle cele ove diskusije, ostaje mi samo da izjavim kako su Ćosićeve Deobe zbilja fenomenalne...
...ako se gledaju u ovakvom kontekstu.
Eto; ne znam šta bih drugo rekla; Deobe su knjiga koja bi se dopala Saši Iliću.

[Alex]

Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi

Šta ima da ne budeš siguran? Takve crno-bele podele su besmislene - ja imam jednog rođaka, koji je bio u četnicima - tek pre par godina se prvi put (s)vratio u Srbiju posle života provedenog u Južnoj Americi (bio je jako mlad u četnicima - kurir). Iako se trudio da ulepšava stvari, nije uspeo a da ne ispriča pričice, kako su išli po kućama u selima i ubijali neke ljude ili kad im je neki njihov narednik dosadio sa naredbama, kako su ga smakli metkom u leđa dok ih je predvodio i slično.

[Anomander Rejk]

Oću reći da su obe vojske bile manje više iste u postupcima- i jedni i drugi su ubijali, palili i zatirali suprotnu stranu. Razlika je bila samo u ideologiji. I što su pobednici, naravno kao i uvek u istoriji , dodatno zacrnili poražene a oprali sebe.
Ali meni to nije toliko smetalo, da mi pokvari uživanje u romanu. Na kraju, svako ima pravo na svoj stav o politici. Bitno je da je roman dobro osmišljen, da nigde ne davi i ne guši čitaoca, da se ne ispušta iz ruku.

[Mark]

Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi

Šta ima da ne budeš siguran? Takve crno-bele podele su besmislene - ja imam jednog rođaka, koji je bio u četnicima - tek pre par godina se prvi put (s)vratio u Srbiju posle života provedenog u Južnoj Americi (bio je jako mlad u četnicima - kurir). Iako se trudio da ulepšava stvari, nije uspeo a da ne ispriča pričice, kako su išli po kućama u selima i ubijali neke ljude ili kad im je neki njihov narednik dosadio sa naredbama, kako su ga smakli metkom u leđa dok ih je predvodio i slično.

Meni je zaista zanimljivo kada vidim ljude koji ocekuju od romana da bude istorijski, intelektualno, emocionalno, psiholoski, i-kako-sve-ne istinit. Zasto bi pisac romana tezio istinitosti kao nekom idealu? Umetnost niti ima niti treba da ima veze sa utvrdjivanjem istine, dokazivim stvarima i procesima i objektivnim faktima, za to sluzi nauka utemeljena na logici i metodologiiji istrazivanja.

Narocito takvo nesto postaje glupo kada se radi o romanu o vampirima! Zamisli sad citam roman o mitologiji germanskih bogova i srpskim legendama o vampirima - i sad cu ja da dekonstruisem II svetski rat u Srbiji i pisati o (ne)objektivnom odnosu pisca prema nekim od likova. Likovi proistekli iz price o vampirima niti mogu biti istiniti, niti mogu biti ikakva podloga za istorijsku analizu ondasnjih prilika (kao ni autorovih stavova o bilo cemu). Cetnici, partizani, Nemci, Bugari su u Stojiljkovicevom romanu samo cetnici, partizani, Nemci, Bugari iz romana Konstantinovo raskrsce... Oni nisu THE cetnici, partizani, Nemci, Bugari koje znamo iz istorijskih citanki i udzbenika istorije za VIII razred osnovne skole. Osim naravno ako mi ne zelimo biti zlonamerni i ako nemamo neke zadnje namere (koje god da su)...

[scallop]

Izvini, Mark, što se mešam, ali, jesi li ti ovo napisao:

Kao prvo svidelo mi se sto se Stojiljkovic pozabavio tom nekom gubitnickom stranom srpske istorije II svetskog rata: okupatorima-Nemcima, potom svim strujama cetnickog pokreta, kontroverznim prezivljavanjem ostataka srpske gradjanske klase u vreme okupacije, zacecima i uzdizanjem komunistickog pokreta u romanu olicenog u predstavnicima lumpenproletarijata, kao i svim tim svercerima, kockarima i ratnim profiterima. Ili ja nisam dovoljno citao ili je ovo prilicno zapostavljen deo srpske istorije, sve to mi je donelo uzitak citanja neceg svezeg, novog, intrigantnog...

[Boban]

ma pusti, mark misli da je dexa izmislio povezivanje vampira i vukodlaka...

[scallop]

Ma, Bobane, napisao je da je roman zapostavljen deo srpske istorije, a onda da to nije srpska istorija, već neka, kao vizija Deksina i umetnički postupak.

[Mark]

Ma, Bobane, napisao je da je roman zapostavljen deo srpske istorije, a onda da to nije srpska istorija, već neka, kao vizija Deksina i umetnički postupak.

Da, razumem nekongruentnost ona dva posta, ali mislio sam na to da se taj deo srpske istorije ovde tretira kao fikcija - istorija izgradjena unutar romana. Nisam mislio na istoriju kao nauku. Dakle, u romanu su glavni likovi cetnici i nemci, koji kao deo srpske istorije nisu obradjivani u fikciji koju sam dosad citao.

[Mark]

ma pusti, mark misli da je dexa izmislio povezivanje vampira i vukodlaka...

Eh, rekao sam da je to - mozda - jedna novina koje Stojiljkovic uvodi. Daleko bilo da sam u to siguran...

[scallop]

I, kako ti paše kad generali i SS pukovnici divane kao da se znaju sa pijace? Da se razumemo, ja sam čitao dobrih Deksinih priča, ali ovaj roman se plasira uz pogon koji nikada ne prija dobroj književnosti. Tvoj komentar liči na takav pogon.

[Nightflier]

Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi, dok su partizani sve obratno. Sumnjam da je i među četnicima i partizanima podjednako bilo jedva dvadesetak posto pismenih ljudi, a o intelektualcima da ne pričam.

Upravo je to ono što mene odbija od ove knjige.

[M.M]

Njegov stil jeste vispren i šarmantan, ali meni ne odgovara.

Ja sam uspeo da pročitam KR, negde, do pola. Zaista nisam stekao utisak da je Stojiljkovićev stil pisanja ovakav kakvim ga predstavlja Najtfjaler. Možda je bio takav u nekim ranijim radovima, zaista ne znam, ali bojim se da ovde to nije slučaj. Scallop kaže da Stojiljković ima dobrih radova i onda se, što je i razumljivo, u meni javlja sumnja, neverica: šta se, pobogu, dogodi sa čovekom pa napisa nešto onako bledo i neupečatljivo...

[Boban]

ma najtflajer mora da hvali izdanje izdavačke kuće za koju radi, ne treba ga shvatati za ozbiljno, a scallop hoće da pokaže kako ne mrzi dexu nego mu je samo ovo loša knjiga a kao ima i dobrih stvari...

[scallop]

Evo, ovako. Kad ja zapamtim nešto iz neke priče, onda ona za mene znači da se u literaturi nešto dobro dogodilo. Bila je negde jedna priča o vili izvorkinji koja na Sitnici (ili tako nešto) predstavlja poslednju branu Otomanskim džinima da kao prethodnica vojske pređu u Srbiju. Naravno, ima i jedna priča gde podražava manir Ćire Magičnog i učitava urbanu nišku legendu o smrtonosnoj pisti za vožnju kroz Niš. Sve u svemu - može da bidne a ne mora da znači. Mene njegova averzija ne ometa da čitam.

[Nightflier]

Njegov stil jeste vispren i šarmantan, ali meni ne odgovara.

Ja sam uspeo da pročitam KR, negde, do pola. Zaista nisam stekao utisak da je Stojiljkovićev stil pisanja ovakav kakvim ga predstavlja Najtfjaler. Možda je bio takav u nekim ranijim radovima, zaista ne znam, ali bojim se da ovde to nije slučaj. Scallop kaže da Stojiljković ima dobrih radova i onda se, što je i razumljivo, u meni javlja sumnja, neverica: šta se, pobogu, dogodi sa čovekom pa napisa nešto onako bledo i neupečatljivo...

Mislio sam na njegovo forumsko izražavanje i nastup u raaznim medijima, a ne na pisanje. Nisam čitao ništa Dexino.

[Nightflier]

ma najtflajer mora da hvali izdanje izdavačke kuće za koju radi, ne treba ga shvatati za ozbiljno, a scallop hoće da pokaže kako ne mrzi dexu nego mu je samo ovo loša knjiga a kao ima i dobrih stvari...

Ti si naravno svestan da radim i za tebe?

[Boban]

Ali mene ne moraš da hvališ... ja sam svojevremeno napisao nešto protiv Lagune i čovek je doneo zabranu prodaje mojih knjiga u svim svojim knjižarama osim Delfija u SKC-u.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

..iz sutrašnjih Večernjih novosti na temu politički nepodobnih pisaca, u žiži slučajevi Tvejna i Stojiljkovića...

http://novosti.co.rs/vesti/kultura.71.html:315291-Kad-su-knjizevnici-politicki-nepodobni

[Lord Kufer]

Sledeći korak nije spaljivanje knjiga već pisaca...

[Truman]

Da smo na fejsu sad bi te lajkovao

[angel011]

Ovaj... To zvuči pomalo gej.

[Kunac]

Angie, nemoj da si homofobna. 

[angel011]

Samo konstatujem.

[Stipan]

Bila je negde jedna priča o vili izvorkinji koja na Sitnici (ili tako nešto) predstavlja poslednju branu Otomanskim džinima da kao prethodnica vojske pređu u Srbiju.

Tu pricu sam i ja dobro zapamtio.
Mada, KR... Pa dobro, posle toliko prodatih primeraka...
Verovatno se nekome i dopada.

[Kunac]

Roman "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića, u izdanju Lagune, najčitanija je knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji u 2010. godini, pokazuje tradicionalna godišnja lista koju Narodna biblioteka Srbije objavljuje povodom svog dana, 28. februara.

Stojiljkovićev roman "Konstantinovo raskršće", za koji je taj niški pisac dobio nagradu "Miloš Crnjanski" za 2009. godinu, inspirisan je legendom prema kojoj su klinovi, kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst, nestali nakon njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut u krunu, drugi stavljen na vrh koplja, dok je treći pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu te tri stvari zavladaće svetom, a prema istoj legendi, treća sveta relikvija nalazi se na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki, odnosno Nišu.

[SIMERIJANAC]

Предатор у Народној библиотеци Србије       
Маринко М. Вучинић     
уторак, 08. март 2011. 

Владимир Арсенијевић се вратио на књижевну сцену романом Предатор, у издању Самиздата Б92 2008. године, за коју је добио награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије у 2010. години у конкуренцији од 25 наслова који су били најчитанији.

О самом начину оваквог избора најбоље књиге међу најчитанијим насловима изречено је много аргументованих примедби и критика, јер је сасвим јасно да се оваквим избором од стране посебног жирија урушава и сама идеја о додељивању награде за најчитанију књигу. То је већ добро позната оцена оваквог жирирања у коме се у ствари поништавају основне поставке ове награде, а читалачка публика се своди на пуки статистички податак.

Међутим, овакво постављено жирирање показује нам много важнију појаву у обликовању наше читалачке публике и доминантних токова у савременом књижевном животу.

Порука је сасвим јасна, посвећени и неприкосновени жири Народне библиотеке Србије ће одредити најбољу књигу међу најчитанијим насловима и тако себе легитимисати као једног од значајнијих и утицајнијих арбитара у формирању најпожељнијег литерарно политичког правца у нашој књижевној јавности. Без обзира на то што је књига Дејана Стоиљковића Константиново раскршће по подацима библиотека најчитанија, она се очигледно не уклапа у естетско-политичке калупе и критеријуме жирија Народне библиотеке Србије који је себи доделио улогу да одређује који се то писац најприкладније уклапа у политички коректно структуиран књижевни правац који очигледно форсира овај жири.

О томе се, као и често до сада, најјасније одредио један од виђенијих полит-комесара наше савремене српске књижевности Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије. Он је као идеолошки патрон овог жирија додатно образложио његову одлуку. ,,Арсенијевићев Предатор у српску књижевност уводи неке до сада невиђене перспективе и нетретиране проблемске аспекте и мотиве. Уобичајено је рећи да домаћа литературе полази из овдашњег локалног просторно-временског склопа, а да својим естетским квалитетима успева да прекорачи хоризонт порекла и да досегне универзалност".

Ово је најпрецизније одређена потка тзв. политички коректне литературе у којој нема места и упоришта за теме које су везане за порекло и прокажене темељне националне вредности. Очигледно је да је прекорачење хоризонта порекла најважнија тзв. естетска, али и најсуштаственија литерарно-политичка одредница за Сретена Угричића и литерарно-политичку групацију којој он здушно припада и која користи сваку указану прилику да демонстрира своју клановску моћ и све значајнији утицај у формирање магистралних праваца у тумачењу и формирању нашег књижевног живота и укупног система вредности.

И овако конципирана и изведена додела награде за најбољу међу најчитанијим књигама је само показна вежба политичког инжењеринга, јер се писац неуспешних, али очигледно политички изразито коректних књига Владимир Арсенијевић кроз велика врата Народне библиотеке враћа у књижевни живот, уносећи до сада невиђене перспективе и нетретиране проблеме.

Да апсурд буде већи, и књижевни критичари иначе наклоњени овој пре свега политички коректној и анационалној струји у нашој књижевности написали су веома неповољне критике награђеног романа Предатор. Али, јасно је да се не сме дозволити да се осипају редови ове све доминантније политичке фаланге и да се они морају макар и вештачки, и то без обзира на њихов стварни литерарни досег и естетску вредност, одржавати у монолитном блоку писаца који воде одсудну битку против литературе у којој се још увек обрађују теме везане за универзалне вредности историје и традиције, али и националног припадништва.

Да апсурд буде већи, и књижевни критичари иначе наклоњени овој пре свега политички коректној и анационалној струји у нашој књижевности написали су веома неповољне критике награђеног романа Предатор.
Ради се о добро организовано и институционално етаблираној политичко-пропагандистичкој групацији која упорно настоји да у нашу културу унесе свој пседоуниверзални политичко-литерарни канон о прекорачењу хоризонта порекла као доминантни и свеважећи културни образац. Овој сврси служе и овакве манипулације везане за додељивање награде Народне библиотеке Србије.

Проглашење најбоље књиге међу најчитанијим насловима у протеклој години само је још један од доказа како се одвија злоупотреба једне награде и њена инструментализација у политикантске и клановске сврхе, а све под окриљем тзв. велике и предане бриге о универзалним вредностима литературе. Овде су у питању само ситни, приземни интереси једне књижевно-политичке котерије која користи сваку прилику да себе промовише и потврди као апсолутни арбитар политичке коректности и то не само у нашем књижевном животу.

НСПМ

[Mark]

Ovo sam i ja onomad primetio kada sam video vest u novinama, i onda su u antrfile stavili 10 najcitanijih medju kojima nigde Predatora!

[Kunac]

Predator je negde 25. ili 27... Neko se baš pomučio da Arsenijevuću pripadne nagrada.

[Alex]

Jel to po Švarcenegerovom filmu?

[Mark]

Pa da, cak i da izuzmes tres literaturu koja je kod nas najvise citana, Arsenijevic nije ni blizu statusa "najboljeg i najcitanijeg" pisca. Cak bih rekao da je covek ono sto se u muzici zove one hit wonder. Sjajna je knjiga U Potpalublju, onda je ponovio istu formulu kod knijige Andjela. I to je to sto se Arsenijevica tice. Znaci posle 1997. covek nije napisao nista previse vredno pomena.

[Kunac]

Šarena je TOP 10 lista ali i među tima naslovima bar je polovina više zaslužila nagradu od Arsenijevića. A tu su još i onim između 20, i 25. mesta...

[Mme Chauchat]

Koliko se ja sećam, oni su jednostavno rešili da ukinu nagradu za najčitaniju knjigu kad je trebalo da je n-ti put po redu dobije Ljiljana Habjanović-Đurović, i da je zamene nagradom za najbolju knjigu po sopstvenom (do sada, dakle, Ugričićevom) ukusu. I mada ja Lj. H. Đ. zaista ne mogu da smislim, ipak je ovaj postupak u duhu onog "pevam tralala i držim ruke na ušima da ne bih čuo šta narod, avaj, voli".

[Kunac]

Zaista krajnje licemerstvo. Pa šta i da LjHĐ svake gosine dobije nagradu? Ako je najčitanija - zaslužila je. Uostalom, sada na prvom mestu nije bila pomenuta gospođa. Pa ni na drugom. Ako iz nekog razloga nagradu nisu želeli da daju Stojiljkoviću (mada ne vidim koji bi to bio razlog), šta fali Grozdani Olujić ili Pištalo. Pa oni su za te romane dobili NIN-a. Sramota.

[Mme Chauchat]

Pa o tome se radi. Posle prvog presedana, više nije bilo vraćanja na staro i ova nagrada postala je jedna od mnogih koje se dodeljuju po nahođenju žirija a ne po, ahm, nekim tamo vanliterarnim kriterijumima kao što je čitanost. Tipujem na to da nisu želeli da se preklope sa NIN-om, a s druge strane, bilo je potrebno neko politički podobno štivo, i eto nama nagrade za Predatora.

EDIT: a da se razumemo, mislim da u ovom kontekstu nijedan od pisaca od prvog do petog mesta nije bio politički podoban, bez obzira na to kakav je inače njihov trenutni status i odnos prema režimu.