Legenda o Fidlisu

[armadillo]

Iskušaj nas ovde... okači neku priču, po mogućstvu najbolje svoje delo dosad pa ćeš se vrlo brzo susresti sa sudbinom.

Iz kraćeg odlomka se može zaključiti dosta toga.

Evo, ja sam rad da okačim odlomak iz svog još uvek neobjavljenog prvenca. Kolko strana je potrebno?

Uzgred, ima nešto i na:
http://www.eniaroyah.com/content/view/2962/56/

[Boban]

Ako si nepismen, što manje.
Ako si pismen i ne budemo mogli da ti nađemo primedbe, bolje i da nisi kačio... ali sumnjam u ovakav ishod.

[armadillo]

Ništa ne opterećuje čoveka kao sumnja. Ume to da izede...

A gde da ga "okačim"? Jbg, ja sam difovac, ali uz kraće objašnjenje snaći ću se.

[Mica Milovanovic]

Jbg, ja sam difovac, ali uz kraće objašnjenje snaći ću se.

Shvatili smo poruku. Bićemo uzdržani prilikom komentara. 

[armadillo]

Ako nešto ne želim prilikom komentarisanja mog pisanja, onda je to svakako uzdržanost bilo kog oblika. Svaki iskren komentar, ma  koliko bio negativan, meni je dragocen. Objašnjenje mi je potrebno u vezi sa kačenjem odlomka. Ja sam totalni rookie na forumima. Gde da "okačim" odlomak i koliko strana (ili broj simbola)? Priča koju pišem ni izbliza nije gotova, tek sam prešao 500-tu stranu.

[Boban]

imaš li neku završenu priču; po mogućstvu svoje najbolje delo, to bi nam baš leglo.
Najbolje što imaš, tekst okači ovde, ako je prevelik, pošalji ga meni na mejl znaksagite@yahoo.com pa ću ja da ga zalepim.

[armadillo]

Poslao na dati mejl. Uzdravlje i bez uzdržavanja.

[mac]

Da, ali da li si poslao priču koja ni izbliza nije gotova, ili traženu neku završenu priču, po mogućstvu svoju najbolju?

[armadillo]

Poslao sam deo "priče koja ni izbliza nije gotova", nekih 9 strana. To je jedna od nekoliko legendi koje se pominju u romanu. Otprilike je zaokruzena celina.

[mac]

Greška u koracima

[armadillo]

Sorry, Edie?

[Boban]

sad ću da vidim, nadam se da neću mnogo da se iznerviram.

[Boban]

LEGENDA O FIDLISU

[scallop]

Sad ćeš čekati da neko drugi pročita.

[Meho Krljic]

Možda ćeš se i načekati. Prvih nekoliko pasusa su toliko surova ekspozicija da nemam volje da uopšte dalje čitam  Moj, potpuno laički savet piscima: trudite se da čitaoca uhvatite za dlake na prsima već prvom rečenicom. Svi oni istoriografski podaci mogu da dođu i kasnije, nakon što krenem bez daha jurim kroz tekst jer mi je prva rečenica nagovestila kako nindža-hermafrodit prebrojava municiju priteran u slepu ulicu dok se iza ugla čuju koraci patrole gestapovskih crnih magova sa zadatkom da donesu njegovu glavu Dagonu, bogu Srba.

[mac]

Pag, Tiriz, Strilija, Grizilija, Ildari, Zuviri, Vugčuk, Ken Vir, Fidlis... Ima prilično toponima i imena. Ja inače ne čitam fentezi, pa ne znam koliko je normalno, i koliko prosečan čitalac može novih imena da apsorbuje u jedinici teksta, ali ovolika količina mi nije najbolje legla.

[Boban]

ma i ja sam nakon nekoliko rečenica odustao; osoba koja ovoliko nema pojma sa pisanjem, nikako ne bi trebalo da ulazi u romane i serijale. Ja radije gledam u prazan zid nego što vitoperim um sa ovakvim nepismenoćama.
Imaju sada klinci taj fazon, odmah roman, kao misle da će gomila stranica zaseniti čitaoca i naterati ga da im progleda kroz prste.

[Mica Milovanovic]

Nije ni čudo što ljudi sve ređe svraćaju da im se da mišljenje... 

Mislim da je osnovni problem sa ovim tekstom pogrešan pristup - ti prepričavaš a ne pripovedaš. To dovodi do toga da ljudi ne mogu da se uhvate za tekst, što ti je meho već rekao, a privlačenje čitaoca je osnovni zadatak pisca. Bez uspostavljanja kontakta pisac-čitalac, ne možeš očekivati ništa dobro.

Pokušaj ovo što si napisao da baciš i da isti događaj predstaviš iz ugla jednog od aktera. Počni od poznatih stvari i polako doziraj nove informacije. Iznosi ih kao nešto poznato likovima, teraj čitaoca na razmišljanje, bacaj mu mamce.

Rečenice su ti duge, opterećuju čitaoca. Sa stanovišta jezika nisu toliko nepravilne, ali su monotone i dosadne. Kraće rečenice uspostavljaju brži ritam.

[Boban]

A ne misliš kako je nama?
Zašto nas ljudi pitaju za savet kada nemaju nameru da nas poslušaju?
Sistem je jednostavan: treba pisati priče i novele, vežbati i usavršavati se pa onda krenuti u romane. Ako neko smatra da je toliko darovit da če mu prvi roman a ujedno i prvo napisano delo biti sjajan, pa šta mi tu možemo?
Ne znam da li sam negde okolo pomenuo svoj razgovor sa potencijalnim piscem pre neki dan, dakle, on piše roman koji je prvi deo trilogije, a imanameru da to produži u još jednu trilogiju, dkale, šest obinih romana, a nikada pre nije završio niti jednu priču, ništa, nikada.

[mac]

To je u stvari validna životna taktika, to "ako prođe prođe". To često srećem, i ranije sam se čudio, ali statistički gledano to mora da ima nekog smisla, ako smo evolucijom stekli taj bihejvioralni mehanizam (ili kako bi ga već nazvali). Evo, onom malom Paoliniju je prošlo (doduše on je pohađao i neke literarne kurseve, a i roditelji su mu izdavači).

[Ghoul]

i mene je ovaj text 'izgubio na Zdravo' iz razloga koje su mića & meho inc. pomenuli.
ja razumem da su čitaoci fentezija beskrajno tolerantniji na nezanimljive razvučene drekove, tetralogije i n-tologije na 5000 strana, i možda je njima zanimljivo da im delo počne nekakvim porodičnim stablom, istorijom jednog kraja, trla-baba-lan pričama iz praistorije za koje nije odmah jasno kako i zašto i ZA KOGA su bitne - ali ipak, this is too much.

najzad, važno je i koje ambicije 'pisac' ima s ovim: možda mu mi postavljamo previsoke KNJIŽEVNE kriterijume a on bi samo da piše AMATERSKI ROMAN.

što reče milanče spilberg, "Kao sto postoje amaterska pozorista koja prave amaterske predstave, tako je i ovo amaterski film koji prave video amateri, samo zabave radi... Neko ide na pecanje, a neko snima film, ali je svrha posla ista..."

znači, neko ide na pecanje, neko snima film o vampirdžiji tozi, neko fidluje n-tologiju o fidlisu - samo svoje zabave radi i ničije više.

[Nightflier]

Za početak, ovo je relativno pismeno - što je već samo po sebi dobro, jer znači da pisac ne mora da se (previše) uči pravopisu, što je inače redak slučaj, koliko vidim. Zamerke su da je tekst poprilično očigledno počet besciljno, po principu "kuda me priča odvede". To možda može da izvede Martin, ali neki početnik ne može. Dalje, priča je s početka pisana kao da je priručnik za DnD. To tako ne može - videti Mehov komentar. U načelu, pisac bi valjalo da se dohvati udžbenika za književnost iz srednje škole, pa da sledi uputstva i napiše priču na zadatu temu, sa svim elementima koje bi priča morala da ima, pa da onda vidimo na čemu smo.

[scallop]

Ja sam čekao da Boban pročita. Ne sa čitanjem.

Meho je dao dobar primer rečenice: "nindža-hermafrodit prebrojava municiju priteran u slepu ulicu dok se iza ugla čuju koraci patrole gestapovskih crnih magova sa zadatkom da donesu njegovu glavu Dagonu, bogu Srba."

Mac je primetio nebrojene nazive i imena.

Ghoul je ukazao da je jedno pisati za sebe, a drugo - za druge.

Boban je ukazao na svoje "nepismenoće".

Mića je podsetio da postoji period "opismenjavanja". Jednom je Kunac ukazao da se "pisci u pokušaju" odmah ustremljuju na dugačak roman, pa i na trilogije, umesto da se "kuju pod veštom rukom urednika".

Sve je to tačno. Istovremeno je tačno da je teško naći pravog sagovornika kad potreba za pisanjem počne da pritiska. Prijatelji se ne zameraju, po sajtovima je teško izdvojiti one kojima cilj nije iskazivanje sopstvene duhovitosti na tuđ račun, književne radionice su praktično zamrle.

Nevolja je što primer daju prevodi u kojima često ne čitamo pisce već prevodioce. Takođe, dinamika čitanja nas sprečava da uočimo značajna mesta, ciljeve pisca, stil i ostale elemente pisanja koji su jako značajni ako postoji namera da se piše.

Armadilov izvadak nije obavezno i početak romana i moguće je da negde na početku postoji dinamičan uvod koji je u stanju da "potegne" čitaoca. Ono što mene isključuje iz čitanja su veštačko pozicioniranje likova, teritorija, stanja... Sve je usmereno da se napiše "epska fantastika". Kao da osnova epske fantastike nije epsko pripovedanje. Govor Fidlisa je trabunjanje u odnosu na govor kralja pre bitke kod Aženkura, sama bitka je tlapnja kako bitka izgleda, poraz zavojevača nema težinu koju mora imati.

Armadilo, epska fantastika mora biti fantastična i - epska. Sve drugo je izlišno traćenje.

[armadillo]

Ljudi, pre svega da vam zahvalim svima. Evo sad stigoh kući i moram da priznam da sam zaista iznenađen. Verovali ili ne, veoma prijatno. Na stranu što su komentari, pa hajde da razblažimo, krajnje negativni, ali nisam uspeo da dobijem ovoliku količinu kritike za cele dve godine. Nisam još stigao ni da pohvatam baš sve, ali pročitaću u toku dana, pretpostavljam da će mi koristiti.

Što se tiče samog teksta, ovo je isečak, negde od 170. strane pa nadalje. Otud i toliko nepoznatih pojmova. Roman je inače pisan za ciljanu populaciju, kraj osnovne i početak srednje škole, pa su pojedini delovi pojednostavljeni. Što se predugih rečenica tiče, upoznat sam sa problemom i čekam lekturu. Imam i obećanje da će prvi deo izaći pre leta.

Specijalna zahvalnost Trookom, reagovao je zadivljujuće hitro. Još uvek sam u čudu, kad malo sredim utiske javiću se ponovo.

[mac]

Meho je dao prvi komentar. Moj komentar "greška u koracima" se zapravo odnosi na stav forumskih kritičara da ne vole da čitaju nezavršena dela. U ovom konkretnom slučaju nisu ti mnogo zamerili, verovatno zato što tekst može da se čita odvojeno od ostatka romana.

Jedno vreme su me zvali četvorooki, zbog naočara, ali ovo Trooki je nešto novo  

EDIT: ahaha, pa Boban je trooki, okej stvari su sad jasnije

[scallop]

Obojica ste trooki.

[armadillo]

Eto mene ponovo. Još jednom zahvaljujem, oduševljen sam odzivom!

Pitanja za scallopa:
- U kom smislu veštačko pozicioniranje?
- Zašto poraz zavojevača nema težinu?
- Kako je izgledao govor kralja kod Aženkura?

Šaljem i početak romana, proročanstvo i scena prva:

Tama se povukla.
Veliki rat je gotov
i slavu iz njega nastalog blistavog kraljevstva
čuvaće još mnoge generacije strilijskih ratnika.
Ali doći će vreme kad će presušiti moćna reka,
a crni oblaci zamračiće nebo.
Mrak će ponovo pokuljati.
Oštri čelik postaće usijan i mekan
i nemoćno se saviti pred ognjem.
Tmina gusta kao živo blato prekriće Aheron
izgubljen u beznađu i strahu...


Aura plave svetlosti blistala je u tami, titrajući na oštrici mača umrljanoj krvlju. Razrogačene oči ukočeno su gledale u mračni bezdan pred sobom, ali provalija je bila suviše duboka da bi joj se makar i nazrelo dno. Odnekud iz daljine prolomi se salva pakosnog smeha. Odjekivala je sablasno, odbijajući se od stenovitih litica, a onda iznenada bi presečena jarosnim režanjem. Alke na čeličnoj verižnjači lako zazvečaše kad se ruka sa sjajnim kristalom podiže još više. Oreol hladne svetlosti obasja oštro stenje razbacano svud okolo. Prilika zaogrnuta dugim plaštom nepoverljivo je vrhom mača šarala prema mračnom kršu odakle se činilo da dolazi režanje. Bivalo je sve slabije, kao da se udaljava, dok najzad potpuno ne utihnu. Svetlost kristala zatreperi i poče da bledi. Mrak halpljivo proguta dotad plavkaste obrise okolnog stenja. Zavlada muk.
Ruka sa kristalom se spusti. Dva brza zamaha mačem da se otrese krv i dugačko sečivo već je bilo u koricama. Na kratki zvižduk iz mraka odgovori rzanje. Senka krupnog pastuva izroni između nepomičnog stenja. Prilika u plaštu nečujno se prikrade i potapša ga po vratu, a zatim se uhvati za raskošnu grivu i hitro vinu u sedlo. Bat kopita po golom kamenu nestade u mraku.
Neko vreme ništa se nije dešavalo, senoviti krš spokojno je počivao. Mesec proviri iza oblaka. U mutnom sivilu nije se mogao nazreti ni najmanji pokret. Odjednom otegnuto šištanje dopre odnekud s ivice provalije, otprilike sa mesta gde je nešto ranije stajala tajanstvena prilika. Tup udarac. Jedan veći kamen bez vidljivog razloga odlete u provaliju. Topot jedva čujnih koraka zaustavi se pred stenom gde je maločas bio konj. Sablasna škripa zapara tamu, a onda se zaori urlik pun besa. Laki topot izgubi se u pravcu u kom je nestao konjanik. Bledunjava mesečina osta sneno da treperi, otkrivajući tri dugačke ogrebotine zabelasane na usamljenoj steni.

[scallop]

Armadilo, nemaš sreće. Ili, možda, imaš sreće. Želeo sam opširno da odgovorim, ali sam pred kraj želeo da proverim koji je Henri, po redu, zabeležen kod Šekspira da je izgovorio reči koje su mu pripisane. Tako je zapisano otišlo u vetar i, eno, još duva.

U svakom slučaju govor je održao engleski kralj Henri V, na Sv. Krispina 1415 godine, po kijametu, malobrojnoj i iznemogloj vojsci koju je sledećeg jutra trebalo povesti protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja i dobiti bitku. Ko ne pročita tu Šekspirovu dramu ili, bar, ne odgleda film u kom Kenet Brana maestralno izgovara te rečenice, a ne ispiše isto ili bolje, neka ne drži govore, tako mi svetog Krispina i dana kad je ta bitka održana, jer za njegovim junakom niko poći neće.

[armadillo]

Nisam baš siguran zašto možda imam sreće, ali uvek treba težiti ka boljem, pa ako je to Vilijem... Šalu na stranu, a radi orjentacije, o kojoj je drami reč? Ili naslov filma?

[scallop]

Pa, Henri V. Zato mi je i pukla prethodna poruka. Ili uzmi Julija Cezara. Antonijev govor nad mrtvim Cezarom: "Rimljani, građani, prijatelji, čujte!" Kod Fildisa nema karizme. Ono što si napisao ne bi nikoga povelo u borbu. Ustvari, hteo sam da napišem da bi morao da čitaš mnogo bolje stvari da bi mogao bolje da pišeš.

[Boban]

Radmilo, idi u svoj PROFIL, pa u Look and Layout Preferences pa uključi opciju Don't warn on new replies made while posting i neće ti se više dešavati.
Ukljući - da bude štiklirano.
Onda se neće dešavati da dok ti kucaš poruku i neko doda post, dobiješ upozorenje na to i pogrešnim izborom izgubiš sve što si kucao.

[Ghoul]

ma bolje je ovako.

[scallop]

Nije bilo "standardno", sam sam zabrljao. Ovako je bolje jer bi inače neko mogao nešto da nauči o karakterizaciji i pozicioniranju likova.

[armadillo]

Eto i ovaj vikend prođe, a ja ne postadoh pisac. Pitam se kolko li je trebalo starom dobrom Vilijemu, s obzirom da tad nije bilo neta i foruma? Ipak, proučio sam pomno komentare, pa koristim priliku da odgovorim svima redno.

Mehi i Ediju sam već odgovorio, ova legenda je isečak iz sredine prvog dela. Početak knjige dodao sam u jučerašnjem postu, nadam se da će se naći neki dovoljno maljav ljubitelj nindža-hermafrodita i gestapovaca da "zagrize".

Zahvaljujem Mići na konstruktivnom pristupu. Tačno je da je ova legenda pisana kao prepričavanje, ali radi se o tome da je ona umetnuta u radnju. Svestan sam da to nije najbolje rešenje i trudio sam se da ga izbegavam. Statistički gledano, u knjizi je prepričavanje svedeno možda na nekih 5%. Sa stanovišta jezika, moram da se usprotivim konstataciji da moje rečenice "nisu toliko nepravilne". Ne da nisu nepravilne, nego su sasvim pravilne. Monotone i dosadne? Joj, pa nadam se ne baš previše, ali da su dugačke - jesu. To je zasad i najozbiljnija zamerka izdavača, ali lektura je čudo. Biće bolje, daj bože uskoro.

Kod Bobanovog prvog komentara samo sam se sklupčao. Sreća te je armadillo oklopljena zverčica. Što se tiče drugog, moguće je da treba vežbati na pričama i novelama, ali od toga sam odustao iz dva razloga. Prvo, počeo sam da pišem negde na pola života, malo sam u stisci sa vremenom. Drugo, ne volim priče. Kad počnem da čitam, to mora da potraje. Ilustracije radi, jedva čekam "Ples sa zmajevima".

Ghoul me je malo razočarao. Tako strastveni ljubitelj horora odustao na zdravo od ovako jezivog dreka. Ipak, ko zna, možda u nekom budućem delu eminentnog autora srpskog horora iznikne i novi, neupućenima sasvim nepoznati pojam - "fidluje", nova dimenzija užasa, obara s nogu direktno u raku...

Zahvaljujem Nightflieru za ono "relativno pismeno", mada ne razumem svrhu umetanja kvalifikacije "relativno". Trudio sam se koliko sam mogao, prečešljavao sam tekst skoro dvocifren broj puta, ne samo ovu legendu već i sve ostalo. Imalo je propusta, ali izbacio sam svaku reč za koju sumnjam da može da zbuni bilo kog dvanaestogodišnjaka. Napomenuo sam već da je priča ciljana za kraj osnovne i početak srednje škole. Izgubio sam, doduše, bitku sa pojmom elastičnost, moguće proveriti u tekstu na eniaroyahu čiji sam link ostavio ranije.

I na kraju - scallop. "Da je teško naći pravog sagovornika kad potreba za pisanjem počne da pritiska" zna svaki "pisac u pokušaju".  U međuvremenu sam pročitao naznačene delove Henrija V i Julija Cezara. Ne razumem se preterano u karizmu, pa možda zato ni Fidlis nije rečitiji, ali ne treba zaboraviti da je on samo ratar. Mislim ipak da je "trabunjanje" pregruba konstatacija, pa taman i u poređenju sa samim Šekspirom. Premda sam ostao lišen znanja o karakterizaciji i pozicioniranju likova, događaja i teritorija, zahvaljujem na savetima i odvojenom vremenu. Nadam se da ćemo i ubuduće imati priliku da proćaskamo.

Uzgred, mogu l' da dobijem i neki osvrt na proročanstvo i prvu scenu iz knjige, značilo bi mi...

[Boban]

Gledaj, armadilo, ti si najgora moguća vrsta... sve si shvatio, ali ne nameravaš ništa da usvojiš. Svakome si odgovorio jasno i glasno natopljen uverenjem da si jedino ti u pravu.
Takvim nastupom navući ćeš razne vrste besa na sebe, a kad je ZS forum u pitanju, to baš i nije najbolja taktika.

[scallop]

Kao i svi drugi u ovoj ili nekoj drugoj raspravi i ti si delom u pravu. Razlika je u tome što svi drugi pazare deo ispunjenog vremena, a ti treba da pazariš više. I tu je Boban u pravu kad zaključi da si sve shvatio ali ne nameravaš ništa da usvojiš. Nema utehe u tome što i Boban sve shvata, ali slabo šta usvoji. Niko nije tražio da "odgovoriš", jer pisac ima slabo šta da odgovori pošto je izneo na svetlo dana ono što je napisao. Bilo bi zgodno, ako si več pročitao retoriku onih za kojima mase kreću, da baciš pogled i na jučerašnji dan, topik o romanu "Poslednji Srbin", gde nam je Libeat, čak iz Južne Afrike, bacila u lice da smo osamdesetih godina slabo šta znali o žanru, a dovoljno o sopstvenoj istoriji, pa smo u tom "trendu", sa pežorativnim predznakom, i danas. O tome ćemo tek raspravljati.

Prihvatio si da ima 5% prepričavanja, čitaoci će možda naći 10%, treba da bude - ništa. To je zamka u koju upadaju svi pisci na početku svoje karijere, hitaju da što pre saopšte ono što je njima važno, pa smetnu s uma da je sve važno. Bilo gde da pošalješ svoj rukopis, ako imaš sreću da neko kod izdavača dobije obavezu da pročita, najpre se posmatra pismenost, a u oči upada prepričavanje. To je signal, crveno svetlo, tu te puknu u korpu za otpatke i odatle možeš da vapiješ do neba. To ti je dobar savet.

Primedba o "relativnoj" pismenosti dolazi od čoveka koji ne piše, ali mnogo čita. Tvoj rukopis je čitak, a na pismenosti se radi doživotno. Ne poznajem nekoga ko je potpuno zadovoljan sobom. Boban doteruje svoje rukopise od izdanja do izdanja, neumorno, a i dalje ima trapavosti koje mu, tu i tamo, zamere. To važi i za mene, ali nekako mi je zgodno da njega darnem. Ko zna za šta je to dobro. "Trabunjanje" se odnosi na Fidlisov govor i čini mi se da si odstupio, jer ga već opravdavaš, time što je - ratar.

Neko je savetovao i da se "prepričavanje" izbegava tako što se "pakuje" kroz radnju, kroz naraciju, kroz iskaze učesnika u priči, natenane. To je dobar savet. Opravdavaš se "legendom". A, zašto si, onda, odabrao legendu? I ti delovi se pišu drugačije. Uzmi Bobanov roman "Poslednji Srbin". Tamo ima desetak takvih ispisa, oni su formalno izdvojeni, ali su deo celine. Naravno, predložiću ti i nešto bolje.  Uzmi "Grbovnik", tamo ima dvanaest prigovaranja (srpsko pripovedanje je temelj naše literature) i videćeš kako se potcrtava ono što nije integralni deo priče.

Priča o karakterizaciji i stratifikaciji priče je dugačka priča i možda je bolje što je moja "skraćena" verzija otišla u (v)etar. Nema načina da se to dotera nakon 500 ispisanih strana, bar ne bez velikog napora. Zato se i savetuje najpre kraća forma. Dok pročitaš i Jungovu analizu karaktera napisaćeš tri nova romana. Šalim se, možda je bolje da ti kažem da sam ja počeo ozbiljno da pišem mnogo kasnije od tebe, pa se stiglo negde.

Nemam šta da kažem o "proročanstvu". Nisam ga zapamtio. Velike najave tog tipa ili citat nekog pametnijeg od nas su loše pokriće za pisca. Svi smo se time služili, ali neke vajde nismo imali. Biti pametan u samom rukopisu daleko je bolje. Uvodne rečenice su stereotip. Ratnik koji "otresa" mač od krvi, konj koji dotrupka iz pomrčine... Ilija Bakić se malo podsmehnuo stereotipima u priči "Priča gotska: svakom svoje, a meni tvoje" (ili tako nekako).

Da sam na tvom mestu ja bih bio zadovoljan. Nema slovnih greški, nema gramatičkih nepravilnosti, nema početničkih konstrukcija... Samo Boban je malo oštriji, ali on je uvek takav. Ghoul na svoj način samo potcrtava trend "utrčavanja" u literaturu bez pripreme, pravo u konjukturni deo izdavaštva pa šta bude. Šta misliš koliko takvih rukopisa stiže izdavačima?

[mac]

Uzgred, fidlovanje zaista postoji kao izraz na engleskom. Označava svaki tradicionalni način sviranja violine (nasuprot klasičnom), ali istovremeno označava i ono što bi kod nas moglo da se zove cinculiranje. Vidi link, http://en.wiktionary.org/wiki/fiddle

[Eriops]

Armadillo, koliko sam shvatio ovo je isečak, odlomak iz tvog romana-prvenca, a uvek je teško sagledati jedan manji deo celine. Možda bi bilo bolje da postuješ neku svoju kratku priču, pa da iskomentarišemo.
Nemoj se ljutiti, meni se nije dopalo, gotovo polovina isečka ti se svodi na istorijsko prepričavanje, a to jednostavno zamara čitaoca. Barem mene, koji sam i inače zasićen epskom fantastikom, i uopšte takvim stilom pripovedanja i stalno istim zapletima. Sve više se okrećem drugačijim formama i oblicima fantastike, a od epske imam strpljenja samo za one pune akcije, tipa Eriksona.
Moj savet : što manje opisa, i to u grubim crtama, a ne preopširno udžbeničkog tipa, jer imaj na umu da je publika kojoj namenjuješ delo čitala već brdo fantastike, i neće trošiti vreme na x puta prepričan stereotip.
Više se koncentriši na likove, radnju, dijaloge, tu i tamo ubaci opis, kako, zašto, kuda, ali da to ne traje više nego što treba.

Inače, nevezano za priču, primećujem da je sve manje postovanih priča novih autora. Na Animi ne pamtim kad je bila nova priča ili neki komentar, a sve ređe i na Sagiti.

[Meho Krljic]

Evo, ja sam žrtvovao tri minuta svog bezvrednog vremena i pročitao proročanstvo i prvu scenu i utisak mi nije preterano poboljšan. Najtflajerova opaska o relativnoj pismenosti je meni veoma jasna: ništa ovde nije u grubom prekršaju što se tiče pravila, ali ritam pripovedanja, sastav rečenica, odabir detalja kojima se daju obrisi scene, sve to je neugodno, grubo, isforsirano.

Da ne bude zabune, ja i ne mislim da je lako pisati epsku fantastiku/ mač & magiju jer si po prirodi stvari uvek u riziku da sve ispadne smešno i usiljeno kad ulećeš u taj epski diskurs, konje, mačeve, krv koja se cedi sa oštrice itd. Mislim, ne kažem da je to opravdanje da se i ne pokuša, ima mnogo primera ljudi koji to rade elegantno (Zlatna Knjiga je očigledno reprintovana u pravo trenutku da ljudi mogu da budu upućeni na nju), ali ovo što ti nudiš u prvoj sceni mene ne bi navelo da dalje čitam. I, opet da ne bude zabune, ovde se zbilja trudiš da preneseš napetost i tu neku pregnantnost događaja koga čitalac na početku ne razume ali oseća da će biti značajan kasnije, ali meni sve to deluje onako iz druge ruke, posredovano opštim mestima (aura plave svetlosti, verižnjača - kada smo se složili da ovaj izraz znači pancir košulja?? Mislio sam da je za Hobita/ Gospodara prstenova samo načinjen izuzetak - salva pakosnog smeha, stenovite litice). Imam utisak da čitam ne početak romana nego tvoje beleške kojima samog sebe podsećaš šta sve treba da bude u sceni.  Ovo meni i dalje nije pripovedanje nego spisak elemenata koji mogu (a ne moraju) da budu postavljeni u scenu kad jednom budeš seo da je zbilja napišeš.

S druge strane, publika od dvanaest do petnaest godina je sigurno strpljivija i manje blazirana od mene, pa njima ovo možda i bude pilo vodu. No, to ne treba da bude nikakvo opravdanje tebi pred tobom. Ja, kao čovek izuzetno kratke pažnje praktično ne mogu da čitam prozu u kojoj rečenica nije lepa. Možda je zaplet zanimljiv, možda su likovi minuciozno opisani, ali ako se rečenice praćakaju po strani kao polumrtve ribe, onda ja dižem ruke na keca. U epskoj fantastici, kako rekoh gore, zamka je svakako u tome što pisac misli da treba da usvoji neki pseudoarhaični glas ali ako je to izgovor da rečenice budu bledunjave ("Odjednom otegnuto šištanje dopre odnekud s ivice provalije, otprilike sa mesta gde je nešto ranije stajala tajanstvena prilika. ") ili apsurdno preambiciozne ("Bledunjava mesečina osta sneno da treperi, otkrivajući tri dugačke ogrebotine zabelasane na usamljenoj steni."), onda imamo problem. Rekao bih ti da je korisno da čitaš ljude koji imaju lepe rečenice (recimo... Bulgakov, Zelazni, Bukowski, Dragan Filipović, šta ja znam, Džojs?), ali svakako da ih ne kopiraš, ali pošto ja nisam pisac, nemam pojma je li ta vrsta terapije uopšte uspešna...

[armadillo]

"Najgora moguća vrsta"! Hmm... Dragi moj Bobane, ne da nisi u pravu, nego nisi ni blizu. Armadilla su trapava, ali dobroćudna stvorenja. Ne vole ih samo insekti kojima se hrane i vozači. Vidi sad paralelu sa PS: testarosa pri maksimalnoj brzini naleće na neopreznu sirotu živuljku. Buuum! Tačno je da većina ljudi dok me ne upozna zaista misli da sam aROGANtan (pazi molim te, nisam još ovu reč dovodio u vezu sa prezimenom!), ali ovaj tvoj post meni nekako bolje opisuje jednu drugu osobu, nešto stariju i daleko poznatiju na forumima. Poznatiju i po stvaralaštvu, naravno. Što se tiče besa, nek besni ko hoće, mada moram da primetim da to nije naročito zdravo. U svakom slučaju, ako iko ikad od mene dobije neki pogrdan komentar, slobodno može da me pljune i to - naživo! Ako već živim u primitivnoj sredini koja me vremenom sve više podseća na štalu, ne moram valjda da idem četvoronoške?! I da, kao i svaka normalna osoba, analiziram podatke koje dobijem i pokušavam da usvojim ono što procenim da je OK. Možda je i bolje pisati prvo priče, ali izabrao sam drugi put i šta sad? Sigurno neću da se pravim da se kajem. Moj prvi roman svakako neće "završiti u fijoci" iz prostog razloga što posle 15 meseci truda zaslužujem bar neku povratnu informaciju. Ćutanje ubija, pogotovo u Srbiji. Zbog toga sam i zahvalio svima koji su odvojili vreme da pročitaju odlomak iz romana, pa ma kakvi bili njihovi komentari. Zahvalio sam i moderatoru na hitroj reakciji. Nije on ipak toliko loš...

Sad, možda je to zato što sam nov na forumima, možda i zato što sam emotivno vezan za svog "prvenca", ali eto... Stalno nekom zahvaljujem, pa dođe na red i Eriops. Nažalost, nemam kratkih priča. Imao sam gomilu ne dilema nego n-tilema kad sam počinjao priču, neke od njih si pomenuo: razni stereotipi, zasićenost žanrom itd. Pokušao sam, planirao 300 strana, napravio koncept, smislio likove i seo da pišem. Petnaest meseci živeo sam u paralelnom svetu sa ratnicima, magijom, demonima. Posle 500 i kusur strana, shvatio sam da kraj nije blizu i odustao. Naravno da sam poslao rukopis gomili izdavača.

Edie-ju mogu samo da kažem: avatar ti je sjajan, to si zaista ti! Odmah se setim scene kad Edie u stripu žvaće supu. Nisam znao za "fidlisovanje".

Na kraju i moj omiljeni lik, sad već mogu da kažem - Radmilo. Nisam ja u svom postu raspravljao ni sa kim, samo nisam smatrao da treba to da naglasim. Na napor koji su svi uložili da pročitaju deo mog rada odgovorio sam svojim vremenom posvećenom njima. Nadam se da se niko nije osetio "prozvanim", to mi nije bila namera. Pročitao sam tvoj novi post, trebaće mi malo vremena da razmislim. Što se tiče usvajanja, ne zavaravam se da će biti lako, ali nije istina da nemam dobru volju. Ne poznajemo se još. Da sam imao s kim da pričam pre tri godine... Ehh, pa bilo bi svakako lakše. Još jednom moram da kažem da sam iznenađen pažnjom.

[armadillo]

Uhh, evo naiđe Meho ponovo. Slušaj, samo mi ostaje da se nadam da većina ljudi koji bace pogled na moja sve bleđa slovca neće imati sličan utisak. Preporučujem Ghoulu da tvoj post u izvornom obliku ubaci u neko svoje buduće delo. Strašnije teško da može...

Zbogom nado

[Boban]

sjajno, zaista, ti i dalje nemaš nameru ništa da menjaš i učiš, samo se nadaš da mi nismo prosečna publika i da će tamo negde u belom svetu biti dovoljno ljudi koji će ceniti tvoj rad; dakle, problem je što smo prezahtevni a ne što ti s dramaturgijom blagog pojma nemaš.

[Mica Milovanovic]

Pa, mi i nismo prosečna publika... 

[armadillo]

sjajno, zaista, ti i dalje nemaš nameru ništa da menjaš i učiš, samo se nadaš da mi nismo prosečna publika i da će tamo negde u belom svetu biti dovoljno ljudi koji će ceniti tvoj rad; dakle, problem je što smo prezahtevni a ne što ti s dramaturgijom blagog pojma nemaš.

Ups, ja zaboravio na treće oko. A mislio sam da sakrijem štošta...

[Ghoul]

mi smo svi jedinstveni!
MI SMO SVI INDIVIDUE!!!

[Mica Milovanovic]

Neko više, neko manje...

[Meho Krljic]

Uhh, evo naiđe Meho ponovo. Slušaj, samo mi ostaje da se nadam da većina ljudi koji bace pogled na moja sve bleđa slovca neće imati sličan utisak. Preporučujem Ghoulu da tvoj post u izvornom obliku ubaci u neko svoje buduće delo. Strašnije teško da može...

Zbogom nado

Naravno da može strašnije. Kako rekoh, ja mislim da ima dosta čitalaca koji neće imati iste probleme sa tvojim tekstom koje ja imam. Ja sam nervozan čovek, kratke pažnje koji prozu čita samo u iznimnim trenucima i želi da ona bude komad samih nebesa. No, ponavljam, to ne znači da ti treba da kažeš "a, pa onda je sve OK". Mislim da treba mnogo toga da unaprediš u svom pisanju sa formalne strane a, naravno, nemam blagu predstavu da li to što pišeš sa sadržajne strane uopšte ima razlog da postoji.

[armadillo]

Naravno da ću da se potrudim, samo... Ako ikad više smogneš snage da baciš pogled na neko moje pisanije, probaj da kolko-tolko razblažiš komentar. Terapija može da uspe samo ako se lekovi ne predoziraju.

[Ghoul]

ima ovde mudrih saveta da ti potraju ceo život, ne moraš sve da ih progutaš odjednom.
koristi ih mudro, ako umeš, i ne smaraj više, nego se javi opet kad/ako neki od njih PRIMENIŠ.

[Mica Milovanovic]

Nisi se obratio na pravu adresu. Ovaj forum ne deluje homeopatski već je bliže šok-terapiji...