Montevideo, Bog te video!

[marlowe]

Htedoh danas da gledam ovde u Novom Sadu ali karte su rasprodate i moraju se rezervisati za sutrašnji dan unapred.
Ne pamti se ovakva popala za nekim filmom ovde u NS.

[SIMERIJANAC]

Pošto su mi se slegli utisci, evo mog detaljno obrazloženog hvalospeva Montevideu.


Аko bi u jednoj rečenici trebalo da objasnim zašto je Montevideo tako dobar film,to bi izgledalo ovako:
Ovaj film je savršen spoj lepe forme i kvalitetnog i bogatog sadržaja.
A opširnije objašnjenje bi izgledalo ovako:
Zato što je film sa dušom koji na lep,duhovit, iskren i pozitivan način priča zanimljivu priču o velikom nacionalnom sportskom uspehu i njegovim junacima, njihovom prijateljstvu i ljubavima; zato što afirmiše prave vrednosti koje su u modernoj Srbiji marginalizovane i ismejane ili potpuno zaboravljene,što ovom narodu vraća veru u sebe i sopstvene mogućnosti, što nam prikazuje sliku jedne drugačije Srbije - moralne, jedinstvene, vitalne i jake, kakva je nekada bila i kakva može ponovo da bude, a sve to u državi u kojoj je njena izdaja postala najisplativiji posao a njena odbrana krivično delo.

Da krenem redom, po segmentima, čiji pojedinačni kvalitet čini konačnu filmsku slagalicu zvanu Montevideo bog te video, tako savršenom.

Pre svega, Montevideo pruža prelep vizuelni doživljaj i zato se mora gledati u bioskopu.
Kreiranju ovakve slike podjednako doprinose fotografija(Goran Volarević),
kostimi(Boris Čakširan i Dragica Laušević),scenografija(Nemanja Petrović),
i lepi, mladi glumci.
Beograd u Bjelogrlićevom filmu nije crn i siv što su omiljene boje njegovih kolega reditelja kojima isključivo prikazuju Srbiju i njenu prestonicu svih ovih godina. Naprotiv, beo je i žut, svetao i sjajan, fotografija je topla, kao iz nekog lepog sna.
Epoha je savršeno rekonstruisana,na scenografiji se ozbilno radilo a bogami nije se ni štedelo što se u filmu i vidi, a posebno impresivni su kostimi u kojima mladi glumci izgledaju kao manekeni i sigurno u tom smislu nije preterano poređenje sa De Palminim Untouchables. A opet, nijedan od tih kadrova ne izgleda kao puko poziranje za modne fotografije već je isključivo u funkciji radnje.
Neka se izgledom muške glumačke postave koja tumači mlade fudbalske reprezentativce bave ženski kritičari, a ja ću da se osvrnem na fatalni ženski dvojac Jeftić/Janković.


Ajde da sad ne nabrajamo koje su sve kvazilepotice i samoproglašeni seks simboli defilovale domaćom filmskom i televizijskom scenom od raspada zemlje pa do danas,ali Montevideov tandem ih samo jednim svojim nastupom sve zajedno ostavlja u prašini. Bjelogrlić na srpski film uvodi ono što je u njemu dosad bilo nepoznato a bilo vrlo retko čak i u exYU filmu, a to su klasične filmske lepotice.
Ako nas jedra i krupnooka crnka Danina podseća na neku od čuvenih italijanskih glumica koje su se u filmovima neorealizma proslavile u ulogama rasnih lepotica iz naroda,dotle zelenooka Nina svojom aristokratskom mističnom lepotom s pravom može da ponese epitet srpske Emanuel Bear.



Ali njih dve nisu samo lepe lutke za ukras u filmu,one su se sjajno pokazale i kao glumice. Danina je neodoljiva kao naivna i čedna seljančica Roza a Nina isto tako ubedljiva kao beogradska femme fatale,razuzdana i hirovita buržujska slikarka i zavodnica,Valerija.

Daninu sam kao najlepše osveženje među novim srpskim glumicama provalio još pre par godina u Karadžićevoj seriji Pare ili život, pa me nije iznenadilo što je i Bjelogrlić imao oko i ukus da prepozna njen potencijal, ali za Ninu stvarno ne znam gde je uspeo da je pronađe.
Najlepši kadar filma je naravno onaj u kojem Danina u crvenoj haljini toči vodu na česmi.

Da biste ga videli iz pozicije Tirketa moraćete da pogledate film 

Ovim dolazimo do priče o glumi u Montevideu gde su mladi debitanti gledaocima priredili najprijatnije iznenađenje jer smo se svi već bili navikli na dugogodišnji teror večitih talenata srpskog filma u domaćim filmovima i serijama zbog čega smo bili ubeđeni da je nemoguće da se kod nas pojave neki novi klinci koji bi u budućnosti s pravom mogli da ponesu epitete istinskih glumačkih zvezda.
A Montevideo nam upravo to donosi.
Devojke smo kao što je red prvo pomenuli ali oni koji zaslužuju najviše pohvala i koji su zaista glavni aduti ovog filma su njihovi muški partneri - Miloš Biković i Petar Strugar.

Većina reditelja ne bi imala hrabrosti da jednom klincu kome je ovo debi na velikom platnu,poveri glavnu ulogu u svom prvom filmu ali se to Bjelogrliću višestruko isplatilo jer mali Biković sa lakoćom nosi ovaj film i u potpunosti opravdava ukazano mu poverenje. Prirodan je i neposredan i svoj lik čini životnim i uverljivim sa rutinom dostojnom iskusne filmske zvezde.Ali ni on možda ne bi toliko zablistao da nije imao dostojnog partnera u Petru Strugaru koji čini drugi deo legendarnog tandema Moša/Tirke jer se i glumci, kao i likovi koje tumače, tokom celog filma nadmeću i nadopunjuju što daje sjajan rezultat.
I drugi klinci koji tumače ostale reprezentativce su odlični - spontani su i uverljivi kao deo jednog tima.Ovde nećete videti preglumljivanje ili pokušaje glume koji izazivaju podsmeh po čemu je srpski film postao zloglasan u poslednje vreme.
Podela uloga je stvarno bez greške. I stariji, već afirmisani glumci su odlični. Čak i oni koji su vas možda u nekim ranijim serijama i filmovima nervirali ovde su pravilno uklopljeni i iskontrolisani.Iako u komičnoj roli u kojima se nikad dosad nije snalazio,Sergej Trifunović u Montevideu ostvaruje izvrsnu epizodu.
Da ne zaboravimo ni Srđana Todorovića koji je u ulozi radio komentatora Bore Jovanovića uz pomoć pljoske i kompilacije najživopisnijih stilskih figura odao sjajnu posvetu najvećim komentatorskim legendama domaćeg sportskog novinarstva.
Vojin Ćetković je izvanredan u ulozi gospodstvenog čelnika Fudbalskog saveza Kraljevine Jugoslavije,dr Mihajla Andrejevića koji predvodi grupu volontera i zaljubljenika u fudbal uključujući tu i selektora, potpuno drugačije fudbalske funkcionere od sadašnjih kriminalaca i primitivaca koji sede u rukovodećim telima nacionalnog fudbalskog saveza i domaćih klubova.
Mali Predrag Vasić je već kao debitant bio prijatno iznenađenje u Aždahi, a njegova uloga Stanoja,malog čistača cipela u Montevideu, potvrđuje da se na domaćem filmu posle dugo vremena pojavilo dete glumac sa talentom.

Montevideo je odličan primer kako treba da izgleda filmski scenario i kako se vešto kreira i precizno vodi zanimljiva priča sa velikim brojem likova. Reditelj Bjelogrlić i scenaristi Srđan Dragojević i Ranko Božić savršeno drže tempo filma tokom čitavih 140 minuta.U prvih sat vremena sam par puta pomislio: -Super vozе ali sigurno će ga ispustiti do kraja.
Ali to se nije desilo.Autori filma nas polako uvode u radnju i postepeno nas upoznaju sa glavnim likovima, priča se zatim zahuktava a glavna nit se uspešno drži sve do kulminacije sa himnom na kraju i publikom na terenu čemu prethodi originalna fora pomoću koje reprezentacija dolazi do kinte za put.

Posebno je pohvalno što nijedan od likova u filmu nije suvišan,svako je tu s razlogom. Jeste,tačno je da pojedini od njih imaju malo replika ili nisu dovoljno razrađeni ali to je zato što se istovremeno sa filmom snimao materijal za seriju pa je nešto o toga moralo da otpadne u montaži ali se to nije odrazilo na strukturu i zaokruženost glavne priče.
Međutim,u slučaju Jevrejina Isaka koga u filmu glumi Marko Živić u pitanju je nešto drugo. On je naime izgovorio jedva jednu rečenicu u filmu ali se pojavljuje svuda zajedno sa Srbima,pogotovu je uočljiv na tribinama gde sa ostalima vatreno navija za reprezentaciju čime su autori filma pokazali našu tradicionalnu toleranciju prema pripadnicima Davidovog naroda koji su se među Srbima uvek osećali kao kod kuće i tako majstorski odgovorili na propagandu srpskih neprijatelja i laži NVO ološa koji Srbe proglašavaju zagriženim antisemitima.

Montevideo nije komedija ali je film koji je začinjen spontanim i nenametljivim humorom,serviranim na pravim mestima i pravilno doziranim. Ove dosetke po vedrini i naivnosti baš odgovaraju  duhu vremena koje film portretiše i najviše podsećaju na slične šale iz Šotrinog Više od igre. Zato i nije bilo potrebno da se neke od njih ,,modernizuju" psovkama po uzoru na isforsirane prostačke fazone koji su nam se već davno zgadili u novim srpskim filmovima.
Ali ako su scenaristi zaslužni za duhovite gegove i replike, pa i za poneku psovku viška, onda Bjelogrliću pripadaju zasluge što je na filmu prvi put spojio naša trenutno dva najbolja glumca komičara - Mimu Karadžića i Branimira Brstinu  i  pružio im priliku da rade ono što najbolje znaju a što van pozorišta,dosad nisu mogli u punoj meri da pokažu zbog neispirativnih filmskih scenarija i neinventivnih reditelja. Ovde pak razbijaju kao smehotresni komičarski tandem u ulogama nepomirljivih navijačkih suparnika,gazde kafane Rajka i brice Boce. Scena u crkvi u kojoj se mole za uspeh omiljenih im klubova je nezaboravna.Nadam se da će i u drugom delu dobiti prostor koji zaslužuju.

Ono što daje posebnu draž filmu i što će svi fudbalski fanatici prepoznati i ceniti je što su izvanredno dočarani i predstavljeni duh i lepota ove igre, a posebno značaj viteškog sportskog nadmetanja i poštovanja protivnika što je u savremenom fudbalu tako retko dok je u vreme u koje nas Montevideo vraća, bilo pravilo jer se tad nije živelo od fudbala već za fudbal.


Verno je prikazana i navijačka strast što su sjajno interpretirali Mima i Brstina a što će nekome ko nikada nije pratio fudbal i navijao, možda izgledati iskarikirano i preterano.Umesto njih dvojice ovde su mogla da budu bilo koja dva prijatelja koji navijaju za rivalske gradske klubove iz bilo koje svetske prestonice koji se na dan derbija mrze kao najveći neprijatelji ali se kad nastupa reprezentacija ujedinjuju mada i tada prebrojavaju golove koje su postigli igrači njihovih klubova.

E sad,tačno je da ovde nema nekih dosad neviđenih umetničkih rešenja koja će vas zadiviti ili Bjelogrlića izdvojiti kao reditelja osobenog umetničkog izraza i senzibiliteta.Ali zato sa druge strane nema ni egzibicija koje su same sebi cilj i koje odvlače pažnju sa glavne radnje ili kvare narativni tok - Bjelogrlić u svakom kadru zna šta hoće i kako to da dobije i kako da u tom cilju najbolje usmeri svoje glumce i upotrebi njihovo umeće. On klasičnim rediteljskim postupkom publici daje baš onakav film kakav ona najradije gleda i u kome se sve lepo i jasno vidi i razume.
A što je posebno važno, njemu ne nedostaje pravih ideja za realizaciju svojih zamisli. Zato i uspeva da snimi neke od scena koji će kod gledalaca sigurno steći kultni status.Tu pre svega mislim na žongliranje Tirketa i Moše sa živim jajetom a i na zadnju već spomenutu scenu u kojoj je glavni akter mali čistač cipela.
Većina gledalaca će prepoznati da Montevideo poseduje taj šmek Leonovog Bilo jednom u Americi ali estetika tog filma ovde je poslužila samo kao idealan obrazac  da se ispriča jedna ovakva priča tako da Montevideo ne izgleda kao kopija već kao nostalgična posveta zahvaljujući čemu su neke njegove scene tako neodoljive.
Kao naprimer ona u kojoj Moša dolazi u Tirketov kraj i kafanu da ga pozove u reprezentaciju koja izgleda kao iz Leoneovog špageti vesterna.
Naravno da je Bjelogrlić imao veliku inspiraciju za svoj film i u legendarnoj Šotrinoj seriji Više od igre što je po konceptu i glavnoj temi Montevidea očigledno. Ona mu je sigurno poslužila kao uzor kako da u svom filmu uspešno prenese vedar duh i pozivitnu atmosferu Srbije tog vremena i njenih ljudi, kako da uverljivo dočara epohu i napravi pravu glumačku podelu što je sve zajedno činilo tu seriju tako dobrom i omiljenom kod gledalaca i dan danas.
Ali je zato isključivo njegova zasluga što je sličnu priču prikazao na nov i originalan način upotrebom modernog filmskog jezika zahvaljujući čemu ona ovako dobro funkcioniše i komunicira sa današnjom publikom.

Neki drugosrbijanci su već zalajali na film zbog toga, što kako kažu, prikazuje lažnu, idealizovanu sliku Srbije i Srba kakvi oni nikad nisu bili.Naprasno zabrinuti za srpske žrtve i ranjenike licemerno se pitaju zašto nigde u filmu nisu prikazani srpski vojni invalidi iz Velikog rata, zašto se o tome u Montevideu ćuti, i zašto nema nigde krezavih srpskih seljaka,zašto se nigde ne vidi srpska sirotinja?
Pa pre svega,ovaj film nije ratna i socijalna drama niti ima ambiciju da se bavi analizom i kritičkim preispitivanjem nacionalne istorije i politike u vremenu koje prikazuje. Ali iako bajkovito stilizovan i intoniran,on ne ćuti o ovim temama niti izbegava zauzimanje stava,naprotiv.
Senka Prvog svetskog rata jasno je vidljiva u filmu i najdirektnije se prelama kroz lične tragedije glavnog junaka Tirketa i kafedžije Rajka koje upravo simbolizuju veliko srpsko stradanje u tom ratu. Jedine tužne i teške scene u Montevideu vezane su upravo za podsećanje na strašne posledice tog rata za srpski narod.
Ali ovde nećete čuti ubeđivanje da smo sami krivi za stravične žrtve koje smo u njemu podneli,nećete čuti histerične pozive na pokajanje niti proklinjanje sopstvenog naroda čemu smo bili izloženi u Dragojevićevoj i Kovačevićevoj Aždahi.
Drugosrbijance i druge srpske neprijatelje verovatno najviše boli što u jednoj od ključnih scena filma glavni junak nije pljunuo na očev orden koji mu je dodelila vojska niti ga je  bacio u blato kao što bi to sigurno snimio Paskaljević,Marković,Stojanović ili neki drugi njihov ljubimac.

Ali sa druge strane,u Montevideu nećete čuti i videti ni primitivne nacionalističke parole niti šovinističke ispade i omalovažavanje drugih naroda(osim naravno zasluženog podjebavanja Hrvata i Bugara ali to se valjda podrazumeva  ),
već samo patriotizam u najčistijem i najlepšem vidu.
Osim toga,kroz dijaloge u filmu  i prikaz socijalnog ambijenta tadašnje Srbije, dati su i britki komentari tadašnjih političkih i socijalnih prilika.Ovo drugo je najočiglednije upravo kroz prikaz socijalnog položaja samih fudbalera koji žive od teškog fizičkog rada kao fabrički radnici i šegrti a ne od fudbala(sem naravno Moše jer jedino Moša može da igra i da zarađuje  ), a ilustrovano je i kroz problem rukovodstva reprezentacije da nacionalnom timu obezbedi novac za odlazak na Svetsko prvenstvo.Ali ove poruke nisu u prvom planu već su vešto umetnute u priču tako da je svakom gledaocu jasan njihov smisao i bez upotrebe jeftinih pamfleta iz dnevno političke propagande.
Čak je i kralj Aleksandar predstavljen onako kako zaslužuje , kao srpski vladar kome je više stalo do Hrvata u reprezentaciji nego do Srba. Zato mi je i zasmetala rečenica starog srpskog gazde Atanasa Božića koga tumači Marko Nikolić da je kralj napravio grešku sa primanjem Hrvatske i Slovenije u Jugoslaviju jer Hrvati i Slovenci nisu crnci koji će dozvoliti da se kolonizuju, jer ne odgovara onome što su zaista bile jedine kraljeve ambicije za donošenje takve odluke kao i sa njegovom brigom za očuvanje jugoslovenstva po svaku cenu kao što je  prikazano i u samom  filmu.Pretpostavljam da je u prvoj verziji Nikolićeva replika trebalo da bude parafraza čuvenog upozorenja vojvode Mišića kralju Aleksandru ali je ovde očigledno napravljen kompromis da bi se film gledao u Hrvatskoj i Sloveniji.
Ovim počinjemo priču o manjim nedostacima Montevidea jer zaista većih mana nema.
Osim par psovki viška što sam već ranije pomenuo,jedino što bih ja mogao da izdvojim su konfuzno postavljena tuča u kojoj se nije jasno videlo ko koga bije i sa previše olupanih flaša o glave bez ozbiljnih povreda,kao i nedovoljno realno i suviše naivno izvedene scene na fudbalskom terenu.One jesu stilizovane po uzoru na Beg do pobede sa dosta usporenih snimaka i rezova kao u spotu što je funkcionisalo u prvom filmu u kome je akcenat bio na rivalstvu i prijateljstvu glavnih junaka i njihovim ljubavima kao i problemima oko odlaska reprezentacije na SP,dakle uglavnom na dešavanjima van terena. Ali za nastavak Montevidea, gde će gotovo ceo drugi deo filma biti posvećen samim nastupima na prvenstvu i odlučujućim utakmicama sa velikim svetskim reprezentacijama,tome će morati ozbiljnije da se pristupi.
Muzika? Pa dobro,činjenica je da bih ja u Montevideu radije slušao Beogradski diksilend orkestar i gledao njihovu predivnu pevačicu Aleksandru Bjelić umesto brkatog Slovenca Magnifica,(zanimljivo je da njegov prateći bend ima isti stajling kao i oni), ali su BG Dixi ipak suviše veliki bend da bi zbog dramaturških ograničenjia mogli bez posledica da podnesu seckanje i skraćivanje njihovih numera što bi bilo neminovno u jednom ovako sadržajnom i dinamičnom filmu. Magnifico se ipak pokazao kao sasvim solidno rešenje jer je korektno odgovorio na postavljene mu muzičke zadatke.
Jeste,tačno je da Montevideo najviše pridobija gledaoce zahvaljujući jakim emocijama ali Bjelogrlić i Božić i tu uspevaju da pogode pravu meru tako da i kad su one najjače,ne prelaze u patetiku.
Da je recimo Paskaljević bio reditelj Montevidea,on bi invalidnost malog čistača cipela Stanoja(što je kod Bjele pomenuto samo na početku) eksploatisao tokom celog filma ne bi li se tako dokopao još neke nagrade na inostranim festivalima.
Nacional romantizam kome nas vraća Montevideo nije staromodan i patetičan već plemenit, privlačan i uzvišen.

U stvari jedini pravi problem koji Bjelogrlić ima posle prvog filma su velika očekivanja publike od nastavka. Zato ekipa filma pred sobom ima ogroman izazov ali i motivaciju,ne  samo da zadrži kvalitet prvog dela već i da ga prevaziđe.

Koliko god to možda vređalo Bjelogrlićeve iskusnije kolege reditelje od kojih pojedini imaju i petostruko više filmova od njega,ali oni bi morali u sopstvenom interesu da odu na projekciju Montevidea da vide kako se pravi i kako treba da izgleda veliki i kvalitetan bioskopski film za publiku.
A ovo definitivno jeste film koji će biti masovno gledan i obarati rekorde i koji će Srbija voleti jer to je narodni film u najpozitivnijem smislu reči.
Ali Montevideo ne pravi kompromise u cilju podilaženja najnižim ukusima prosečnog srpskog tv gledaoca-u njemu nema ispraznosti i prosečnosti trenutno najgledanijih domaćih serija niti ćete se ovde zaglibiti u mulju primitivizma i zlobe najpopularnijih domaćih rijaliti programa poput Farme.
Retki su filmovi koje možete gledati sa svojim ortacima,ili sa devojkom ili porodično sa svojim klincima,a Montevideo je upravo film takve vrste.
Posebno dobra stvar u vezi sa njim je što će ga gledati i voleti srpska omladina i što će joj se njime predstaviti prave vrednosti,potpuno suprotne od onih koje im se nameću kroz medije i javni politički diskurs a koje se nažalost smatraju poželjnim u današnjem srpskom društvu.
Oni će pozitivne poruke koje film šalje i afirmiše  prihvatiti,kako zbog toga što one dolaze kroz ovako privlačno prikazanu srpsku prošlost, tako i zbog toga što im se ne saopštavaju na banalan i jeftino moralizatorski način zbog čega bi im mogle izgledati smešno i lažno dok bi na glavne junake gledali sa podsmehom i prezirom,već naprotiv, na moderan, njima prihvatljiv način,stripovskim jezikom zbog čega će im junaci Montevidea biti kul likovi i sigurno će bar nekima od njih postati uzori.

A da li Montevideo ima potencijala da uđe u red kultnih ostvarenja naše kinematografije?
Umesto direktnog odgovora ajde da se podsetimo po čemu se prepoznaje jedan kultni domaći film:
-po replikama koje spontano zažive u narodu i uđu u svakodnevni govor
-po upečatljivim scenama
-po tome što se može gledati više puta
Montevideo poseduje sve to.

I da, umalo da zaboravim,trejleri i posteri kojima se reklamira ovaj film su na ћирилици.

A ako vam se Montevideo ipak ne svidi zato što je previše vedar,pozitivan,duhovit,moralan i normalan,uvek možete da odete da odgledate neki film Olega Novkovića ili najnovija ostvarenja Gorana Markovića i Paskaljevića i uživate u pravoj umetnosti koja nije razumljiva nama običnim smrtnicima.





Da li će mi Bjelogrlić i Dragojević postati simpatičniji likovi posle ovog filma?
Pa u Montevideu se zaista prepoznaje Bjelogrlićeva iskrena namera da se Srbi i Srbija predstave u pozitivnom svetlu u čemu je u potpunosti uspeo tako da se bar za mene ovim filmom i premijerom na Kosmetu iskupio za svoje brljotine sa javnom podrškom Gej paradi i učešće u Dragojevićevom filmu sa ovom temom.
Što se Dragojevića tiče,pa tu nemam dileme,on je stari oportunista čiji najnoviji politički angažman to najbolje dokazuje,zato nikog ne treba da iznenadi njegov prosrpski scenario.Ako bi mu dobro platili, on bi napisao tekst i za film koji negira holokaust.
Što se tiče lizanja sa političarima u toku rada na filmu i na premijerama,pa ako je to bio jedini način da se finansira Montevideo i obezbedi snimanje nastavka u Urugvaju i da se njegova premijera održi u Zvečanu,onda zaista ne mogu ništa da prigovorim po tom pitanju.Tim pre što je mnogo teže dobiti pare od antisrpskog režima kakav imamo danas za snimanje patriotskog filma kakav je Montevideo nego što je bilo izvući pare od Slobe za film koji otvoreno kritikuje njegovu vlast kakav su bile Rane.
Siguran sam da će se Bota kad odgleda Montevideo, zvanično izviniti i Hrvatima i Bugarima zbog onih bezazlenih prozivki u filmu.

[cutter]

Iako u komičnoj roli u kojima se nikad dosad nije snalazio,Sergej Trifunović u Montevideu ostvaruje izvrsnu epizodu.

Zapravo, njegove uloge karijere su upravo one komične, ili sa dozom komike mešane sa intimidacijom. U Crnom Gruji, u Kenguru, u autobusu u Buretu Baruta ili kao Arkan. Možda nije nivo Mime Karadžića ili Brstine, ali ipak.

[Kunac]

Meni je Sergej T. najgora stvar u Montevideu. Nepodnošljiv je.

[SIMERIJANAC]

Zapravo, njegove uloge karijere su upravo one komične, ili sa dozom komike mešane sa intimidacijom. U Crnom Gruji, u Kenguru, u autobusu u Buretu Baruta ili kao Arkan.

Slažem se,zato je i ovde odradio dobro sličnu stvar.

[mac]

Simerijanče, nešto si zeznuo oko ovog citiranja. Mislim da treba da obrišeš onaj quote tag koji se odnisi na tebe.

[SIMERIJANAC]

Пo речима Звонимира Шимунеца, директора пројекта, други део филма ,,Монтевидео, Бог те видео" (наставак прве приче, коју ћемо видети и као ТВ серијал), почиње да се снима у Уругвају почетком фебруара, када део екипе путује у Монтевидео. Постигли смо сјајну сарадњу са готово свим министарствима те земље, бржу и ефикаснију него са нашим - рекао је Шимунец. - Догодила се и мала анегдота - када је у Београд дошао министар иностраних послова Уругваја и видео да је цео град облепљен билбордима на којима пише Монтевидео, одмах је тражио да га фотографишемо, и није могао да замисли да је 15.000 километара од његове земље све у знаку Монтевидеа. Надамо се, ипак, да ће се и наша држава, кад људи виде први филм, више ангажовати, јер је оно колико је до сада помогла далеко је од тога шта је могла да учини.

http://www.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=1963%3Aqmontevideoq-obara-rekorde&catid=58%3Akultura&Itemid=91&lang=sr

[crippled_avenger]

Ipak, imaj na umu da Šimunec možda pokušava da izmanipuliše nešto.

U principu filmski radnici nikada nisu zadovoljni količinom para i pomoći. Mislim da kad bi sad pitao Camerona da li je imao dovoljno para na AVATARu, on bi ti rekao, "Uh, da mi je bilo još jedno pedeset miliona..."

[crippled_avenger]

MONTEVIDEO prešao 100 000!

[SIMERIJANAC]

Šta da ti kažem kad kod mene na poslu i kafe kuvarice prepričavaju film.
Cenim da je teško da će da obore Zonetov rekord al će vidimo,još se dava.
Jedino mi nije jasno dal je tu uračunat rezultat iz zapadne Srbije?

Još kad bi se dodali ljudi iz Republike Srpske, bilo bi 200.000. U Banja Luci svaki dan sale pune, za sva 4 termina. Ne možeš doći do karte osim ako je ne kupiš 3 sata ranije. Naprijed "Montevideo"!!!

Nego znao sam da će drugosrbijanci film da proglase šovinističkim al da će da bude i seksistički,e tu sam ih stvarno potcenio.

User Reviews
Not so great
6 January 2011 | by sobot (Novi Sad, Serbia) – See all my reviews
*** This review may contain spoilers ***

First of all, I am addressing primarily the audience in Serbia. I think that the movie really is meant for them, and that others would not find it too interesting. There are too much "patriotic" elements for my taste, and certainly too much for anybody from ex-Yugoslav countries. For example, the "spontaneous" singing of "Boze pravde" (the current national anthem of Serbia) after the game... I do think that Serbia has much to be proud of, but such a thing in an American movie would immediately be called distasteful.

Which leads me to the grade the movie got so far. At the moment I'm writing this, it is 8.8! I mean, this movie is a simple comedy, funny now and then, but in no way original. I am aware that everyone in Serbia "wants to see cheerful and funny movies, not only those hard and cruel things", but we have had our share of such movies in last few years.

What in particular do I have against it? (1) The first half is too similar to a great TV series, "Vise od igre". Since everyone in Serbia saw it at least once, you will know what I'm talking about. (2) Have you paid attention to the way girls are represented? They are simply sexual objects. For example, there is only one scene in which Rosa's bosom doesn't show, and that's when she is in a wet dress. 
I guess that the authors meant to add a lot of romance to the movie to attract female audience, but this is a strange way to do it. (3) The football scenes are nicely shot but, to put it mildly, exaggerated. Hey, that was 1930!

[Kunac]

Ma, mogu jedino da Bjeli pljunu pod prozor. 

[Джон Рейнольдс]

Samo kliknete da vam rivju ovog slepca nije bio helpful i softver će ga poslati u kloaku gde mu je i mesto. Pazi ti ovo dno: "I think that the movie really is meant for them, and that others would not find it too interesting. There are too much "patriotic" elements for my taste, and certainly too much for anybody from ex-Yugoslav countries." Jbt, koprcavo lobiranje šljama da film ne bude gledan van Srbije!

Pošto još nisam otišao u bioskop, biće još gledalaca.

[Le Samourai]

For example, the "spontaneous" singing of "Boze pravde" (the current national anthem of Serbia) after the game... I do think that Serbia has much to be proud of, but such a thing in an American movie would immediately be called distasteful.

Mislim da sam gledao trocifren broj americhkih filmova u kojima se ovo dogodi. Tu i tamo je u ponekom prepatetichna bljuca, ali u zhivotu nisam chuo da pevanje himne mozhe da bude distasteful (osim ako se ne dogadja neka subverzija).

[Kunac]

Ima ljudi kojima to smeta. Dok sam gledao film u KoloSeju bilo je coktanja za vreme te scene. ;)O)==
100 ljudi - 100 ćudi.
Meni je, recimo, baš godilo...

[Джон Рейнольдс]

Dobro je što ste mi rekli. Beš mi sve, ustaću usred bioskopa.

[Kunac]

Sačekaj Mimin znak - pa na noge lagane.

[---]

Petar Pan boze pravde

[SIMERIJANAC]

U kvizu Ja volim Srbiju na pitanje:-Kako se zove prvi ženski predsednik Srbije?,
Miloš Biković odgovara:

- Boris Tadić.

[Agota]

Ima ljudi kojima to smeta. Dok sam gledao film u KoloSeju bilo je coktanja za vreme te scene. ;)O)==
100 ljudi - 100 ćudi.
Meni je, recimo, baš godilo...

meni je iskreno zasmetalo,zasto ne umem  da uzivam u himni kao svi normalni ljudi? 

[Albedo 0]

neki Slovenac je komponovao, meni to stalno prolazi kroz glavu...

Vostani Serbije je himna, ovo ostalo, zajebi...

[crippled_avenger]

Davorin Jenko Za potrebe pozorišne predstave.

[SIMERIJANAC]

Jedino Marš na Drinu mož da bude himna Srbije,ove ostale su elegične,uspavljujuće,nekako pičkaste,al sad šta je tu je,ova je usvojena pa red je da se ispoštuje.
Nego Albedo,čujem od nekih ljudi iz RS da su u Banjaluci na nekim projekcijama ljudi ladno ustajali na intoniranje himne,šteta što to neko nije zabeležio.

[crippled_avenger]

Ipak je najjača zakletva vojnika iz Republike Srpske u bosanskoj vojsci. Posle toga, ne treba više nijdan snimak.

[Джон Рейнольдс]

Daj, bre. Marš na Drinu je marš, himna je nešto sasvim drugo. Dobra je Bože pravde, meni je Vostani Serbije kao nešto što je komponovao neki od onih metal bendova sa orkestracijama, ne znam kako im se zove ta podvrsta. Dodaš gitare i eto.

[Albedo 0]

jeste, Davorin Jenko i pjesma je skoro duplo mlađa od Vostani Serbije.

Marš na Drinu bre ne može, pa na šta marširate - na Republiku Srpsku?

Mislim da Vostani Serbije ima ono što je potrebno za himnu, ritmika može i da se promijeni, složenija je melodija od Marša, a tekst je superioran u odnosu i na Marš i na Bože pravde.

Možda sam subjektivan, ali danas bi i jedna dobra filmčina mogla da se snimi pod naslovom DAVNO SI ZASPALA, sanjam taj dan

[Albedo 0]

pa Bože pravde je prvo bila himna Srpske pa tek onda Srbije

Daj, bre. Marš na Drinu je marš, himna je nešto sasvim drugo. Dobra je Bože pravde, meni je Vostani Serbije kao nešto što je komponovao neki od onih metal bendova sa orkestracijama, ne znam kako im se zove ta podvrsta. Dodaš gitare i eto.

dodaj gitare i dajte Metlici da je snimi u S&M fazonu

[Agota]

iz krvi sto proliste vi
sloboda je nikla ova
iz mladosti sto je ugasena
rodila se mladost nova
ponikla si u slobodi
skolo nasa
pioniri tvoji klicu
glasno sada
volimo te srcem svim
volimo te srcem svim
skolo nasa skolo draga

Ovo je himna o.s.  filip -kljajic fica  e na ovo bi umrla da cujem na filmu.

[SIMERIJANAC]

Albedo,imaš scenu sa Vostani u onoj drami sa Radetom Markovićem kao Dositejem.

A što se tiče razlike između himne i marša,pa slažem se apsolutno,samo što je uvek bolji dobar marš umesto prosečne himne.
Kad neko ovde napiše nešto slično ruskoj himni,onda ću da priznam da postoji bolji izbor od Marša na drinu.


Russian Anthem, Гимн России, Military Parade 2007

[---]

i meni se najviše sviđa "vostani serbije", ima nešto poletno i pevljivo i pamtljivo, ali je taj tekst nezgodan, ne bi ga narod upamtio, ali fakat je superioran u odnosu na sve ove ostale. a realno, i ovu "bože pravde" narod jedva da zna dalje od prve strofe. ma džabe ti sve kad je "hej sloveni" ostalo ljudima u srcu. ali svojevremeno su bili argumenti te kako je ista kao kod poljaka (pa šta?), te kako je relikt komunističkog vremena (ali to vreme možemo zaboraviti, a ne možemo ono pre komunizma koje je kao pravo i naše, pa se na njega treba nastavljati a ovaj komunizam, to su nas terorisali i mučili, to ćemo pod tepih), te kako nije baš prikladno da se peva o slovenima ako je srbija građanska država u kojoj žive i nesloveni (ali je zato ok da i ateisti pevaju o bogu pravde).

nego, recite vi meni zašto hrvati nisu hteli da igraju fuzbal u reprezentaciji?

[SIMERIJANAC]

iz krvi sto proliste vi
sloboda je nikla ova
iz mladosti sto je ugasena
rodila se mladost nova
ponikla si u slobodi
skolo nasa
pioniri tvoji klicu
glasno sada
volimo te srcem svim
volimo te srcem svim
skolo nasa skolo draga

Ovo je himna o.s.  filip -kljajic fica  e na ovo bi umrla da cujem na filmu.

Za našu školu zna svaki đak,
jer na njoj blista Žarkovo ime,
ono nam daje hrabrost i volju,
i mi se ponosimo njime.

Tvojim stopama junače mili,
ići ćemo svi,svi do jednoga,
za slobodu život ćemo dati
i biti hrabri baš kao i ti.

Sramota me je al ne mogu da se setim treće strofe, a baš sam je pevao sa ortakom kad smo skoro prolazili pored škole.
Inače,dušmanima ništa nije bilo sveto pa su sa "demokratskim" promenama promenili i ime naše škole.A to im je odgovaralo i zbog toga što su želeli da zataškaju da je jedan od njenih đaka bio i Cema, u javnosti poznatiji kao Legija. 

[Albedo 0]

meni je ruska himna bliža Vostani Serbije nego Maršu na Drinu, nisam neki muzički stručnjak ali tako mi zvuči. Prije će Vostani Serbije moći da se preuredi da aranžmanom liči na rusku himnu nego Marš, koji je daleko od toga.

Žiko, pa Hej Sloveni su pjevali u školama, učili je napamet za zadaću, ja je imao u udžbeniku iz muzičkog vaspitanja, ovu ne smiju ni u film da stave jebote...

[---]

jednoga dana škola će se zvati po legiji, borcu za demokratske promene.

ma postoji i bože pravde svuda, ali ja opet ne znam da li je narod prihvatio tu himnu. možda će generacije koje to uče i nemaju pojma prihvatiti sve po automatizmu pa će im se srce ispunjavati emocijama, al definitivno neka nelagodnost postoji kad se peva ta "bože pravde", a ta nelagodnost nešto govori, ova moderna politička psihoanaliza je tu dušu dala da odgovori zašto.

kad smo već kod mladih generacija pogodnih za indoktrinaciju, oni nemaju pojma pa nemaju, moj mali nećak, četvrti razred, pita me da l ja u zagrebu govorim "sa j" ili orim srpski, a ja mu kažem da i srbi govore ijekavicu, on mi ne veruje, pa reko, evo ti srbi u bosni, to ti je odma tu preko reke, sigurno to znaš, a on mi kaže: nisu to srbi.

i ajde sad ti znaj šta će da ispadne.

[Agota]

@ha - ha selo zarkovo 

[Albedo 0]

od dva moja sestrića jedan je ijekavac iz Bosne, a drugi živi u Beogradu. I kada ovaj Bosanac dođe beogradski drugari ga ne razumiju, djeca su totalno nepismena kad se ne mogu ni sporazumjeti kako treba dok ovaj ne počne polako da priča. Jedina veza im je što se zajedno kokaju na Counter Strike-u

Ovaj sestrić iz Bga dobio zadaću da nauči pjesmu o starom Vujadinu, on ne razumije šta čita.Eto ti ga sad...

[---]

da, jebote, koji li je to zbun kad moraju učit srpske ijekavske narodne pesme... ili kad čuju narodne hrvatske pesme na ekavici tipa "grad se beli". valjda im se to posle razjašnjava, ne znam kad dolaze te lekcije. nama je bar u gramatici lepo bila nacrtana karta narečja i štokavsko je imalo sledeće granice: karlovac, karlobag, ogulin, virovitica

[Albedo 0]

Counter Strike i narodne pjesme i možda bude nešto od njih

[SIMERIJANAC]

ma postoji i bože pravde svuda, ali ja opet ne znam da li je narod prihvatio tu himnu. možda će generacije koje to uče i nemaju pojma prihvatiti sve po automatizmu pa će im se srce ispunjavati emocijama, al definitivno neka nelagodnost postoji kad se peva ta "bože pravde", a ta nelagodnost nešto govori, ova moderna politička psihoanaliza je tu dušu dala da odgovori zašto.

Igzekli.

[crippled_avenger]

Ja znam da je letos Kiki bio uradio neki gitarski aranžman BOŽE PRAVDE da bi bio hajp oko reprezentacije, ali su orlovi rano leteli pa pesma nije ušla u distribuciju.

Meni su najjače dve himne (ako zanemarimo srpsku i jugoslovensku za koje sam emotivno vezan i one će mi uvek biti najlepše na svetu, naravno)  ruska i nemačka. Himne su kao kola (u smislu automobila, ne narodne igre), po njima vidiš kakav je narod, i najlakše proceniš da li se razume u rat. Ove dve himne pokazuju da se i Rusi i Nemci razumeju u rat.

[Albedo 0]

Aegukka - 애국가 - National anthem of North Korea (KPA choir)


ovi stihovi su apsolutni win


Let morning shine on the silver and gold of this land,
Three thousand leagues packed with natural wealth.
My beautiful fatherland.
The glory of a wise people
Brought up in a culture brilliant
With a history five millennia long.
Let us devote our bodies and minds
To supporting this Korea forever.

Embracing the atmosphere of Baekdu Mountain,
Nest for the spirit of labour,
The firm will, bonded with truth,
Will go forth to all the world.
The country established by the will of the people,
Breasting the raging waves with soaring strength.
Let us glorify forever this Korea,
Limitlessly rich and strong.

[cutter]

Meni je Sergej T. najgora stvar u Montevideu. Nepodnošljiv je.

Nakon što sam svoj dinar ugradio u Montevideov trijumf, sklon sam da se potpuno složim s ovim zapažanjem. Sergej...evljeva uloga počne loše (sjaše s konja, publika se zakikoće) nastavlja se gore (Haralampisanje, publika radosno grokće) i iserava se na finiš filma, ozbiljno mu srozavajući konačnu ocenu kada bih bio voljan da je dam (publika se upišava od smeja). Onaj marketing iz doba kada je Pinkov reklamni prostor bio zakrčen City Records reklamama a između njih išli trejleri za domaće filmove pretovareni vulgarnostima sa ove distance deluje kao izvanredna marketinška sondaža prosečnog gledaoca. Još ponešto o finišu, pošto smatram da je to ozbiljna boljka ovog iznenađujuće uspelog filma – ne znam koliko je aktuelna himna (sa nešto izmenjenim tekstom) bila popularna i pevana kod življa u periodu između dva rata ali makar je mogla da bude otpevana manje horski sinhronizovano. Vredan eksperiment bi bio posložiti desetak delija u negde u donjem delu sale pa kad počne, da ustanu i zaurlaju, garant bi se neko primio (od ovih što nisu iz Bosne). No, to što tako bitan momenat pada u ključnom detalju – spontanosti – jeste nebitan problem u odnosu na kursadžijska skretanja od trenutka kada Bugari kroče iz voza. Oni naklonjeniji Bjelinim metodama bi verovatno ovo mogli uporediti sa Kertisovim pimpovanjem Britanije viđenog u Love Actually, i zapravo ne bi mnogo pogrešili. Samo što je tamo Hju Grant a ovde Sergej (na čiju "važno je učestovati" repliku sam se zapravo nasmejao). Iživljavanju nad Bugarima na terenu nemam mnogo zamerki (ima tu oštrog, gotovo rasnog kontrasta njihovih Tuta-Maradona fizionomija i naših vitkih, kao isklesanih mladića) i čak je akcentovan njihov fer plej. Ali svako malo idemo u ložu gde će nadrkana Srbenda sve da ih zajebe mrkim obrvama, pokojom psovkom i pištoljem. Ne valja im takav poso, ozbiljan primer nenamernog samo-podsmeha. Lečić je nedovoljno dugo na ekranu da bi mu otpao nos ali i takav je uspeo da ugrozi Sergeja. Stvarno je Kralj Aleksandar zaslužio bolje i kada je već ubačen u film nije morao da bude gori od Kralja Milana u Ivkovoj slavi.

Složio bih se da je gluma vrlo dobra i da je ohrabrujuće da među ovim mladim glumcima (i glumicama) ima harizmatičnih faca koje prirodno još nisu izraubovane (kad sam video Žiku Todorovića na železničkoj stanici pomislio sam kako je ufitiljio od silne pornjave). Železnička stanica je verovatno nezaobilazan detalj u svim domaćim period pieceovima budući da ne zahteva nikakvu adaptaciju. Šta još... Ćetković se izgleda pronašao kao srpski Liam Nison, u teskobnijim i elegičnijim tonovima koje odaje čovek koji zalazi u srednje godine. Lično sam najemotivnije doživeo scenu u kojoj Tirke-dečak posmatra fudbalicu oko poljske bolnice(?) i kada mu prilazi naš dragi saveznik Francuz. Odličan omaž! Ostale suzne momente urnišu gudala na prvu loptu.

[---]

ali, čekaj, a emotivni trenutak kada dobija onaj neki orden, šta li je, svoga oca?

[cutter]

Pa to jeste deo te scene, mada mi nije high point jer kreće se lađa francuska

[---]

ma da, nego reci mi čemu si mislio da je to omaž? ja odmah pomislio na petparačke priče

[cutter]

Mislio sam da je to odavanje pošte savezništvu srpskog i francuskog naroda u Velikom ratu.

[cutter]

A, nisam razumeo, ti misliš na orden-omaž... nisam mislio pa ne znam

[---]

da, scena kada neko detetu daje neki predmet sa pričom: "ovo je tvoj otac nosio" bla bla bla, to je onako zicer kliše emotivnosti. i onda imaš petparačke priče u kojima je otac čuvao sat u dupetu. i sad bjela i dragoje imaju tu scenu predaje ordena detetu, i ja, ponesen gej aluzijama tokom filma i dragojevićevim antisrpstvom u "svetom georgiju", pomislim da će sad morati "ovaj orden je tvoj otac čuvao u dupetu tokom kolubarske bitke", ili šta već, kad ono emotivni omaž savezništvu i hrabrosti srpske vojske for real. nije zezanje.

i onda se mislim, je l moguće da nam dragojević namiguje, kao, ja ovo radim za lovu i spas svoje karijere, pa je namerno tako kliše i patetično, ali vama koji znate, uz pomoć asocijacije na Pulp Fiction, želim da kažem kako sam u duši i dalje vrag

[cutter]

To bi objasnilo zašto stalno čisti taj orden

[cutter]

Ali realno ono što ja očekujem da odjekne kao bomba tiče se kastinga za scene u Montevideu. Setimo se kad Moša šeta Knez Mihajlovom pa mu ortak iz tima pomene južnoameričke lepotice, to se može tumačiti samo kao Čehovljeva puška. Bjela je ortak sa Dačićem a Dačić sa Adrijanom Limom, tako da...

[crippled_avenger]

Ja samo molio da se u sceni posete kupleraju u Montevideu pojavi kurva koja se zove Larionda...

[---]

gospodine larrionda, zaslužujete ulogu koju ste dobili u montevideu