Srpska reč a da nije tuđa

[scallop]

Upropastismo Jevtropijevićki topik!

A, mogli smo lepo da načnemo novi. Bez Corneliusovih egzibicija. Ko zna da prevrne sam neka prevrće.

Na primer, osnovni glagol u srpskom nije srpski. Biti je nastao kao rani izvod glagola to be (eng.), a naročito ga je popularisao Šekspir u drami "Hamlet". Najverovatnije je odatle dospeo u srpski.

I glagoli koji život znače nisu naši. Jesti je izveden iz nemačkog esen, a piti iz grčkog pino, pinis. Kao dokaz navodim reč oinopini - vinopija. Pitanje je da li smo mi krkali dok su Nemci esen i šljokali dok su Grci - pini? 

[Perin]

Slanina? Srpska reč

[Cornelius]

Upropastismo Jevtropijevićki topik!

A, mogli smo lepo da načnemo novi. Bez Corneliusovih egzibicija. Ko zna da prevrne sam neka prevrće.

Ako sam dobro shvatio, zabranjena je upotreba bilo kakvih vec objavljenih naucnih radova. Moze samo da se prevrce iz glave ili da se izmislja. Vazi!

"Na primer, osnovni glagol u srpskom nije srpski. Biti  je nastao kao rani izvod glagola to be  (eng.), a naročito ga je popularisao Šekspir u drami "Hamlet". Najverovatnije je odatle dospeo u srpski."

Da li to da shvatimo kako pre Sekspira, mi nismo "bili" ili da je "Hamlet" unapredio srpsku leksiku?

[scallop]

Naravno. Pre Šekspira glagol nije imao refleksivni značaj već samo usko fizički: biti = tabati.

Perine, slanina je osnov za najčuvenije srpsko dubliranje konsonanata - slan'nica.

[Cornelius]

Znaci, kada bi Srbin, u dosekspirovkom periodu, posle flase (nem) rakije (tur) skocio na astal (tur) i viknuo - biti ili ne biti, on je razmatrao da li fizicki (gr) nasrne na nekog od prisutnih. Period kojim se nastavlja rani 17. vek, uneo je medju srpske seljake refleksivni deo pitanja "biti ili ne biti" koji se odnosio na smisao zivota, a implicitno i na to da se smisao zivota moze razresiti jedino kroz rakiju, sto nas neumitno dovodi ka resenjima iz dosekspirovske ere, te se refleksivno pretvara u refleksno udaranje nekog od prisutnih. Ako se ne varam, u pitanju je 221. stilska figura srpskog jezika, zvana "sekspirov lakat".

[Boban]

Prvi prevod čuvenog Hamletovog biti ili ne biti glasio je: "Trt mrt, život ili smrt", to je bilo verovatno pre nego što je glagol biti upao u srpski.

[zakk]

"Astal" nije turcizam, već od mađara pokupljen s(e)rbizam sto(l): reč je iz srpskog prešla u mađarski pa se vratila nazad u izmenjenom obliku.

[Cornelius]

E, Zakk, astal nije srpskog ni madjarskog porekla, nego je spanskog porekla. Secas se kada Terminator otkine glavu onom kretenu i kaze "Astal da blista", onako kako ga je naucio klinac.

[zakk]

Onda je kamerunskog podrijetla

[zakk]

Kamen-runskog!

[Cornelius]

Da li ovo znaci da je sve u poznatom i nepoznatom Kosmosu postalo od Srba?

[Loni]

   Juče u Poltici ambasador Turske, na pitanje treba li naša deca da uče turski s obzirom da postajete sve važnija sila, reče: - Nema potrebe. U srpskom jeziku je oko 8000 naših reči, tako da se razumemo bez po muke.

  Inače turska reč marama na srpskom je rubac.
  U vremenu kad nije postojao termin seks u Srba, naš narod je ,,one stvari'' na kulturan način imenovao tako što je termin milovanje, naglašavao na A.
  MilovAAAnje. Bila je to sofisticirana distanca u odnosu na obično milovanje (naglasak na prvom slogu), koja podrazumeva maženje deteta po kosi, kućnog ljubimca...

   Blago policiji tog vremena. Odmah je mogla da prepozna pedofila.
Kad detetu neko kaže: - Dođi da te pomIlujem - normalan je. Kad naglasi na narednom slogu, pedofil!

[Tex Murphy]

[boki77]

Žlica - kašika (per.), vilice - viljuška (per.), kula (per.), stup (gr.), avlija (gr.), balčak ( ovo znamo), tresak - top (tur.), mač - mikya (gotski - nesigurno poreklo), crkva - kyrke (gotski, nastalo iz grčkog ek kalew - sazivam)...pozajmljenica ima gomila, ali ove su mi drage.

Blagodatan - ruska kovanica, pridev blag na ruskom znači dobar, ne na srpskom. Telohranitelj - (sa)hraniti na ruskom znači (sa)čuvati. "Još uvek" je takođe došlo iz ruskog...  
Reforma patrijarha Arsenija IV Šakabente (18. vek) o uvoženju svega ruskog, od ikona do crkvenih spisa, završila se tako što je srpski crkvenoslovenski zamenjen ruskom verzijom istog. Otada počinje navala ruskih reči.

Dalje - latinizmi - da bi se poznavao latinski, mora se poznavati grčki, jer su Latini pokupili sijaset izraza od Grka - pesrona potiče od prosopon (prvobitno znači ličnost, ali i maska...), harizma...da ne dužim - 70% termina u medicini je grčkog porekla. A kad je reč latinskog porekla, pa bude prerađena od Engleza - postane neodoljiva za ovdašnju raju (tur.).

[Hobit]

Da li neko zna koja je najduža reč u našem (srpskom) jeziku. Negde pročitah, poodavno, da je to PRESTOLONASLEDNIKOVICA.
Postoji li neka duža?

[Dirty Old Man]

Za srpski su krajnje nekarakteristične reči u kojima dva ista suglasnika stoje jedan kraj drugog, ali daleko od toga da gi nema - recimo PPrike i ČČkalice...

[scallop]

Još tražimo srpsku reč.

Da bih malo usmerio stvar, evo kako je tekla transformacija imena jednog grada u Grčkoj. Danas svi znama za grad Florinu, ali je manje poznato da je dugo slovenski naziv bio Lerin. Pre nego što je bio Lerin nazivao se Hlerin, a pre toga Hrelin. Ustvari, negde u vreme Dušana, oblast Kostura je dobio kao nagradu za ratne podvige njegov vojskovođa (H)relja Ohmučević aka Krilatica i on je podigao svoj grad na svom posedu.

[Cornelius]

Telohranitelj - (sa)hraniti na ruskom znači (sa)čuvati.

A ja mišljah da je "telohranitelj" onaj koji nekog hrani svojim telom (dodji, da ti čika dâ...).

[zakk]

Juče u Poltici ambasador Turske, na pitanje treba li naša deca da uče turski s obzirom da postajete sve važnija sila, reče: - Nema potrebe. U srpskom jeziku je oko 8000 naših reči, tako da se razumemo bez po muke.

Što je naravno slabo tačno. Ono što zovemo turcizmi su uglavnom reči iz ARAPSKOG a ne iz TURSKOG jezika.

[Cornelius]

Kako su nam Turci bili cimeri 5 vekova, a Arapi samo 30 nesvrstanih godina, veći deo tih tudjih reči naučismo od Turaka. E, sad, ako su koreni turcizama arapski, tu mi ništa nismo skrivili i zato ih i zovemo turcizmima, prema onima od kojih naučismo. Ostaje nauci da se izjasni, ali ne na ovom topiku, jer je ovde zabranjena.

[Boban]

Srpski ima 147000 reči i bar dve trećine su stranog porekla.
Ako niste znali, srpski je posle engleskog jezik sa najviše reči na svetu.
Dakle, šta je 8000 turskih?

[Kler_Vojant]

Sustina? xD

[Boban]

Nikakva. Svi jezici su isprepletani; engleski najviše jer su imali dodira sa najviše drugih jezika, srpski mnogo jer je zaista imao dodira sa nekoliko velikih jezika (turski, nemački, mađarski, grčki, latinski...)
Sve u svemu ništa, besmisleno dokazivanje čiji je koren reči.
Bitno je šta reč danas znači i koliko je upotrebljiva.

[Cornelius]

Sustina? xD

Suština je u tome da hrvatski jezik ima isto 147 000 reči od kojih su 139 000 srpskih, a preostalih 8 000 turskih. Pa, oni su većim govnima nego mi.

[Loni]

Najduža čisto srpska reč je PRESTOLONASLEDNIKOVICA,
međutim najduža reč, koja se koristi u srpskom jeziku je PSEUDOOTORINOLARINGOLOGIJA.

[Hobit]

Najduža čisto srpska reč je PRESTOLONASLEDNIKOVICA,
međutim najduža reč, koja se koristi u srpskom jeziku je PSEUDOOTORINOLARINGOLOGIJA.

Aha.
A šta znači PSEUDOOTORINOLARINGOLOGOJA ?

[Kler_Vojant]

Bitno je šta reč danas znači i koliko je upotrebljiva.

Bitno je, ali za koriscenje ne i presudno. Upotrebljivost ima veze sa repeticijom, a ponavljanjem rec dosadjuje, pa se ljudi hvataju alternativnih termina, pa stare reci zamenjuju nove, i tako, u krug...

[scallop]

Viljem Osvajač je u Englesku doneo 14.000 francuskih reči, otprilike polovinu. Ostalo su doneli Sasi i Vikinzi. Nekoliko reči su doneli Kelti iz Singidunuma. Briti i Angli su doneli dve - Briti i Angli. Sv. Josif iz Aramateje jednu.

Kuriozitet je, na primer, što se svi dobri komadi ovčetine zovu mouton (iz francuskog), a svi loši, kao iznutrice i zaponjci - sheep (saksonski). Iz jezika naučimo šta su krkali gospodari, a šta sirotinja raja koja globa davati ne može. Tako smo se mi naučili da od raznih crevca, brizli, krezli i prezli pravimo specijalitete.

Ovca je jedna od retkih srpskih reči na koju niko ne polaže posebno pravo jer je ustanovljeno da je, kao jedna od najstarijih reči uopšte, zapisana i u Nostratic-u (teorijski izvorni ljudski jezik). Tu spadaju i ovas i raž, ali je najnaj - prdeti. Ona je univerzalna.

Ovoliko sam iscedio iz jutarnje kafe u Kato Gatzea, Volos.

[Cornelius]

Najduža čisto srpska reč je PRESTOLONASLEDNIKOVICA,
međutim najduža reč, koja se koristi u srpskom jeziku je PSEUDOOTORINOLARINGOLOGIJA.

Aha.
A šta znači PSEUDOOTORINOLARINGOLOGOJA ?

A, je l moze pseudoprestolonaslednikovica?

[Cornelius]

Kuriozitet je, na primer, što se svi dobri komadi ovčetine zovu mouton (iz francuskog), a svi loši, kao iznutrice i zaponjci - sheep (saksonski).

U normansko vreme, francuski je bio upotrebljavan na dvoru i u institucijama puna tri veka. To ostavlja trag.

[zakk]

Ovoliko sam iscedio iz jutarnje kafe u Kato Gatzea, Volos.

A zato tebe ne bi u ponedeljak, spremao si se za put...
Eh, more... I ja bih...

[Hobit]

Najduža čisto srpska reč je PRESTOLONASLEDNIKOVICA,
međutim najduža reč, koja se koristi u srpskom jeziku je PSEUDOOTORINOLARINGOLOGIJA.

Aha.
A šta znači PSEUDOOTORINOLARINGOLOGOJA ?

A, je l moze pseudoprestolonaslednikovica?

Može, cornelije

Zemunci bi rekli   ZNAČIPSEUDOPRESTOLONASLEDNIKOVICA

[Hobit]

Ovoliko sam iscedio iz jutarnje kafe u Kato Gatzea, Volos.

A zato tebe ne bi u ponedeljak, spremao si se za put...
Eh, more... I ja bih...

Da, zak
zove na pivo - pa zbriše
Kao cornelije...

[boki77]

Čini mi se da niko nije pomenuo srpsku reč vampir. Eto, nije tuđa

Sve reči engleskog jezika koje se odnose na vlast su francuskog porekla. Na scallopovo bih dodao još da imena sirovina u engleskom jeziku imaju (uglavnom) anglosaksonsko poreklo, a prerađevine francuskog - pig - pork, cow - beef...

[scallop]

Pošto smo zaključili da strane reči postoje, da nisu neobične ni u stranim jezicima, možda bismo mogli da prestanemo da izmišljamo strano poreklo srpskih reči. Preskačući vekove nekako smo iz obuće uskočili u mađarske cipele, ali se ne bismo smeli nervirati jer ni Mađari još nisu naučili da se sreda ne kaže szerda, a ni da je szamorodni tokai zapravo srpska reč za prirodno vino.

Boki nek se pazi da ga ne u'vati Nightflier, jer će da vidi sve zvezde kad počne mu da objašnjava da je vampir - upir. Sigurno postoji gomila srpskih reči jedino ih se ne sećamo, jer smo iz staroslovenskog uskočili u srpski preko turskog, a to i nije bio lak skok. Kad je stigao Vuk, onako neuk je znao samo da zapisuje, a niko posle njega se nije usudio da procenjuje zapisano. Meni se čini da su reči koje sadrže slovo r favoriti za srpsku reč, kao i reči sa prefiksom ras. Nisam sad raspoložen da teram mak na konac, pa ističem predlog za - zora. Možda neko zna čija je to tuđa reč.

Hobite, dogovor je kad ja kažem "'ajde" ti "kada" ja "gde" ti "dobro". Ovako mlatiš praznu slamu.

[Cornelius]

zove na pivo - pa zbriše
Kao cornelije...

[Kler_Vojant]

Tako smo se mi naučili da od raznih crevca, brizli, krezli i prezli pravimo specijalitete.

Ovca je jedna od retkih srpskih reči na koju niko ne polaže posebno pravo jer je ustanovljeno da je, kao jedna od najstarijih reči uopšte, zapisana i u Nostratic-u (teorijski izvorni ljudski jezik). Tu spadaju i ovas i raž, ali je najnaj - prdeti. Ona je univerzalna.

Ovoliko sam iscedio iz jutarnje kafe u Kato Gatzea, Volos.

Ovo za ovcu je super, i za prdez, tj merde, to kapiram da je takodje drevno...ali, ne diraj mi crevca! pazi, ujedam, ne diraj najbolju poslasticu u srpskoj kuhinji, tj sarmicu sa jajima, pavlakom, dzigericom i crevcima.

[scallop]

U pogrešnoj se crkvi moliš, Kler. Raspitaj se kod onih koji su kod mene tamanili teleću glavu u škembetu i krezle ko je šampion. Samo kažem da su naši stari krkali debeloga mesa ovnujskoga, a kad su došli Turci mogli smo da izmislimo samo - kukureč, kukurek ili kokoretsi (zavisno gde ga prave). To su ti jagnjeća crevca upletena u debelu kiku (kao ruka), a u jedan kukureč ide 5-6 kompleta crevca. Sa'ćemo kumbaros Kosta i ja da nadenemo jedan kokoretsi (na ražanj se nadene cela jagnjeća iznutrica i obveže kompletom crevaca, pa na vatru). Merde je govno, a jezici za prdež imaju, generalno, onomatopeju (fart i slično)

Pošto ćemo i dalje o srpskim rečima, ja ću o čudnoj upotrebi nekih grčkih reči kod nas. Recimo, sinergija je više jedinstvo, a simfonija je - saglasje. Ako smo simfonični. 

[Kler_Vojant]

da, znam sta je merde, pogresno sam se izrazio, ali rec kao rec je drevna ko biblija. Ja se prijavljujem za jedan taj kukurec, kad vama odgovora, koj vikend hocete, raspolozen sam uvek za kalorijske shokove.

[Hobit]

zove na pivo - pa zbriše
Kao cornelije...

Ne vredi sada, cornelije, da zbijaš šale
Zajebao si - i gotova stvar

Kada želiš nešto da uradiš - nađeš način,
kada ne želiš - pronađeš izgovor

Hobite, dogovor je kad ja kažem "'ajde" ti "kada" ja "gde" ti "dobro". Ovako mlatiš praznu slamu.

Hm, ne vredi
Ti kažeš ajde, ja kažem sutra, ti kažeš Volos, ja kažem - jebiga...

[scallop]

Hobit, imaš dve opcije: ili imaš reč ili nemaš. Ako imaš ti je kažeš, napišeš... Ovo je topik za one koji imaju reč. Ako nemaš reč, onda ideš na topik adios pa pričaš šta 'oćeš. Ili ideš na posao da zaradiš koju kintu za penzionere. Ne mogu da tebe čekam ko ozeb'o sunce. Ponekad se ode i u Volos. Sad ti čekaš.

[Hobit]

Jebiga

Čisto srpska reč.
Nastala spajanjem dve reči:  jebi ga
Smatra se da je nastala u gej populaciji

[scallop]

Jes', Hobit, to. To je kolokvijalizacija. Ako smo nas dvojica nastali u gej populaciji onda je i ta reč. Budući da nemaš poseban izlaz u Volosu, sačekaj do 22 juna, pa ću ja do tvoje rupe. A, onda ti preostaje samo jedan sto udaljenosti do piva. Jedan sto nije sto i jedan.

Kad smo već kod brojeva, da li ste zapazili da su prva tri broja u svim jezicima slična i jednostavna? Na broju četiri smo se polomili.

[Hobit]

Kasniš na plažu 

[Boban]

Pa ta fora sa brojevima, jedan, dva, tri i četiri čoveka, a pet ljudi; jedan, dva tri, četiri praseta a pet prasića, tj. granica u izražavanju na četiri je ključna za praćenje kako se koji jezik razvijao i kretao i otud ta bliskost sprskog i nekih jezika u Indiji koja se često pominje.
Druga varijanta u mnogim jezicima je da razlika počinje od tri, a negde od dva u izražavanju množine.
Sve ovo samo naizgled nema veze s temom, ali je činjenica da je većina evropskih jezika nastala iz jednog prajezika, kao što su hrvatski, bošnjački, crnogorski i srpski nastali iz južnoslovenske verzije staroslovenskog.
A reči teku, tamo-vamo, na sve strane, nesputane i vrludave.

[scallop]

Hobite, pa ja jesam na plaži!

Meni ne pašu reči kao što su edukovanje ili menadžment. Imam utisak da neko ili ne zna ili pokušava da objasni svoju "pamet" na taj način. Kao da su obrazovanje i rukovođenje neka "niža evolutivna grana". To me podseća na kolegu mašinskog inženjera koji je pokušavao da objasni kako je hermetičnost viši stupanj zaptivenosti, a tolerancija mera odstupanja u tehničkom crtanju, a ne podnošljivost. Ta "tajna" značenja ljudima daju osećaj veće vrednosti, kao, na primer, kad se hirurg bavi transplantacijom graftova, a ne kalemljenjem (presađivanjem) tkiva. Pitao sam neke kako se englosaksonski hirurzi snalaze sa manijom veličine, kad su ti izrazi već na njihovom jeziku i naišao sam na potpuno nerazumevanje. Oni koji upotrebljavaju nepotrebne tuđice ne shvataju da time ne postaju pametniji već suprotno.

[Boban]

Jasam jednom nekada na jednom od faksova koje sam pohađao, na psihologiji ili tako nečemu, prisustvovao kada je profesor INSISTIRAO da se upotrebljavaju tuđice za sve termine jer to daje dubinu i suštinu značenju, a da se naše reči koriste kao veze i sveznici između tih veličanstvenih stranih reči. Dapače, ocena kod njega je zavisila od broja i veštine upotrebljenih tuđica.

[scallop]

Na to sam mislio. Tako i književna kritika bez kvintesencije nije ništa.

[scallop]

Postoji jedna srpska reč koju često koristimo na forumu, a da to ona nije. To je - prepucavanje. Ta reč je izvedena iz grčkog i nema veze sa pucanjem. Jednom, davno, pali smo u bedak jer se Kosta nije trzao na boli me k..., ali se tresao na puca mi k... Dilemu smo razrešili kad nam je objasnio da k... nije problem, a da puca jeste. Na grčkom puca znači k... Posle mi je bilo jasno odakle prepucijum, ali i prepucavanje. Dakle, ko se bavi prepucavanjem sad zna o čemu je reč.

[Cornelius]

Iz grčkog tripa... "Pusti" znači peder. Pa, kad vikneš nekom od svojih - ma, pusti, svi se okrenu da vide ko se to izdire na pedera.