Srpska reč a da nije tuđa

[Аксентије Новаковић]

Дуго е, зато сам и ставио ее.
Насумично или не, тек сличности постоје.
Како се на јапанском каже вођа?
Углавном, сами јапанци говоре о томе да је бушидо кодекс наслеђе белог, а не жутог човека, па кад су усвојили бушидо кодекс, вероватно су усвојили и одређене речи које, због свог несавршеног говорног апарата, изговарају на чудан начин.
Но, ја нисам уопште хтео да помињем јапански језик, то је чисто био наставак зезања на сам у рај, па кад сам већ у том фазону, надовезаћу се на господина Крљића: термин уширо представља у назад, међутим, постоји и термин уширо тенкан који у борилачким вештинама представља радњу која би се описала као окрет око предње стајне ноге, и визуелно тај окрет изгледа као да се иде у широко, што значи уширо = у широко. 

[Krsta Klatić Klaja]

Тошиба Колудо, најбржи Јапанац на свијету.

[tomat]

Tu je i čuveni japanski nogometaš Nakitu Minajaši

[Krsta Klatić Klaja]

http://www.nakituminayashi.com

[Аксентије Новаковић]

Истополник (педер) - Китуима Китупуши
Истополница (лезбејка) - Имапицу Оћецупи

[ridiculus]

Дуго е, зато сам и ставио ее.

Stavio si "ee", zato sam to i pomenuo. Itd, itd. U suštini, prilično nebitno, ali ono što je bitno - kineska varijanta izgovora - jednostavno se preskočilo. U prevodu, "seimei" je izgovor zasnovan na kineskom čitanju istih simbola, barem kakvo je bilo u trenutku kada su Japanci uvezli njihovo pismo. Što samo prebacuje problem na kineski, a to je sasvim druga priča.

Насумично или не, тек сличности постоје.

Postoji gomila sličnosti unutar samog japanskog. Recimo, nekad je teško - pogotovo strancima - shvatiti značenje neke reči samo iz izgovorenog, tj. bez pisane podrške, zato što postoji neverovatan broj homonima.

Како се на јапанском каже вођа?

Ne znam na šta misliš ovde, ali meni je prvo palo na pamet riidaa, tj. japanizacija engleskog leader.

вероватно су усвојили и одређене речи које, због свог несавршеног говорног апарата, изговарају на чудан начин.

Njihov govorni aparat je ono što je nama najbliže. Ne znam ni jedan neevropski jezik - a bogami i jako mali evropskih - čija je fonetska struktura tako bliska srpskom.

Drugo, koliko ja razumem pojave koje dovode do formiranja jezika, niko ne usvaja osnovne reči od drugih naroda. Pod "osnovnim" mislim na ono što je osnovno u nekom okruženju, i sa čime zajednica, ili narod,  živi praktično od nastanka. Japanska reč za hleb, pan, je uzeta iz portugalskog (pao), ali samo zato što je hleb za njih bio nešto novo. Za hranu koju su prethodno jeli stotinama i hiljadama godina, narodi imaju svoje reče. Apsurdno je i pomisliti da će neko tek tako da usvoji tudju reč za "život" u svakodnevni govor (da napravim distinkciju u odnosu na ceremonijalni govor).

[Аксентије Новаковић]

Stavio si "ee", zato sam to i pomenuo. Itd, itd. U suštini, prilično nebitno, ali ono što je bitno - kineska varijanta izgovora - jednostavno se preskočilo. U prevodu, "seimei" je izgovor zasnovan na kineskom čitanju istih simbola, barem kakvo je bilo u trenutku kada su Japanci uvezli njihovo pismo. Što samo prebacuje problem na kineski, a to je sasvim druga priča.

Хвала на добром појашњењу.
Заиста нисам знао да је то кинеска варијанта изговора, јер сам ту реч чуо и видео написану од једног Јапанца.
Али ето, да не буде да сам лупетао и измишљао ствари како понеко то воли да прикаже овде на форуму - значи, та реч коју сам употребио, сеемее,  ипак означава живот, само сам промашио језик или дијалект, али реч ипак припада жутој раси?

Ne znam na šta misliš ovde, ali meni je prvo palo na pamet riidaa, tj. japanizacija engleskog leader.

Да ли постоји реч или варијанта која се изговара као "ођа"?
То ми је исто остало у памћењу, мада постоји могућност да сам погрешно чуо или протумачио, па зато ту реч нисам навео заједно са сеемее.

Drugo, koliko ja razumem pojave koje dovode do formiranja jezika, niko ne usvaja osnovne reči od drugih naroda. Pod "osnovnim" mislim na ono što je osnovno u nekom okruženju, i sa čime zajednica, ili narod,  živi praktično od nastanka. Japanska reč za hleb, pan, je uzeta iz portugalskog (pao), ali samo zato što je hleb za njih bio nešto novo. Za hranu koju su prethodno jeli stotinama i hiljadama godina, narodi imaju svoje reče. Apsurdno je i pomisliti da će neko tek tako da usvoji tudju reč za "život" u svakodnevni govor (da napravim distinkciju u odnosu na ceremonijalni govor).

Са овим се у већини слажем, а ово што си написао директно обара Скалопову тврдњу са почетка теме да смо термин јести усвојили од Немаца, јер оно што важи за Јапанце сигурно важи и за Србе.

[ridiculus]

Stavio si "ee", zato sam to i pomenuo. Itd, itd. U suštini, prilično nebitno, ali ono što je bitno - kineska varijanta izgovora - jednostavno se preskočilo. U prevodu, "seimei" je izgovor zasnovan na kineskom čitanju istih simbola, barem kakvo je bilo u trenutku kada su Japanci uvezli njihovo pismo. Što samo prebacuje problem na kineski, a to je sasvim druga priča.

Хвала на добром појашњењу.
Заиста нисам знао да је то кинеска варијанта изговора, јер сам ту реч чуо и видео написану од једног Јапанца.
Али ето, да не буде да сам лупетао и измишљао ствари како понеко то воли да прикаже овде на форуму - значи, та реч коју сам употребио, сеемее,  ипак означава живот, само сам промашио језик или дијалект, али реч ипак припада жутој раси?

Seimei zaista označava život, ali ne znam ovako napamet koji je tačan kontekst, pošto sam malo zardjao u japanskom, a nisam kod kuće, pa ne mogu da pogledam u rečnik. Ali japanski ima nekoliko reči koje bi se mogle prevesti tako, u nešto drugačijem kontekstu (kao "inoći" koje Meho pominje). Ovako iz glave: seimei je složena reč (sei + mei), i možda bi se moglo prevesti kao egzistencija ili postojanje.

Ne znam na šta misliš ovde, ali meni je prvo palo na pamet riidaa, tj. japanizacija engleskog leader.

Да ли постоји реч или варијанта која се изговара као "ођа"?

Da, postoji, ali opet, najvažniji je kontekst, a ja sad ne mogu da ti kažem napamet kakva je to vrsta vodje. Ili vrsta obraćanja.

[Аксентије Новаковић]

Seimei zaista označava život, ali ne znam ovako napamet koji je tačan kontekst, pošto sam malo zardjao u japanskom, a nisam kod kuće, pa ne mogu da pogledam u rečnik. Ali japanski ima nekoliko reči koje bi se mogle prevesti tako, u nešto drugačijem kontekstu (kao "inoći" koje Meho pominje). Ovako iz glave: seimei je složena reč (sei + mei), i možda bi se moglo prevesti kao egzistencija ili postojanje.

Реч сеемее ми је превео на енглески као лајф, тј. живот.

А употребио је још један синоним за лајф/живот, мислим да га је написао са три јапанска слова, а изговара се курасу.

Da, postoji, ali opet, najvažniji je kontekst, a ja sad ne mogu da ti kažem napamet kakva je to vrsta vodje. Ili vrsta obraćanja.

У сваком случају то је та реч, а употребљена је у контексту вође групе, односно инструктора који ће да надгледа вежбање једне групе.
Да ли је то најисправнији термин или није, заиста не знам, али је Јапанац употребио реч ођа да би означио вођу једне групе.

[mac]

Znaš li za rođendanski paradoks? U grupi od 23 i više ljudi verovatnoća da dve osobe imaju isti rođendan je veća od 50%. Prosta je matematika u pitanju, nema tu nikakvog paradoksa. Ali isti je slučaj i sa jezicima. Ako uzmeš bilo koja dva jezika pronaći ćeš brdo reči koje se istovremeno slično izgovaraju i imaju slično značenje, prosto jer je broj glasova ograničen, a broj značenja vrlo velik. Ali to ne znači da ta dva jezika imaju ikakve druge dodirne tačke. Sve je u našim glavama.

[Аксентије Новаковић]

Мацо, никад од тебе Иберменш.

[Vedro nebo]

OĐA - nisam sigurna za ovaj termin, ali treba imati u vidu da se O na početku japanskih reči ovog tipa često pojavljuje onorifično iliti kao naznaka učtivosti (nesto u smislu 'cenjeni').
Uostalom, sama struktura japanskog jezika je takva da su sva ova poređenja zaista na nivou matematičke verovatnoće.
Zaboravila sam (mislim da ima u "Jezicima" Bugarskog) koja je ono beše jedina reč za koju je pouzdano utvrđeno da su dva naroda koja nisu imala nikakvog kontakta isti pojam isto imenovali. Davno bilo...

I, nađosmo li autohtonu srpsku reč? 

[Krsta Klatić Klaja]

Мацо, никад од тебе Иберменш.

Што, јел ти уберменши површно доказују било шта?

Прво, треба доказати да то има исти коријен

Друго, треба доказати да је пренос ријечи био баш од Срба ка другима, ти тај доказ немаш

Треће, ко је конкретно дошао у контакт са Јапанцима од Срба? Ни тај доказ немаш

Дакле, чак и да нађеш сличност ти још ниси доказао смјер преноса ни субјекат преносабјезика, то јест нема доказа да је тај субјекат Србин

А сви знамо да су то слично језици, јер имају исти коријен, но коријен није српски

Штавише, у данашњем свијету српски је један од најпримитивнијих језика, без многих способности рекомбиновања ријечи као што то то има њемачки и енглески

Дакле, то су сложенији и старији језици од српског, што се види по структури

Будући да си површан, ниси разматрао ни структуру ни пренос ни субјекта, што значи да реално немаш доказа

Све је ово губљење времена

[Аксентије Новаковић]

ali treba imati u vidu da se O na početku japanskih reči ovog tipa često pojavljuje onorifično iliti kao naznaka učtivosti (nesto u smislu 'cenjeni').

То ми је познато, мада се тада О не користи спојено са другом речју.
На пример, О Сенсеи.

Uostalom, sama struktura japanskog jezika je takva da su sva ova poređenja zaista na nivou matematičke verovatnoće.

Ја сам лепо написао да сам ове јапанске речи узео да бих наставио зезање које је започело са причом "сам у рај".
Не знам шта се толико примате па мислите да сам ја рекао да је јапански настао од Србског или шта већ???

Друга је ствар која је вама непозната, а о којој јапанци причају, а то је да су имали контакта са белим Аину народом који је живео на јапанским острвима и да су од белог Аину народа примили бушидо кодекс.

Ако су примили бушидо кодекс, онда су сигурно усвојили и неке речи.

Које су речи у питању, не знам, нека се тиме баве лингвисти и етимолози.

Оно што мени упада у уши је да јапанци за реч живот користе и термине сеемее и курасу, а без семена нема живота, као што без курца нема ни семена ни живота.

Што, јел ти уберменши површно доказују било шта?

Чак и киндер-иберменши знају да кад неко покуша да сведе језик, који је жива реч, на ниво статистике, односно мртве рачунске радње, то не може да буде добро, јер оно што приличи коњу - не приличи жаби.
Не може се математиком и рођенданским парадоксима објашњавати језик.
Математиком се ионако не може ништа објаснити јер математика је лажна наука - само у математици од два негативна настаје једно позитивно, док у правом животу од два негативна никако не може да настане једно позитивно.

Прво, треба доказати да то има исти коријен

Друго, треба доказати да је пренос ријечи био баш од Срба ка другима, ти тај доказ немаш

Треће, ко је конкретно дошао у контакт са Јапанцима од Срба? Ни тај доказ немаш

Са прве две ставке се баве лингвисти и етимолози.

О трећој ставци сам већ говорио.
Истражуј ко је Аину народ.

Штавише, у данашњем свијету српски је један од најпримитивнијих језика, без многих способности рекомбиновања ријечи као што то то има њемачки и енглески

У данашњем свету глупани сматрају да је енглески најсавршенији језик и такве будале сматрају да је из енглеског све потекло.

А енглески настао пре пар стотина година...

Да видимо шта о томе кажу енциклопедијске одреднице, па након ових цитата ћемо сви да се уверимо да је енглески језик (као и шпански, португласки, француски, румунски) младунче у односу на Србски језик и да енглески језик представља мелтинг пот свега и свачега.

Енглески језик
Германски језик с много романских и нешто келстких елемената, устаљен као књижевни језик у току 15. и 16. столећа. За викиншких инвазија (9.-11- столеће), енглески језик долази под снажни утицај данског и норвешког. Период средњеенглеског језика настаје после битке код Хастинга (1066), кад се у управу, судство и школу уводи француски језик норманских освајача. У 13. и 14. столећу, продире у енглески језик сва сила француских речи; нешто касније (у 14. и 15. столећу) књижевношћу је овладала мода посуђивања из латинског, што доводи до романизације еннглеског вокабулара"

Ето од чега је склепан енглески језик, и зар ја треба да подсећам све вас да је Србски имао статус званичног језика у Отоманској империји, да су се документи писали и на турском и на Србском, и гле чуда, то је баш било у време док енглески језик није ни постојао као књижевни и док се борио са свом силом француских и латинских речи који га немилице пенетрирају и генгбенгују...
Толико о инглишком, мислите о томе.

Да видимо и француски:
"Припада групи романских језика, који су настали из латинског. Развој француског језика из латинског до данашњег модерног, вршио се у више етапа. Римски легионари, који су у Галију дошли већ у другом столећу старе ере говорили су вулгарним латинским језиком, тј. слободним говорним језиком, а не књижевним, писаним по правилима класичне латинске граматике."

И такав крш од језика, какав је француски, је свом силом својих крш речи пенетрирао у енглески језик. 
Од два изпенетрирана (да не кажем изјебана) крша од језика не бива један добар језик.

Иста ствар је и са шпанским, португалским и румунским језиком, па могу само да питам - каквим би језицима говорили народи у Британији, Француској, Румунији, Шпанији, Португалији да ови крајеви нису били колоније Римљана?

Према томе, ови језички мелтинг потови не могу никако да буду старији од Србског језика, чијих 30 посто речи су уткане у Санскрит (како то каже индијска научница Алокананда Митер која је деценијама изучавала наш језик, а сличне тврдње је, пре 16 година, изнео још један индијски научник П.Д. Шастри).

О структури и преносу нека мисле лингвисти и етимолози, а обзиром да се бесмртни лингвиста Павле Соларић бавио тиме и да је пре 200 година издао књигу Римљани Словенствујући, ту књигу препоручујем лингвистима и етимолозима, као и и заблуделим овцама попут Бате, Маце и осталих којима није јасно да су се појединим питањима бавили озбиљни људи пре 200 и више година, али се тим питањима баве и наши савременици.
Кога занима , нека прочита и књигу Руске академије наука - Историјскофилолошко одељење: Етногенеза и култура древних Словена, аутора академика доктора Олега Николајевича Трубачова.
Књига је издата 2003. године, и академик доктор Трубачов је у својој књизи доказао да је званична прича о Словенима чиста лаж, с тога припадници критичке историјске школе - слободно можете да са Острогорским и Радићем обришете гузице, и нећу да вас жалим ако због лоше штампе наведених књига добијете рак чмара.  :lol

Да се вратим на тему.
Јуче је пала једна Скалопова тврдња коју је изнео на почетку теме.
Нисам је оборио ја, већ ридикулус, па се овим путем захваљујем ридикулусу.
Немој само неко да каже да оно што важи за Јапанце, не важи за Србе.

Сад ће да падне и Скалопова друга тврдња, па да затварам ову радњу. 

Латинско bibo, is, bibi, bibitum је настало од нашег пити.
Грчки пино је такође настао од нашег пити, односно пинути.

Вино које је споменуо Скалоп у речи винопија није ни грчка, нити Србска реч.
Ми Срби немамо своју реч за вино.
Вино је јеврејска реч, иако ћете по нету наћи да води порекло из еолског грчког.

Још неке латинске речи које су настале од Србских речи:

Sol - настала од наше речи Солнце

Angulus - настала од наше речи угол, угао, ћошак, буџак

Arx, cis -  настала од наше речи острог, високо остражено-чувано место, узвишено место, гора

Balbutio - настала од наше речи блебетати

Barba - настала од наше речи брада

Bardaicus - настала од наше речи власат, длакав, чупав, брадат

Bellus - настала од наше речи леп, одсјај од бел-бео

Blenus - настала од наше речи блена, бена, луда

Bombitatio, bombus - настала од наше речи бубање, зујање пчела, пљескање

Cadus -  настала од наше речи када, кад, кадца-каца

Caleo - настала од наше речи калити, топло ковати-теплу бити

Carbo - настала од наше речи горево, гараво, угљен

Clades - настала од клати, класти

Clepo - настала од наше речи украсти, скрити, хлапити, клапити, зграбити

Collumbus - настала од наше речи голуб

Cor, cordis - настала од наше речи сердце, срце

Corona - настала од наше речи круна

Costa - ребро, настала од наше речи кост

Domus - настала од наше речи дом

Familia - настала од наше речи племе

Gargarizo - настала од наше речи горкљати, гркљати

Gladius - мач, настала од наше речи клати

Globus - настала од наше речи клубко, клубе

Grumus - настала од наше речи груда, грумен.

Ira - настала од наше речи јар, јарост

Junix, icis, juvenca - настала од наших речи јуница, јунац

Juvenis - настала од наше речи јуниј -младић

Malleus - настала од наше речи млат, молот, маљ

Medius - настала од наше речи междниј, међни, средњи

Merda - насталa од наше речи смердети, смерд, смрад

Mensis - настала од наше речи месјац, тј. месец дана

Nasus -  насталa од наше речи нос

Ocris - настала од наше речи стрмена гора, окрес, крес, крш

Porta - настала од наше речи врата, отверстие, одпертие; од прети, одпирати и запирати, запор, заперто.

Porto - настала од наше речи портити, пртити, упритити, носити

Rallum - настала од наше речи рало, орало

Saliva - настала од наше речи слина, сљуна

Scribo - настала од наше речи настала од наше речи скребати, гребсти, и описује писање шиљком по воштаној дашчици

Sedeo - настала од наше речи седити

Seco - настала од наше речи сећи, секати

Sorbeo - настала од наше речи серкати, сркати, черпати-црпсти, црпети

Sto, steti, statum, stare - настала од наше речи стати, стојати

Stringo - настала од наше речи стришти, стригати, стругати, жати

Urino - настала од наше речи нирати, гњурати, ронити

И најслађе за крај.
Скалоп каже да смо глагол бити преузели из добро изпенетрираног (изјебаног и генгбенгованог) инглишког језика.
Међутим, уместо садашњег бити, Срби су користили глагол јест или сти, а потврда за то је наша реч јесам, јесум, јесм од којих је настала латинска реч sum (esum).

[mac]

Full-blooded Ainu, compared to people of Yamato descent, often have lighter skin and more body hair. Many early investigators proposed a Caucasian ancestry, although recent DNA tests have not shown any genetic similarity with modern Europeans.
...
Omoto has also shown that the Ainu are Mongoloid, and not Caucasoid, on the basis of fingerprints and dental morphology.

Ainu nemaju dodirnih tačaka sa Srbima.

само у математици од два негативна настаје једно позитивно, док у правом животу од два негативна никако не може да настане једно позитивно.

Samo trol može matematičke pojmove "pozitivno i negativno" da poredi sa emotivnim odrednicama "pozitivno i negativno".

[Аксентије Новаковић]

Да ли сам ја рекао да су Аину у ствари Срби?
Нисам.

Само пунокрвна тролчина која има ниску свест попут тебе може једног дана да каже да на википедији свако може да напише шта оће, да би се затим, након пар дана, у недостатку било каквих других информација, позвао на ту исту википедију (на којој свако може да пише шта оће).


http://srbin.info/2013/11/24/starosedeoci-japana-su-bili-beli-samuraji/

http://vesna.atlantidaforum.com/?p=256

Аину народ је први народ који је населио данашња јапанска острва,  дакле бели староседеоци, пре доласка жуте расе Јапанаца...

Њихово порекло се никад није доказало, али физички изглед данашњих стотинак чистокрвних Аинуа указије на то да се ради о специфичној људској заједници чији припадници имају изглед који није ни налик Јапанцима.

Народ Аину се до данас толико измешао са Јапанцима да скоро нема ни стотинак чистокрвних Аинуа.

Аини су високи људи и имају изражену косматост делова тела.
Одећа им је специфична, а религија је заправо култ медведа.

Сами себе зову Утари (Стари) и кажу да потичу са Камчатке и Сибира. На санскрту, ријеч ,,Уттара" истовремено означава ,,сјевер" и "Узвишену област".

Судећи по њиховој белој кожи и пореклу, вероватно припадају древним Словенима, (или Србима који су у то време настањивали Сибир, јер се назив Руси помиње тек у ИX веку н.е.)

Аину су аутохтоно становништво острва Хокаидо и Хоншу на сјеверу, и били су прва група становника Азије. Према археолошким налазима нађеним на Хоккаиду, Аину су дошли ту током посљедње глацијације, пре више од осамнаест хиљада година.

У давна времена они су били жестоки ратници (самураји), и тврде да култ САМУРАЈА потиче од Аину народа (сам-у-рај). Могли су пружити тврдоглави отпор најбољим војскама. Након тога, они субили расељени по територији Јапана. Данас су мале мањине у Јапану.

сам2Они су народ ловаца и рибара, а поријекло им је контроверзно. Вековима, Аину култура је посебно развијана од остатка јапанске.

Међутим, била је политика јапанске владе модернизација и интеграција у посљедњих неколико година, па су Аину прошли исто као староседеоци С А Д (Индијанци), дакле скоро потпуно су истребљени.

Жене Аину, староседелачког племена у Јапану, користиле су ТЕТОВИРАЊЕ како би изгледале попут својих Богиња, да би уплашиле демоне болести. Те ,,ТРИБАЛ" тетоваже почеле су у с малом тетоважом на горњој усни. Како су расле и постајале старије, ова мала тетоважа се ширила. Интересантно је да се зову ТРИБАЛ тетоваже, а познато је да су и антички Срби из племена ТРИБАЛИ имали распрострањен обичај ТЕТОВИРАЊА.

Јапанске тетоваже имају веома дугу и богату историју, први докази о присуству тетоважа у Јапану датирају од пре 5000 година. Такодје пронадјени су текстови из 3.века
који говоре о мушкарцима који су се тетовирали.

Хокаидо острво покрива петину Јапана и два пута је веће од Швајцарске. Раније, Аину народ је живео на Јужним Курилским острвима и Камчатки, и у регији Јужни Хоншу. Њихови преци су вероватно живјели у Јапану. Острво је окружено лијепим обалама, планинама, језерима и ријекама. Њихово земљиште је врло шумовито и дијели се на два планинска вијенца – Китами на северу, и Хидака на југу.Подручје на југоистоку је Хокаидо, и ту је центар древне Аину културе. Курилска острва припадају Руској Федерацији. Пре И светског рата, до 19 века, била су насељена припадницима Аину народа.

Аину народ је "бели народ,,, феномен генетике, са примесом азијских гена. Према студијама, идентифицирано је готово 70.ооо људи Аину идентитета. У 19.веку, јапанска влада је основала Колонијални уред за економски развој Хокаида, и то је охрабрило досељенике из других дијелова Јапана да насељавају тај оток. Уред владе наставља да промовише развој Хокаида. Са губитком својих земаља, средства за живот и традиционалне културе, Аину народ је постао жртва друштва брзе индустријализације.

Име ,,Аину" значи ,,људи". Њихова земља се зове ,,Аину Мосиро"," Земља мирних људских бића." Аину језик је језик староседилаца Јапана, тј. Аину народа. Језик је на прагу изумирања. Аину језик има слободне сугласнике, за разлику од јапанског, код којег је сваки сугласник везан за самогласник. Такође се у писању користи и латиница, недавно конструисана. Претпоставља се да ће бити стандаризована оба писма.

сам3Мада је и јапански језик такође непознатог порекла, не може се рећи да је Аину језик упркос мешању народа оставио утицаја на јапански. У задње време се спроводи акција очувања Аину језика. Многи који се боре за његово очување су заправо Јапанци којима је неко од предака био припадник Аину народа, па се и они таквим сматрају.

Аину фолклор се темељи на поезији и митологији.Према њиховим легендама, Врховни Бог је створио Земљу и другог Бога, који су пали у шареним облацима. Из тих облака, два су Бога створили мора, земљишта, минерале, биљке и животиње. Затим, два Бога су били у браку и створили су више богова, укључујући и два најсјајнија – бог Сунце и богињу Месец, које је поставио на небо да освијетле таму .

Друга прича је да је о Окикурми у регији Сару, који је био полу-божански херој, и сишао је с неба да помогне човјечанству.

Аину религија је пантеистичка. Они вјерују да Бог планина живи у њима, и Бог воде су живи у ријеци. Верују да су животиње посјетитељи из другог свијета, који су привремено преузели облик животиње на Земљи, као медвјед, сова или кит, којима указују највеће поштовање, као божанским инкарнацијама. Имају много богова. На примјер: Бог куће, Бог ватре, Бог планине, Бог ријека и језера, Бог мора итд.

Најважнији Бог за жене, код куће, био је Бог ватре. Свака кућа имала је огњиште, где се куха, једе и гдје се обављају ритуали. Други обреди су се спроводили на отвореном, у највишим луговима ( шумама).

Људска бића су живјела у предивној земљи, али нису знали како да добију ватру и да направе лукове и стријеле. Окикурми их је учио да их праве, да пале ватру, лов, риболов, лососе, просо, биљка из које се вино прави од проса, и слављење Богова. Оженио се и остао у селу, али на крају се вратио у Божанску земљу.

Хероји повијести су Косамаину Аину и Самкусаину. Први је живио у Источном Хокаиду, и организовао је побуне против јапанских насељеника. На југу Хоккаида, уништио је дванаест јапанских база, али је убијен 1457. Самкусаину организирао побуну Аину у јужној половици отока тијеком 1669, али након два мјесеца су били масакрирани од стране снага Матсумае.

Најважнији Аину фестивал је у граду Ја-оманте, и посвећен је сови или медвједу. То је град у ком обожавају медвједа,
а такође су познати јер пуштају да им расте много дугачка коса.

Послије три дана поштовања према медвједу, уз молитве, плес и пјевање, убијају га стријелама. Главу му украшавају и постављају на олтар, док месо поједу припадници сеоске заједнице. Верују да током боравка на овом свијету, дух је привремено био у облику медвједа. Ритуал служи да ослободи дух , да би се могао вратити у други свијет. Било је много фестивала у многим градовима где су живели Аину.

У дјетињству, дјеца уче традиционални лов, резбарење, и уче да направе оружја, као што су стрелице. Осим тога, дјевојчице уче ткање, шивење и везење. Младић дарује резбарени дрвени нож младој дјевојци, како би показао његову љубав према њој. Дарујући му вез, млада жена,
такође исказује и спремност да прихвати његов приједлог. Понекад, подноситељ захтјева посећује обитељ младе жене за дозволу од девојчиног оца, да се ожени, а такође помаже будућем тасту у лову, резбарењу, и другим дјеловима традиционалног живота. Ако породица закључи да је он поштен и искусан радник, отац онда одобри брак.

Смрт Аину дубоко осећају и оплакују, и сви облаче за ту прилику везене хаљине, мушкарци опашу свечани мач, а жене стављају на врат бисерне огрлице. На сахрани се упућују молитве божанству ватре, и они изражавају жеље за успјешан пут преминулог на други свијет. С времена на вријеме, сахрани слиједи паљење куће.

Уко-чаранке (узајамне расправе) је начин рјешавања неспоразума кроз дискусију, а не борбом. Натјецатељи сједе и чувају своју одбрану сатима или чак данима. Најбољи представници беседништва користили су своје вјештине у рјешавању сукоба између различитих села.

Раније, куће су Аину градили од дрвета и сламе, највећеи до седам метара. Кућа шефа села кориштена је као мјесто окупљања сељана по потреби. Куће су грађене довољно близу један другом, тако да глас за помоћ од некога ткоме је помоћ била потребна, могао се чути у опасности. Аину људи су врло гостољубиви, и увијек дијеле храну и пиће с локалним становништвом.

Пси су кућни љубимци код Аину народа. Као примјер, постоји сцена из епске поеме која описује силазак младог божанства на овај свијет у облику пса, и он им је био рекао за зрна проса. Пси су такођер кориштени у лову.

Аину традиционална ношња је направљена од тканих влакана.
Користе појас као већина јапанских кимона.
Зими, носе кратке јакне без рукава или јеленску кожу. Женска ношња допире до глежњева,
ношње су везене руком или машином за шивење. Ношње још увијек користе само у посебним приликама. Међутим, Аину данас носе одјећу сличну оној коју користе и Јапанци у свакодневном животу.

Аину народ у Јапану – бели, нису коссоки, скоро су истребљени у етничком чишћењу од стране Јапанаца, обратите пажњу на декоративне елементе ношње

[mac]

Engleska vikipedija i srpska vikipedija su nebo i zemlja. A o srpskohrvatskoj da i ne pričamo. Znaš ti da sam ja ranije komentarisao sr. i sh. nego se praviš blesav. U redu je da se ti praviš blesav, ali nije u redu da ja trošim vreme na te gluposti.

Treba dodati da je čak i sh. vikipedija, sa svim svojim diletantizmom, prava riznica upotrebljivih informacija u odnosu na srbin.info i ostale atlantide. Odakl li samo iskopavaš te trice?

Dakle, ja nisam uradio to zbog čega me nazivaš trolom, a ti jesi uradio to zbog čega ja tebe nazivam trolom. Ergo, ti si trol, ja nisam, matematika je jasna.

[Аксентије Новаковић]

Ти и даље о википедији?
 

Јел си за то спрцо 40 дина у гузицу, да би се скривао иза википедије?


Одрасти, и потајице читај моје постове.

[mac]

Sad već prostačiš. Ja čak i ne razumem tu verziju srBskoga jezika. Šta tačno znači "sprcati 40 dina u guzicu"?


Edit: aha, moje godine. Vikipedija je kolektivno znanje miliona ljudi. Oni zajedno imaju stotine miliona godina, naspram kojih je mojih 40 neprimetno. srbin.info s druge strane je sprdnja s naukom.

[Аксентије Новаковић]

Мацо, можда ћеш на википедији да пронађеш и са ким те вара жена, јер ето, тамо све пише. 

[Vedro nebo]

Slatko... ili ne.
T2 okani se priucenog znanja japanskog i poznavanja japanskih autohtonih naroda.
Da, znam da su Ainu beli ljudi, jezik im se do skoro vodio kao izolat, i ne, o se ne pise odvojeno. Reci se u japanskom ne pisu odvojeno. Izuzev kad nije namenjeno strancima. Cela recenica se pise spojeno.
I pozdravi svog Aikido sensei-a. I, da, O u osensei nije dobar primer (nije isto O, sorry).

I šta ce ova tema na Radionici uopste?!

[Biki]

Ignorisite trolla

[Agota]

nije normalno da je ovoliko euforičan, a ništa nije smešno... ROFL???

[klem]

T2 je tečni metal, neuništiv je

[Biki]

...

[Аксентије Новаковић]

Slatko... ili ne.
T2 okani se priucenog znanja japanskog i poznavanja japanskih autohtonih naroda.
Da, znam da su Ainu beli ljudi, jezik im se do skoro vodio kao izolat, i ne, o se ne pise odvojeno. Reci se u japanskom ne pisu odvojeno. Izuzev kad nije namenjeno strancima. Cela recenica se pise spojeno.
I pozdravi svog Aikido sensei-a. I, da, O u osensei nije dobar primer (nije isto O, sorry).

I šta ce ova tema na Radionici uopste?!

Ако су Аину староседеоци Јапана, а јесу - то значи да су кривооки однекуд дошли.
Одакле су дошли, и одакле су се створили?
Обзиром да Кинези и Јапанци припадају истој раси, можемо да видимо шта кажу Кинези, где је њихова постојбина?
А Кинези, у својим хроникама, говоре о томе да је њихова постојбина Африка, а да су у Кину дошли касније и да су тамо затекли Србе.

Мислим да ме овде ниси схватила шта сам написао.
Јапанац кога сам упознао по иностранству ми је написао пар речи на јапанском које означавају живот.
Није ми писао реченице, већ шта сам га питао то ми је написао, и ево, игром случаја о којој сада дебатујемо - написао ми је изразе који очигледно нису стандардни и који се очигледно не користе учестало..што опет не значи да нису тачни, исправни и сл. ( за разлику од Механа који се дружио са јапкоровцима, ја сам имао прилике да упознам другачије Јапанце)
Даље, заиста не знам како се шта у јапанском пише, али кад си рекла да се О понекад ставља испред да би нагласило учтивост, пале су ми на памет речи сенсеи и О сенсеи, с тим што ја те речи никада нисам писао на јапанском (јер немам појма) па сам зато изговор и ставио раздвојен (о сенсеи, јер ми се увек чинило да постоји нека паузица између О и сенсеи).
А за поздрав учитељу, па да си то упутила пре 25-26 година, поздрав би био пренет, овако ћу ти се захвалити на подравима и узвратити истим
Узгред, то је био аикиђуђицу који у себе укључује и партер, касније сам вежбао и још вежбам јошинкан тврди стил.
Поздрав.

П.С. Не знам шта ће ово на радионици, али што се мене тиче, побио сам две Скалопове почетне тврдње, а једну је побио ридикулус, самим тим,  посао је овде обављен, идемо даље.

[Krsta Klatić Klaja]

Значи и даље без доказа преноса нити српских субјеката, само и даље површно трпање сличности

Међутим, и син личи на оца но није направио оца

Па тако ни Срби нису узрок ничега но посљедица

[Stipan]

I šta ce ova tema na Radionici uopste?

Radionica je mrtva, živela Radionica!

[Krsta Klatić Klaja]

Скалоп је за све крив!

[Stipan]

Long live the king!

[Аксентије Новаковић]

Значи и даље без доказа преноса нити српских субјеката, само и даље површно трпање сличности

Међутим, и син личи на оца но није направио оца

Па тако ни Срби нису узрок ничега но посљедица

Навео сам примере,  о томе су написане књиге које сам навео, а којима бих додао и Српско-српски речник у два дела.
Показао сам ти, а ти доказуј даље.

Језик нема везе са теологијом, па теолошке тезе о оцу и сину оставимо за одговарајуће теме.

Оно што овде радиш годинама, то радиш и сада - млатиш празну сламу.
Настанак Словена од Срба, односно од свих оних који су се некада звали Србима је пошљедица, али не добре воље, но је то пошљедица антиСрбског деловања Ватикана, као и антиСрбског деловања источног хришћанства, јер хришћанство је наднационално и надРасно.

Скалоп је за све крив!

Наравно да је крив кад је тему отворио са три примера која се руше.

Овде је посао завршен, имаш посла на теми спц као највећи непријатељ Србије.

[Krsta Klatić Klaja]

ко прича о теологији, ја причам о биологији

Тврдити да је син родио оца подједнако је логично као тврдити да је српски узрок санскрита или јапанског

И то још без икаквих доказа

[Аксентије Новаковић]

Други пут ти кажем да си промашио причу, јер тема није ни биологија.

Већ је потврђено да Србски представља једну од основа санскрита.
То што си ти заостао у прошлом веку и што не пратиш научна достигнућа је само твој проблем.

Иначе, обожавам оваква твоја неука испуцавања:

српски је један од најпримитивнијих језика

Таква твоја неука булажњења код Иберменша изазивају смех, јер је Сипријан Робер, слависта, записао следеће:
"Срби су почетни народ мајка, а српски језик - језик мајка."

Требају ти докази за ову тврдњу?
Пронађи их код Сипријана Робера.

[mac]

Nema se vremena za to tvoje "pronađi". Daj nam sažetak s linkom, ili gori u paklu za trolove. Ali sažetak na originalnom jeziku, i link koji ne vodi ka srbin.info i ostalim atlantidama, jer se to ne računa u nauku.

[Аксентије Новаковић]

Али се има времена за постављање тупаве статистичке приче о рођенданским парадоксима које немају везе са језиком или са темом уопште?

Јел си купио књигу професора доктора Иве Вукчевића - Словенска Германија ?
Ниси, иако ти је доступна у свакој књижари.

А сад те као занима Сипријан Робер и његова славистичка истраживања?
Ајде бре, не фолирај се.
И нисам ја дужан теби да дајем било какве линкове.
Дао сам ти име аутора, дао сам ти његов цитат, па ти истражи његово дело, јер ја шта год да понудим као доказ - увек ће се наћи по један тупан (Бата) и глупан (Маца) да смарају.

Узгред, си пронашао на википедији са ким те вара жена?

[Krsta Klatić Klaja]

Т, како очекујеш да те било ко схвати озбиљно кад износиш тврдње без образложења и доказа?

Дакле, то је исто као да неко каже "Косово никад није било Србија", ако те занимају докази консултуј Хашима Тачија

Све док шиптаризујеш аргумент - Шиптар си

Престани да шиптаризујеш, почни да доказујеш

[mac]

To što te ja zovem trolom nije ništa lično, to je prosto stanje na terenu. I ja sam trol pomalo, ali ne pravim famu oko toga. U svakom slučaju moje vreme i novac se neće trošiti na otkrića sa ivice razuma. Moraju prvo neki učeni i stručni ljudi da to potvrde. Za sada još nije potvrđeno ni da je Ivo Vukčević zaista predavao bilo šta bilo kome na bilo kom priznatijem univerzitetu.

Rođendanski paradoks nema veze sa statistikom, nego sa verovatnoćom, pobrkao si lončiće. Istina je da se ta dva često uče na kursu zvanom "verovatnoća i statistika", ali istovremeno je i istina da su to različite stvari, jer bi u suprotnom imale jedno ime, a ne dva.

Uzgred, ko je moja žena? Možda ti znaš nešto što ja ne znam.

[Аксентије Новаковић]

Сумануто је доказивати већ доказане теорије.

Мене схвата озбиљно онај ко треба да ме схвати озбиљно.

И сад ја требам да радим шта?
Да доказујем зашто је  Сипријан Робер рекао да је српски језик језик-мајка, а да су Срби почетни народ?

етМаца:

Знам да си не трол него тролчина, према томе, не очекуј од мене да губим време причајући са тобом.

Твој новац - твоја ствар, можеш га трошити на било шта друго, само никако немој да га трошиш на спознају, јер шта ће спознаја ниској свести попут твоје?

Провери на википедији. 

[Krsta Klatić Klaja]

Доказане теорије зову се закони, а ниједна теорија није доказана


Не занима ме зашто је неко нешто рекао него како је доказао изречено

Изречено само по себи не вриједи пишљива боба, српски језик оно, јапанци оно, сунце је мање од земље, пустиња је океан, ваздух је четвртаст, Тесла је жена...

Недоказане тврдње. Хајде да се издигнемо до доказа и образложења, па нисмо Шиптари ваљда

[Аксентије Новаковић]

Тврдње су доказане у књигама у којима су написане.
Читај, писмен си за толико.
Додуше, имаш неразвијен мисаони апарат , али те то неће ипак спречити да схватиш неке ствари.

[mac]

Ali šta ako tvrdnje nisu dokazane u tim knjigama? Ti tvrdiš da jesu, ali ti nisi stručnjak. Dakle, trebaju nam stručnjaci da pročitaju te knjige i da kažu ili da je to tako, ili da tu ima nekih grešaka. Čak i da ja kupim i pročitam knjigu, pa se i složim sa svim što je napisano u knjizi, to i dalje ne čini da su te tvrdnje dokazane, jer opet, ni ja nisam stručnjak. Uzalud je da ti i ja donosimo sud, jer mi smo laici. Mora stručna osoba da donese stručan sud. Čak i da svi mi ovde, sa sve Batom, pročitamo knjigu, pa se i složimo, to i dalje ništa ne znači, jer mi nismo stručnjaci, sa sve Batom.

[Krsta Klatić Klaja]

Немам ја три живота па да читам нешто што је у старту неозбиљно шиптарски представљено, јеси чуо икад за ривју неке књиге, гдје сазнамо главне аргументе у сажетку

Ти то не чиниш, један од разлога је што ни сам ниси прочитао те књиге

Дакле, три живота времена нема, мојне ми га јефинога губиш на недоказане тврдње

Што би реко поп, или докажи или зашути заувијек!

[Аксентије Новаковић]

Знаш нацкли, нисам ја твоја мама,  па да ти извољеваш нешто типа препричавање књига, а мамица да испуњава синчићу све жеље.

Не занима ме зашто је неко нешто рекао него како је доказао изречено

Зашто онда од мене тражиш да ти препричавам?
Довољно је што сам из књиге Павла Соларића навео гомилу латинских речи које су настале од србских речи, па ако ти то није заголицало машту да потражиш књигу и сам се увериш у Соларићеве тврдње, ја ти заиста не могу помоћи.

ПДФ формати књига не постоје,  да постоје радо би ставио.
Тачније, можда и постоје, али ја их немам, јер књиге не волим да читам у том формату.

Да скенирам књиге не пада ми на памет.

Према томе, ја ти покажем, а ти читај даље, јер наслови су доступни.

етМаца:
Видиш Мацо, стручњаци су управо и говорили о тим књигама, и то не било који стручњаци него доктори наука.
Према томе, ти организуј своју научну екипу, сакупи овде лингвисте и етимологе, па читајте и пишете стручне реферате.
То вам нико не брани.

[Krsta Klatić Klaja]

Ок, не остављаш ми другу могућност него да те игноришем све док не понудиш доказе за сопствене тврдње

[Аксентије Новаковић]

Значи ја требам теби да понудим доказ за тврдње Сипријана Робера, Павла Соларића, Алокананде Митер, П.Д. Шастрија, Олега Николајевича Трубачова, Милоша Црњанског, Реље Новаковића, Милоша С. Милојевића, Јована Зонаре, Стевана Томовића, Иве Вукчевића, Радована Дамњановића, Франсиса Конта, Нестора Кијевског, Лаоника Халкокондила, Веселина Чајкановића, Олге Луковић -Пјановић, Хермана Контракта, Екехарда, Емоана Флориакенског, Јована Кинамоса, Равенског Анонимуса, Ф.Г. Бергмана, Гордона Чајлда, Е. Прико де Сент-Марија, Павла Шафарика, Птоломеја из Александрије, Михаила Аталиота...ититдитд?



Иначе, теби би требао посебно да буде занимљив Михаило Аталиот и његова Историја објављена у 11. веку, а коју су поново одштампали Немци 1853. године.
Обрати пажњу на ту књигу.

[Аксентије Новаковић]

http://srbin.info/2015/09/28/srpske-reci-u-starogrckom-jeziku/

СРПСКЕ РЕЧИ у старогрчком језику - Књига Славише К. Миљковића ,,Одгонетање старогрчких речи или старогрчке речи јесу србизми"

Наслов овог дела наговештава рушење зграда многих друштвених наука, у првом реду, повјести (историје) и језикословља (лингвистике). Славиша К. Миљковић уверљиво објашњава, да је старогрчки језик стваран коришћењем српских речи, а да је развејао плодност и при рађању језика широм света:

,,Српски језик Мајка Језик: србска језичка шифра господари језицима, као што су: санскрит, јеврејски, старогрчки, латински, кинески, јапански... тј. етимологија речи из свих ових језика се ослања, најизворније, на србски језик и његову језичко-духовну шифру!"

Писац се посветио изучавању старогрчког, јер су му препознатљиве наведене одлике српског језика, а на основу ове језичке тврдње, грчком народу су дароване заслуге за градњу темеља Цивилизације. С. Миљковић оспорава и једну и другу тврдњу – старогрчки језик није утицао на стварање других језика и преци Грка нису градитељи друштвених заједница и држава у Антици.

Кад објашњава да грчки језик није могао бити колевка другим језицима, наводи да он нема гласове – који су изразито препознају у осталим светским језицима: ,,Ч", ,,Ц", ,,Љ", ,,Њ", ,,Ћ", ,,Ђ", ,,Ж"; ,,Џ", ,,Ш", а из грчког језика је избачено и слово ,,В".

С обзиром да су ових десет слова често у српским речима, поставља се питање како је писац могао препознати српске речи у старогрчком, кад у грчким речима нема ових слова, па српска реч с избаченим словом мора гласити друкчије, те се не може препознавати као српска? Но, С. Миљковић је и то објаснио. Уочио је правила у грчком језику, која су примењивана при преузимању српских речи. Ако су те речи, рецимо, имале слово ,,Ж", Грци су га замењивали својим словним знацима, увек на исти начин – у десетинама, или стотинама случајева. Тако су:

– слово ,,Ђ" изговарали као дуго ,,Е",

– слово ,,Ж" изговарали као ,,Тхита",

– слова ,,СТ" изговарали као ,,Кси",

– слово ,,У" изговарали га, раније, као ,,Иипсилон", а сада као ,,И",

– слово ,,Џ" изговарали као ,,Пси",

– слово ,,Ш" изговарали као ,,Омега".

Миљковић је објаснио и друге начине преузимања српских речи у старогрчки језик, при чему и коришћење појмова – значења. Тако су српски појам ,,прштати" – што значи и ,,снажно избијати" (сунце избија ујутро) искористили за појам ,,рано" и ,,рано ујутру". Та грчка реч за ,,рано јутро" је стварно српска – гласи у грчком језику ,,прштата".

Одлике грчког језика је уочио, наводи С. Миљковић, и Милош Милојевић у 19. столећу, те је уверавао, да је грчки језик сличан ромском, да су Грци били мешавина више народа и да су дошли на Хелм (Балкан) из Египта – тек у 8. столећу Нове ере.

Италијански историчар, Ђанкарла Томецоли Тицијана и бугарски лингвиста – П. П. Серафимов су на Међународном конгресу: ,,Доћириловска словенска писменост и дохришћанска словенска култура", Санкт Петербург (12-14. мај 2008), потврдили – да су фалсификати о Србима (Словенима) досегли време трећег миленијума пре Нове ере. Њихов реферат није упутио само на српску (словенску) античку историју, него и на грчку – наводе да Минојска држава на Криту није грчка – него словенска. Они су, уз друге језикословце (лингвисте) у Европи, помоћу словенских језика, прочитали линеарно ,,А" и ,,Б" писмо, па су записе с Крита растумачили. Закључили су – да су Словени у палеолиту присутни у свим деловима Европе.

Стари топоними у Југоисточној Европи су се, до сада, сматрали несловенским, а истина је – да се могу читати само помоћу словенских језика. Сматрају, да су Словени: и Илири, и Трачани, и Скити... и да су се населили на Криту у трећем миленијуму пре Нове ере. Тамо су створили Минојску државу и у њој су били већинско становништво. Писменост је била већ уобичајена на Криту и она се везује за писмо из Винче и писмо из Лепенског Вира – оба су нађена у Србији. Тицијано одбија сваку могућност, да је на Криту била грчка култура, јер историјски извори упућују на чињеницу, да су се Грци доселили на Балкан тек у 7. или 8. столећу пре Нове ере и да су само наследили словенску писменост и словенско државно устројство с Крита. На основу овог рада, јасно је, да је и чувени Тројански рат био пре доласка Грка на Балкан и да је то рат међу српским (словенским) државама.

И тако, Славиша К. Миљковић је представио 2000 старогрчких речи, које су, очигледно, из српског језика, те их, с правом, означава србизмима у грчком језику. Одбија сваку помисао да су оне могле потећи у старогрчки из неког другог језика, јер је и латински настао на бази српског у 6. столећу пре Нове ере, а други западноевропски језици, румунски и мађарски су створени од 11. до 19. столећа. Зато је закључио:

,,Срби јесу староседеоци Балкана и Подунавља. Срби јесу носиоци беле расе, европске писмености, духовности и науке. Језик је од Бога, нема духовности изван језика; језик и ум су се упоредо развијали, ал' – прво беше Реч од Бога. Свако србско слово има утврђено значење, које јесте у нераскидивој вези с његовом графичком, бројчаном, звучном, идејном... вредноштћу. Свака двословна одредница има утврђена значења, проистекла из поменутих значења/вредности српских слова... То исто су и трословне одреднице".

Да закључимо. Није могуће оспорити ову велику студију Славише С. Миљковића, писану на 500 страна, те је обавезно да закључимо:

Цивилизација има друкчије темеље од оних који се објашњавају у књигама друштвених наука, те би надлежни у УН и научне установе сваке земље требало да предузму мере – да се темељи Цивилизације представе у правом светлу, истинито.

[mac]

Tako je, drži se bolje srBovanja, a dalje od medicine, biologije, STEM, ili ičeg konkretnog.

[Аксентије Новаковић]

Србовање је најтежи спорт којим се баве искључиво Одабрани.
За глупане попут тебе је измишљена википедија.

[Meho Krljic]

Миљковић је објаснио и друге начине преузимања српских речи у старогрчки језик, при чему и коришћење појмова – значења. Тако су српски појам ,,прштати" – што значи и ,,снажно избијати" (сунце избија ујутро) искористили за појам ,,рано" и ,,рано ујутру". Та грчка реч за ,,рано јутро" је стварно српска – гласи у грчком језику ,,прштата".

Zanimljiv dokazni postupak. Skoro kao da ga je izneo neko ko nije po profesiji ni lingvista ni istoričar ni etnolog ni, šta ja znam, filolog, nego slikar koji se iz hobija bavi "arheologijom jezika".

Protiv čega nemam ništa, naravno, ali nije da ovo treba preozbiljno shvatati. Ipak isti čovek veli i ovo:

Re: Славиша К. Миљковић: Одгонетање Србског језика
‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ИКАР

ИКАР је митски грчки (тј. несрбски!) први летач.

Пажљиви читалац могао је открити његово постојање када се реч РАКИЈА чита здесна: АЈ (негација појма ЈА = пијанац) + ИК А Р (високо (усправно/право) кретање ја) = НЕГИРАМ ВИСОКО/НЕБЕСКО/ПРАВО КРЕТАЊЕ ЈА (јер пијанац бауља по земљи или се по њој ваља).

Дакле, ИКАР = ИК А Р = високо/НЕБЕСКО/право кретање ја (лет јесте високо кретање, јесте небеско кретање и јесте право кретање јер тада не морамо заобилазити препреке у кретању).

Мислите ли још увек да је ИКАР старогрчка реч?         

[Аксентије Новаковић]

Човек који је оћоравио од писи игрица оће да прича о језику.
Пали бре будало.