Srpska reč a da nije tuđa

[Meho Krljic]

 

Ja samo da ukažem da su teze koje se ovde provlače vrlo slabo utemeljene u nekoj "pravoj" naučnoj misli. Tj. da su više fantazije nego neoborivi dokazi.

[varvarin]

Stvarno?
Meni se ti dokazi dopadaju...


Da li si čuo priču o turskim vodičima, koji vode turiste na navodne ruševine Troje, i objašnjavaju im da je ILIJADA nešto iz turske istorije: Bio jednom davno neki aga  Memnon, koji je ovde napravio veliki boj...

[Meho Krljic]

Pa, ti si pisac fantastičke proze, ništa čudno da se tebi ovako nešto dopada. Ali sigurno ne bi na teze nekoga ko bi tvrdio da perpetuum mobile postoji i da to samo ti prokleti inženjeri imaju dogovor da ga ne otkriju običnim građanima reagovao sa "znaš šta, možda si u pravu!"

[Аксентије Новаковић]

Ja samo da ukažem da su teze koje se ovde provlače vrlo slabo utemeljene u nekoj "pravoj" naučnoj misli. Tj. da su više fantazije nego neoborivi dokazi.

Шта је то права научна мисао у данашњем времену?

Јел ту мисао прописује научна заједница?

Она иста научна заједница која до дана данашњег није снимила један филмић о транфузији крви, али нас убеђује да се роботи возе Марсом.

Е мој ти Мехо, мање играј те игрице које играш, јер ако 500 страница доказа нису доказ - онда узми чејнсоу и претестериши си вене.

[Meho Krljic]

Na koji je način 500 stranica nečijeg slobodnog asociranja "dokaz"? Da li to znači da je Gospodar prstenova istorijska građa?

[Аксентије Новаковић]

Ако проникнеш у тајну језика - онда више ништа није слободно асоцирање.

Прочитај опет кратки опис, па се усресреди на део у коме се описује грчки изговор појединих србских гласова.

[Meho Krljic]

Pošto se danas zna kako je pre dva i po milenijuma koji stari Grk izgovarao koje slovo... 

[Аксентије Новаковић]

Зашто се не би знало?

Човек осваја свемир, снима олује на Сатурну и пећине на Плутону, а не може да зна како се кој глас изговарао?

Та не будите тако, у најмању руку, заједљиви.

[Meho Krljic]

Pa, postoji među naučnicima određena konvencija o tome kako treba čitati starogrčki, ali to je moderna konvencija i naravno da ne uzima u obzir to da je tu bila gomila polisa sa svojim sopstvenim izgovaranjima itd.

[Аксентије Новаковић]

И шта је онда спорно?

[Meho Krljic]

Pa to da ono kako su se naučnici danas dogovorili da će izgovarati starogrčka slova nije neki sjajan doaz za to da je starogrčki nastao od srpskog.

[Аксентије Новаковић]

Мехо, ти би требао да знаш да ништа није вечно, и да један концензус постигнут од стране пар људи не значи да је нека тема запечаћена за сва времена.

Времена се мењају, нпр. Руси, заслугом академика Трубачова, сада уче једину и праву истину да су  у Русију стигли са Балкана.

Поздрав за малоумног балавог патника Бату. 

[Drakus]

Pa, postoji među naučnicima određena konvencija o tome kako treba čitati starogrčki, ali to je moderna konvencija i naravno da ne uzima u obzir to da je tu bila gomila polisa sa svojim sopstvenim izgovaranjima itd.

Meho, zapravo to i nije toliko tačno. za "govorni" straogrčki se uzima jedan dijalekat iz jednog perioda, u ovom slučaju to je dijalekat kojim su govorili Atinjani u Periklovom periodu. Alternativno, uzima se "koine/kini" dijalekat koji je omasovljen kada su Makedonci osvojili Grčku. Što se tiče pisanog, niko od savremenih naučnika se ne ograničava samo na taj jedan dijalekat. Dijalekatska analiza je zapravo izvor tvrdnje da Homer nije bio jedan pisac, već više njih.
A ta moderna konvencija je zapravo prilično precizna, jer je zadržano dovoljno pisanih dokaza da se ustanovi koji glasovi su išli sa kojim slovom. Ovde treba uračunati i to da je postojala aleksandrijska bblioteka u kojoj su se po prvi put u zapadnom svetu, izučavali jezici.

[Drakus]

Inače, ja ovde došao da pitam za savet. Reč "prequel", ima li srpskog ekvivalenta, ili biste neku roči tvorili umesto nje?

[Meho Krljic]

Zahvaljujem na ispravljanju mog neznanja. 

[Dybuk]

Inače, ja ovde došao da pitam za savet. Reč "prequel", ima li srpskog ekvivalenta, ili biste neku roči tvorili umesto nje?

najbolje da pitas Dzejpa

moje misljenje - ja to ne bih prevodila, osim recimo malo nategnuto i neprecizno 'prethodnica originalu'. sto se jedne reci ili kovanice tice ne pada mi na pamet nista efektno (dovoljno sveobuhvatno da objasni znacenje 'prikvela')

[Boban]

Ali kako je Džejp postao takav autoritet?

Pa, postoji među naučnicima određena konvencija o tome kako treba čitati starogrčki, ali to je moderna konvencija i naravno da ne uzima u obzir to da je tu bila gomila polisa sa svojim sopstvenim izgovaranjima itd.

Meho, zapravo to i nije toliko tačno. za "govorni" straogrčki se uzima jedan dijalekat iz jednog perioda, u ovom slučaju to je dijalekat kojim su govorili Atinjani u Periklovom periodu. Alternativno, uzima se "koine/kini" dijalekat koji je omasovljen kada su Makedonci osvojili Grčku. Što se tiče pisanog, niko od savremenih naučnika se ne ograničava samo na taj jedan dijalekat. Dijalekatska analiza je zapravo izvor tvrdnje da Homer nije bio jedan pisac, već više njih.
A ta moderna konvencija je zapravo prilično precizna, jer je zadržano dovoljno pisanih dokaza da se ustanovi koji glasovi su išli sa kojim slovom. Ovde treba uračunati i to da je postojala aleksandrijska bblioteka u kojoj su se po prvi put u zapadnom svetu, izučavali jezici.

Aleksandar Makedonski nije znao ni reč grčkog dok je bio dečak... kao što današnji Grci imaju tek ovlašnu genetsku strukturu Aristotelovih savremenika... mnogo su čudne te antičke papazjanije.

[Krsta Klatić Klaja]

sviđa mi se slovenačko rješenje: Predzgodba!

[Father Jape]

Ali kako je Džejp postao takav autoritet?

To se i ja pitam. Valjda ljudi brkaju bavljenje lingvistikom sa veštinom u prevođenju i uopšte baratanju rečima.
No, možda je Dybuk rekla Džejp metonimijski misleći na prikladni topic.

Aleksandar Makedonski nije znao ni reč grčkog dok je bio dečak... kao što današnji Grci imaju tek ovlašnu genetsku strukturu Aristotelovih savremenika... mnogo su čudne te antičke papazjanije.

Misliš da je govorio ovo: https://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Macedonian_language
U tom slučaju zavisi koliko usko definišeš starogrčki jer "ancient Macedonian was a variety of the North Western Ancient Greek dialects".

[Аксентије Новаковић]

Dijalekatska analiza je zapravo izvor tvrdnje da Homer nije bio jedan pisac, već više njih.

На форуму сам већ изрекао истину да Хомер није написао Илијаду и Одисеју, већ су Илијада и Одисеја биле написане на језику Фрижана, о којима Страбон каже да су сродни Пелазгима тј. Пеластима, Беластима.
Елијан пише о језику Фрижана и Пелазга и извештава да су Илијада и Одисеја у шестом столећу п.н.е. преведене на грчки по наредби Пизистрата тиранина.
Платон и Кратил пишу да су многе грчке речи у ствари позајмице из фригијског језика.

A ta moderna konvencija je zapravo prilično precizna, jer je zadržano dovoljno pisanih dokaza da se ustanovi koji glasovi su išli sa kojim slovom.

SLIČNOST SANSKRITA I SRPSKOG JEZIKA
Najočitija sličnost sanskrita i srpskog jezika vidi se u fonetici, zasnovanoj na redosledu konsonata, grupisanih na osnovu načina i mesta izgovora. Posle vokala i diftonga, dolaze kao u srpskom velari (ka, ga, ha), palatali (ša, dža, nja, ja, sa) retrofleksni (ta, da, na, ra, ša), dentalni (na, la, sa), i labijali (pa, ba, ma, va). Kad ih glasno izgovaramo, primećujemo jasno uočenu opoziciju između bezzvučnog glasnika "k" i zvučnog "g", te nazala "n" između njih. Takođe, srpski i sanskrit imaju oko 250 različitih konsonantskih grupa tipa: ras, srb, rba, kta, pre, tka, tra, itd. Promene konsonanata na sanskritu u srpskom su identične: "", u "b", b" u "t", "t" u "p".

Оvde treba uračunati i to da je postojala aleksandrijska bblioteka u kojoj su se po prvi put u zapadnom svetu, izučavali jezici.

У ком западном свету?

Aleksandar Makedonski nije znao ni reč grčkog dok je bio dečak...

Тачно тако.
За краља Филипа, његовог оца, је забележено да није уопште говорио грчки.

[Dybuk]

Da, uputila na topik, plus ljudi koji se bave jezikom (medju kojima je Dzejp) mogu da pruze vise validnih informacija i resenja.

ajde da malo prosirim (laicku) misao

ovo slovenacko resenje je simpa, ali, ne vidim zgodan srpski ekvivalent. jednostavno, ljudi koji prate serijale (fransize), gledaju filmove; znaju sta znaci prikvel a svako drugo resenje osim opisnog prevoda mozda ne bi bilo efektno niti na prvu loptu upucivalo o cemu se radi. po mom misljenju.

uzmimo da kod nas ne postoji prevod 'prikvela' koji se odomacio, kao sto je, pretpostavicu, ovaj slovenacki. zato je najbolje drzati se originalnog termina koji je poznat i prepoznatljiv. to je najefikasnije.

[Krsta Klatić Klaja]

kako ne, prezgoda prikvel, dozgoda nastavak, nezgoda loš film!

i onda uđe u jezik fraza ''koja nezgoda od filma''

[džin tonik]

preteca?

[Boban]

kao što za reči televizor ili internet ili vikend nismo tražili srpske reči tako ni za prikvel nećemo naći.

Inače, zna li ko koja je srpska reč za logor?

[mac]

https://sr.wiktionary.org/wiki/logor - Možda uporište, tabor

[Boban]

okol... srpska reč iz XIX veka. Onda su nam germani doneli logore i reči koje prate sve to.
Jezik se menja.
U današnjem srpskom postoje hiljade reči poput "vikenda" koje niko nikada nije ni pokušao da prevede.
Hoću da kažem, ne bih se uopšte smarao sa izmišljanjem zrakomlata i takvih stvari, kad je takva borba ionako izgubljena.
Da li iko u Hrvatskoj upotrebljava sve te silne domišljate izraze kojim su pokušali da zamene sve strano?

[džin tonik]

ne sve, no vise no sto bi se opcenito strpalo pod domisljate izraze.
krugoval, samokres, nogostup, kolovoz... mnogi termini koji nisu nikakav "novogovor", te hrvatima prirodni u uporabi.
vjerujem kako nogostup moze zvucati poput zrakomlata, dok stara hrvatska rijec sa pedigreom.

[Аксентије Новаковић]

Inače, zna li ko koja je srpska reč za logor?

Јасеновац.

Jezik se menja.

Као и свака жива, динамична ствар.

Додао би још само нешто у вези Филипа и Александра.
Демостен је јасно рекао за Филипа да није грк, нити у сродству са грцима, већ да је реч о варварину, а Александра је назвао македонским Јарцем, притом под Јарац мислећи на бога Ареса, који је погрчени бог Јарило.
Александар је проговорио грчки тек уз Аристотела, а и то једно велико питање.
Нема ту речи о некаквом дијалекту грчког језика јер наводни македонци уопште нису говорили по грчки, нити су били у сродству са њима.

[Boban]

I naravno ti Makedonci nemaju nikakve veze sa ovim našim Makedoncima što je ime za Bugare koji su ostali u Srbiji posle Balkanskih ratova, a ime dobili u Titovoj Jugoslaviji.
Ne postoji NIJEDAN Makedonac tog naziva kao preteča današnjih Makedonaca koji naseljavaju makedoniju.

[S.U.B.A.]

Овде има добрих информација о грчком/негрчком пореклу Александра и династије Аргеада:

http://history.stackexchange.com/questions/6265/was-alexander-the-great-greek-or-macedonian

Имате неке изворе да Александар није знао грчки у младости и да Филип није уопште знао грчки? Мало ми је то сумњиво.

[tomat]

Krugoval nije rvacka reć, odnosno prevod je u pitanju, a samokres i kolovoz imamo i u Srbiji.

[Boban]

kolovoz i ta imena upotrebljavao je car Dušan...

[džin tonik]

po obicaju i tradiciji, posudio, pa zaboravio vratiti...

[Scordisk]

Čisto malo oftopičarenja, da ne zamre tema...

Pre par godina sam upoznao nekog Poljaka, istoričara i lingvistu, koji mi je ispričao zanimljivu priču, ali ne mogu potvrditi da li je i koliko ona podupreta činjenicama, a u kojoj meri inspirisana njegovim ludilom. Ali je, svejedno, zanimljiva, pa bi bio red da je podelim ovde.

Naime, Sloveni su, baš kao i junaci "Harija Potera", verovali da ako nekoga imenuješ, tako možeš i da ga prizoveš, što se u Srbiji i dalje može naći u nekim nazivima zveri i boleština, za koje su korišćeni šifrovani nazivi, nadimci, često i demunitivi, ne bi li se demonu umilostivili...Kao što su milosnice donosioci kuge, primera radi...

E, sad, u ta davna vremena dok su naši preci gacali po pripijatskim močvarama (mada verujem da će T2 imati primedbe na ovu konstataciju:D), medvedi uopšte nisu bili naivna stvar, ogromne zveri što mogu da ti zubima smrskaju lobanju, izuzetne snage, zastrađujući i nepredvidivi, dakle, medvedi su bili pravi šumski demoni, i imali su, u skladu sa svojom prirodom, vrlo demonsko ime: barlog iliti brlog. Ali, da ga ne bi uludo prizivali, koristili su nadimak: onaj što jede med, medved, odnosno, niedźwiedz.... A staro, pravo ime je ostalo kao naziv za njegovu jazbinu... pa sada mi kažemo brlog, arhaični poljski izraz je barłóg, bugarski je бърлог i tako dalje...

Elem, ja sam za to da potpišemo peticiju da se medama vrate staro, iskonsko ime što nam ga je onaj Britanac ćapio

[Kimura]

kolovoz i ta imena upotrebljavao je car Dušan...

Koriste današnji Dušani, mada ta reč ima drugačije značenje sada.

Scordisk, negde sam pročitala da je Britanac govorio srpski, ali nisam uzela za ozbiljno, pošto mi je izvor delovao nepouzdano i ludo kao tebi taj Poljak.

[Father Jape]

Ne znam da li je Tolkin znao imalo savremenog srpskog, ali budući filologom (u izvornom značenju te reči) sigurno je bio upućen u mnoge protoslovenske i protogermanske reči i njihove sudbine.

Prema ozbiljnim izvorima postoje dve uverljive etimologije reči brlog: vezano za glagol brljati (dakle u pitanju je prljavo, neuredno mesto), i medveđi krevet/ležaj, ali u tom slučaju su  je prvi deo reči od germanskog beron, medved. Dakle ako je druga etimologija tačna stari Sloveni su pozajmili reč od starih Germana (što nije bilo retko u tom periodu, kao ni pozajmljivanje u suprotnom smeru).

Medved kao eufemizam i okolokolni naziv jeste nastao usled tabua izvorne reči, ali ona je bila od protoindoevropskog korena *rkbos i bila srodna sa latinskim ursus itd. Dakle ta izumrla slovenska reč za medveda nije bila brlog.

[Scordisk]

Eto, potuče poljakovu teoriju u cugu:D Ja lično i nisam nešto upoznat sa plemenitom discipinom lingvistike, pa se u to ne razumem, mada mi je priča zvučala interesantno, šteta što je to poljski delirijum tremens... mada, moram priznati, i latinsko ursa, na koje si me podsetio, zaista jeste zastrašujuće ime, taman za šumsko čudovište

[Father Jape]

Uzgred i u velškom i u albanskom opstaju te izvornije reči za medveda — arth i arush, redom.
Ali eto, Sloveni zamenili medojedom, a Germani onim koji je braon.
(Naravno u romanskim jezicima se koriste potomci latinskog ursus.)

[Scordisk]

Čekaj, Velšani i Albanci imaju sličan naziv za medveda?

[Father Jape]

Da. Jer su igrom slučaja a) oba jezika zadržala izvornu protoindoevropsku reč za medveda, i b) glasovne promene koje je ta reč preživela u tim jezicima dale su, opet igrom slučaja, slične rezultate.

[Scordisk]

Interesantno. Pogotovo kada se uzme u obzir da je velški ipak neka verzija izvornog keltskog jezika, a za albanski niko ne zna šta je tačno... da nije možda neka povezanost? Jel ispitivao neko to?

[Stipan]

U tim preplitanjima jezika ima jako mnogo neobičnih podudarnosti. Između ostalog, ako niste znali, mađarska reč za medveda je "medve", što dovodi u ozbiljnu sumnju da reč označava stvorenje koje ždere med.

[Father Jape]

Interesantno. Pogotovo kada se uzme u obzir da je velški ipak neka verzija izvornog keltskog jezika, a za albanski niko ne zna šta je tačno... da nije možda neka povezanost? Jel ispitivao neko to?

Pa da ali i keltski jezici i albanski pripadaju indoevropskoj porodici jezika. A za oba savremena jezika se prilično dobro zna koji put su prešli, kada je reč o glasovnim promenama, u poslednjih par hiljada godina.

[Аксентије Новаковић]

I naravno ti Makedonci nemaju nikakve veze sa ovim našim Makedoncima što je ime za Bugare koji su ostali u Srbiji posle Balkanskih ratova, a ime dobili u Titovoj Jugoslaviji.
Ne postoji NIJEDAN Makedonac tog naziva kao preteča današnjih Makedonaca koji naseljavaju makedoniju.

Наравно да немају везе јер македонци су, као народ, најобичнија авонојевска измишљотина.
И у време сфрј је била прича да они који се презивају на ски су наши, а они на ев су бугарски ганфери.
Пример опет из сфрј - као љубитељ фудбала сећаш се екипе Вардара која је била шампион средином осамдесетих.
Ту је било и оних на ски (Бабунски, Савевски, Најдовски, Канатларовски ) и оних на ев (Панчев, Грошев, Рингов).
Бабунски је показатељ да су они са презименом које се завршава на ски у ствари Срби.
Наиме, његов деда је био Јован Стојковић који је носио надимак Бабунски.
Јован Стојковић је иначе био четнички војвода који се борио против турака и бугара у Македонији, и по њему је настала песма Спремте се спремте четници која је описивала борбе угњетаних Срба против турака и бугарских вмро комитских банди у Македонији, а коју су касније  преузели и плагирали дражинци.
Међутим, Стојковићи осташе после друог светског рата Бабунски и посташе македонци.
Такође, врло битна ствар, Македонија представља само географску одредницу, попут Шумадије (Лужице), и само име нам говори да се у њој, за разлику од Шумадије (тј. Лужице пуне шуне и лугова), узгајао мак.
О Александру је говорио и Иван Гундилић, и то на следећи начин:
Од Лесандра Србљанина, од свег цара цара славна, Александро то свидочи, краљ велики свега свита.
Сигурно ти је познат и средњовековни роман Александрида (Српска Александрида), сачуван у Пећкој патријаршији, па претпостављам да ти је можда име тог романа (можда) било инспирација за Слободаниду.

У наведеном тексту има доста занимљивости.

Original teksta testamenta Lesandra Makedonskog  Srbima (i Mesagetima) nalazi se na kamenoj ploči crkve Sv Jeronima u Pragu, ali nije dostupan javnosti. Istraživačkim trudom Milenka Nikolića pronađena su četri stara dela, u kojima je ovaj kuriozitet opširno opisan, a koji je M. Nikolić objavio pod naslovom ,,Testament Aleksandra Velikog".
Jedno od ovih dela je Crkvena istorija gornjolužničkih Srba, objavljena 1767. u Budišinu, koja sadrži kratak tekst čiji početak glasi:
Mi, Aleksandar, kralj Filipa u Makedoniji, u kneževinama prvenstveno, osnivač carstva u Grčkoj, sin velikog Jovana, opunovlašćen kroz Rektanab, Bramane i drveća, takođe sunca i meseca poštovalac, uništitelj persiskog i medskog carstva, srca najvećeg svetskog od početka do propasti, od podne do ponoći. Poštovanoj srpskoj istoriji i jeziku...
U daljem tekstu odaje se priznanje Srbima i namenjuju im se oni koji će im služiti.

Lesandar je izvršio reformu dotadašnjeg kalendara, koji su Lagići kasnije preneli u Egipat, a Kleopatra naložila Sozigenu da izradi za Cezara, nama danas poznat kao julijanski, a njegova korekcija kao gregorijanski. Takođe je formirao univezalno kulturni centar u Aleksandriji i prvi otvorio uporedno polje proučavanja ljudskih kultura.

BIOGRAFIJA ALEKSANDRA VELIKOG
Preci iz Pomoravlja
Potiče iz antičkoga bratstva koje je naseljavalo prostor Temnića, odnosno obale u gornjem toku
Velike Morave.
Aleksandar Veliki (356-323 p.n.e) bio je najveći osvajač i vojskovođa Staroga sveta. Sin Filipa
III i učenik Aristotelov, Aleksandar je ujedno i najveći od careva bogate antičke srpske istorije.
A da je on zaista srpskog porekla može se videti već kod Plutarha u delu ,,Slavni likovi antike",
drugi deo, strana 101, izdanje 1990. Beograd, u poglavlju ,,Preci i roditelji Aleksandrovi":
,,Da je Aleksandar po svome poreklu s očeve strane bio Heraklid od loze Karanove", piše Plutarh.

POTOMAK HERAKLA
Aleksandar je poreklom iz loze najčuvenijeg junaka antičke mitologije – Herakla(Heraklija), koga su
Rimljani kasnije prozvali – Herkules, a koji je bio stvarna istorijska ličnost.
To nam potvrñuje i čuveni francuski istoričar iz 1. veka Prico de Sent Mari
u svom delu "Les Slave Meridionauh, Armand Le Shevalir", Paris 1674. godine.
On ovde navodi mišljenja starih istoričara i pisaca koji tvrde da je Ilija ili Ilion osnivač Troje, po komeće se srpski prostor na Balkanu kasnije i prozvati Ilirijom, a srpska plemena ilirskim, bio ustvari sin Heraklov, odnosno sin ,,Boga Serbona", kako je Herakle prozvan od tadašnjeg sveta.
,,Ovde se ne radi samo o mitologiji jer se iza imena Boga Serbona krije istorijska ličnost - Serbo Makeridov, veliki osvajač i vodja drugog pohoda Arijevaca u Aziju oko 1330. godine pre Hrista", tvrdi  se u delu  "Srbi – narod i rasa", Beograd, 1998. godine.

Inače, Heraklovo potomstvo je vrlo razgranato. Sam Heraklid potiče od najstarijeg Heraklovog sina Nila, koji izrodi Kleodeja, a ovaj Aristomaha, a ovaj opet rodi Temena. Nužno je dovesti u vezu današnji toponim Temnić sa Temenićima u Pomoravlju.
To antičko bratstvo po svoj prilici naseljavalo je prostor današnjeg Temnića, odnosno obale u gornjem toku Velike Morave. Iz Rodoslova Heraklida dalje nalazimo da je Temen rodio Karana, osnivača plemena Karana, odnosno Karanovića, iz čije loze i potiče Aleksandar Veliki, car srpski.(Plutarh, str. 313).
Reč – KARAN - je sanskritskog porekla i znači – ruke, rukotvorci, narod srećne ruke i tako dalje. Da se podsetimo da je stari naziv današnjeg Kraljeva bio – Karanovac, a u Temniću i danas postoji selo – Karanovci. Po svoj prilici pleme Karana u praistoriji živelo je u predelu između Morave i Ibra (Karanovca), znači u susedstvu svojih bliskih rođaka Temenića, što je i logično. Ta geografska bliskost jasno upućuje i na rodovsku bliskost dvaju srpskih antičkih plemena. U nauci je dokazano da su toponimi, i uopšte jezičko nasleđe, vrlo pouzdani putokazi otkrivanja istine, često pouzdaniji od materijalnih dokaza.

Karan(ovići) iz Makedonije
Kako su se Karani ili Karanovići našli na prostoru današnje Makedonije, iz čijeg će se plemena pojaviti Car sveta? I taj podatak možemo naći kod Plutarha." Temen, rodonačelnik Temana,doveo je svoje pleme na prostore današnje Makedonije iz Arga,,, kaže Plutarh, na strani 313, već pomenutog dela i izdanja.
Po svoj prilici, Aleksandar Veliki je znao vrlo dobro prošlost svog naroda i njegovu burnu
istoriju, jer došavši na vlast, najpre je završio delo svog oca Filipa, tako što je pokorio grčke
teritorije i grad Tebu. A u Tebi rođen je upravo Herakle ili Bog Serbon, predak Aleksandrov.
Znači, Aleksandar je samo počeo da vraća one teritorije koje su pripadale njegovom narodu u
prošlosti, odnosno uspostavljao je staro srpsko carstvo.
Kasnije odlukom da krene put Indije, preko evroazijskog kontintenta, hteo je da opet osvoji
teritorije koje su pripadale njegovim slavnim rođacima i ,,narodu našem najznamenitijem", kako
je sam Aleksandar Veliki zapisao u jednoj darovnici Srbima.

Detinjstvo kod Ilira i Tribala
Srpsko pleme Tribali su naseljavali centralni deo Srbije i centralno Pomoravlje, a zapadno od njih prostirali su se Iliri.
Da je Aleksandar Karanović bio emotivno vezan za svoju srpsku postojbinu, svedoči nam i
njegova rečenica koju nalazimo kod Plutarha u ,,Slavnim likovima antike" na strani 113, gde
budući car sveta kaže: ,,Demostenu koji je mene, dok sam boravio kod Ilira i Tribala, nazivao
dečakom. ,,Iz ovog citata vidimo da je Aleksandar Veliki detinjstvo i ranu mladost proveo upravo
i na teritoriji današnjeg Pomoravlja, jer su Tribali, kao što je u nauci apsolvirano, naseljavali
centralni deo Srbije i centralno Pomoravlje, a zapadno od njih prostirali su se Iliri, srodni etnos
koje su i po mitovima i legendama i po istorijskim činjenicama povezivali isti jezik, isti preci i
ista kultura.

Detinjsto u Temniću
Ako smo utvrdili lokaciju Temnića i Karana, na osnovu filoloških podataka i topografskih
podudarnosti antičke i današnje geografije, sličnih ili istovetnih toponima, možemo sa velikom
sigurnošću pretpostaviti da je svoje detinjstvo Aleksandar Karanović proveo među svojima u
Temniću, odnosno na lokaciji negde između Ibra i obe Morave, jer tu su živeli njegovi rođaci i i
svojta.

U svojim pohodima Aleksandar Veliki je prvi u svetu ,,predstavnik metodične i uništavajuće
strategije". (Mala enciklopedija ,,Prosvete", str. 49). U oblasti taktike Aleksandar Veliki je
koristio sadejstvo konjice i pešaka i opet prvi u istoriji ratovanja uveo ,,sistematski rad štaba".
U čuvenoj ubojnoj konjici Aleksandra Velikog služili su i Pomoravci . O tome Jovan I. Deretić u
svojoj knjizi ,,Srbi-narod i rasa" kaže:
,,U vojsci Aleksandra Velikog udarna snaga bila je oklopna srbička konjica iz Pomoravlja. Udar srbičke konjice u odlučujućim trenucima borbe bio je probojni gvozd,
u čijim prvim redovima se nalazio lično Aleksandar", piše Deretić.

Pavel Šafarik, najveći autoritet svoga vremena za praistoriju Srba Slovena kaže:
,,Šest stotina godina posle trojanskog rata, Srbi su opet prekrili ceo Balkan,
i u to doba Car Aleksandar Veliki daje im poveljom ogromne zemlje od Jadranskog do Baltičkog mora, za njihovu hrabrost i vernost", piše Šafarik.

U delu ,,Od Indije do Srbije" Dobroslava Jevđevića, Beograd, 2000. godine, na strani 36.
nalazimo još jedan citat koji potvrñuje vezu Aleksandra Velikog sa srpskim plemenima na
teritoriji Ilirije, koja je bila približna po svojoj teritorijalnoj rasprostranjenosti bivšoj Jugoslaviji:
,,Aleksandar Veliki poklanja srpskim plemenima mnoge zemlje u Srednjoj Evropi i naziva ih
velikomoćni, najčuveniji i najznamenitiji naš narod srpski".
Znači, i šest stotina godina posle Trojanskog rata, Srbi su dominantna populacija na teritoriji
Balkana i pomažu svog cara Aleksandra Velikog u svima njegovim pohodima. To potvrđuje i
rimski istoričar Kvintijus Kurcijus, koji doslovno kaže: ,,Skiti su hrabro vojevali u vojsci
Aleksandrovoj". Pod imenom Skiti, Kvintijus podrazumeva Srbe, a Skiti su veliko slovensko
pleme, široko rasprostranjeno.

Da se podsetimo da je najstarije slovensko ime Srbi,
da je to bilo njihovo domaće ime, a da su razna srpska plemena stranci različito i nazivali.
To nam potvrñuje ne samo Šafarik, već ičitav niz istoriografa iz drugih naroda:
Toma Maretić, Tadija Smičiklas, Franjo Rački, El Bekri, Jan Dobrovski, Veltman, Zering,
Salimil, Vaclav Macojvski, Aleksandar Giljferding...

Zbog činjenice da su se Karanović Filip II i Aleksandar Veliki, energično borili protiv Grka, bio
je razlog da mnogi istoriografi iz različitih epoha tvrde da su oni srpskog porekla, odnosno
slovenske loze, kako se od petog veka Hristove ere jednim, zajedničkim imenom zovu sva srodna plemena.
Čak i hrvatski istoričar Sver dokazuje da je Aleksandar po majci bio Ilir, a da su Iliri jedno od imena Srba, koji su živeli u Iliriji. To ime za Srbe zadržaće se sve do 18. veka. Ima pouzdanih
istorijskih zapisa da je čak i Marija Terezija Srbe nazivala Ilirima, i dala im i posebne benificije u vlasti u vidu ,,ilirske kancelarije" pri bečkom dvoru.

Ruski car Petar Veliki, 3. marta 1711. godine, upućuje Srbima gramatu i poziva ih da ustanu
protiv Turaka, da dignu ustanak i zbace jaram azijatski. U njoj ruski car podseća Srbe na njihovu slavnu prošlost i još slavnije junake i pretke i opominje ih da se sete:
,,svojih slavnih i junačkih predaka, a u prvom redu srpskog cara Velikog Aleksandra Makedonskog,
koji je mnoge careve pobedio i mnoge države osvojio", piše ruski car Petar Veliki.


Sve do 19. veka svi svetski naučnici priznaju Srbima istorijski kontinuitet, istorijske zasluge i autohtonost na ovim prostorima, ali u 19. veku nastaje prelomni trenutak u istorijskoj nauc, i u kojoj se Srbima priznaje istorijski kontinuitet tek od šestoga veka Hristove ere.

Izvor: SVETLICA – br 11, april 2006.

medvedi uopšte nisu bili naivna stvar

Медвед, и све други називи за медведа који се приписују германима или келтима, потиче из србског језика.

Медвед је сваштојед, и једно од својих имена је добио по ономе што воли да једе, тј. по меду.
Самим тим се види да медвед није глупа животиња - мед је здрава намирница, састојак је свих првобитних лекова и мелема, и од нашег мед настаје реч медицина.
Мед-вед, мед види, има знање да нађе мед.
То је свима више мање добро познато.

Латински облик на URS-us, онај који урушава, крши, рши дрвеће у шуми да би се домогао крушака.
По томе би урс био рушитељ, кршач.

Број медведа је у старини растао како се ишло ка северу, па је север Артик, у ствари Медведник, а "старогрчко" арткотс јпредставља ономатопеју, односно интерпретацију медвеђе рике.

Медвед има још неколико фаза, на пример јесењу фазу у којој се назива бира.
То је време кад се спрема за зимски сан и скупља, бира, бере последње плодове лета нпр. боровнице.
Планина Бирач и презиме Бирчанин су - Медведник и Међедовић.
Што се тиче бер, за који се тврди да долази и германског, из примера изнад је јасно да бер долази из србског.
Уосталом, постоји и наше презиме Бероња, које очигледно говори и људима јаким попут медведа, бира или бера.
Одакле долази браон?
Из србског језика, наравно, јер европски медвед је мрке боје, и како се иде по србском простору од Егеја до Балтика он је бир, бер, брн, брун.
И ето одакле име браон боје, а не од назива попут браунау и берн.

Шта да се каже о имену келтског војводе?
Звао се Брен и очигледно да никог није бреновао.
Вероватно се понашао, можда и изгледао као медвед.
Женско име Брена, преведено на латински је Урсула, па би нпр. естрадна уметница, некад вашарска певаљка а данас виајпи персона Фикрета алиас лепа Брена у ствари била лепа Урсула, односно лепа медведица.

[mac]

Nije Bren nego Bran. Nešto si pomešao.

[Аксентије Новаковић]

Брен.
Нисам ништа помешао, него ти ниси добро изгуглао.

[mac]

Nemam ja šta da guglam, i mala deca u Britaniji i Irskoj znaju za Blagoslovenog Brana i Brana sina Febailovog. To su njihovi junaci, i valjda oni najbolje znaju kako im se junaci zovu.

[Аксентије Новаковић]

Гали по теби не спадају у Келте???
Написао сам лепо и јасно - келтски Брен, а Гали, Мацане, спадају у Келте.
Гуглај даље, јер ко зна - знаће, ко не зна - гуглаће, и опет незнаће.

[mac]

Prvo, Gali itekako spadaju u Kelte. Oni su sami sebe zvali Keltima. Gali su Kelti iz tog dela Evrope, koji se po njima zove Galija. Pročitaj prvu rečenicu o Galima na engleskoj vikipediji.

Drugo, o kom Galu Brenu ti zapravo pričaš? Kad je živeo, ko mu je otac, zbog čega je poznat, ima li zapisa o njemu na engleskom? Pazi, ako nije na engleskom onda nije zapis. Citat sa nekog drugog srpskog foruma se ne računa u zapis.

[Аксентије Новаковић]

Кад су Гали Келти, шта се онда чудиш галском Брену?
Зашто уопште улазиш у теме о којима немаш појма?