Tera na razmišljanje.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Noc-klicanja-na-trgu-Sokalo.sr.htmlНоћ клицања на тргу СокалоСептембар је у Мексику „Месец отаџбине”. Овог пута он симболизује и 100 година од демократске револуције
...Тачно у поноћ, на исти дан као пре две стотине година, оглашавају се звона свих цркава ове велике и нама пријатељске државе. Затим се нацији обраћа председник Мексика. Са терасе прелепе Националне палате, смештене на ободу трга Сокало (Zocalo), у центру Сијудад Мексика, највећег града на свету, он узвикује покличе у славу Мексика и његове независности. Председников грито истовремено преносе све радио и ТВ станице. Уживо га слушају милиони грађана, окупљени на трговима у свим главним градовима 32 чланице ове сложене федерације – Сједињених Држава Мексика.
„Живео Мексико! Слава херојима независности! Отаџбина је изнад свега! Никада се нећемо покорити! Живео Идалго!“ Ово су само неки од уобичајених, кратких, узвика председника. Њихова снага је у једноставности, а не у оригиналности. Од председника се не очекује да каже нешто ново, већ да потврди оно што је неприкосновено. То су речи од којих се пролама небо, а народу скаче адреналин. На сваки председников узвик, ту на Сокалу, следи отпоздрав маса, у једнаким интервалима, заглушујуће и раздрагано.
Без обзира каквих је политичких убеђења – наклоњен или уздржан према САД и Канади, партнерски усмерен ка Европској унији, потајно загледан у Русију и неизбежно забринут због експанзије јефтине кинеске робе – председник ће се увек огласити кличући слави и независности Мексика. То је некад чинио и ортодоксни левичар Лазаро Карденас, и непопуларни, једва отерани Карлос Салинас и десничар Висенте Фокс, а учиниће и садашњи председник Фелипе Калдерон, изабраник Партије националне акције.
...Мирис такоса, кесадиљаса, моле, буритос и других ђаконија, тзв. антохитос, малих кукурузних пецива са ситно сецканим месом и јаким сосовима, које се једу прстима, подстиче добро расположење. Све је то јефтино, дакле приступачно, али и врло укусно. И сиромашни и богати, и они повучени и бунтовници, задовољни и незадовољни, они који пате због љубави, али и они који убијају због дроге, у овој ноћи заборава, праштања, весеља и поноса стапају се у једно. Они показују
како се уважава историја и чува држава. Komentar? Da li je potreban?