World today (Ni Srbija ni zemlje u okruženju)

[pokojni Steva]

http://www.autonomija.info/ruska-crkva-uvodi-desetak-za-vernike.html

[Meho Krljic]

Al je Žižek široko zabacio mrežu: antisemitizam, Brejvik, Occupy Wallstreet, Ajn Rand...

2011: Godina opasnog sanjanja 

Na persijskom jeziku postoji jedan divan izraz: war nam nihadan, što znači ubiti nekoga, zakopati mu leš, a onda preko njega zasaditi cveće da se grob sakrije. Godine 2011, bili smo svedoci i učesnici niza dramatičnih događaja, od Arapskog proleća do OWS, od demonstracija u engleskim predgrađima do Brejvikovog ideološkog ludila u Oslu. Tako je 2011. postala godina opasnog sanjanja, u dva pravca. Bilo je emancipatorskih snova koji su mobilisali demonstrante širom sveta, kao i opskurnih, destruktivnih snova koji su pokrenuli rasističke populiste širom Evrope, od Holandije do Mađarske.
Osnovni zadatak hegemonske ideologije bio je da neutrališe pravi karakter ovih događaja. Zar nije dominantna reakcija naših medija bila upravo ,,war nam nihadan"? Mediji su ubijali radikalni emancipatorski potencijal tih dešavanja, ili su zamagljivali njihovu pretnju demokratiji i sadili cveće nad zakopanim lešom. Zato je toliko važno postaviti stvari na svoje mesto – locirati ove događaje unutar totaliteta aktuelnih događaja.
Kakvog totaliteta? Pema Hegelu, ponavljanje igra vrlo konkretnu ulogu u istoriji. Kada se nešto desi samo jednom, može se zanemariti kao puka sliučajnost, kao nešto što se moglo izbeći boljim rešavanjem situacije. Ali kad se isti događaj ponovi, to je znak da imamo posla sa dubljom istorijskom nužnošću. Kada je Napoleon 1813. prvi put izgubio bitku, činilo se da je u pitanju samo nesrećan slučaj, kada je izgubio drugi put kod Vaterloa, bilo je jasno da je njegovo vreme prošlo. Zar ovo isto ne važi i za današnju finansijsku krizu? Kada je prvi put pogodila tržišta u septembru 2008, ličila je na nezgodu koja se može ispraviti boljom regulacijom. Sada je sasvim izvesno da imamo posla sa strukturnom blokadom. Kako da se izvučemo iz takve konfuzne situacije?
Tridesetih godina prošlog veka, Hitler je ponudio antisemitizam kao narativno objašnjenje nedaća koje pogađaju obične Nemce. Nezaposlenost, kvarenje morala, društveni nemiri – iza svega toga stajali su Jevreji. Dakle, fabrikovanjem jevrejske zavere običnim ljudima je sve objašnjeno, tako što im je ponuđeno jednostavno kognitivno mapiranje. Zar današnja mržnja spram multikulturalizma i emigranata ne funkcioniše na sličan način? Dešavaju se čudne stvari. Odjednom imamo finansijske potrese koje osećamo u svakodnevnom životu, ali oni se doživljavaju kao potpuno neprozirni, a odbacivanje multikulturalizma uvodi lažnu jasnoću u ovu situaciju. Strani uljezi remete naš način života. Tako postoji međusobna povezanost između sve snažnije antiemigrantske klime u zapadnim zemljama i tekuće finansijske krize. Čvrsto držanje za etnički identitet služi kao zaštitni branik od traumatične činjenice da ste upali u vrtlog neprozirnih finansijskih apstrakcija.
Istinsko strano telo, koje se ne može asimilovati, nisu stranci, nego upravo samohodna mašinerija kapitala. Zato se treba zamisliti nad nekim stvarima iz Brejvikovog ideološkog opravdanja, kao i iz međunarodnih reakcija na njegov čin. Brejvik je antisemita, ali ujedno i pristalica Izraela, budući da za njega izraelska država predstavlja prvu liniju odbrane od muslimanske ekspanzije. On bi čak želeo da se ponovo podigne Jerusalimski hram. Brejvikov stav je da su Jevreji okej, sve dok ih nema previše. Kao što je napisao u svom manifestu: ,,Ne postoji jevrejski problem u zapadnoj Evropi, sa izuzetkom Britanije, pošto ih je ovde samo milion. S druge strane, Sjedinjene Američke Države, sa preko šest miliona Jevreja, 600% više nego u Evropi, imaju ozbiljan jevrejski problem."
Šta treba da zaključimo iz ovoga? Ključ je u reakciji evropske desnice na Brejvikov napad. Mantra ovih reagovanja glasi – naravno da osuđujemo njegov zločinački napad, ali ne treba zaboraviti da je on postavio neka legitimna pitanja o pravim problemima. Mejnstrim politika nije sposobna da se suoči sa korozijom Evrope kroz islamizaciju i multikulturalizam, ili, citiram iz Jerusalem Posta, ,,trebalo bi iskoristiti tragediju u Oslu kao priliku da ozbiljno razmotrimo politiku integracije imigranata u Norveškoj i drugde". U ovojh proceni, naravno, ključna je implicitna aluzija na Izrael. Multikulturni Izrael nema nikakve šanse da opstane, aparthejd je jedina realna opcija.
Cena ovog pervertiranog desničarsko-cionističkog pakta jeste to što cionistički predstavnici Izraela, kako bi opravdali svoje polaganje prava na Palestinu, moraju retroaktivno da prihvate argumentaciju koja je ranije u Evropskoj istoriji korišćena protiv samih Jevreja. Prećutni sporazum je sledeći: mi, radikalni cionisti, spremni smo da prihvatimo vašu zapadnoevropsku netolerantnost prema drugim kulturama na vašem području, ako vi prihvatite naše pravo da ne tolerišemo Palestince na našem području. Tragična ironija ovog prećutnog sporazuma je što su, u novijoj evropskoj istoriji, sami Jevreji bili, da ih tako nazovemo, multikulturalisti. Njihov problem bio je kako preživeti sa netaknutom kulturom na prostorima gde dominira neka druga kultura.
Uzgred, treba spomenuti da se devetsto tridesetih Ernst Džons, glavni vinovnik konformističke gentrifikacije psihoanalize, u direktnom odgovoru na nacistički antisemitizam, bavio uvrnutim proučavanjem procenata strane populacije koju može da toleriše jedno nacionalno telo, a da ne ugrozi sopstveni identitet. Prilično je šokantno kako je on, kome je Frojd toliko verovao, prihvatio nacističku problematiku. Govorio je: možda su nacisti malo radikalniji, možda bismo mogli da tolerišemo 5 odsto, ne više od toga, i tako dalje.
Na kraju ovog puta stoji ekstremna mogućnost koju nikako ne treba zanemariti. Mogućnost istorijskog pakta između cionista i muslimanskih fundamentalista. Ali, šta ako zaista ulazimo u novo razodoblje, gde će se to novo rezonovanje, zasnovano na etničkom identitetu, svuda nametnuti? Skorašnji izlivi homofobije u istočnoevropskim postkomunističkim državama trebalo bi da nas opomenu na razmišljanje. Početkom 2011. održana je gej parada u Istanbulu, gde je hiljade ljudi mirno šetalo. Pokušajte nešto slično da izvedete u zemljama bivše Jugoslavije. Gej parade je redovno prekidala nasilna rulja raspoložena za linčovanje.
Za mene je presudno da u ovom nizu lociram antisemitizam, kao jedan od elemenata pored rasizma, seksizma, homofobije, i tako dalje. Pokušavajući da utemelji svoju cionističku politiku, Izraelska država ovde pravi jednu katastrofalnu grešku. Odlučila je da umanji značaj takozvanog starog, tradicionalno evropskog antisemitizma, koncentrišući se umesto toga na novi, navodno aktuelni antisemitizam, koji je, kažu, prerušen u kritiku cionističke politike izraelske države. U skladu s tim, Bernar Anri Levi je nedavno izjavio da će ,,antisemitizam 21. veka biti progresivan, ili ga neće biti". Izvedena do kraja, ova teza nas primorava da izvrnemo staru marksističku interpretaciju antisemitizma kao mistifikovanog antikapitalizma – umesto da krivimo kapitalistički sistem, mi se koncentrišemo na štetni uticaj Jevreja. Za Anri Levija i njegove pristalice, upravo današnji antikapitalizam predstavlja prerušenu formu anisemitizma. On je to doslovno izjavio u jednom intervjuu: ,,Iza svakog radikalnog antikapitalizma danas možete naći antisemitizam."
Ova prećutna, ali ništa manje efikasna zabrana napadanja ,,starog" antisemitizma odigrava se upravo u trenutku povratka starog antisemitizma u čitavoj Evropi, od postkomunističkih zemalja do Skandinavije. Primećuje se sličan savez u SAD. Kako mogu američki hrišćanski fundamentalisti, koji su antisemiti po prirodi, sada zdušno da podržavaju cionističku politiku izraelske države? Izrael ovde igra opasnu igru. Fox News, glavno glasilo američke radikalne desnice, promoter izraelske ekspanzije, nedavno je morao da skine s programa Glena Beka, čiji su komentari, kao što znate, postali otvoreno antisemitski. Mislim da je to vrlo mračna tendencija. Naime, standardni cionistički argument protiv kritičara izraelske politike jeste da Izrael treba promatrati i kritikovati ga kao i svaku državu, ali, kažu oni, kritičari Izraela često zloupotrebljavaju kritiku izraelske politike u antisemitske svrhe.
Kada hrišćanski fundamentalisti odbijaju da prihvate levičarsku kritiku izraelske politike, zar njihova prećutna argumentacija nije najbolje predstavljena jednom divnom karikaturom, objavljenom u julu 2008. u austrijskom dnevniku Die Presse? Na karikaturi vidimo dva punačka Austrijanca nacističkog izgleda, od kojih jedan u rukama drži novine i govori svom prijatelju: ,,Pogledaj kako se ovde potpuno opravdani antisemitizam zloupotrebljava kao jevtina kritika Izraela." Ovo su današnji saveznici Izraela. Jevrejski kritičari Izraela redovno se nazivaju autošovinistima. Međutim, pravi jevrejski autošovinisti, to jest oni koji potajno mrze istinsku slavu jevrejskog naroda, upravo su cionisti koji sklapaju prećutni pakt sa zapadnim antisemitima.

***

O čemu je reč u današnjoj ekonomskoj krizi? Prva stvar koju treba razumeti da ovde nije reč o nemarnoj potrošnji, pohlepi, neefikasnoj regulaciji banaka itd. Na primer, kao što znate, danas je u Evropi moderno napadati Grčku – lenji Grci, troše evropski novac, itd. Ali mislim da su činjenice mnogo tragičnije. Grčka nije izuzetak. Ona je jednostavno jedan od glavnih poligona za nametanje novog društveno-ekonomskog modela, koji pledira na univerzalnost Depolitizovanog tehnokratskog modela, gde je bankarima i drugim ekspertima dozvoljeno da uguše demokratiju.
Zašto se ovo sada dešava? Mislim da se jedan ekonomski ciklus bliži kraju. Ciklus koji je počeo početkom sedamdesetih, u vreme kada je – prema grčkom ekonomisti Varufakisu – rođen takozvani ekonomski Minotaur. Čudovišna mašina, koja je upravljala svetskom ekonomijom od prve polovine osamdesetih do 2008. Dakle, Janis Varufakis tvrdi da kraj šezdesetih i početak sedamdesetih nije bilo samo vreme naftne krize i stagnacije. Niksonova odluka da napusti zlatni standard za američki dolar bila je znak mnogo radikalnije promene osnovnog kretanja kapitalističkog sistema. Do kraja šezdesetih, američka privreda više nije mogla da nastavi recikliranje svojih viškova u Evropi i Aziji. Njeni viškovi pretvorili su se u deficite. Godine 1971, američka vlada je reagovala na ovo opadanje jednim smelim strateškim potezom. Umesto da se bori sa deficitom, rešila je da uradi nešto sasvim suprotno – da podstakne deficit. A ko će to da plati? Ostatak sveta. Kako? Putem permanentnog transfera kapitala, koji je krenuo da dotiče preko dva velika okeana kako bi finansirao američki deficit.
Iako je vizija današnjeg globalnog poretka Emanuela Toda, opisana u njegovoj knjizi ,,Posle imperije", prilično jednostrana, mislim da u njoj postoji zrno istine. Amerika je imperija na zalasku. Njen rastući negativni trgovinski bilans pokazuje da je Amerika neproduktivni grabljivac. Ona mora da usisa milijardu dolara dnevno iz drugih zemalja, da bi platila svoju potrošnju, i kao takva predstavlja univerzalnog kejnzijanskog potrošača koji pokreće svetsku ekonomiju. Ovaj priliv kapitala, sličan novcu koji se plaćao Rimu u antici ili žrtvama koje su stari Grci podnosili Minotauru, temelji se na složenom ekonomskom mehanizmu. Sjedinjenim Državama se veruje kao bezbednom i stabilnom centru, tako da svi ostali, od naftom bogatih arapskih zemalja do zapadne Evrope, Japana, a sada i Kine, ulažu svoj višak profita u SAD. Budući da je ovo poverenje u prvom redu ideološko i vojno, a ne ekonomsko, problem za SAD je kako da opravdaju svoju imperijalnu ulogu. Potrebno im je permanentno ratno stanje, pa su morali da izmisle rat protiv terorizma, nudeći se kao univerzalni zaštitnik svi ostalih normalnih (ne otpadničkih) država.
Ovo se razdoblje, tvrdim, sada završava – ova čudna nestabilnost gde je ceo svet, na neki način, finansirao SAD. I tvrdim da je pokret Occupy Wallstreet bio reakcija na to. Ja ne preuveličavam njegov značaj, a naročito im ne pripisujem znanje koje očigledno nemaju. Za mene je ključna poruka pokreta Occupy dvostruka. Prvo, ovo više nije samo izolovani protest oko jednog pitanja, kao recimo protest protiv rasizma, nekog konkretnog rata itd. To je pokret koji ukazuje na nekakvu konstrukcijsku grešku u globalnom kapitalističkom sistemu kao takvom. I drugo, još jedna implikacija pokreta Occupy Wallstreet jeste da postojeći demokratski institucionalni poredak nije dovoljno snažan da se izbori sa ovim problemom. Nemaju pozitivna rešenja kako da to izvedu, nemam ih ni ja, ali mislim da je ovo zapažanje tačno.

***

Potpuno sam svestan da se odgovor demonstranata praktično svodi na odgovor Melvilovog Bartlbija – ne, radije ne bih. Nema pozitivnog programa. Možda bi tako trebalo početi, iako je pred nama dug put. Ubrzo ćemo morati da zatražimo makar elemente pozitivnog programa. Zašto?
Reagujući na proteste u Parizu 1968, Žak Lakan je rekao: ,,To čemu vi težite kao revolucionari jeste novi gospodar. I dobićete ga." Dobro, mislim da bi ovu dijagnozu i prognozu trebalo zanemariti, previše je jevtina. Ali ima u njoj mrvica istine. Tvrdim da ovo jeste problem sa današnjim protestima, barem u Evropi. Indignadosi u Španiji, do neke mere čak i u Grčkoj. Kad god razgovaram s demonstrantima, insistiram na jednom glupom, naivnom pitanju: ,,Šta vi hoćete?" Recimo, bolju regulaciju, više etičke standarde, bolji kapitalizam, povratak u socijaldemokratiju, ili neku neomarksističku revoluciju? Redovno se ponašaju kao da sam postavio neko zabranjeno pitanje – kako možeš to da radiš, nije vreme za takva pitanja itd.
Mislim da jeste vreme. Veliki deo ovih protesta koji postavljaju zahteve – tražimo pravedan život, tražimo život gde novac služi ljudima a ne ljudi novcu itd. – suštinski je prizivanje novog gospodara. To je tipično histeričan gest, i taj novi gospodar se već nazire u Grčkoj i Italiji. Kao da ironično odgovaraju na nedostatak ekspertskih programa kod demonstranata, sada je tendencija da se političari u vladi zamenjuju neutralnim depolitizovanim tehnokratama. Ja tvrdim da ovo više nije šala. Demokratija je postepeno već napola ukinuta. Setimo se onog trenutka koji je mene prestravio, kada je Grčka bila u dubokoj krizi, poslednji premijer iz PASOKA, Papandreu, predložio je referendum. I čitava Evropa je bila u šoku – kako se usuđuje, nema ovde mesta za referendum. To je bukvalno bio pritisak porukama – ne, ovo je problem za eksperte, nemojte se ovde igrati demokratije.
Uzgred, potpuno se ista stvar desila u SAD 2008. Sećate se? Prvo je Bušova vlada predložila kongresu pomoć od 750 milijardi dolara, to je tada bila velika suma, danas nije ništa, i setićete se da je kongres glasao dvotrećinskom većinom protiv. Zatim je čitava politička elita – Buš, Mekejn, Obama – otišla tamo i panično ih ubedila. Njihova osnovna poruka glasila je: slušajte, treba nam ovaj novac smesta, nemamo sad vremena za demokratska zavitlavanja. I nedelju dana kasnije, opet se glasalo – dve trećine glasalo je za uredbu. Dakle, to je za mene de facto ukidanje demokratije. Ponavljam, nema lakih rešenja. Za mene je pouka Occupy pokreta da moramo početi da razmišljamo.

***

Šta levica može da nauči od Ajn Rand? Pravi konflikt u univerzumu njenih romana nije između takozvanih velikih inovatora i gomile parazita koji žive od njihove produktivne genijalnosti. To je nešto sasvim drugo, ako pogledate ono remek delo, koje ja i pored najbolje volje nisam uspeo da pročitam do kraja, ,,Ravnodušni Atlas".  Pravi konflikt je onaj između Džona Galta i Dagni, junakinje. Između samih inovatora, kreativnih genija. On je u seksualnoj tenziji između inovatora Džona Galta, i njegove histerične parnerke, potencijalne inovatorke koja ostaje zarobljena u smrtonosnoj, autodestruktivnoj dijalektici.
Kada u ,,Ravnodušnom Atlasu" jedan od inovatora, mislim da je Džoin Galt, kaže junakinji Dagni, koja želi da istraje u svom poduhvatu i održi u životu transkontinentalnu prugu, da njen pravi neprijatelj nije gomila parazita – već ona sama. Mislim da ovo treba shvatiti doslovno – Dagni to polako shvata. Kada inovatori počnu da nestaju iz javnog produktivnog života, ona sumnja na neku mračnu zaveru, koja ih primorava da se povuku i tako postepeno zaustave čitav društveni život. Zašto? Paraziti nemaju svoju konzistentnost. Rešenje nije da se oni razbiju, već da se pokida lanac koji prisiljava inovatore da rade za njih.
Ideja je da u korumpiranom sistemu socijalne države koji opisuje Ajn Rand, problem nije u toj Ruzveltovoj ili Obaminoj birokratiji. Problem su kreativni ljudi koji još uvek brinu kako da održe sistem u životu, koji se bore sa sistemom unutar sistema – oni su pravi neprijatelji. A zaključak je da moraju da prestanu da brinu tuđe brige. Treba da se povuku, da dopuste sistemu da dotakne najnižu tačku, i jedino će tako moći da sprovedu radikalne promene.
Ovde potpuno zloupotrebljavam Ajn Rand u radikalno levičarske svrhe, ali ako još uvek želimo da budemo nekakvi radikalni levičari, možda bi upravo ovo na nekom nivou trebalo da shvatimo. Ne budite kao Dagni, kao kreativni ljudi koji očajnički pokušavaju da spasu sistem. Iako se protiv njega bore, oni mu praktično produžavaju život. Kao u Evropi danas – šta će se desiti sa evrom, šta će se desiti sa finansijskom krizom itd. Naravno, nemojte me pogrešno razumeti, ne kažem da ne treba ništa da učinimo ako milioni ljudi umiru od gladi. Ali danas ne brinemo o tome. Danas brinemo o problemima poput finansijskog kolapsa. Sve češće padam u iskušenje da kažem: možda bi trebalo da dopustimo da se to odigra. Nemojte brinuti tuđe brige. Ne budite protivnici koji svojim očajničkim trudom omogućavaju funkcionisanje sistema. Povucite se, dozvolite da sistem sam sebe uništi.
Mislim da je za svaku istinsku društvenu promenu neophodan ovakav trenutak. Samo nakon prolaska kroz ovaj trenutak, kada vidite kako vaša aktivnost u suprotstavljanju sistemu, umesto da mu naškodi, omogućava njegov opstanak – samo tada možete da zamislite pravu promenu. Nema prave promene bez ovog prolaska kroz tačku apsolutnog, kada vidite kako standardne metode opiranja omogućavaju funkcionisanje sistema. Šta bi danas bile uobičajene metode otpora? Moralizatorska kritika – nacionalizujte banke, kaznite finansijske špekulante itd. Ozbiljno sam nameravao da napišem nešto u odbranu Bernarda Mejdofa. Ne, on jeste đubre, ali nemojte njega kriviti. Krivite sistem koji mu je omogućio da uradi to što je uradio. On nije problem. Prvo što danas treba uraditi je zabrana moralizatorske kritike – pohlepa, finansijske spekulacije itd. To nije problem. Problem je zašto je sistem stvorio prostor za takve finansijske spekulacije. Mislim da se radi o dubokoj strukturnoj nužnosti. To nema nikakve veze sa pohlepom, bankarima itd. Ako niste spremni da prođete kroz tu nultu tačku, vodite lažan život.

Delovi predavanja Slavoja Žižeka održanog 25. aprila 2012. u Njujorku.
Snimak celog predavanja 
Slavoj Žižek, 25.04.2012.
Izabrao i preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 12.05.2012.

[pokojni Steva]

Mda... I juče na HRTu je imao svoj beskorisni šou.

[Meho Krljic]

Da, kasno sam saznao pa nisam gledao. Prepričaj?

[pokojni Steva]

Ukratko, čepao je nos kao posle kile kokaina, reklamirao svoju novu knjigu, reklamirao svoje starije knjige, nosio maju Occupy Europe i... tako to.

[дејан]

жижек је крајње бескорисни сератор

[дејан]

но да га парафразирам, ипак у мору произвољности овог предавања (или чегавећ) има једно зрнце истине:

Problem su kreativni ljudi koji još uvek brinu kako da održe sistem u životu, koji se bore sa sistemom unutar sistema – oni su pravi neprijatelji....

...Ne budite kao Dagni, kao kreativni ljudi koji očajnički pokušavaju da spasu sistem. Iako se protiv njega bore, oni mu praktično produžavaju život

на памет ми пада српски правопис (са граматиком), тај је последњи пут ваљао док се језик звао српскохрватски а од кад су га под своје узели 'креативни људи' које прате други креативни људи 'који очајнички покушавају да спасу систем' отиш'о је у курас.

[Dacko]

 
Ili ti se samo čini da je valjao zato što si mislio da ga znaš? Imao je rupa koliko i ovaj, a s najnovijim je upravo najveća muka u tome što su se ljudi nadali da će te rupe biti ispravljene, a ne prepisane. Osim toga, u zlatno srpskohrvatsko doba knjige su se izdavale natenane, sa brojnim recenzentima (pa i tad je bilo dosta grešaka, premda ne i za laičko oko). Takođe, ljudi veruju i da su nekadašnji prevodi bili neuporedivo bolji, a ako bi uporedili neke originale s engleskog sa tim cenjenim prevodima, uhvatili bi se za glavu koliko je tu improvizacije i netačnosti bilo. Naravno, sve je izgledalo generalno pismenije, ali samo zato što se pisalo mnogo manje i nije pisao baš svako, ništa internet, ništa forumi. Ljudi bi zavirili u Politiku da vide kako se šta piše ako baš nemaju Pravopis, a ne bi pozivali u pomoć pretragu na Guglu da vide šta se češće koristi, što je posebna nevolja jer su nepismeni vazda bili u većini, samo nisu imali toliko mogućnosti da nameću svoje mudrolije kao što to sad rade. 

[Father Jape]

Samo da kažem da Gugl može biti koristan koliko i to negdašnje zavirivanje u Politiku, samo ako se razborito koristi - recimo, Guglom nađeš šta piše u Politici i ostalim novinama, ili uopšte materijalima za koje znaš da su lektorisani; zanemariš forume, blogove itsl.

Druga stvar je što kod nas još uvek misle da je loše da pravopisna norma bude elastična (npr. i doviđenja i do viđenja), i ne shvataju a da apsolutnu monolitnu doslednost ima smisla sprovoditi samo u okviru pojedinačnih listova/izdavačkih kuća.

Klajn je recimo sedamdesetih imao štošta mudro da kaže na tu temu.

EDIT: Mislim na ovu knjigu, strane 135-142 pre svega:

http://www.kupindo.com/Jezicki-prirucnici/9728894_RAZGOVORI-O-JEZIKU-IVAN-KLAJN

[Dacko]

Svakako da Gugl može biti koristan, ali još kako ume i da dovede u zabludu, naročito ako se kao kriterijum koristi broj pogodaka, ili ako pomisliš da će tekstovi na blogu Opismeni se (a možda to beše i grupa na Fejsbuku, da sad ne tražim) biti lektorisani, a tamo ima grešaka koje profesionalni lektor nikad ne bi pustio i to usred tekstova namenjenih opismenjavanju ljudi. No to je već priča o našem obrazovnom sistemu, jer sve te tekstove pišu diplomirani filolozi, a znam i koliko sama nisam imala pojma o raznim jezičkim zavrzlamama u vreme kad sam dobila diplomu, nego sam tek  kasnije zbog posla morala da naučim (a učim i dalje, koliko god to bez veze zvučalo).
Ne slažem se u pogledu elastične norme, dubleti su živa muka, a i ne vidim šta dobijaš time što dozvoliš i doviđenja i do viđenja sem zbunjenih ljudi koji onda u Politici čitaju jedno, a u Ninu drugo. Više sam za to da se normira samo neophodan minimum jezičkih pojava, po mogućstvu na osnovu ikakve primenljive logike, a ne tradicije, ukorenjenosti, prakse ili ostalih izgovora, pa ako postoji logično i jasno pravilo zašto je doviđenja, zbogom, dovraga, neka ga ljudi nauče i primenjuju, ukoliko im je do toga (da napomenem za svaki slučaj: zaista i postoji, a tiče se akcenatske sraslosti reči i izmenjenog značenja u odnosu na razdvojeno pisanje). E sad, to za šta sam ja privatno potpuno je nebitno, ne sviđaju mi se ni razna druga pravila pa ništa. Htela sam prosto da istaknem da smo bili jednako nepismeni i u doba srpskohrvatskog jezika, samo to nismo znali, i da krivicu za to još kako snose tvorci nejasnih pravopisnih pravila, ali ni mi nismo cvećke jer se i ne trudimo da ih naučimo, makar ono što nam jeste jasno.

[Meho Krljic]

Evo Žižeka od nedelje:

Nedjeljom u 2 - Slavoj Žižek

A evo i sumornog teksta o samoubistvima u Europi:

Nevidljiva ruka ubija! 

Milutin Mitrović | 12/05/2012

,,Svakog prokletog petka u nekom preduzeću Treviljana, Vićence, Beluna, u jednoj od  najbogatijih regija Evrope, bar jedan preduzetnik sačeka da na kraju radnog vremena iz firme odu radnici i sekretarica, onda zatvori knjigu isporuka, u koju dugo ništa nije upisao i otvori fijoku u kojoj je revolver... nije imao više snage da pogleda u oči partnere kojima duguje, radnike što mesecima ne primaju platu, ženu i decu kojima ne može da obeća ništa sem nemaštine..." tako situaciju opisuje Kurcio Malteze, jedan od najboljih italijanskih novinara. Na severu Italije događa se prava epidemija samoubistava čiji je uzrok nemilosrdnost aktuelne krize u svetu neprikosnovenih tržišnih zakona. Statistika vrlo precizno razgraničava preduzetnike od ostalih samoubica. Od početka godine do 23. aprila 26 njih je diglo ruku na sebe. Poslednjih meseci broj samoubistava se uvećava po stopi od 40 odsto, na severu, a 24,6 odsto je stopa porasta za celu Italiju. U Padovi je nastalo udruženje ,,Nada-u-rad" koje su osnovale udovice i deca samoubica, verujući da će se uzajamno lakše odupreti sve surovijim uslovima opstanka. Epidemija samoubistava ima različite rizične grupe: u Italiji su preduzetnici, u Grčkoj su na udaru činovnici i radnici, u Srbiji mladi do 25 godina, u Francuskoj imigranti – sve je to dokumentovano u statistikama, a naveo je i International Herald Tribune (18. aprila) u članku,,Stres krize u Evropi postaje smrtonosan".
Robespjer je pogubivši brojne saborce revolucionare i na kraju završivši i sam na giljotini, inspirisao izreku da revolucija jede svoju decu. Na isti način danas tržište dovodi do uništenja one koju su ga stvarali. Većina preduzetnika samoubica u Italiji su vlasnici malih i srednjih preduzeća, oni koji su sve što su imali stvarali u žestokoj tržišnoj konkurenciji, bez bilo kakve podrške države. To nisu prevaranti i lenčuge, paraziti na državnim jaslama – takvi ne dižu ruku na sebe. Bogata severna Italija koju su oni stvarali tvrdim radom, invencijom i smislom za lepo, bila je primer izreke: ,,The small is beautiful". Bila su to uspešna preduzeća pretežno za proizvodnju nameštaja, kućne tehnike, komponenti za veliku industriju. Istovremeno bila su primer uspešnog italijanskog porodičnog kapitalizma.
Niko od tih koji su digli ruku na sebe nije ostavio za sobom proćerdane tuđe milione. Sume njihovih dugova su male: 50 – 200 hiljada evra, ali je neverovatno visok stepen morala i odgovornosti tih ljudi. Većina njih su imali oko 30 zaposlenih, koji su im bili susedi i prijatelji, sa kojima su zajedno stvarali dobrobit ne gledajući na radno vreme i praznike. Bili su složni i uspešni, a onda je finansijska kriza stavila do znanja da rad, poštenje, samoprekor ne znače više ništa. Tržište u koje su beskrajno verovali okrenulo im je leđa. A mnogi od njih počeli su kao radnici u državnim firmama da bi se osamostalili verujući u sopstvene sposobnosti, prihvatanje rizika i želju da od sebe daju više, verujući i propovednicima kapitalizma da jedino to ima budućnost.
Na nedavno objavljenoj Bloomberg-ovoj listi najbogatijih na svetu među prvih 20 samo su Džim i Samjuel Volton zabeležili za 2,3 odsto umanjenje stope rasta bogatstva, a svi ostali nepomućen rast između 4,4 (Voren Bafit) i 42,8 odsto (brazilski tajkun Eike Batista)! Treba li neki neposredniji dokaz da zaista bogati postaju sve bogatiji (reč je o ličnim bogatstvima između 22,2 i 70,7 milijardi dolara), a siromaše ne samo siromašni, nego svi ostali. Italijanske banke dobile su od ECB 139 milijardi evra kredita po stopi od 1 odsto i najveći deo tog iznosa utrošile na kupovinu obveznica prezadužene države koje donose kamatu od 5 odsto. Država i banke se uzajamno spasavaju. Dakle, čista zarada banaka je 4 odsto na transakciji koja im je poklonjena. Istovremeno, dobiti od banke kredit za malo preduzeće je mislena imenica. Pod hipoteku banke ne primaju fabriku nego samo kuću, ako nije već opterećena kreditom! U prvoj velikoj krizi američki predsednik Huver propagirao je ,,grubi (rugged) individualizam" – država nije dužna da bilo kome pomaže – i odleteo na izborima 1932. na kojima je trijumfalno pobedio F.D. Ruzvelt sa idejom ,,New Deal"- javnih radova i posla za što više ljudi. Pa ipak, pravi kraj krize nastao je tek izbijanjem Drugog svetskog rata. Desni i levi ekstremizam došli su na vlast i odužili se oduševljenim masama garantujući im punu zaposlenost. Desni ekstremizam ponovo buja, a mase opet nemaju posla...
 
Naknadna napomena
U Bolonji je 4. maja održana, za bučnu Italiju, neverovatna mukla procesija članova porodica preduzetnika koji su sebi oduzeli život zbog krize. Povorka se zaustavila kraj velike crne mrlje na parkingu fabrike gde se u svom autu spalio njen vlasnik Đuzepe Kampanielo. Tu je njegova udovica prva progovorila: ,,Mnoge nisu došle, neugodno im je da se pojavljuju u javnosti, sem toga dolazak košta, a mi nemamo više novaca ni za goli život /.../ Naši muževi nisu bili depresivni, nisu bili ludi, naprotiv bili su lucidni i svesni nepostojanja načina da u ovom sistemu izvuku živu glavu." Do tog dana broj samoubistava narastao je na 32 preduzetnika.
Prvog maja, taj 32. samoubica, pedesetdvogodišnji Đani Merlo, napisavši otkaz za svoja dva sina i pet preostalih radnika, kako bi im obezbedio pravo na naknadu zbog gubitka posla, izvadio je revolver iz fioke... Dva dana kasnije pedesetčetvorogodišnji Luiđi Martineli, dograbio je pušku i prodro u poresku upravu svog grada kraj Bergama, ispalio dva metka u plafon i isterao sve zaposlene sem jednoga, najstarijeg, koga je uzeo za taoca. Preko svih muka, dugova (44.000 evra) i natezanja kraja s krajem stigla mu je i opomena da plati 1.400 evra zaostale TV pretplate sa kamatom. To je prevršilo meru i nateralo ga na neodmeren postupak. Pod opsadom policije, antiterorističke jedinice i helikoptera, šest sati je pregovarao sa komandantom karabinjera i istovremeno smirivao svog taoca uveravajući ga da će pre ubiti sebe nego njega. Predao se, ne nanevši zla nikome. Istoga dana u Agriđentu je u poštu uleteo jedan nezaposleni pedesetogodišnjak i uzviknuo: Ne miči niko – ovo je pljačka! Ljudi u redu ispred šaltera su odmah u njemu uočili očajnika, a ne razbojnika. Sjatili su se oko njega i počeli da ga teše dok im je on u suzama pričao svoju zlu sudbinu: udovac sa dvoje male dece i bez posla već toliko dugo da je po novim ,,liberalnim" propisima izgubio pravo na naknadu. Sakupili su među sobom stotinak evra i dali mu. U to je prispela i policija koju je neko pozvao, koliko da i oni prilože po neki evro i otprate nesrećnika kući. Ako ovaj deo liči na tragikomediju, na žalost od komedije nema ni traga, jer se samo dva dana kasnije 33. preduzetnik zaista ubio. Njegovu smrt zabeležila je samo lokalna štampa u Val di Brenta i Institut IRSE, koji pomno vodi evidenciju. Za velike medije to više nije novost. Dok završavam pisanje teksta, sa radija čujem da se jutros, 7. maja, ubio jedan četrdesetjednogodišnji radnik uvek zaposlen po ugovoru na određeno vreme. Smanjili su mu ionako mizernu platu. Počeli su i radnici, koje je do skora štitio sindikat, a kome su antikriznim propisima oduzete ingerencije.
Finansijski modifikovani kapitalizam postaje serijski ubica.
 
Biznis i finansije br.87, maj 2012.
Peščanik.net, 12.05.2012.

[džin tonik]

dobar clanak iako su mogli i imenovati uzrocnike.
malo je ovakvih prikaza u medijima, vecinom se poduzetnici realne privrede i dionicari nemilosrdno prikazuju losima, dok je problem financijska mafija (ciji su i mediji).

[Meho Krljic]

Neveselo:

Report: Global Biodiversity Down 30 Percent in 40 Years 

   The world's biodiversity is down 30 percent since the 1970s, according to a new report, with tropical species taking the biggest hit. And if humanity continues as it has been, the picture could get bleaker.
Humanity is outstripping the Earth's resources by 50 percent — essentially using the resources of one and a half Earths every year, according to the 2012 Living Planet Report, produced by conservation agency the World Wildlife Fund (WWF).
Colby Loucks, the director of conservation sciences at WWF, compared humanity to bad houseguests.
"We're emptying the fridge, we're not really taking care of the lawn, we're not weeding the flower beds and we're certainly not taking out the garbage," Loucks said. [50 Amazing Facts About Earth]
Burning through resources
The biannual Living Planet report is designed to call attention to the Earth's "invisible economy," said Emily McKenzie, the director of the WWF's Natural Capital Program. Natural resources — and the rate at which humans burn through them — rarely appear on policymakers' balance sheets, McKenzie said.
But humanity is essentially in debt to Mother Earth, conservationists find. As of 2008, the most recent year for which data is available, humans were outstripping Earth's biocapacity by 50 percent. Biocapacity is the amount of renewable resources, land, and waste absorption (such as sinks for carbon dioxide) the Earth can provide. In other words, it takes the planet 1.5 years to restore what humanity burns through in a year. (The organization Global Footprint Network marks "Earth Overshoot Day" every year to draw attention to how fast humans use natural resources. In 2011, Earth Overshoot Day fell on Sept. 27, the day humans used up Earth's annual resources.)
The report scientists calculated the world's hogs when it comes to resources (called the ecological footprint) by determining each nation's productive land capacity and comparing it to the actual population and consumption per person. The United States has the fifth-largest ecological footprint of any nation on Earth, according to the report.
In order from most to least, the top 10 greediest resource users per capita are:

   
• Qatar
• Kuwait
• United Arab Emirates
• Denmark
• United States
• Belgium
• Australia
• Canada
• The Netherlands
• Ireland

[See full list of top and bottom resource users]
Struggling species
All of this resource use is taking a toll. The Living Planet report also tracks biodiversity and species populations across the globe. This year's report details a startling loss of biodiversity around the globe: A loss of 30 percent of biodiversity on average, meaning a major decline in the number of different species of plants, animals and other organisms. Temperate species are doing relatively well, Loucks said, but tropical species have declined by 60 percent since the 1970s. Freshwater tropical species are the hardest-hit, having declined by 70 percent in that time period.
Globally, terrestrial species declined by 25 percent between 1970 and 2008, WWF reports. Marine (non-freshwater) species declined by 20 percent.
Many of the group's proposed solutions to humanity's out-of-control resource use center around Rio+20, the upcoming United Nations Conference on Sustainable Development set for June 20, 2012. The meeting is designed to help create pathways for sustainable development in the future, said Kate Newman, WWF's managing director of public sector initiatives. She cited the example of Mozambique, a poor country that may be home to one of the largest natural gas fields in the world. As international companies arrive to exploit this resource, local planners are concerned about how to make sure the entire nation benefits, she said.
In the same way, global decision-makers need to think long-term, Loucks said.
"As we're approaching a planet with 9 billion people on it, we need to find a global solution," he said. "The challenge for us is this is a long-term problem. This is the Earth for millennia. We need to move beyond the election cycle, beyond the quarterly report cycle."
You can follow LiveScience senior writer Stephanie Pappas on Twitter @sipappas. Follow LiveScience for the latest in science news and discoveries on Twitter @livescience and on Facebook.

   
• Top 10 Ways to Destroy Earth
• Crowded Planet: 7 (Billion) Population Milestones
• The Reality of Climate Change: 10 Myths Busted

Copyright 2012 LiveScience, a TechMediaNetwork company. All rights reserved. This material may not be published, broadcast, rewritten or redistributed.   

[Meho Krljic]

Da ne pominjemo ove meksičke užase:

Mexico's six-year drug war behind the Mother's Day massacre

The mass dumping of headless bodies administers a shock to Mexico, long numbed by a death count of nearly 50,000 brought on by president Felipe Calderon's war against the crime cartels. By the time his tenure ends this December, six years after his declaration, that number will likely surpass 60,000.
What kind of headway has the country made since 2006? Of the seven major cartels, some have vanished, but smaller syndicates have scrambled into the vacuum. The two largest—Sinaloa and Los Zetas—remain in power and at each other's throats. A beefed-up federal force has supplanted Mexico's underpaid, poorly treated, corrupt police force, but corruption persists, and journalists are being killed.
The U.S. has been guarding its borders closely against violence, although the demand for drugs hasn't deviated much since 2006.  Nor have the American gangsters who facilitate the network. Worse, the barbarism—with notes taken from the al-Qaida playbook—has escalated.
 
Mother's Day massacre in Mexico—49 to 70: The corpses, mostly men, were dumped Sunday on a highway in Cadereyta, Nuevo Leon, about 75 miles outside Texas. The corpses's heads, hands, and feet had been chopped off. First reports estimated there were 49 headless bodies, but the count may actually be closer to 70; the actual number won't be known until the body parts are untangled.
According to Borderland Beat, these deaths resulted from a power struggle between the two largest drug cartels and were reportedly timed for Mother's Day, May 10 in Mexico—and a day when some mothers marched to protest the government's failure to stop the killings.
Los Zetas retaliated against the butchering spree by Sinaloas and its newest ally, the Gulf Cartel. The Gulf Cartel has been fighting with the Zetas since 2010 for Nuevo Leon turf. (Mexico has 32 states, and Nuevo Leon borders Texas.) Years ago, the Zetas were the gunmen for the Gulf Cartel.
 
The message behind the mutilations: The inhumanity amounts to near genocide. Heads have been thrown into nightclubs and one victim's face was skinned and sewn onto a football. There's been a resurgence in beheadings, thanks to cartel leaders inspired by al-Qaida execution videos. Every cut sends a message, and the extreme violence is intended to cow an embattled nation.

If a tongue is cut out it means the victim has talked too much. A person who has given up any information on a cartel, no matter how minuscule, has his finger cut off and put into his mouth upon his death. This is because a traitor is known as a "dedo"—a finger... If you are castrated it means that either you have slept with a cartel member's woman or you have, in the case of a government official, police or the military, become too boastful about battling the cartels. Severed arms mean you stole from your consignment of illegal goods or skimmed profits. Severed legs mean that you tried to walk away from the cartel. Decapitation, however, is something altogether different. It is a statement of raw power, a warning to all, like the public executions of old. In other words, "we rule here." These are just a few of the symbolic "messages" the cartels use. (Spring 2012,

Counterterrorism & Homeland Security Reports)

A study on leadership decapitation highlights its barbaric effectiveness, at least within a military context:

Taking hostages and ritually beheading them has emerged as a popular terrorist tactic for radical groups... Terrorists hope to strike fear into the populace, in order to influence political decisions and weaken the resolve of nations and individuals who might support the global war on terrorism. Their actions also have tremendous cultural and symbolic significance for their audience, which includes other insurgents, potential recruits, and local citizens. (June 2005, Terrorist Beheadings: Cultural and Strategic Implications)

The death count is stabilizing, but the violence will spread. The murder rate is "stabilizing," according to Jorge Castaneda, foreign minister of Mexico from 2000 to 2003.

It has pretty much leveled off at about 1,000 drug-linked executions a month—about 12,000 per year. All very high levels, but it is no longer growing. (May 14,

MSNBC) InSight Crime, however, has taken the mass murders as a sign of expansion.

The recent incidents in Nuevo Laredo, Jalisco, and Cadereyta also promise a return of the use of mass body dumps for targeting enemies... Prior to this recent batch of incidents, however, mass killings and subsequent displays of the dead had been rare. In addition to delivering a substantial upward jolt to Mexico's murder rate, the regular appearance of scores of dead bodies also magnifies the fear and insecurity among the public. (May 13,

InSight Crime)
                                               Click on image for more photos
How does America contribute to Mexico's problems? Americans continue to buy the drugs that Mexicans are making, says Castaneda.

There is no indication that there has been any decrease in overall drug consumption in the U.S. The Americans point to some decline in powder cocaine but an increase in marijuana, methamphetamines, etc. Those come from Mexico also. (May 14,

MSNBC) The U.S. also supplies weapons to the south. Prison and street gangs—pandillas—facilitate the network to move drugs throughout the United States, notably in places such as Reno/Sparks, Nevada, and Birmingham, Alabama.
Mexico's success despite the cartels. Mexican officials have defended against many claims, from the Pentagon and CIA warning the country could become a "failed state" to worries about it disintegrating into civil war. Yet Mexico has had a stronger economic recovery since 2009, its GDP rates rose 3.9%, and more of its citizens returned to Mexico than migrated to the United States. The 2011 homicide rate (37,110) marks the steady increase over the past five years, but Pew points out that's "only slightly higher" than 1997 (35,341)—cold comfort. And people still visit—a record 22.7 million traveled to Mexico. (The U.S. Department of State details the areas to avoid in a February 2012 advisory).
 
The solutions: Suggested solutions range from legalizing drugs—and diminishing the profit motive—to transferring returning soldiers to the border and along smuggling routes, relieving the Mexican military and allowing them to focus inland. Mexico holds its presidential election this July, so change is coming—but some observers aren't impressed with any of the candidates' proposed crime platforms.

[Mme Chauchat]

recimo, Guglom nađeš šta piše u Politici i ostalim novinama, ili uopšte materijalima za koje znaš da su lektorisani

Slatka ptico mladosti, kad si poslednji put uzeo Politiku i ostale novine u ruke/na ekran? 

[Father Jape]

 

[Meho Krljic]

Čitaju li mladi danas uopšte novine?

Ja Politiku kupujem svakodnevno i čitam je uveče kada sam već sve vesti čuo na televiziji i video na Internetu. Ali valjda me analtička pronicljivost i uredničko usmerenje vraćaju toj novini?

[Mme Chauchat]

Pre bih rekla da te vraćaju staračke ukorenjene navike. Kad je Teofil Pančić počeo da plače za Ljiljom Smajlović, sve je bilo jasno.

[Father Jape]

Pre bih rekla da te vraćaju staračke ukorenjene navike.

What she said.

U našoj kući se još uvek, istina, redovno kupuje Politika, ali ja nikad ne odmaknem dalje od naslovne strane. Osim subotom, kad uvek prelistam kulturni dodatak. -_-

U jednom periodu sam povremeno kupovao NIN, i, nešto redovnije, Vreme. A onda sam zaključio da sam previše mlad da bih traćio vreme na takve stvari.

[džin tonik]

nema bojeg trasha od vase politike. ni zagor joj nije ravan.

[pokojni Steva]

Is the endgame for Greece the same for the US?

[Джон Рейнольдс]

Жваће буља гаће, а? 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1105540/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD%3A+%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0%2C+%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%B5%D1%80+%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80.html

Веома занимљив део:

Пентагон наводи да све до 1990. године Кина није имала ниједног свог мировњака у свету и да је Пекинг традиционално водио политику немешања у односе других земаља.

Политика се променила 2004. године, када је Кина кренула у нове историјске мисије, пославши прво војнике у Судан, регион богат нафтом.

У складу са овима ставом била је и изјава државне секретарке САД Хилари Клинтон приликом посете земљама источне и централне Африке када је оптужила Кину за колонијализам у Африци.

Нажалост, текст не наводи изворе, али се свака ставка може наћи, рецимо овај прелепи пример хипокризије Империје Зла:

DAR ES SALAAM, Tanzania — U.S. Secretary of State Hillary Rodham Clinton on Saturday warned of a creeping "new colonialism" in Africa from foreign investors and governments interested only in extracting natural resources to enrich themselves.

African leaders must ensure that foreign projects are sustainable and benefit all their citizens, not only elites, she said.

Clinton did not identify any perceived culprits, but a day earlier she had urged scrutiny of China's large investments and business interests in Africa so that the African people are not taken advantage of. She said U.S. diplomats in Africa had been asked to provide Washington with assessments of Chinese projects in the countries to which they are assigned.

Hüsker Dü - New Day Rising

[Mims]

http://balkantajms.com/svestenik-slucajno-lansiran-u-svemir/

Sveštenik slučajno lansiran u svemir

Jedan od dvojice sveštenika koji  je osvještao rusku  svemirsku letjelicu Sojuz, neposredno pred lansiranje, slučajno je zajedno sa trojicom astronauta lansiran u svemir.

Naime sveštenik Oleg Maksimov se duže zadržao u letjelici, a kada su shvatili da je još unutra bilo je kasno da je napusti jer je već bio pokrenut proces lansiranja.

,,Oleg je prvi a sigurno i poslijednji sveštenik koji će otići u svemir", rekli su iz uprave  kosmodroma Bajkonur.

Sojuz će stići u  četvrtak do Međunarodne svemirske stanice (MSS), a posada će tamo ostati do septembra ove godine.

Nekoliko minuta kasnije komandant Sojuza Genadij Padalk, javio je da je sveštenik dobro i da je samo malo uplašen zbog manjih potresa, koji su normalni u početnoj fazi leta.

Drugi sveštenik je smijući se izjavio, da zavidi Olegu, jer će neko vrijeme moći da posmatra  svijet iz perspektive Boga.

[mac]

Ne vidim svrhu još jednog Njuz sajta.

[Mims]

Oh, ne vidim ni ja. Ali treba razmišljati o sveštenicima koje bismo lansirali u svemir, treba osveštati toliki prostor.

[Ghoul]

treba razmišljati o sveštenicima koje bismo lansirali u svemir, treba osveštati toliki prostor.

so much space, so little time! 

[pokojni Steva]

Ne vidim svrhu još jednog Njuz sajta.

Pa kad si ko držalje od lopate    Malo života, aman.

[mac]

Ne znam šta si mislio da sam rekao, ali ja nisam rekao da ne vidim svrhu od Njuz sajta, nego od još jednog Njuz sajta.

[Milosh]

http://balkantajms.com/svestenik-slucajno-lansiran-u-svemir/

Iz nekog razloga, ovo me je podsetilo na...

Brass Eye paedophile blasted into space

[Usul]

Ne znam šta si mislio da sam rekao, ali ja nisam rekao da ne vidim svrhu od Njuz sajta, nego od još jednog Njuz sajta.

Neka ih, neka se samo mnoze. Najbolji ce da opstane.

[pokojni Steva]

Ne znam šta si mislio da sam rekao, ali ja nisam rekao da ne vidim svrhu od Njuz sajta, nego od još jednog Njuz sajta.

Taman tako sam te i shvatio. Šta, NjuzNet ima tapiju na dobre vesti?

[Usul]

http://m.guardian.co.uk/ms/p/gnm/op/swNz_wp55KFD5iLRAfqL-dQ/view.m?id=15&gid=commentisfree/2012/may/21/shakespeare-universal-cultural-imperialism&cat=commentisfree

[pokojni Steva]

http://www.tanjug.rs/novosti/44548/da--skotska---pocela-kampanja-za-nezavisnost.htm

[Gaff]

Dobro, ovo se dogodilo u subotu al' šteta da se ne ukaže na ovu vest. 

http://news.yahoo.com/miami-police-kill-naked-man-bit-off-victims-161203612.html



SOUTH BEACH CANNIBAL - Miami Police Shoot Naked Man - Eating Face Of Other Naked Man



Btw, jesmo li skontali kako zombi vidi?

[pokojni Steva]

http://www.guardian.co.uk/world/2012/may/29/robert-mugabe-un-international-envoy-tourism


баљум баљум смеење (la linea laughing)

[дејан]

ел паис јавља: шпански преокрет!!!

Španija briše homoseksualizam, rasizam, ksenofobiju i nasilje nad ženom iz školskog kurikuluma

Španski ministar obrazovanja José Ignacio Wert je doneo odluku da udovolji kritičarima nastavnog predmeta građanskog obrazovanja i ukloni sadržaj koji je, po njegovim rečima, kontroverzan i indoktrinirajući. Među njima se ističu homoseksualizam, ras...izam i nejednakost među polovima, a kao alternativu uvodi privatnu inicijativu u ekonomiji i zaštitu intelektualne svojine.

Novi predmet je uveden 2006. godine tokom vlade socijalista i od početka je naišao na veliki otpor konzervativnog dela društva predvođenog Španskom konferencijom biskupija, zbog čega se našao i pred Vrhovnim sudom. Sud je 2009. godine dao presudu u korist građanskog vaspitanja navodeći da predmet "ne povređuje pravo roditelja da njihova deca prime moralno i versko obrazovanje koje je u saglasnosti sa njihovim ubeđenjem" i odbio pravo na "prigovor savesti pred predmetom građansko obrazovanje i ljudska prava" koje je htelo da iskoristi 114 učenika (od 800,000 registrovanih te godine).

Ministar Wert je predložio da se ime predmeta promeni u "Građansko i ustavno obrazovanje" kao i da se uklone paragrafi na koje su katoličke organizacije roditelja imale prigovor. Osim uklanjanja starog sadržaja, predlaže se i uvođenje novog. Konkretno, radi se o:

Homoseksualizmu. Briše se svaki pomen o naklonosti i ljubavi među muškarcima i ženama, kao i paragraf koji se odnosi na "kritičko posmatranje seksualne i društvene podele rada i rasističke, ksenofobne, antisemitske, seksističke i homofobne predrasude ". Predlaže se "familija u okviru Ustava Španije" kao alternative.

Nejednakosti. Briše se pomen na ljudska prava i dužnosti kao "nedovršen istorijski uspeh", zatim "kompenzacija za nejednakost", "otpor diskriminaciji uzrokovanoj ličnom, ekonomskom ili drustvem nejednakošću", "bogatstvo i siromaštvo" kao i "nedostatak pristupa obrazovanju kao uzrok siromaštva". Umesto ovog sadržaja se predlaže generički i institucionalizovan sadržaj o temama: "transparencija kao obaveza u javnoj upravi", "parlament", "izbori", "javno mnenje", itd.

Terorizmu i sovinizmu. Pored sadržaja o ustavnosti, uvodi se i sadržaj "svetskim problemima" kao što su: terorizam, religijski fanatizam, propale države i sovinizam.

Ekonomiji. Sadržaj o demokratskim društvima 21. veka se proširuje odeljkom o "ekonomskoj dimenziji ljudskog društva" koja se odnosi na političke i ekonomske slobode, kao i ulogu "privatne inicijative u ekonomiji u stvaranju bogatstva".

Intelektualnoj svojini. U svetlu novih zakona o autorskim pravima i Internetu, predlaže se i novo poglavlje o "poštovanju autorskih prava".
делимични превод н. лукић

[Meho Krljic]

Zanimljivo. Toliko se pričalo kako se marksističke, socijalističke i uopšte levičarske ideje vraćaju na političku scenu krizom pogođene Europe jer se kejnzijanski i generalno liberalni kapitalizam nije baš iskazao u domenu obezbeđivanja željene države blagostanja, a sad ooops, preokret.

[Ghoul]

gdegod se crkva pita, lomača nije daleko.

[scallop]

Kejnzijanstvo i "generalno liberalni kapitalizam" nisu baš u žestokom srodstvu.

[Meho Krljic]

Da, malo sam u pokušaju brzine i efikasnosti lampovao babe i žabe. Kejnzijanizam je naravno za više državnog intervenisanja od onog najhardkor liberalnog kapitalizma, ali ovo sam više hteo da povučem distinkciju između socijalizma i vladajućih kapitalističkih teorija.

[Джон Рейнольдс]

Какве сад везе има либерални капитализам? Избацили Шпанци неке индоктринирајуће глупости и то је то.

[Meho Krljic]

Pa velim, pričalo se o povratku levičarskih ideologija na velika vrata a dešava se suprotno.

[Джон Рейнольдс]

Не знамо шта се у Шпанији догађа на економском плану, тј. како ће проћи либерални капитализам.

[scallop]

Evropske države su u takvom bedaku da se svuda ide protiv strane koja je trenutno na vlasti. U Španiji nisu simpatični socijalisti, u Francuskoj Sarkozi, u Nemačkoj Merkel i tako redom. Ustvari, ovo nije ideološko skretanje nego teturanje. Tek ako do'vate banke za gušu možda se nešto promeni.

[Meho Krljic]

Не знамо шта се у Шпанији догађа на економском плану, тј. како ће проћи либерални капитализам.

Pa znamo neke elemente, promenu propisa da se omogući fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje radnika, zaštita poslodavaca i banaka itd. Kako će proći liberalni kapitalizam zaista ne znamo.

Ali mislim da Skalop pogađa metu kada priča o teturanju. Nema ovde jasnog sukoba sučeljenih ideologija ako ga je ikada i bilo, nego je jedno zbunjeno lutanje na meniju.

[Джон Рейнольдс]

Поента је да у лутајућим временима економија, идеологија, политика и све остало не морају ићи у паралелним, тј. очекиваним смеровима. Сходно теорији, рецимо.

[scallop]

Tri pijanca neće nigde stiči ni za ruke da se drže. I, dobra ti je teorija, Džone. Mi to u teoriji malih čestica nazivamo - Braunovsko kretanje.

[Meho Krljic]

Hm..

Osama Bin Laden Doctor in Danger Inside, Outside Prison

The recently-jailed Pakistani doctor who helped the CIA track down Osama bin Laden is not only in danger inside prison, according to officials there, but now faces threats from the Taliban and another terrorist organization should they find him outside.
Dr. Shakil Afridi was sentenced last week to more than 30 years in prison -- a conviction that at the time was reportedly linked to his role in running a vaccination program for the CIA near bin Laden's compound in Abbottabad, Pakistan. The ploy was an attempt to collect DNA from bin Laden's relatives and verify the al Qaeda leader was indeed in the compound. Bin Laden was killed in a Navy SEAL raid on the compound May 2, 2011.
Days after Afridi's sentencing, however, the Pakistani court released charging documents that claimed he had not been convicted for helping the CIA, but for aiding a Pakistani terrorist organization called Lashkar-e-Islam. Afridi had allegedly given the group two million rupees, or $21,000, and provided medical care for militants.
But today Lashkar-e-Islam not only denied any links to "such a shameless man," but said that they would kill Afridi if given the chance. The money, a spokesperson told Agence France Presse, was a fine levied by the group against Afridi.
The Pakistani Taliban issued its own gruesome threat against Afridi, telling CNN today they would "cut him into pieces when we find him" for helping the U.S. kill bin Laden, their "hero."
Both threats came after a Pakistani intelligence agency reportedly issued a warning detailing the danger to Afridi coming from inside the Peshawar prison where "many" of the 3,000 inmates held negative sentiments towards him. Afridi was given personal armed guards, according to local media.
The doctor's brother, Jamil, told reporters earlier this week that Afridi is innocent and the trial was a "sham."
"This was a one-sided decision," said Jamil. "All allegations against him are false. He didn't do anything against the national interest."
Afridi's role in the CIA operation, first reported by The New York Times in July 2011, was publicly confirmed by U.S. Defense Secretary Leon Panetta in January when he told CBS News' "60 Minutes" he was "very concerned" for Afridi's well-being in Pakistan.
"This was an individual who in fact helped provide intelligence that was very helpful with regards to this operation," Panetta, who was head of the CIA at the time of the operation, said then. "He was not in any way treasonous towards Pakistan, he was not doing anything that would in any way undermine Pakistan... Pakistan and the United States have a common cause against terrorism."
After Afridi's conviction, Secretary of State Hillary Clinton said the U.S. would continue to pressure Pakistan to release Afridi, saying, "his treatment is unjust and unwarranted."
Last week the U.S. Senate moved to cut Pakistani aid by $33 million -- $1 million for every year of Afridi's sentence -- in response to his conviction.
"We call upon the Pakistani government to pardon and release Dr. Afridi immediately. At a time when the United States and Pakistan need more than ever to work constructively together, Dr. Afridi's continuing imprisonment and treatment as a criminal will only do further harm to U.S.-Pakistani relations, including diminishing Congress's willingness to provide financial assistance to Pakistan," Sen. John McCain (R.-Arizona) said then.
The Associated Press contributed to this report.

[Gaff]

Posle onog zombija, evo još jednog (manje zombi, više kanibal) ljubitelja ljudskog mesa. Valjda nije neka epidemija?!

http://www.baltimoresun.com/news/maryland/harford/bs-md-ha-dismemberment-follow-20120531,0,4066697.story

[Albedo 0]

vjerovali ili ne, ovo izgleda nije samo balkanski običaj