World today (Ni Srbija ni zemlje u okruženju)

[Meho Krljic]

Kad smo već kod Grka i Nijemaca, evo šta piše Die Zeit, anketirajući nemačku intelektualnu elitu:

Koliko nam znače Grci? 

Rezultati ankete sprovedene među nemačkim intelektualcima, političarima i preduzetnicima.

Bez dna
Reiner Brüderle, šef FDP-a u Bundestagu
U Grčkoj je nekada davno u jednom buretu živeo Diogen, a da li je to bure imalo dno ili ne istorija nam ne kazuje. Niko ne želi da Grci žive u buretu bez dna. Niko ne želi da EU neprekidno sipa novac u ovo bure. Grčka mora strukturno da se promeni. Danas ona izgleda kao zemlje u tranziciji posle pada istočnog bloka, a Nemačka i druge zemlje kao što je Poljska mogu da pomognu njen oporavak. Trebalo bi obratiti pažnju na naša iskustva sa agencijom za privatizaciju ili na iskustva koja smo imali prilikom privatizacije pošte i telekoma. Ali ne treba previše zatezati stvari. Ako u Grčkoj nestane spremnost za prihvatanje predloženih mera, to neće biti od koristi ni Grčkoj ni Evropi. Zamislite samo da našu finansijsku politiku određuju EU ili MMF, istovremeno smanjujući plate, penzije i ostale državne usluge. Grčka je suverena država. To i pored opravdane kritike moramo poštovati.

Besane noći
Dunja Hayali, TV voditeljka
To je posvećeno mnogo tekstova u novinama, minuta na televiziji, dnevnih sastanaka, noćnih pregovora, besanih noći, oteklih podočnjaka i puno, puno milijardi. Pitanje je međutim: Šta Grčka znači Grcima? Na kraju će samo to biti važno.

Jedinstvo nas čini jačima
Wolfgang Schäuble, CDU, ministar finansija
Ne radi se o tome koliko nam znači Grčka, već pre svega o tome koliko nam znači zajednička Evropa, naši zajednički standardi i zajednička valuta, i šta želimo i možemo da uradimo na unapređenju jedinstva Evrope, jačanju naših standarda i valute.
Živimo u globalizovanom i povezanom svetu u kome novac u ogromnim količinama kruži svetom, tako da na nas utiču događaji i iz najudaljenijih kutaka sveta. Samo u ujedinjenoj Evropi, u najvećem svetskom ekonomskom regionu, imamo šansu da se dokažemo na svetskom tržistu. U konkurenciji nacionalnih tržišta možemo kao Evropljani biti konkurentni i potvrditi naše ideale i vrednosti. Zajednička valuta je pri tome suštinski važan stub ovog uspeha. Stoga je svaka investicija u evro investicija u naše blagostanje i budućnost.
Naša pomoć kupuje vreme ugroženim zemljama kao što je Grčka da same sebi pomognu. Naša pomoć, međutim, ne oslobađa zemlje evro zone obaveze da usvoje neophodne mere da bi podigle svoju konkurentnost i da bi se uhvatile u koštac sa suštinskim problemima prezaduženosti države. S tim ruku pod ruku idu žestoki unutarpolitički sukobi i bolni rezovi i neophodno je prevazići velike otpore. I na tome naš sistem mora da se dokaže – postići velike promene demokratskim putem. U svakom slučaju – kao i u životu – ne postoje jednostavna, brza i laka rešenja preko noći. Dugo nismo reagovali protiv negativnih pojava u privrednom razvoju. Time se krug zatvara, a sve ovo važi i za kolevku demokratije, Grčku.
Namačka pokušava svim silama da Grčkoj i ostalim državama olakša ovaj zadatak. Međutim, Grčka i ostale zemlje moraju pokazati političku volju za neophodne reforme.

Omlet egzistencija
Ulrich Beck, sociolog
Mnogi Nemci ne shvataju stanje stvari. Oni ne prepoznaju šta je u stvari Evropa. Evropa se trenutno nalazi, da upotrebim svakodnevnu metaforu, u stanju kajgane: niko ne razlikuje žumance od belanceta.
Prvo su globalna finansijska, a onda i evro kriza stvorile uragan događaja koji je svom silinom provalio u središte društvenih institucija i u ljudsku svakodnevnicu. To je nepredvidiv proces, koji se ne oslanja na ustav i demokratiju, eksplozivno naelektrisan nepriznatim Neznanjem. Znaci toga su nagli lomovi na finansijskim krivama, koji nam svojim fluktuacijama pokazuju našu egzistencijalnu međuzavisnost, to jest, da ostanemo u okviru metafore, ovu omlet egzistenciju. Ako Grčka bankrotira, to je znak da ni moja penzija više nije sigurna. Šta uopšte znači ,,bankrot države"? Šta znači za mene? Ko je pomislio da će nadobudne banke moliti škrte države za pomoć i da će države hronično praznih budžeta staviti ovim katedralama kapitalizma na raspolaganje astronomske sume novca? Danas to svi znaju. Ali to ne znači da iko to razume.
Zaista se ne radi o tome da li će Grčka bankrotirati, već o tome da li će se nemačke, britanske, francuske i američke banke ponovo naći nad provalijom i da li će se ponovo države, koje stoje nad ovim istim ponorom, smatrati obaveznima da upumpaju nezamislive sume u finansijske tokove: to su zakoni kajgane.
Ono što mnogi ne priznaju jeste činjenica da evro kriza jača Nemačku – i politički i ekonomski. Odjednom Evropa ima samo jedan telefon i on zvoni u Berlinu (barem za sada), i to kod Angele Merkel. Ona prima šefove vlada zaduženih država i objašnjava im sa mirnom dobronamernošću koju deli većina Nemaca kuda sve to vodi, a to je nemački evro-nacionalizam. Ko isključi Grčku, slabi Nemačku.

Ostrvo blagostanja
Vural Öger, preduzetnik
Izlazak Grčke iz evro zone imao bi katastrofalne posledice. Grčki bankarski sistem bi se urušio i sa sobom povukao druge evropske banke. Domino efekat bi destabilizovao druge zadužene države u Evropi. Posledica bi bili privredni gubici, stečaji, rastuća nezaposlenost i nemiri. EU je politički projekat koji evropskim narodima već 60 godina donosi mir, sigurnost, demokratiju i blagostanje. Ona je više od privredne unije. Evropi je potrebna zajednička spoljna, bezbedonosna i ekonomska politika. U konkurenciji sa svetskim silama SAD i Kinom, Evropa može da preživi samo ako kompletira politički proces ujedinjenja. Nemačka kao malo ostrvo blagostanja ne bi imala nikakav međunarodni značaj u slučaju raspada Evrope. To je razlog zašto ne smemo dopustiti da Grčka propadne.

Teška lekcija
Heinz Bude, sociolog
Grčka nam nije potrebna kao kolevka Evrope od koje smo naučili: da prema Platonu postoji jedan svet o kome treba razmišljati, a po Aristotelu mnoštvo pojava u njemu; da razlikujemo teorijski pogled na svet i praktične interpretacije stvarnosti; da je nešto nešto a da je ništa ništa. Danas nam je Grčka potrebna zato što se postavlja pitanje šta znači biti građanin Evrope. Mi nismo samo učesnici na tržištu ili državljani jedne zemlje, već i prijatelji u zajednici prijatelja. Kao takvi, trebalo bi da kažemo istinu: Dragi Grci, lagali ste, varali i skidali kajmak. Danas morate dati sve od sebe da sačuvate naše prijateljstvo. Cena je visoka, lekcija je teška. Ali ako ovo učinite nećemo vam ni suditi niti se obračunavati sa vama. Jer prijatelji nikada ne zaboravljaju koliko su važni jedan drugome.

Maršalov plan
JürgenTrittin, predsednik poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu
Garancijama za Grčku upuštamo se u određeni rizik. Ali radi li se ovde samo o Grcima? Ne, to je čista računica. Mi stabilizujemo Grčku i evropski finansijski sistem. U slučaju nekontrolisane nemogućnosti plaćanja, banke bi mogle propasti, a ECB bi mogla izgubiti ogromne sume novca. U riziku koji je preuzela ECB, Nemačka ima udeo od 27%. Ne-spasiti je skuplje od daljeg kreditiranja. Spas Grčke je u našem interesu. Ali ovo je solidarna računica: ljudi u Grčkoj, Portugalu i Španiji pate usled velike nezaposlenosti, zaduženosti preduzetnika i smanjivanja javnih usluga. Solidarnost jeste jedna od osnovnih evropskih vrednosti. Mi Nemci smo imali sreće da su nam SAD nakon Drugog svetskog rata Maršalovim planom pružile ruku spasa. Vreme je da uradimo to isto za narode južne Evrope. Evropski investicioni program za održivi rast i veću zaposlenost bio bi svima od koristi.

Nasleđe se ne računa
Burkhard Hirsch, poliičar iz FDP-a
Vremena kada su Heleni oblikovali svet pre dve i po hiljade godina su odavno prošla. Sokrat, Platon i Aristotel oblikuju današnju Grčku manje nego Tacit ili Rim današnju zemlju na Rajni. Njihov odnos prema novcu pokazuje da su Grci izgubili senzibilitet svoje stare kulture. Posle 400 godina otomanske vladavine podignut je ustanak, 1821. osnovana je republika i Grci su prihvatili, prezaduženi i na pritisak engleskih i francuskih poverilaca, desetogodišnju apsolutističku vladavinu prvog bavarskog kralja Ota I. I od tada su ukupno 5 puta bankrotirali, na računajući ovo sada. Nemam ništa protiv naših grčkih evropskih zemljaka! Ali Evropa ima mnoge korene. Njoj pripadaju i Rim i Vizantija, islamski mudraci Algorisi i Avicena, Tomas Hobs i Džon Lok, Luter, Gete, Kant i Humbolt, Robespjer i Bendžamin Frenklin, Martin Buber, Štefan Cvajg i Mendelson-Bartoldi, Darvin i Marija Kiri – svaki izbor je proizvoljan. Da li je pošteno da i potomci ovih heroja žive lagodno na kredit, a kada račun dođe na naplatu da se pozivaju na kulturno nasleđe? Kada bi svi tako počeli, onda bi reč porodično stablo dobila potpuno drugo značenje. Bratstvo i solidarnost da, ukoliko to koristi evropskom građaninu. Ali povratak u prošlost moramo stvarno precrtati.

Fatalne posledice
Heinrich August Winkler, istoričar
Grčkoj je potrebno pomoći da bi samoj sebi pomogla, a ne da bi zamaskirala neuspeh svoje države i nastavila sa svojom propalom ekonomijom – nasleđima vizantijske i otomanske vladavine. Tek kada se potvrdi da je Grčka svoju upravu, zemljišne knjige i trgovinske zakone prilagodila evropskim standardima, biće opravdana dalja pomoć EU i MMF-a. Grčka koja nije voljna niti sposobna da preduzme neophodne reforme, izgleda svim mogućim pomagačima kao bure bez dna. Pod takvim uslovima, svaka dalja finansijska pomoć imala bi fatalne posledice. U zemljama davaocima bi erodiralo preostalo poverenje u evropski projekat. Onda ne bi propao samo evro, već i cela EU.

Sramno
Gesine Schwan, politikološkinja
Treba da stidimo potcenjivačkog tona kojim se kod nas govori o ,,Grcima" koji se izležavaju na suncu, koji se ne pridržavaju svojih obećanja, a onda hoće da ih mi Nemci izdržavamo. Jer kao i kod Nemaca, Francuza ili Islanđana, i između Grka i Grka postoje velike razlike. Oni koji sada pate su najmanje odgovorni za to što im se dešava, a oni koji su ovoj situaciji doprineli i koji od nje profitiraju, nisu samo u Grčkoj. Ko je izvozio oružje u Grčku i od toga izuzetno profitirao? Koliko zarađuju Nemci od kredita koje daju Grčkoj? Način na koji se dinstanciramo od teškoća u kojima se ova zemlja nalazi govori o nedostatku solidarnosti, a ne o dugoročnom planiranju.
Ko danas smatra da može da se osloni na samog sebe i da može drugima da nametne svoj način viđenja stvari, negira izazove sa kojima se suošavamo u ovom međuzavisnom svetu. Zato se moramo osloniti na razumjevanje i solidarnost. Ako nekome ide dobro, lako može ostaviti druge na cedilu. ,,Objektivni" razlozi za to lako se mogu naći. Ali to će i nas stići. Posle Grčke, sledeći kandidat za puštanje niz vodu je Portugal. Šta će se posle toga desiti, niko nema blagu predstavu. U svakom slučaju cena bi i materijalno i duhovno bila veća nego kada bi sada pružili pomoć dugoročnim garancijama i povratkom poverenja u evropsko zajedništvo. To bi bila održiva a ne kratkovida politika.

Pomoć, ali efektivna
Navid Kermani, pisac
Za mene uopšte nije pitanje da li bogate evropske zemlje moraju brzo i obilato da pomognu Grčkoj – to je zapovest solidarnosti unutar naše zajednice. I nijedna druga zemlja nije u ovoj zajednici više profitirala – ekonomski, ali pre svega politički, kulturno i civilizacijski – nego Nemačka posle svetskog rata. Uostalom, dužnička kriza je posledica političke krize, za šta je Nemačka isto toliko odgovorna koliko i druge države članice. Ne može se imati zajednička valuta, rastuće zajedničko tržište i sve više članica, uz istovremeno slabljenje zajedničkih institucija i zanemarivanje političkog konsenzusa, kao što se činilo u godinama koje su prethodile krizi. Pitanje je pre koliko je efektivna pomoć koju sada pružamo. Ako već mesecima slušamo da fondovi za spas, koliko god nezamislivo bili veliki, kao i da drastične mere štednje nažalost još nisu doneli rezultate i da su potrebni još veći fondovi i još drastičnije mere, koji onda opet završavaju neuspehom, tako da su nam potrebni još veći i drastičniji... – onda moramo duboko da se zapitamo šta nije u redu sa ovim mehanizmom.

Preslaba ekonomija
Wolfgang Bobach, političar CDU
Rečenje je jasno: mnogo, mnogo milijardi! Tako će biti i u budućnosti. Velikodušno su odobrene milijarde evra pomoći još od pristupa Grčke EU 1982. Samo između 2004. i 2008. ka Atini se slilo više od 24 milijarde evra. Veliki deo toga dala je Nemačka. Dobro primećeno: ovde se ne radi o kreditima! Uz to, Nemačka je najveći garant za pomoć koja stiže Grčkoj iz evro zone. Dok se EU pomoć može lako opravdati, naročito kada je tačno određena i vezana za određanu svrhu, nešto drugačija je priča kada je reč o kreditima. Ovde bi rizike koji proizlaze iz činjenice da je Grčka godinama živela iznad svojih privrednih mogućnosti, trebala da snosi cela evro zona. Korak po korak ka drastičnim merama štednje i većim porezima – čim BDP pada, a ne raste. Grčkoj ne nedostaju politička volja i plemeniti ciljevi, već joj nedostaje neophodna ekonomska snaga, da bi se pod uslovima evra kratkoročno konsolidovala, da bi sama sebe mogla dugoročno da finansira. Na sreću, danas o tome može otvoreno da se govori, što nije bio slučaj do pre samo nekoliko meseci.

Mitovi o kreditima za pomoć
Max Otte, ekonomista
Moramo razbiti mitove da krediti koji se daju u obliku pomoći Grčkoj u bilo kom obliku pomažu Grčkoj ili evru. Mi isključivo spasavamo banke koje su donele pogrešne odluke, čime obezbeđujemo otplatu kredita uprkos de facto grčkoj nesolventnosti. Radikalni oprost dugova u kombinaciji sa merama pomoći bio bi pravi spas za Grčku, a ne grčevito održavanje isplata poveriocima, na trošak građana i građanki Grčke, kao i severnih zemalja EU.
Sadašnja politika se može nastaviti, uzevši u obzir mali ekonomski značaj Grčke, još najmanje dve do tri godine. Ali neće dovesti do ,,spasa" Grčke, jer će se ona štednjom odvesti u depresiju. Posebno zato što je situacija izuzetno naelektrisana, što s druge strane dovodi do konfrontacije vlada zemalja članica.
Radikalno restrukturiranje dugova Grčke i izlazak iz evro zone bilo bi demokratsko rešenje, čime bi EU istovremeno pokazala svoju solidarnost. Time bi se uveli otpisi dugova po državnim obveznicama kod banaka i finansijskih ustanova, koji su neophodni imajući u vidu trenutni svetski dužnički balon.

Die Zeit, 11.02.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 13.02.2012.

[scallop]

Lepo, ali mnogo. Za štošta se Grci mogu optužiti, ali sve se svodi da su dobili ogromne kredite da bi oni koji su ih dali imali gde da prodaju više. Više nego ranije. To je situacija i u ostalim južnim državama EU od kojih je očekivano da će kreditima poslovati bolje, uz uslov da se to isplati severnim državama EU. Ko je to zamislio zamislio je pogrešno ili - lažno. Da su južne države EU imale ikakvu šansu, severnim državama bi bilo malo gore nego ranije. Lebac od kilo ne možemo da podelimo kao da je kilo i po. To je radio Isus, ali ni u to ne verujemo mnogo. Osim ako nije čudo. U koje su čudo verovali oni koji su davali zajmove bez pokrića? Usput su oni realizovali investicione i razvojne programe, a dugovi ostajali onima kojima su nametnuti.

[Meho Krljic]

To se kaže tl;dr. I ne mora sve da se čita, pogledaš po koju izjavu da stekneš generalni dojam...

[lilit]

mene bi zanimalo šta grci kažu na nemačke predloge da neka ostrva prodaju turcima.
i jbt, jeste da nisam pristalica teorija zavere, al još je milan nedić pisao o savezu nemačke i turske i kako je to bio jedan od glavnih povoda za izbijanje prvog svetskog rata. tad sam mislila: - ma šta ovaj lupa, povod je bio naš gavrilo, al danas se ipak zamislih. stigle me godine, biće da je to.

[džin tonik]

glupo je predlagati prodaju otoka turskoj ako to nije uvod za prepustanje grcke turcima. natjerati ih da vrate posudjeno i prepustiti turcima. i srbe o istom trosku.
zauzvrat turska odustaje od kandidature u eu i sve 5.

[pokojni Steva]

"An Iranian toy company has sent a pink replica of the US RQ-170 Sentinel spy drone captured in December to the US President Barack Obama"

http://www.presstv.ir/detail/226355.html

[Tex Murphy]

Мрзим проклете Швабе.

[pokojni Steva]

Tonino Picula o izborima u Rusiji 


http://www.washingtonpost.com/world/russian-election-skewed-for-putin-observers-say/2012/03/05/gIQAykbXsR_story.html

[Tex Murphy]

Прајслес! 
То је исти онај лик који је својевремено упозоравао Американце на јапанске терористичке групе које би могле да траже освету за Хирошиму.

[Father Jape]

http://www.dailymail.co.uk/news/article-2112960/90-students-Iraq-stoned-death-having-Emo-hair-tight-clothes.html?ICO=most_read_module

Stoned to death for being an emo: NINETY Iraqi students killed for having 'strange hair and tight clothes'

[Джон Рейнольдс]

Да су на време послушали "Мортал комбат", не би добили каменчугама у вуглије, тако да... џебига.

[tomat]

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/311550/Svajcarci-nece-duze-godisnje-odmore

[angel011]

Džone, jesi li video da je emo isto što i pank?


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/311523/Verska-policija-u-Iraku-kamenuje-do-smrti-mlade-pankere

[Ghoul]

Džone, jesi li video da je emo isto što i pank?

svi ti koji nemaju 'operi i nosi' frizuru viđeni su za kamenovanje (ako se fundamentoli pitaju)!

[angel011]

Ma dobro to, nego ako čitaš Blic, emo je isto što i pank!

[Meho Krljic]

Pa, kad se emo pojavio kao termin i bio je deo panka... Fugazi, Embrace i ta ekipa su bili pankeri a kitili su se emocore etiketom. Posle je emo nadrastao hardcore scenu i danas je nešto više od podvrste panka...

[Джон Рейнольдс]

Није баш тако једноставно, емо је фузија много тога, од чега је хардкор само део. Шта је с мелодичарима, који су се могли крстити и као пауер-поп, поп-панк уз крајње напињање? The Ataris, Sugarcult и тако ти педерчићи... Има их гомила насталих почетком и средином деведесетих. То је била поп(-рок) екипа која је свирала за нијансу брже и тврђе, па их је захватила мелодипанк популарност после Green Day и Offspring, али су у суштини били поп позерчићи и ништа друго, осим што им се део публике које је повукао Грин деј поклапала.

Усудићу се да кажем да емо нема везе чак ни са изворним поп-панком с обе стране баре, пре свега мислим на The Undertones и Descendents, рецимо, мада има битних примера и раније. По мени, велика је разлика да ли излазиш из оквира социо-политичког бунта на домен личног путем (или уз додатак) пријемчивијих мелодија или си поп аутор који свира мало брже и бучније, што ето тако, личи на некакав панк. Ово што Мехо спомиње је апологија емоа, пошто Fugazi имају много хардкорерскије и радикалније корене нешто што сад овако одокативно испаде.

Запазићете да нисам загазио у сферу моде, фризурице и тако то.

[Meho Krljic]

Što sad apologija? Ti sad dosta širiš priču a za mene je termin emo uleteo u našu zajedničku svest sa Fugazijem, Embraceom i tim bendovima. Nismo ga koristili za NOFX ili Bad religion ili Descendents ili Hard Ons ili Dag Nasty a ni danas ga ne bih koristio za njih!

[Джон Рейнольдс]

Апологија из мог угла, пошто се емоа гнушам. Ијан Макеј је много више од тога.

Ако ћемо о улетањима у свест, мени је емо улетео у свест с The Ataris, New Found Glory и гомилом мелодичара, али не оних са Фетрек етикете и тих које си набројао, наравно, да се разумемо. А да је ђаво однео шалу, с прелажењем AFI у тај фазон, мада ни то није случајно, и та се линија може пратити (преко Мисфитса) све до британског дарка. Стога бих пре рекао да је емо фузија разних стилова, подврста, праваца, итд. Негде сам већ написао да је "панк" данас као термин проширен до бесмисла, до тачке да више практично не значи ништа, Роршахова мрља. За мене је, на пример, панк je (без суфикса и префикса) углавном британски "77 to 82" стил.

[Melkor]

UK petrol station CCTVs will check insurance/tax status before you are allowed to fill up

By Cory Doctorow at 12:17 am Saturday, Mar 17   

Under a pending proposal, the license-plate cameras at UK filling stations will soon begin to trigger automatic lookups of every motorist's insurance and tax records. Drivers whose insurance and tax records can't be located or verified will not be allowed to fill their tanks. This requires that the existing cameras, which are there to document drivers who don't pay for their gas, be connected to sensitive government databases filled with identifying personal information. Forensic cameras -- whose records are used after the fact to catch crooks -- don't need to be 100 percent accurate, since almost every plate they capture will not be involved in a crime, and ambiguous results can be resolved by a human backstop. But cameras that prevent you from getting something you need, like petrol, need to be 100 percent accurate, since it wouldn't do to let the person operating the cash-register override the judgment of the automated system.

CCTV at petrol stations will automatically stop uninsured cars being filled with fuel

[pokojni Steva]

Ethiopian Jews blame Israeli racism for discrimination and price tag graffiti in Kiryat Malakhi

[Savajat Erp]

А шта ако се етиопијски православци сете нас?

[pokojni Steva]

Pod jedan, da su Etiopljani pravoslavci valjda tvrdi još samo Wikipedia.
Pod još bitnije, dršte gaće onda, znaš šta kažu za crne ćune...

[Savajat Erp]

Немој своје потајне снове да пројектујеш на друге! 

[pokojni Steva]

Ej, ne volem Eurokrem da vidim ni u izlog!

[Meho Krljic]

Gadan zemljotres u Meksiku al izgleda ništa od cunamija i srećom, ništa od žrtava...:

Major 7.6 earthquake on Mexico Pacific coast: USGS

   MEXICO CITY (Reuters) - A major 7.6 magnitude earthquake struck 120 miles east of Acapulco on Mexico's Pacific coast, the U.S. Geological Survey said on Tuesday.
The USGS located the epicenter of the quake at 15 miles east of Ometepec in Guerrero state at a depth of 10.9 miles.
The Pacific Tsunami Warning Center said the inland earthquake would not generate a destructive widespread tsunami, but there was the possibility of some local tsunami effects.
The quake was felt in Mexico City where buildings shook and office employees fled into the street, according to a Reuters witnesses. Cell phone lines were down and traffic snarled in the capital moments after the quake.
No damage was reported in Oaxaca, near where the quake hit, according to local television.
Earlier it had been reported at 7.9 magnitude and initially as 7.6 magnitude.
(Reporting By Patrick Rucker, editing by Jackie Frank) 

[Mme Chauchat]

Englesko zdravstvo "za sirotinju" odlazi u čabar:
http://www.guardian.co.uk/politics/2012/mar/20/nhs-reform-health-bill-passes-vote

[džin tonik]

GENIJALNA greška na dodjeli medalja: Umjesto prave himne Kazahstana pustili PARODIJU iz 'Borata'

[pokojni Steva]

a posle neki kažu: ma to je samo film, to nema veze sa stvarnošću, šta se primate, pa znaju ljudi razliku itd.


elem:
Kazakh gold medallist is played Borat anthem in Kuwait


Kazakhstan's shooting team has been left stunned after a comedy national anthem from the film Borat was played at a medal ceremony at championships in Kuwait instead of the real one.


The team asked for an apology and the medal ceremony was later rerun.


The team's coach told Kazakh media the organisers had downloaded the parody from the internet by mistake.


The song was produced by UK comedian Sacha Baron Cohen for the film, which shows Kazakhs as backward and bigoted.


Footage of Thursday's original ceremony posted on YouTube shows gold medallist Maria Dmitrienko listening to the anthem without emotion and finally smiling as it ends.


Coach Anvar Yunusmetov told Kazakh news agency Tengrinews that the tournament's organisers had also got the Serbian national anthem wrong.


"Then Maria Dmitrienko's turn came," he said. "She got up on to the pedestal and they played a completely different anthem, offensive to Kazakhstan."


The spoof song praises Kazakhstan for its superior potassium exports and for having the cleanest prostitutes in the region.


The film Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan, released in 2006, follows Baron Cohen's character, the journalist Borat Sagdiyev, as he travels to the US and pursues the actress Pamela Anderson.


The film outraged people in Kazakhstan and was eventually banned in the country. The government also threatened Baron Cohen with legal action.


Reports say the film is also banned in Kuwait.


Kuwait event plays Borat obscene parody as Kazakhstan national anthem


inače, zanimljivo da niko do sada nije preneo ovaj momenat sa sjebanom srpskom himnom: možda će lurker-novinari koji na sagiti nalaze VESTI - to preneti sada...

[džin tonik]

broje se samo vjesti na hrvatskom.

[Джон Рейнольдс]

БРИКС хоће своју банку

Земље БРИКС-а предлажу оснивање заједничке развојне банке и већу међусобну трговину како би спречили да се неке нове кризе преливају на њихову групу. Сви смо заинтересовани за реформу застарелог светског економског система и незадовољни смо брзином промена, поручио Дмитриј Медведев.

Лидери Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке разишли су се са Самита у индијском главном граду Њу Делхију с намером да се њихова све већа економска моћ одрази и кроз већи утицај у финансијским институцијама попут Међународног монетарног фонда и Светске банке.

Како би спречили да се неке нове кризе преливају на њихову групу, предложили су оснивање заједничке развојне банке и већу међусобну трговину. У пет земаља БРИКС-а живи готово половина светског становништва и чине око четвртине светске економије.

Група пет земаља БРИКС-а још није довољно политички и економски уједначена. Зато би развојна банка, осим што би објединила новчана средства за развојне реформе и кредитирање у време криза, могла да ојача заједништво.

Премијер Индије Манмохан Синг каже да ће се развијати заједничке институције да би се ојачали њихови односи.

"Споразум наших развојних банака подстаћи ће међусобну трговину тако што ће, између осталог, одобравати кредите у националним валутама. До следећег Самита имаћемо план за оснивање заједничке развојне банке", рекао је Синг.

Међусобна трговина у валутама земаља БРИКС-а смањује улогу америчког долара у међународним новчаним токовима чију је мањкавост криза разоткрила. То је и циљ тих пет земаља, које траже и већи утицај у ММФ-у и Светској банци.

"Сви смо заинтересовани за реформу застарелог светског економског система и незадовољни смо брзином промена", рекао је председник Русије Дмитриј Медведев.

Незадовољни су и агресивном економском политиком богатих земаља које су, да би подстакле раст, улиле милијарде долара у финансијске токове. Такве интервенције, кажу, изазивају нестабилност која се после прелива на цео свет.

Аналитичари им дају за право да изразе своје незадовољство.

"Од 2008. њихове економије изненада су катапултиране у улогу локомотиве, јер су са великим стопама раста покретачи светске економије", сматра професор Сваран Синг са Универзитета "Џавахарлал Нехру" у Њу Делхију.

Економску моћ прати и политички утицај, па су лидери БРИКС-а поручили да се криза у Сирији и спорни ирански нуклеарни програм морају решити дијалогом.

Ово, ако постоји озбиљна жеља, може бити први озбиљан корак у удаљавању од светских паразита.

[pokojni Steva]

Sve zavisi od količine mangupa u njihovim redovima.

[Джон Рейнольдс]

С тим у вези, да будем искрен, више ми се допадао БРИК него БРИКС.

[pokojni Steva]

Eto mangupa.


edit - čekaj bre, čija je peta (ili prva) zastava?!

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=55453

[Hobit]

Meni, nekako, liči na Vojvođanske muslimane....

[pokojni Steva]

Ti bi, lagano, mogao sebi da izliješ kalup trenutnih zuba. Možda ti opet ustrebaju.

[Джон Рейнольдс]

Сингапурска!!! 

[Hobit]

Ti bi, lagano, mogao sebi da izliješ kalup trenutnih zuba. Možda ti opet ustrebaju.

Zvezdice.... polumesec.... hm
Jebigabrate....

[Melkor]

Where are you on the global pay scale?

[pokojni Steva]

Las Islas Malvinas, Argentinas 


Islas Malvinas Argentinas Homenaje de Irlanda

[Суба]

По нето заради сам Естонац.

[Josephine]

SAMO 13,7 % ŽENA U UPRAVNIM ODBORIMA U EU

Broj žena u upravnim odborima vodećih kompanija u EU blago je porastao sa 11,8% u 2010. na 13,7% u prošloj godini, navodi se u izveštaju o ravnopravnosti polova koji je 5. marta objavila Evropska komisija. Od sedam članova odbora koji donose važne odluke o poslovanju - samo je jedan žena. Istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je da većina Evropljanki/a smatra da žene imaju potrebne kvalifikacije za ključna mesta u firmi i da treba da budu jednako zastupljene kao i muškarci.

Manje od trećine građanki/a EU ipak veruje da su žene manje voljne da se bore za karijeru, a petina ispitanica/ka smatra da žene nemaju poželjne kvalifikacije za upravljanje kompanijom.

Žene su slabo zastupljene i u politici. U nacionalnim parlamentima, na četiri člana parlamenta dolazi tek jedna žena. U Evropskom parlamentu, od deset poslanika, samo tri su žene. Ima i velikih razlika među zemljama. U najvećim finskim kompanijama žene čine 27% članova odbora, u Letoniji je 26% žena u odborima, na Kipru 4%, a na Malti još manje, 3%.

Građanke i građani EU nedvosmisleno veruju da takva situacija treba da se promeni: 88% njih smatra da žene sa jednakim kvalifikacijama treba da budu barem jednako zastupljene na ključnim pozicijama, pokazuje najnovije istraživanje Eurobarometar "Žene na upravljačkim pozicijama". Oko tri četvrtine ispitanica/ka veruje da žene imaju potrebne veštine. Isto toliko Evropljanki/a podržava ideju da se zakonom reguliše broj žena na ključnim pozicijama, s tim da 49% predlaže novčane kazne kao najadekvatniji način za primenu tih zakona. Istraživanje, koje je sprovedeno u septembru 2011. na više od 26.000 ispitanica/ka, pokazalo je da 76% Evropljanki/a misli da u poslovnoj zajednici dominiraju muškarci koji nemaju dovoljno poverenja u žene.

[Tex Murphy]

tl;dr

[Tex Murphy]

No, make that "Who gives a crap?".

[Джон Рейнольдс]

Текст је лоше форматиран или конвертован, стално се појављује нека коса црта.

[Josephine]

No, make that "Who gives a crap?".

Pa ti. Stalno.

[pokojni Steva]

http://www.personalmag.rs/internet/arizona-uvodi-kazne-za-internet-troll-ovanje/


tekst sa velikim trolom "u sebi"     

[Джон Рейнольдс]

четвртак, 05. апр 2012, 07:30 -> 11:33
Пјонгјанг, позивнице за лансирање

Северна Кореја позвала космичке агенције осам земаља, укључујући Јапан, САД, Кину и Русију, да надгледају лансирање сателита са ракетом дугог домета. НАСА и Јапан одбили позив. Јапан пропушта јединствену прилику да прикупи информације о развоју ракета у Северној Кореји, сматрају поједини чланови владе у Токију.

Пјонгјанг је позвао космичке агенције осам земаља, укључујући Јапан, САД, Кину и Русију, као и Европску свемирску агенцију (ЕСА) да надгледају лансирање сателита са ракетом дугог домета, између 12. и 16. априла, преноси јапанска агенција Кјодо.

Америчка НАСА одбила је позив, док је Јапанска агенција за истраживање космоса информисала Северну Кореју да нико из њихове агенције неће присуствовати лансирању.

Позиви су упућени и Индији и Ирану у име Корејског комитета за космос и технологију, преносе јапански медији.

Јапан је позвао Русију и Кину да се уздрже од присуствовања том догађају, али унутар јапанске владе има људи који сматрају да неприсуствовањем Јапан пропушта јединствену прилику да прикупи информације у вези са "развојем ракета" у Северној Кореји, преноси Кјодо.

Позив представницима осам земаља и ЕСА доживљава се као покушај Пјонгјанга да обезбеди међународно признање Северној Кореји као напредној земљи у космичкој области, наводи Кјодо и истиче да ће стручњацима који прихвате позив, Северна Кореја показати контролна постројења као и припреме за лансирање сателита.

Влада Јапана позвала је Савет безбедности УН да усвоји одговарајуће мере према Пјонгјангу, ако не одустану од планираног лансирања ракете са вештачким сателитом "Сјајна звезда-3", саопштио је шеф јапанске дипломатије Коићиро Гемба.

"Лансирање ракета представља кршење резолуција Савета безбедности, али Јапан не губи наду да ће убедити Северну Кореју да одустане од лансирања, које се припрема у част 100. годишњице рођења њеног оснивача Ким Ил Сунга ", навео је јапански министар.

Јапан се припрема за пресретање ракете, уколико буде постојала претња јапанској безбедности,  и то ангажовањем система противракетне одбране "патриот" и борбених пловила са системом праћења и навођења "еџиc".

Извор: РТС

[mac]

Ne razumem problem. Severnokoreanci lansiraju satelit, i to je sad ispala nekakva kriza?

[Stipan]

Krizu čini pominjanje nekoliko ključnih reči u demokratski neprihvatljivom kontekstu.