Goran Skrobonja: Čovek koji je ubio Teslu (2010)

[Lord Kufer]

Evo šta sam ja napisao:

To što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

"Teorija" o alternativnom, paralelnom ili multi-univerzumu je (u ovom slučaju) književno sredstvo i ne može se analizirati kao žanr po sebi. To nije žanr.

Ova teorija, kao i druge, služe piscu da proizvede određeni, fiktivni, napon, kakav ne postoji u poznatom, realnom svetu, i na osnovu toga stvara isto tako fiktivni svet. To je književna teorija - to je onaj "novum" koji može biti bilo šta (izmišljotina).

Praviti teoriju o izmišljotinama kao da one to nisu, kakvog to ima smisla?

U svojim Napomenama u uvodu u knjigu, Skrobonja objašnjava svoje shvatanje "kontra-faktualnog", odnosno "alternativno-istorijskog":
"U ovoj knjizi ... ipak nije reč samo o alternativnoj istoriji - reč je o teoriji multiverzuma na delu."

Jasno je da je pisac upotrebio jednu teoriju (fiktivnu ili ne, svejedno, pošto se teorijom multiverzuma bavi i savremena fizika) kao sredstvo koje mu omogućuje da prikaže svoje viđenje ili tumačenje. Može se raspravljati o tome, s koliko uspeha je iskoristio takav postupak. Ono što pisac konkretno čini jeste upravo jedina moguća teorija. Prevođenje i tumačenje autorskog metoda u "teoriju" o žanru ili podžanru, nije moguće jer jednostavno nije suvislo.

Ako govorimo o "podeli na žanrove i podžanrove nastaloj iz potrebe da se krajnjem kupcu lako i brzo objasni šta kupuje" - to je onda teorija marketinga. A u tom slučaju, zaista ne razumem - šta takva teorija traži na forumu ljubitelja fantastike svih vrsta?

Zbog toga sam i rekao - "manipulacija". Jer ovde se manipuliše upravo tim aspektom. Iznose se nesuvisli sudovi, formira se jedno nakaradno mišljenje o objavljenim knjigama (između ostalog, naravno) pod lažnom glazurom nekakvog "teoretisanja", što i te kako može da utiče na formiranje predrasuda kod potencijalnih čitalaca.

Ako se rasprava o knjizi usmerila na to kom li pa žanru pripada, postiže se kontraefekat (u čijem interesu?), jer se žanrovska pripadnost ili nepripadnost knjige koristi kao denuncijacija i knjige i autora. A to nije plod nikakve teorije žanra, još manje ljubavi prema fantastici, nego nečeg sasvim drugačijeg i veoma potmulog. Ispada da nije dovoljno što je "Tesla", očigledno, fantazija, nego sad mora da se reši pitanje na koju policu da se stavi. Izvolte, molim, idite u knjižare pa tamo lepite nalepnice tipa: "furor", "steam-spunk", "slipstick", "goreik", "alternativni ego", "voajerski pišilizam", "krmčijsko krmivo"... pa nek čitaoci odaberu biber za svoj džiber.

[scallop]

Nisam ni jutarnju kafu dobio, a već iznenađenje - umesto catfight dobih dogfight. Začuđujuće ozbiljan Kufer i začuđujući borben Nightflier.

Ja ću samo o delu rečenice: ...Može biti da to jeste isprazna statistika, ali to svejedno ne menja činjenicu da je i kreatorima i konzumentima bitno da li je nešto alternativna istorija ili tvrda ili meka naučna fantastika..., odnosno, samo o boldovanim rečima. Kreatorima nije bitno. Eto, objasnio sam.

Ako smo se zamajali teorijskim mestom "Tesle", onda je to zato što se Kunac isfrljao sa odrednicama. O tome šta je pisac želeo da nam poruči i kako je to uradio pisaćemo kad odustanemo od smeštanja knjige u policu.

U slučaju da treba da izaberem dres za ovaj fajt ja ću u Kuferove boje. Odnosno, na njegovu policu.

[PTY]

Ma, kakva sad retorika... i nije kompliment (ako bi to bilo nekakvo laskanje), nego stvarno to mislim, ali govorim ti to skroz iz milošte.

Hm, vidi, al ja imam misljenje vrlo slicno tvom a glede romana samo nam zakljucci nisu isti, tj. moguce da meni ne smeta ono sto tebi smeta.

Jos pre par meseci sam napisala da bi roman bolje funkcionisao kad bi se odredjeni delovi preradili/izbacili. Kao i da nije epohalan, ali ni cilj mu nije da bude epohalan, a ako hocu epohalno, citacu Nicea ili bolje Vitgenstajna, a i Kolakovskog - hm, tu se vidi sklonost ka kicerici.

Salu na stranu, al zato sam se i zezala malopre uvodeci Uliksa & Co. u pricu aludirajuci na potpuno neadekvatna poredjenja Tesle s nekim drugim knjigama koje "vise volimo da citamo". Who cares ko je moj omiljeni pisac glavnotokovske knjizevnosti, a tek ne vidim sto bi iko imao potrebu da svoj zanrovski fetish  pravda na nacin "dobro je ovo u svom domenu".

Jeste, roman podilazi sirokim narodnim masama, filozofsko palamudjenje je svedeno na nulu, nije politicki angazovan, ima tu stosta sto bi se dalo izbaciti, ali je roman u sustini dobar i ja ne vidim domaci zanrovski roman koji je publikovan u poslednjih nekoliko godina, osim PS, koji bi mu mogao parirati (iznenadjenje, ali Zivosahranjeni mi je vise prijao od Tesle iako je Najtflajer potpuno u pravu kad kaze da i ta dva romana ne treba uporedjivati). Mozda bi mogli uporedejivati Konstantinovo raskrsce i Teslu, ali u tom slucaju Skrobonja skoruje bar sa 3:0 posebno na nivou ideja.

Ma vidi, od svih mišljenja ovde iznesenih, tvoje mi je skroz blisko, odmah posle Mićinog. Plus, gledam na tebe više kao na nekog 'sa strane', tako da je i to dobrodošlo, kao nekakav 'svežiji' pogled na stvari. Ali za onu 'u svom domenu' opasku ne bih se baš složila, mada mi to stvarno nije problem kad je u pitanju tvoje lično mišljenje (ti uopšte ne nastupaš sa te užasavajuće iritantne pozicije), nego kad vidim ljudi insistiraju da se ovaj roman pošto-poto izmeri u okvirima ozbiljne književnosti. Kontam da mu to čini lošu uslugu - sve da i ne znam Skroba, znala bih da je ovaj roman pisan bez pretenzija.

Tako da... ne smeta me zapravo ništa od onoga što ti ovde nabrajaš kao mogućnosti, nego eto, smeta me što se ambijent toliko izvitoperio da je skoro nemoguće normalno porazgovarati o romanu kao što je ovaj; ovde sada vlada takav gubitak standarda, da je to prosto užasavajuće. Niko ne može trezveno da pojasni šta je dobro a šta loše u romanu, jer su standardi svedeni na samo dve najprimitivnije opcije; ko ne pohita da se iscvrkuće kako je u pitanju remek delo ozbiljne književnosti, podrazumeva se da je time hteo da naglasi kako je roman jadan i bedan. To su jedine dve opcije za koje ovaj sad već potpuno survani ambijent zna, tako da skoro i nema svrhe izjašnjavati se detaljnije, baš kao što i nema svrhe pozivati se više na mogućnosti da proza ne mora biti sjajna niti jadna, nego da može biti bilo gde između tih krajnosti. Može biti solidna, recimo, ili dobra, ili čak i vrlo dobra, bez da se surva i u jednu od krajnosti u kojima dominiraju ljudi koji su najpametniji kad pričaju samo o onome što nisu pročitali.


   

[lilit]

Hm, da, ovo sto si napisala je bila i moja poenta, moguce da se nismo potpuno razumele, tj. da sam bila konfuzna.

[PTY]

errr... da li je bila i tvoja poenta kako Skrobova izdanja najviše promovišu ljudi koji ih nisu pročitali?

[lilit]

errr... da li je bila i tvoja poenta kako Skrobova izdanja najviše promovišu ljudi koji ih nisu pročitali?

Ne. 

Ovo boldovano je ustvari sustina:

Niko ne može trezveno da pojasni šta je dobro a šta loše u romanu, jer su standardi svedeni na samo dve najprimitivnije opcije; ko ne pohita da se iscvrkuće kako je u pitanju remek delo ozbiljne književnosti, podrazumeva se da je time hteo da naglasi kako je roman jadan i bedan. To su jedine dve opcije za koje ovaj sad već potpuno survani ambijent zna, tako da skoro i nema svrhe izjašnjavati se detaljnije, baš kao što i nema svrhe pozivati se više na mogućnosti da proza ne mora biti sjajna niti jadna, nego da može biti bilo gde između tih krajnosti. Može biti solidna, recimo, ili dobra, ili čak i vrlo dobra, bez da se surva i u jednu od krajnosti u kojima dominiraju ljudi koji su najpametniji kad pričaju samo o onome što nisu pročitali.

[Kunac]

Izvini, Amanda, a ko je od nas napisao da je u pitanju remek-delo ozbiljne književnosti? Nisam to zaista primetio.

Što se mene tiče, pozicioniranje Tesle je veoma jednostavno. U pitanju je roman žanrovskog pisca koji je objavljen za najveću/najmoćniju izdavaćku kuću u Srbiji. Naravno, u Laguni je do sada objavljivano sve i svašta - ne tvrdim da je to garancija nekakvog kvaliteta - ali jeste veoma važno zato šta je Laguna (a kakava takva je - najjača je) uzela pod svoje okrilje novi roman čoveka koji već decenijama važi za fandomskog favorita.

Hajde da se preispitamo... Koji su veći uspesi srpske žanrovske književnosti u novom milenijumu (da se ne vraćamo unazad)? Ne pričam sad o kvalitetu (mada bismo mogli i o tome), pričam o odjeku u javnosti, van zidova Komarčića i VR sveta Sagite... Zoran Živković. Okej, čovek je zaista, zahvaljujući svom talentu i upornosti, napravio ime u inostranstvu. Lepo. Ostali? Stojiljković ima hit. Možete voleti njegov roman ili ne, ali KR je odjeknuo kao bomba. Prodaje se, čita, doštampava, sprema se filmska verzija...

Treba nam još takvih autora i naslova. Zašto? Da bi se ojačala scena.

Kada bi na književnoj sceni Srbije postojalo bar pet uticajnih i čitanih žanrovskih pisaca, ostalima bi bilo mnogo lakše. Velike izdavačke kuće bi ukopčale da je unosno objavljivati domaći žanr. Čitaoci bi se takođe postepeno navikli na domaću žanrovsku književnost, shvatili bi da ne moraju baš uvek da posežu za stranim piscima... Naravno, da bi se ovo dogodilo potrebni su komunikativni romani.

Tesla je korak u tom pravcu. Da li je to roman koji predstavlja izvestan kompromis u odnosu na dosadašnju poetiku autora? Ne znam. Na to bi morao da odogovori pisac. Moja procena je da Tesla jeste pisan sa bestseler ambicijama, ali ne vidim šta je tu loše. Zapravo, imajući u vidu ono što sam gore napisao - mislim da je to odlično. Ta podela na ozbiljnu-zabavnu književnost mi je potpuno pase. Podela ozbiljna: vredno, zabavna: bezvredno je smešna. Roman je dobar ili nije dobar u okvirima koje sebi postavlja pisac. Ostalo je stvar ukusa svakog pojedinačnog čitaoca.

[PTY]

@ Lilit: A, to. Da, sad vidim, samo mi fokus odlutao na neke postove koji su iznikli između...

Znaš, moje nerazumevanje sa L. Kuferom datira od momenta kad je otišao na promociju jednog skrobovog izdanja bez da ga prethodno pročita u celosti. Naravno, zbog toga nije mogao ništa relevantno da kaže o sadržaju tog izdanja, nego je govorio uglavnom o fugama iz te zbirke. I polifoniji. I faktu da je proza iz te zbirke bila na 'svetskom nivou'.

[Nightflier]

Nisam ni jutarnju kafu dobio, a već iznenađenje - umesto catfight dobih dogfight. Začuđujuće ozbiljan Kufer i začuđujući borben Nightflier.

Ja ću samo o delu rečenice: ...Može biti da to jeste isprazna statistika, ali to svejedno ne menja činjenicu da je i kreatorima i konzumentima bitno da li je nešto alternativna istorija ili tvrda ili meka naučna fantastika..., odnosno, samo o boldovanim rečima. Kreatorima nije bitno. Eto, objasnio sam.

Ako smo se zamajali teorijskim mestom "Tesle", onda je to zato što se Kunac isfrljao sa odrednicama. O tome šta je pisac želeo da nam poruči i kako je to uradio pisaćemo kad odustanemo od smeštanja knjige u policu.

U slučaju da treba da izaberem dres za ovaj fajt ja ću u Kuferove boje. Odnosno, na njegovu policu.

Na volju ti u čiji ćeš tabor. U moj svejedno ne možeš, pošto ga ni nemam. Vuk sam samotnjak. A to što tebi nije bitno šta kreiraš može ti se oprostiti zbog neiskustva. Ipak si ti pisac koji se tek probija.

[scallop]

Tu ti ne mogu pomoći. Kad ti budu dali da prevedeš sa engleskog možda i ti saznaš ono što ti je nepoznato.

[Nightflier]

@Kufer

Čitajući tvoj post, nisam siguran da li nas dvojica podrazumevamo isto kada kažemo "teorija". Da, Goran (verovatno, nisam čitao) koristi kvantnu teoriju kao sredstvo da ispriča priču, ali postoje teorijski (književni) radovi koji se bave (književnim) delima u kojima se kvantna mehanika koristi kao sredstvo da se ispriča priča. Možete i ti i Skalop da dubite na trepavicama, ali to opet neće promeniti činjenicu da je fantastika fragmentisana u žanrove i podžanrove i da tamo nekakvi teoretičari književnosti te žanrove i podžanrove analiziraju. Čak se dodeljuju i nagrade samo za alternativnu istoriju (Sideways Awards).

Na kraju, zaista ne vidim da je ovde neko napadao Gorana, niti da je bilo šta rečeno o "Teslinom" žanrovskom pripadništvu rečeno na uštrb dela ili pisca. Potpuno je besmisleno da braniš Gorana od njegovih prijatelja.

[Nightflier]

Tu ti ne mogu pomoći. Kad ti budu dali da prevedeš sa engleskog možda i ti saznaš ono što ti je nepoznato.

Kada te prevedu na engleski, javi se. Obavezno ću pročitati.

A mislim da ću krenuti da vodim spisak stvari koje sam pročitao na srpskom, samo da bi tebi srce stalo na mesto.

[scallop]

Na veliko nezadovoljstvo svih koji se bave teorijom, kritikom, prevodima i raspeglavanjem žanrova, uz stepenice i dalje napred ide pisac. Ni čitaoci ne bi imali šta da čitaju da ne postoje te toliko nevažne radnje kao što je stvaranje jednog književnog dela. Svima koji to još nemaju na umu poručujem da pisac ne razmišlja o tim toliko značajnim faktorima kad se upusti u pisanje jedne knjige. Potonja fragmentacija je izlišna jer se, na primer, Skrobonja ne da strpati u jednu korpu. Niti bilo koji drugi pisac, ako iole drži do sebe.

Sa druge strane, ako se govori ili piše o nekoj knjizi, veoma mali broj ljudi može s pravom sebi dopustiti da piše o dobrom ili lošem, sviđa ili nesviđa je prava mera. To znači da ovde možemo pisati o svidelo-nesvidelo i ništa više. Naravno, bilo bi zgodno da se knjiga i pročita. Zato smo se, verovatno, do sada više bavili "književnim alatima" u fantastici, a manje delom. Meni će trebati još par dana da završim čitanje, ovo sigurno nije knjiga "za plažu". Onda ću napisati šta mi se svidelo i zašto, kao i šta mi se nije svidelo i zbog čega.

[angel011]

Meni ovo jeste bila "knjiga za plažu" (u pozitivnom smislu). Then again, meni je i Mekdonaldovo "Bespuće" "knjiga za plažu".

Geek.

[Nightflier]

Na veliko nezadovoljstvo svih koji se bave teorijom, kritikom, prevodima i raspeglavanjem žanrova, uz stepenice i dalje napred ide pisac. Ni čitaoci ne bi imali šta da čitaju da ne postoje te toliko nevažne radnje kao što je stvaranje jednog književnog dela. Svima koji to još nemaju na umu poručujem da pisac ne razmišlja o tim toliko značajnim faktorima kad se upusti u pisanje jedne knjige. Potonja fragmentacija je izlišna jer se, na primer, Skrobonja ne da strpati u jednu korpu. Niti bilo koji drugi pisac, ako iole drži do sebe.

Sa druge strane, ako se govori ili piše o nekoj knjizi, veoma mali broj ljudi može s pravom sebi dopustiti da piše o dobrom ili lošem, sviđa ili nesviđa je prava mera. To znači da ovde možemo pisati o svidelo-nesvidelo i ništa više. Naravno, bilo bi zgodno da se knjiga i pročita. Zato smo se, verovatno, do sada više bavili "književnim alatima" u fantastici, a manje delom. Meni će trebati još par dana da završim čitanje, ovo sigurno nije knjiga "za plažu". Onda ću napisati šta mi se svidelo i zašto, kao i šta mi se nije svidelo i zbog čega.

Bre, ja pričao sa Skrobonjom u "Veneciji" u Zemunu pre jedno nedelju dana ili tako nešto. Može biti da ti i Kufer bolje od njega znate šta je hteo da napiše. Ne ulazim u to. Znam samo o čemu sam pričao sa čovekom. A knjigu ću pročitati, samo da je kupim. Inače, samo za tvoju dušu, evo šta sam tokom jula pročitao na srpskom jeziku, što u prevodu što izvorno pisano: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9369.msg267314#new - i čisto za zapisnik, ovaj jul mi je bio među najgorim mesecima u životu što se čitanja tiče, na ma kom jeziku.

I na kraju, kada kažeš "pisac" misliš na sebe. Nisu svi pisci ti. Nisu ni svi prevodioci samo prevodioci ni svi pisci samo pisci. Zanimljivo je da su mi svi pisci sa kojima sam razgovarao i te razgovore objavio (ili tek treba da objavim) na blogu rekli da im je veoma bitno sve to što tebi nije bitno. I to ne samo strani pisci, već i domaći. Da li da više verujem da ti znaš šta oni misle, ili njima?

Na kraju, vređa me tvoje neprestano trpanje svih živih i neupokojenih izdavača i prevodilaca u isti koš. Što naročito voliš da radiš kada razgovaraš sa mnom. Batali više. To je taman toliko tačno kao kada bih ja rekao da su svi domaći pisci dosadni i nepismeni - a nisu svi, već samo većina. Dapače, isto važi i za većinu prevodilaca - ali ja nisam spreman da budem nikakva većina.

[scallop]

Veoma je slatko što je svim piscima sa kojima si razgovarao bitno ono što meni nije bitno. Eto, tako ni ja ne spadam u većinu. Tvoja je prednost što si razgovarao sa Skrobonjom u "Veneciji", moja je što nisam. Tako ti već znaš šta je hteo da napiše, a ja ću tek saznati šta je napisao. Tu sam u velikoj prednosti, jer mene neće iznenaditi ono što čitam. Na kraju, zbunjuje me što se batrgaš kao da ja tebe trpam u neku korpu, palo mi na um nije. Ti si za posebnu korpu sve dok ne shvatiš da ja nisam pisac u nastajanju, već u nestajanju. Dotle si samo petlić koji se trudi da kukurikne glasnije od drugih.

[Lord Kufer]

@Kufer

Čitajući tvoj post, nisam siguran da li nas dvojica podrazumevamo isto kada kažemo "teorija". Da, Goran (verovatno, nisam čitao) koristi kvantnu teoriju kao sredstvo da ispriča priču, ali postoje teorijski (književni) radovi koji se bave (književnim) delima u kojima se kvantna mehanika koristi kao sredstvo da se ispriča priča. Možete i ti i Skalop da dubite na trepavicama, ali to opet neće promeniti činjenicu da je fantastika fragmentisana u žanrove i podžanrove i da tamo nekakvi teoretičari književnosti te žanrove i podžanrove analiziraju. Čak se dodeljuju i nagrade samo za alternativnu istoriju (Sideways Awards).

Na kraju, zaista ne vidim da je ovde neko napadao Gorana, niti da je bilo šta rečeno o "Teslinom" žanrovskom pripadništvu rečeno na uštrb dela ili pisca. Potpuno je besmisleno da braniš Gorana od njegovih prijatelja.

Ti treba samo jednu stvar da shvatiš, pa ćemo se razumeti.
Žanrovi o kojima ti govoriš NISU književni žanrovi i teorija o tim žanrovima je marketinška teorija, jer se radi o PERCEPCIJI književnosti ili šunda, kako bilo, a ne o književnoj teoriji.

Književnoh rodova ili žanrova ima nekoliko i oni su PARALELNI (da ne pominjem FUGU) i to izgleda ovako:

Osnovna umetnost književnosti je POEZIJA. Zbog i zarad percepcije, ona se razlikuje u sebi na sledeći način:

1. Prema formi: epika i lirika, drama, roman, esejistika i sl.
2. Razlikovanje prema metrici i ritmu (što je osnovni poetski metod) - tu je osnovna razlika pesma-proza.
Proza je, dakle, poezija koja koristi specifičan ritam pripovedanja i karakteristično neSAŽET način izlaganja.
Ukoliko proza koristi sažet način izlaganja, lišen stilskih figura, predstava i sl, može se govoriti o esejistici i filozofiji.
3. Razlikovanje prema PRISTUPU određenoj temi: drama, tragedija, komedija, satira, a ovde spadaju (ali kao prezreni) pristupi, kao što su patetika, trivija, ideologija, emocija, pamflet, itd.

Još jedna paralelna "žanrovska" podela, koja nije književna (a teorija o tome NIJE književna teorija) je prema sadržaju, mestu i tipu - to su sada već klasični žanrovi beletristike - vestern, krimi, avantura, akcija, pa i ljubavni roman (mada to ustvari nije žanr - već melodrama), i ovde tek ima razloga da se govori o naučnoj fantastici, kao i svim ovim novim rodovima za koje je karakterističan određeni senzibilitet ili stil.

Kada se govori o kvalitetu književnog dela - ne govori se o njegovom žanru, jer žanr nije osnovno poetsko sredstvo i besmisleno je insistirati na tome u ovakvom kontekstu. Kao što sam rekao, oni koji insistiraju na žanrovskoj tipizaciji dela, zanemaruju, tendenciozno ili nesvesno, istinski kvalitet tog dela.

Što se tiče mog osvrta na "Čoveka koji je ubio Teslu", neću se upustiti u to dok se ove stvari ne razjasne. Poznajući Gorana Skrobonju, polazim od toga, jer mi je pre svega jasna njegova namera, zbog čega mogu i "naslepo" da govorim, pošto njegovo delo ne može da istupi izvan okvira njegove namere. Zašto je to tako, to je samo po sebi jasno. A što se moje namere na ovom forumu tiče, uopšte nemam nameru da "preživam" ovu knjigu na nivou površnih utisaka nastalih iz neadekvatnih poređenja ili poriva da se po svaku cenu kategorizuje.

To što je izdavač Laguna, koja ima u svom interesu da se knjiga koju objavi proda i ostvari profit, ima određenu težinu i ona može ali ne mora da govori o kvalitetu knjige. Ali pitanje je - ko će da govori o kvalitetu ove (ili koje druge) knjige? Laguna nema na svom platnom spisku pravog književnog kritičara, a u štampi koja prati izdavaštvo, prostor za kritiku je sveden na minimum, pa se ostaje pri kratkim prikazima. I, uopšte, u ovoj zemlji je književna kritika izumrla. To nije nikakvo čudo, jer se ni umetnost ovde više ne ceni i malo ko bi znao da definiše umetnost i pojmi istinske kriterijume, nego se sve svelo na to kako je knjiga "prošla" (u prodaji, valjda).

O tome kako se koristi kvantna mehanika u pisanju, mogu lako da ti ispričam, pošto je osnovni poetski metod upravo taj. I sigurno su ga prvo pesnici i/ili filozofi uspostavili (jer i filozofija je nastala pre svega u pesničkoj formi), pa su tek onda naučnici, u meri koja im je bila dozvoljena (pošto je to društvena aktivnost, a ne individualna), s izuzetkom onih individua koji su svoje mesto u istoriji zaslužili izdvajajući se iz društva, kako ne bi pali pod pogubne uticaje i sečiva površnih, politikantskih "kritičara-mešetara". Jedna od takvih ličnosti je i Nikola Tesla, koga su mnogi smatrali ludim ili šašavim, a mnogi mu poriču "naučnost" i nazivaju ga "izumiteljem" (to je kao pežorativno) - pa možda Skrobonja i o tome govori, koristeći ovaj kontra-faktualni metod (koji jeste kvantni jer je metafizički), postavljajući Teslu visoko u društvenoj hijerarhiji.

Ali ovo sve će ostati nezamećeno od onih koji se samo bave skladištarskim svrstavanjem i bacanjem knjiga po ćoškova i polica...

[Nightflier]

Veoma je slatko što je svim piscima sa kojima si razgovarao bitno ono što meni nije bitno. Eto, tako ni ja ne spadam u većinu. Tvoja je prednost što si razgovarao sa Skrobonjom u "Veneciji", moja je što nisam. Tako ti već znaš šta je hteo da napiše, a ja ću tek saznati šta je napisao. Tu sam u velikoj prednosti, jer mene neće iznenaditi ono što čitam. Na kraju, zbunjuje me što se batrgaš kao da ja tebe trpam u neku korpu, palo mi na um nije. Ti si za posebnu korpu sve dok ne shvatiš da ja nisam pisac u nastajanju, već u nestajanju. Dotle si samo petlić koji se trudi da kukurikne glasnije od drugih.

Ma nek ti bude. Kako god. Evo, otkukurikao sam svoje na ovoj temi.

[Nightflier]

@Kufer

Čitajući tvoj post, nisam siguran da li nas dvojica podrazumevamo isto kada kažemo "teorija". Da, Goran (verovatno, nisam čitao) koristi kvantnu teoriju kao sredstvo da ispriča priču, ali postoje teorijski (književni) radovi koji se bave (književnim) delima u kojima se kvantna mehanika koristi kao sredstvo da se ispriča priča. Možete i ti i Skalop da dubite na trepavicama, ali to opet neće promeniti činjenicu da je fantastika fragmentisana u žanrove i podžanrove i da tamo nekakvi teoretičari književnosti te žanrove i podžanrove analiziraju. Čak se dodeljuju i nagrade samo za alternativnu istoriju (Sideways Awards).

Na kraju, zaista ne vidim da je ovde neko napadao Gorana, niti da je bilo šta rečeno o "Teslinom" žanrovskom pripadništvu rečeno na uštrb dela ili pisca. Potpuno je besmisleno da braniš Gorana od njegovih prijatelja.

Ti treba samo jednu stvar da shvatiš, pa ćemo se razumeti.
Žanrovi o kojima ti govoriš NISU književni žanrovi i teorija o tim žanrovima je marketinška teorija, jer se radi o PERCEPCIJI književnosti ili šunda, kako bilo, a ne o književnoj teoriji.

Književnoh rodova ili žanrova ima nekoliko i oni su PARALELNI (da ne pominjem FUGU) i to izgleda ovako:

Osnovna umetnost književnosti je POEZIJA. Zbog i zarad percepcije, ona se razlikuje u sebi na sledeći način:

1. Prema formi: epika i lirika, drama, roman, esejistika i sl.
2. Razlikovanje prema metrici i ritmu (što je osnovni poetski metod) - tu je osnovna razlika pesma-proza.
Proza je, dakle, poezija koja koristi specifičan ritam pripovedanja i karakteristično neSAŽET način izlaganja.
Ukoliko proza koristi sažet način izlaganja, lišen stilskih figura, predstava i sl, može se govoriti o esejistici i filozofiji.
3. Razlikovanje prema PRISTUPU određenoj temi: drama, tragedija, komedija, satira, a ovde spadaju (ali kao prezreni) pristupi, kao što su patetika, trivija, ideologija, emocija, pamflet, itd.

Još jedna paralelna "žanrovska" podela, koja nije književna (a teorija o tome NIJE književna teorija) je prema sadržaju, mestu i tipu - to su sada već klasični žanrovi beletristike - vestern, krimi, avantura, akcija, pa i ljubavni roman (mada to ustvari nije žanr - već melodrama), i ovde tek ima razloga da se govori o naučnoj fantastici, kao i svim ovim novim rodovima za koje je karakterističan određeni senzibilitet ili stil.

Kada se govori o kvalitetu književnog dela - ne govori se o njegovom žanru, jer žanr nije osnovno poetsko sredstvo i besmisleno je insistirati na tome u ovakvom kontekstu. Kao što sam rekao, oni koji insistiraju na žanrovskoj tipizaciji dela, zanemaruju, tendenciozno ili nesvesno, istinski kvalitet tog dela.

Što se tiče mog osvrta na "Čoveka koji je ubio Teslu", neću se upustiti u to dok se ove stvari ne razjasne. Poznajući Gorana Skrobonju, polazim od toga, jer mi je pre svega jasna njegova namera, zbog čega mogu i "naslepo" da govorim, pošto njegovo delo ne može da istupi izvan okvira njegove namere. Zašto je to tako, to je samo po sebi jasno. A što se moje namere na ovom forumu tiče, uopšte nemam nameru da "preživam" ovu knjigu na nivou površnih utisaka nastalih iz neadekvatnih poređenja ili poriva da se po svaku cenu kategorizuje.

To što je izdavač Laguna, koja ima u svom interesu da se knjiga koju objavi proda i ostvari profit, ima određenu težinu i ona može ali ne mora da govori o kvalitetu knjige. Ali pitanje je - ko će da govori o kvalitetu ove (ili koje druge) knjige? Laguna nema na svom platnom spisku pravog književnog kritičara, a u štampi koja prati izdavaštvo, prostor za kritiku je sveden na minimum, pa se ostaje pri kratkim prikazima. I, uopšte, u ovoj zemlji je književna kritika izumrla. To nije nikakvo čudo, jer se ni umetnost ovde više ne ceni i malo ko bi znao da definiše umetnost i pojmi istinske kriterijume, nego se sve svelo na to kako je knjiga "prošla" (u prodaji, valjda).

O tome kako se koristi kvantna mehanika u pisanju, mogu lako da ti ispričam, pošto je osnovni poetski metod upravo taj. I sigurno su ga prvo pesnici i/ili filozofi uspostavili (jer i filozofija je nastala pre svega u pesničkoj formi), pa su tek onda naučnici, u meri koja im je bila dozvoljena (pošto je to društvena aktivnost, a ne individualna), s izuzetkom onih individua koji su svoje mesto u istoriji zaslužili izdvajajući se iz društva, kako ne bi pali pod pogubne uticaje i sečiva površnih, politikantskih "kritičara-mešetara". Jedna od takvih ličnosti je i Nikola Tesla, koga su mnogi smatrali ludim ili šašavim, a mnogi mu poriču "naučnost" i nazivaju ga "izumiteljem" (to je kao pežorativno) - pa možda Skrobonja i o tome govori, koristeći ovaj kontra-faktualni metod (koji jeste kvantni jer je metafizički), postavljajući Teslu visoko u društvenoj hijerarhiji.

Ali ovo sve će ostati nezamećeno od onih koji se samo bave skladištarskim svrstavanjem i bacanjem knjiga po ćoškova i polica...

Hvala na podsećanju na srednju školu. Hvala i na drkanju pojmova "kvantno" i "metafizičko". Hvala i na napomeni da poznaješ Gorana Skrobonju. Eto, ja ga ne poznajem. Kao što rekoh Skalopu, otkukurikao sam svoje, a vi se igrajte sa domaćim piscima, književnim pravcima, zaverom prevodilaca i masona da upropaste lepu književnost i nama koji samo gomilamo knjige na policama, a ništa ne čitamo. Ja sad odoh da ništa ne čitam, nego da još malo upropastim srpski jezik i kulturu.

[PTY]

Jojojoj, siroti noćni letač, nema ič iskustva sa Babi Papuška sindromom... a ni sa savremeno-fandomskim drkanjem pojmova uopšte... 
A tako bi trebalo i da ostane, najtflajere, zarad tvog mentalnog zdravlja.   


@Kunac, čini se meni da stvari koje si nabrojio argumentuju upravo moju poziciju. Ti pominješ prodaju i čitanost, a to je upravo uvek i bio moj point: nek se sva proza tako probija, i žanr i mejnstrim jednako, pa kom smrkne a kom osvane sa takvim aršinom. Ljudi bi i trebalo da kupuju ono što im je zanimljivo da čitaju, a izdavačke kuće bi trebalo da objavljuju ono što ljudi vole da čitaju. To je, po meni, najlogičnija stvar na svetu i ja sam skroz okej sa takvom postavkom. Ako išta, ja sam uvek i bila protiv objavljivanja knjiga koje niko ne čita i neumerenog hvaljenje proze koja očigledno ne zaslužuje pohvale.

A jednom kad ti priznam da je to tako, onda, stvarno ne razumem gde misliš da se mimoilazimo, ti i ja, osim u faktu da podela na umetnički vrednu prozu i zabavnu literaturu postoji, i postojaće, bez obzira da li ti nju prihvatao ili ne.

[Lord Kufer]

Društvena projekcija umetnosti nije umetnost.

Daklem, dozvolićemo da postoje dva nekompatibilna pogleda na umetnost i zadovoljićemo se tom malom polifonijom 

Nek cveta hiljadu cvetova (noć-i-dan) 

[Eriops]

Čini mi se da se posle dosta vremena, mogu složiti sa Amandom.
Napisao sam realno svoje viđenje ovog dela, u prethodnom postu, da je u pitanju dobar roman, na momente i odličan, ali nije ekstra delo , dakle nisam ga neumereno hvalio. Meni se svideo, i verujem da će dosta ljudi da se svidi.
A to je valjda i želja pisca, da ga čita što više ljudi, i to je potpuno legitimno.
Ne verujem da postoji i jedan pisac kome je svejedno koliko je čitan.
Skrobonja ume da napiše roman koji može privući publiku.

[crippled_avenger]

Skrobonjin roman je kao Šredingerova mačka.

[Kunac]

Skrobonjin roman je kao Šredingerova mačka.

U poslednje vreme si opsednut Šredingerovom mačkom... Uticaj Repo Mena ili Dilana Doga?

[crippled_avenger]

Nisi gledao A SERIOUS MAN Braćale Koen.

[Kunac]

Nisam. Ta Šredingerova mačka je izgleda baš hit.

[crippled_avenger]

Pogledaj. Poučan film.

[lilit]

Heh, hit nego sta.  A posebno Kopenhagen interpretacija. Iako, da budem iskrena, mene je uvek vise fascinirala jednacina, a manje macka. Valjda zato i zavrsih u Naturwissenschaften. 

Ontopik, zaboravih reci da mi je lepo leglo sto je Skrobonja ubacio ras gensku familiju u drugi deo Tesle. 

[crippled_avenger]

Lilit, imaš lika koji sebe konspirativno naziva hajzenberg u seriji BREAKING BAD.

[scallop]

A, da se uključiš u temu? Da te ne bih poslao na čitanje pre pisanja.

[Lord Kufer]

Pesmica na temu

Neki ljudi
U tuđim knjigama
Čitaju isključivo
Svoje mišljenje

[crippled_avenger]

Ova pesmica deluje kao da je iz onih satiričnih kolumni u Večernjim Novostima.

[Lord Kufer]

Satira i cinizam

Za razliku od kinika
(psa)
Satir
(koza)
Ne ujeda već - bocka

[Franz Xaver von Baader]

Prilog kritici spora LordKufer-Nightflier-AmandaRubin-Scallop

prvo razlučiti parove:
Kufer-Amanda (nadgradnja)
Scallop-Nightflier (baza)

Kufer i Amanda odnose se prema Scallopu i Flieru kao teorija prema teksturi. Kufer je Scallopov ideolog i dvorski teoretičar, dok Amanda vrši tu ulogu za Fliera.

nepomirljiviji su par dakle Kufer-Amanda i Scallop-Flier, dok bi recimo situacija manjih silnica bila zamišljiva kao Kufer-Flier i Amanda-Scallop (štoviše, u nekoj neodređenoj budućnosti povijesno će doći do obrnutih uloga te će Kufer biti ideološka nadgradnja Flieru, a Amanda Scallopu; recimo da je to povijesno pravilo)

no, trenutno se ovaj spor javlja kao sukob esencijalista i historijskih materijalista.
Kufer je esencijalist par exellence, a Amanda pak h.materijalist; Scallop i Flier se ne zamaraju teoretski definirati svoje pozicije, već ih sasvim zadovoljava što su izravno, zbiljski suprotstavljeni.

ovaj, nadasve pučan, primjer, rekli bismo banalnog književnog spora, govori nam više o samoj stvarnosti nego recimo suhoparno teoretsko izvođenje (Kapital npr; Kapital je samo sustavno izvođenje metodike iz sličnih situacija zbiljskog života. za Marxa je takav spor bogat i prožet životnošću bio par radnik-kapitalist, ali lako možemo zamisliti nekog Marxa književnosti kako raspreda Književni Kapital iz ovog gornjeg spora Kufer-Amanda-itd)

i tako nam ovaj spor kazuje: uvijek se radi o mi protiv njih. to je os svijeta.

(primjedba 1: strastveniji neprijatelji, dijabolični mobilizatori takoreći, čini se da su 'pozadinci'; ovi koji stoje iza bojnog polja i osmatraju sa mjesta gdje im uvide ne muti vreva, buka, dim i grotlo, dok su sami ratnici kao izravni materijalni nositelji sukoba skloniji pomirljivosti. vidi recimo povlačenje i krotkost jednog Fliera na posljetku, dok Kufer s druge strane pjeva ratničke pjesmice i sam sebe dodatno elektrizira)

[Lord Kufer]

Teslin izvanredan doprinos je u tome što je shvatio značaj razlike u potencijalu. Tako se dolazi do sile koja pokreće svet. Ono što umetnik/Tesla čine je da proizvode alternaciju (naizmeničnu razliku u potencijalu) - to je uloga i smisao ritma (obrtnog rotora s namagnetisanim navojima).

Edison je, naprotiv, pokušavao da proda jednosmernu struju (bez ritma) koja se najviše trošila u mediju (provodniku).

U tome je i razlika između umetnosti i neumetnosti (pulpa, šunda, kiča). U umetničkom delu radi upravo Teslin dinamo i on proizvodi energiju, a kod ovih drugih se sva energija troši na opisivanje i zadovoljenje forme.

Zbog toga je bitno pravilno shvatiti značaj TEORIJE. Teorija mora da ima ulogu rotora, ona ne sme da bude tačna, jer onda postaje DOGMA koja je isto što i jednosmerna struja. Teorija je korisna jedino ako je operativna, ukoliko proizvodi napon - to je onaj momenat u umetnosti koji se drukčije naziva - kritičnost.

Osnovno sredstvo za postizanje kritičnosti je provokacija, što često ume da izgleda zastrašujuće onima koji su naviknuti na "red i mir".

[Albedo 0]

Kritičnost ne postoji bez nekritičnosti. Mora da postoji polje nepodložno kritici da bi kritika ostalih polja uopšte bila moguća.

U tom smislu - ne možemo da kritikujemo kritiku, to jest njenu formu. A kritika koju ne možemo kritikovati jeste - dogma.

[Lord Kufer]

Ideja da se kritika ne može kritikovati je - dogma.

Nekritičnost - to je teorija koja zagovara entropiju. Ali, njome ne vlada strah od entropije, već od revolucije!

To je taj čuveni Drugi zakon termodinamike, koji je i te kako sporan i lažan.
Fearmongering, ništa drugo.

[Lord Kufer]

Ideja ALTERNATIVNE istorije u književnosti sledi upravo isti princip kao i Teslina ideja generatora ALTERNATIVNE struje.

Zbog toga što je ovde reč o principu, on je sam teorija, a teorija o posledicama (u ovom slučaju "žanrovima") je nešto sasvim drugo.

[Albedo 0]

Nekritičnost je teorija koja zagovara entropije koliko je i marksizam teorija koja zagovara klasni konflikt.

Ali ko izaziva entropiju i klasni konflikt?

[Lord Kufer]

Klasni konflikt izaziva ideja RAZMENE. Umesto ideje DELJENJA (sharing), kod razmene u principu - tu je reč o redistribuciji energije ili dobara - postoje faktori (Maksvelov demon) koji ne dozvoljavaju pravilnu raspodelu, nego je ona u najvećem broju slučajeva neproporcionalna (suprotna ideji entropije). Ideju entropije, dakle, zagovaraju oni najveći profiteri koji se plaše da će izgubiti akumulirano bogatstvo. Realna opasnost po njih je revolucija, koja je posledica sprečavanja entropije (ravnomerne raspodele). To je generator istorije.

Ustvari, ideja je ta koja vrši rad, a ne radnička klasa. Njeno pogonsko gorivo su ove dve suprotstavljene klase (zapravo ljudi koji su pristali na tu ideju - to je tzv. "društveni ugovor".

Vreme u kojem je ova ideja na vlasti nazivamo istorijskim, dok u preistoriji ona nije bila vladajući princip, mada je sigurno na nekim mestima postojala. Karakteristično za ovu vrstu poretka je korišćenje DOGME, koja je autoritativno mišljenje i predstavlja MAŠINU kod koje je svaki deo isplaniran i mora da vrši određenu funkciju.

Za račun opstanka te ideje milioni ili milijarde ljudi su postradali. Ideja preživljava u istoriji, a ljudi ne.

Marks je, po mom mišljenju, pogrešno shvatio da proizvodi rada pripadaju radnicima. Proizvodi rada pripadaju ideji (društva, društvene razmene). Plate nikada, ni u kom slučaju, nisu ono "zasluženo", one su uvek ono što je "odobreno", "autorizovano". Ideja razmene je ideja potpune kontrole distribucije proizvoda rada i nju vrši vlasnik rada, tj. sama ideja. Ili "sistem", što reko Lav Nikolajevič Tolstoj.

[scallop]

Ako ste dovoljno nabrabonjali ovaj topik, a pre nego što se utuli od silnih ideja, ja bih popodne da napišem nešto o pročitanoj knjizi. Računao sam da ću posrtati još dva dana, ali je Skrobonja nenadano prebacio u overdrive pa sam već u garaži.

[Lord Kufer]

Kod Tolkina, na primer, u Gospodaru prstena, sukob je između idealizovanog, entropijskog poretka (Šajr) i Poretka (kao bilo kog drugog poretka, samo je ovaj obojen crnom bojom). To je rat dve ideje. Simbol Mračne ideje je prsten koji nudi najveću moguću moć - moć uvida (danas se ona ostvaruje preko satelita koji kruže oko zemlje i posmatraju nas). Kod Orvela je to Telekran (Veliki Brat).

Rat između ideja je uvek simulacija sukoba - ideje su sve jedno te isto - projekcija, i ta projekcija u sebi ima zahtev da svaki njen deo bude jasno vidljiv. O tome je i Lajbnicova Monadologija - Vrhovna monada je potpuno jasan hologram, dok su obične monade delići holograma, koji u sebi odražavaju celinu, ali ne baš najjasnije. Ista je situacija u svakoj političkoj tvorevini - uvek je rat da bi se ostvario kompletan uvid u situaciju. To je jedino moguće ukoliko se situacija PROIZVODI a ne osvaja. Potpuna kontrola je proizvodnja stvarnosti. To je u ovo vreme, s početka 21. veka, jasnije no ikad.

[Lord Kufer]

Pa, nismo još završili čitanje, ne možemo od silnog pisanja 

[Albedo 0]

au brate... bolje da ništa nisam pitao...

Revolucija nije suprotstavljena entropiji, naprotiv.

[Lord Kufer]

Dijalektika ti je, brate, obrtni momenat...

[PTY]

Prilog kritici spora LordKufer-Nightflier-AmandaRubin-Scallop

prvo razlučiti parove:
Kufer-Amanda (nadgradnja)
Scallop-Nightflier (baza)

(primjedba 1: strastveniji neprijatelji, dijabolični mobilizatori takoreći, čini se da su 'pozadinci'; ovi koji stoje iza bojnog polja i osmatraju sa mjesta gdje im uvide ne muti vreva, buka, dim i grotlo, dok su sami ratnici kao izravni materijalni nositelji sukoba skloniji pomirljivosti. vidi recimo povlačenje i krotkost jednog Fliera na posljetku, dok Kufer s druge strane pjeva ratničke pjesmice i sam sebe dodatno elektrizira)  

Pa, nije to bilo toliko loše za nekog ko deli tolike sklonosti sa esencijalistima... ali ipak, ovo ti je bio više sukob svetonazora a manje književni spor, pa makar i banalan. Isto tako to sa tim uparivanjem... tja, ja najtflajera ne znadem uopšte (za razliku od dvojice esencijalista), ali kontam da nije agresivac, pa njegovo povlačenje ima dosta veze sa tim faktom. LKufer također nije agresivac (naprotiv, rekla bih da je prilično miran i u RL) ali on naprosto nije u stanju da shvati više od ovoga što ovde dokazuje, tako da njegovo nepovlačenje ima veze uglavnom sa tim faktom.

E sad, najtflajer je ovde zastupao stav koji je, po meni, suština svih ovakvih sukoba: fandom je pokrenut u podršku upravo žanrovskoj literaturi, daklem u podršku sf-u, fenteziju, hororu, epskoj f i svim sličnim kurcopalcima, koje najtflajer ipak i čita i prati i prevodi, dok su danas najveći (i prozno najproduktivniji, alas & kuku) fadnomski samozvani pisci zapravo operisani od sposobnosti da takve žanrove uopšte pojme, a kamoli da ih čitaju. Jer, vidiš, oni ti sebe vide IZNAD žanrova i zato se smatraju umetnicima, verovatno sa velikim U, pa je, konzekventno (njahnjah) tome, fandomski diskurs survan na poglavito ovakva kvazifilozofska, kvaziknjiževna, kvaziteorijska, kvazinormalna razbacivanja nekim uzgred pokupljenim rečima koje tim naturščicima baš onako sUPer zvuče, pa im zato značenja ovako strasno & odokativno nagađaju... te Tesla ovo, te grci ono, te termodinamika 'vako, te generator 'nako, te ritam, te struja, te dogma, te projekcija, te teorija, te monade, te gonade, te fuga, te obratno, te povratno pa još i kontrapunkt, alternacija, potencijal, dinamo, pesmo-proza, trivija, emocija, pamflet, entropija... drugim rečima, ko o čemu, takvi umetnici će vazda samo o svojoj Umetnosti, pritom sami sebe dodatno elektrizirajući.

Naravno, nije slučajno da svi oni imaju svaki po tuce objavljenih naslova koje do sada nije kupilo više od jednocifrenog broja ljudi, što je već samo po sebi argument impozantnosti Alpa u predvečerje.  

vau-vau-vuf!!  

[Albedo 0]

tek dijalektika ne bi mogla da suprotstavi revoluciju entropiji, dijalektički posmatrano crno je bijelo i obrnuto, a revolucija i entropija su obe crne.

[Franz Xaver von Baader]

lordkufer sreće hegela sreće platona sreće leibnitza a ne sreće Ideju: Kuferu Ideja je kada, u jednom beskrajno sićušnom trenutku eksplodiraš na sve strane i skupiš se u isti čas te se izravno samoproglasiš Idejom, Monadom i Velikim Bratom. tada si u stanju jasno vidjeti sve i svakoga i kroz svakoje naočale te dati ostalima (prikraćenima) Dogmu iliti čuveno autoritarno mišljenje.
ovako se ti doimaš neka vrsta esencijalista koji bi lebdio po zrakopraznom prostoru, kritizirao do u beskraj i ponudio svoj kufer (tijelo) kao posudu u koju se slijeva Esencija onoga koji je do Esencije stigao (na onaj gore spomenuti način - samoproglasio se!)

svi pravi esencijalisti generaliziraju i ordiniraju, Kuferu! pogledaj Platona

[Lord Kufer]

Motrim na Platona 

[Albedo 0]

Zna li Platon šta mu je Pingivn napravio od teorija ideja...