BEOGRAD-Uvođenje novog sistema za naplatu karata u prevozu

[Josephine]

Ja sam osnovala privatnu firmu, i u nju je uložen PRIVATAN KAPITAL.

Колики је био основни капитал твоје фирме?

100 dinara po novom Zakonu, zašto? Moraš da razlikuješ osnivački kapital od privatnog kapitala koji ovde pominjem. Ovo drugo je poslovna tajna.

[Stipan]

Ali nema svrhe da se sad ponavljam, pogotovo diskutantima koji neće da pročitaju prvih 14 strana topika.

14 strana je previše teksta da bi se opravdala otimačina zajedničke imovine. BusPlus je samo vrh ledenog brega.

[Josephine]

Ne, bre, ja stojim između nerazumnih, emotivnih reakcija na Internetu i stvarnog sveta

Internet je postao stvaran svet, Meho. Preko njega se organizuju protesti, nisi primetio?

Pogrešno je da ljudima stalno upisuješ emocije i iracionalnost. Kao prvo - reakcije iz emocija nisu uvek nerazumne (već samo prenaglašene), a kao drugo - kako si odredio šta je emocionalno nerazumno? Uradio si to iz sopstvene perspektive, naravno.

[Stipan]

100 dinara po novom Zakonu

ŠTA!? Majku im lopovsku, ja sam morao da uradim dokapitalizaciju do 5000 US Dolara!!!

[Josephine]

Novi Zakon o privrednim društvima stupio je na snagu 1. februara ove godine. I još uvek se isplati držati seminare o njegovom tumačenju. 

I ja sam slučajno saznala info o 100 dinara. Inače je osnivački kapital od propisanih 500 evra bio iracionalan. Sad, ne znam koliko je bio emotivan. 

[Джон Рейнольдс]

Ja sam osnovala privatnu firmu, i u nju je uložen PRIVATAN KAPITAL.

Колики је био основни капитал твоје фирме?

100 dinara po novom Zakonu, zašto? Moraš da razlikuješ osnivački kapital od privatnog kapitala koji ovde pominjem. Ovo drugo je poslovna tajna.

Па зато што се размећеш причама о својој фирми и "Ејпексу" као да си уложила не-знам-ни-ја-шта, а улог једна плава новчаница. И не засмејавај људе овде "пословном тајном", ево док сам читао ово будалисање на тему Бус-плуса, Служба ми је јавила да та фирма и није твоја, већ имаш директора који је '85 годиште. Аман, спусти се на Земљу... 

[Stipan]

Kojih 500 evra bre!? O kojoj godini ti to pričaš?

5000 / slovima: pet hiljada američkih dolara!!!

[Josephine]

Dragi moj Džone, ko sad koga gugla na netu?  Kao što rekoh, pravi razliku između određenih termina i sve će ti biti jasno.

Da, prostim pogledom na sajt APR-a može da se vidi da ja nisam direktorka. Pa?

Neću više o svojoj firmi. Ili učestvuj o raspravi na temu topika, a o svim ličnim pitanjima imaš pm. Odgovoriću ti, nema frke.

[Stipan]

Служба ми је јавила да та фирма и није твоја, већ имаш директора који је '85 годиште. Аман, спусти се на Земљу...

Direktor i vlasnik su odvojeni pojmovi, Džone.
Firma ne mora da pripada direktoru, a vlasnik ne mora čak ni da bude zaposlen u svom preduzeću.

[Josephine]

To mu služba nije javila. 

A ne znam ja kada si ti, Stipe, osnivao firmu... Nikad čula za tih 5000.

[Stipan]

1992 godine.

Vidiš da čak ni ti ne znaš baš sve.

[Josephine]

Pa naravno. U stvari, ja ne znam ništa.

[Джон Рейнольдс]

Д.

Нису ово никакве личне ствари, а до овог податка се не долази "гуглом", то ваљда знаш. Ваљда.  Просипаш по обичају овде празне приче и стављаш себе као репер, па нека саговорници буду упознати. Више аргумената, мање млаћења празне сламе. Што се мене тиче, ја Бус-плус сматрам лоповским и у томе не учествујем, али не продајем приче о томе како је шверцовање богзна каква борба против систем. Врдање јесте. Борба није.

Стипане, говорим о тзв. "законском заступнику", који је и директор. А ко је дао сто динара, потпуно је неважно.

[Stipan]

Pa naravno. U stvari, ja ne znam ništa.

To ja nisam rekao. Samo ponekad i mi matori ponešto zapamtimo.

Doduše mnogo toga usput i izvetri...

[Josephine]

Džone, ti zaista ne znaš kako se osniva firma, zar ne? I ne znaš razliku između osnivačkog i privatnog kapitala. I ne znaš čemu uopšte služi osnivački kapital i zašto je sa 500 evra smanjen na 100 dinara. I ne znaš koje sve opcije uređenja odnosa u firmi pruža osnivački akt.

Mislim, sigurna sam da znaš više od mene. Imaš i više iskustva. Ali ja sam u praksi prošla osnivanje firme i to na teži način. O tome znam sigurno više od tebe i tu ti je klizav teren da me diskredituješ, bez obzira na podatke "Službe". Veruj mi.

[Stipan]

Стипане, говорим о тзв. "законском заступнику", који је и директор. А ко је дао сто динара, потпуно је неважно.

Izeš ga, pravo da ti kažem u mome slučaju ja sam i vlasnik i direktor.

Nisam baš siguran šta su razlike u ovlaštenjima.

[Джон Рейнольдс]

Д, давно сам ти рекао да на твоје приватне поруке не одговарам. Дао сам само једну референцу на дотичну особу да по свом обичају не би почела да хваташ кривине. Није спорна дотична особа, већ твоје непрестано кривљење истине.

И кад већ друге гуглаш (то јест мене, некрштеним именом и презименом), преносиш цитате на форуму с других страна, одлазиш на сајтове с личним подацима који са Сагите нису линковани, па онда поврх свега провидно поричеш да се тиме бавиш, сасвим је за очекивати да ти буде узвраћено истом мером.

едит, стижу приватне поруке једна за другом: Опет претње:

Misliš li da ja o tebi ne mogu da saznam? Završila sam Fakultet bezbednosti...

Мислиш, на Факултету безбедности постоје подаци о свима нама? Јаој мени... 

[Josephine]

Ma ne, samo kažem da nije fer da iznosiš podatke o osobama kojih nema na forumu. I da, mogu da saznam lako o tebi, ali mi nikada nije palo na pamet. Zašto? Pa nikada ne bih iznosila lične podatke o tebi i tebi dragim osobama na forum. A i gnušam se naših obaveštajnih agencija i službi.

I zašto si izvukao iz konteksta rečenicu? U prethodnoj poruci je bila MOLBA, civilizovana i ljubazna. Sada izgleda kao da sam ti pretila.

Ali evo, onda i javno: zamolila bih te da podatke o meni bliskim osobama kojih nema na forumu, ne iznosiš ovde.

Ja te nisam guglovala. Imam profil na LinkedInu i tamo sam te našla, jer sam htela da vidim u kom mediju radiš, budući da se i ti stano razmećeš pričom o svomm radu za njih.

[Джон Рейнольдс]

Ово је претња:

Misliš li da ja o tebi ne mogu da saznam? Završila sam Fakultet bezbednosti...

Глупа, али претња.

Дотичну особу нисам ничим разоткрио, колико је људи рођено '85 године? А колико НЕМАШ ПОЈМА доказује да за ово и нисам користио "гугл", већ сервис који РЕДОВНО користим кад имам посла са фирмама за које посумњам да су фантомске. Очигледно је да ниси знала да су све то јавни подаци на државним серверима. Ено тамо су и ваше адресе, бројеви телефона, све.

[Josephine]

Ne, nije pretnja. Prenesi ceo kontekst poruka. Imale su izričito pomirljiv ton. To je bio samo dokaz da nisam tvoj tip ličnosti i da, iako mogu da saznam, nisam. Išla sam samo na LinekedIn.

[Meho Krljic]

Ne, bre, ja stojim između nerazumnih, emotivnih reakcija na Internetu i stvarnog sveta

Internet je postao stvaran svet, Meho. Preko njega se organizuju protesti, nisi primetio?

Oumajgad... Još da čujem da su Fejsbuk i Tviter srušili Mubaraka i Gadafija pa da se prekrstim.  Bio je na krekdu jedan zabavan članak ovim povodom. I ozbiljno, ako ti ubrajaš uobičajeno dranje po Internetu u organizovanje protesta i komične peticije povodom svake stvari koja nekome deluje kao problem dovoljan da triput klikne mišem na ekranu kao "stvaran svet" onda nije ni čudo da se raspravljamo na ovako apsurdan način. Pa ja sve vreme govorim da je objektivan problem zbog koga ljudi ovde protestuju zapravo proporcionalno sitan u odnosu na stvarne probleme srpskog društva i da je dernjava po Internetu stvorila privid da narod jeca pod čizmim korporativne diktature - a rezultat je toga da je ovo problem koji pogađa privilegovanu manjinu koja nije mrdnula prstom kada su radnici neplaćani godinama ležali na pruzi, kada su sindikalci štrajkovali glađu i sekli sebi prste itd. Internet NIJE stvaran svet, pobogu.

Pogrešno je da ljudima stalno upisuješ emocije i iracionalnost. Kao prvo - reakcije iz emocija nisu uvek nerazumne (već samo prenaglašene), a kao drugo - kako si odredio šta je emocionalno nerazumno? Uradio si to iz sopstvene perspektive, naravno.

Ništa ja nisam upisivao ovde, evo, recimo:

Ova priča je, zapravo, priča mog života. I uvek bih ja tu nešto bolje, uvek bih višu svest, uvek bih da ljudi preuzmu odgovornost za izrečeno i učinjeno, uvek sam energična, poletna, uvek predvodim, da bih uvek, na kraju, ostala sama i potpuno neprilagođena. Mislim da sam u detinjstvu uskraćena za neku bitnu životnu lekciju. Sada je kasno, jer se moj identitet zasniva na borbi protiv vetrenjača.

Šta misliš, ko je od diskutanata napisao na ovom topiku ovaj emotivni pasaž?

A ko je napisao ovo

Kada te zbog švercovanja u autobusu tretiraju kao da si okoreli kriminalac, u čemu je razlika?

pa krenuo sa objašnjavanjem kao je ovo isto što je Hitler radio i kačio citate sa vikipedije?

I uopšte ne bih da se uplićemo u sad neke pseudonijanse izražavanja "kada si odredio da je emocionalno nerazumno?" itd.

Ponoviću da je stvar društvene svesti principijelno plaćati uslugu koju dobijaš adekvatno njenoj vrednosti. Nije principijelno, ako ne misliš da je usluga adekvatna traženoj protivvrednosti, i dalje primati uslugu ali ne plaćati. Niti je društveno korisno. Pre nekoliko strana sam predložio alternativu koja je zapravo proaktivna, podrazumeva orgaizovan bojkot usluga gradskog prevoza i solidarno ponašanje među građanima. To je, držim promaklo jer je zanimljivije baviti se time da li su emocionalne reakcije nerazumne ili su samo manje razumne ili isto razumne ali naglašenije itd. Mislim, to je raspravljanje na nivou petog osnovne.

[lilit]

meho je izgleda poludeo! lepo za videti!!!

[Josephine]

Na nivou petog osnovne je braniti sebi svaku emociju u javnosti. I još citirati i tumačiti druge kao izrazito emotivne. I još emociji pridavati značaj armagedona.

Pa šta kada sam napisala taj pasus. On je dokaz za šta, tačno? Da sam iracionalna? Da sam emotivna? Hah.

meho je izgleda poludeo! lepo za videti!!!

Pa to je zato što brani sebi emociju, a reaguje emotivno. Naš Meho.

[lilit]

ma D. ovde sam gora nego mehan, on je još bio blag. ja bih i emocije i ispoljavanje emocija zakonom zabranila.

[Meho Krljic]

meho je izgleda poludeo! lepo za videti!!!

Što poludeo? Sve pišem pri čistoj svesti, koliko sam je imo i juče!!!.

Na nivou petog osnovne je braniti sebi svaku emociju u javnosti. I još citirati i tumačiti druge kao izrazito emotivne. I još emociji pridavati značaj armagedona.

Pa šta kada sam napisala taj pasus. On je dokaz za šta, tačno? Da sam iracionalna? Da sam emotivna? Hah.

Oh, ali nemojmo sad menjati temu i izvrtati izjave. Prvo, nikom ja ništa ne branim, nego konstatujem šta je po mom mišljenju korisno u nekoj situaciji, a šta ne. Drugo, citiram izjave diskutanata koje su očigledno emotivne zato što ti veliš kako ja "upisujem" emocije tamo gde ih nema, pa da se vidi da ih ima. Je li to armagedon? Nije, ali kad je već argument u raspravi da se ja bavim "upisivanjem" onda da ga oborim.

[Stipan]

Pre nekoliko strana sam predložio alternativu koja je zapravo proaktivna, podrazumeva orgaizovan bojkot usluga gradskog prevoza i solidarno ponašanje među građanima.

Koristim priliku da predložim proaktivnu alternativu koja podrazumeva solidarno ponašanje među građanima u vraćanju društvene imovine društvu i solidarnost u armagedonu među tajkunima.

O Vojvodini da i ne pričam...

[Джон Рейнольдс]

Ne, nije pretnja. Prenesi ceo kontekst poruka. Imale su izričit pomirljiv ton.

I inače nije fer da radiš to što radiš. Misliš li da ja o tebi ne mogu da saznam? Završila sam Fakultet bezbednosti... Možemo lepo ili ružno da diskutujemo o forumskim temama. Za sve ostalo imaš pm.

Помирљиво, да. 

Већ сам те упозорио на претње, ово ти је, мислим, четврти пут. Понављам, ТИ си на овој теми у више наврата спомињала своју фирму као репер... нечега... нисам успео да схватим чега. Отишао сам да видим како сте укњижени у Привредни регистар, што је моје ПРАВО као грађанина. То о чему ти причаш, то су ЛИЧНИ подаци и ти се тиме бавиш; ово мало и још тога доступно је СВАКОМЕ.

Е сад долазимо на ово главно. Дуго нас овде смараш како си ти посисала свакаква знања, ено горе ме омаложававаш, као - не знаш ово-оно... Ало, бре! Па ТИ не знаш да су сви подаци које сте дали о себи и фирми потпуно јавни и може им приступити било ко. Дакле, управо сам показао да си ТИ та која нема појма. По обичају. А реакције? Празне претње, наравно. 

[Josephine]

@Meho

Pa da, ali to je bila jedna mirna i staložena emocija, vrlo lepo racionalizovana. Ni traga od one razjarene koja bi da ruši sve pred sobom. Ja, zapravo, nisam rušilački tip. Verbalno i energetski sam jaka, ali nikada destruktivna.

A mislila sam da ti sebi braniš emocije u javnosti kao da su kužne. Kakav glupi tabu.

A Lilit bi kao zabranila emocije, a ovamo me je jedina pročitala. 

[Josephine]

Džone, koga interesuje neka se raspita sam. Nisi našao nijednu diskriminišuću informaciju, pa si izneo godište. I ono tačno treba da znači šta?

Prenesi i prvu poruku. Prenesi sve. To je ceo kontekst, kada već nemaš dovoljno morala da ih čuvaš za sebe, jer ostale učesnike ne zanimaju naše privatne prepirke.

[Stipan]

Aman, ako si htela da ti privatne poruke budu javno obznanjene, zašto ih nisi postovala ovamo?

A sad da vidimo šta ćemo sa tajkunima...

[Джон Рейнольдс]

"Дискриминишући подаци" у Привредном регистру... 

[Stipan]

E, ubiste mi revoluciju vas dvoje. To ni Mehi nije pošlo za rukom.

[Josephine]

Diskriminišuća informacija u Privrednom registru bi bila da nisam registrovana za delatnost koju sam ovde napisala, da sam pod stečajem, da me uopšte tamo nema itd. Ne ide ti baš to oko osnivanja firmi, zar ne?

[Meho Krljic]

@Meho

Pa da, ali to je bila jedna mirna i staložena emocija, vrlo lepo racionalizovana. Ni traga od one razjarene koja bi da ruši sve pred sobom. Ja, zapravo, nisam rušilački tip. Verbalno i energetski sam jaka, ali nikada destruktivna.

A mislila sam da ti sebi braniš emocije u javnosti kao da su kužne. Kakav glupi tabu.

A Lilit bi kao zabranila emocije, a ovamo me je jedina pročitala. 

Gde li sam te ja to optužio za razjarenost i rušilački zanos?? Rekao sam ti da je tvoje predloženo ponašanje beskorisno u široj analizi problema tj. da švercovanje (oportunistički akt pomaganja sebi) nije isto što i društveni aktivizam (socijalni akt pomaganja zajednici).

I zar sebi branim emocije u javnosti? Pa kako onda stalno kačim smajlije koji se smeju, stide i plaču? KAKO???

[Josephine]

 

[Franz Xaver von Baader]

Ponoviću da je stvar društvene svesti principijelno plaćati uslugu koju dobijaš adekvatno njenoj vrednosti. Nije principijelno, ako ne misliš da je usluga adekvatna traženoj protivvrednosti, i dalje primati uslugu ali ne plaćati. Niti je društveno korisno.

ništa od ovog ne stoji, moj meho
nema ekvivalentne razmjene vrijednosti, preciznije naše društvo se ne zasniva na toj "jednakosti". ovog trena bih ti volio otipkati jedan odlomak iz Putovanja nakraj noći koji savršeno opisuje naše društvo i razmjenu vrijednosti. ali...
također, nisi do kraja promislio teoriju države, izmiču ti bitne suprotnosti deliberacije i akcije, a sve bih to možda mogao napisati u spisu ČOVJEK U TRAMVAJU: NACRT ZA JEDNU FILOZOFIJU PRAVA U OZRAČJU EGZISTENCIJALIZMA. ali da li se da, da li mi se da...
ovo za što se ti zalažeš, društvena reforma kroz moralnu reformu, je li to naivno, stvar davnih dana njemačkog romantizma i jacobija... pisati .... ne pisati ... spomenut ću samo ključnu distinkciju općeg zakona kojemu ti podređuješ sve, tom neosobnom suverenu, i čovjeka u tramvaju koji je potpuno konkretan u svojoj inertnoj materijalnosti, a između te dvije silnice postoji napetost... neodstranijva napetost suprotnosti koje se prožimaju pokrećući stvarnost... čovjek u tramvaju klati se od pokoravanja općem zakonu do trenutne odluke koja se zbiva u djeliću milisekunde i on izlazi iz tramvaja... plativši ili ne plativši kartu, pitanje je sad? tu ću aporiju riješiti u narednim upsima ako baš inzistira štovana publika...

[Josephine]

Insistira.

[Anomander Rejk]

Ne, bre, ja stojim između nerazumnih, emotivnih reakcija na Internetu i stvarnog sveta

Internet je postao stvaran svet, Meho. Preko njega se organizuju protesti, nisi primetio?

Oumajgad... Još da čujem da su Fejsbuk i Tviter srušili Mubaraka i Gadafija pa da se prekrstim.  Bio je na krekdu jedan zabavan članak ovim povodom. I ozbiljno, ako ti ubrajaš uobičajeno dranje po Internetu u organizovanje protesta i komične peticije povodom svake stvari koja nekome deluje kao problem dovoljan da triput klikne mišem na ekranu kao "stvaran svet" onda nije ni čudo da se raspravljamo na ovako apsurdan način. Pa ja sve vreme govorim da je objektivan problem zbog koga ljudi ovde protestuju zapravo proporcionalno sitan u odnosu na stvarne probleme srpskog društva i da je dernjava po Internetu stvorila privid da narod jeca pod čizmim korporativne diktature - a rezultat je toga da je ovo problem koji pogađa privilegovanu manjinu koja nije mrdnula prstom kada su radnici neplaćani godinama ležali na pruzi, kada su sindikalci štrajkovali glađu i sekli sebi prste itd. Internet NIJE stvaran svet, pobogu.

Pogrešno je da ljudima stalno upisuješ emocije i iracionalnost. Kao prvo - reakcije iz emocija nisu uvek nerazumne (već samo prenaglašene), a kao drugo - kako si odredio šta je emocionalno nerazumno? Uradio si to iz sopstvene perspektive, naravno.

Ništa ja nisam upisivao ovde, evo, recimo:

Ova priča je, zapravo, priča mog života. I uvek bih ja tu nešto bolje, uvek bih višu svest, uvek bih da ljudi preuzmu odgovornost za izrečeno i učinjeno, uvek sam energična, poletna, uvek predvodim, da bih uvek, na kraju, ostala sama i potpuno neprilagođena. Mislim da sam u detinjstvu uskraćena za neku bitnu životnu lekciju. Sada je kasno, jer se moj identitet zasniva na borbi protiv vetrenjača.

Šta misliš, ko je od diskutanata napisao na ovom topiku ovaj emotivni pasaž?

A ko je napisao ovo

Kada te zbog švercovanja u autobusu tretiraju kao da si okoreli kriminalac, u čemu je razlika?

pa krenuo sa objašnjavanjem kao je ovo isto što je Hitler radio i kačio citate sa vikipedije?

I uopšte ne bih da se uplićemo u sad neke pseudonijanse izražavanja "kada si odredio da je emocionalno nerazumno?" itd.

Ponoviću da je stvar društvene svesti principijelno plaćati uslugu koju dobijaš adekvatno njenoj vrednosti. Nije principijelno, ako ne misliš da je usluga adekvatna traženoj protivvrednosti, i dalje primati uslugu ali ne plaćati. Niti je društveno korisno. Pre nekoliko strana sam predložio alternativu koja je zapravo proaktivna, podrazumeva orgaizovan bojkot usluga gradskog prevoza i solidarno ponašanje među građanima. To je, držim promaklo jer je zanimljivije baviti se time da li su emocionalne reakcije nerazumne ili su samo manje razumne ili isto razumne ali naglašenije itd. Mislim, to je raspravljanje na nivou petog osnovne.

Pominjao se ovde i društveni ugovor, čini mi se.
U ugovoru postoje dve strane, ili više, ali minimum dve. Postoje i neka prava i obaveze. Jedna od obaveza ugovorne strane države je da obezbedi neki minimalan okvir u kome ljudi mogu normalno egzistirati. Ova država je krađom, otimačinom, korupcijom, lopovskom privatizacijom dovela do enormne nezapooslenosti. Ugroženo je direktno, egzistencijalno milion, dva miliona ljudi i više. Pola porodica u Srbiji živi zahvaljujući roditeljima, dedama i babama ili pomoći rođaka iz inostranstva. Da nije toga, ovde bi imali haos i eksploziju nasilja. E sad Meho, ako je država oterala ljude s posla, ne dozvoljava im da se prehrane sivom ekonomijom tera prodavce s ulica, ne dozvoljava ti da razviješ svoj sopstveni mali biznis, jer te ubija nametima i porezima, to znači da je ona prekršila svoju ugovornu obavezu, ili je nije ispunila. S druge strane, od te obezglavljene mase koju je sama stvorila, očekuje da budu poslušni građani, da plaćaju sve obaveze i poreze, otima im imovinu ako iste obaveze ne plate. Ako je država tim ljudima uskratila pravo na rad, i uslove života dostojne čoveka, zašto bi oni poštovali ugovor i obaveze koje od njih traži država ?
Da je država normalna, i da funkcioniše kako treba, verujem da bi većina izvršavala svoje dužnosti zato što zaista smatra da tako treba. Ovako, veliki broj ljudi plaća ne zato što misli da treba, već što se boji kamata, kazni i zatvora. Ali čak i to će proći ako se ovo nastavi. Sve veći broj ljudi je koji umesto da plate kaznu, odlaze u zatvor, jer nemaju od čega da je plate. A ako nemaju od čega, onda je besmisleno da pričamo o društvenom ugovoru.
Sad zapetljah, pa raspetljavajte  .

[Stipan]

Aha, prelazite u manjinu korporativci!!! Revoluciji se pridružuju nove razjarene mase!!!

[Nightflier]

meho je izgleda poludeo! lepo za videti!!!

Meho je razvio barjak džihada! Prorokova desnica!

[Джон Рейнольдс]

Da je država normalna, i da funkcioniše kako treba, verujem da bi većina izvršavala svoje dužnosti zato što zaista smatra da tako treba.

Уопште нисам сигуран у ово и то сам већ негде написао. Стасавају генерације које практично од рођења живе у хаосу. "Уређена (ајде, нормална) држава" овде је веома магловита идеја, овај топик је идеалан пример.

Сећам се, био сам веома давно на једном састанку где се између осталог спомињало повећање плата и хонорара. Велики састанак био, педесетак присутних. Наравно, настане општа граја - тоооо, дижи плате, људи ће бити мотивисанији, боље ће радити, неће каснити на смене (нарочито оне кад знају да постоји претходна, што је веома неколегијално, али да не дужим сад), ма процветаће све!

И ту се јави један паметан човек који каже да је та идеја голи курац ако се прво не почне са додатним награђивањем оних који већ раде боље од осталих. Ту опет граја - е, не можемо тако да раздвајамо, који су ту критеријуми, биће повлашћених по сумњивим основама (било би, факат, али иде панчлајн)... Али овај на све то закључи: "Ко је досад лоше радио, радиће лоше и после повећања плата, само за већу плату." Те мудре мисли сам се много пута присећао, а сада је проширена на много тога. За ову тему важило би - ко је навикао да хвата кривине, наставиће да их хвата чак и ако сви услови буду онакви за какве се декларативно залаже.

[Meho Krljic]

Ponoviću da je stvar društvene svesti principijelno plaćati uslugu koju dobijaš adekvatno njenoj vrednosti. Nije principijelno, ako ne misliš da je usluga adekvatna traženoj protivvrednosti, i dalje primati uslugu ali ne plaćati. Niti je društveno korisno.

ništa od ovog ne stoji, moj meho
nema ekvivalentne razmjene vrijednosti, preciznije naše društvo se ne zasniva na toj "jednakosti". ovog trena bih ti volio otipkati jedan odlomak iz Putovanja nakraj noći koji savršeno opisuje naše društvo i razmjenu vrijednosti. ali...
također, nisi do kraja promislio teoriju države, izmiču ti bitne suprotnosti deliberacije i akcije, a sve bih to možda mogao napisati u spisu ČOVJEK U TRAMVAJU: NACRT ZA JEDNU FILOZOFIJU PRAVA U OZRAČJU EGZISTENCIJALIZMA. ali da li se da, da li mi se da...
ovo za što se ti zalažeš, društvena reforma kroz moralnu reformu, je li to naivno, stvar davnih dana njemačkog romantizma i jacobija... pisati .... ne pisati ... spomenut ću samo ključnu distinkciju općeg zakona kojemu ti podređuješ sve, tom neosobnom suverenu, i čovjeka u tramvaju koji je potpuno konkretan u svojoj inertnoj materijalnosti, a između te dvije silnice postoji napetost... neodstranijva napetost suprotnosti koje se prožimaju pokrećući stvarnost... čovjek u tramvaju klati se od pokoravanja općem zakonu do trenutne odluke koja se zbiva u djeliću milisekunde i on izlazi iz tramvaja... plativši ili ne plativši kartu, pitanje je sad? tu ću aporiju riješiti u narednim upsima ako baš inzistira štovana publika...

Ja ne znam kako ovo stoji u suprotnosti sa onim što ja pričam. Da je naime odluka da se ostane u tramvaju bez plaćanja oportunistička, a ne aktivistička.

Pominjao se ovde i društveni ugovor, čini mi se.
U ugovoru postoje dve strane, ili više, ali minimum dve. Postoje i neka prava i obaveze. Jedna od obaveza ugovorne strane države je da obezbedi neki minimalan okvir u kome ljudi mogu normalno egzistirati. Ova država je krađom, otimačinom, korupcijom, lopovskom privatizacijom dovela do enormne nezapooslenosti. Ugroženo je direktno, egzistencijalno milion, dva miliona ljudi i više. Pola porodica u Srbiji živi zahvaljujući roditeljima, dedama i babama ili pomoći rođaka iz inostranstva. Da nije toga, ovde bi imali haos i eksploziju nasilja. E sad Meho, ako je država oterala ljude s posla, ne dozvoljava im da se prehrane sivom ekonomijom tera prodavce s ulica, ne dozvoljava ti da razviješ svoj sopstveni mali biznis, jer te ubija nametima i porezima, to znači da je ona prekršila svoju ugovornu obavezu, ili je nije ispunila. S druge strane, od te obezglavljene mase koju je sama stvorila, očekuje da budu poslušni građani, da plaćaju sve obaveze i poreze, otima im imovinu ako iste obaveze ne plate. Ako je država tim ljudima uskratila pravo na rad, i uslove života dostojne čoveka, zašto bi oni poštovali ugovor i obaveze koje od njih traži država ?
Da je država normalna, i da funkcioniše kako treba, verujem da bi većina izvršavala svoje dužnosti zato što zaista smatra da tako treba. Ovako, veliki broj ljudi plaća ne zato što misli da treba, već što se boji kamata, kazni i zatvora. Ali čak i to će proći ako se ovo nastavi. Sve veći broj ljudi je koji umesto da plate kaznu, odlaze u zatvor, jer nemaju od čega da je plate. A ako nemaju od čega, onda je besmisleno da pričamo o društvenom ugovoru.
Sad zapetljah, pa raspetljavajte  .

I ja opet ne razumam kada sam ja sporio ljudsko prirodno pravo da se zaštiti od eksploatacije od strane birokratskog aparata??? Ponavljam da sam JA ponudio nekoliko zamišljenih proaktivnih rešenja za datu situaciju sa prevozom i kritikovao ljude koji se bune protiv ali nemaju nikakvo za.

[Franz Xaver von Baader]

D. ja ću tebe usrećivati zlato, isuse, upisima ću te dovesti do ludila

krenimo redom
ova priča ne počinje Grotiusom i Pufendorfom, tim doajenima prava. ništa od njih nisam čitao i zapravo uopće ne znam o čemu oni govore, iako sam sasvim siguran da bi ih se, kad bih poznavao njihove spise, moglo iskoristiti za obaranje mehinih sofizama.
naša priča počinje neobaveznim pozivanjem na Horkheimera i Adorna koji kazaše da je "diskurs apstraktnog logičkog, diskurs logosa, diskurs moći". tako nekako rekoše ti velikani. meho se poziva na volonte generale, apstraktno opće, te ga HorkAdor iz hladnog groba trpa u cinike. na suprotnom polu stoji tijelo i eros, podrivajući moć. tu se smjestio naš Čovjek U Tramvaju. Jean Paul Sartre nije razmišljao o čovjeku u tramvaju kada je udarao temelje duhovno-svjetskoj klimi koju prozvaše egzistencijalizam, iako, duboko vjerujem da se taj veliki čovjek niskog rasta vozio barem jedanput u životu u tramvaju. namjeran propust ili pogreška razuma?
enivej, JP se utekao tijelu kako bi izrazio svoj protest, svoj "krik". Antoine Roquentin doživljava kolaps jednog lijepog dana, i to ne pišući kroniku izvjenog markiza na kojoj radiše već tri godine, nego kada? kada je podigao jedan obični banalni oblutak! od tog trenutka, od tog oblutka ženskog okruglog elementa, Roquentin poče intenzivno doživljavati svijet na pola puta između riječi i stvari, takoreći hoteći tijelom ući u stvari. pustimo sada tu zbunjolu po strani i vratimo se našem čoveku u tramvaju.
čovjek se vozi u tramvaju omeđen trostrukom ontologijom: metafizike se javljaju u tročlanim nizovima kao ego id superego, simboličko realno imaginarno, afirmacija negacija negacija negacije, zakonodavna izvršna sudska vlast itd...
čovjek se vozi u tramvaju i o svemu tome može reflektirati (a i ne mora). ako reflektira nalazi se u registru ega simboličkog negacije zakonodavnog... i sad dolazimo do najzanimljivijeg. meho brka registre i proglašava apsolutom isključivo ovaj upravo spomenuti. a čovjek u tramvaju se nalazi u konkretnoj situaciji sa konkretnim tijelom i već sama ta iznimnost situacije daje za pravo negaciji negacije, izvršnom registru (da skratimo nabrajanja) da jeddnakim ako ne i većim pravo pretendira na tron. priznajem da meho o ovome uopće nije promislio. kao da bi zakonodavno polučilo neki uspjeh u konkretnoj životnoj praksi gdje sve ovisi o odlučnoj brzoj akciji... zakondavno zapravo smeta i otupljuje oštricu djelovanja, i nemali je broj fanatika racionalista mehinog kova zaglavio u jednostavnim životnim situacijama, da ne spominjemo složene. tu se radi o svađanju kompleksnog problema na čist pojam, otkuda onda dolazi bljesak lokomotornom sustavu koji taj pojam prevađa u čin... želite dalje?

[Josephine]

Da!

[Meho Krljic]

Ali ovo je definicija oportunizma - dakle, Patuljak argumentuje moju poentu.

[Josephine]

Ne bih rekla. 

[tomat]

primetio sam u postovima da se od Apex-a očekuje da poveća kvalitet usluga prevoza (u smislu više autobusa, boljih autobusa, redovnijih polazaka i slično), ali ne vidim kakve to veze ima sa njima. odmah da se razumemo, ne bih ulazio u butazerske kombinacije preko kojih je Apex dobio posao, pričam ovako - kao korisnik usluga prevoza. proces izdavanja i naplate karata je, kao što reče Meho, autsorsovan (pri tome, ne vidim zašto se inače a i u ovom slučaju pojam autsorsovanje vezuje za HR menadžment), i u nadležnosti Apex-a je efikasnost tog procesa. koji su rezultati:

- kartu mogu da dopunim bilo gde, što je napredak u odnosu na prethodni sistem;

- postoji obaveza validiranja mesečnih karata, što je nazadak. sad, ja se ne validiram, iako uredno paćam kartu, i do sada nisam imao problema. jednom ili dvaput me je kontrolor opomenuo da treba da se validiram, ali je sve ostalo na tome;

- tačkaste kontrole, koje svakako nisu najsrećnije rešenje, i svakako korak unazad, bar što se tiče kvcaliteta samog prevoza, obzirom da utiču na vreme putovanja. sa druge strane, primetio sam da vrlo mali broj ljudi napušta vozilo (uglavnom sam se susretao sa tim kontrolama van špica) a svi ostali imaju kartu, pa se može zaključiti da su te kontrole uticale na prodaju karata, odnosno pretpostavljamo da proces koji je autsorsovan funkcioniše bolje;

- ulazak na prednja i zadnja vrata, što ne vidim kao neki veliki problem.

dakle, GSP je angažovao podizvođača jer je smatrao da taj podizvođač može da naplaćuje karte na efektivniji i efikasniji način. ukoliko se pokaže da je prihod od prodaje karata uvećan u odnosu na period pre BusPlusa, onda je autsorsovanje uspešno. na Apex-u je da onda poveća ugodnosti koje se tiču izdavanja i naplate karata, a na GSPu je da da uvećani prihod usmeri u poboljšanje same usluge prevoza.


a glede ovoga što Džon priča, svuda u svetu postoji problem sa menjanjem ljudi. FON je radio sa jednom tekstilnom firmom u Srbiji, i pokušali smo da im pokažemo kakve benefite može da im donese sistem kontinualnog poboljšanja proizvodnje (koji se pre svega oslanja na predloge radnika kako da se rad unapredi), ali radnici nisu bili zainteresovani. onda im je uveden sistem stimulativnih zarada, gde se svaki iznadprosečni učinak deli između firme i zaposlenih, pa ih je to motivisalo da prihvate sistem kontinualno unapređenja. jebiga, kada su videli da ovaj koji se više trudi ima materijalnu korist, počeli su da se trude i ovi krivinaši. naravno, posle je došao novi direktor i rekao da to ništa ne valja (iako su ostvarivali rezultate koji su nadprosečni u odnosu na granu), ali toje druga priča. a postoje sistemi nagrađivanja koji su prilično dobri, u kojima je mogućnost kojekakvih malverzacija zaista svedena na minimum. mada, ovde bi i kliker pokvarili.

[Meho Krljic]

Ne bih rekla. 

Ne bi rekla?

čovjek u tramvaju se nalazi u konkretnoj situaciji sa konkretnim tijelom i već sama ta iznimnost situacije daje za pravo negaciji negacije, izvršnom registru (da skratimo nabrajanja) da jeddnakim ako ne i većim pravo pretendira na tron

Pa, evo.

[Franz Xaver von Baader]

čovjek je izašao iz tramvaja.
izrečena ovako naglas, rečenica se doima banalna. istini za volju, ona to i jest. izašavši iz tramvaja, čovjek može stupiti u registar sudstva. pred Vrhovnog Suca ako ga je pri tom tramvaj pregazio ili pak umanjenu inačicu u vidu njegove savjesti. ako je ovo potonje, ne možemo ne primijetiti da je on ujedno prebačen i u zakonodavni registar budući da o svemu treba reflektirati. on postaje Rezoner (Kant).
mala digresija - primijetite da još uopće ne znamo je li čovjek platio kartu ili ne
dakle, čovjek rezonira: dio sam cjeline, tj. takvog društva koje je zasnovanu na jednom paktu svih čiji je rusoovski izraz opća volja. podređen sam toj općoj volji samim činom mog društvenog postojanja i malo tu znači nepodudaranje mog partikularnog interesa sa općom voljom. opća volja je suveren. ali tko je suveren? Bodin reče u Poitische Theoligie da je suveren onaj koji odlučuje o iznimkama. hm. dobra defincija, reče čovjek koji je netom izašao iz tramvaja. time se bačen u samo grotlo egzistencijalističke dvojbe, u proturječnost. jer, u apstraktnom ništa nije protuječno. u konkretnom, sve je proturječno.
reflektirajući tako, čovjek iz tramvaja zavapi više no jednom. o Bože, daj mi snage. daj mi da jednim pogledom saberem sve ono što sam do sada promislio.

hoćeš još ili ti je dosta? možeš podnijeti taj tempo?

[lilit]

ovo treba preimenovati u best topic ever.
meho ne odustaje, vrat će mi poplaviti uskoro. pingvin u elementu, a d. u zanosu.
bolje nego u inceptionu!
al ipak!
Non, Je Ne Regrette Rien Inception (revised)