Radionica kreativnog pisanja

[Džek]

Ko leti, vrijedi!
Ko je napisao, može se i katedre 'fatati....

[pokojni Steva]

U originalu se peva o nečemu što otpada s vrha katedrale, nihc katedre, no, sad je to već manje bitno, prođoše 3x9 .

[Boban]

jao, bre Ljuštikine, kakav si ti smor, jadna ona žena pored tebe; nije ni čudo što ne može ništa da napiše; ne daš joj da digne glavu, da se slučajno ne proslavi i zaseni te...

[pokojni Steva]

jao, bre Ljuštikine, kakav si ti smor, jadna ona žena pored tebe; nije ni čudo što ne može ništa da napiše; ne daš joj da digne glavu, da se slučajno ne proslavi i zaseni te...

Smor itekakao, gabarita k'o otfikarenog od veprenog tura! Takav sam po celom telu.

Što se Gđe Ljuštikinice tiče, ja tu korbača nit' lepe reči više nemam. Čist neposluh, neće pisat', kaže, pa makar joj se na pladnju servirala i suva pita od kookoosovog brašna.

[Mica Milovanovic]

Da li možemo da znamo koliko je radova već pristiglo?

[Boban]

4

[PTY]

A kad bi ono pred samu ovu staru godinu, saborac me bratski pozva u svoju čaršiju, da siđem međ te njegove silne tezge sa đinđuvama i da kusam malo od tih silnih projica o čije se retke mrve mnogi sakati golubovi otimaju. Ajde, bre, sestro slatka, veli on meni, sve će te silne pobede naše koliko je sutra da u čitanke uđu, a ne može se danas sve to dobro videti ako čoveka tolko mrzi dobro da zaviruje... I popustim mu ja, a kako i ne bi, pa on mi danas i nekakav rođak dođe, taman kao da su moja majka i njegova majka bile sestre od rođeni stričeva.

I gleda tako on mene, a gledam i ja njega. Što da ga ne gledam? On je od mene silno bliži onima koji su napravili đinđuve koje danas ni arnauti sebi neće ni da za sitne pare pribave – pa ajde onda da se gledamo. Računam, školac je, druži se sa školovanim ljudima, reći će mi sve ono što sama ne znam, a i nije sad vakat da budemo traljavi i tabanisani, da zavirujemo svakom u domazluke i zagledamo tamo neke štale i obore; neka mu i bude da tamo danas nikome ni crep ne fali, pa ni na svinjcu mu, a kamoli na domaćinskom mu krovu, a i neka mu bude da smo mi ovde i bez crepa i ognjišta, jer da smo mi ovde za kakve lipicanere bili, pa, mi bi na te lipicanere do sada valjda i zajahali, i zato nam danas i slaba vajda sitnim vezom zagledati čija mu to raga manje zuba ima. A ako se nekoj od raga i posreći da za sitan pazar srčanog ciganina nađe, pa da joj on tu istu krezavu tarabu sa sve sitno tucanim bakrom iskrpi, pa da je tako iskrpljenu neukom sokaku za čisto zlato prodaje, pa... onda neka nam zdravog i takvog veselnika, valjda će i beli svet na njemu da opstane, taman koliko je onomad i ono jedno siroto čačansko selo opstalo. Jer nije više ovo kaldrma za raspadnutu obuću, a nema više ni onog reskog zvuka u koraku mome, i sad već jasno vidim da se od ovakve sudbine ni na konju ne izmiče, jer slabosti su danas saletele sa svih božjih strana i može se danas ovde samo u čvrsti zid udarati, i tvrdom glavom mu grubi malter tek nasitno obijati. A zar ne čujem i ne čitam da u narodu danas nikakve vrednosti nema, osim one koja je na jevtinom papiru overena, i zar ne čujem i ne čitam da danas sav prost živalj složno veruje kako za tamo nekog Keopsa itekako znade, ali zar isto tako čujem i ne čitam da isti taj prost živalj o Keopsu ama baš ništa ne zna – nit' mu zna godine nit' veru, nit' mu zna stas nit' rast, nit' mu zna ime oca nit' ime sina, nit' zna išta o znanju koje je Keops imao, nit' o tiraniji preko koje je vladao, nit' išta zna o sreći koju je Keops davao, nit' o ljubavi koju je možda i zaslužio, nit' o pivu koje je svom roblju delio, nit' o mržnju koju je pošteno zaradio, ali svi oni listom znaju nekako baš i prekopreviše o jebenoj piramidi koju je Keops sagradio.    

I tako... sve mu ja lepo sročim, tom skoro pa rođaku mome, njemu čija je majka skoro pa sa mojom majkom bila sestra od rođeni stričeva. I vidim ja sve šta je i kako je, i sve se u sebi mislim, dal' je štagod šćerdano u kafani, lumpujući? Ali dobro, kažem ja njemu i sebi, ako i jeste, nek je sad to svima prosto; nije ovo sudnji dan, pa da se takve zasluge zbiraju. Ali kad se već te silne đinđuve u Keopsovu piramidu toliko ugledaju, pa neka se bar onda svako pride lolinstvo naplati, makar da se danas ne gubimo toliko između silnih piramidoidnih gomila kravlje balege. Jer kiše će pasti, braćo i rođaci, kiše će pasti tek zato što je u prirodi kiša da vazda padaju, baš kao što je i u prirodi snega da se vazda topi, taman koliko je i u prirodi nesrećnog petla da vazda priziva svitanje. Jer eto, metafizički vam ovde jasno govoreći, svi vi neradnici što se neukoj raji po pijacama prodajete ko bona fide umetnici – pa šta bi vama to svanulo da je ovaj siroti petao zoru prespavao, da nije udario pored oluka i ćepenaka, sve usko pored zidova, kao da je sirotan nekome nešto silno skrivio? ispod kog bi to i danas kamena tako drkavi bili? Jer ako se za zaboravnog čoveka smesta i pravo kaže da je izlapeo, šta se onda može reći za njemu sličnu poveliku gomilu ljudi? I dok bi na mom mestu svaki pravoverni Čovek sa tavana urlao "Ja sam Šiva, Gospodar Uništenja", ovaj ženski Čovek se drži kamena i žalfije jer zna da samo Lizard Queen can do anything.

(Mislim da to ima neke veze sa znanjem od kog patite kad ste autsajder – a to namerno kažem patite; ne kažem da to znanje trpite, ili primenjujete, ili tolerišete, ili koristite, ili uživate, ili sortirate, ili ga sklanjate, ili ga posedujete ili njime vladate. To znanje je, naravno, percepcija iskustva stečenog kroz dva para očiju, kroz dva sistema vrednosti, kroz dve strukture očekivanja, kroz maltene dva nezavisna uma. A to bi trebalo da bude maltene nepogrešiv recept za izluđivanje. Jurnjava zeca Suživota uz pomoć lovnih kerova Upornosti – ali eto, vidite? (...) Da bi se krajnosti pomirile, moraju se ujediniti u sopstvenoj ličnosti.)

Eh... Namah Shivaya...?  

[PTY]

Jah, well, četir'ipo soma slovnih znakova, sa sve belinama, a čak i ne tovim krmke u slobodno mi vreme, pa vam ga eto.

[Mica Milovanovic]

A gde su tu pokretne stepenice?

[scallop]

Mićo, volim ja njenu tutnjavu kroz rečenice. A, stepenice... Stepenice su odma' ispod, prekoputa mesta gde momak ispisuje čarobno ime, a pored eksera na kome vise kopaćke. Dok ćekamo, možda Ljuštenica opali svoju tutnjavu kroz kuruze, to da vidš!

[Džek]

Spakovao, uvez'o i otpremio i ja svoj. Znači, pet dosada. Yupi, biće šege & šale...

[Mica Milovanovic]

Spakovao, uvez'o i otpremio i ja svoj. Znači, pet dosada. Yupi, biće šege & šale...

Posle dva dana rada, mogu slobodno da objavim da će i moj pokušaj biti spreman do sutra uveče. 3842, za sada.
Samo da odleži još jednu noć na hard disku. Možda dobije malo bukea...

[Boban]

Ne znam da li sme da se dozvoli ljudima koji imaju objavljenu knjigu da učestvuju u ovim početničkim pokušajima?

[Perin]

Libe rulz  Možda i ja pošaljem nešto, ako uspem sutra iz Doboja da dođem pa skuckam na brzinu...

[Mica Milovanovic]

Ne znam da li sme da se dozvoli ljudima koji imaju objavljenu knjigu da učestvuju u ovim početničkim pokušajima?

Što se mene tiče, nema problema da učestvuješ. 

[Džek]

Ne znam da li sme da se dozvoli ljudima koji imaju objavljenu knjigu da učestvuju u ovim početničkim pokušajima?

Sad napominješ to?
Možda i ne bi bilo loše da objavljivani ne učestvuju.

Mislim, zamisli blamažu, ono, slučajno, da rad entuzijaste bude bolji od rada objavljenog entuzijaste? Bog te, kako da se vadim onda? Ono "Joj, pisao na brzinu, nisam obračao pažnju, ovo, ono..." neće pit' vode...

Ja znam da moja priča neće biti prva, jer ima grešaka u njojzi. Uvek bude grešaka i nebuloza.
Ipak, na greškama se uči, dok se radi uči se, a na ćemu uči onaj koji niš' ne radi ni niš' ne greši?

Ajd nek' pokretačica ove inicijative odluči o učešču objavljenih, mislim da je tako naj- fer.

[Josephine]

: )

Meni se ne čini da B. cilja na to da je neka priča početnika bolja od objavljivanog... Pitanje ima suprotnu konotaciju, čim se pominju "pokušaji početnika".

Sa te tačke gledišta, nemam ništa protiv. Čak će biti super da vidimo kako su to objavljivani uradili, a kako mi mali...

[Džek]

Meni je svejedno, okačio moj pokušaj ili ne. Samo neka je zezanja i igranja...
Ne očekujem ništa, naročito ne od minijature koju sam skontao i sklepao za 20 min.

Ali me mnogo interesuje u koji žanr, i da kažem podžanr, su ostali učesnici "gurnuli" svoju priču, i kako su "uglavili" grafit i eskalator u nju...

[scallop]

Džek, nemoj sad da se vadiš na 20 minuta. Posle kajanja nema lajanja. Oooops!

[Džek]

Ovde negde ima zabeleženo da ću skontati priču (u tintari) dok popušim cigar, tako i bi.
Vele statistike da se cigar dimi 7 min, al' ja sam brzopotezni pa to odradim za 5. Ostaje 15.
Ipak sam preterao. Nisam je napisao za 15 min, nego malčice duže...

[Josephine]

U svakom slučaju, makar ne spadaš u kategoriju "početničkih pokušaja".

[Džek]

Hm, pre sam bio "pisac u pokušaju" a sad sa jednim objavljenim delom, pisac?
Prepuštam B. da izmisli kategoriju između "pisac u pokušaju" i "pisac" pa da se smestim tamo.

[Boban]

lako ćemo za kategoriju, nego imaš li ti neko delo koje nisi skontao za dan i skleptao za isto toliko?

[M.M]

Spakovao, uvez'o i otpremio i ja svoj. Znači, pet dosada. Yupi, biće šege & šale...

Posle dva dana rada, mogu slobodno da objavim da će i moj pokušaj biti spreman do sutra uveče. 3842, za sada.
Samo da odleži još jednu noć na hard disku. Možda dobije malo bukea...

Mićo, biće mi čast ukoliko bude odobreno .

Bobane, mogu li objavljivani "pisci" da učestvuju? Ja se nadao da ćeš i ti učestvovati   .

[Boban]

Naravno da ću učestvovati; malo samo zajebavam Džeka...

[Džek]

lako ćemo za kategoriju, nego imaš li ti neko delo koje nisi skontao za dan i skleptao za isto toliko?

Nemam. Moj mladi spisateljski talenat se crpi iz trena, momenta, ideje dolaze namah, ugrabim je i nedam da zbriše. Realizacija iste, pisanje, je već zahtevnija radnja. 


Lako ti se sa mladim, prepoštenim i naivnim Džekom za'ebavat, ipak, taj atak za'ebancije na mene nikako ne umanjuje moj optimizam ka ovoj veseloj manifestaciji; i dalje se radujem šegi & šali kao dete cirkusu Kolorado.

[Mica Milovanovic]

Poslato na Bobanov pp pola dana pre roka... Kakva efikasnost!

[Josephine]

Svaka čast. : )

[Perin]

Et', ja tek stigoh iz Doboja. Ako može da priču pošaljem sutra...učePstvovaću, po prvi put na nekom forumu... 

[Josephine]

Ko još piše priču u novogodišnjoj noći? Tada se priče dešavaju, umesto da se pišu...

Nemam ništa protiv, opušteno. Sve i dalje može da se dešava kako je dogovoreno.

Ali ne propusti novogodišnje opijanje.

[Perin]

Pa, ko još radi na novogodišnjoj noći? Sad sam došao sa poslovnog tripa (nejmli, pre pola sata), tako da nisam imao vremena da pišem priče Ma opuštencija, zapiću se ja...

[Boban]

ajde piši, sačekaćemo te za toliko... ima još nekih okasnelih.
Biće ovo neuobičajeno velik odziv...

[M.M]

Poslah i ja priču. Tačno 4.989 karaktera 

[Boban]

9 zasad...

[Mica Milovanovic]

Ljudi su željni pisanja...

[Mica Milovanovic]

ajde piši, sačekaćemo te za toliko... ima još nekih okasnelih.

Nadam se da ne misliš na sebe. 

[Mica Milovanovic]

Evo i malo pikanterija iz prošlosti pred Novu godinu.

Poslednji put sam pokušavao da pišem davne 1993. godine u trenutku nervnog rastrojstva izazvanog čitanjem priča sa Konkursa Znaka sagite u svojstvu večitog predsednika žirija. I tada, kao i sada, nervno labilan, neoprezno sam se upustio u opkladu sa Bobanom. Tvrdio sam da ću bar u jednoj od kategorija uspeti da se plasiram u (ako se ne varam) prvih pet priča. U večeru.

Naivni ja.

U kategoriji minijatura bio sam šesti i sedmi, pri čemu su prva četri mesta osvojili Sale Marković (Drvo koje jede zmajeve) – remek delo!, Boban (Vučji), Dragan R. Filipović koga je kum nagovorio da da dve priče (Zid i Bela Ptica) i opet Boban Knežević (Onaj koji nema dušu). Džaba mi je bilo što sam pobedio Otoa Oltvanjija, Vasu Ćurčina, Zorana Neškovića-Škrbu, Marka Fančovića, Gorana Skrobonju, Ivana Nešića, Zorana Jakšića, Sašu Jelenkovića itd. itd.

Usledio je debakl u kategoriji priča, ako se debaklom može nazvati plasman na 14 i 15 mesto u sledećoj konkurenciji:
Vrt pramčanih figura – verovatno najbolja priča koju je ikada napisala Veronika Santo
Hoda kao čovek – Boban
Zdravo, Evropo – Jakšić
Između dve vatre – Dragan R. Filipović
Rijeka nema deltu – tada mlada hrvatska nada Goran Konvični
Starac – Nenad Dunović
Ko želi da živi večno – Radmilo Anđelković
Tehnologija vlasti – Boban
Jedan dan, jedan čovek, jedan izbor – Boban (iskoristio je sve resurse)
Najusamljeniji dečak na svetu  - opetKonvični
U našoj ulici nova zgrada – Sale Marković
Oči Janusa – Ilija Bakić (po meni možda najbolja Bakićeva priča, mada malo hermetična za ljubitelje SF-a)
Zov zemlje – Radmilo Anđelković (prva priča zbirci Tabor na Kidisu)

Sve bolje priče od mojih... Realno. Pobedio sam ABN-a, Vladu Lazovića, Zorana Živkovića (yeah!) , Iliju Bakića, Gorana Skrobonju, itd.

I tada sam svo svoje neveliko spisateljsko umeće uložio u noveletu ,,Ravnodušnost crvenog Sunca". Imajući u vidu prethodne konkurse, zaista sam očekivao da mogu da se dobro nosim sa ostalima. Malo sutra. Usledio je najjači konkurs u istoriji Znaka sagite. Evo prvoplasiranih:

Tri miliona kostura – Fipa
No place like home  - Skrobonja
Avanture Belog Nosoroga – Sale Marković (po meni najbolja priča domaće fantastične knjiž.)
Licemer: Bloody Mary Blues  - Oto Oltvanji
Otisak zveri u pepelu – Boban
Šoel, Dolfi, Behemot – Zoran Stefanović
Dodir genija – Goran Skrobonja

Ja osmi. Jako dobar. Tukao sam dve priče Veronike Santo, jednu Bobanovu, Iliju Bakića, Libeat 

Naravoučenije. Ne kladite se sa Bobanom. Pišite bolje nego što sam ja.

PS: Znam, još nisam platio opkladu...

[Josephine]

Treba se mudro kladiti... Možda bi on neke opklade namerno/u inat izgubio?

[Mica Milovanovic]

Boban?

[Mica Milovanovic]

Govorimo li o istom čoveku?

[Plut]

Izgleda da ovde svi jako dobro poznaju Bobana.

[Josephine]

Ja ga ne poznajem uopšte.

[Plut]

Ali se prepoznaju...

[boki77]

Mićo, uzmi tu pikanteriju iz prošlosti, malo je obradi, i pošalji na konkurs. Zanimljiva je. Pobedićeš  

[Boban]

Ja sam Miću odgovorio od daljih pokušaja pisanja pre nekih 25 godina, ali on to izgleda nije prežalio i stalno se pita da li sam bio u pravu.

[Mica Milovanovic]

Ma, je li? Ovi moji spisateljski pokušaji sa 32 i 49 godina su samo šala-zabava. Razmrdavanje čaršije.

U procesu odrastanja čoveka dođe trenutak kada je potrebno uraditi ono što ja zovem "analiza resursa".
Neko je uradi pre, neko kasnije. Dosta ljudi, nažalost, nikad. Neki je urade pogrešno.
Ne valja je raditi suviše rano, ali i vreme hoće brzo da istekne.
Ako u tome procesu dobiješ stručnu pomoć kakvu sam ja imao,
onda je na konju - punokrvnom engleskom.

Ja volim da mislim da sam to uradio gotovo na vreme, a u tačnost gotovo ne sumnjam.
Od mene Fipa nikad ne bi postao, a gotovo sigurno ni Boban ni Radmilo.

[M.M]

Ma, je li? Ovi moji spisateljski pokušaji sa 32 i 49 godina su samo šala-zabava. Razmrdavanje čaršije.

U procesu odrastanja čoveka dođe trenutak kada je potrebno uraditi ono što ja zovem "analiza resursa".
Neko je uradi pre, neko kasnije. Dosta ljudi, nažalost, nikad. Neki je urade pogrešno.
Ne valja je raditi suviše rano, ali i vreme hoće brzo da istekne.
Ako u tome procesu dobiješ stručnu pomoć kakvu sam ja imao,
onda je na konju - punokrvnom engleskom.

Ja volim da mislim da sam to uradio gotovo na vreme, a u tačnost gotovo ne sumnjam.
Od mene Fipa nikad ne bi postao, a gotovo sigurno ni Boban ni Radmilo.

Mnogo mi se svideo, a moram priznati i nasmejao, izraz "analiza resursa". I ja imam izraz za to: "spoznaja sebe", mada, možda mi se više sviđa tvoja definicija. Možda je prisvojim .
Upala u mi je u oči tvoja poslednja rečenica gde ti šarmanto priznaješ da su gore navedeni bolji od tebe. To je fantastična stvar! I ja to volim da radim. Priznaj da je neko bolji od tebe. Nema ničeg lošeg u tome.
Međutim, iz mog isktustva, upoređivanje sa boljima od sebe samo te tera da napreduješ. Da im se približiš koliko možeš više i postaneš "što bolji ti". Iskreno, mislim da je to najbitnije.
Možda jesi (govorim uopšteno) lošiji od "njih" u jednom segmentu "igre", ali mora da postoji neki drugi segment "igre" u kojem si ti bolji od "njih". Ukoliko uložiš veliki napor, položiš veliku žrtvu, verujem da će ti taj segment u kojem si ti bolji od "njih" sam doći. Prosto mora.
I, da, ostaje samo još jedan problemčić: treba pronaći taj segment

[Mica Milovanovic]

Naravno. Zato se i radi "analiza resursa"...

[Džek]

Ko god da učestvuje u ovom nazovi konkursu, ko god pošalje B svoj rad, ima debela muda i respekt od mene.
Elem, ZS važi za naj merodavniji sajt kritike domaćeg spisateljstva, naj jebeniji (zato sam kao suosnivać SFTim-a banovan, što sam tamo hteo kritiku podići na ZS nivo) i samim tim, sva pristigla dela, autori istih, imaju debele predispozicije za "pisce"
Pisac treba da stane iza svog dela, a ne da kupi hvalospeve a zanemari istinske kritike.

Ja sam imao samo hvale za svoje radove, a sad, prvi put, B će da naprči moj rad ovde, da vidim istinske kritike, da stanem pred ogledalo. Pravo ogledalo.

Zato sam toliko angažovan u ovoj temi.
I da, srećna vam nova godina... šta god se jebeno nadali od nje.



Odo sad krkat peksimeta i ružice naginjat...

[scallop]

SREĆNA VAM SVIMA NOVA 2011 GODINA.

Mi je dočekali sa Larom koja je dobila prvu Novu godinu. Sad pijem kafu i analiziram konsekvence. Perući gomilu novogodišnjih sudova shvatio sam zašto to žene treba da rade; one nauče decu da ostavljaju svašta u tanjirima pa posle čitavog života neko mora da pere iza njih.
Lako je Mići da izjavi kako je neko bolji od njega u nečemu čime se on ne bavi. Evo, i ja izjavljujem da nikada neću poznavati domaću fantastiku kao on, ni konje ni vodoprivredu, a za američki fudbal će da se natežemo. I Boban će da prizna da bolje kuvam od njega.
Stigla Nova godina i red je da pročitamo šta je ovaj topik doneo. Neću da tipujem na priču, ali plaćam pivo ako Džeki ima manje od tri pogrešna Č ili Ć i bar dva pogrešno upotrebljena infinitiva. Pivo imaju i oni koji nisu pomenuli zombije, vampire, veštice i vukodlake. Plaćanje posle prvog sledećeg okupljanja ponedeljkom u LK. U konkurenciji su samo oni koji su se u poslednjih nedelju dana upisali na ovaj topik.