Radionica 3 - mart 2011 - dileme

[scallop]

Dobro jutro, Stipane. Kako smo lalali? Ja gledao sinoć "Spaliti posle čitanja". Meni bilo zanimljivo. O gomili budala koje iz filmova izvlače pouke za svakodnevni život. Naravno, svi nastradaju, a u Lengliju se čude odakle im takve ideje. U fitnes centru ženska želi po svaku cenu četiri plastične operacije, jedan njen kolega umišlja kako se ucenjuje, drugi jednom u životu misli da može da je zadivi. Mamlaz koji veruje da je džoging rešenje za uspešno zavođenje bilo koje ženske, drugi koji u premeštaju na niže radno mesto vidi samo političke protivnike, ali ne i svoje mane, ženske koje varaju svoje muževe jer to "tako treba". Sjajna satira na račun svih koji umišljaju (ovu reč opet pozajmljujem od Bobana) da su "brzočitajuća" knjiga, film i TV učiteljice života. Svima koji dele nazore ovakvih ljudi, ovaj film će biti - dosadan.

[SuperSynthetic]

 Znam taj film. Glavna fora je da heroji glume anti heroje. Džordž Kluni i Bred Pit.
Gledajte Džarmušov Dead Man, možda vam se više svidi ili Misteriozni voz. Ja ovaj poslednji baš volim, mada za njega treba valda imati malo više taj ulični senzibilitet. Voz mu je i najpoznatiji film inače.
Bila pre neki dan i Kalifornija sa Bred Pitom iz mlađih dana. Savršenstvo.

[scallop]

Nevolje počinju kad matore pevce počnu da uče kako se gaze kokoške. Džarmuša smo pojeli još kad je bilo dima. I, "Spaliti posle čitanja" nije film u kome heroji glume antiheroje. To je film u kome glumci igraju idiote koji misle da je film život. Realan život je kad Breda Pita zveknu po nosu, a on se ne bije još petnaest minuta. Braća Koen su napravila scenu sa Frensis MekDormand u kojoj ipak dobija nove sise i manje dupe, samo da pokažu koliko film može da bude blesav.

[Savajat Erp]

  Gledajte Džarmušov Dead Man, možda vam se više svidi ili Misteriozni voz. Ja ovaj poslednji baš volim, mada za njega treba valda imati malo više taj ulični senzibilitet. Voz mu je i najpoznatiji film inače.

А ја више волим Dead Man...и чисто сумњам да му је Mystery Train најпознатији филм. Улични сензибилитет? Wtf?

[SuperSynthetic]

 Dead Man? Iskljucis boju, pustis crno belo i automatski pravis umetnost. Proverena fora. Zamisli taj film u boji. Serem naravno. Džarmuš je Džarmuš.
Ulični senzibilitet? Samo sam bio fin sa Scaloopom.
Braća Koen su zakon, mada malo sporo. Wenders fazon.
Po meni su mnogo dinamičniji, a opet kriticni Natural Born Killers iako Stone tu nije bas uspeo da isprati Tarantinov scenarij kako treba.
Dobra je i Boilova Plaza - The Beach sa Leonardom. Naravno ko uspe da tu vidi vise od lepih slika i glupe price.   

[Savajat Erp]

сумњам да ико може да постигне тај магични ниво спорости Вима Вендерса...клизимо лагано у жешћи офтопик! 

[scallop]

Hajde, brate Savajate, otvori topik negde na "filmu", da raspravimo iluzije i aluzije.

[Savajat Erp]

отварање нових топика је противно мојим верским убеђењима. 

Džarmuša smo pojeli još kad je bilo dima.

ха, тек сам сад приметио ову вешто уметнуту алузију! 

[Boban]

Nevolje počinju kad matore pevce počnu da uče kako se gaze kokoške.

A još veća nevolja je kad matori pevci misle da je poetika i simbolika njihove mladosti jednaka današnjoj; poput onog gafa sa fircanjem, gde je sasvim jasno da upotreba tog slenga pre 30 godina i danas ima potpuno različit smisao.

[scallop]

Ajde, ne lupetaj više. Fircanje je i u moje vreme bilo fircanje.

[Boban]

Bojim se da nije...

[scallop]

Ponoviću da te ne bude stra'. Pokojni Ljuba Moljac, a on je bio stariji i od mene, bio je poznat po stihovima o fircanju.

[analogdigit]

Tvoj sledeći roman, valjda "Prva ameba", možda bude šarmantno razbarušen.

Wuhuuu! Evo i nekih pikanterija iz prvih borbenih redova domaće fantastike!

Analogdigit - Evo varijante poslednje rečenice koja još više liči na mene:

Hladnoća me sve više obuzima i nagoveštava da propadanje ima i svoju dobru stranu. Traje.

Da lepo, mogo čistije i jasnije od moje varijante!
Inače ovo o padanju sam pisao sa "uključenim" eksperimentalnim modom, čisto da dam sebi oduška... još sam i probao da imitiram Bobanov "Crni Cvet" ali naravno nisam ni mislio da će mi uspeti...

Što se tiče priče koju šaljem na konkurs nju pišem držeći se onog saveta da pre nego što naslikam čašu kao Pikaso, moram da naučim da je naslikam onako kako izgleda u realnosti. Tako da mislim da će priča za konkurs, ako ništa drugo, bar moći da se lepo isčita...

Ali videćemo...

[SuperSynthetic]

...jbg...pazi na casu...staklo je vezba na akademiji...odsjaj...senke drugacije rade...ali ne kao strip...pazi...pečen si u startu...

[analogdigit]

...jbg...pazi na casu...staklo je vezba na akademiji...odsjaj...senke drugacije rade...ali ne kao strip...pazi...pečen si u startu...

Ne znam meni to nekako ima logike, ne mogu ja sada da sednem za klavir i skinem Mozarta, a nisam u stanju da odsviram ni "Na kraj sela žuta kuća".
Opet možda to i nije generalno pravilo, svakako postoje ljudi kojima pisanje više leži... Voleo bih da znam na koji način je svoje pisanje razvio Kafka (meni omiljeni pisac), baš me zanima da li je on prvo vežbao, ili su rečenice prosto klizile iz njegovog pera...

[SuperSynthetic]

...ma sto bi crto casu?...dal si pametan?...crtaj solju...i iz nje moze da se pije...mojne samo lonče pls...iz njega pije baba sa sela pre nego sto padne u bunar i udavi se...dakle lepa solja sa belom kafom npr. i nekim finim natpisom na njoj kao -dobro jutro- ili sta ti ja znam...to ti odluci...

[scallop]

Vas dvojica dok se izsavetujete ima da prođe radionica. Svaki u se i u svoje kljuse. Pisanje se razvija iz suvisle poruke drugima. Težište je na - drugima. To što vi zamišljate ništa ne znači onima koji čitaju. Jebeš telefon iz koga krči.

[dunja]

Da pitam stručnjake (mada se bojim da će opet da mi se obije o glavu)
Šta mislite o ovakvom početku novele :

   Bio je to beskonačni pad ; jedan od onih koji se doživljavaju u snovima. Tlo jednostavno nestane ispod nogu i padate, padate, padate, bez ičega za šta biste se uhvatili. Bez ikakve nade da ćete se ikada zaustaviti. Uprkos tome, potpuno ste svesni da je negde ispod vas stena o koju ćete udariti i da će boleti, boleti, boleti...

Ovde je kljucna stvar to da li u pitanju pad u snu, ili na javi. Jer, u odnosu na to sasvim je razlicit pristup padu. Ako se pad sanja, onda je, najpre,  suvisno ono "koje dozivljavamo u snovima", "kao u snu"... jer se opisuje sam san.
Ukoliko je pad na javi, on nikako ne moze biti kao u snu, jer naprosto panika prilikom pada ne dozvoljava toliko razmisljanje o "vetru koji palaca zmijskim jezicima", ne mozes "padati, padati, padati"...a da ocekujes da ces "udariti u stenu i da ce boleti, boleti..."-iz prostog razloga jer kada tako dugo padas i padas... kada udaris u stenu nista te nece boleti - bices mrtav.
Dakle, u ovih par recenica, kao i u onoj ispravljenoj verziji najpre je logicka greska.

[dunja]

Evo i moje verzije padanja, smatram da je vreme učinilo svoje i zavuklo se i u moj tekst!

Padam, ukočen, poput odvaljene stene bačene u ponor. Oko sebe čujem samo vetar, fijuče, osećam ga na telu dok palaca svojim zmiskim jezikom i pokušava da mi se zavuče pod kožu. Tama me sprečava da vidim, prianja na moje oči bolje nego povez od guste tkanine. Jedino hladonoća, koja svakim trenutkom postaje sve jača, nagoveštava da propadam dublje i dublje i da je kraj neminovan ma koliko daleko se nalazio.

Ovo je verovatno pad "u snu". Ja bih ga mozda malo skratila ovako:

Poput odvaljene stene padam u ponor. Fijuk vetra zaglusuje mi usi, njegov dodir zavlaci se pod kozu. Tama, jace od crne tkanine zatvara mi vid. Hladnoca, sve jaca i jaca, budi mi svest da ce ovaj pad imati kraj. Jezim se.


Ja se izvinjavam, obicno ne volim da druge ispravljam.

[RedSonja]

Ја сам увек за трауму из детињства, мало прерађену, оф корс: леп, тврд, екстреман сан, а пиша ми се. Морам се пробудити како знам и умем јер имам слабу бешику и 34 године.

Imam maltene upola manje godina od tebe i verovatno upola slabiju bešiku, jer sam se pre mesec dana upišala na snegu i tako fekalna po gruboj proceni kilometar hodala do kuće, čudo jedno kako se urin brzo zamrzne na ladnoći.
Trauma iz detinjstva, nimalo prerađena.

[analogdigit]

Dakle, u ovih par recenica, kao i u onoj ispravljenoj verziji najpre je logicka greska.

Zanimljiva primedba, nikada mi ne bi palo na pamet, da razmislim o tome na ovaj način. A sada kada si ovo rekla deluje sasvim logično! Kako pisati o nečemu ako ne razgraničimo pod kojim uslovima pišemo o tome...

[analogdigit]

Ja se izvinjavam, obicno ne volim da druge ispravljam.

Nema na čemu da se izvinjavaš... Hvala na trudu.

[Stipan]

Ovde je kljucna stvar to da li u pitanju pad u snu, ili na javi. Jer, u odnosu na to sasvim je razlicit pristup padu. Ako se pad sanja, onda je, najpre,  suvisno ono "koje dozivljavamo u snovima", "kao u snu"... jer se opisuje sam san.
Ukoliko je pad na javi, on nikako ne moze biti kao u snu, jer naprosto panika prilikom pada ne dozvoljava toliko razmisljanje o "vetru koji palaca zmijskim jezicima", ne mozes "padati, padati, padati"...a da ocekujes da ces "udariti u stenu i da ce boleti, boleti..."-iz prostog razloga jer kada tako dugo padas i padas... kada udaris u stenu nista te nece boleti - bices mrtav.
Dakle, u ovih par recenica, kao i u onoj ispravljenoj verziji najpre je logicka greska.

Dunja - Hvala ti.
U stvari radi se zaista o opisu sna i to sna koji je izuzetno bitan za radnju cele novele i neprestano se kasnije ponavlja.
Zašto je napomenuto da je san? Vidiš ta ti je dobra. Učinilo mi se važnim, ali sada...
Mislim da ti ona primedba za svest o budućem bolu nije na mestu - ja ovaj san jesam sanjao i veruj mi da taj strah postoji.
Ono o "vetru koji palaca zmijskim jezicima" nije deo moga odlomka - pomešala si sa nekom od kasnijih varijacija. Tako nešto ja nikada ne bih napisao.

[Boban]

Dečki, ajde da zaveštate 10% svojih prihoda od pisanja Znaku sagite; budimo realni, male su šanse da od vas ikada išta bude, a kamoli pisci, ali ako se i nešto dogodi to neće biti bez presudnog uzicaja sredine ovde.

[Stipan]

Bobane iz tvojih usta u božje uši!
Deset odsto dovoljno?

[analogdigit]

Dečki, ajde da zaveštate 10% svojih prihoda od pisanja Znaku sagite; budimo realni, male su šanse da od vas ikada išta bude, a kamoli pisci, ali ako se i nešto dogodi to neće biti bez presudnog uzicaja sredine ovde.

Može, deset odsto od mog prvog romana i još obećanje da ću taj roman da izdam u tvojoj izdavačkoj kući! (nadam se da ti ovo neće izazvati infarkt, nije mi to namera)



P.S. Samo da napomenem da već imam i naslov, i izuzetno dobru ideju za priču, ostale su samo neke formalnosti i roman je gotov, jedna od njih he i ta da naučim da pišem... Ali to predpostavljam i nije neka prepreka kada se izdaje roman!

Hihihihi

[mac]

Hmm, ne pristajte tako lako. Ne 10% bruto, nego kad se odbiju svi troškovi, kao na primer stan i hrana...

[analogdigit]

Hmm, ne pristajte tako lako. Ne 10% bruto, nego kad se odbiju svi troškovi, kao na primer stan i hrana...

A ti si neki ekonomista, pretpostavljam onako laički! Samo oni znaju da vade čvarke, gde je tu kolegijalnost!

[dunja]

Ja se izvinjavam, obicno ne volim da druge ispravljam.

Nema na čemu da se izvinjavaš... Hvala na trudu.

Nema na cemu, i drugi put!
A izvinjavam se jer mi nije namera da ucim nekog pameti, vec da mu eventualno pomognem, mislim da je uz "Izvini", mozda ta namera jasnija.

[Boban]

dunja, opusti se, ovde su svi toliko pametni da jednostavno moraju onima drugima da pokažu da je tako...

[dunja]

Ovde je kljucna stvar to da li u pitanju pad u snu, ili na javi. Jer, u odnosu na to sasvim je razlicit pristup padu. Ako se pad sanja, onda je, najpre,  suvisno ono "koje dozivljavamo u snovima", "kao u snu"... jer se opisuje sam san.
Ukoliko je pad na javi, on nikako ne moze biti kao u snu, jer naprosto panika prilikom pada ne dozvoljava toliko razmisljanje o "vetru koji palaca zmijskim jezicima", ne mozes "padati, padati, padati"...a da ocekujes da ces "udariti u stenu i da ce boleti, boleti..."-iz prostog razloga jer kada tako dugo padas i padas... kada udaris u stenu nista te nece boleti - bices mrtav.
Dakle, u ovih par recenica, kao i u onoj ispravljenoj verziji najpre je logicka greska.

Dunja - Hvala ti.
U stvari radi se zaista o opisu sna i to sna koji je izuzetno bitan za radnju cele novele i neprestano se kasnije ponavlja.
Zašto je napomenuto da je san? Vidiš ta ti je dobra. Učinilo mi se važnim, ali sada...
Mislim da ti ona primedba za svest o budućem bolu nije na mestu - ja ovaj san jesam sanjao i veruj mi da taj strah postoji.
Ono o "vetru koji palaca zmijskim jezicima" nije deo moga odlomka - pomešala si sa nekom od kasnijih varijacija. Tako nešto ja nikada ne bih napisao.

Stipane- nema na cemu, i drugi put.
Vidi, ono sto je tebi jasno dok si pisao, a citaocu nije jasno jeste- da li je to san. Ti kazes: "jedan od onih koji se dozivljavaju u snovima"-i ta odrednica dovodi u sumnju DA LI JE TAJ pad san ili ga samo UPOREDJUJES sa snom.
Kada to postane jasno, onda "pije vodu"  sve sto ide dalje (prezivljavanje pada,  strah od bola...)- jer u snu je sve moguce.
A da bi to citaocu postalo jasnije mozda bi trebalo da glasi:

...Taj beskonacni pad sanjao sam cesto. Pad u ponor, gde tlo nestaje pod nogama.  Padam i padam... bez nade za spasenjem, bez nade da cu se zaustaviti, i nekako svestan da cu udar u stenu preziveti a da ce mnogo boleti.

[dunja]

dunja, opusti se, ovde su svi toliko pametni da jednostavno moraju onima drugima da pokažu da je tako...

Ma,ne mogu da se opustim,ja sam trecinu glupa...

[Mica Milovanovic]

Ali to predpostavljam i nije neka prepreka kada se izdaje roman!

To nije, ali pravopis jeste... 

[Stipan]

Vidi, ono sto je tebi jasno dok si pisao, a citaocu nije jasno jeste- da li je to san. Ti kazes: "jedan od onih koji se dozivljavaju u snovima"-i ta odrednica dovodi u sumnju DA LI JE TAJ pad san ili ga samo UPOREDJUJES sa snom.
Kada to postane jasno, onda "pije vodu"  sve sto ide dalje (prezivljavanje pada,  strah od bola...)- jer u snu je sve moguce.
A da bi to citaocu postalo jasnije mozda bi trebalo da glasi:

...Taj beskonacni pad sanjao sam cesto. Pad u ponor, gde tlo nestaje pod nogama.  Padam i padam... bez nade za spasenjem, bez nade da cu se zaustaviti, i nekako svestan da cu udar u stenu preziveti a da ce mnogo boleti.

Eto, to je ono zbog čega nikada neću shvatiti Bobanovu teoriju o prvom pasusu.
Naravno Dunja da bi tvoje primedbe bile apsolutno na mestu da je to cela priča.
Stvar je u tome da je to samo prvi pasus - objašnjenja dolaze kasnije.
Ipak, hvala ti još jednom - sviđaju mi se tvoje analize.

[Boban]

Deo celine teško shvata celinu, ali ajde da probam da nacrtam...
Elem, prvi pasus ili bilo koji pasus pokazuje elementarnu pismenost autora, ne o čemu je priča, ne kakav je zaplet, ne kakvi su likovi, samo otkriva kakav je pisac. Recimo kod analogdigita je jasno na osnovu bilo koje tri uzastopne reči da je upitanju osoba bez ikakvog spisateljskog umeća. Nebitno da li je san, java ili televizijska emisija, ono kako on gradi rečenicu i ređa reči nema nikakvu umetničku vrednost; o tome se ovde radi.

[Stipan]

Ahaaa...
Sad pomalo kapiram.

[scallop]

Ne kapiraš. Boban priča o piscu, a radi se o čitaocu. Taj važan faktor se obično previđa jer početnici misle da su u svom projektu sami. Pisac veruje da se zna KO, ŠTA, GDE, KADA, ZAŠTO jer to on zna. Taj fatalni prvi pasus mora čitaoca da zadrži u knjizi bar jednim odgovorom. Ako ne zabiješ ekser u zid nema na šta da okačiš sliku. Moraću jednom ozbiljno da razradim komunikološki aspekt knjige, e da bi teorija književnosti dobila nešto i od mene, a i da ovce budu na broju.

[Stipan]

Dobro de, Scallope, pa ja se ne sećam da sam igde tvrdio da sam potkovan pisac.
Tvrdim samo da pokušavam da pohvatam ono što mi govorite.
Koliko uspevam u tome - vi ćete utvrditi.

[scallop]

Ja sam siguran da nisam tvrdio da si potkovan pisac. Samo da ne kapiraš i kad napišeš da kapiraš. Pošto je post bio za sve, nadam se da je neko i ukapirao.

[Stipan]

E, baš voliš da me ošineš, makar i onako usput.

[scallop]

Dobro jutro, Stipane. Ne šibam te ja. Šiba te Boban, a ja te pridržavam. Da ne padneš ili ne pobegneš, pitanje je sad.

[Stipan]

Dobro jutro! Za padanje ne znam, ali pobeći sigurno neću.

[analogdigit]

Ne kapiraš. Boban priča o piscu, a radi se o čitaocu. Taj važan faktor se obično previđa jer početnici misle da su u svom projektu sami. Pisac veruje da se zna KO, ŠTA, GDE, KADA, ZAŠTO jer to on zna.

Jednom sam pisao nekakvu priču, nikada je nisam dovršio i ostala je da leži zaboravljena. Prođe možda nekoliko meseci posle toga i uzmem ja da pročitam početni deo priče, krenem da čitam i ne mogu da shvatim šta sam napisao. Posle sam shvatio, na tom primeru, da sam u trenutku pisanja pričao o onome što imam u glavi ali očigledno ne dovoljno dobro. Teško da bi bilo ko mogao da shvati šta sam tim redovima teksta hteo da kažem...

Posle toga sam počeo da primenjujem sledeću tehniku... Kada napišem priču obavezno je ostavim nekoliko dana da odleži, sve dok mi potpuno ne ispari iz misli, tek onda uzmem da je pročitam ponovo i na taj način mnogo bolje ustanovim kakve sam propuste napravio.

[analogdigit]

Ali to predpostavljam i nije neka prepreka kada se izdaje roman!

To nije, ali pravopis jeste...  

Izvinjavam se, znam da nema opravdanja za loš pravopis, mark i kada je to zbog brzanja. Međutim kako reče Scallop, ako čovek hoće da se bavi pisanjem onda mora time da se bavi svaki put kada piše, bilo da piše roman ili stavke za kupovinu namirnica u samoposluzi...
Eto trudiću se nadalje da ne pravim takve greške.

[Stipan]

Jednom sam pisao nekakvu priču, nikada je nisam dovršio i ostala je da leži zaboravljena. Prođe možda nekoliko meseci posle toga i uzmem ja da pročitam početni deo priče, krenem da čitam i ne mogu da shvatim šta sam napisao.

Uuhhhh...
Gadno, brate, gadno.

[analogdigit]

Recimo kod analogdigita je jasno na osnovu bilo koje tri uzastopne reči da je upitanju osoba bez ikakvog spisateljskog umeća. Nebitno da li je san, java ili televizijska emisija, ono kako on gradi rečenicu i ređa reči nema nikakvu umetničku vrednost; o tome se ovde radi.

Hahaha, stvarno je užas ono što sam napisao. Evo sada posle par dana uzmem da pročitam i ne mogu da verujem. Mislim da je tu glavna greška bila u tome što sam pokušao da kopiram neki drugi stil, koji mi ne leži prirodno ili možda zahteva veći stepen umeća od mog trenutnog. Ustvari siguran sam da je ovo drugo u pitanju!

U svakom slučaju pričitao sam onaj tvoj deo u kome kažeš da na osnovu bilo koje tri uzastopne reči može da se ustanovi kako je to loš tekst. I kažem ja sebi "E! A šta ako se uzmu četiri uzastopne reči! Da li je i onda to samo bezvezan tekst?!" Tako krenem da čitam po četiri reči i nabasam na deo u kome piše: "...osećam ga na telu...". Ko me je terao da proveravam! U svakom slučaju napisao sam stvarno bolestan tekst!

[Stipan]

Ama, AD., sam si rekao da si pred sebe stavio "Crni cvet" i moj tekst pa si to kombinovao da dobiješ svoj tekst.
Tako nećeš stići nikuda.
Pokušaj da opišeš neki događaj svojim rečima, i onda to čitaj/ispravljaj/premeštaj sve dok ne budeš zadovoljan rezultatom.
Tek posle toga ostavi tekst da odleži. Ako ni posle toga ne možeš da shvatiš šta si napisao...
Pa - No comment.

[analogdigit]

Uuhhhh...
Gadno, brate, gadno.

Reci!
Skoro mi došlo da batalim sve to sa psanjem. Mislim, da li postoji neki niži stadijum u pisanju, od tog da ne možeš razumeti ni sopstvenu priču!  Ali ne vredi, ne mogu da prestanem sa pisanjem, jednostavno to mi je ventil. To i RPG igre!

[Stipan]

I prestani non-stop da se objašnjavaš. Piši!

[analogdigit]

Ama, AD., sam si rekao da si pred sebe stavio "Crni cvet" i moj tekst pa si to kombinovao da dobiješ svoj tekst.

Ne nisi me ukapirao, nisam miksovao tvoj tekst i "Crni cvet". Nego sam pokušao da napišem svoj tekst, na tvoju temu - padanje. Ali da u to unesem atmosfetu iz crnog cveta. Da to zvuči nekako mračno, misteriozno, tajanstveno. Ali eto nisam uspeo u tome...