ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ova tuzna prica preuzeta je sa http://www.blicnews.com/


Ako je verovati zvaničnim podacima, u Srbiji postoji preko 400 izdavača, dok, na primer, u daleko bogatijoj Kanadi ima oko 600 izdavača. U javnosti, takođe, kruži podatak da se u Srbiji godišnje objavi od 12.000 do 15.000 novih knjiga. Svedoci smo i prilično nemarnog odnosa države prema knjizi, ne samo zbog poreza i nameta, već zato što se ne naziru čak ni obrisi njene dugoročne strategije kad je knjiga u pitanju. Pomenimo samo činjenicu da nije bilo prolećnog otkupa knjiga na republičkom nivou a za jesenji još uvek nije raspisan konkurs, da smo zemlja sa najsiromašnijim bibliotekama u regionu :x  :x  :x  :P , da na državnom nivou kapitalne projekte gotovo da niko i ne spominje, i tako redom. Istina, grad Beograd je tu daleko ekspeditivniji, ne samo zbog pristojne cifre za otkup nego i zato što je upravo na gradskom nivou raspisan konkurs za kapitalna izdanja. Ali, Beograd nije Srbija ili možda ipak jeste, bar kada je reč o ministarstvima za kulturu.

Upravo završeni Sajam knjiga u Beogradu bio je povod da slučajnim odabirom anketiramo neke izdavače da prokomentarišu kako odnos države prema knjizi, tako i relaciju knjige i tržišta, kao i činjenicu da se knjižare po Beogradu polako ali sigurno zatvaraju.

Despot Despotović, čelnik izdavačke kuće Zoograf iz Niša, u duhovitom maniru kaže da Beograd, što se zatvaranja knjižara tiče, ide niškim putem.

,,Onog momenta kada je Niš proglašen za grad, lokalne vlasti su uspele da zatvore sve knjižare u Pobedinoj ulici, to vam je kao Knez Mihailova u Beogradu. Tako da danas tu ima samo oko 70 kafića. Ne daj bože neko da padne u nesvest, neće moći da prođu kola hitne pomoći. A Beograd, koliko vidim, čini sve da postane jedan provincijski grad. Jer, odlika ovdašnjih provincijskih gradova jeste da su knjižare po nekim kazamatima a buvljaci u centru. No, šalu na stranu, radi se o veoma ozbiljnom problemu."

Po njegovim rečima, Beograd ima sve šanse da izbegne tu sudbinu, jer ima najjače ovdašnje izdavače koji imaju finansijsku snagu da reše probleme. Kako je rekao, recimo Prosveta ima lokal u svom vlasništvu, ,,a ako bude privatizovana onako kako ne treba, biće tu jedna lepa prodavnica patika iz Vijetnama".



Izdavačka kuća Klio je ove godine proglašena za najbolju, a Forum novinara kulturnih rubrika joj je dodelio priznanje za najprofesionalniji odnos prema novinarima. Čelnik ove kuće Zoran Hamović ističe da izdavačima, blago rečeno, zbilja ne odgovara tretman koji država ima prema njima.

,,To se može numerički iskazati; pre svega otkup nije podsticajan, veoma je malen spram drugih aktivnosti resornog ministarstva. Jednostavno, nemamo politiku koja bi odgovarala izdavačima i čitaocima. Ono što bi svakako trebalo učiniti je da se ozakoni i standardizuje odnos prema knjizi i da se donesu kapitalne odluke u toj oblasti. Dao bih primer Hrvatske, koja je odlične stvari napravila u toj oblasti i prosto može služiti za ugled. Što se tiče poreza na dodatu vrednost, on je na svu sreću promakao za sada, skupština ga nije prihvatila, ali svaki namet na knjigu je još jedan olovni teg koji joj ne dozvoljava da se razvija. Tačnije, dozvoljava, čak i podstiče ono što je najgore a to je industrija gluposti između dve korice, jer će u čitavoj priči profitirati oni koji se knjigom ne bave nego je tretiraju kao robu. Posebno kad korumpiraju političare koji donose te odluke. Međutim, ono što je najbolje u izdavaštvu to prvo propada; vidi se to i u okolnim zemljama."

Shodno Hamovićevim rečima, gašenje knjižara samo je deo čitavog procesa koji nam se zbiva. Forsiranje utiska da je knjiga nepotrebna, da nema ko da je čita jeste vrsta lobiranja. ,,Umesto knjižara u centru grada imaćemo parfimerije, kao što smo već imali prilike da vidimo. Književnoj opštini Vršac, odnosno Petru Krdu će se oteti knjižara iz nekih razloga koje ne bih komentarisao. U Sremskim Karlovcima će nestati knjižara koja je obeležila taj grad vekovima unazad. Dakle, svedoci smo laganog nestajanja knjižara u Srbiji, pa i u Beogradu. Knjižara se lako proglašava nepotrebnom zbog kulturne stagnacije ako ne i nazadovanja već petnaestak godina. Mladi ljudi prestaju da cene knjigu jer nema ko tome da ih nauči, zato što ni sami profesori nemaju kad da čitaju zbog bavljenja drugim stvarima i borbe za opstanak :P  :cry: . A kad je takva kriza, onda se ozbiljna država  :roll: time mora baviti. Dakle, ne jedno ministarstvo, već se vlada mora ozbiljno pozabaviti knjigom i dati joj stimulans. Nužno je izlečiti pojavu."

Na našu opasku da je upravo on član Saveta za izdavaštvo republičkog Ministarstva kulture, Hamović je odgovorio:

,,Nažalost, kada smo došli do Zakona o izdavaštvu, ispostavilo se da u Ministarstvu nema ni dovoljno sluha ni razumevanja ni snage, a ja sam tu ne mogu mnogo".

Gojko Božović, urednik u izdavačkoj kući Stubovi kulture, smatra da se tokom poslednjih godina primećuju dva procesa u izdavaštvu.

,,Na jednoj strani je nekoliko izdavača pokazalo spremnost da dodatno profiliše svoj izdavački program. S druge stane, sve veći broj izdavača se okreće komercijalnim izdanjima i onda tu važi pravilo: dobro je samo ono što je komercijalno. A to je ozbiljno iskušenje za izdavače i izdavaštvo, pa i za kulturu jedne zemlje. Ako verujemo da je dobro samo ono što se prodaje, to onda može imati veze sa trgovinom ali sa književnošću gotovo nikakve, kao ni sa kulturom. Dakle, ne možemo sve što se tiče kulture i književnosti prepustiti. Nužno je da opstanu određene socijalne mreže koje omogućavaju da književnost ima neku vrstu publiciteta. To su, recimo, biblioteke, koje su u ovom trenutku u vrlo rđavom statusu, to su knjižare, kojih je sve manje i svakog meseca saznajemo da se u nekom gradu u Srbiji zatvara neka knjižara. Ukoliko se taj trend nastavi, ubrzo ćemo doći u situaciju da Srbija, pored toga što je zemlja sa najsiromašnijim bibliotekama, bude i zemlja sa najmanje knjižara u regionu."

Grafički atelje Dereta je kuća koja je krenula da sopstvenim snagama i sredstvima objavljuje nekomercijalna izdanja u svojoj ediciji leksikografije, za koju je na sajmu dobila zvanično priznanje, kao i u bibliotekama iz filozofije i psihologije. Kako navodi čelnik ove kuće Miroslav Dereta, od perioda pre oktobarskih događaja malo se šta zbilja promenilo.  :oops:  :(  :cry:


Miroslav Dereta ističe da se valja suočiti sa surovošću tržišne ekonomije. ,,Tržišna ekonomija ne priznaje knjižare u centru grada, ona priznaje, grubo govoreći, na potezu od Slavije do Kalemegdana određeni broj hiljada evra po lokalu. Recimo, u Londonu, u Oksford stritu nema nijedne knjižare, a na svakom petom lokalu piše da je za prodaju i iznajmljivanje. Dođe gazda sa cipelama, tri nedelje plati, ne može da izdrži, pa tako dalje... Izgubićemo sve knjižare ako ne budemo solidarni! Republika i grad bi nam mogli pomoći ako nam odvoje prostor i dozvole da se napravi jedna mala kulturna četvrt. Poput Londona, u jednoj njegovoj ulici ima 27 knjižara i robna kuća knjiga. Dakle svako, i stanovnik tog grada i turista, zna da je tu deo namenjen knjigama. Moglo bi, recimo oko Kalemegdana ili na Dorćolu, da se tako nešto napravi."
:idea:  :!:

Đelić stavio tačku

U subotnjim popodnevnim satima održana je na Sajmu debata na temu odnosa države i knjige, u kojoj su osim zbilja brojnih izdavača učestvovali ministar kulture Republike Srbije Branislav Lečić i ministar finansija Božidar Đelić. Debata je zaista potrajala, mnogo toga se moglo čuti, povišeni tonovi, razna negodovanja izdavača... I tako dalje, i tako redom. No, reklo bi se da je Đelić ipak stavio tačku na ,,i". Jer, sve je u cilju gašenja sive ekonomije, a on, kako je naveo, zna da neki izdavači lažiraju na primer podatke o tiražima. Njegova je preporuka da se reorganizuju, racionalizuju, prilagode marže i tome slično. Ali, sledeći pravila igre u Evropi, ispod pet odsto se ne može.

Urednik u Stubovima kulture Gojko Božović ističe da je država nezainteresovana da promoviše srpsku literaturu u svetu. ,,Književnost jeste naš najbolji proizvod i, ako realno ne možemo, jer nemamo na osnovu čega, da promovišemo ekonomiju i politiku, književnost i kulturu zbilja možemo. I tu se nameće pitanje zašto to ne činimo. S druge strane, država nije, na jedan sistemski, institucionalni način, podržala knjigu. Neke oblasti jeste, pre svega film, a potom donekle i pozorište, ali u ovom trenutku ne postoji nijedan oblik direktne podrške izdavaštvu i knjizi."

U svemu treba imati mere.
Mislim da je Beograd PRETRPAN knjizarama u centru.
Samo u Knez Mihajlovoj ih ima trideset sto je MNOGO.
Na drugoj strani, jeste sramota da u samom centru Nisa nema nijedne (doduse ima, u nekom pasazu), no to je svetski trend. Po svim evropskim gradovima gde sam bio, knjizare su retke zverke u centralnim zonama grada i glavnim ulicama. To je i normalno s obzirom da su cene najma mnogo vece i vrlo je tesko isplatiti knjizaru na udarnom mestu. A nekako mi je i primerenije kada je knjizara "malo zavucena".

Quote from: "Boban"Na drugoj strani, jeste sramota da u samom centru Nisa nema nijedne (doduse ima, u nekom pasazu),

ovo nije ni blizu istine: na udaljenosti od 100 m oko Konja [spomenik] u centru Nisa postoje 4 knjizare: 2 su ultra-upadljive [nikakvi pasazi]= Svetlost, ispred mosta, i BIGZ [dijagonalno prekoputa Konja]: dakle, ako stanes kod Konja, obe mozes da vidis.
  3. jeste u pasazu, u Robnoj kuci u koju se ulazi iz glavne [Pobedina] ulice, a 4. je IPS, prekoputa Kalce.
  ah, da, prekoputa Kalce ima jos jedna= dakle, 5 komada.

Sve strogi centar.

istina, od navedenih jedino IPS nesto valja, i ova u pasazu.
ove drzavne su= propalitis.

slazem se da knjizarama nije mesto prekoputa kafica sa bucnom muzikom i raznih kafana, restorana itsl. - svidja mi se ideja da budu u nekom kraju, zajedno, malo povucene, i u mirnijoj, ne-dizelaskoj atmosferi.

U centralnoj zoni, u Nisu, na potezu od Kalce do McDonaldsa nema NIJEDNE kizare sa izlogom u toj ulici. Ima jedna u pasazu. IPS je sa strane, van te zone je Draganiceva knjizara i ta od konja prema tvrdjavi, ali u celoj pesackoj zoni, nema nijedne.

Kakvi čitaoci, takve i knjižare i biblioteke! Meni je Prag knjižarski RAJ. TAMO ima bar deset knjižara u strogom centru. Al', gospodo draga, tamo je knjiga nezaobilazni rekvizit za ubijanje vremena u metrou ili autobusu, a o "kućnoj radinosti" da i ne govorimo. 15 minuta - 15 minuta, nije bitno, čita se. I to KNJIGA, a ne novine. Meni u u Beogradu više smeta nemogućnost da pronađem VRSTU knjiga koje bih rado pročitala. Kuvara i kvazipsihologije i astrologije i beznačajnih ispovesti o sopstvenom seksualnom životu kol'ko voliš, al' SF&F-a retko, malo i kojekako. A cijena - prava sitnica. Možda smo sve to zaslužili jerbo na knjigu gledamo kao na robu, dekoraciju za regal i znak lažnog prestiža. Na biblioteke sam odavno "zaboravila", valjda zato što ne mož' doći do novijih izdanja, a stara su tako raspadnuta, IŠARANA i, izvinite, smrdljiva, da te prođe volja za čitanjem.

To se na knjigama ufatila memla.
On nečitanja il' nebrige - odlučite sami.

Neko ih sigurno čita (treba za lektiru), al` to je neki "čitačlački" nevaspitan. Mene su učili da se knjiga ne uništava i da je to samo malo manji greh od bacanja hleba. Šta ćete, konzervativno do krajnosti. Umesto da lepo svako iscepa iz knjige stranu koja mu se svidi, k'o u američkim filmovima :), i ponese je zgužvanu u džepu, pa kad je izgustira, lepo je domaćinski iskoristi za čišćenje cipela. Mi što sa strahopoštovanjem "mastimo knjige" smo u manjini.
Btw, iznenadili biste se kad biste čuli koliko knjiga (ne stručnih, nego beletristike koja nešto vredi) godišnje pročita prosečni nosilac svih mogućih dr, mr, dipl.ing., dr med sci i slično u ovoj zemlji. Dovoljni su prsti jedne ruke (možda onih ljudi iz Bulatovićevog romana  :) ). Tuga jedna neopisiva. Sve fah idiot do idiota. I onda me ič ne čudi stanje u kojem su biblioteke, em izbor knjiga u knjižarama.

knjige? pih.

Nisam bas najpazljivije procitala tvoj veoma dug tekst, Ghoule, ali sam procitala. Moguce da mi je nesto promaklo i u tom slucaju se unapred izivinjavam. TEkst je odlicno napisan (vidi se da si pisac   :)  ) skoro kao odlican novinski clanak. Vidi se da si inteligentna i kulturna osoba. Kao i ti, takodje obozavam knjige i mislim da bi trebalo da bi drzava morala mnogo vise da se posveti tom problemu ali kao da svi okrecu ledja kulturi u nasoj zemlji. Kao da je kultura najmanje vazna. A bez umetnosti i kulture zivot bi bio jako tuzan. Sveo bi se na puko odrzavanje zivotnih funkcija, jedenje, spavanje i ostalo.
Ali...zasto uvek samo i jedino Beograd. Da li neko ko je iz Beograda ikada pomisli da postoje i drugi gradovi u SCG? Jer postoje! ZAsto kulturni centar sa knjizarama mora da bude samo i uvek u Bg? Ako se spominje SCG gotovo uvek se stavlja jednakost SCG=Beograd. BAs kao i u tvom tekstu. Ovde je tipican sindrom da se sve postavlja u BG, Vojvodina mora da cedi i bori se da nesto dobiju, a ostatak Srbije je toliko zanemaren i bacen u zapecak (vidi tekst o Nisu) da su tamo samoubistva pa i ubistva svakodnevna stvar (slobodno proveri u svakom broju Blica, na primer). To sto su gradovi SCG osim Bg ostali prakticno bez icega, bez privrede, kulture, novca,...kao da nije niciji problem. Takodje, sad cu ja da budem pristrasna, u Novom Sadu oduvek se najvise cenila kultura, i mnogo toga je okrenuto umetnosti i kulturi. Ali, od toga u poslednje vreme nemamo nista, jedva da ima izdavaca, jedva da ima 5 knjizara (I sve imaju manje vise iste knjige i iste cene), stripova gotovo da nema... Centar kulture u Novom SAdu ili bilo kom drugom gradu osim Bg niko ne uzima ni kao SF. Meni se ne putuje svake nedelje u Bg. VOlela bih da takve cetvrti sa knjizarama postoje rasporedjene ravnomerno po celoj SCG a ne samo jedna velika u BG.

Quote from: "ghoul"Ova tuzna prica preuzeta je sa http://www.blicnews.com/

biljo, za slucaj da ti je promakao 1. red texta, citav taj prvi post je preuzet= ja sam samo naglasio bitnija mesta i dodao smajlije, ali ja nisam autor tog clanka [iako se slazem sa vecinom recenog].

mogu ti reci da tek iz ove [usa] perspektive vidim koliko je srbija sjebana, narocito u pogledu kulture, i koliko smo [kao zemlja] izgubljeni slucaj koji ce progutati mrak kroz koju deceniju, 100ak godina maximalno.

Quote from: "Bilja"Ali, od toga u poslednje vreme nemamo nista, jedva da ima izdavaca, jedva da ima 5 knjizara (I sve imaju manje vise iste knjige i iste cene), stripova gotovo da nema...

Problem je što ste vi Novosađani naučili da kupujete sve  u jednoj knjižari, u Solarisu, pa su ostale knjižare polako propale ili su na putu da to postanu. Novi Sad nema toliko dnevno slučajnih prolaznika kao Beograd, pa da dobro raspoređene prodavnice u centru mogu dobro da rade, ne, vi ste svi navikli da idete u SPENS i da tamo obavljate sve kupovine.
Knjižara MALA VELIKA KNJIGA je uvek bila snabdevenija različitim knjigama nego bilo koja druga knjižara u Novom Sadu ali je praktično zapostavljena i pred propadanjem mada i sada ima mnogo bolji izbor. Bilo šta dato u prodaju u Solaris i Malu veliku knjigu beleži desetostruko veću prodaju u Solarisu čak i kada je cena u MVK manja.
Vi ste lenj narod, nespreman na bilo kakvo odstupanje od ustaljenih navika.

Što se Niša tiče, tamo nema knjižara u centralnoj pešačkoj zoni, ali računajuči i 100 metara oko te pešačke zone, ima deset knjižara od kojih su neke vrlo lepo snabdevene.

U centralnim ulicama na Zapadu vrlo su retke knjižare jer su to vrlo skupa mesta za zakup. Npr. u Milanu koji je maltene centar stripa u Italiji ima bezbroj striparnica, ali su sve tako pozicionirane da slučajni turista ni za deset dana obilaženja grada ne bi nabasao ni na jednu.

Quote from: "ghoul"mogu ti reci da tek iz ove [usa] perspektive vidim koliko je srbija sjebana, narocito u pogledu kulture, i koliko smo [kao zemlja] izgubljeni slucaj koji ce progutati mrak kroz koju deceniju, 100ak godina maximalno.

Ja to mogu da sagledam i iz ove žablje perspektive!  :shock:  Žalosno, ali istinito...

U Kruševcu postoji samo jedna prava knjižara. Dobro je snabdevena, solidne kvadrature, ali izgleda isuviše velika za jedan grad kakav je Kš.  :x Kad god tamo svratim, osećam se kao poslednji čovek na zemlji. Sam ispred gomile knjiga i pod punom pažnjom devojaka koje tamo rade, što i nije tako loše :!:  8)  :lol: , ali tragično je da takav objekat, kao što je knjižara, u centru grada zvrji prazan.
U biblioteci je malo bolja situacija, ali u suštini, sve je to čemer, jad i beda...  :(  I ne vidim da će se u skorije vreme išta promeniti na bolje, bez obzira što postoji nekolicina ljudi koja pokušava da promeni takvo stanje, dovodeći razne pisce i organizujući literarne večeri (no i takvi događaji su prilično retki, ali ipak češći od posetilaca gore pomenute knjižare :P ).

ma ne kazem ja da sam otkrio ameriku :roll:  ali tek ovde sam shvatio RAZMERE chemera koji se zove srbija.

ne vidim ni trunku optimizma za izlecenje sranja u kulturi, i sire.

jedino svetlo u tvojoj ksh tami je sto ti u knjizari rade devojke= u vecini nishkih knjizara [izuzev IPS-a], rade tetke i babe koje su tu, verovatno, od osnivanja.
i rade sa entuzijazmom i strucnoscu prosecne radnice u dragstoru. s tom razlikom sto ove u dragstoru bar znaju sta imaju u radnji, dok ove u knjizari ne znaju ni to.
X puta mi se desilo da me belo gledaju kad trazim neki naslov, ili mi cak decidirano tvrde da nikad nisu culi za to, a 10 minuta kasnije ja ga nadjem na nekoj polici...

Quote from: "ghoul"jedino svetlo u tvojoj ksh tami je sto ti u knjizari rade devojke= u vecini nishkih knjizara [izuzev IPS-a], rade tetke i babe koje su tu, verovatno, od osnivanja...

Te devojke su veoma upućene u prodaju knjiga. Imam utisak da tačno znaju gde se koja knjiga nalazi na polici, ali su toliko naporne sa svojom susretljivošću da ponekad zaludim i zaboravim zbog čega sam ja uopšte došao u knjižaru.  :lol:  :lol:  :lol:

Gradovi bez knjižara

Bor, Pirot, Gornji Milanovac, Zaječar, Kuršumlija su gradovi koji nemaju nijednu pravu knjižaru. Vranje ima dva fakulteta, ali ne i knjižaru, a Novi Pazar ima dva univerziteta i samo jednu pravau knjižaru. U većini gradova, devedesetih su pozatvarane prodavnice knjiga, neretko i zato što nije bilo dovoljno kupaca.

Od kada je, pre dve decenije, prestala da radi knjižara ,,Narodna knjiga", ljubitelji knjige u Boru nemaju mogućnost da kupe neko književno delo. Borani mogu da kupe knjigu jedino kad akvizitera koji književna dela nude sa hauba automobila. Najduže se do sada održalo prodajno mesto u holu Doma zdravlja, koji je jednim delom izdat akviziteru. Nedostatak knjižara, zaposleni u biblioteci tokom godine pokušavaju da nadoknade sajmovima knjiga ili prodajnim izložbama.

- Mali broj Borana ima istinsku potrebu da prati savremenu izdavačku produkciju. Borani najviše kupuju sanovnike, kuvare, knjige o zdravoj hrani, zatim o psiholoiji i jogi, kao i dela koja imaju praktičnu primenu - rekla je direktor Narodne biblioteke Vesna Tešović.

U Toplici samo tri knjižare

U Gornjem Milanovcu u kom su nekada moćne ,,Dečje novine" izdavale jednu knjigu dnevno, danas praktično ne postoji prava knjižara. Osim jedne prostorije u sklopu Gradske biblioteke ,,Braća Nastasijević", knjige se mogu kupiti u još tri privatne knjižare, ali više usput, jer je glavna delatnost tih objekata prodaja školskog i kancelarijskog pribora. U gradu se sve ređe mogu sresti i akviziteri.

I u Pirotu već godinama nema knjižare pa ljubitelji kvalitetnih naslova do knjiga mogu doći jedino na dva sajma knjiga, koje svake godine organizuje Dom kulture, ili da po knjige putuju do Niša i drugih većih gradova.

Direktor programa u Domu kulture Nebojša Icić kaže da je u Pirotu u okviru Doma kulture radila knjižara, ali je ona ugašena 2000. godine.

U četiri opštine Topličkog okruga, Prokuplje, Blace, Kuršumlija i Žitorađe, građani muku muče kako bi nabavili školske knjige i literaturu za čitanje. Najbolja situacija je u Prokuplju, gde postoje dve knjižare, u Blacu jedna, a Kuršumlija i Žitorađa nemaju knjižaru.

Zaječar nema pravu knjižaru. Knjižara ,,Mladi maj" je jedina u kojoj se, osim školskog pribora i kancelarijskog materijala prodaju i knjige. U Zaječaru se održava nekoliko sajmova knjiga godišnje, a tu je i jedan dugogodišnji ulični prodavac kod koga se knjige mogu nabaviti i za sto dinara.

Novi Pazar ima dva univerziteta, Fakultet za islamske studije i Fakulet za trgovinu i bankarstvo, na kojima studira više od 6.000 studenta. Ali u gradu radi sampo jedna ,,klasična" knjižara ,,Libris" i ona raspolaže solidnim fondom knjiga. Studenti se uglavnom oslanjaju na Gradsku biblioteku ,,Dositej Obradović", koja ne raspolaže dovoljnim fondom naučne literature za sve smerove na fakultetima.

Samo islamska literatura

Izdavačka kuća ,,El-kelimeh", koja radi pri Mešihatu Islamske zajednice u Srbiji, u Novom Pazaru ima dve knjižare, u kojima se, uglavnom, može kupiti islamska naučna litetarura. U jednoj od te dve knjižare, u ponudi su i knjige koje se bave istorijom, filozofijom, medicinom i drugim naučnim disciplinama.

U Vranju postoji Visoka škola strukovnih studija i Učiteljski fakultet, ali već desetak godina ne radi nijedna knjižara. Vranjanci se na razne načine dovijaju da dođu do najnovijih naslova. Peco Ristevski, najpoznatiji prodavac knjiga u Vranju, svakog dana u centru grada nudi Vranjancima najnovija izdanja.

- Trudim se da svim ljudima koji kupuju knjige kod mene pomognem da dođu do svih naslova. Često kod izdavača, ili na sajam knjiga odlazim sa ogromnim spiskom naslova koji mi čitaoci poručuju. U saradnji sa Narodnim univerzitetom, organizovao sam nekoliko mini sajmova knjiga, uoči Nove godine, što je naišlo na veliko oduševljenje ljubitelje knjiga - kaže Ristevski.

Direktorka Biblioteke ,,Bora Stanković" u Vranju Danijela Đorđević kaže da se planira da se u okviru biblioteke otvori i kafe-knjižara koja će biti jedna od najvećih u Srbiji, pa će pored 30 domaćih izdavača, imati i izdanja stranih izdavačkih kuća.

U Somboru ostala samo jedna

U Vojvodini je situacija nešto bolja nego južno od Save i Dunava, ali i u vojvođanskim varošima su zatvorene mnoge knjižare. Tako je Sombor pre dvadesetak godina imao oko 40.000 stanovnika i šest knjižara. Danas ima 10.000 stanovnika više i samo jednu klasičnu knjižaru.

- Vremena su teška i za izdavače i za knjižare. Ali ipak opstajemo - kaže Slobodan Stepanović, vlasnik knjižare i Izdavačke kuće ,,Zlatna grana", koja je osnovana 1997. godine. On dodaje da knjižarama ne idu naruku ni ulični sajmovi knjiga kojih je ove godine u Somboru bilo desetak. Prema njegovim rečima, na uličnim štandovima knjige su i do 50 odsto jeftinije nego u knjižari.

Nemaju knjižaru

Gornji Milanovac, Bor, Pirot, Vranje, Zaječar, Žitorađa, Kuršumlija, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Babušnica, Lajkovac, Osečina, Ljig, Mionica, Ub, Ljubovija, Majdanpek, Lebane, Vlasotince, Svilajnac, Krupanj i Aleksinac.



(Preuzeto sa sajta Press - 27. 11. 2009.)

Pa kad nemaju para da kupe knjige, šta će im knjižara?

Quote from: Ghoul on 04-12-2009, 22:20:44- Mali broj Borana ima istinsku potrebu da prati savremenu izdavačku produkciju. Borani najviše kupuju sanovnike, kuvare, knjige o zdravoj hrani, zatim o psiholoiji i jogi, kao i dela koja imaju praktičnu primenu - rekla je direktor Narodne biblioteke Vesna Tešović.

E kad chujem ovakvu izjavu, pa josh od strane odgovornog lica, dodje mi da se samoprebijem.

Ako je direktoru Narodne biblioteke potrebno objashnjavati da knjizhare i biblioteke postoje upravo da bi ukazale na to da postoje i knjige koje nisu kuvari, onda ne znam shta mozhemo da ochekujemo od prosechnih gradjana.

Quote from: Lord Kufer on 04-12-2009, 22:26:26
Pa kad nemaju para da kupe knjige, šta će im knjižara?

a za sanovnike i mir-jam i jogu - imaju?

Sve pare dadoše onome "Ja vaša krlj". Eto, to je sigurno jedan od razloga.

A o sveopštoj degeneraciji ljudskog roda, pa i ovog ovdašnjeg (što sve ide preko morfičkog polja), neću više da trošim reči...

Sto se tice Novog Sada, licno sve redje pazarim u Solarisu, izdanja su im prilicno skupa, a i imam popuste kod nekih izdavaca u drugim knjizarama. Najvise kupujem u Ljubiteljima Knjige, u Zmaj Jovinoj, i tu cesto bude posetilaca, nekad cak i manjih guzvi  :). Zatim, Alnarijeva knjizara u Merkatoru, imaju jos dve knjizare u centru u koje ponekad svratim. Knjizara Most je u pasazu , silazi se kao u kakav podrum, dobra je sto se tu moze ponekad naci nekih retkih naslova kojih nema drugde, ali im knjige znaju biti u prilicno zapustenom stanju. Knjizara u Matici Srpkoj takodje je interesantna, to bi otprilike bilo to, nemogu se setiti ima li jos gde. I naravno, nezaobilazni ulicni prodavci, najvise kod fakulteta.

Ljubav prema knjizi razvija se od malih nogu, u porodici prvenstveno. Posle je kasno, mator konj se ne vredi uciti  :). Knjige slabo " vrte " para, ne donose opipljivu korist glede podrske glasackog tela, tako da politicka elita nije preterano zabrinuta za sudbinu knjige. No, nije sve tako crno, vidim i po forumima da dosta mladih cita knjige, kako fantastiku, tako i klasiku, i hvala bogu ne citaju sanovnike i slicne stvari.

Uglavnom bih se složio sa prikazom novosadske situacije, i ja najviše volim da kupujem kod Ljubitelja knjiga, dok u IPS i Solaris gotovo da više i ne ulazim. Most, Mala velika knjiga i Prostor takođe su daleko od slavnih 90-ih kada su bili na vrhuncu.
Od drugih gradova, izuzimajući Beograd gde bi trebalo više prostora za prikaz, ta jedna u Somboru praktično da više ne postoji, Apatin nema nijednu knjižaru, Subotica ima 3 (jedna mala antikvarnica, jedna mala obična i jedna lepa i velika, u drvetu, u samom centru - kada sam bio pre koji mesec vlasnik mi sa ponosom tvrdio kako je to najlepša knjižara u Srbiji!), Zrenjanin ima 2, a najprijatnije iznenađenje mi je bio Šabac koji ima 4-5 knjižara što je za grad te veličine odličan broj. U Valjevu sam video neke ali je bila nedelja pa nisam mogao da bliže ispitam situaciju.

u nišu je pre nekoliko meseci zatvorena poslednja knjižara koja je imala neku dušu (iako je poslednjih godina i ta duša bila na izdisaju).
simbolično, zvala se SVETLOST.
sad, kad je ona ugašena, ostao je MRAK koji se zove MAMUT, neki reziduumi velikana na izdisaju, prodavnice udžbenika, prodavnice knjigolikih produkata i 'bestselera' (LAGUNA) i tako ti mejdžori.

nigde antikvarnice, nigde prijatnog mesta, nigde lepe atmosfere, nigde izdanja starijih od godinu-dve, nigde da se kupe književni ČASOPISI (!)...

istina, NKC nešto mašta da otvori kafe-knjižaru u centru grada dogodine, ali videćemo dal će zvezde da budu tamo gde treba, dal će biti para, dal neki mafijaš nije već bacio oko na lokaciju za svoju novu kladionicu ili 'butik', itd.

Niš nema niti jednu jedinu antikvarnicu? :shock:

Čuveni roman "Smrt poslednje knjige"  xyxy

Quote from: Ghoul on 05-12-2009, 01:58:14
u nišu je pre nekoliko meseci zatvorena poslednja knjižara koja je imala neku dušu (iako je poslednjih godina i ta duša bila na izdisaju).
simbolično, zvala se SVETLOST.
sad, kad je ona ugašena, ostao je MRAK koji se zove MAMUT, neki reziduumi velikana na izdisaju, prodavnice udžbenika, prodavnice knjigolikih produkata i 'bestselera' (LAGUNA) i tako ti mejdžori.

nigde antikvarnice, nigde prijatnog mesta, nigde lepe atmosfere, nigde izdanja starijih od godinu-dve, nigde da se kupe književni ČASOPISI (!)...

ovo naravno nije u potpunosti tačno.

ali, s obzirom da je dotični navikao da naručuje iz bg, dobija na poklon ili slično, a relacija mu je bila autobuska stanica - filfak; kako mu je ugašena svetlost ostaviću ga da čami u mraku. ili mamutu. :evil:

Novi Sad prakticno nema vise nijednu antikvarnicu. Velika antikvarnica Matice Srpske pretvorena je u modernu knjizaru Stilosa, a Orfelin se uskoro zatvara.

Quote from: Ghoul on 05-12-2009, 01:58:14
nigde antikvarnice, nigde prijatnog mesta, nigde lepe atmosfere, nigde izdanja starijih od godinu-dve, nigde da se kupe književni ČASOPISI (!)...

E, ovo mogu da potvrdim. Kad sam pre tri meseca bila u Nišu, ni u jednoj knjižari (od njih 4, koliko sam obišla) nisu imali GRADINU. I ne samo da je nisu imali, nego su me prodavačice belo gledale, kao da nikad nisu čule za taj časopis. Prijatelj koji je tražio da mu kupim najnoviji broj, nije mi poverovao da u Nišu nema da se kupi GRADINA...aman, to je niški književni časopis...Posle sam saznala da je trebalo da idem u NKC jer tamo jedino ima da se kupi... :cry:

U Negotinu imamo jednu jedinu knižaru, ako to uopšte tako može da se zove, koja više liči na špajz nego na bilo šta drugo. Osim LAGUNINIH izdanja, nešto malo DERETE, NARODNE KNJIGE i ALNARIJA malo čega drug ima. Više tamo i ne zalazim, rastužim se svaki put. Knjige sad uglavnom naručujem od izdavača (kod kojih imam popust kao član čitalačkog kluba), ili kupujem u BGu i NSu kad odem (4 ili 5 puta godišnje). Ovu drugu opciju više volim, naravno, jer ništa, nikakvo naručivanje s neta ne može da zameni onaj osećaj euforije kad uđeš u neku knjižaru, kreneš da listaš knjige (ponekad čak i one koje ne nameravaš da kupiš) i naročito stripove...milina bre jedna. :D

P.S. Tihi, jel u Novom Sadu još postoji knjižara STARI PROSTOR u Zrenjaninovoj? Tamo sam baš volela da kupujem knjige. Prodavci em ljubazni, em vole da pričaju o knjigama. Dešavalo mi se da tamo ladno spucam dva sata u razgovoru s prodavačicom a onda jedva uspem da ponesem sve što sam nakupovala...  :)

Stari prostor je ugasen.

Quote from: marlowe on 06-12-2009, 02:43:50
Stari prostor je ugasen.

Žao mi je što to čujem.  :(

A šta je sa PROSTOROM u Njegoševoj?

I on je ugasen. Na lokaciji starog prostora sada je knjizara Nublu, ali to nije za porediti.

@vilja: sa GRADINOM nije mnogo bolje ni u Beogradu, prodaje se u ukupno 3 knjižare (uskoro, nadam se, i u četvrtoj, u Tardisovoj knjižari), dobiju mizerno mali broj primeraka, a ako u nekoj drugoj knjižari pitaš za GRADINU gledaju te kao da si ih pitala da ti prodaju teglu marmelade.

ok, dosta kukumavčenja za gradinom.

valjda su i vrapci koji ovde povremeno sleću skapirali da na sagitu svraća šef i urednik, pa još ima i svoj topik.

inače radi se o vrlo prijatnoj osobi koja bi rado poslala primerak na bilo koju adresu u srbiji. :)

takođe ga treba priupitati i za distribuciju.

znači viljo nisi ni morala da dolaziš u niš, ako nisi imala preče potrebe.

Quote from: Shozo Hirono on 06-12-2009, 13:16:44ok, dosta kukumavčenja za gradinom.
valjda su i vrapci koji ovde povremeno sleću skapirali da na sagitu svraća šef i urednik, pa još ima i svoj topik.

šozo, ne obmanjuj javnost.
urednik gradine na sagitu svrati jednom u dve nedelje na 5 minuta, najčešće da bi okačio neku svoju vest, i nema kad da čita forum ili prati gde šta ko pita, tako da je forum ZS savršeno beskoristan za svrhe koje ti preporučuješ (kontakt sa njima).

GRADINA je, inače, jedini veći književni časopis u zemlji koji nema svoj sajt. ili je barem 'među jedinima'.

i jednom u dve nedelje je dovoljno.

vidi poruku i odgovori.

da ne pominjem da mu i ta poruka verovatno stiže po difoltu na mejl koji koristi.

doći do gradine nije teško, kao što nije teško doći do bilo čega drugog u ovoj zemlji, samo trebaš ići zaobilaznim putevima.

Quote from: Shozo Hirono on 06-12-2009, 14:35:25i jednom u dve nedelje je dovoljno.

govori u svoje ime!

U Požarevcu, koji je pre desetak godina imao 27000 članova biblioteke, nema nijedne knjižare. U nekadašnjoj robnoj kući radila je jedna mala, ali odatle su svi izbačeni kada su robne kuće prodate pre koju godinu. Od tada nema nijedne knjižare.

Quote from: Shozo Hirono on 06-12-2009, 13:17:57
znači viljo nisi ni morala da dolaziš u niš, ako nisi imala preče potrebe.

Pa nisi valjda mislio da sam zbog GRADINE išla u Niš?  :roll:

Išla sam drugim poslom, ali me prijatelj, koji zna za moju nastranu naviku da se muvam po knjižarama, zamolio da mu, kad već idem, kupim najnoviji broj. Inače, Skala (zna ga Ghoul) lično poznaje Sigmu, nije mu problem da dođe do GRADINE. Izgledalo mu je samo jednostavnije da mu ja donesem...nije očekivao da se u niškim knjižarama prodavci ponašaju kao da nikad nisu čuli za istu... :(

Što "ponašaju"? Verovatno i nisu...

:D :D U Banjaluci ili ti Banjoj Luci, ima nekih knjižara, ali bih izdvojio samo jednu, koja bi se tako mogla nazvati - Kultura. Tu je i klub Lagunin, i imaju izdanja dosta izdavača, mada najviše ovih većih (IPS. Laguna, Alnari...) i relativno često dobijaju nove knjige. Može se kod njih naručiti, što dobro dođe za neke knjižare i izdavačke kuće koje nisu mnogo poznate (Tardis, edicija Kokoro, Odiseja, Everest Medija...), ali treba čekati knjige da dođu.

Tu je još i knjižara Libra, renovirana je i dosta je dobra, ali su im cene pomalo stravične. U istom delu gde se nalazi ova knjižara, postoji i knjižara Litera, koja je ustvari kafe knjižara. Taj čovek retko nabavlja knjige, ali knjižara nije toliko loša.

Preko puta pošte, nalazi se knjižara Glasa Srpskog, koja uglavnom prodaje starija izdanja, i udžbenike (mada na lageru imaju neka izdanja stare "Svetlosti" iz Sarajeva, koja se mogu kupiti budzašto - Grof Monte Kristo, u 3 toma, debele korice, platio sam 7 maraka ili ti 280 dinara).

Antikvar.....samo jedan.......zaboravih kako se zove, pored bivše robne kuće Centar, u onom prolazu.....ah da, antikvarnica se zove Agora, ali od fantastike samo Asimov..

Takođe, gorepomenuta knjižara Kultura ima i u Merkatoru svoj prostor.

Biblioner je imao svoju maloprodajnu radnju, ali je zatvorio, uglavnom se sada bavi veleprodajom. To drži čovek koga većina ljudi ovde zna, Nešo Palić.

evo malopre je mile sps ilić pred kamerama obećao da će učiniti sve da  nkc (čiji je srđan sps savić direktor) najzad dobije svoju knjižaru u glavnoj ulici u nišu!
ja gledo, bilo na tv5!

Quote from: zakk on 06-12-2009, 18:07:16
Što "ponašaju"? Verovatno i nisu...

U to mi je teško da poverujem... Pa čak i ovde u Negotinu, ako pitaš bilo kog prolaznika-meštanina na ulici da li je čuo za BUKTINJU, dobićeš potvrdan odgovor. A BUKTINJA je lokalni kč, nije kao GRADINA poznat široj javnosti u Srbiji. BUKTINJU čak možeš i da kupiš u našem špajzu-koji-se-još-i-knižara-zove (ovo, verovatno zato što je prodavac član KKK-a).

*KKK je, da ne bude zabune, skraćeno od KRAJINSKI KNJIŽEVNI KLUB... :lol:

K-K-Kul! :)

Evo i jedne nove knjižare! :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg194.imageshack.us%2Fimg194%2F3936%2Fazdahaknjizara03.jpg&hash=92834b16bb32df85f1e66fc5b1d5e65318494180)

Knjižara AŽDAHA
Višnjićeva 3
(iza Pošte)
34000 Kragujevac
PAK 552607
Srbija

Telefon: +38134352721
E-mail: knjizara.azdaha@gmail.com
Web site: www.knjizara-azdaha.blogspot.com (http://www.knjizara-azdaha.blogspot.com)

http://www.knjizara-azdaha.blogspot.com/ (http://www.knjizara-azdaha.blogspot.com/)
http://www.facebook.com/profile.php?id=100000799050447 (http://www.facebook.com/profile.php?id=100000799050447)

Sve više knjižara, a sve manje ljudi u njima...  xfoht

Po Beogradu ima knjižara ( i to ne samo u Knezu ), ali su naslovi neretko jednolični...No, ne žalim se kad pomislim kako je u unutrašnjosti.
Ništa čudno ako uzmemo u obzir da Srbija u SVIM oblastima zaostaje za razvijenim svetom...

QuoteA nekako mi je i primerenije kada je knjizara "malo zavucena".

Takodje, primereno je kad je prodavnica s dildoima i pratećom opremom "malo izvučena". Malo=dovoljno da bode oči. Prodavnica, ne oprema.
@topik
Pa ''malo mi zavučena'' ta statistika,
oću reći kad mi neko kaže kako po statistici u Srbiji ima 400 izdavača i pomisli da to može u nekom trenutku nekad da mi zazvuči logično, imam osećaj ko da je pokušao da mi zavuče.
40 , pa i ajde, ali cetristo, jeeee :)
Ili ako statistika košta nešto: Da l je moguće da su i preko tog posla pronašli način da mute i muljaju . Na kraju krajeva i Al Kaponeu je na vizitki pisalo kamenorezac, prodavac nameštaja, kako ono...

Inače, po statistici koju sam upravo izmislila, prosečan stanovnik Srbije pojede 17 kila mocart kugli godišnje, a prosečan Austrijanac 9 i po.

Nestaje još jedna gradska knjižara

Rok za iseljenje ,,Stubova kulture" iz Kulturnog centra Beograda je 1. februar, i od tada prostor nekadašnje knjižare biće prazan do daljeg

Knjižara ,,Stubova kulture" u Kulturnom centru Beograda, na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, sutra će u potpunosti biti iseljena iz ovog prostora. Iako smo svesni svakodnevnih gradskih mena, ovakve promene ipak dočekujemo sa setom, pomalo i zebnjom, delimično i zbog neizvesnosti koja ih prati.

Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, kaže za naš list da ,,Stubovi kulture" iz materijalnih razloga više nisu u mogućnosti da ostanu zakupci ovog knjižarskog prostora (mesečno oko 4.000 evra, prim. aut.), ali ostaju u dobrim odnosima sa Kulturnim centrom. Prema rečima naše sagovornice, isto se, međutim, ne može reći i za kafić koji se nalazi u susednoj prostoriji, tik uz knjižaru, sa čijim vlasnicima Kulturni centar vodi spor već godinu dana, a koji kiriju nisu platili dve godine.

– Rok za iseljenje ,,Stubova kulture" je 1. februar, i od toga dana prostor nekadašnje knjižare biće prazan do daljeg. Možda bih najviše volela da što duže i ostane tako. Nemamo dobra iskustva sa zakupcima, pa ne žurimo sa novima, a možda bismo ovo mesto mogli da iznajmljujemo za različite opcije i kulturne sadržaje. Dakle, ne žurimo sa pronalaženjem novih partnera zbog toga što je ovaj problem povezan i sa određenom kulturnom politikom. Obavili smo razgovore sa nekima od vodećih izdavača, kao i sa vlasnicima knjižarskih lanaca, i proći će neko vreme pre nego što donesemo konačnu odluku, a ta odluka svakako biće u korist naše kuće – objasnila je Mia David.

U ,,Stubovima kulture" ističu da traže neku drugu lokaciju za knjižaru u Beogradu, pored one dve koje poseduju u Užicu i Aranđelovcu.

Izdavači uglavnom nisu voljni da daju izjave povodom mogućeg zakupa  knjižare u Kulturnom centru, međutim, ona je u svakom slučaju predmet ozbiljnih poslovnih razgovora, tajnih doduše. Kako nezvanično saznajemo, mogući konkurenti su ,,Službeni glasnik", knjižarski lanci ,,Vulkan", zatim ,,Evro-Đunti". Dejan Papić, direktor ,,Lagune" i njenog knjižarskog lanca ,,Delfi", smatra da nije smisleno unapred govoriti o ovakvim poslovnim potezima, koji su deo poslovnih tajni, i dodaje:

– ,,Delfi" ima dovoljno knjižara u centru grada i ne stremi ka svakom novom poslovnom prostoru koji se ukaže kao slobodan. Možda za sada to nije ni nužno menjati.

Takođe, jedna od nezvaničnih opcija za koju saznajemo, jeste i mogućnost ostvarivanja neke vrste nekomercijalne knjižare – kulturnog centra, koja bi okupila nekoliko izdavača (čiji je sastav za sada takođe neizvestan), i u kojoj bi, pored prodaje knjiga, po ugledu i na programe matične kuće KCB-a, bili organizovani različiti kulturni događaji.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nestaje-jos-jedna-gradska-knjizara.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nestaje-jos-jedna-gradska-knjizara.lt.html)

Е, јбг...док сам чешће шпартао по БГ, волео сам да се забодем у Стубовима културе...мада, само сам пар пута нешто и купио, више сам се бавио (високообдареним) прелиставањем :)

švajneraj!

Zimske gume vrednije od knjiga?

U noći između 1. i 2. februara nepoznati počinioci obili su magacin izdavačke kuće Mono i Manjana, u kojem se nalazi skladišten značajan deo izdavačke produkcija ovog preduzeća. Osim knjiga, u magacinu su se nalazile i četiri zimske gume.

Nakon policijskog uviđaja, ustanovljeno je da su iz magacina nestale gume, a nakon temeljnog popisa utvrđeno je da ne nedostaje nijedna knjiga. Iako nas raduje činjenica da su nam sve knjige na broju, ujedno smo se i razočarali kada smo shvatili da su našim pljačkašima bile vrednije četiri zimske gume od desetina hiljada knjiga koje smo tokom godina izdavali.

U ovim snežnim danima, na odluku naših lopova da svoje napore usmere ka odnošenju zimskih guma sigurno je uticalo vandredno stanje koje je proglašeno zbog loših vremenskih uslova, Ipak, to nas je nateralo da se zapitamo: do kada će trajati vanredno stanje u našoj kulturi, obrazovanju i pismenosti? Jer, sneg će da prođe kao što je i došao, zimske gume će biti zamenjene letnjim, ali činjenica da čak ni lopova ne zanimaju knjige koje mu stoje nadohvat ruke jeste simptom jednog prolongiranog vanrednog stanja, sa kojim smo se toliko srodili da nam deluje kao normalno. Slažemo se, knjiga je svetinja, ali nastavak te rečenice ne treba da bude: ,,u svetinju se ne dira"...

Nadamo se da će ovo saopštenje biti protumačeno u skladu sa našom namerom, koja nije apel lopovima da kradu knjige, već apel ljudima da se zapitaju: koliko cenimo knjigu i koliko vrednujemo kulturu?

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2012&mm=02&dd=10&nav_id=581549 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2012&mm=02&dd=10&nav_id=581549)

iskren da budem, imajući u vidu kakvo đubre M&M izdaju, da me neko pusti u njiov magacin i kaže - nosi šta ti srce želi, ne znam da li bih našao jedan ili dva naslova koje bih poželeo!

da, ali bi pronašao 4 zimske gume (procenjena tržišna vrednost 200E) , and auto-pijac here I come.

Отворено писмо 50 интелектуалаца Србије поводом партизације чувене издавачке куће

Шта дугујемо Службеном гласнику

После непромишљеног растурања најзначајнијих издавачких кућа у Србији, Службени гласник са својим руководством, и само сво...јим средствима и својом енергијом, успео је да препороди изгубљени културни простор без којег нам нема опстанка и напретка.

Окупио је на хиљаде сарадника из земље и региона, обезбеђујући драгоцено поље за писану научну, интелектуалну и креативну реч. Издања овог издавача покрила су највећи број области знања, историје и баштине, домаћих и светских, донела нам више него икад раније стотине и стотине дела нашег аутентичног духовног и истраживачког стваралаштва, која су увела неопходне и модерне идеје, и устоличила лексикографске пројекте који су нам недостајали. Укратко, са издањима Службеног гласника добили смо незаобилазну примарну и секундарну литературу, квалитетну и од трајне користи, за све научне, интелектуалне и креативне групације у нашој земљи, за све институције, универзитете и за све појединце чији рад нас богати.

Све је то постигнуто захваљујући доброј визији и изузетном професионализму. Партизација или неаргументовано обезглављивање Службеног гласника коштаће земљу значајног доприноса нашем друштву. Коштаће нас видокруга. Ко то не види, не мисли добро нашој будућности, ни себи ни својој деци у њој. Програм Службеног гласника није програм ове или оне партије. То је програм свих нас.

Службени гласник је у овом периоду постао феномен. Треба га подржавати да настави да буде феноменалан.

Потписници писма:
Академик Добрица Ћосић, академик Радован Вучковић, проф. др Драган Стојановић, проф. др Сава Дамјанов, проф. др Мирјана Д. Стефановић, проф. др Биљана Дојчиновић, проф. др Тања Поповић, др Игор Перишић, др Милослав Шутић, проф. др Миливој Ненин, доцент др Слободан Владушић, проф. др Горана Раичевић, доцент др Владимир Гвозден, др Милена Владић Јованов, мр Ђорђе Деспић, академик Драгослав Михаиловић, Милисав Савић, др Жељко Милановић, Радован Поповић, Миодраг Зупанц, Гојко Ђого, Мило Глигоријевић, Ален Бешић, др Марко Недић, Маринко Вучинић, Борислав Радовић, Светислав Басара, Милан Влајчић, Миле Грозданић, Драган С. В. Бабић, Зоран Миндеровић (САД), др Александра Манчић, Сања Милутиновић Бојанић (Париз), преводилац Милица Стојковић, преводилац Елеонора Прохић, преводилац Милан Милетић, Иван Нинић (Израел), проф. др Адријана Марчетић, књижевник Васа Павковић, књижевник Никола Маловић, књижевник Милован Марчетић, Владимир Кецмановић, др Ивана Миливојевић (Даблин), проф. др Жарко Требјешанин, књижевник Милан Ђорђевић, Љиљана Гаковић, Мирослав Јосић Вишњић, проф. др Јован Теокаревић, проф. др Александар Молнар, др Радоман Кордић, доцент др Александар П. Симић, проф. др Славиша Орловић, др Александар Бошковић, проф. др Владимир Вулетић, Александар Стевановић, проф. др Дарко Надић, др Срећко Ђукић, проф. др Даша Духачек, проф. др Младен Лазић, проф. др Зоран Стојиљковић, проф. др Војислав Становчић, Душко Лопандић, др Зоран Скробановић, др Александар Стевић (САД), Предраг Мирчетић, мр Предраг Крстић, проф. др Гордана Матковић, проф. др Даница Поповић, др Селма Каназир, проф. др Борис Беговић, проф. др Томислав З. Лонгиновић (САД), др Весна Матовић, Дијана Митровић Лонгиновић (САД), проф. др Милена Јовановић, проф. др Татјана Росић, преводилац Боривој Герзић, Јана Алексић, књижевница Нина Живанчевић (Париз), проф. др Сташа Бабић, књижевник Гордана Ћирјанић, преводилац Бојана Ковачевић Петровић , сликар Небојша Здравковић, др Ивана Спасић, др Ана Ћосић Вукић, преводилац Мирослава Спасић , др Бојан Јовић, мр Александра Бајазетов, Марта Фрајнд, Брана Миладинов, књижевник Војислав Јовановић, преводилац Дејан Михаиловић, Бранко Белић, Љиљана Пекић, Слободан Шијан, Александра Пекић, Радоман Кањевац , Александар Ђурић - Ђура Морнар, Милан Комненић, преводилац Сава Бабић , Драгомир Антонић , Милета Аћимовић Ивков , Мирослав Цера Михајловић (Врање), Љиљана Гордић , Саша Стојановић, Драган Јовановић Данилов, преводилац Неда Николић Бобић, Владислав Бајац, Давид Албахари, проф. др Ала Татаренко (Лавов), Милета Продановић, др Светлана Пејић, Зоран Ћирић, књижевник Зоран Богнар, др Зорица Бечановић Николић, архитекта Михајло Митровић, др Бојан Јовановић, Слободан Машић, књижевник Дејан Стојиљковић, књижевница Александра Мокрањац, Владан Матијевић, Борка Божовић... и још низ других из земље и света.

danas.rs

A šta je obezglavljeno?

nisam pratio fabulu, može li ukratko: KO i KAKO pokušava da ih obezglavi?

ne znam, moguće je da im se sprema seča, promenila se vlast, a SG je javno preduzeće. nadam se da do promena neće doći, u poslednjih nekoliko godina SG je za mene najbolji izdavač sa straobalnim izdanjima.

U principu se slažem sa tim, ali kada vidim ko je prvi na listi potpisnika i u trenutku kada treba da izađe knjiga Veselina Šljivančanina kod istog tog izdavača, uhvati me neopisiva muka koja mi i smeta da to preduzeće prihvatim svim srcem (zbog Aćina, Kukića i ostale ekipe odličnih ljudi).

Quote from: mstislaw on 08-10-2012, 17:17:49
ali kada vidim ko je prvi na listi potpisnika

akademiku se u zube ne gleda!  xnerd

Kuda idu pisci ,,Stubova kulture"

Velikić odabrao ,,Lagunu", Albahari će ,,biti strpljiv", Mileta Prodanović očekuje razgovor ovog izdavača sa autorima

Sajamski štand jednog od prvih i najvažnijih privatnih srpskih izdavača ,,Stubova kulture", koji je do sada uvek predstavljao najviše knjiga najboljih srpskih pisaca i primao najveći broj čitalaca koji su se sa njima družili, na ovom međunarodnom beogradskom sajmu knjiga upadljivo nedostaje. Uzroci su prepoznatljivi još od ranije: prvo je nestala čuvena knjižara ,,Stubova" u strogom centru grada (na skoro nerealno dobrom mestu da bi propala), onda smo čuli za veliki minus i dugove ovog izdavača. Zatim je bivši ministar kulture Predrag Marković, osnivač i direktor ove kuće, izjavio da ,,Stubove kulture" prodaje za samo jedan dinar.

Postavlja se pitanje šta će biti sa piscima ,,Stubova" i njihovom kulturnom misijom, šta će biti sa onima koji imaju već gotove knjige, koji ne žele da odustanu od svojih ugovora, a koji ipak moraju da misle i na sebe. Hoćemo li biti svedoci novih, mnogostrukih, književnih transfera, zvučnih kao što su oni fudbalski i drugi sportski prelasci iz tima u tim?

Upravo je veliki transfer odjeknuo Sajmom knjiga: jedan od najvažnijih pisaca savremene srpske književnosti Dragan Velikić prešao je u ,,Lagunu", koja će objaviti tiražnije reizdanje njegovog novog romana ,,Bonavia", kao i nova izdanja prethodnih romana ovog autora.

,,Odabrao sam 'Lagunu' kao izdavača za novi roman `Bonavia`, pre svega zbog toga što ima jaku i razgranatu mrežu knjižara po Srbiji, a prepoznatljiva je i na tržištu čitavog našeg regiona. Prodavati knjige danas, znači pre svega znati doći do čitalaca što `Laguna` postiže i zavidnim brojem svojih čitalačkih klubova. Iz svega onog što vidim, `Laguna` je ozbiljan izdavač, sa jasnim konceptom i profesionalizmom evropskog standarda", rekao je Velikić.

Međutim, iz razgovora sa drugim autorima ,,Stubova" uviđamo odlaganje odluka o promeni izdavača, neprikrivene nade da će se nešto ipak promeniti.

Vasa Pavković objavio je sedam autorskih i priređenih izdanja u ,,Stubovima kulture", a povodom toga što ovog izdavača sada nema na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga kaže:

– Za mene je šokantno što ,,Stubova" nema, zbog toga što je to bila najvažnija kuća za savremene srpske pisce. Tu su objavljivali i okupljali se najbolji srpski pisci: Svetlana Velmar Janković, David Albahari, Dragan Velikić, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević...

Autor ,,Stubova" je i Srđan V. Tešin, koji je istakao, kako je kazao, najvažniju stvar, a to je da još uvek zapravo ne znamo šta se tačno događa sa ovim izdavačem:

– Obavešteni smo da postoji pauza u radu, trenutna kriza, a mislim da je prosto nemoguće da jedan takav izdavač samo nestane. O prelasku u neku novu izdavačku kuću ne razmišljam, moje knjige još uvek stoje na istom mestu, o objavljivanju nove za sada ne razmišljam.

Za Davida Albaharija odsustvo ,,Stubova kulture" izgleda kao jedan veliki poraz celokupne kulturne politike koja se kod nas vodi.

– Činjenica je, pri tom, da je to bio izdavač koji je celokupnu produkciju posvećivao našim piscima. Dakle, to je trebalo da bude kuća o kojoj društvo na neki način dodatno brine. Ne želim da umanjim greške koje su možda postojale u samom načinu na koji je kuća vođena, ali mislim da je šteta da društvo nije ranije reagovalo i doprinelo da ,,Stubovi kulture" ostanu ono što su bili i do sada, izjavljuje Albahari, dodajući da sada nema nikakvu ideju o nekom mogućem prelasku u drugu izdavačku kuću, zbog toga što se još uvek zapravo ne zna šta će biti sa ,,Stubovima".

– Ja sam svih ovih godina bio vezan za njih i osećam da je moja sudbina, kao pisca, i dalje vezana za istog izdavača. Biću strpljiv još neko vreme, zaključuje Albahari.

Među piscima koji još uvek neodlučno posmatraju neizvesnost ove situacije je i Svetlana Velmar Janković, koja nam je rekla da se još uvek nada mogućem oporavku ,,Stubova kulture":

– Ne znam šta valja činiti. Pisci su od početka radili zajedno sa Predragom Markovićem, bili uz njega, i ostaću autor ,,Stubova" do poslednjeg trenutka. Moja nova knjiga još uvek nije završena, još uvek ne moram da razmišljam u žurbi o njenom objavljivanju, ali kada za to dođe vreme moraću i o tome da mislim.

Još jedan autor ,,Stubova" Mihajlo Pantić, za sada takođe ,,bez žurbe", primetio je za naš list:

– U ovom trenutku uživam u izlasku knjiga mojih kolega, deleći sa njima radost što su se one pojavile. O svemu ostalom razmišljaću početkom iduće godine.

Slično tome, i Mileta Prodanović ostaje i dalje autor ,,Stubova kulture", očekujući konkretan razgovor izdavača sa autorima povodom stanja u ovoj kući.

– Verujem u taj projekat ,,Stubova kulture". Tokom devedesetih godina prošlog veka bila je to za mene svojevrsna porodica, krug ljudi koji mi je imponovao. Međutim, znam da se vremena menjaju i da nostalgija nije produktivna. Nisam razmišljao o prelasku u neku novu izdavačku kuću, za sada to mi nije hitno, zbog toga što sam na polovini rada na novoj knjizi. Iako se čini da ima mnogo izdavača, zapravo ih i nema... Nadam se da će ista grupa ljudi, srpskih pisaca, uz neke mlađe autore, ostati na okupu u ,,Stubovima kulture". Ali, ako to nije moguće, stvar ne treba siliti, mišljenja je Prodanović.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kuda-idu-pisci-Stubova-kulture.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kuda-idu-pisci-Stubova-kulture.lt.html)

da ne otvaram novu temu...zbog čega se vrši otpis knjiga iz biblioteka? npr.ovi primerci mi deluju savršeno očuvani.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fstatic.kupindoslike.com%2FDNEVNIK-1-3-Vitold-Gombrovic_slika_O_3800799.jpg&hash=9808d651ef0d5c82e8f207765a46c66a7636ced4)

Zato što ih niko nije čitao, vrv su tako očuvani. A šta je to otpis knjiga?

Biblioteke imaju na raspolaganju ograničen prostor, a nove knjige nabavljaju stalno. Otpisuju se ne samo primerci u lošem stanju, nego i duplikati i oni primerci koji su stari/retko čitani. Ako bibliotekar proceni da Gombroviča niko ne čita (sam kažeš kako je dobro očuvan) i evt. biblioteka ima još jedan primerak, otpisaće njega a ne... nešto drugo.

A možda to što si nam slikao i nije regularno otpisano nego je nemoralni član biblioteke ukrao pa preprodao...

A šta se dešava sa otpisanim knjigama?

Zavisi od biblioteke. Učlanjena sam u jednu gde su naramak otpisanih knjiga ostavili na pultu sa strane da uzme ko šta hoće. Negde fino iznesu do kontejnera. Kad sam jednom na nekom mestu pitala šta tačno rade, krenuli su da mi objašnjavaju dopisivanje sa gradskom centralom, pa preko nje sa Narodnom, pa povlačenje knjiga u depo, pa... ispalo je da se knjige povlače unaokolo dok se ne "istope" usput a na kraju završe kod Alexdelarga.

Posle im je kriv Hitler...

 :x :cry:

Quote from: Jevtropijevićka on 31-10-2012, 14:05:25
Zavisi od biblioteke. Učlanjena sam u jednu gde su naramak otpisanih knjiga ostavili na pultu sa strane da uzme ko šta hoće. Negde fino iznesu do kontejnera. Kad sam jednom na nekom mestu pitala šta tačno rade, krenuli su da mi objašnjavaju dopisivanje sa gradskom centralom, pa preko nje sa Narodnom, pa povlačenje knjiga u depo, pa... ispalo je da se knjige povlače unaokolo dok se ne "istope" usput a na kraju završe kod Alexdelarga.

pa, da, ja sam poslednji u lancu ishrane visokoobdarenog prelistavanja. :lol:
btw. pročitao sam negde da službeni glasnik kani da objavi ove gombrovičeve dnevnike.

У "мојој" локалној библиотеци постоји један сто испред врата (библиотека је на спрату и кад се пењете степеницама, прво на тај сто налећете, а врата су мало лево). Ту ређају отписане књиге па заинтересовани могу да их однесу и кад библиотека не ради. Досад нисам нашао ништа мени занимљиво, мада није да свраћам често. Али сви су примерци које сам видео били потпуно раскупусани.

Bakterije koje jedu knjige

U Narodnoj biblioteci Srbije prvi put će biti obavljena mikrobiološka istraživanja rukopisne i štampane građe

Majmuna koji pije mastilo Horhe Luis Borhes svrstao je među izmišljena bića u svom priručniku fantastične zoologije. To je zanimljiva priča o stvaranju i neobičnom biću koje se, kada pisac završi svoj rad, hrani ostacima mastila. Prevario bi se onaj ko bi pomislio da slično biće ne postoji u stvarnosti: doduše nije majmun, ali je bakterija i, da, hrani se mastilom. Da li simbolizuje propadljivost svega ljudskog, zaborav koji razjeda ljudska dela, time se stručnjaci iz Narodne biblioteke Srbije, Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering i beogradskog Biološkog fakulteta, neće baviti – prepustiće takve misaone konstrukcije sklonima filozofiranju i sanjarenju. Oni će se naredne godine posvetiti ozbiljnom naučnom radu: mikrobiološkim istraživanjima vredne rukopisne i stare štampane građe iz trezora nacionalne biblioteke, odnosno proceni nivoa mikroorganizama na zbirkama starih i retkih knjiga. Uprošćeno govoreći, utvrdiće koje su se bakterije i gljive nastanile između listova, posle čega sledi novi zadatak: kako se izboriti sa njima? Sa stručnjacima iz Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke radiće kolege iz Instituta za molekularnu genetiku, gde će se obavljati istraživanja vezana za bakterije, i Biološkog fakulteta, koji će raditi ona u vezi sa gljivama.   

Projekat čiji je nosilac Narodna biblioteka većinski finansira Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), koja će obezbediti 80 odsto sredstava, dok će dvadeset odsto potrebnog novca izdvojiti Narodna biblioteka iz sopstvenih sredstava. To je inače prvi put da Unesko direktno finansira neki projekat nacionalne biblioteke i prvi put da se na građi koja se čuva u ovoj instituciji obavljaju mikrobiološka istraživanja. Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić kaže da je ovaj projekat naša nacionalna komisija poslala Unesku kao prvi na listi iz naše zemlje.

– Rok za realizaciju je 31. decembar naredne godine. Po završetku projekta postaćemo regionalni centar u toj oblasti za jugoistočnu Evropu. To znači da će kod nas biti rađene analize za sve zainteresovane institucije kod nas i iz regiona, kao i da ćemo kontinuirano vršiti edukaciju u redovnim intervalima, jednom ili dvaput godišnje – naglašava Ristić.

Mikroorganizmi izazivaju strukturne, hemijske i estetske promene na papiru i pergamentu. Najčešće se hrane celulozom i uz pomoć enzima koji luče razgrađuju lance celuloze čineći hartiju krtom. Ima i onih koji se hrane lepkom, raznim nečistoćama, masnim flekama, a već pomenuta bakterija koja jede mastilo nastanila je jedan dokument u Arhivu Srbije koji je tako temeljno počela da tamani da su umesto slova ostale praznine, dok je ostali deo papira bio netaknut. Razvoju mikroorganizama koji na ovaj ili onaj način razgrađuju pisanu i štampanu građu pogoduju određeni mikroklimatski uslovi – objašnjava konzervator mr Katarina Kocić iz Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju.

– U magacinima gde se čuvaju knjige i stari rukopisi temperatura bi trebalo da bude između 18 i 20 stepeni, a vlažnost vazduha između 50 i 55 procenata. Vrlo je važno da se održavaju konstantne vrednosti u prostorijama jer sve ispod ili iznad toga pogoduje razvoju mikroorganizama, a naročito velike oscilacije u temperaturi ili vlažnosti – kaže mr Katarina Kocić.

Odnedavno, tačnije od oktobra, u depoima Narodne biblioteke ugrađeni su uređaji za merenje vlažnosti vazduha tako da sada vrednosti mogu da se prate 24 sata.

– Uređaji su povezani preko posebnog servera na tri kompjutera: šefa depoa, načelnika odeljenja za restauraciju i načelnika tehničko-bezbednosne službe. Imamo i opciju da u slučaju da se nešto desi ne samo što se automatski uključuje alarm, već taj alarm ide i preko mobilnih telefona. Površina naših depoa je 16.000 kvadratnih metara i oni su najveći u jugoistočnoj Evropi – objašnjava Dejan Ristić.

Posle ovih ispitivanja, sledi osmišljavanje projekta koji će se baviti suzbijanjem štetnih bakterija i gljiva. U Odeljenju za zaštitu, za uništavanje podstanara koji oštećuju svoje ,,domaćine" knjige, koriste ,,veloksi" (veloxy) sistem za sterilizaciju građe.

– Ona se ubacuje u specijalna pakovanja iz kojih se posebnim uređajem crevom izvlači kiseonik. Građa ostaje zatopljena u pakovanju bez kiseonika, a procenjeno je da je potreban 21 dan kako bi svi mikroorganizmi koji koriste kiseonik bili uništeni. Uz to, dodaje se i timol, supstanca koja isparava na vazduhu, kako bi bile uništene i anaerobne bakterije koje ne koriste kiseonik i spore – objašnjava mr Katarina Kocić.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Bakterije-koje-jedu-knjige.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Bakterije-koje-jedu-knjige.lt.html)

Lepo i za pohvalu, i da se nadamo da će novce koje dobiju pametno iskoristiti.

Ovaj žitelj Srbije tuguje u Tulsi. Lanac knjižara "Borders" je pukao i sad ima na raspoloženju samo "Barnes & Noble" koji nikad nije preterano voleo. Možda se utešim u meksičkom restoranu "On the Border". On nije bankrotirao.

Quote from: Ghoul on 05-10-2012, 15:12:43
nisam pratio fabulu, može li ukratko: KO i KAKO pokušava da ih obezglavi?

Radoš Ljušić na čelu Službenog glasnika

Beograd - Vlada Srbije juče je razrešila dužnosti direktora Javnog preduzeća ,,Službeni glasnik" Slobodana Gavrilovića i za vršioca dužnosti imenovala istoričara Radoša Ljušića.

Ljušić je prvobitno bio član Demokratske stranke Srbije, a onda kad je Tomislav Nikolić osnovao Srpsku naprednu stranku postao njen član. Bio je predsednik Društva istoričara Srbije i član je nekoliko redakcija istorijskih časopisa, zatim Odbora za proučavanje srpske revolucije i Odbora za 19. vek SANU. Ljušić je bio i direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, a njegovo ime je u javnosti pominjano zbog toga što je navodno sebi isplaćivao honorare, što Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima eksplicitno zabranjuje.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/rados_ljusic_na_celu_sluzbenog_glasnika.55.html?news_id=253198 (http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/rados_ljusic_na_celu_sluzbenog_glasnika.55.html?news_id=253198)

švajneraj! :P :cry:

SKANDALOZNO!

LJUŠIĆ POKUŠAO DA PODMITI ALEXDELARGEa!

iz nekog, meni nepoznatog razloga, danas mi je poštar za na poklon od službenog glasnika doneo dve knjige: POGLED SA AKROPOLJA od miodraga stojanovića i O NEMAČKOJ REPUBLICI od tomasa mana.

nije to ništa, sve dok ti ne donese POETIKU HORORA!  :|

iz tvojih usta u azathothove uši!

Aleksandar Nikolić, vlasnik najpoznatije beogradske knjižare Beopolis, povodom novogodišnjeg programa ,,Praznici sa prijateljima"

Bolje je ne čitati ništa nego trovati se glupostima

U knjižari Beopolis se drugu godinu zaredom održava program ,,Praznici sa prijateljima". U okviru ovog programa svakog dana do Nove godine posetioci knjižare imaju priliku da se upoznaju i razgovaraju sa piscima i izdavačima. Dosadašnji gosti ovog programa su bili timovi izdavačkih kuća Elektrika i System Comics, Milan Vlajčić, Igor Štiks, Ivan Milenković, Daniel Kovač, Đorđe Pavićević i mnogi drugi. O ovom programu, kao i o knjižarstvu u Srbiji, razgovarali smo sa Aleksandrom Nikolićem iz knjižare Beopolis.

Čini li vam se da su danas, kada se koprcamo u raljama nekakvog divljački sprovedenog neoliberalnog sistema, knjižare postale samo prodavnice knjiga, a ne mesta gde se o knjigama može razgovarati?

- Sasvim se slažem sa vama. Čini mi se da ste zapravo postavljajući pitanje dali na njega i odgovor. Koncept prodati sve i prodati što više svega dominira ne samo u izdavaštvu i knjižarstvu, nego i u kulturi uopšte. To možemo najjednostavnije opisati kao potpunu estradizaciju kulture. Mislim da ovde nema potrebe da naglašavam koje su razlike između estradnog i umetničkog ,,dela", verujem da vaši čitaoci to veoma dobro znaju, mada bih ipak da podsetim na ono možda najbitnije iz čega možemo dalje da dedukujemo razlike. Za razliku od umetničkog, estradni proizvod ima jedini cilj i samo jednu svrhu - da bude komercijalan. I, na žalost, tom je cilju sve podređeno, pa tako kupujući knjige po nekim od beogradskih prodavnica knjiga, ili još gore, recimo na Sajmu knjiga, vi uz knjigu možete biti ,,počašćeni" ko zna kojim sve prehrambenim i neprehrambenim proizvodima, kozmetikom i ko zna čime sve ne. Time se u krajnjem slučaju regrutuju kupci knjiga, a ne čitaoci.

Ovde moram da pomenem još jednu vešto plasiranu manipulaciju, radi se o čuvenoj umotvorini - bolje da ljudi čitaju bilo šta nego ništa. Kako pogrešan i licemeran stav! Uvek ću radije stati na stranu čistog razuma neukaljanog kvaziknjiževnim delima, pseudo istorijskim istraživanjima, raznim smećem tzv. popularne psihologije. Dakle, bolje je ne čitati ništa nego trovati se glupostima.

Ipak, vaša knjižara ima, uprkos vladajućoj klimi, drugačiju reputaciju. Kakvi su rizici borbe protiv estradizacije o kojoj govorite?

- Kada kažete drugačiju reputaciju, to prihvatam kao kompliment, mada ima dosta onih koji bi to shvatili, lepo rečeno, kao tranzicioni gubitnik, ili grublje rečeno, netalentovan za posao, odnosno da se izrazim tranzicionim rečnikom - loš menadžer u kulturi. Kada pominjete rizike, nema potrebe bilo šta mistifikovati, rizik i konsekvenca je gašenje knjižare. Moram da kažem da se sve ono o čemu sam u prethodnom odgovoru govorio ne odnosi samo na stanje kod nas. To je trend i u svetu, što naravno ne znači da ga treba i odobravati. Time što smo mi drugačija knjižara ne želim da kažem da ljudi samo kod nas treba da dolaze, naprotiv. I ono sa čime se ne slažem naravno da treba da postoji i legitimno je, kao što je i legitiman moj stav o svemu tome. Ono na šta samo želim da skrenem pažnju je značaj nezavisnih knjižara, nezavisnog i nekomercijalnog izdavaštva za čitavu zajednicu i kulturu uopšte. Dakle, da malo preformulišem odgovor, rizik je da me neće, ili ne žele, čuti oni koji su odgovorni za planiranje i osmišljavanje strategije razvoja kulture kod nas, a konsekvence, rekao sam već, gašenje nezavisnih i nekomercijalnih institucija, izdavačkih kuća, knjižara, gašenje drugačijeg, kritičkog pogleda na svet.

U ovogodišnjem programu ,,Praznici sa prijateljima" fokus je prvenstveno na gostima iz sveta stripa i humanistike. Da li mislite da su, i u inače skromnom književnom životu, ova dva polja skrajnuta i zašto?

- Već drugu godinu zaredom nagradu izdavača godine saveta Sajma knjiga dobijaju izdavačke kuće koje se bave izdanjima iz oblasti humanistike. Da podsetim, prošlogodišnji dobitnik nagrade bila je izdavačka kuća Fabrika knjiga, a ove godine je to Fedon. Takođe, prošle godine nagrađeno je i jedno strip izdanje. Da li se o tome govorilo, pisalo? Skoro da ne. Čak da sramota bude veća, prošle godine su se pojavili i tekstovi, pisala su se i saopštenja nekih udruženja izdavača i knjižara kako su te nagrade nezaslužene, sramotne, posledica politikanstva. Jedini argument bio je kako dobitnici ili nisu prodali dovoljno knjiga, ili nemaju više od nekoliko stotina izdanja godišnje. A gde je kolegijalna pohvala za dobre prevode, kvalitet izdanja... Budalaštine i gluposti koje su tada izgovorene o stripovima neću ni da pominjem. Mislim da su u ovom trenutku izdavači koji se bave stripom i humanistikom, mada ima tu još i nekolicina drugih kvalitetnih izdavačkih kuća koji se bave nekim drugim izdanjima, jesu najkvalitetnije što izdavaštvo u Srbiji može da ponudi. Eto zato ,,Strip, teorija" ove godine u Beopolisu. Bojan Marjanović

Komad knjige

- Primetili ste i da je postalo potpuno normalno govoriti samo o tome koliko neka knjiga košta, ili koliko komada, obratite pažnju na termin - komada, knjiga možete dobiti za neku svotu novca. Dakle priča o samoj knjizi, njenoj vrednosti kao književnog dela, ili o kvalitetu prevoda, ili o likovnoj opremi, itd. potpuno se izgubila.

Kulturu ne možete prepustiti zakonima tržišta

- Želim da skrenem pažnju da kulturu ne možete prepustiti zakonima tržišta, jer kultura u svojoj biti ne može biti tržišno određena, a ako jeste onda više ne govorimo o kulturi. I ako želimo da budemo odgovorna država koja brine o svom boljitku moramo da pronađemo načina da potpomognemo baš te, nezavisne i nekomercijalne knjižare, izdavače, umetnike, itd, itd. Mislim da je u prethodnom periodu, bar što se tiče Beograda mnogo sredstava uloženo u neke projekte, osnivanje raznih novih institucija kulture i kulturnih centara i da je to, zvuči paradoksalno, bila greška. Smatram da je bilo mnogo korisnije i bolje da su ta sredstva bila iskorišćena za pomoć i podršku već postojećim institucijama koje su već dugo na sceni i nešto znače na kulturnoj mapi Beograda, Srbije, pa i čitavog regiona, kaže Nikolić.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/bolje_je_ne_citati_nista_nego_trovati_se_glupostima.11.html?news_id=253617 (http://www.danas.rs/danasrs/kultura/bolje_je_ne_citati_nista_nego_trovati_se_glupostima.11.html?news_id=253617)

Quote from: Alexdelarge on 29-12-2012, 22:41:19
Bolje je ne čitati ništa nego trovati se glupostima

pametno rečeno i obrazloženo!

i sasvim suprotno ovde na forumu često iznošenim tezama gingerkunca i sličnih, tipa: 'rodilo se, valja ga ljuljati' i 'uspeh ove knjige (ma kakva ona zaista bila) otvoriće vrata drugim, sličnim, pa ćemo je zato podržati', odnosno 'knjigu je izdao jedan od NAŠIH, odnosno spada u NAŠE žanrove, pa zato - suuuuperrr! pohvaljuj ako ikako možeš!' i sl.

"Službeni glasnik"nastavlja lepu tradiciju izdavaštva

BEOGRAD, 4. januara (Tanjug) - Novopostavljeni v.d. direktora JP "Službeni glasnik" prof. dr Radoslav Ljušić potvrdio je danas Tanjugu da će " nastaviti sa lepom tradiicjom izdavaštva" koju neguje ta kuća. Konstatujući da je "Službeni glasnik" među najvećim izdavački kućama u Srbiji, čija je produkcija jedna od najvecih, LJušić je podsetio da nije samo izdavačka kuća, nego je dužna da po zakonu o "Službenom glasniku" prati rad srpske Vlade, zbog čega je obavezna da "radi na dva koloseka". Dakle, nastavio je on, "s jedne strane treba da opslužujemo Vladu a sa druge, da se bavimo izdavačkom delatnosću". Ljušić je kao ličnu želju u pogledu izdavaštva naveo da nastavi posao koji su vodili njegovi prethodnici, da sve ono što je bilo dobro i dalje neguju i po potrebi unapređuju. On je dodao i da će razmisliti o nekim izdanjima, "da li su ona u ovom trenutku našoj izdavačkoj publici potrebna ili ne". "Prema podacima kojima trenutno raspolažem, dobar deo naših naslova, nije našao kupce, i smatramo da te knjige ubuduće ne bi trebalo štampati", istakao je LJušić . On je najavio da će krajem meseca, održati konferenciju za štampu, na kojoj će "reći sve o materijalnom poslovanju "Sluzbenog glasnika" tokom 2012. godine, a pošto će prethodno podneti jedan izveštaj Vladi moći će detaljnije da govori o izdavačkom planu u 2013 . godini. Na pitanje Tanjuga kako vidi budućnost srpske leksikografije pošto je, kao dirketor Zavoda za udžbenike objavio prvi posleratni Srpski leksikon, LJušcih je podsetio da sada postoje tri leksikografska odeljenja u Srbiji -staro u Matici srpskoj, Leksikografsko odeljenje koje je on osnovao u Zavodu za udžbenike, i Leksikografsko odeljenje u "Glasniku. "Smatam da tri leksikograafska odeljenja, treba objediniti u jedno i videti na koji način da se to uradi", misli LJušić. On se sprema da tokom ove godine, podnese predlog Vladi da se u tom pogledu učini korak napred, a, kako je dodao, "to bi značilo objedinjavanje tri leksikografska odeljenja, koji bi bili u službi Srpske enciklopedije, tog velikog projekta, koji radimo već nekolko godina".

Zlo. :cry:

Čuj, važno je da se gnjige prodaju, ne?  8-)

za sve je kriva takozvana izdavačka publika!

Alnari i Mono Manjana se ujedinjuju i nastaje Vulkan Izdavaštvo.

Koje tu posrnuo pa se ujedinjuju?

Quote from: Alexdelarge on 09-01-2013, 00:05:23
"Službeni glasnik"nastavlja lepu tradiciju izdavaštva

BEOGRAD, 4. januara (Tanjug) - Novopostavljeni v.d. direktora JP "Službeni glasnik" prof. dr Radoslav Ljušić potvrdio je danas Tanjugu da će " nastaviti sa lepom tradiicjom izdavaštva" koju neguje ta kuća. Konstatujući da je "Službeni glasnik" među najvećim izdavački kućama u Srbiji, čija je produkcija jedna od najvecih, LJušić je podsetio da nije samo izdavačka kuća, nego je dužna da po zakonu o "Službenom glasniku" prati rad srpske Vlade, zbog čega je obavezna da "radi na dva koloseka". Dakle, nastavio je on, "s jedne strane treba da opslužujemo Vladu a sa druge, da se bavimo izdavačkom delatnosću". Ljušić je kao ličnu želju u pogledu izdavaštva naveo da nastavi posao koji su vodili njegovi prethodnici, da sve ono što je bilo dobro i dalje neguju i po potrebi unapređuju. On je dodao i da će razmisliti o nekim izdanjima, "da li su ona u ovom trenutku našoj izdavačkoj publici potrebna ili ne". "Prema podacima kojima trenutno raspolažem, dobar deo naših naslova, nije našao kupce, i smatramo da te knjige ubuduće ne bi trebalo štampati", istakao je LJušić . On je najavio da će krajem meseca, održati konferenciju za štampu, na kojoj će "reći sve o materijalnom poslovanju "Sluzbenog glasnika" tokom 2012. godine, a pošto će prethodno podneti jedan izveštaj Vladi moći će detaljnije da govori o izdavačkom planu u 2013 . godini. Na pitanje Tanjuga kako vidi budućnost srpske leksikografije pošto je, kao dirketor Zavoda za udžbenike objavio prvi posleratni Srpski leksikon, LJušcih je podsetio da sada postoje tri leksikografska odeljenja u Srbiji -staro u Matici srpskoj, Leksikografsko odeljenje koje je on osnovao u Zavodu za udžbenike, i Leksikografsko odeljenje u "Glasniku. "Smatam da tri leksikograafska odeljenja, treba objediniti u jedno i videti na koji način da se to uradi", misli LJušić. On se sprema da tokom ove godine, podnese predlog Vladi da se u tom pogledu učini korak napred, a, kako je dodao, "to bi značilo objedinjavanje tri leksikografska odeljenja, koji bi bili u službi Srpske enciklopedije, tog velikog projekta, koji radimo već nekolko godina".

QuoteLjušić za NIN otkriva da je ovih dana povukao poslovni plan za 2013. godinu ,,jer je bio nerealan".

Mstislave, nemoj više, molim te, srce me boli :(

I ja bih povukao plan. Marketing im je na nivou Everesta i telefonske govornice dr Whoa. Objavili su mi knjigu (i dr Radiši Jančiću), a da niko nije saznao da postoji. Nisu znali da je imaju ni prodavci u njihovoj radnji.

Nemaju je. Preturio sam ceo Beograd i štand na Sajmu knjiga. Doduše, na štandu nisu ni čuli za nju. Ali imali su je u katalogu.

Pazi, prvo izdanje "Ekolibri" su rasprodali i pravili se blesavi za pare (osim avansa što je većina mojoj honorara). Sa Glasnikom napravimo ugovor i opet dobijemo avans. Baš sam se naavansovao.  :shock:  Posle, obećao nekom knjigu, kad ono, u prodavnici Glasnika nemaju pojma. Ma, nek propadnu kao i svi moji izdavači. Ni Bobanu se ne piše dobro. Ustvari, čim me zeznu - propadnu. :evil:

to je proklectvo hiperprodukcije - oni stvarno ni sami ne znaju šta su sve izdali, kad u godini objave stotine naslova.
i meni se na sajmu dešavalo da čekam više minuta dok uspeju da lociraju neku knjigu, prvo u spisku (u kompu) pa onda fizički... a kamoli da ih drže u glavi!

Ja ovde retarde po superstore marketima (da li se zna da njih zapošljavaju jer država dotira?) šta god da pitam oni znaju napamet broj reda gondola u kome se to nalazi.

Quote from: Ghoul on 18-01-2013, 01:58:29
to je proklectvo hiperprodukcije - oni stvarno ni sami ne znaju šta su sve izdali, kad u godini objave stotine naslova.
i meni se na sajmu dešavalo da čekam više minuta dok uspeju da lociraju neku knjigu, prvo u spisku (u kompu) pa onda fizički... a kamoli da ih drže u glavi!

Ma nema to veze sa hiperprodukcijom. 'Ajde odi na Lagunin štand, pa da njihovi prodavci ne znaju da li imaju neku knjigu u ponudi ili nemaju. A ako neko praktikuje hiperprodukciju onda su to oni. Ovde je pre po sredi to što prodavci rade samo za vreme trajanja Sajma i boli ih uvo. S druge strane, ko zna kakvo je uređenje Glasnika, kako prodaju knjige i da li ih prodaju, ili se sve to finansira iz (nekog) budžeta - pa i kako zapošljavaju te koji im rade.

Quote from: Nightflier on 18-01-2013, 02:29:15
Ovde je pre po sredi to što prodavci rade samo za vreme trajanja Sajma i boli ih uvo.

to zaista jeste tako na strani, gde nemaju svoju knjižaru, kao npr. u nišu - ali na bg sajmu valjda rade NJIHOVI ljudi, dal iz knjižara ili iz firme a ne neki padobranci?

već sam na blogu opisao gnjavažu s njihovom najamnom snagom na niškom sajmu knjiga pre par meseci:

"Odem onda do Službenog glasnika, nameran da kupim SABRANE PRIČE Hulija Kortasara, kiklopsko izdanje u dva toma od oko 1300 strana ukupno, koje zbog te mase nisam hteo da vučem čak iz Beograda, znajući da će mi doći ovde, na noge. Kad tamo, a ono – ispade da radnica na štandu "nema šifru" za tu knjigu, ne može sada da mi je proda, nego da se vratim tek narednih dana. Pa nemoj me zajebavati! Još malo ubeđivanja s njom, ali ne pomaže. Ne može, pa ne može. Pitam je za jedan drugi naslov: ona me tužno gleda – "Ja sam ovde samo za Sajam." Kao, ja nisam odavde. Nema veze, kokoško, sam ću se snaći. Malo kasnije, skoro slučajno, oči mi privuče baš ta knjiga, stavljena visoko iznad nje.
Nerviram se što ću, izgleda, morati da nekome ovde ostavljam pare da mi knjige kupi narednih dana, i da se akam s tim preuzimanjem, jer ovi nisu tehnički spremni došli na sajam, i odvraćaju zainteresovane mušterije zbog ovakvih gluposti, Srećom, malo kasnije tu spazim jednu drugu radnicu-službenicu, pa okušam sreću i s njom, i uz malo cimanja, jedan njen telefonski poziv u ko zna koju Centralu kasnije, smiluju se da mi uzmu iz ruku dve crvene za ove dve knjižurine, kad sam baš tol'ko zapeo! Baš me čudi ovakva neozbiljnost od inače najboljeg i najozbiljnijeg živog izdavača u Srbiji!"
(http://ljudska_splacina.com/2012/11/sajam-knjiga-u-nisu-2012.html (http://ljudska_splacina.com/2012/11/sajam-knjiga-u-nisu-2012.html) )

Čim odbijaju Robert Anton Wilsona za izdavanje, moraju biti nista do neozbiljni.

Quote from: Ghoul on 18-01-2013, 03:22:56
to zaista jeste tako na strani, gde nemaju svoju knjižaru, kao npr. u nišu

Ovo mi je recimo strašno a u Novom Sadu u jednoj ulici imaju DVE radnje, i sa parne i sa ne parne strane.  xrotaeye  :x

Љушић: Лоше пословање претходне управе 


"Службени гласник" од државне институције основане да опслужује Скупштину и Владу Србије постао фабрика за производњу књига које се не продају, изјавио директор те куће Радош Љушић. Та институција у 2013. годину ушла са губитком од 325 милиона динара, каже Љушић.
Директор Службеног гласника Радош Љушић оптужио је претходну управу за недомаћинско пословање и рекао да је та институција у 2013. годину ушла са губитком од 325 милиона динара.

Љушић је рекао да је Службени гласник, од државне институције основане да опслужује Скупштину и Владу Србије, постао фабрика за производњу књига које се не продају.

Он је оптужио претходну управу на чијем је челу био Слободан Гавриловић, да је извршила неадекватну систематизацију радних места са измишљеним директорским и саветничким местима.

Према његовим речима, Службени гласник је почео рад са 50 запослених, а данас у тој установи ради 412 стално запослених и 67 по основу разних уговора.

"У оквиру издавачке делатности 'Службеног гласника', иако то није његова изворна функција, ангажовано је 27 уредника и извршних уредника, а на пројекту дигитализације српских службених новина чак 29 лица од којих је већина била запослена по уговору о делу", рекао је Љушић.

Он је рекао и да ће бити раскинути уговори са хонорарним сарадницима пошто њихове послове могу обављати стално запослени.

Велики проблем, према Љушићу, представља и неодмерена и непрофитабилна продукција књига пошто је током 2012. године одштампано 270 књига више него што је планирано, а највеће губитке доносила су четири часописа које је издавао Гласник, међу којима су "Изазови европских интеграција" и "Право и друштво".

"Губитак по једном примерку часописа 'Право и друштво', који је штампан у тиражу од 1.000 примерака, износи 1.957 динара, а сличан однос постоји и код 'Изазова европских интеграција' који по примерку производи губитак од 1.829 динара", рекао је Љушић.

Он је рекао и да је већина од 162 уговора о саиздаваштву, у мањој или већој мери штетна по Гласник и да су издавачи попут "Београдске књиге" или "Чигоје", који су били дужни да за штампарске услуге исплате "Гласнику" више од пет милиона динара, компензовали тај дуг књигама, што је произвело губитак од 4.800.000 динара.

Љушић је најавио да ће у свим секторима рада Службеног гласника бити уведена максимална штедња као једини начин да та државна институција изадје из кризе, а једна од првих мера везана је за смањење возног парка.

Он је рекао да је нова управа "Службеног гласника", поред увођења забране авансних плаћања и обустављања штампања часописа, донела одлуку о објављивању само профитабилних књига и лексикографских издања и о преиспитивању и поништавању свих уговора о саиздаваштву осим оних који подразумевају једнаку поделу издавачких трошкова.

Јавно предузеће Службени гласник основано је 1992. године Законом о објављивању закона и других прописа и Законом о издавању "Службеног гласника Републике Србије".

Основна делатност те државне институције је објављивање закона, прописа и других аката, издавање образаца чији је садржај утврђен републичким нормама и публикација које су неопходне за рад Скупштине Србије, Владе, министарстава, Уставног суда и Народне банке.

Službeni glasnik, vime sa hiljadu sisa
(http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/79792-Slubeni-glasnik-vime-hiljadu-sisa.html)


"U Izdavaštvu Glasnika je 27 urednika i izvršnih urednika, što je podatak za Ginisovu knjigu. Honorar Gojka Tešića bio je 90.000 dinara, sa svim dodacima iznosio je 112.000 mesečno, a sa honorarom za Sabrana dela Stanislava Vinavera u 2012. godini iznosio je 4.551.103 dinara."

 

Quote"Nikada niko nije hteo da nam kaže kakva je bila prodaja u 2012. U obzir je uzeto 1637 naslova, 30 naslova je prodato iznad 100, ostalih 1.330 je prodato od nula do 100 primeraka a 35 knjiga nije prodato ni u jednom primerku. Vrednost lagera knjiga u magacinu po veleprodajnoj ceni je 586.439.983 dinara. Nas će udaviti sopstvena proizvodnja, nas može da ubije neodmerena i neprofitabilna produkcija kao što je bilo u slučaju Narodne knjige", upozorio je v.d. direktora SG.

Ja sam prilično ubeđen da to jeste tačno :/

Quote from: zakk on 27-02-2013, 23:23:39

Quote"Nikada niko nije hteo da nam kaže kakva je bila prodaja u 2012. U obzir je uzeto 1637 naslova, 30 naslova je prodato iznad 100, ostalih 1.330 je prodato od nula do 100 primeraka a 35 knjiga nije prodato ni u jednom primerku. Vrednost lagera knjiga u magacinu po veleprodajnoj ceni je 586.439.983 dinara. Nas će udaviti sopstvena proizvodnja, nas može da ubije neodmerena i neprofitabilna produkcija kao što je bilo u slučaju Narodne knjige", upozorio je v.d. direktora SG.

Ja sam prilično ubeđen da to jeste tačno :/

Ali nije problem u tome! Ok, ne moramo se lagati da je sve u SG poslednjih godina bilo idealno i savršeno, daleko od toga ali aman, TREBA da postoji barem jedan izdavač koji će da objavljuje neprofitne a dobre knjige!!! Barem jedan!!! Mislim ej, ko će i kada da objavi "Poetiku srpske avangarde" ili "Teoriju književne istorije" ako budemo čekali da postanu profitabilne? Alnari?
Ljudi, ma šta ja lično mislila o svima uključenima, oni su npr. objavili prvo kolo od predviđena dva Sabranih dela Stanislava Vinavera, sad izlaženje drugog kola pitaj boga da li će se desiti, da li mislite da je to profitabilan poduhvat? Da će to da ide ko iduća Habjanovićka? A da li mislite da je bitan, koristan, dobar? :cry: :cry: :cry: :cry: :cry:

Problem je valjda u tome što je SG postavljen kao komercijalni izdavač, a to očigledno ne bi trebalo da bude. Ili ako je komercijalan, ne bi trebalo da objavljuje nekomericijalna izdanja. Možda je rešenje u tome da Narodna bibilioteka Srbije pokrene svoje izdavaštvo, finansirano iz budžeta, pa da objavljuje "Sabrane pesme" Vaska Pope ili Sabrana dela Vinaverova. Ne može jedan izdavač da pokrije i jedno i drugo. Jednostavno ne ide. Mada, saznali smo skoro da je RTS-u potrebno 100 miliona eura godišnje, a prema Bobanovim rečima, celokupno srpsko izdavaštvo je 2008. vredelo 14-15 miliona. Kada bi se od tog nesrećnog RTS-a izdvojio deo novca za osnivanje jednog izdavača koji bi uradio nešto pametno...

Evo, moja stara patnja je što nemamo ljudski rečnik srpskog jezika. To bi neko trebalo da završi, pa da postavi na internet da skine svako. Isto sa Pravopisom. Te stvari treba širiti kao viruse. Ali time se niko ne bavi... :(

Ti kapitalni rečnici treba da se sprovedu preko konkursa, i da uslov bude da se objave elektronski. Firma prihvati posao u zadatom roku, dobije honorar, a mi dobijemo freeware knjigu.

Quote from: Jevtropijevićka on 28-02-2013, 00:00:56

Quote from: zakk on 27-02-2013, 23:23:39

Quote"Nikada niko nije hteo da nam kaže kakva je bila prodaja u 2012. U obzir je uzeto 1637 naslova, 30 naslova je prodato iznad 100, ostalih 1.330 je prodato od nula do 100 primeraka a 35 knjiga nije prodato ni u jednom primerku. Vrednost lagera knjiga u magacinu po veleprodajnoj ceni je 586.439.983 dinara. Nas će udaviti sopstvena proizvodnja, nas može da ubije neodmerena i neprofitabilna produkcija kao što je bilo u slučaju Narodne knjige", upozorio je v.d. direktora SG.

Ja sam prilično ubeđen da to jeste tačno :/

Ali nije problem u tome! Ok, ne moramo se lagati da je sve u SG poslednjih godina bilo idealno i savršeno, daleko od toga ali aman, TREBA da postoji barem jedan izdavač koji će da objavljuje neprofitne a dobre knjige!!! Barem jedan!!! Mislim ej, ko će i kada da objavi "Poetiku srpske avangarde" ili "Teoriju književne istorije" ako budemo čekali da postanu profitabilne? Alnari?
Ljudi, ma šta ja lično mislila o svima uključenima, oni su npr. objavili prvo kolo od predviđena dva Sabranih dela Stanislava Vinavera, sad izlaženje drugog kola pitaj boga da li će se desiti, da li mislite da je to profitabilan poduhvat? Da će to da ide ko iduća Habjanovićka? A da li mislite da je bitan, koristan, dobar? :cry: :cry: :cry: :cry: :cry:

Ja sam prilično ubeđen da je i to tačno :/

mora se ipak priznati da je Glasnik objavio neke prilično glupe knjige, npr onog Zerzana anarhistu, koji moj to ikome treba, o nekim mojim profesorima koji se kurče u penzionerskim danima, da imaju kome da poklone svoje gluposti da ne pričam

dakle, imaju neke odlične knjige i neke kršine za koje se čudim da su upale pod presu

ali ako je ova priča tačna, da SG troši 13 miliona evra, pa to je ništa, trebaju da mu daju 30 miliona, ali da se prevede sve što valja

i treba da ima urednika za svaku oblast, pa ako ih je 30 neka bude tako

Quote from: mac on 28-02-2013, 01:16:02
Ti kapitalni rečnici treba da se sprovedu preko konkursa, i da uslov bude da se objave elektronski. Firma prihvati posao u zadatom roku, dobije honorar, a mi dobijemo freeware knjigu.

...ali koja firma?...ona ista koja je radila sajt "Očistimo Srbiju"?...

Preko tendera i konkursa se sve radi, pa onda ispadne skandal ako neko zloupotrebi situaciju. Za javne projekte to je najbolji sistem, jer bolji nemamo..

Pa da, ali problem je što ne postoje firme koje se bave sastavljanjem kapitalnih rečnika... Imaš Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik, projekte koji se samo time bave (bar bi trebalo), dakle, nije problem u tome, nego u neizdavanju para za te projekte i krajnje sporom radu.

EDIT: da se razumemo, to ni ne treba da se radi "nabrzaka", ali malo brže bi baš i moglo. :/

"Nisam ni slutio da će me narod izabrati da budem prvi u mnogo čemu. Tako i danas, kao prvi predsednik koji je pohodio hram knjige, koji nije slučajno pored Hrama Svetog Save sa posebnim zadovoljstvom prihvatam pokroviteljstvo nad ovom institucijom doživljavajući je i lično kao jedan od osnovnih simbola naše zemlje. Obećavam da ćete uvek imati moje razumevanje i podršku", poručio je Toma Nikolić.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=02&dd=28&nav_id=690868 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=02&dd=28&nav_id=690868)

Pa Sveti Sava bese osnovao prve skole u Srbiji. Analogija je OK.

QuotePa Sveti Sava bese osnovao prve skole u Srbiji.

Hoćeš li nas, molim te, počastiti svojom vizijom školstva u Srbiji početkom 13. veka...

Rastko je prvi srpski pisac...

Quote from: Mica Milovanovic on 28-02-2013, 20:55:48

QuotePa Sveti Sava bese osnovao prve skole u Srbiji.

Hoćeš li nas, molim te, počastiti svojom vizijom školstva u Srbiji početkom 13. veka...

U manastirima je sirena pismenost, naravno. Sta je tu sporno?

evo kako Ivica Stevanović opisuje ljubitelje knjige u srpskoj atini:

Obreh se juče na prvom danu novosadskog sajma knjiga, tj. Art-Expo-u i mogu vam reći da kad bi se neko odlučio da kroz isti protera autobus, bager, traktor, vršalicu ili kakvu drugu tešku mehanizaciju, malo je verovatno da bi uspeo da zgazi (nedoBog) nekog slučajnog posetioca i zaljubljenika u knjigu, strip i umetnost. Možda bi okrnjio koji štand i napravio manju materijalnu štetu ali da potrefi zalutalog knjigofana – teško! Takvi su retki na ovakvim novosadskim manifestacijama. A ako se i pojave, činjenica je da je aktuelna kriza učinila svoje, te su isti bili primorani da se bave uzgojem zmijadi po novčanicima i buđelarima, a guja kad ujede – to boli do koske! Zanimljivo je da na štandovima izdavača pored knjiga možete naći floru i faunu karakterističnu za pustinjske krajeve, a katkad monotoniju ovog okruženja poremeti kotrljajući busen sasušene trave koji kao da se dokotrljao iz nekog kaubojskog filma. 

:x :cry: xrofl

Nije ni pre bilo bolje, al u njegovom opisu je potresno.

Quote from: Jevtropijevićka on 28-02-2013, 11:38:07
Pa da, ali problem je što ne postoje firme koje se bave sastavljanjem kapitalnih rečnika... Imaš Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik, projekte koji se samo time bave (bar bi trebalo), dakle, nije problem u tome, nego u neizdavanju para za te projekte i krajnje sporom radu.

EDIT: da se razumemo, to ni ne treba da se radi "nabrzaka", ali malo brže bi baš i moglo. :/

Kakav je tvoj stav o "starom" rečniku SANU? Sve više sam izložen stavovima da je neupotrebljiv jer je rečnik "srpskohrvatskog" jezika.

Srpskohrvatski jezik više ne postoji, pa je i taj rečnik - srpski. Daj Bože, kad bismo upotrebljavali bar taj rečnik.

Quote from: Nightflier on 01-03-2013, 13:03:32

Quote from: Jevtropijevićka on 28-02-2013, 11:38:07
Pa da, ali problem je što ne postoje firme koje se bave sastavljanjem kapitalnih rečnika... Imaš Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik, projekte koji se samo time bave (bar bi trebalo), dakle, nije problem u tome, nego u neizdavanju para za te projekte i krajnje sporom radu.

EDIT: da se razumemo, to ni ne treba da se radi "nabrzaka", ali malo brže bi baš i moglo. :/

Kakav je tvoj stav o "starom" rečniku SANU? Sve više sam izložen stavovima da je neupotrebljiv jer je rečnik "srpskohrvatskog" jezika.

Kasno vidim...
Čijim stavovima? :mrgreen:
Vidi, što se mene tiče, srpski i hrvatski su dva varijeteta jednog jezika koji se sad nasilno i iz političkih razloga razdvajaju u dva "različita" jezika, i time oba siromaše. Priča o "neupotrebljivom" rečniku samo tako može da se protumači. Što je neupotrebljiv? Možda sadrži i "supu" i "juhu"? Jao strašno, da ga spalimo! Nedobog da se Srbi i Hrvati razumeju bez titlova! A u Sarajevu da ljudi ne izlaze iz kuće bez trojezičnog rečnika, za slučaj da požele da negde popiju kah/v/fu!!!

Veliki broj izdavača za koje radim aktivno suzbija sve reči koje i zamirišu po hrvatskom. Na primer, poslednji put sam popio po nosu zbog reči "sklisko".

Sad bih se negativno izrazila o toj osobi i njenom 'poznavanju' srpskog, al bolje da oćutim! Da se kladimo da "sklisko" ima i kod Dobrice Ć. u sabranim delima?

Nije problem. Ja našao u Radičeviću. Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati. Kada sam postavio pitanje "A koji to rečnik da koristim, kad su svi rečnici srpskohrvatski?", odgovorila mi je "Moraćete to po osećaju."

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 18:43:06
Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati.

:cry: :cry: :cry:  Koji to čitaoci? :cry: :cry: :cry:

Ovi što ih treba izbegavati..

xrotaeye

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fdistilleryimage0.s3.amazonaws.com%2F459228a0835711e2bbaa22000a1fb198_7.jpg&hash=2d36ac79128489745f55e3ff91266f4fce26f180)

Sa Kalenić knjižare:

Mary Norton, "Bedknob and Broomstick"; Kinky Friedman, "Elvis, Jesus and Coca-cola"

Bravo, Hiperhik! xcheers

 ;)


...i uvek

xcheers

Quote from: Jevtropijevićka on 02-03-2013, 19:17:01

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 18:43:06
Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati.

:cry: :cry: :cry:  Koji to čitaoci? :cry: :cry: :cry:

Pretpostavljam oni koji šalju mejlove izdavačima...

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 18:43:06
Nije problem. Ja našao u Radičeviću. Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati. Kada sam postavio pitanje "A koji to rečnik da koristim, kad su svi rečnici srpskohrvatski?", odgovorila mi je "Moraćete to po osećaju."

Nije tačno da su svi rečnici srpskohrvatski. Postoji jednotomni Rečnik srpskoga jezika u izdanju Matice srpske, koji u suštini predstavlja izbor standardnih srpskih reči iz šestotomnog rečnika srpskohrvatskoga jezika (što ne znači da su sve ostale reči hrvatske, jer nisu, nego da su u šestotomniku zastupljeni i arhaizmi, regionalizmi itd.). Igrom slučaja, u jednotomniku se nalazi i reč ,,sklisko", i na to je trebalo da se pozoveš u raspravi. Rečnik  srpskoga jezika može se naći po knjižarama i po sajmovima, košta oko 2000 dinara, a to što nikad nije bio jefttiniji ima veze s tim što je na net odavno procurila njegova elektronska verzija, zaista neophodna svakom ko se bilo kako bavi jezikom.

Nije da ne shvatam zašto je skraćeno vreme za editovanje, ali je šteta da svi čitamo postove sa slovnim greškama zbog nekoliko ljudi koji napišu nešto o sagovorniku pa obrišu čim to ovaj pročita (a u idealnom slučaju i reaguje na nestali tekst). 
U svakom slučaju, žao mi je što kucam dva posta u nizu, ali moraću ovde da dodam da sam ostavila link za pominjani rečnik na odgovarajućoj temi.

Hvala!

Quote from: Dacko on 02-03-2013, 20:57:33

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 18:43:06
Nije problem. Ja našao u Radičeviću. Odgovor mi je bio da čitaoci izvesne reči prepoznaju kao "hrvatštinu", pa ih stoga treba izbegavati. Kada sam postavio pitanje "A koji to rečnik da koristim, kad su svi rečnici srpskohrvatski?", odgovorila mi je "Moraćete to po osećaju."

Nije tačno da su svi rečnici srpskohrvatski. Postoji jednotomni Rečnik srpskoga jezika u izdanju Matice srpske, koji u suštini predstavlja izbor standardnih srpskih reči iz šestotomnog rečnika srpskohrvatskoga jezika (što ne znači da su sve ostale reči hrvatske, jer nisu, nego da su u šestotomniku zastupljeni i arhaizmi, regionalizmi itd.). Igrom slučaja, u jednotomniku se nalazi i reč ,,sklisko", i na to je trebalo da se pozoveš u raspravi. Rečnik  srpskoga jezika može se naći po knjižarama i po sajmovima, košta oko 2000 dinara, a to što nikad nije bio jefttiniji ima veze s tim što je na net odavno procurila njegova elektronska verzija, zaista neophodna svakom ko se bilo kako bavi jezikom.

Recimo, kada sam se pozvao na taj rečnik, rečeno mi je da je nepotpun i nedovoljan. Nije problem u tome da li reči jesu ili nisu u rečnicima, već u tome što čitaoci zatrpavaju redakcije mejlovima u kojima izražavaju stavove u vezi sa svojom percepcijom srpskoh i hrvatskog jezika, a redakcijama je lakše da popuste i uslovno rečeno sankcionišu prevodioce (i/ili pisce) nego da se svađaju sa hordama besposlenih branlaca srBstva.

A da ti iz redakcije uzmu jednotomnik i pogledaju pod "integritet"?


Pomislio bih da će prosta lenjost i inercija makar raditi, pa da te horde ignorišu.

Problem je što moraš da pročitaš pismo i saslušaš čoveka na telefonu, da bi tek onda znao da možeš da ga ignorišeš. Lakše je ako nema nikog da se žali.

Biće da je Nightflier malo preterao. Ako se ljudi žale, odnosno, ako se ljudi žale u tolikom broju da bi se neki izdavač trgnuo od brige, onda se sigurno ne žale zbog upotrebe pogrešnog rečnika.

Quote from: scallop on 03-03-2013, 09:01:23
Biće da je Nightflier malo preterao. Ako se ljudi žale, odnosno, ako se ljudi žale u tolikom broju da bi se neki izdavač trgnuo od brige, onda se sigurno ne žale zbog upotrebe pogrešnog rečnika.

Čitaoci se žale kada prevod percipiraju kao "hrvatski", odnosno neke reči kao "hrvatske". Redakcije na to reaguju. U mom slučaju, packe sam pio zbog "jamačno", "dapače", "oprečno",  "rub" umesto "ivica", "sklisko" umesto "klizavo", "skupina" umesto "grupa". Da naglasim, sve u prevodima epske fantastike.

Od jednog izdavača rodom iz Hercegovine doživeo sam da čujem kako mi ovde ni ne znamo srpski, već smo previše "južnjaci" i "poturčeni". Razlog tome je bio što sam reč "ladder" preveo kao "stuble" - s napomenom da reč koristi neobrazovana seljančica u osamnaestovekovnoj zabiti negde u sadašnjim SAD. Dakle, pokušao sam da prenesem okruženje kroz njene oči. Izdavačem lektor mi je reč "stuble" prepravio u "gelender". Inače, staru srpsku reč, pošto znamo da su se gelenderi koristili i na Dušanovom dvoru.

Jamačno bi trebalo da se stidiš zbog reči "dapače", ali si to nadoknadio sa "stuble".

kako izlečiti obolele knjige? konkretno me zanima : kako se rešiti neprijatnog mirisa? preko limunda/kupinda i ostalih online aukcija svašta je moguće kupiti, a ja sam pre izvesnog vremena pazario LOGIKU KNJIŽEVNOSTI, odlično očuvan primerak knjige, koji je nemoguće visokoobdareno prelistavati, jer čim počnem sa čitanjem prodoran smrad me prosto štipa za nos i glava me zaboli u predelu čela, odnosno prsti kojima listam stranice se natope tim ogavnim smradom. kako da rešim ovaj problem i izbegnem da ostanem alogičan u stvarima književnim?

Znam da postoji sprej kojim se knjige dezinfikuju, ali bojim se da ne znam kako se tačno zove.

Ne zna ni Alexdelarge od čega je smrad. Odvratan nije pouzdan trag.

kad smo već kod toga - da li neko zna za pouzdan, bezbolan način da se sa korica (raznih: maznih, mekih, tvrdih, kartonskih...) skinu nalepnice a da se ove ne poderu, odnosno da ne ostave trag lepka ili tako nečega?

isto pitanje, još teže - za unutrašnjost.

imam bar 20-ak knjiga kupljenih u usa kao USED koje su ražalovane iz tamošnjih biblioteka, i nervira me što imaju nalepnice ove ili one prirode na sebi, a nisu od sorte koja se lako može noktom sljuštiti, nego to baš prionulo!  :P :cry:

Znam kako ti je. Neke su imale i umetak za kartice čitalaca. Meni to nije smetalo, jer nose u sebi i dodatnu priču. Može to i sa vodom i laganim otrljavanjem slojeva papirnih vlakana. Jedno vreme su kod nas bile u opticaju sjajne reprodukcije ikona, sa jednim problemom. Lepili su ih na drvenu podlogu naopako i otrljavali do emulzije sa slikom ikone. Kad je raja shvatila da su ikone naopake, nestale su.

Quote from: Alexdelarge on 03-03-2013, 22:19:14
kako izlečiti obolele knjige? konkretno me zanima : kako se rešiti neprijatnog mirisa? preko limunda/kupinda i ostalih online aukcija svašta je moguće kupiti, a ja sam pre izvesnog vremena pazario LOGIKU KNJIŽEVNOSTI, odlično očuvan primerak knjige, koji je nemoguće visokoobdareno prelistavati, jer čim počnem sa čitanjem prodoran smrad me prosto štipa za nos i glava me zaboli u predelu čela, odnosno prsti kojima listam stranice se natope tim ogavnim smradom. kako da rešim ovaj problem i izbegnem da ostanem alogičan u stvarima književnim?

mikrotalasna?

Quote from: zakk on 03-03-2013, 23:41:00

Quote from: Alexdelarge on 03-03-2013, 22:19:14
kako izlečiti obolele knjige? konkretno me zanima : kako se rešiti neprijatnog mirisa? preko limunda/kupinda i ostalih online aukcija svašta je moguće kupiti, a ja sam pre izvesnog vremena pazario LOGIKU KNJIŽEVNOSTI, odlično očuvan primerak knjige, koji je nemoguće visokoobdareno prelistavati, jer čim počnem sa čitanjem prodoran smrad me prosto štipa za nos i glava me zaboli u predelu čela, odnosno prsti kojima listam stranice se natope tim ogavnim smradom. kako da rešim ovaj problem i izbegnem da ostanem alogičan u stvarima književnim?

mikrotalasna?

Veoma loša ideja!

Probao.

šta mikrotalsna? nisam te razumeo.

 :shock:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg811.imageshack.us%2Fimg811%2F410%2Fleonkojen.jpg&hash=0f55ce167960ea0cba1b197ac56024f20d10f23f)



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fdelfi.rs%2Fk1i37v3r223_omiljena_igra_delfi_knjizare.jpg&hash=d2bf15cd40dcf24e9b00e65a4898b9e5755bac98)

Ja sa ćorav a slika sitna, ali tamo piše Leon Koen?

da, leon kojen.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.laguna.rs%2F_img%2Fvesti%2Fnoc-knjige.jpg&hash=9f8b16de17ff688f617f1feaab2da5d70ee3c96d)

Tradicionalna manifestacija Noć knjige osmi put zaredom održaće se u petak, 14. juna, od 17 do 24 sata. Organizatori ovog svojevrsnog festivala knjige su izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi. Izdavačka kuća Laguna postoji već 15 godina i sa produkcijom od preko dve stotine pedeset objavljenih naslova godišnje s pravom se naziva jednom od najvećih izdavačkih kuća ne samo u zemlji već i u čitavom regionu. U okviru knjižarskog lanca Delfi posluje dvadeset pet knjižara, kao i najveća internet knjižara u regionu www.delfi.rs (http://www.delfi.rs).

Noć knjige je prilika koja se ne propušta, jer samo u okviru ove manifestacije knjige različitih žanrova možete kupiti po neverovatno niskim cenama.

Popusti na Lagunina izdanja za jednu knjigu biće 25 odsto, za dve knjige 30 odsto, za tri knjige 35 odsto a za četiri i više knjiga 40 odsto. Popust na naslove ostalih izdavača biće do 20 odsto. U knjižari Delfi SKC važiće popust od 20 odsto za knjige na engleskom i francuskom jeziku dok će u knjižari u Subotici knjige na mađarskom jeziku biti na popustu od 20 odsto.

U toku Noći knjige članski popusti Laguninog kluba čitalaca i količinski popusti neće se sabirati sa akcijskim, odnosno sa popustima koji će važiti samo za Noć knjige.

Za sve one koji nisu u mogućnosti da posete naše knjižare, akcija će važiti i na sajtu www.delfi.rs (http://www.delfi.rs).

Noć knjige održaće se u knjižarama Delfi, koje se nalaze na 11 lokacija u Beogradu i u još 10 gradova u Srbiji: Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Pančevu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici i Kruševcu.

Cilj manifestacije pokrenute 2009. godine jeste popularizacija knjige i čitanja, a brojka od 45.000 posetilaca za samo šest sati ukazuje na to da su očekivanja više nego opravdana.

Pored ponude više od 50.000 naslova i ove godine posetiocima će biti ponuđeni fantastični popusti, raznovrsni performansi, pokloni, promocije, nezaboravna druženja sa najpoznatijim domaćim autorima.
Budite deo ove jedinstvene manifestacije, budite ,,Budni uz knjigu"!

Manifestacija Noć knjige održaće se na sledećim lokacijama:

1. Knjižara Laguna Immo Outlet centar, Gandijeva 21, Novi Beograd
2. Knjižara Super Vero Milutina Milankovića 86a, Novi Beograd
3. Knjižara Knez Knez Mihailova 40, Beograd
4. Knjižara SKC Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske)
5. Knjižara Laguna Makedonska 12
6. Knjižara Bulevar Bulevar kralja Aleksandra 146
7. Knjižara Kod Vuka Bulevar kralja Aleksandra 92
8. Klub čitalaca Beograd,Delfi knjižara,Stanoja Glavaša 1
9. Knjižara Zira, Ruzveltova 33
10. Knjižara Terazije, Terazije 38
11. Knjižara Zemun Glavna br. 20
12. Delfi knjižara Subotica, Korzo 8
13. Knjižara Novi Sad Kralja Aleksandra 3
14. Knjižara Rodić TC Rodić
15. Delfi knjižara Niš Voždova 4
16. Knjižara Kalča TC Kalča – Niš
17. Knjižara Laguna Kragujevac Kralja Petra I 12
18. Knjižara Kruševac, Mirka Tomića 89, Kruševac
19. Delfi knjižara Kod sata Kneza Miloša 33, Valjevo
20. Knjižara Kraljevo Omladinska 16/1
21. Knjižara Laguna Čačak Gradsko šetalište bb, Čačak
22. Knjižara Pančevo TC Aviv Park Pančevo Miloša Obrenovića 12
23. Klub čitalaca Vršac, Smart Office d.o.o, Trg Svetog Teodora Vršačkog 5, Vršac
24. Klub čitalaca Zaječar, Knjižara Kaligraf, Svetozara Markovića 26, Zaječar
25. Klub čitalaca Leskovac, Bigz Knjižara Kultura 27, Južni blok 1
26. Klub čitalaca Jagodina, Salon knjige Til, Kneginje Milice 83, Jagodina
27. Klub čitalaca Zrenjanin, Knjižara Teatar, Trg Slobode 7
28. Klub čitalaca Požarevac, Bigz Knjižara Kultura 20, Stari Korzo 3, Požarevac
29. Klub čitalaca Loznica, Knjižara Svet knjiga, Svetog Save 4, Loznica
30. Klub čitalaca Šabac, Knjižara – galerija Sova, Trg đačkog bataljona 15, Šabac
31. Klub čitalaca Pirot, Pi – Press – knjižara 1, Dragoševa, Pirot

http://www.citaliste.com/content/view/4795/lang,sr/ (http://www.citaliste.com/content/view/4795/lang,sr/)

O ponižavanju ljudi i kulture

Autor: Gojko Tešić

Otvoreno pismo prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću

Vaš aktivizam i rad, Vaša misija, nešto su posebno na političkoj sceni Srbije: posve drugačije, vredno poštovanja. Hrabrost i odlučnost Vam se ne mogu poreći. Ne obećavate nego delate. Govorite o nasušnoj potrebi modernizacije Srbije za koju su važni svi časni, pošteni, vredni, odgovorni, čestiti, bez obzira kojoj stranci pripadali ili nijednoj ne pripadali.

Govorite o onome što je ključno u svakom civilizovanom društvu: o poštovanju ljudskog dostojanstva, vrednosti svakog čoveka, o brizi koju svako poniženo i ljudsko biće zaslužuje... Govorite o preko potrebnoj odgovornosti na svakom poslu, na svakom mestu, u svakoj prilici. Govorite o kadrovima iz svoje stranke koji su po Vama uzorni, odgovorni, čestiti – ali govorite i o onima koji nisu ispunili očekivanja. A ispunjavanje očekivanja ponajmanji je problem u ovoj priči. Vi jeste novi politički duh koji, s pravom, želi da menja sve nabolje, prosperitetnije, modernije. To su uočili svi, pa i oni koji vas nisu voleli, i ne vole, i neće Vas voleti. Ipak, ne biste smeli da odvraćate pogled i od onog što vas sapliće na putu modernizacije Srbije, ponižava je, unazađuje, unesrećuje, vraća u stara ostrakistička, osvetnička, zla vremena.

O ,,vašim" kadrovima je reč. O onima kojima njihovu ,,suštinu" ispunjava ono što su i njihove karakterne i intelektualne i vrednosne osobine. Reč je, naime, o onima koji se iza vas propinju ne bi li se njihov ,,plemeniti" lik video u Srbiji, duvaju vam za vrat, a zlo im je ključna vrednosna kategorija, mržnja aksiološki stav; laži, obmane javnosti, poluistine, klevete, blaćenje su model njihovog delanja na javnoj, političkoj sceni, u institucijama u kojima sprovode , kažu, i u vas se zaklinju – vašu strategiju modernizacije Srbije. Čine ono najgore, najprizemnije, najopskurnije, najneljudskije koje je mnogo bliže zverskom, nečasnom, primitivnom, uličarskom, prostačkom... A o tzv. intelektualcima je reč. Ima takvih na svakom mestu. Oni su opasnost i zlo ne samo za vas, vašu stranku, Vašu misiju; oni su zlo za Srbiju – i ono što je najgore: oni su opako zlo za kulturu, za onu supstancu koja je naša identifikaciona karta, po čemu se prepoznajemo u Evropi, u svetu... Tamo stremimo... Tamo nam je mesto, zar ne? Ali znajte onima kojima je prostakluk, primitivluk, zlo i mržnja osnovno načelo njihovog ,,ljudskog" i profesionalnog delanja, angažmana u Vaše ime, strateško opredeljenje... ponavljam: oni su podjednako vaša sramota, kao što su i sramota Srbije. Da li su Vam takvi potrebni, da li takve smete braniti po svaku cenu jer su, kako kažu, ,,Vaši" kadrovi, jer se tobože ponose time što su vaša dika i perjanica? U tu priču, naravno, ne verujem. Hoću da verujem da Vas ti obmanjuju, i zloupotrebljavaju, i obezvređuju svaku plemenitu misiju koja od Srbije želi napraviti doista modernu državu. I zato ne bi trebalo da štitite te koji su u ponižavanju i ljudi i Srbije suviše daleko otišli.

Skrivaju se iza Vašeg autoriteta i istovremeno su sinteza svega negativnog. Ništa im nije sveto. Njihov angažman se sveo na ponižavanje ljudi. Njihova moć, snaga, temelji se na uterivanju straha u kosti svakom zaposlenom, na potkazivanjima, na uhođenju, na ostrakizmu, osvetništvu prema svakom navodnom neposlušniku.

I još jednom : o ponižavanju kulture je reč, o uništavanju one vrednosne supstance kojom smo se ponosili. O ponižavanju ljudi, naročito – možda najvrednije supstance.

Znate da je Službeni glasnik bio ona institucija srpske kulture i nauke koja je na najlepši način vaskrsnula izdavačku strategiju nekadašnjeg Nolita, Prosvete, BIGZ-a, a na koju smo bili ponosni. I na koju ste, verujem, i Vi bili ponosni, jer ste imali prilike da to i vidite, i da o tome slušate. I na Glasnikovu misiju u ovim vremenima, naravno da ste bili ponosni. Ta priča je, što se Glasnika tiče, prošlost. Postala je tužna priča, strašna. A ona je sad takva zbog mnogo čega od onog na šta ukazujem. Da li je to strategija koja se sprovodi u Vaše ime, da li je to ono čime treba da se ponosite ili je trenutak da podignete svoj glas i da sprečite i ponižavanja ljudi koji su radili odgovorno svoj posao i o tome ostavili dubok trag u ovoj kulturi. Pre svih mislim na Slobodana Gavrilovića. Ali mislim i na urednički sastav koji je takođe radio krajnje savesno, odgovorno, s uvažavanjem najviših vrednosnih, naučnih i estetskih kriterijuma. Razjureni su na beskrupulozan način. Kao prvog, najpre je, dakle, oterao Gavrilovića, čija je plemenita kulturna misija bila nesporna, a kome je obećao urednički angažman u bibliotekama koje je pokrenuo i uređivao – ,,Svedoci epohe" , ,,Koreni", ,,Otpori i zabrane" – postoje živi svedoci tog razgovora. Zatim je na red za likvidaciju došao sjajni urednik Branko Kukić – a greh mu je bio što živi u Čačku! Novi hazjajini, Vaši stranački egzekutori, mislili su drugačije i Kukića, koji je besprekorno uređivao baš najprofitabilnije knjige – odjurili su bez trunke stida. (Javno se lično izvinjavam Branku Kukiću zbog učinjenog mu zlodela.) Potom su ismejani i uklonjeni dr Boško Mijatović, prof. dr Tanja Miščević, prof. dr Tanasije Marinković, urednici časopisa (,,Izazovi evropskih integracija", ,,Pravo i društvo", TFT, koje je s uživanjem ugasio), Triva Inđić, Bogdana Koljević, Nikola Jovanović, Slobodan Šuljagić... Verovao sam, u prvi mah, da će se sa tim besmislenim i nerazumnim i ničim izazvanim osvetničkim nasrtanjem na ljude od ugleda i stvaralačkog integriteta – prestati. Prevario sam se. Oni oprezniji, od samog početka, znali su da je novi a stranački hazjajin odmah po dolasku presudio svima – nekima je presuda doneta sa odloženim aktiviranjem. I ta egzekutorska presuda, začinjena bednim licemerjem, aktivirana je ovih dana uz opskurne ponude dotičnog v. d. izvršioca radova u ime stranke, pa pretpostavljam i u Vaše ime, gospodine Vučiću. Šutnuti su Jovica Aćin, prof. dr Ilija Vujačić i ja, sa obrazloženjem, kako v. d. izvršioca reče, da smo ,,najbolji urednici u državi", dodajući ,,bogato ću vas nagraditi za vaše nove rukopise"! Izvesna vremena i običaji se nikad ne menjaju! Nove čistke nesumnjivo tek slede.

A da li znate, gospodine Vučiću, i Vi i javnost Srbije, taj gospodin perjanica Vaša i Vaše stranke je, i u Vaše ime, ukinuo kapitalne nacionalne projekte kao što su ,,Koreni" (objavljeno 17 knjiga – autori su najveća imena srpske i evropske nauke od Jovana Cvijića, Tihomira Đorđevića i mnogih, mnogih drugih – rađeno je u saradnji sa SANU – da li je to i zbog osvete prema SANU), potom Frekvencijski rečnik srpskog jezika, koji je predano decenijama radio Đorđe Kostić (od najstarijih vremena...)? Da li je to ono iza čega i Vi stojite gospodine Vučiću? Uveren sam da ove podatke ne znate, jer dotični o tim svojim poduhvatima nije govorio i ne govori.

Pitam Vas da li je ukidanje knjižara strateški zadatak SNS – a to je ono čime se gazde Glasnika hvale. Da li je za hvaljenje, u kriznim vremenima, teranje ljudi na ulicu koji su bili sa ugovorima na određeno vreme – dakle oduzimanje im i parčeta sirotinjskog hleba?

Da li ste ikada čuli bilo koju rečenicu o dobitima koje je Glasnik ostvarivao u prethodnim vremenima? Da li ste i vi i javnost Srbije čuli bilo koju reč o strateškim kapitalnim ulaganjima u Glasniku?... Mnogo toga bih Vas mogao pitati što je svakom razumnom čoveku neshvatljivo, a dešava se u Glasniku dok nesrećni ljudi ćute, gnevni, poniženi, prestravljeni...

O ponižavanju i kulture i nauke je reč, ponavljam. O ponižavanju ljudi ,što je najgore. I to od onih koji svoju moć zasnivaju na bahatom ponašanju, na aroganciji, na manifestovanju rečnika koji je uličarski, primitivan, prostački – na strahu kojim se najmoćnije vlada. Nije moj glas usamljen. Mnoštvo je onih koji se pitaju šta se dešava, zašto sve to, šta je uzrok ovoj vrsti beslovesnosti, ludila u ime Vaše, Vaše stranke, Vaše misije modernizacije Srbije. Samo mali, neznatan, broj se usudio da podigne glas protiv ove vrste ludila. Ne dozvolite da se iza Vas kriju svi oni koji ovakve gadosti čine. Vi to zasigurno ne znate, a bilo bi dobro da sve to istražite i da tu pošast odstranite dok je vreme. Znam da se sa mnom slažete da je ovo trenutak za uzbunu. Znam da posle svega ovoga ne možete niti smete reći da su Vaše intelektualne perjanice ovoga kova besprekorne, odgovorne, humane, onaj soj ljudi koji je ovoj Srbiji potreban, kojima biste se Vi smeli ponositi... Poslednji je čas: stati zlu nogom za vrat, jer je malignitet te vrste postao velika nesreća Srbije – ne samo u Glasniku. Ima toga, zasigurno, i na drugim mestima, u institucijama, u javnim preduzećima. Da li je to moderna Srbija koja hitro želi u Evropu? Verujem da je Vaš stav izričit i jasan – s takvim ljudima Srbija sreće neće imati nikad i nigde.

Autor je bivši urednik Službenog glasnika i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/o_ponizavanju_ljudi_i_kulture.26.html?news_id=263798 (http://www.danas.rs/dodaci/vikend/o_ponizavanju_ljudi_i_kulture.26.html?news_id=263798)

Štulić traži 75.000 EUR od "Platoa"

Beograd -- Ponovo odložen početak suđenja po tužbi Branimira Džonija Štulića protiv izdavačke kuće "Plato buks" zbog doštampavanja Štulićevih prevoda antičkih dela.

Prevodi klasičnih dela antičke književnosti na savremeni srpski jezik, koje je pre tri godine objavio poznati muzičar i pesnik Branimir Džoni Štulić, umesto na policama s knjigama, našli su se na sudskoj klupi.

Štulić je tužio beogradskog izdavača "Plato buks", tvrdeći da su višestruko doštampavali ta izdanja, bez njegove dozvole. Početak suđenja je danas ponovo odložen, skoro godinu posle podnošenja tužbe

Najmanje 75.000 evra Branimir Džoni Štulić traži od izdavačke kuće "Plato buks", tvrdeći da su prekršili njegova autorska prava.

Naime, Štulić tvrdi da je komplet od 14 njegovih knjiga i dva kompakt diska sa neobjavljenim koncertima koji je "Plato" objavio 2010. godine, bez odobrenja doštampavan u tiražu višestruko većem od dogovorenih 1.000 kompleta, da su knjige i diskovi prodavani van kompleta i da su distribuirani van zemlje. Zato traži naknadu.

"Pošto je ugovor važeći samo za 1.000 kompleta, potražujem kao autor 50.000 evra za druga dva tiraža, premda to uopšte nije cena tiraža, pošto se radilo o simboličnom činu i kulturnoj akciji, plus nadoknada štete (promocija od 25.000 evra na moj račun), kao i celokupan iznos od druga dva ilegalna tiraža (sledećih 25.000 evra). Također, hitnu obustavu prodaje knjiga, kao i vraćanje moje pripreme za štampu", navodi se u Štulićevoj pisanoj izjavi sudu.

U izdavačkoj kući "Plato buks" tvrde da je prodata polovina dogovorenog tiraža, a da doštampavanja nije bilo i optužuju nekadašnjeg lidera Azre da tužbom pokušava da dobije besplatnu reklamu.

Suđenje po Štulićevoj tužbi danas je ponovo odloženo, četvrti put, tvrdi njegov pravni zastupnik Stevan Janković.

"Suđenje se otkazuje iz meni nepoznatih razlgoa, a sada sačinjavanjem službene beleške saznao sam da je sudija na godišnjem. Tokom juna je trebalo suđenje biti održano, otkazano je iz meni nepoznatih razloga do danas, a evo danas je preči odmor sudije", navodi Janković.

Novi pokušaj početka suđenja zakazan je za novembar, više od godinu od podnošenja tužbe za kršenje autorskih prava, koje se sprovodi po hitnom postupku.

Branimir Štulić se priprema da podnese još jednu tužbu i to protiv "Kroacija rekordsa" (bivšeg "Jugotona") iz Zagreba.

Naime, Štulić tvrdi da je ova kuća objavljivala njegove radove bez njegove dozvole i to u periodu od 1985. godine do danas.

Na ime kršenja autorskih prava Branimir Štulić traži od Kroacija rekordsa najmanje 50 miliona evra.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=08&nav_category=16&nav_id=730498 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=08&nav_category=16&nav_id=730498)

Quote from: Alexdelarge on 08-07-2013, 19:12:28
Štulić traži 75.000 EUR od "Platoa"

hahaha, mora da su ovi grohotom reagovali na to! pa oni da imaju te pare...
...ček, zar oni nisu pukli skroz?

Skoro skroz, ali ne sasvim.

Ali svakako nemaju te pare.

Quote from: Alexdelarge on 06-07-2013, 12:16:58
O ponižavanju ljudi i kulture

Autor: Gojko Tešić

Otvoreno pismo prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću

Удворичко писмо незајажљивог хонорарца

Радош Љушић   


У листу ,,Данас" (6-7. јул 2013) објављен је текст бившег уредника Службеног гласника (СГ) и професора Филозофског факултета у Новом Саду Гојка Тешића под насловом ,,О понижавању људи и културе". Текст је написан у виду јавног писма Александру Вучићу с намером да му скрене пажњу на мене, не спомињући моје име већ моју функцију в.д. директора СГ. Текст овог злог волшебника врви квалификативима који су се користили само у време једноумља, диктатура и ванредних стања, у време када су се писали удворички текстови попут ,,Павла и Савла". Ево неколико примера: ,,зло им је кључна вредносна категорија", ,,мржња аксиолошки став", ,,зло за Србију", ,,опако зло за културу" итд. Зли уредник моли првог потпредседника Владе да предузме одговарајуће мере против ,,ове врсте лудила" и саветује му да ,,би било добро да све то истражите и да ту пошаст одстраните док је време". Пробраним речима мржње обратио се јавно овај професор универзитета моћном Вучићу с молбом да узме у заштиту њега, његове следбенике, СГ и српску културу од другог професора универзитета, јер, додаје он, а не наводећи имена људи, сличних мени, да смо његова ,,срамота, као што смо и срамота Србије".

Осим општих квалификатива у тексту удворичког професора нема поткрепљујућих доказа о злу, мржњи, зверствима, лудилу, карактерним вредностима и њима сличним, те остављам читаоцима да сами просуђују о овим непримереним речима душебрижника српске културе. Зар би мрзовољни професор и уредник прећутао аргументе и доказе да их има. Слика коју је понудио јавном мњењу и моћном Вучићу, савршена је слика о демократском високом представнику хонорарне српске културе, идеална представа о њему, разочараном, осиромашеном и ојађеном добротвору српске науке, перјаници српских интелектуалаца, које мучи беспарица због изгубљених великих хонорара.

Вратимо се чињеницама које је зли волшебник изнео и које су све одреда нетачне, произвољне и неистините.

1) Нико из СГ није истеран, осим једне раднице у финансијама која је скривала фактуре када је рађен биланс пословања за 2012. годину. О томе је упознат Надзорни одбор који је донео одлуку да се обавести Влада Србије да је СГ пословао 2012. године са губитком, први пут од када постоји (1992), и тако се придружио бројним јавним предузећима губиташима. Ова чињеница добро му је позната, али он о томе упорно ћути.

2)  Слободан Гавриловић није истеран, њему је понуђено место уредника у СГ, али га је одбио, о чему сам обавестио новинаре на првој конференцији за штампу. Зашто поменути живи сведок, председник Управног одбора, о овоме ћути? – Бранко Кукић је пензионер и живи у Чачку. Као уредник у СГ примао је, према уговору, месечни хонорар у висини од 65.000 динара, а долазио је у Београд кад је хтео. – И Бошко Мијатовић је, такође, по уговору примао другу плату у СГ од 65.000 динара. Он је затражио раскид уговора после једног несмотреног чина, о чему желим да поштедим јавност. – Проф. др Тања Мишчевић одбила је да потпише уговор, будући да јој је надокнада смањена, као и свим осталим уредницима. – Проф. др Танасије Младеновић уредно је примао плату на Правном факултету у Београду, а у СГ је долазио само када је морао, а редовно му је исплаћиван месечни хонорар у висини од 90.000 динара. – Поменути Јовица Аћин, пензионер, са приде националном пензијом од 50.000, добијао је у СГ месечно 170.296 динара (хонорар 90.000, остало друге принадлежности). – Владимир Кецмановић уредно је добијао по 55.000 динара месечног хонорара, итд.

Недопустиво је у предузећу које је пословало са губитком 2012. године да било ко прима две плате у земљи у којој има милион незапослених!

3) Ни САНУ, ни Матица српска, не објављују толики број часописа колико је објављивао СГ, и ни у једном сегменту рада ове куће није забележен већи губитак него на ових  седам часописа. Да бих употпунио слику српских кирјањских интелектуалаца предвођених злим волшебником навешћу само један пример. Два уредника часописа ,,Изазови европских интеграција", Никола Јовановић и Драган Вељовић, добијали су двоструке хонораре, од једне стране невладине организације и од СГ, а примали су и плату у институцијама у којима раде. – Ниједан капиталан стратешки пројекат није укинут, поготово поменута два – ,,Корени" и Фреквенцијски речник српског језика. Њихово издавање наставиће се.

4) Књижаре су велики проблем СГ, јер осим две, све остале послују са губицима. Неке од њих нису у стању ни да исплате закупнину пословног простора. Поједине локалне власти помажу нам да књижаре одржимо, док су друге сасвим незаинтересоване. Лично сам преговарао са неколико градоначелника или људи задужених за ову делатност (Крагујевац, Нови Пазар, Ваљево, Лесковац, Суботица, Земун) и трудио се да учиним све да би их одржали, те стога тврдња да је ,,укиидање књижара стратешки задатак СНС" је само још једна од бројних неистина и оптужби, сад већ проширена на целу странку, с циљем да се покаже колико је она незаинтересована за српску културу. Да се у 2012. новац није трошио неконтролисано, питање књижара у 2013. години не би се ни постаљало.

5) Хонорарни уредник је редовно запослен на Филозофском факултету у Новом Саду где прима уредно професорску плату. Као и већина професора универзитета ради и на неком од пројеката које финансира Министарство просвете и науке. У СГ је запослен по уговору за уредника и примао је 90.000 динара до 31. децембра 2012. г. Са осталим додацима, не рачунајући мобилни телефон и остале привилегије, добијао је укупно месечно по 112.000 динара! За сабрана дела Станислава Винавера, као приређивач, плаћено му је укупно 3.200.000 динара. Када се све сабере злом волшебнику исплаћено је 2012. године од СГ и Завода за уџбенике (саиздавач С. Винавера) 4.551.103 динара! Новац за приређивање Винавера добио је унапред, иако је објављено само прво коло, а друго је у припреми. Ваља нагласити да овај посао није радио и не ради сам већ заједно за Милком Зјачић Аврамовић, која, осим плате, није добила ни динар хонорара. А пошто је реч о мени и њему навешћу следећи пример. За књигу ,,Кнегиња Љубица" (ауторско дело, 243 стране) добио сам од Завода за уџбенике хонорар у висини од 71.000 динара, док је удворички професор добио за сваку приређену и оне још не приређене Винаверове књиге по 180.000 динара! Да ли је овом податку потребан коментар? Уговору о саиздаваштву са Заводом за уџбенике за ,,Сабрана дела Станислава Винавера" придодата су још три анекса, не случајно. Њима је повећан тираж, цене су мењане, а све у циљу да се подигне хонорар незајажљивим кирјањском уреднику. Био сам присиљен да изменим са директором Завода уговор о саиздаваштву с три анекса јер је СГ, само зато што је Завод исплаћиввао хонорар приређивачу, требало да дâ више за ова сабрана дела 4.032.970 динара. Према једној од ранијих верзија уговора ова разлика је била двоструко већа. Ни ту није крај. За друго коло Винавера (9 књига) било је предвиђено за приређивача још 2.129.895 динара као допунски хонорар, али је мојим доласком у СГ ова намера пропала.

Уредникова незајажљивост види се и по Уговору о саиздаваштву СГ са Београдском књигом. Њиме је било предвиђао 30 наслова, а уредник свих књига био би незамењиви. И, гле чуда, сви послови и сви трошкови пали би на СГ, а Београдска књига имала би један задатак – да му само исплати хонорар! И ова намера би се остварила да у међувремену нисам постао в.д. директора СГ и одмах раскинуо овај штетан уговор, у договору са директором друге издавачке куће.

Злоупотребама у СГ нема краја. Само током 2012. године узето је, без икаквог правног прописа, само на усмену директорову препоруку, из једне књижаре 1.696 књига у вредности од 2.296.013 динара. Кад овом податку придодамо и остале Гласникове књижаре та вредност пење се на 2.711.694 динара. Број српских интелектуалаца који је ,,имао право" да слободно и бесплатно износи књиге из књижара и носи их кући броји 120 лица, а на чело те листе је незамењиви уредник и зли волшебник са узетих 383 књиге! Цела једна мала библиотека! Какав културни чин, какво самозадовољство и злоупотреба једне државне институције. Замислите радњу било које робе у коју можете улазити кад хоћете и узимати колико хоћете!

Па ко је још имао овакве привилегије у српској култури и, посебно, у издаваштву? Да ли знате иједног уредника у повести Срба који је убирао овакве хонораре и уживао овакве привилегије? Господине Вучићу сад се и ја обраћам Вама – истражите шта су све радили Слободан Гавриловић и његови зли волшебници, и ја, наравно, и предузмите мере по својој савести. Молим Вас, не само због претходно наведеног већ и због следећег. Зли волшебник Вам се обраћа најтежим оптужбама које се могу изрећи једном професору универзитета и угледном члану СНС, као и самој странци, а члан је Главног одбора Демократске странке. Истог је Министарство културе, које је припало СНС-у, поставило за председника Надзорног одбора Народне библиотеке. У овом случају није се гледало на страначку припадност, да би исти мене квалификовао ,,страначким хазјајином". Усуђујем се да Вам скренем пажњу, као и целој српској јавности, да је Демократска странка 2008. све нас почистила за две седмице. Да ли је током Владе Мирка Цветковића иједан напредњак постављен на било који положај, или, у овом случају, за председника било ког управног одбора? Није, наравно.   

У СГ затекао сам 27 уредника и лагер књига који данас износи око 630.000.000, те је неминовно смање издавачке делатности и отпуштање уредника по уговору, који раде и у другим установама. Са овим мојим предлогом сагласио се претходни Управни одбор и садашњи Надзорни одбор. СГ је, захваљујући Слободану Гавриловићу и његовим злим волшебним хонорарцима постао губиташ, од богатог сиромашно јавно предузеће. С тога Вас позивам, господине Вучићу, да истражите на који су начин нестале Гласникове огромне паре од 1.500.000.000 динара и у чије су џепове отишле. Од бројних штетних уговора по СГ јесте и онај о штампању књиге ,,Тријумф хришћанства" у саиздаваштву са Заводом за уџбенике и Данграфом. Да ли су због тог уговора Слободан Гавриловић и Мића Албијанић проглашени пријатељима ,,Данаса" уместо Гласника и Завода, јер они нису дали Данграфу своје новце већ паре радника ова два јавна предузећа.

Ако мислите да је овде крај, варате се, али о томе писаћу следећи пут, као и моралним својствима незајажљива хонорарца. О свим наведеним подацима спреман сам да доставим оригинална документа, па онда судите да ли сам ја и неименовани напредњаци или демократе срамота Србије!

Зато, послушајте удворичког професора и уредника и испитајте рад јавног предузећа СГ у протеклом периоду, Вучићу Александре, да коначно видимо ко је упропастио ову државну установу и однео толике новце! 

Quote from: Джон Рейнольдс on 09-07-2013, 10:43:52
али о томе писаћу следећи пут, као и моралним својствима незајажљива хонорарца.

Pa da, ovo je njegova tema, pošto je sam sebi (pored direktorske plate Zavoda) za udžbenik istorije i istorijsku čitanku isplaćivao deset puta veće honorare od onih propisanih cenovnikom, onomad dok je još bio u DSS-ovoj vladi.

Сад ми сину да би Џејсон могао да се позабави овим упирањем прстом "дрште лопова" у стерео техници.  ;)

Добро је СГ ишта издавао поред ових магараца.

tolike novce bacati na umetnost.

Quote from: Alexdelarge on 09-07-2013, 23:11:48
tolike novce bacati na umetnost.

umetnost = honorari...

Izdavaštvo i knjižarstvo u Srbiji 2013.

Ovaj tekst je gruba skica situacije u izdavaštvu i knjižarstvu u Srbiji danas. Pošto je sada već jasno da od rekonstrukcije vlade nema ništa, i da je to samo manevar kojim će se cementirati već donete, pogubno loše odluke u većini ministarstava, hajde da se mi sami pozabavimo jednom imaginarnom reformom, recimo u polju kulture, to jest, preceznije, u jednom njegovom segmentu koji se tiče knjiga. Pošto se u ovoj sferi ne rade redovna istraživanja, pa nema novijih podataka (poslednje obuhvatnije istraživanje rađeno je 2006. godine, a rezultati tog istraživanja više nisu dostupni na internet strani Narodne biblioteke) na osnovu kojih bi se sačinila sasvim pouzdana slika stanja, moguće je (mada sumnjam u to) da skica koju nudim u nekim detaljima poprilično odstupa od stvarnosti. Ako je tako, to ne vidim najpre kao manu, već kao podsticaj za dalji razgovor i moguću polemiku. Biće mi drago da greške ispravimo i zajedno konstruišemo realniju predstavu o prilikama u kulturi. I predloge koje dajem svakako treba pročitati pre svega kao pozive na debatu.

Vrlo kratko i pojednostavljeno, u Srbiji je registrovano između sedam i osam hiljada pravnih lica koja se bave i izdavaštvom, zbog toga što se ovde uglavnom svako preduzeće registruje i za sve ostale delatnosti pored svoje osnovne, jer to ništa ne košta, a, kao što znamo, nikad se ne zna kad će zatrebati. No, na republičke otkupe se prijavljuje oko trista izdavačkih kuća, a negde oko dvesta izdavača zaista i proda svoje knjige bibliotekama (vidi izveštaje o otkupima na internet strani Narodne biblioteke). To bi onda bio i neki realan broj aktivnih izdavača u Srbiji (što ne znači da je i svima njima primarna delatnost izdavaštvo).

Godišnje se u proseku katalogizuje između sedam i osam hiljada publikacija (taj broj obuhvata sve, pa tako, recimo, i dvd izdanja filmova i računarske igrice). No, opet preko otkupa, dolazimo do podatka o nekih tri hiljade novih naslova, koliko ih se godišnje prijavi na republički konkurs. Od toga se otkupi između hiljadu i po i dve hiljade naslova, što bi otprilike bio realan broj relativno pristojnih novih knjiga koje se objave tokom jedne godine.

Da bi se napravila knjiga potrebno je u proseku (ovo je vrlo gruba računica) između dve i tri hiljade evra, što nas dovodi do podatka da je za godišnju produkciju knjiga u Srbiji potrebno oko pet miliona evra. Pri tom, pod prosečnom ovde podrazumevam knjigu od oko 240 strana, odštampanu u tiražu od 400 ili 500 primeraka (što je danas prosečan tiraž u Srbiji). Ta knjiga će se, ako je suditi po tome kako trenutno stvari stoje, prodavati nekih sedam godina (pod uslovom da se ne pokloni ili ne rasproda po deset ili dvadeset puta nižoj ceni od proizvodne, što se neretko događa). Iznos od pet miliona evra je neznatan u poređenju sa troškovima u drugim segmentima kulture, što će reći da su knjige najjeftinija kultura, i to treba stalno imati na umu. To, naime, znači da je najlakše i najjeftinije voditi kulturnu politiku posredstvom knjiga (ovo je opora činjenica u svetlu podataka o ,,demokratskom" upravljanju Službenim glasnikom, kao i kada se vidi kako sadašnje ministarstvo kulture taj podatak naopako shvata, i čini sve da knjige, kao uostalom i sve drugo što ima veze s kulturom, u korenu zatre).

Knjižara u Srbiji ima manje od dvadeset. Do te brojke se dolazi pošto utvrdimo šta je knjižara. Dakle, ima smisla tvrditi da je knjižara prodajno mesto sa najmanje tri hiljade naslova u ponudi, koje postoji u kontinuitetu najmanje tri godine. Da ne bih objašnjavao zašto je za jednu ustanovu koja se bavi kulturom (a knjižare to jesu) bitan kontinuitet u radu, objasniću zašto je važan broj naslova u ponudi. Ako znamo da je vreme potrebno da se proda tiraž jednog naslova oko sedam godina, i ako se godišnje napravi oko dve hiljade naslova, onda je reč o produkciji koja u svakom trenutku stavlja na raspolaganje oko 14.000 naslova. To znači da knjižara koja ima tri hiljade naslova u ponudi jedva pokriva dvogodišnju produkciju knjiga. A to opet znači da je i u toj knjižari nedostupno oko šezdeset odsto ukupne ponude. Drugim rečima, ako očekujemo da knjižara pokriva čitavu produkciju, onda ona mora imati u ponudi preko deset hiljada naslova. Takvih knjižara u Srbiji imamo – dve. To su Beopolis i Zepter, i obe su u Beogradu. (Odmah se izvinjavam onim knjižarama koje u prodaji drže isti broj naslova, a nisam ih ovde naveo, jer svakako zaslužuju da se za njih zna.)

Prodajna mesta u takozvanim lancima knjižara uglavnom ne zadovoljavaju uslove za to da ih nazovemo knjižarama. Izvan Beograda i Novog Sada praktično nema knjižara. Gradovi poput Valjeva, Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Vranja, Kruševca, Subotice, Novog Pazara, pa čak i Niša, nemaju knjižare ako se držimo navedene definicije.

Knjige se za biblioteke nabavljaju uglavnom preko otkupa, koji u proteklih desetak godina u proseku kasne godinu dana. To, na primer, znači da se knjige iz 2011. otkupljuju u 2012. Bilo je i situacija kada su knjige kupovane za biblioteke s dve godine zakašnjenja.To obesmišljava postojanje biblioteka, što se ogleda i u dramatičnom padu broja čitalaca učlanjenih u biblioteke. Nekada se taj otkup radio dva puta godišnje, na proleće i na jesen, što ima mnogo više smisla, a nije nikakav problem da se to ponovo uspostavi.

Novac se na tržište knjiga sliva iz četiri pravca: države (nacionalni i lokalni nivoi vlasti, to jest budžetski novac), knjižara, donatora, te Beogradskog sajma knjiga. Taj sajam donosi prodaju koja je otprilike ravna jednoj trećini ukupne godišnje prodaje knjiga. Zato se on izdvaja kao poseban izvor novca. Najmanje novca stiže iz knjižara, što praktično znači da strukturirano tržište knjiga zapravo ne postoji. Knjižare su u ovom trenutku najslabiji element u strukturi poslovanja knjigama.

To je logična posledica činjenice da novac kojim se kupuju knjige strukturno zaobilazi knjižare. Dakle, i sajam i država rade na štetu knjižara, što onda šteti i izdavačima jer se sva produkcija koncentriše na vreme oko sajma knjiga. To izdavaštvo pretvara u sezonsku delatnost, što ne bi bilo strašno kada bi postojao mehanizam koji bi omogućio da se u tako kratkom vremenu predstave sve nove knjige, to jest da se informacija o njima na vreme pošalje čitaocima. To, međutim, nije moguće, čak i ako bi želja za tim postojala. Takva situacija ide naruku isključivo ekonomski najjačim izdavačima, dakle takozvanim (pošto treba sumnjati da je njihova moć posledica tržišnih uspeha) komercijalnim izdavačima. To što smeće od knjiga preplavljuje javni prostor nije posledica lošeg ukusa čitalaca nego strukture koja se uspostavila u polju izdavaštva i knjižarstva. Samo najmoćniji akteri u toj ,,utakmici" mogu sebi da osiguraju javni prostor za promociju svojih izdanja. Zbog toga ne treba prezirati čitaoce, nego treba promeniti strukturu polja.

Konačno, iz svega rečenog, sledi da bi trebalo podržati knjižare, a ne izdavače. Time bi se napravilo nešto što liči na tržište, a da istovremeno ne bude isključivo tržište. Knjižare bi trebalo shvatiti kao posebne kulturne ustanove čija je tek jedna od funkcija prodaja knjiga. One, tako shvaćene, treba da budu dotirane, i to tako što bi im se dodelili prostori po povoljnim uslovima (takvim prostorima raspolažu gotovo sve opštine u Srbiji). Time bi se omogućilo većini izdavača da ravnopravno izađu na tržište. Kupovina knjiga, pogotovo ona na koju se troše novci iz budžeta, morala bi se vratiti u knjižare. Nema razloga da država preskače ,,tržište" (na koje bezočno gura one koji joj iz nekog razloga nisu ,,dragi"), i traži za sebe povlastice putem direktne kupovine od izdavača. Konačno, morala bi se pravno sprečiti i vezanost knjižara i knjižarskih lanaca za izdavačke kuće, kao i komisiona prodaja. Potonje za sada možemo ostaviti po strani, dok je o pogubnoj sponi knjižarstva s izdavaštvom ovde dovoljno reći da favorizuje knjige vlasnika knjižara, čime stvara neregularne uslove na ,,tržištu". Reč je o vertikalnom poslovnom uvezivanju koje je okosnica za stvaranje monopola i uništavanje drugih, u materijalnom smislu manje jakih aktera. Takvo poslovanje pogubno je u svim sferama, a pogotovo u sferi kulture, gde su akteri mnogo više saveznici u zajedničkom kulturnom poslu, nego što su konkurenti u zgrtanju dobiti, pored ostalog i zato što se ta dobit u kulturi ne može izmeriti isključivo novcima.

Ako se otkupima i donacijama ponovo pridoda i razgranata mreža na zdravim temeljima postavljenih (što pored ostalog znači i od izdavača nezavisnih) knjižara koje bi činile segment svojevrsnog kvazitržišta (dakle ,,tržišta" koje delom počiva i na vođenju promišljene kulturne politike na lokalnom i nacionalnom nivou, te koje delimično podupiru i budžetska sredstva), postojala bi i nada da se može obnoviti domaće izdavaštvo. Recimo, novac koji se slupa u javna preduzeća koja objavljuju knjige mogao bi se za opšte dobro preusmeriti na obnovu knjižarske mreže. (Povrh toga, neka o političkoj i simboličkoj šteti koju u ovom trenutku svojim otužnim dodvoravanjem vicepremijeru pravi donedavni urednik SG-a, iza koga je besramno – zbog šake dinara – prošle godine stala praktično čitava domaća akademska i humanistička elita razmišljaju članovi DS-a, ako su u stanju.) U tom smislu, na obnovu i razvoj mreže knjižara treba gledati kao na obnovu i razvoj mreže puteva.

Pred kraj, važne napomene: ovde nisam govorio o udžbenicima, što je priča za sebe. Ni o novinama koje objavljuju knjige, jer je i to priča (slutim, o pranju novca) za sebe.

Za kraj, u nekim evropskim zemljama se model finansiranja izdavača koji ne objavljuju komercijalne knjige svodi na jednostavnu formulu tri trećine: trećina je prodaja u knjižarama, trećina su donatori, a trećina država. To je fleksibilna struktura koja stvara uslove da se živi od pravljenja knjiga. Kod nas praktično nema knjižara (to jest ima ih – dve), donatori se povlače, a država je na loš način (ne)predvidljiva. Zato su nam i izdavaštvo i knjižarstvo na rubu ambisa.

Dejan Ilić
Peščanik.net

Voleo bih da nađem neki smisao u napisanom.

Quote from: Alexdelarge on 10-07-2013, 10:45:14
Izdavaštvo i knjižarstvo u Srbiji 2013.

Ovaj tekst je gruba skica situacije u izdavaštvu i knjižarstvu u Srbiji danas. Pošto je sada već jasno da od rekonstrukcije vlade nema ništa, i da je to samo manevar kojim će se cementirati već donete, pogubno loše odluke u većini ministarstava, hajde da se mi sami pozabavimo jednom imaginarnom reformom, recimo u polju kulture, to jest, preceznije, u jednom njegovom segmentu koji se tiče knjiga. Pošto se u ovoj sferi ne rade redovna istraživanja, pa nema novijih podataka (poslednje obuhvatnije istraživanje rađeno je 2006. godine, a rezultati tog istraživanja više nisu dostupni na internet strani Narodne biblioteke) na osnovu kojih bi se sačinila sasvim pouzdana slika stanja, moguće je (mada sumnjam u to) da skica koju nudim u nekim detaljima poprilično odstupa od stvarnosti. Ako je tako, to ne vidim najpre kao manu, već kao podsticaj za dalji razgovor i moguću polemiku. Biće mi drago da greške ispravimo i zajedno konstruišemo realniju predstavu o prilikama u kulturi. I predloge koje dajem svakako treba pročitati pre svega kao pozive na debatu.

Vrlo kratko i pojednostavljeno, u Srbiji je registrovano između sedam i osam hiljada pravnih lica koja se bave i izdavaštvom, zbog toga što se ovde uglavnom svako preduzeće registruje i za sve ostale delatnosti pored svoje osnovne, jer to ništa ne košta, a, kao što znamo, nikad se ne zna kad će zatrebati. No, na republičke otkupe se prijavljuje oko trista izdavačkih kuća, a negde oko dvesta izdavača zaista i proda svoje knjige bibliotekama (vidi izveštaje o otkupima na internet strani Narodne biblioteke). To bi onda bio i neki realan broj aktivnih izdavača u Srbiji (što ne znači da je i svima njima primarna delatnost izdavaštvo).

Godišnje se u proseku katalogizuje između sedam i osam hiljada publikacija (taj broj obuhvata sve, pa tako, recimo, i dvd izdanja filmova i računarske igrice). No, opet preko otkupa, dolazimo do podatka o nekih tri hiljade novih naslova, koliko ih se godišnje prijavi na republički konkurs. Od toga se otkupi između hiljadu i po i dve hiljade naslova, što bi otprilike bio realan broj relativno pristojnih novih knjiga koje se objave tokom jedne godine.

Da bi se napravila knjiga potrebno je u proseku (ovo je vrlo gruba računica) između dve i tri hiljade evra, što nas dovodi do podatka da je za godišnju produkciju knjiga u Srbiji potrebno oko pet miliona evra. Pri tom, pod prosečnom ovde podrazumevam knjigu od oko 240 strana, odštampanu u tiražu od 400 ili 500 primeraka (što je danas prosečan tiraž u Srbiji). Ta knjiga će se, ako je suditi po tome kako trenutno stvari stoje, prodavati nekih sedam godina (pod uslovom da se ne pokloni ili ne rasproda po deset ili dvadeset puta nižoj ceni od proizvodne, što se neretko događa). Iznos od pet miliona evra je neznatan u poređenju sa troškovima u drugim segmentima kulture, što će reći da su knjige najjeftinija kultura, i to treba stalno imati na umu. To, naime, znači da je najlakše i najjeftinije voditi kulturnu politiku posredstvom knjiga (ovo je opora činjenica u svetlu podataka o ,,demokratskom" upravljanju Službenim glasnikom, kao i kada se vidi kako sadašnje ministarstvo kulture taj podatak naopako shvata, i čini sve da knjige, kao uostalom i sve drugo što ima veze s kulturom, u korenu zatre).

Knjižara u Srbiji ima manje od dvadeset. Do te brojke se dolazi pošto utvrdimo šta je knjižara. Dakle, ima smisla tvrditi da je knjižara prodajno mesto sa najmanje tri hiljade naslova u ponudi, koje postoji u kontinuitetu najmanje tri godine. Da ne bih objašnjavao zašto je za jednu ustanovu koja se bavi kulturom (a knjižare to jesu) bitan kontinuitet u radu, objasniću zašto je važan broj naslova u ponudi. Ako znamo da je vreme potrebno da se proda tiraž jednog naslova oko sedam godina, i ako se godišnje napravi oko dve hiljade naslova, onda je reč o produkciji koja u svakom trenutku stavlja na raspolaganje oko 14.000 naslova. To znači da knjižara koja ima tri hiljade naslova u ponudi jedva pokriva dvogodišnju produkciju knjiga. A to opet znači da je i u toj knjižari nedostupno oko šezdeset odsto ukupne ponude. Drugim rečima, ako očekujemo da knjižara pokriva čitavu produkciju, onda ona mora imati u ponudi preko deset hiljada naslova. Takvih knjižara u Srbiji imamo – dve. To su Beopolis i Zepter, i obe su u Beogradu. (Odmah se izvinjavam onim knjižarama koje u prodaji drže isti broj naslova, a nisam ih ovde naveo, jer svakako zaslužuju da se za njih zna.)

Prodajna mesta u takozvanim lancima knjižara uglavnom ne zadovoljavaju uslove za to da ih nazovemo knjižarama. Izvan Beograda i Novog Sada praktično nema knjižara. Gradovi poput Valjeva, Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Vranja, Kruševca, Subotice, Novog Pazara, pa čak i Niša, nemaju knjižare ako se držimo navedene definicije.

Knjige se za biblioteke nabavljaju uglavnom preko otkupa, koji u proteklih desetak godina u proseku kasne godinu dana. To, na primer, znači da se knjige iz 2011. otkupljuju u 2012. Bilo je i situacija kada su knjige kupovane za biblioteke s dve godine zakašnjenja.To obesmišljava postojanje biblioteka, što se ogleda i u dramatičnom padu broja čitalaca učlanjenih u biblioteke. Nekada se taj otkup radio dva puta godišnje, na proleće i na jesen, što ima mnogo više smisla, a nije nikakav problem da se to ponovo uspostavi.

Novac se na tržište knjiga sliva iz četiri pravca: države (nacionalni i lokalni nivoi vlasti, to jest budžetski novac), knjižara, donatora, te Beogradskog sajma knjiga. Taj sajam donosi prodaju koja je otprilike ravna jednoj trećini ukupne godišnje prodaje knjiga. Zato se on izdvaja kao poseban izvor novca. Najmanje novca stiže iz knjižara, što praktično znači da strukturirano tržište knjiga zapravo ne postoji. Knjižare su u ovom trenutku najslabiji element u strukturi poslovanja knjigama.

To je logična posledica činjenice da novac kojim se kupuju knjige strukturno zaobilazi knjižare. Dakle, i sajam i država rade na štetu knjižara, što onda šteti i izdavačima jer se sva produkcija koncentriše na vreme oko sajma knjiga. To izdavaštvo pretvara u sezonsku delatnost, što ne bi bilo strašno kada bi postojao mehanizam koji bi omogućio da se u tako kratkom vremenu predstave sve nove knjige, to jest da se informacija o njima na vreme pošalje čitaocima. To, međutim, nije moguće, čak i ako bi želja za tim postojala. Takva situacija ide naruku isključivo ekonomski najjačim izdavačima, dakle takozvanim (pošto treba sumnjati da je njihova moć posledica tržišnih uspeha) komercijalnim izdavačima. To što smeće od knjiga preplavljuje javni prostor nije posledica lošeg ukusa čitalaca nego strukture koja se uspostavila u polju izdavaštva i knjižarstva. Samo najmoćniji akteri u toj ,,utakmici" mogu sebi da osiguraju javni prostor za promociju svojih izdanja. Zbog toga ne treba prezirati čitaoce, nego treba promeniti strukturu polja.

Konačno, iz svega rečenog, sledi da bi trebalo podržati knjižare, a ne izdavače. Time bi se napravilo nešto što liči na tržište, a da istovremeno ne bude isključivo tržište. Knjižare bi trebalo shvatiti kao posebne kulturne ustanove čija je tek jedna od funkcija prodaja knjiga. One, tako shvaćene, treba da budu dotirane, i to tako što bi im se dodelili prostori po povoljnim uslovima (takvim prostorima raspolažu gotovo sve opštine u Srbiji). Time bi se omogućilo većini izdavača da ravnopravno izađu na tržište. Kupovina knjiga, pogotovo ona na koju se troše novci iz budžeta, morala bi se vratiti u knjižare. Nema razloga da država preskače ,,tržište" (na koje bezočno gura one koji joj iz nekog razloga nisu ,,dragi"), i traži za sebe povlastice putem direktne kupovine od izdavača. Konačno, morala bi se pravno sprečiti i vezanost knjižara i knjižarskih lanaca za izdavačke kuće, kao i komisiona prodaja. Potonje za sada možemo ostaviti po strani, dok je o pogubnoj sponi knjižarstva s izdavaštvom ovde dovoljno reći da favorizuje knjige vlasnika knjižara, čime stvara neregularne uslove na ,,tržištu". Reč je o vertikalnom poslovnom uvezivanju koje je okosnica za stvaranje monopola i uništavanje drugih, u materijalnom smislu manje jakih aktera. Takvo poslovanje pogubno je u svim sferama, a pogotovo u sferi kulture, gde su akteri mnogo više saveznici u zajedničkom kulturnom poslu, nego što su konkurenti u zgrtanju dobiti, pored ostalog i zato što se ta dobit u kulturi ne može izmeriti isključivo novcima.

Ako se otkupima i donacijama ponovo pridoda i razgranata mreža na zdravim temeljima postavljenih (što pored ostalog znači i od izdavača nezavisnih) knjižara koje bi činile segment svojevrsnog kvazitržišta (dakle ,,tržišta" koje delom počiva i na vođenju promišljene kulturne politike na lokalnom i nacionalnom nivou, te koje delimično podupiru i budžetska sredstva), postojala bi i nada da se može obnoviti domaće izdavaštvo. Recimo, novac koji se slupa u javna preduzeća koja objavljuju knjige mogao bi se za opšte dobro preusmeriti na obnovu knjižarske mreže. (Povrh toga, neka o političkoj i simboličkoj šteti koju u ovom trenutku svojim otužnim dodvoravanjem vicepremijeru pravi donedavni urednik SG-a, iza koga je besramno – zbog šake dinara – prošle godine stala praktično čitava domaća akademska i humanistička elita razmišljaju članovi DS-a, ako su u stanju.) U tom smislu, na obnovu i razvoj mreže knjižara treba gledati kao na obnovu i razvoj mreže puteva.

Pred kraj, važne napomene: ovde nisam govorio o udžbenicima, što je priča za sebe. Ni o novinama koje objavljuju knjige, jer je i to priča (slutim, o pranju novca) za sebe.

Za kraj, u nekim evropskim zemljama se model finansiranja izdavača koji ne objavljuju komercijalne knjige svodi na jednostavnu formulu tri trećine: trećina je prodaja u knjižarama, trećina su donatori, a trećina država. To je fleksibilna struktura koja stvara uslove da se živi od pravljenja knjiga. Kod nas praktično nema knjižara (to jest ima ih – dve), donatori se povlače, a država je na loš način (ne)predvidljiva. Zato su nam i izdavaštvo i knjižarstvo na rubu ambisa.

Dejan Ilić
Peščanik.net

xsmlove2 Svaka mu se pozlatila.

Rasla jednom jedna jabuka između tri dvorišta. Domaćini su samo gledali u nebo i nadali se da će vetar više duvati na njihovu stranu. Zato je niko nije zalivao, okresivao i zaprašivao.

Pa nije mu baš svaka zlatna, mada ima pametnih stvari u tom tekstu.

Najpre, precenio je oktobarski sajam. Već godinama broj posetilaca oktobarskog sajma knjiga u Beogradu smanjuje se, a broj kupaca smanjuje se još i više. Na prošlom sajmu velika većina kupaca došla je samo zbog naslova na rasprodajama, koji su na popustima višim od 50%. Prošle godine komercijalna vrednost jednog sajma knjiga bila je jednaka jednomesečnoj prodaji - bar kada je reč o velikim izdavačkim kućama, sa razgranatim prodajnim mrežama i klubovima čitalaca. Možda je u slučaju manjih izdavača stvar drugačija, pa sajam nosi veću dobit. Međutim, dve trećine (najmanje) godišnej produkcije knjiga otpada na deset velikih izdavača (ili čak manje od toga). Pre nego što počnemo da jadikujemo nad tim, voleo bih da se javi neko stariji i pametniji pa da kaže kako je to bilo u SFRJ. Naime, da li je tada bilo malih izdavača, ako se ne računaju Boban i Zoran? Sve mi se čini da su tadašnje izdavačke kuće bile daleko veće i glomaznije od sadašnjih - a sve mi se čini i da su tadašnje izdavačke kuće imale svoje knjižarske lance. Zapravo, da li su nezavisne knjižare uopšte postojale? Po pričama znam da je prva privatna knjižara u Beogradu bila legendarni "Bata". To je bilo pre mog vremena, pa su me možda slagali. No znam da između Beograda i Niša osamdesetih godina nije bilo specijalizovanih knjižara, već su taj deo zemlje pokrivali akviziteri. To pouzdano znam, pošto je moja majka akviziterima ostavila para za kuću od najmanje 100 kvadrata. Ono što imamo od knjiga kupljenih u knjižarama zapravo su bajčice kupljene u onome što bi se tačnije nazvalo "papirnica". SFRJ na stranu, ali prisetimo se kako je to bilo kada je postojao jedan jak nezavisni knjižarski lanac u zemlji, a u nedavnoj prošlosti. IPS je upropastio nekoliko izdavačkih kuća, između ostalih i "Okean", koji je imao sjajnu produkciju i odličan odabir naslova. Rabati su bili na nivou sadašnjih ili čak još gori, a na plaćanje se čekalo bezmalo godinama. A izdavači su opet bili primorani da daju knjige IPSu jer nisu imali kome drugom. Toliko o nezavisnom knjižarstvu. Koliko ja znam, veliki izdavači koji imaju svoje knjižarske lance najradije bi ih se otarasili, samo kada bi znali da se neće ponoviti situacija sa IPSom. Međutim, ne vidim kako bi to znali.

Mislim da se danas najmanje 50% prodaje knjiga odvija direknto na liniji čitalac-izdavač. Ja prvi kupujem direktno od izdavača sve što me zanima. Od Čarobne knjige preko sajta, od Klije tako što odem kod njih u centralu. Čitaoci to rade pre svega zbog nižih cena naslova koji ih zanimaju, a i dovoljno je samo nekoliko klikova na netu da bi se došlo do knjige, uz skromnu poštarsku nadoknadu od dvestotinak dinara.

Stoji da bi država trebalo da uradi mnogo više - ali ne tako što će finansirati izdavače ili knjižare, već ulaganjem u biblioteke i stvaranjem opšte atmosfere u kulturi. Na primer, na hvaljenom javnom servisu nema emislije koja će se baviti knjigama, a bilo ih je i u Slobino vreme. Ja gled'o. Otkup knjiga za biblioteke potpuno je nakaradan. Sajam knjiga je urušen pre svega politikom svoje uprave. Novac koji se izdvaja za knjige potpuno je besmislen, a i na kraju se sliva u ruke tek nekoliko izdavača. Ne znam da li postoje konkursi za dodelu sredstava za objavljivanje značajnih naslova, ali nešto sumnjam u to. Da postoje, novosadski Prometej bi mogao da konkuriše sa svojim rečnicima, ili Laguna sa "Sagom o umetnosti" ili Boban sa "Dikanom". Mislim da je to pravednije i pravičnije nego pumpanje para u nekog državnog izdavača. Ova država je loš gazda.

Znao sam da ti možeš bolje od ovog kome je svaka "zlatna".


U SFRJ, pre svega, nije bilo ovolikih rabata koji normalnim izdavačima ne ostavljaju ni koske. Čini mi se da su izdavačke kuće imale svoje knjižare, ali ne zbog prodaje svojih izdanja, nego da bi neko imao kontrolu nad knjižarskim lancem. Država nije htela da se zamajava i sa tim segmentom posebno. Bili su to NOLIT, PROSVETA i RAD i meni draga "Zadružna knjiga" jer sam u njoj pročitao sve svoje prve knjige, koje mi je poslovođa čika Ljuba Lovrić učinio dostupnim. Svi paradoksi sa kojima se suočavamo su nastali kao posledica instalacije kapitalizma, koja nije smatrala knjigu kao prostor u kome se manipulacija i korupcija mogu razviti u razmerama u kojima se razvila.

Ma...
Da reinstaliramo mi socijalizam...?

Sigurno, ali ne samo zbog knjiga. Ovako idiotska država je nezabeležena u istoriji, a da je trajala.

Slažem se
Ali
Nemoj socijalizam...
Hajde da napravimo normalnu državu, a da ne recikliramo uređenja koja nigde u svetu više ne ''žive''... osim, možda, Severna Koreja...
Ne bih se menjao sa njima
Slažeš se?

Ne slažem se. Sev. Koreja nije socijalistička država. To skretanje s teme kod mene slabo pali.

Nije socijalistička? A, šta je? Kakvo je uređenje tamo?
I gde, uopšte, na svetu postoji ''socijalističko uređenje'' kakvo ti zagovaraš?
Da li tamo gde je na vlasti neka ''Socijalistička stranka''?
Pa, i ovde je...
Scalope, državu, SVAKU državu čine LJUDI. I, takva im je kakvu je naprave. A uređenje zovi kako hoćeš

Hobite, u Sev. Koreji je jedna dinastija na vlasti tri generacije. Toga nema u socijalističkim državama.
Ako već želiš nešto pametno, pročitaj ovo:


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/392603/Profesorka-Rajna-Dragicevic-odrzala-govor-koji-ce-studenti-pamtiti-celog-zivota (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/392603/Profesorka-Rajna-Dragicevic-odrzala-govor-koji-ce-studenti-pamtiti-celog-zivota)


I ne dosađuj.

Pre bih rekao da ovo što mi imamo nije kapitalizam, te da smo veći kapitalizam imali u socijalizmu.

U kapitalizmu, država ima isključivu ulogu gejm mastera, koji postavlja scenu i kontroliše poštovanje pravila igre, pa se dalje ne meša igračima u posao. Naša država, ako država uopšte jeste, to nikako ne radi. Pravila ni ne postoje.

Da postoji makar nagoveštaj ozbiljnosti, resorni ministar bi u svom ekspozeu izneo četvorogodišnju kultrunu politiku, koja bi morala da se dotakne i izdavaštva. Bilo bi jasno određeno šta su dela od značaja za narod i državu, pa bi izdavači mogli da se nadaju konkursima i donacijama za takva izdanja. Svakako bi bila potrebna i reforma autorskih honorara i pratećih poreza i doprinosa, kako bi se sa jedne strane smanjio pritisak na poslodavce i zaposlene u raznim umetničkim granama, a sa druge izbegao rad na crno, koji je počesto loš rad. Ukratko, država bi svojim propisima trebalo da pokrene kulturu u određenom smeru. Smeta nam Isidora Bjelica? OK, hajde da u narednih godinu-dve dana oslobodimo poreza sva dela Branka Ćopića. Hajde da osnujemo Desankin fond za nagrađivanje mladih i starih pesnika i objavljivanje njihovih dela. Hajde da motivišemo srednjoškolce da pišu kroz mrežu stipendija, konkursa i radionica. Hajde da... Tja. :)

Quote from: Hobit on 10-07-2013, 15:17:28
Nije socijalistička? A, šta je? Kakvo je uređenje tamo?

ДПРК је уређена према џуче и сонгун идеологијама. Комунизам је престао да се спомиње од отприлике средине прошле деценије, а социјализам се данас спомиње тек ту и тамо, али увек с речју "корејски" испред. И на власти је Радничка партија Кореје. У парламенту је друга по снази Социјал-демократска и то је једина севернокорејска партија која у називу има реч која почиње са "социјал".

Quote from: scallop on 10-07-2013, 15:25:59
Hobite, u Sev. Koreji je jedna dinastija na vlasti tri generacije. Toga nema u socijalističkim državama.
Ako već želiš nešto pametno, pročitaj ovo:


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/392603/Profesorka-Rajna-Dragicevic-odrzala-govor-koji-ce-studenti-pamtiti-celog-zivota (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/392603/Profesorka-Rajna-Dragicevic-odrzala-govor-koji-ce-studenti-pamtiti-celog-zivota)


I ne dosađuj.

Poznajem profesorku
Elem
Blic kaska, a i ti za Blicom
vest je bajata

http://blog.b92.net/text/22590/Govor-prof-dr-Rajne-Dragicevic----lekcija-iz-etike/ (http://blog.b92.net/text/22590/Govor-prof-dr-Rajne-Dragicevic----lekcija-iz-etike/)

Na kraju, ne reče gde ''živi'' socijalizam kakav bi tebi odgovarao

Nigde. Kao ni kapitalizam ili monarhija. Uostalom, ti si započeo sa pokazivanjem svog znanja, nastavio svojim poznanstvima i brzinom pristupa informacijama. To je tako dosadno.

Naravno
Najdosadnije je kada čujem ili pročitam ''veličanje SFRJ'', i potpuno bezidejna pljuvanja po zemlji u kojoj ti pljuvači žive... oni, uglavnom, ne znaju šta bi, ni kako bi, ni gde bi...... samo znaju da ''ovo ovde nikako ne valja''
''Izumitelji'' rupe na saksiji
To je tako dosadno...

hm, a da si ipak napravite koloniju mrava? ne, bolje tri. koloniju crnih mrava, zutih i crvenih. kod nekih se nazire i potencijal za koloniju naprednijih kultura, ali to s vremenom. moglo bi se stici i do kolonije ptica.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs7.directupload.net%2Fimages%2F130710%2Fjit8ti58.gif&hash=c37b5719cb4728dae6d3ef0d0106e4abde19842a)

Znao sam da će Zosko da ti pomogne. Ovde se ni o knjigama, izdavačima i knjižara ne može, a da se vas dvojica ne pojavite.

skalope, u zabludi si.
ako te nista bitno ne zaustavi, sudeci po ovoj diskusiji, ti imas potencijal za ptice.
hobit se koprca u zamci, nema fokus. mravi, ne vidim mogucnost napretka.
tako da, sva moja podrska je tvoja.

Eto vidis scallope, podržao te je ovaj ''sa potencijalom''
Europejci podržavaju TVOJE napredne ideje, SFRJ i ''mi smo Titovi.........''
Ja tu nemam šta da tražim

Naravno da nema šta da tražiš, a ipak tražiš. A Zosko video zajebanciju, pa da nam pomogne sprdati se.

sad, bas sprdanja... razmislite: koja bi to diskusija bila da uzgojimo svaki svoje kolonije. skalop ptice, hobit mrave, truki gljive, dzon komarce, ja minijaturne slonove.
pa se nadjemo, kao ljudi koji formiraju svoje drzave i imaju informacije iz prve ruke, sopstvene, koji znaju sve i svakog, te uz pogled na ocean procaskamo!

hobit: danas sam crvene mrave zalio vrucom vodom. hihihi!
skalop: a? jesu li neki bar vec razvili krila?
truki: samo da ne navale na moju produkciju muskardina! ako, na vrganje!
dzon: truki, baci im neki mamac dalje od muhara. da ti prodam tonu svjeze zgazenih komaraca? mogu li to odraditi minijaturni slonovi? kako stojimo sa kapacitetima?
zosko: hm, tesko, tesko, vecina upravo gazi zute mrave, ostali se pare, ne znam, sta nudis? i kako stojis sa populacijom? racunas da bi mogao izazvati pomor ptica usred nestasice komaraca?
skalop: fleksibini smo, pojest ce ptice i mrave.
zosko: i one zute? batali... nego, hajde da skoknemo do dijane.
...

Ok je ovo tekst sto je jevtropijevicka postovala, ali ima mnogo rupa. Mislim, prica o tome kako se moraju napraviti prave knjizare, kao nekad, gde je postojao u knjizari jedan cika Vasa koji je znao dosta o knjigama i bio pravi knjizar je previse idealna prica; pobogu, megamarketi su pobedili odavno, nekadasnja kiosk izdanja i vikend romani uzimaju primat u izdavastvu i u prodaji. Prave knjizare su odumrle odavno a pravi knjizari koji su to ostali u danasnje vreme grcaju u dugovima, jer nisu mogli da se naviknu na tranziciju koja je zadesila izdavastvo.

Problem postoji, naravno, jer vikend romani zaglupljuju ionako glup narod, ali ja vidim neplacanje knjiga u veleprodaji kao jedan od glavnih problema. Dakle, koncept gde ja kao izdavac dam knjizari knjige na valutu i nakon isteka valute meni ona ne plati knjige koje je u medjuvremenu prodala, jeste koncept koji mene kao izdavaca upropastava. A danas 70 % knjizara ne placa valute, ili ako placa, onda je to preko kurca i nije na vreme.

Dakle, svaka knjiga ima svog kupca i ja cu prodati knjigu Dejvida Lodza u odredjenom tirazu gde necu pasti i cak cu mozda zaraditi, ali sigurno je da cu propasti ako mi knjizara/e kojoj/ima sam dao knjige da prodaje/ju ne plati u dogovoreno vreme.

pazite sta je tek odlebdjeli dzoni nadrobio o izdavastvu u srbiji. uklapa se u lanac knjizara - izdavac - pjesnik, koji je perin upravo naceo.

Ekskluzivno za B92 proslavljeni muzičar i osnivač Azre, Branimir Džoni Štulić, priča o tužbi protiv Plato Buksa... (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2013&mm=07&dd=09&nav_id=730743)

Pa dobro, mislim, svi mi znamo kako se radi u izdavaštvu. Prijavim 1000 komada, štampam 2000. Sad, što se njegovih knjiga tiče, one stvarno MNOGO koštaju za naš džep i na svim sajmovima knjiga, za te tri godine, ja sam prodao možda 4-5 kompleta, ako i toliko. Sad, ja nisam Plato, i ne znam koliko su oni lično knjiga prodali, ali sam prilično siguran da i kod njih ima tog problema od naplate drugih knjižara koje su prodale komplete Džonija Štulića. Al' sve je to stvar špekulacije. 

Quote from: Джон Рейнольдс on 09-07-2013, 10:43:52

Удворичко писмо незајажљивог хонорарца

Радош Љушић   

Odgovor na tekst Radoša Ljušića ,,Udvoričko pismo nezajažljivog honorarca", Danas, 10. jul 2013.
O lažima i moćima  (http://www.danas.rs/dodaci/vikend/o_lazima_i_mocima.26.html?news_id=264298)

Quote from: scallop on 10-07-2013, 15:25:59
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/392603/Profesorka-Rajna-Dragicevic-odrzala-govor-koji-ce-studenti-pamtiti-celog-zivota (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/392603/Profesorka-Rajna-Dragicevic-odrzala-govor-koji-ce-studenti-pamtiti-celog-zivota)

Saradnik u nastavi o govoru "jer VI STE PROFESORI!" (http://digitalizuj.me/2013/07/saradnik-u-nastavi-o-govoru-jer-vi-ste-profesori/)

Glasnikovi i Zavodovi honorarci - Danasovi najamnici

Autor: Radoš Ljušić (http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/glasnikovi_i_zavodovi_honorarci__danasovi_najamnici.46.html?news_id=264371)

Eh ti silni novci u kulturi  :twisted:

pare kvare čoveka! a naročito intelektualca! zato barem njima ne treba davati pare.

oni najbolji radiće za dž (tj za ljubav, za večnos) a ovi što su tu zbog para - preći će na nešto unosno.

Torte i kolače, recimo.

I obratno.



(Gulovom postu nedostaje završetak tipa: /sarkazam ali ko sam ja da kritikujem)

Obezglavljivanje Službenog glasnika (http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/obezglavljivanje_sluzbenog_glasnika.46.html?news_id=264505)

Srbija razgovara: Slučaj ,,Službeni glasnik"

Radoš Ljušić: Zalihe u knjigama su danas veće od 630 miliona dinara, pa će ovo javno preduzeće uništiti sopstvena nekontrolisana i haotična produkcija.–Vladimir Kecmanović: Ko se imalo razume u izdavaštvo, zna da pojava novih knjiga vuče prodaju starih, a da nepostojanje ili smanjenje broja novih naslova uništava posao

Na dve konferencije za novinare, po preuzimanju mesta prvog čoveka u ,,Službenom glasniku", Radoš Ljušić je izneo čitav niz malverzacija u radu prethodnog rukovodstva. O nedomaćinskom poslovanju govorio je jezikom brojki. U polemiku, koja je usledila, uključili su se Slobodan Gavrilović, Gojko Tešić, Jovica Aćin, Miloljub Albijanić, Vladimir Kecmanović... O problemima u JP ,,Službeni glasnik" razgovaramo s v. d. direktora Radošem Ljušićem i književnikom Vladimirom Kecmanovićem.

Politika: Šta je osnovna obaveza JP ,,Službeni glasnik"?

Ljušić: ,,Službeni glasnik" je državna ustanova koja je osnovana da opslužuje Skupštinu, predsednika i Vladu Republike Srbije. Naknadno je započeo izdavačku delatnost i danas je poznat kao naša najveća izdavačka kuća, čime je narušio svoju osnovnu funkciju, propisanu zakonima iz 1992. i 2013. To moji kritičari potpuno smeću sa uma i pišu o ,,Službenom glasniku" samo kao o izdavačkoj kući, zaboravljajući ostale njegove obaveze.

Kecmanović: Osnovna obaveza ,,Službenog glasnika" je štampanje ,,Službenog glasnika", što mu i samo ime kaže. Već poodavno, međutim, mnogo pre nego što je Slobodan Gavrilović preuzeo upravu nad tom firmom, ,,Glasnik" je deo profita počeo da ulaže u klasično izdavaštvo. Slobodan Gavrilović je tu praksu višestruko unapredio, i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, i od ovog preduzeća napravio kulturnu instituciju prvog reda – mesto na kom se susreću knjige iz različitih oblasti i autori najrazličitijih orijentacija – u duhu demokratije i patriotizma koji, ako ne idu ruku pod ruku, kao što kod nas, nažalost, uglavnom ne idu, ne mogu da ne budu lažni. U okruženju ,,demokrata" koji se zbog odsustva patriotizma pretvaraju u totalitariste i ,,patriota" koje nesklonost demokratiji nužno vodi u izdaju, ,,Glasnik" je bio – kao što više nije – oaza slobodne misli.

Politika: Poslednjih nekoliko godina ,,Službeni glasnik" je zaista izrastao u jednu od najvećih izdavačkih kuća?

Kecmanović: Da, verovatno u najveću, i sigurno u najugledniju, zahvaljujući svesti Slobodana Gavrilovića o kulturnoj misiji. Ta svest je ono što Radoš Ljušić nema. A pošto je nema, postavlja se pitanje zašto se poduhvatio posla vršioca dužnosti direktora ,,Glasnika". Iz strasti prema štampanju zakona i propisa ili iz ljubavi prema fotelji? Čak i ako nije u pitanju fotelja, u šta ne verujem, ako izuzmemo vršiočevu pozadinu, stvari opet nisu na svom mestu. Ukoliko je nova vlast odlučila da ,,Glasnik" svede na izdavača pravnih akata, zašto na to mesto nije postavljen pravnik, nego istoričar? Makar pravnika u političkim strankama ne nedostaje.

Ljušić: Neka i meni bude dopušteno da kažem, pre nego se osvrnem na pitanje i dam odgovor, da je orkestrirani napad petorice srpskih kulturnih honoraraca u stvari žal za raščinjenjem Slobodana Gavrilovića i, time, gubitkom honorara koje im je nekontrolisano davao. ,,Kulturna misija" Gavrilovića dovela je ,,Službeni glasnik" do propasti, on se u 2012. godini upisao u povelik spisak gubitaša javnih preduzeća. Da je tako, čitaoci ove polemike mogli su da se uvere na osnovu odluke Nadzornog odbora koja je objavljena u listu ,,Danas". Lako je biti kulturni misionar i trošiti nekontrolisano novac radnika iz Štamparije i Službenih izdanja. Takvom politikom ,,Službeni glasnik" je postao fabrika za proizvodnju knjiga koje se ne prodaju. Zalihe u knjigama su danas veće od 630 miliona dinara, pa će ovo javno preduzeće uništi sopstvena nekontrolisana i haotična produkcija.

Politika: Koliko je naslova objavljeno prošle godine?

Kecmanović: Mnogo više nego što će biti objavljeno ove godine.

Ljušić: Plan za prošlu godinu bio je 185 naslova, a objavljeno je 458 (296 samostalno, 162 u saizdavaštvu). Više nego što je planirano, odštampane su 273 knjige. Ima dobrih izdanja, ali i potpunih promašaja. Da novac nije uzalud trošen i ove godine bi publikovali isti ili veći broj knjiga.

Politika: Kako ide prodaja knjiga?

Ljušić: Prodaja knjiga ide slabo: od 1.637 naslova, pokazuje računica, samo 307 je prodato u više od sto primeraka, preostalih 1.330 naslova – do sto primeraka, a 35 naslova nije našlo nijednog kupca. Nevesela je situacija i s kiosk-izdanjima: 23 knjige štampane su u tiražu od 284.330 primeraka, a prodata su 108.483 primerka. Gubitak od kiosk-izdanja je oko 13 miliona dinara. Svi izdavači koji su usmerili svoj rad na kisok-izdanjima zaradili su lep novac, samo je ,,Glasnik" zabeležio ogromne gubitke u protekloj godini. Red bi bio da se moji površni kritičari upitaju zašto je nagomilano toliko knjiga i zašto su zabeleženi tako veliki gubici na kiosk-izdanjima? Da li neki od njih snose odgovornost, s Gavrilovićem, za ovakve neuspehe?

Kecmanović: Siguran sam – neuporedivo lošije nego prošle godine i to iz barem dva razloga. Prvi je što je nova uprava, na čelu s Radošem Ljušićem, pozatvarala ,,Glasnikove" knjižare, a drugi je što je gotovo prestala sa štampanjem novih knjiga. Ko se imalo razume u izdavaštvo, zna da pojava novih knjiga vuče prodaju starih, a da nepostojanje ili rapidno smanjenje broja novih naslova uništava kompletan posao.

Politika: Da li su sklapani i neki štetni ugovori?

Kecmanović: U svakom poslu, pa i u izdavaštvu, pitanje šta je štetno, a šta nije, veoma je komplikovano. I dušu je dalo za zloupotrebu ,,od strane" zlonamernih. A da je vršilac dužnosti direktora ,,Službenog glasnika" zlonameran prema prethodnoj upravi – to valjda nije potrebno dokazivati. Na primer: Ljušić neprekidno ponavlja kako su saizdavači ,,Glasnik" i Zavod za udžbenike dobili po 1.000 primeraka knjige ,,Trijumf hrišćanstva", a saizdavač ,,Dangraf" čak 38.000 primeraka, što, je li, zvuči moćno. Da bi se ispostavilo kako knjiga nije prodavana, nego poklanjana preko ,,Dangrafove" mreže. Da li je trebalo ulagati u knjige koje se poklanjaju? Mislim da jeste, ali dopuštam da neko misli kako nije. Nedopustivo je, međutim, iznositi lažne optužbe, što izvikivanjem podataka koji mu odgovaraju i prećutkivanjem podataka koji mu ne odgovaraju što neprestano čini Ljušić.

Ljušić: Skoro svi ugovori o saizdavaštvu sklopljeni su na štetu ,,Glasnika", kao što su s ,,Beogradskom knjigom", Zavodom za udžbenike, ,,Dangrafom" i drugima. Mnogi saizdavači umesto da nam uplate novac za štampanje knjiga, kompenzirali su dug neprofitabilnim knjigama, poput ,,Beogradske knjige" – 4.381.176 dinara. Te knjige ostale su neprodate. Najkarakterističniji primer štetnog ugovora jeste ugovor o saizdavaštvu sa Zavodom za udžbenike i ,,Dangrafom" za knjigu ,,Trijumf hrišćanstva" za koju je ,,Glasnik" dao 1.645.225 dinara i dobio 1.000 primeraka, Zavod 1.978.625 dinara i dobio 1.000 primeraka, a ,,Dangraf" je za 75.000 dinara, po našem proračunu, odnosno 1.020.000 dinara, po njihovom proračunu, a dobio čak 38.000 primeraka knjige! Zbog ovog mog saznanja i obaveštenja zaposlenih u ,,Glasniku" ,,Danas" vodi orkestriranu kampanju protiv mene.

Politika: Šta je s knjižarskom mrežom?

Ljušić: Knjižare su veliki problem jer, osim dve, sve ostale posluju s gubicima. Neke od njih nisu u stanju ni da isplate zakupninu poslovnog prostora. Pojedine lokalne vlasti pomažu nam da knjižare održimo, dok su druge sasvim nezainteresovane. Lično sam pregovarao s nekoliko gradonačelnika ili ljudi zaduženih za ovu delatnost (Kragujevac, Novi Pazar, Valjevo, Leskovac, Subotica, Zemun) i trudio se da učinim sve da bismo ih održali, te stoga tvrdnja da je ,,ukidanje knjižara strateški zadatak SNS-a" jeste samo još jedna od brojnih neistina i optužbi mojih kritičara.

Kecmanović: Kao što rekoh, gasi se. Zaustih da kažem: ,,lagano" se gasi, valjda što sam, kao ,,netalentovan", sklon otrcanim formulacijama. U poslednjem trenutku me, međutim, spase sudar s realnošću. Ne, ,,Glasnikova" knjižarska mreža se ne gasi lagano, nego, evo je još jedna otrcana, ali, nažalost, tačna sintagma: munjevitom brzinom.

Politika: Koliko je zaposlenih u ,,Službenom glasniku"?

Ljušić: ,,Službeni glasnik" počeo je rad s pedeset zaposlenih, a kada sam ja došao zatekao sam 412 stalno zaposlenih i 67 s raznim ugovorima, što je ukupno 479 radnika. Za isplatu tolikog broja radnika neophodan je platni fond od oko 40 miliona dinara.

Kecmanović: Sada ih je, sigurno, više nego što je potrebno, barem u onom delu koji se bavi izdavaštvom. Za takvu situaciju, međutim, nisu krivi ni prethodni direktor, ni ti ljudi, nego vršilac dužnosti koji ih je učinio suvišnim i koji razvija strategiju kako da ih se reši.

Politika: Priča se i o ogromnim honorarima, šta je istina?

Ljušić: Gojko Tešić, honorarni urednik, primao je 90.000 dinara uz redovnu platu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On je, sa ostalim dodacima, ne računajući mobilni telefon i ostale privilegije, dobijao ukupno mesečno po 112.000 dinara! Za sabrana dela Stanislava Vinavera, kao priređivač, plaćeno mu je ukupno 3,2 miliona dinara. Kada se sve sabere, zlom volšebniku isplaćeno je 2012. godine od ,,Službenog glasnika" i Zavoda za udžbenike (saizdavač S. Vinavera), ukupno 4,55 miliona dinara. Novac za priređivanje Vinavera dobio je unapred.

Branko Kukić je penzioner i živi u Čačku, a u ,,Glasniku" je primao po 65.000 dinara; Boško Mijatović isto, Jovica Aćin, penzioner, s nacionalnom penzijom od 50.000, dobijao je svakog meseca po 90.000; Tanasije Marinković po 90.000; Vladimir Kecmanović uredno je dobijao po 55.000 dinara mesečno za pisanje bezvrednih beleški. Spisak je dug, a ja navodim još velike honorare Vukašina Pavlovića, predsednika Upravnog odbora SG.

Kecmanović: Ako se priča svodi na ono što je do sada iznosio Radoš Ljušić, onda je problem uglavnom u tome što što su neki ljudi, uz honorare u ,,Glasniku", primali honorare i na nekom drugom mestu. Da li to treba da zanima vršioca dužnosti direktora ,,Službenog glasnika"? Naravno da ne. Radoša Ljušića, očigledno, zanima. Zašto? Takav mu je karakter. I sve bi se završilo na konstataciji ,,ima nas svakakvih" ili, izraženo u blažoj formi, ,,kol'ko ljudi, tol'ko ćudi", kada v. d za svoje prekoplotaške aktivnosti ne bi zloupotrebljavao funkciju na kojoj se našao. I na ,,Glasnikovim" konferencijama za novinare uveseljavao je podacima o iznosima honorara na raznim fakultetima, televizijskim stanicama i gde sve još ne... U mom slučaju je, kaže, sporno što sam pisao ,,bezvredne beleške". A ko im je procenio vrednost? Skoro pa pismeni v. d.? Ili njegov ,,ekspertski" tim?

Ljušić: Ako je ,,prekoplotaška aktivnost" reći istinu o nezajažljivim srpskim kulturnim honorarcima i udvoričkim intelektualcima, spreman sam da se izvinim srpskoj javnosti, posebno onim nezaposlenim, a njih je oko milion! Skrećem pažnju mladom književniku i srpskoj javnosti na očiglednu činjenicu da se u ,,Glasniku" rasipalo, odnosilo, kad je ko hteo i koliko je ko hteo. Dovoljno je da navedem četiri podatka, koja su bolji svedok od svih praznjikavih priča mojih kritičara. 1) ,,Glasnik" je 2012. godine potrošio milijardu i petsto miliona dinara i zadužio se i tako prvi put tokom svog postojanja postao gubitaš. Kako je bilo moguće potrošiti toliki novac? 2) Gavrilović je nezakonito pozajmio čačanskoj firmi ,,Prosveta" 54 miliona dinara, koje se ne mogu vratiti. 3) Za ,,Amfiteatar umetnosti" bačeno je 24.021.754 dinara, a da uopšte nije u funkciji, u šta su se novinari mogli i sami uveriti na jednoj konferenciji. 4) I kad je reč o izdavaštvu, navešću još jedan od najštetnijih ugovora – za prevodna prava dve edicije i jedne knjige dato je 113.575 evra! Jedan urednik je dao za prevodna prava jedne bezvredne knjige 21.000 evra! A sve to ne vredi skupa ni 10.000 evra, pa pitam mladog književnika – kud se dede toliki novac? Ovakvo rasipništvo nije dopustivo i neće biti dok ja obavljam ovu dužnost.

Kecmanović: Za razliku od vršioca dužnosti, nemam nameru da glumim srpskog kralja Ibija i ,,skrećem pažnju" celoj ,,srpskoj javnosti". Onim čitaocima ,,Politike" kojima nije bilo dosadno da se po ko zna koji put prepuste Ljušićevom vatrometu cifara, skrećem pažnju na podatke koje je izneo Slobodan Gavrilović, a koji, kada su u pitanju rezultati ,,Glasnikovog" poslovanja, govore suprotno od onoga što, kao pokvarena gramofonska ploča, ponavlja bivši direktor Zavoda za udžbenike. I to bivši direktor Zavoda za udžbenike koji je, u periodu od 2004. do 2008, dakle, dok je bio na dužnosti, pored mesečne plate od 240.000 dinara, na ime autorskih honorara, koje je isplaćivao sam sebi, primio 5.629.568 dinara! Izvori: ,,Blic onlajn" 26.08.2009, ,,Politika onlajn" 26.08.2009. O ciframa – toliko.

Ljušić: Ugovor sa Zavodom za udžbenike, o izdavanju ,,Istorije" za VII razred osnovnih škola, i ,,Istorije" za III razred gimnazije potpisao sam 2002. godine, kada nisam bio direktor Zavoda za udžbenike. Dakle, nisam potpisivao ugovore sam sa sobom. Kada sam postao direktor, odrekao sam se honorara za ,,Istoriju" za VII razred, 50 odsto. Kada se pojavio udžbenik za III razred gimnazije, potpuno sam se odrekao honorara, u korist Zavoda za udžbenike. Za posebna izdanja, koja su izašla u Zavodu, odrekao sam se honorara za 50 odsto ili za svih sto odsto. Ova cifra odnosi se na sve moje honorare od 2002. do 2009. godine, za knjige koje su se prodavale u tiražu od 70.000 primeraka. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, dva i po meseca, ispitivala je moj rad u Zavodu za udžbenike – i nije našla nijednu radnju koja bi se podvela pod kriminal.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbija-razgovara-Slucaj-Sluzbeni-glasnik.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbija-razgovara-Slucaj-Sluzbeni-glasnik.lt.html)

Pošto sam imao prilike da vidim kako izgledaju razni udžbenici za Istoriju, ne bih mogao reći da sam blagonaklon prema ovom čoveku.

Međutim, sve se nešto mislim da je u pravu kada priča o ovim silnim parama. Mislim, 500 evra Kecmanoviću mesečno - za šta to tačno?

Glasnici novog poslušništva

Intervju: Slobodan Gavrilović, sociolog i pisac: ,,Vlast treba stalno da strepi od kritičke reči, mora da drhti od kritike, da drhti od čoveka, da drhti pred slobodom, moraju da pokažu da li su ljudi ili neljudi."

Dvonedeljna polemika u dnevnom listu ,,Danas", inicirana otvorenim pismom Gojka Tešića Aleksandru Vučiću kojim mu skreće pažnju na neke promene u ,,Službenom glasniku" nastale od kako je za v.d. direktora tog javnog preduzeća postavljen Radoš Ljušić, istakla je nekoliko bitnih tema ovdašnje kulture i politike: odnos vlasti prema knjizi, prema izdavaštvu, omalovažavnje intelektualnog rada, degradaciju kulturne elite, nepostojanje departizacije, moć moći ... Takođe, polemika je podsetila i na otvoreno pismo srpskih intelektualaca kojim su oko petstotina potpisnika različitih političkih opredeljenja dali podršku Slobodanu Gavriloviću, bivšem direktoru ,,Službenog glasnika", pa je tako, nehotice, istakla njegove zasluge za uspehe tog javnog preduzeća i srpskog izdavaštva.

Slobodan Gavrilović je postao profesor sociologije u 25. godini, član je Demokratske stranke i njenog Glavnog odbora od 1990. godine, bio je potpredsednik DS u četiri mandata, od 2007. do 2012. godine bio je direktor i glavni i odgovorni urednik ,,Službenog glasnika". Napisao je deset knjiga, najpoznatije su priređena dela Živojina Pavlovića u šest izdanja i roman Dželat.

VREME: Vi ste se samo jednom uključili u polemiku, iako vas je sadašnji v.d. direktor ,,Službenog glasnika" Radoš Ljušić, direktno ili posredno, u svakom tekstu optuživao za gubitak i loše poslovanje kuće. Zašto?

SLOBODAN GAVRILOVIĆ: Iskreno vam kažem: uopšte me ne interesuje šta priča ta individua. Da plaćam porez na to šta on priča ja bih se ozbiljno zabrinuo, a pošto ne plaćam... ,,Glasnik" je imao dobit od 300 miliona dinara za pet godina koliko sam ja bio direktor. Ja mu želim da ostvari tu dobit. Ako mu to uspe, neka se tada oglasi!

...

Međutim, sve to nisu teme kojima povodom ,,Glasnika" vi treba da se bavite. Za mene, kao sociologa, ključni problem je društvo u kome takva individua može biti na tom mestu. To je moj problem, zato što živim u tom društvu, a problem društva je što ono lagano, ali sigurnim koracima, ulazi u diktaturu. Jedan od tih puteva može biti i fašizam, jer mu pogoduje postojeća socijalna osnova: beda, nezaposlenost, izuzetno težak život ljudi. Sve to može da pogoduje jednoj demagoškoj priči koja se zaklanja iza fraza i parola. Eto to su ozbiljna pitanja! Ja ne znam zašto su vaše glave u pesku? Zašto se ne pitate kuda to ide Srbija? Zašto je Srbija u magli? Zašto Srbija nema nijednu koncepciju - obrazovanja, kulture, poljoprivrede, energetike, saobraćaja, ničega! To su važna pitanja! Kakav Radoš Ljušić, kakav Slobodan Gavrilović!

Naši ključni problemi su ekonomski, Srbija je bez ijednog ozbiljnog stajnog mesta, ona je u vazduhu, ništa ne vidimo, ni kuda idemo ni s kim idemo, ni gde se sada nalazimo. To su pitanja na koja treba tražiti odgovore!

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1127831 (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1127831)

Psihopatologija svakodnevnog čitaoca

Imate li "Kafkin proces", ne znam ko je autor

Užas za svakog knjižara, čitalac O. se prepoznaje po veoma debelim naočarima, odlučnom koraku i ceduljici koju drži u ruci. Taj čitalac traži mesecima, godinama, možda od rođenja, knjigu koja se ne može naći, i u tom traganju je sada već potrošio život. Ali, ne posustaje. Knjižar, pošto je konsultovao svoje sećanje i kompjuter, saopštava mu da nemaju nijedan sličan naslov

Izgubljeni čitalac

Ova vrsta čitaoca nema nikakvu bliskost sa knjižarama. Tamo ulazi samo jednom ili dva puta godišnje, ponekad jednom ili dva puta u životu. Prepoznaje se po preplašenom i smotanom izgledu učenika koji se boji da će ga svakog trenutka prozvati da odgovara. Hoda među gomilama knjiga kao među hrpama bodljikave žice ili vrzinama kupine. S vremena na vreme ga možete iznenaditi dok čita naslov neke knjige sa istim zabrinutim izrazom sa kojim bi gledao rendgenski snimak sopstvene kičme. Osmehne se samo kada vidi da se, na ponekim koricama, pojavi lice neke od televizijskih ličnosti. Ako mu se u tom trenutku, sažaljen, približi pravi prodavac sa izrazom lica dovoljno ohrabrujućim da ga ne natera u beg, izgubljeni čitalac će mu uputiti jedno od sledećih pitanja:

- Daćete mi knjigu sa koricama na kojima je jedna žena, a u naslovu ima reč "ljubav"?

- Daćete mi knjigu za jednog koji ne čita? (Pitanje na koje više od jednog prodavca reaguje epileptičnim napadom).

- Daćete mi knjigu koju ima u ruci ona ženska iz reklame za sirup protiv kašlja?

- Daćete mi knjigu koja se zove Kafkin proces, ali ne znam da Vam kažem ko je autor?

- Daćete mi knjigu koja je prva na rang list.

- Daćete mi trinaest knjiga da koštaju ukupno dvadeset evra, za trinaest božićnih poklona, ali brzo, nemam vremena za gubljenje.


Ma kakvu da je knjigu kupio, uz veliki stres i napetost, kada bude izlazio kroz elektronska vrata protiv krađe, alarm će zazvoniti. Desetine prodavaca će pokušavati da ga razmagnetišu, ali biće sve uzalud i izgubljeni čitalac će dugo biti izložen javnom podsmehu. Njegova već oskudna sklonost ka ulasku u knjižare izaći će masakrirana ovim užasnim iskustvom. Stvar je u tome što je on, čitalac, pokrenuo alarm, a ne knjiga! Slučaj namagnetisanog čitaoca već godinama proučavaju lekari, izdavači i fizičari. Po jednima moglo bi se raditi o alergiji na ambijent, po drugima o osveti knjižnih trolova: ali još niko nije uspeo da razotkrije misteriju.

Opsednuti čitalac

Užas za svakog knjižara, čitalac O. se prepoznaje po veoma debelim naočarima, odlučnom koraku i ceduljici koju drži u ruci. Taj čitalac traži mesecima, godinama, možda od rođenja, knjigu koja se ne može naći, i u tom traganju je sada već potrošio život. Ali, ne posustaje. Knjižar, pošto je konsultovao svoje sećanje i kompjuter, saopštava mu da nemaju nijedan sličan naslov.

"Žao mi je, gospodine, ali Vašu knjigu je nemoguće pronaći."
"Hvala", odgovara čitalac O, "vratiću se sutra".

U ovom trenutku hipoteza ima mnogo:

a) čitalac O. je lud;

b) čitalac O. ima gomilu slobodnog vremena;

c) čitalac O. je provokator koga je poslala konkurentska knjižara;

d) čitalac O. je po vokaciji gnjavator.

Neodlučni čitalac

Čitalac N. ulazi u knjižaru, izabere knjigu, ostavi je, ponovo je uzima u ruke. Menja je za četiri džepna izdanja. Ide prema kasi, pokaje se, vraća džepne knjige na njihovo mesto, obarajući čitavu gomilu, i zamenjuje ih jednom papreno skupom knjigom o umetnosti. Dugo je pregleda, ojađenog izgleda. Vraća je na mesto i uzima dva turistička vodiča o Kamargui. Ide na kasu, staje u red, ali kada dođe do kase, iznenada se izvinjava, vraća se nazad. I o čitaocu N. imamo nekoliko hipoteza:

a) hteo bi da kupi sve, ali nema dovoljno para;

b) ne bi hteo da kupi ništa, ali napolju pada kiša;

c) zaljubljen je u kasirku;

d) zaljubljen je u kasira;

e) lud je;

f) knjiga koju traži služi mu da poravna nogare na stolu;

g) to je, zapravo, maskirani čitalac O. i traži knjigu o gregorijanskim pesmama jer nije ubeđen da su je dovoljno tražili;

h) po vokaciji je gnjavator.

Čitalac entuzijasta

Ovaj čitalac, nazvan čitalac E, ulazi u knjižaru kao u svoju kuću. Osmeh kojim pozdravlja prodavce je njegova zastava. Stojeći, ne vodeći računa o drugim klijentima, počinje da čita sve što nađe. Neke knjige ističe bučnim smehom ili ih komentariše čitajući odlomke prisutnima. Na odeljenju stripova, opruži se po podu i satima čita. Ponekad ponese užinu. Gomilica mrvica u nekom izdanju je znak njegovog prolaska. Ako čitalac E. vidi jednog normalnog čitaoca nesigurnog oko kupovine, napada ga sa leđa i nagoni da pročita sve unutrašnje strane korica sa recenzijama, pored biografija i odabranih odlomaka. Njegov podstrek na kupovanje ima snažnu upornost koju nijedan knjižar ne poseduje. Na odeljenju knjiga o umetnosti provodi sate i sate, i neretko, u vreme zatvaranja, možete ga naći sakrivenog na odeljenju džepne knjige, dok sa preklinjućim pogledom govori: "Molim vas, pri kraju sam." Sve u svemu, to je požudan i veseo čitalac, sa samo jednom manom: skoro da ne kupuje knjige, ne zna se da li zbog siromaštva, genetičkog nedostatka ili ideološkog izbora.


Piše: Stefano Benni

Poštujem da je Stefano Beni stara škola (mada je mlađi od mog oca), ali ovakve stvari su možda bile smešne pre trideset godina. Danas samo zvuče pasivno-agresivno.

ADL, crni sine, ovo ti je mnogo skraćena varijanta, odakle si je skinuo? Evo duže: http://polja.rs/polja464/464-32.pdf (http://polja.rs/polja464/464-32.pdf)

A ti se, Meho, ne ljuti. Meni je tekst presmešan i kao čitaocu i kao kupcu i kao nekadašnjem prodavcu knjiga. :lol:  Ili što rekao moj tadašnji gazda kad smo poredili neke posetioce sa Kanetijevim likovima: "Kad sam bio mlad, mislio sam kako je to (Kanetijeva Zaslepljenost) fenomenalna groteskna stilizacija. Posle sam shvatio da je suvi realizam!"

Nikolić odlikovao Službeni glasnik

Beograd -- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić doneo je 31. jula Ukaz o dodeli odlikovanja Sretenjskog ordena drugog stepena Javnom preduzeću "Službeni glasnik".

Kako se navodi u saopštenju iz kabineta predsednika, Službeni glasnik je odlikovan "za naročite zasluge objavljivanja zakona i propisa, a povodom obeležavanja 200 godina od objavljivanja prvog srpskog službenog glasila".

"Pored osnovne delatnosti koju predstavlja objavljivanje zakona, propisa i drugih opštih akata, Javno preduzeće Službeni glasnik je i lider u oblasti izdavaštva u Republici Srbiji, štampanjem kapitalnih izdanja stručne i teorijske literature eminentnih domaćih i stranih autora i obrazovnih institucija", navedeno je, između ostalog, u saopštenju iz Nikolićevog kabineta.

Podsetimo, "Službeni glasnik" se poslednjih meseci našao u centru pažnje nakon što je otkriveno da je službenica tog javnog preduzeća iznela iz štamparije testove za malu maturu, zbog čega je celokupno polaganje osnovaca poništeno, dok je službenica juče trebalo da se pojavi pred istražnim sudijom.

Nikolić je od kako je stupio na dužnost predsednika Srbije, pre više od godinu dana, dodelio veliki broj odlikovanja, pa su tako, između ostalih, odlikovani ruski predsednik Vladimir Putin, premijer Španije Marijan Rahoj, predsednik Grčke Karlos Papuljas, predsednik Rumunije Trajan Basesku, ambasador Japana u Srbiji Cunozaki, posthumno Ugo Čavez, predsednik Slovačke Ivan Gašparović, francuski pisac Patrik Beson, američki pravnik Remzi Klark...

Takođe, odlikovane su i brojne ustanove, kao i zaslužni pojedinci.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=08&dd=02&nav_category=12&nav_id=738606 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=08&dd=02&nav_category=12&nav_id=738606)

dodaj #nijeNjuz

dal je ovo za minuli rad, ili za nove momente?

Ako se u saopštenju kaže: 'lider u oblasti izdavaštva u Republici Srbiji, štampanjem kapitalnih izdanja stručne i teorijske literature eminentnih domaćih i stranih autora i obrazovnih institucija' (valjda su ovu rečenicu pokarabasili ovi što su je preneli), kojima od tih novih momenata bi ove zasluge mogle da se pripišu?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2F15i4wi9.jpg&hash=c8e9535c944da18a342d4617ef4b7f7b9cf57cc1)

ko nije za sebe nije ni za druge.

Autor - Ljušić, Radoš, 1949-
Naslov - Dimitrije Davidović : (1789-1938) : orijentalni novinar, evropski političar / Radoš Ljušić
Godina - 2013
Izdavanje i proizvodnja - Beograd : Službeni glasnik, 2013 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis - 182 str., [18] str. s tablama ; 23 cm
ISBN - 978-86-519-1757-1
COBISS.SR-ID -199625740
Status primerka - u štampi

Quote from: Alexdelarge on 02-08-2013, 21:19:20
Naslov - Dimitrije Davidović : (1789-1938) : orijentalni novinar, evropski političar

eto kako čovek, na ličnom primeru, demonstrira zalaganje za to da se SG okrene komercijalnim izdanjima: ovo mi zvuči kao siguran hit!!!  xrofl

ps: jel taj Dimitrije Davidović stvarno živeo 150 godina??? :shock:

Dimitrije Davidović (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)

Šta čitaju zatvorenici?

Ulazak vojnog kamiona, natovarenog knjigama raznih žanrova u Okružni zatvor Novog Sada, ,,stanovnici" ove ustanove, propratili su radoznalim pogledima sa prozora, a oni naviknuti na druženje s knjigama, nisu krili oduševljenje.

Biblioteka novosadskog zatvora, koja je do petka brojala 4.200 naslova, sada je bogatija za još dve hiljade. Toliko im je poklonila novosadska Gradska biblioteka. Uredno poređanim knjigama, beletristike, raznih zakona i druge pravne literature, biće dodati raznovrsni naslovi domaćih i stranih pisaca.

Direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić, uručujući vredan poklon, podsećajući na izreku da ,,nije bogat onaj koji ima, nego onaj koji daje", kazao je da su nedavno od Vojske Srbije dobili knjige, i da su iz tog fonda odvojili deo i za zatvorsku biblioteku.

- Po zakonu brinemo i o ovoj biblioteci - kazao je Kojić, ističući da ovo nije prva saradnja sa zatvorom. - Iz fonda dobijenog od vojske, odvojili smo 1.500 i tome dodali još 500 naših naslova.

Zoran Jovanović, upravnik Okružnog zatvora u Novom Sadu, istakao je da je reč o najvećoj pojedinačnoj donaciji zatvorskoj biblioteci. Veliki izbor štiva, sigurno će, kako je rekao, pritvorenicima olakšati zatvorske dane, ali ih i nešto novo naučiti.

Osuđenik Janoš Gemeš, nestrpljivo je čekao da pomogne da se kutije sa knjigama, iz kamiona prenesu u biblioteku. Voli da čita, jer mu uz knjigu, kako kaže vreme brže prolazi.

Crnokosi mladić, takođe osuđenik, ne želi da se fotografiše i otkrije identitet, ljubazno se pozdravlja i dodaje da je zaposlen u biblioteci. Po struci je građevinski tehničar, upisao je Višu građevinsku, a zatvorske dane, najviše provodi među knjigama.

- Ubedljivo na prvom mestu po čitanosti su kriminalistički romani Agate Kristi - otkriva nam interesovanja stanara zatvora. - Dosta su traženi i zakoni, ali i religiozna štiva, posebno o životima svetaca. Biblija, zbog obimnosti, ređe se nalazi u rukama naših čitalaca.

Pritvorenici i osuđenici čuvaju knjige i redovno ih vraćaju. Dogodi se, međutim da se nekoj, prelazeći iz ruke u ruku, izgubi trag, ali na kraju se ,,vrati" u biblioteku.

Zatvorska biblioteka ima oko 150 članova, a među njima su brojniji oni smešteni u zatvorenom delu. - Nedavno se jedan osuđenik interesovao da li je možda stigla neka nova knjiga - prepričava nam nedavnu situaciju osuđenik bibliotekar. - Posle odgovora da nije, i preporuke da ipak uzme neku knjigu, rekao je da neće, jer je gotovo sve sa polica već pročitao.

Na policama zatvorske biblioteke razni naslovi, od ,,Kapitala" Karla Marksa, do udžbenika istorije za osmi razred. Tu su i dela Branka Ćopića, nobelovca Ive Andrića, Tolstojev ,,Rat i mir", ,,Vinetu" Karla Maja, roman Milice Jakovljević ,,Greh njene majke"...

http://novosti.rs/vesti/srbija.73.html:452775-Sta-citaju-zatvorenici (http://novosti.rs/vesti/srbija.73.html:452775-Sta-citaju-zatvorenici)

Quote from: Alexdelarge on 07-09-2013, 12:35:05
- Nedavno se jedan osuđenik interesovao da li je možda stigla neka nova knjiga - prepričava nam nedavnu situaciju osuđenik bibliotekar. - Posle odgovora da nije, i preporuke da ipak uzme neku knjigu, rekao je da neće, jer je gotovo sve sa polica već pročitao.

Eh. Mucenik...  :(

Zatvara se kultna knjižara "Plato"

Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.

Kultno mesto za ljubitelje knjige, ali i dobre muzike, knjižara i kafe klub kod Filozofskog fakulteta u Beogradu, legendarni "Plato" zatvara vrata za posetioce.

Zbog finansijskih problema ove kuće preti opasnost da oko 15 zaposlenih ostane bez posla, što prodavaca knjiga, što onih zaposlenih u kafeu.

"Šta da vam kažem, posle 15 godina moram na biro rada", kaže jedan od zaposlenih u knjižari i objašnjava da im je Filozofski fakultet otkazao gostoprimstvo posle toliko godina, zbog nagomilanih dugova za kiriju.

Njegova koleginica objašnjava za MONDO da zaposlenima kasni plata već dva meseca, jer im je Filozofski fakultet, inače vlasnik prostora, blokirao račun. Ona i suprug, oboje zaposleni u ovoj knjižari, morali su da otkažu iznajmljeni stan i odsele se u kuću na selu.

Kako nam je objašnjeno, druga "Plato" knjižara koja se nalazi u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu nastavlja sa radom, a da li će neko od zaposlenih u ovom objektu moći da računa na posao tamo, još je nepoznato jer su to dve firme.

Nataša Anđelković, PR Izdavačkog preduzeća "Plato Books" za MONDO kaže da će na žalost, posle 25 godina knjižara i kafe biti zatvoreni, ali napominje da ova izadavčka kuća nastavlja sa radom, a nastupiće i na predstojećem Sajmu knjiga.

I na Filozofskom fakultetu nam je potvrđeno da su posle toliko godina saradnje ipak morali da otkažu gostoprimstvo "Platou".

Sekretar fakulteta Slobodan Ivaneža, inače diplomirani pravnik, za MONDO objašnjava da je Fakultet bio primoran, zbog dugova za kiriju, da u maju pusti menicu i blokira račun firme.

"Kako dug nije namiren, a ugovor sa knjižarom "Plato" je istekao, Savet fakulteta je doneo odluku da ne produžuje više ovaj ugovor o zakupu, a zakupcu je dat rok od mesec dana da napusti prostor", kaže Ivaneža i objašnjava da je taj rok, istina, već istekao, ali da je selidba u toku, te se nadaju da će problem uskoro biti rešen.

Kako objašnjava, namera Fakulteta je da prostor u kome su sada knjižara i kafe preuredi tako što će proširiti amfiteatar fakulteta, dok bi u donjim prostorijama, gde je kotlarnica bio napravljen bibliotečki depo.

"Mali lokali koji gledaju na ulicu verovatno će se izdavati zakupcima, ali to sve zavisi od idejnog rešenja koje će dati arhitekta i odluke Saveta fakulteta", objašnjava Ivaneža i dodaje da će ti veliki radovi trajati možda i više godina.

"Plato" knjižara osnovana je pre 25 godina i kada je otvorena bila je jedna od najvećih knjižara u gradu. Ubrzo je postala omiljeno kulturno sastajališe, a sa otvaranjem kafea i stecište ljubitelja dobre muzike i živih svirki uglavnom Jazz i bluz muzičara.

Knjižara i kafe su i svedoci mnogih istorijskih događaja s kraja prošlog i početka ovog veka, s obzirom na to da je većina studentskih i nekih drugih protesta upravo kretala odavde.

http://www.mondo.rs/a622010/Info/Drustvo/Zatvara-se-kultna-knjizara-Plato.html (http://www.mondo.rs/a622010/Info/Drustvo/Zatvara-se-kultna-knjizara-Plato.html)

...bilo je krajnje vreme, barem će se jedan hohštapler barem privremeno zauzdati...

Zatvara se kultna knjižara "Plato"

Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.

www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605)

Quote from: tomat on 08-10-2013, 09:34:37
Zatvara se kultna knjižara "Plato"

Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.

www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605)

zanimljivo!

Činjenica je da su godinama sebi kopali rupu apsolutnom neposlovnošću i nesposobnošću (source: druga ruka, moj kum je godinama bio šef u Platou u Knezu) pa je ovo, nažalost logična tačka na kraju duge i bolne rečenice.

Ako je neko propustio da lamentira, zatvoLili su i "Nikolu Pašića", bastion Srbske misli i reči!

Quote from: zakk on 08-10-2013, 18:05:59
Ako je neko propustio da lamentira, zatvoLili su i "Nikolu Pašića", bastion Srbske misli i reči!

NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!  :cry:

Za Platoom svakako neće tugovati niko od brojnih malih izdavača koje je ova knjižara pokrala i nikad im nije platila za prodate knjige. Ali, možda se tu ponovo otvori "kultna" knjižara u režiji novopečene izdavačke kuće Vesne Dedić Milojević koja je, sa njenim jednim objavljenim naslovom ove godine, upravo preko crnogorske veze dobila štand u Areni Beogradskog sajma knjiga odakle su oterali Deretu.

BRANKO KUKIĆ: U kulturi nema demokratije

Čačanski Gradac dobio je specijalno priznanje prošlogodišnjeg, 57. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, za ukupan višedecenijski i značajan doprinos ovdašnjoj kulturi. Tom kućom rukovodi Branko Kukić, pisac i izdavač, po mnogo čemu osoben. Jer, vršiti uticaj na srpsku kulturu vodeći jednu izdavačku kuću i uređujući istoimeni i jednako uticajan časopis iz tzv. ,,unutrašnjosti" Srbije još je teže nego to činiti iz kulturnih središta poput Beograda i Novog Sada.


A raditi to i mnogo bolje nego većina izdavača iz pomenutih centara, svojevrsni je poduhvat i kulturna misija. Uredničke veštine Branka Kukića na, doduše kratku, sreću srpske kulture bile su jedno vreme uposlene i u Službenom glasniku, koji je tada okupio svojevrsni urednički dream team. Branko se ovih dana oglasio i povodom aktuelnog republičkog otkupa knjiga koji se po receptu ministra Tasovca odvija pred očima javnosti, oštro i elitistički zahtevajući da udeo u biranju knjiga ima samo komisija sastavljena od odabranih članova, a ne i bibliotekari. Na pitanje zašto, sagovornik Danasa je decidiran.

- Ova praksa je uvedena iz tobože demokratskih razloga - da se bibliotekarima navodno da pravo da sami odlučuju i zadovoljavaju svoje potrebe, a komisija je tu da svemu tome da stručni nivo. Međutim, cilj otkupa trebalo bi da bude visok nivo izdanja, snabdevanje biblioteka knjigama koje su važne za jednu kulturu i stimulisanje onih izdavača koji se ovim poslom bave profesionalno, čije su ideje jasno profilisane u smislu da je važan kvalitet a ne kvantitet. Ako se to ima u vidu, onda je jasno da o otkupu treba da odlučuju stručni ljudi. Što se stručnosti tiče, nedavni otkup je to potvrdio. Pa kad je to tako, zašto bi sada bibliotekari (u čiju stručnost, inače, nisam u većini slučajeva siguran) bili komisija stručnoj komisiji? Ako ništa drugo, trebalo bi barem da bude obrnuto - da stručna komisija proveri relevantnost izbora bibliotekara. Treće rešenje bilo bi da bibliotekari budu urednici u izdavačkim kućama. U praksi se događalo da komisija predloži knjige nekih važnih autora, da biblioteke odaberu vrlo mali broj knjiga tih autora budući da im njihova imena ništa ne znače. Navešću vam jedan od nekoliko primera sa izdanjima Gradca. Svojevremeno smo objavili četvoricu francuskih autora koji su autoriteti u oblastima koji se bave: Kornelijus Kastorijadis, Alen Bezanson, Pjer Vidal-Nake i Žan-Pjer Vernan. Usput da kažem, ako je to važno u ovom kontekstu, iako se o tome ovde malo zna, da su sva četvorica žestoko kritikovali NATO bombardovanje Srbije. Ispostavilo se da su njihove knjige otkupljene u nepristojno malom broju primeraka. Dakle, ni njihov ugled, ni stručnost, niti njihova podrška Srbiji nisu bili prepoznati. Pa sada vi vidite u čemu je ovde problem.

Kako favorizovati one prave, relevantne izdavače za jednu kulturu?

- Vidite, sve je povezano. Ako je bitno koje knjige treba otkupiti - a ja upravo o tome govorim - onda je bitno ko knjige bira za otkup. Kultura nije stvar demokratije, nego kreativnosti. Ona postaje stvar demokratije onog trenutka kad plodovi kreativnosti budu dostupni svima. Suština je u tome da možete da birate između dva dobra. Tada to postaju slatke nedoumice. I još nešto: ko je rekao da država treba da stimuliše ono što se masovno čita, masovno gleda i masovno sluša? U bibliotekama treba da postoje i knjige koje će pročitati jedan jedini čitalac. Možda je taj čitalac neki genijalan čovek koji će sutra biti važan za društvo, a kome je jedna knjiga bila važna u određenom trenutku njegovog razvoja ili njegovog rada. Ovde se uvek polazi od masovnosti, od mnoštva, od gomile. To je odraz populizma i primitivne svesti koji su nas doveli dovde dokle smo stigli. Srpska kultura je žrtva i rob neukih, moralno iskvarenih, politikanata i rulje.

Svedoci smo činjenice da kulturna misija u izdavaštvu, tamo gde je jedino organizovano bila moguća, kod tzv. državnih izdavača, propada. Novih važnih dela teško da će biti, a sve pod izgovorom nemanja novca za neprofitabilne stvari, a imamo i ideju jednog izdavača da se zbog istog tog novca i već štampana dela prodaju po ceni stare hartije.

- Državni izdavači propali su iz više razloga. Prvi razlog jeste propast jedne države. Posle svakog sloma logičan je novi početak. Ovde je taj početak bio pogrešan. Počelo je sa velikom otimačinom, a završilo se sa političkom ciganijom. Izdavačke kuće rasturali su i razvlačili i kurta i murta. Da pomenemo Nolit, Prosvetu, SKZ, Maticu srpsku, BIGZ, Rad, Građevinsku knjigu... Drugi razlog je odlazak Velikih urednika. Ti urednici bili su visoko obrazovani, kreativni i odgovorni ljudi koji su radili sa odličnim prevodiocima, dizajnerima i lektorima. Setite se recimo urednika Nolita: Vasko Popa, Zoran Mišić, Jovan Hristić, Aleksandar Ristović, Miloš Stambolić, Borislav Radović... Kad su oni otišli i kad se kuća urušila, po njoj su se smucali opskurni tipovi ne bi li na tim ruševinama nešto ućarili i zadovoljili svoje niske strasti. Sećam se nekog srpskog seljaka-pjesnika D. Erića, jednog od zagađivača ovdašnje književnosti, koji je Popinu čuvenu ediciju Metamorfoze posrbio u Preobraženje (a mogao je i u, recimo, Skončani utornik). Reč je o psihologiji tipičnog srpskog džulova potuljenih namera.

S druge strane, izdavači poput Matice srpske, na primer, često neumorno preštampavaju ono što spada u klasična dela domaće i strane književnosti, neretko očekujući da baš to bude proglašeno za izdavački poduhvat. Gde nas vodi ovakav trend u izdavaštvu gde nema prostora za dela koja tek treba otkriti čitaocima?

- To što je još ostalo od značajnih izdavača pretvorilo se u sitnu trgovinu i pilićarenje. Samo da se na konto stare slave uzme neka kinta. Naravno, Maticu srpsku ili SKZ ne možete ukinuti, niti to treba učiniti. Ali je moguće dovesti obrazovane i iskusne ljude i pustiti ih da rade uz pomoć značajnog stimulansa države. Tvrdim da bi te kuće za dve godine povratile ugled i slavu. Međutim, nemar države, nezainteresovani bivši ministri kulture, borbe za vlast i rat za novac, licemerna javnost, kriza škole, mutljag na univerzitetu uzrok su kraha naše kulture. S druge strane, poznato vam je da već nekoliko decenija izdavaštvo na kakvom-takvom nivou drže tzv. mali izdavači, čija je uloga i danas na najvišem nivou: od Geopoetike, Klija, Paideie do novijih Fedona, Akademske knjige, Kreativnog centara, Arhipelaga... Neću da budem lažno skroman, u svemu tome određenu ulogu ima i Gradac. Čime je ove izdavače država stimulisala? Udeljivala im je ,,pare za cigare".

Pre svih objavili ste tematski broj časopisa Gradac o Mladoj Bosni. Uoči euforije obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, kakva su vaša razmišljanja na tu temu?
- Broj časopisa Gradac posvećen Mladoj Bosni objavljen je a da nismo razmišljali o ovoj veseloj godišnjici. A što se tiče tog vremena pre sto godina, to je bio bunt mladih ljudi, bunt koji danas ide dotle da se licemerno naziva terorizmom, pošto je terorizam postao američki hit koji je kao streptomicin ubrizgan u dupe celog sveta. Priređujući ovaj broj nismo bez razloga objavili tekstove Andrića, Krleže, Crnjanskog i Ujevića, što pametnom čoveku valjda nešto govori. U Gradcu je, inače, i ranije bilo osvrta na razne buntove. Zar nije realno i ljudski verovati da su u današnjem svetu buntovi jedini način otpora klimavim imperijama, alavim bankarima, političarima-pokvarenjacima i profuknjačama raznih provinijencija, zar nije došao čas da im se dâ do znanja da su upravo oni tragedija ovog vremena i da im neko saopšti da s njima nećemo da živimo? Stiže mlada, nezadovoljna, potcenjena, unapred poražena, očajna, pametna, neumoljiva ekipa ,,golih u sedlu" da spasava svet koji je počeo da liči na ,,javnu kuću u plamenu". Na vidiku je Veliki metež. U tom smislu shvatam i mitologiju Mlade Bosne.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/branko_kukic_u_kulturi_nema_demokratije.54.html?news_id=269161 (http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/branko_kukic_u_kulturi_nema_demokratije.54.html?news_id=269161)

Svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu

Govor Ivana Tasovca na jučerašnjem sastanku sa književnicima u Narodnoj biblioteci Srbije

Veoma sam zahvalan književnicima, i onima koji su inicirali raspravu, i onima koji su naknadno dostavljali predloge, i onima koji su sumnjali u mogućnost uspeha ove rasprave.

Takođe želim da pozdravim pozvane i ovde prisutne bibliotekare kao predstavnike institucija, bez čijeg truda i rada knjiga nikada ne bi postala ono što jeste u svom punom smislu – nosilac kolektivnog pamćenja svake pismene kulture.

Među piscima, koliko god se oni razlikovali među sobom, postoji saglasnost o tome da je naša književna scena ,,institucionalno zapuštena" i da zahteva ,,redefinisanje".

Držim da je suština problema sa kojim se suočavamo jedan negativan trend u kome su savremeni pisci na putu da izgube uticaj kroz sopstveni medij – knjigu. Društveni uticaj pisaca više se ostvaruje kroz masovne medije nego kroz knjigu. Publika pisce sve manje pamti po njihovom literarnom izrazu, a sve više po kolumnama ili političkim izjavama u medijima, koji i nisu zainteresovani za književnu reč, već pre svega za stavove javnih intelektualaca.

Tako se uticaj nekog pisca ne meri kvalitetom dela, već medijskom probojnošću. Posledica toga je gubitak kvalitativne hijerarhije, jedinog logičnog i pravednog merila stvaralaštva. Taj gubitak merila afirmiše i druge vanknjiževne kriterijume, što dovodi do atomizacije književne scene i do pojave sve većeg broja lobija koji se bore oko sve manjeg kolača.

Paradoks je da u vremenu krize imamo i pisaca i izdavačkih kuća više nego ikad. Srazmerno tome, svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu ili manifestaciju. Uostalom, evo šta kaže evidencija Ministarstva kulture i informisanja: u Srbiji se danas održava 135 književnih manifestacija, dodeljuje se 128 književnih nagrada, pisci su podeljeni u pet udruženja (u doba SFRJ postojalo je samo jedno), imamo oko 1.100 izdavača (od kojih je 400 registrovano u Privrednoj komori Srbije), a samo prošlogodišnja produkcija je obuhvatila 4.237 objavljenih knjiga koje se smatraju književnošću. Sa druge strane, knjižara je sve manje, a, plašim se, i čitalaca, jer su biblioteke sve ređe mesta susreta čitalaca sa piscima.

Uveren sam da to obilje neće biti kriterijum koji će poroditi kvalitet, jer, što je više pisaca, knjiga i nagrada, to je manje književne reči u javnom prostoru.

Ministarstvo kulture i informisanja, naravno, ne može da poboljša kvalitet književnih dometa, ali može da ponudi institucionalnu podršku afirmaciji kvalitativnih kriterijuma, koje će sama struka artikulisati.

Držeći se specifičnosti koje književno stvaralaštvo ima unutar jezika, nacionalne kulture i stvaranja kulturnog modela, treba reći i sledeće. Iako dugo nisam bio svedok neke poetičke rasprave o jeziku među piscima, poznato mi je političko i ideološko opredeljenje gotovo svakog od njih – zato što su sve naše javne rasprave tog tipa. Nisam protiv takvih rasprava, ali držim da naš kulturni model mora da integriše i različitosti i antagonizme, budući da smo kao prostor i kultura rasli sažimajući snažne raznorodne i raznolike uticaje.

Otuda bih ideološki profil – ako to uopšte smem – naše kulturne politike definisao u tri stava.

Prvi je da nam je potrebna kultura koja nas kroz zajednički jezik, bez obzira na sve ono što nas deli, integriše u jedno humano, tolerantno i otvoreno društvo, koje će stvoriti jednu uspešnu i ponosnu naciju.

Drugi je da naše kulturne vrednosti nerazumljive drugima nisu najbolje što možemo da ponudimo, kao što to nisu ni kulturne vrednosti koje su razumljive samo drugima.

Treći stav staje u tri reči: institucije, institucije i institucije.

Uveren sam da ako prednost damo institucijama koje učvršćuju profesionalne kriterijume, ako izbegnemo isključivosti koje sprečavaju da se kao kultura i društvo integrišemo i ako, na kraju, svaki pisac koji drži do sebe između intervjua u rubrici ,,džet-set" prestoničkog tabloida i gostovanja u biblioteci u unutrašnjosti, izabere ovo drugo – to će značiti da smo na dobrom putu.

Priželjkujući burnu i uspešnu raspravu, želim vam dug život u našem jeziku, u vašim knjigama i među novim čitaocima.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Svako-mesto-sa-zeleznickom-stanicom-ima-svoju-knjizevnu-nagradu.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Svako-mesto-sa-zeleznickom-stanicom-ima-svoju-knjizevnu-nagradu.lt.html)

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=26&nav_id=769956 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=26&nav_id=769956)

Quote from: Dirty Old Man on 08-10-2013, 19:54:20
Ali, možda se tu ponovo otvori "kultna" knjižara u režiji novopečene izdavačke kuće Vesne Dedić Milojević koja je, sa njenim jednim objavljenim naslovom ove godine, upravo preko crnogorske veze dobila štand u Areni Beogradskog sajma knjiga odakle su oterali Deretu.

A možda bi mogla da se otvori i u Papićevoj režiji, tu bi se onda mogao negovati kult maximalnih popusta, čokolada & bonbona... ah, lepo je jedno, al je lepo i drugo

Quote from: Alexdelarge on 08-10-2013, 09:53:06

Quote from: tomat on 08-10-2013, 09:34:37
Zatvara se kultna knjižara "Plato"


Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.


www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605)

zanimljivo!

Jes bolan zanimljivo, izdvojih danas malo vremena da vidim šta se to sa Platoom dešava i baš je zanimljivo. Onoj PR djevojčici je verovatno bilo neprijatno da se ispoveda u fulu, a novinaru bilo glupo da pita... rekoh, garant ima još, pa da vidimo

Ne samo da su izgubili kultnu knjižaru, nego je izvesna firma B&S DISTRIBUCIJA DOO, koja nastupa u sastavu Miodrag Gojković i Marko Gojković...

(https://lh3.googleusercontent.com/-PmMqLgNjwJE/Um1a8F1J8gI/AAAAAAAAA_8/DoAQuSL0fHg/s1042/B%2526S%2520DISTRIBUCIJA%2520-%2520Clanovi.JPG)

(https://lh4.googleusercontent.com/-s8cl1LsSljE/Um1bWRaRXMI/AAAAAAAABAE/ZfxJG4Um7q0/s1056/B%2526S%2520DISTRIBUCIJA%2520-%2520Zastupnici.JPG)





...preuzela imovinu i prostorije od PLATO BOOKS DOO, u sastavu - Branislav Gojković. Na ime nekakvih dugova, mogu se kladim. Tako to obično ide.


(https://lh4.googleusercontent.com/-MLNhr-kpYsI/Um1bn4V7UiI/AAAAAAAABAM/5-tffesiBNU/s1052/PLATO%2520BOOKS%2520DOO%2520-%2520Clanovi.JPG)







ima nešto malo o tome ovde


(https://lh6.googleusercontent.com/-A7wI4iTbzs8/Um1b7Rtv-RI/AAAAAAAABAU/9UVsJ18WmJI/s1599/B%2526S%2520DISTRIBUCIJA%2520-%2520Adrese%25201.JPG)


(https://lh3.googleusercontent.com/-NRFVlkuWY3U/Um1b_nSPtsI/AAAAAAAABAc/r6lGnIBjaB0/s1602/B%2526S%2520DISTRIBUCIJA%2520-%2520Adrese%25202.JPG)


(https://lh4.googleusercontent.com/-EpE0EOexLiE/Um1cDO9KwyI/AAAAAAAABAk/XIGjsSXQVLc/s1602/B%2526S%2520DISTRIBUCIJA%2520-%2520Adrese%25203.JPG)





Tu sad kao malo pravno lice polako preuzima srednje pravno lice. Oće to tako često, gledao sam ja jednom i onaj crtać kad mala riba guta veliku, mnogo jaka fora.
Nego, sve nešto razmišljam, dal je moguće da Branislav Gojković nekom nešto duguje, rekoh nema šanse. Al ajd da proverim, kad toliko volim da proveravam. Odem na sajt privrednog suda, a tamo... katastrofa, krdo njih ga ganja za pare: pola uiksa (NNK INTERNATIONAL, ODISEJA, LAGUNA, GEOPOETIKA, VBZ, CLIO, ORFELIN, RENDE, MARSO, AGORA, LEOCOMMERCE, ALBATROS PLUS...ljudi ja ne mogu više), silne neke banke, pravobranioci... Samo mu fali onaj Džoni boj Štulić.... upssss, ni on mu ne fali. I B&S DISTRIBUCIJA DOO mu ne fali:


(https://lh6.googleusercontent.com/-m1ehpyInOXU/Um1kV7RF1nI/AAAAAAAABA0/hq3to-LYgTM/s1053/DO%2520JJ.JPG)


U stvari... ne. Tu nastupaju u istom timu, nešto... danas... nisam koncentrisan...
A taj Dipos, to je neka državna ekipa, bave se iznajmljivanjem vlastitih i iznajmljenih nekretnina. Kad god se sete, i upravljaju njima. Možda su se nekad bavili i Akademskim platoom 1, ko će znati. Ja to samo kao primer. Eto i Knez Mihailova 48 je lep primer, na primer. I Vasina 19, što da ne.





Šta bi dalje moglo da se dešava, mislim, mogu samo da zamislim kolko se čovek ždere oko svega. On bi im vratio pare, al neće. I jedino logično rešenjce bi bilo - stečaj, i ajmo nov krug i ajmo nov Plato. Samo stare adrese, ako može.


E sad, na sva tu njegovu muku, izvesnoj Milici Gojković baš ove godine zapelo da  se počne baviti izdavaštvom, smislila ona i potpuno originalno ime, pazi sad - IZDAVAČKA KUĆA PLATO DOO
Zaposlila još i tu neku Josipu Gojković kao direktorku, valjda se znaju odnekle, šta li


(https://lh4.googleusercontent.com/-5l9fHn1b9FA/Um1pxU6Vi_I/AAAAAAAABBE/hc9D8I4KQIg/s1048/IZDAVA%25C4%258CKA%2520KU%25C4%2586A%2520PLATO%2520DOO%2520-%2520Clanovi.JPG)


(https://lh3.googleusercontent.com/-RbmGZwQUYaY/Um1p0PFZKMI/AAAAAAAABBM/1eJ_nqnpw8g/s1054/IZDAVA%25C4%258CKA%2520KU%25C4%2586A%2520PLATO%2520DOO%2520-%2520Zastupnici.JPG)




Realno, Branislav bi za ovo trebao da joj jebe mater, što i nije tako neizvodljivo, na istoj su adresi... Branislav i ova... dobro, nećemo sad o tome. Ali, stvarno, nije joj fora ovo za ime. Mogo je lepo Branislav da počne od nule sa tim imenom, u nekom momentu se seti da bi mogo da se bavi i knjižarstvom. Al ne vredi, ono što mogu Gojkovići da ti prirede, ne mogu ni poverioci.
Jedino da proba da se nadoveže na ovo plato books, recimo - PLATIO PLATO BOOKS DOO. A? Nije loše? Odradi još jednu turu sa dugovima, poverenicima, stečajima ...
Pa onda, samo ako se svi Gojkovići slože, registruje npr. - PLATIĆE PLATO BOOKS, KOJI VAM JE BRE VIŠE QRAC!!!!!1 DOO...
I tu je negde, računam, vreme za zasluženu pemziju. Možda nacionalnu? Ipak se on zadužio na sve strane, pa bi trebalo i država nekako da mu se oduži, red je, jel da.
Eto, čiča miča i verovatno nije gotova priča.

Sad, ne znam dal je hohštapler zauzdan ili razuzdan, šta vi mislite?

Nesreća pa to ti je.

Jadnog Branislava Gojkovića tužili deca/sestrići Miodrag  i Marko Gojković i na pravdi Boga dobiše spor.
Da nesreća bude veća, pojavljuje se žena/sestra Milica da mu preuzme firmu!

Ajde sad, za nas sa jeftinijim ulaznicama. Da li Branislav mulja po zakonu ili protiv-zakonski? Da li postoji neko oštećen u ovoj priči? Da li taj ko je oštećen ima šanse da dobije obeštećenje na sudu?

Quote from: Dekac on 28-10-2013, 15:56:25
Nesreća pa to ti je.



Jadnog Branislava Gojkovića tužili deca/sestrići Miodrag  i Marko Gojković i na pravdi Boga dobiše spor.
Da nesreća bude veća, pojavljuje se žena/sestra Milica da mu preuzme firmu!

Sve si pobrko i, što je najgore, u nesreću se uopšte ne razumeš. E pa gledaj lafčino, vidiš je?


(https://lh4.googleusercontent.com/-WYaLt5IKk_k/Um6yzsU7uGI/AAAAAAAABBc/iUgUi0VemKU/s1057/untitled.JPG)




To je prava i najveća nesreća, kad ti samog sebe tužiš.

Quote from: mac on 28-10-2013, 16:25:59
Ajde sad, za nas sa jeftinijim ulaznicama. Da li Branislav mulja po zakonu ili protiv-zakonski? Da li postoji neko oštećen u ovoj priči? Da li taj ko je oštećen ima šanse da dobije obeštećenje na sudu?

Ma ti ko da si bupnuo ovde sa besplatnom ulaznicom :lol:



Ajd da se poslužimo ovim iznad, tužiojasebe, primerom. Zamisli da ja imam dve firme. Jesi zamislio? E, jedna bi bila DESNI DŽEP DOO, a druga LEVI DŽEP DOO. Nek se tvoja firma zove DESNI DŽEP DOO MI DOĐE 1000000 DIN DOO (da bi bili on topik, a u cilju iskazivanja dužnog poštovanja prema pokretaču teme - ti budi izdavač, ja ću biti knjižar). Nekim čudnim sticajem okolnosti, moja firma tvojoj firmi zaista dođe tih 1000000 din. Ti skapiraš u nekom momentu da ja nemam nameru da ti isplatim dug, papire o tome imaš, sve je čisto ko suza i tvoj logičan potez bi bio da podneseš tužbu, jel da. E sad, ako ja, uz pomoć privrednog suda i tamo nekih fiktivnih ugovora... potraživanja... gluposti, uspem da prebacim sva sredstva iz DESNI DŽEP DOO u LEVI DŽEP DOO, ti možeš dobiti proces, ali pare nećeš videti nikad. Eno ih tamo, bezbedno ušuškane u LEVI DŽEP DOO, ovaj desni može i u stečaj, to sad više nije bitno. Naravno, ja te kerefeke neću izvoditi samo zbog tebe, tu su i neke druge firme npr I MENI DESNI DŽEP DOO DOĐE DOO, DOSADILO MI DA SMIŠLJAM IMENA FIRMI DOO i mnogi drugi, sa ko zna kojim sumama. Ako sam još i dovoljno bezobrazan, mogu čak i da vam sportski čestitam na pobedi i poželim puno uspeha prilikom izvršenja, kolko da vas nerviram. Kad vam propadne izvršenje, pošaljem i telegram saučešća, da vas još više nerviram...


Ne znam sad o kakvim mi zakonima pričamo ako ovakva sranja prolaze, pa taj pavijan se zeza na iste fore 20 i kusur godina i nikom ništa.
Jeste, sve je po zakonu dok te ne uhvate. Ali ne pušim tu foru da pravosuđe nije u stanju da se izbori sa ovako nečim i tu negde i lociram problem - puno je Gojkovića u pravosuđu. Tek kad se to reši, rešiće se i ovi Gojkovići u knjižarstvu i svemu ostalom. Za pet minuta, sve su to NKV lopovi, beton liga.


Nemam sad živaca da objašnjavam i ovu šizofreniju sa ostatkom Gojkovića, ionako nema bitne razlike - Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

'čka im materina, ogadiše mi i Srđana Gileta i Predraga Cuneta xuzi

To sa sudom je samo primer, naravno, transfer iz desnog u levi džep se može lako obaviti i v sodelovanju z ministarstvom kulture.
Evo jedan aktuelan primer, B&S DISTRIBUCIJA prijavi, na konkursu za otkup knjiga, naslove koje je izdao Plato (kome se jako žuri da što pre ostane bez imovine). Ministarstvo kulture na taj način, a koristeći se našim parama, pomaže jednom niskobudžetnom lopovu da se otarasi imovine sporne firme, unovči je i plasira na bezbedno, u drugu firmu. Inače, ova akcija se polako privodi kraju dok čika ministar Tasovac (niti bilo ko iz ministarstva, kad smo kod toga) i dalje ne nalazi vremena da se informiše na tu temu, kao i na temu drugih niskobudžetnih lopova koji se koriste sredstvima ministarstva kulture, čitaj - našim parama. A vi kako te?


Ah da, juče čujem da u ovoj B&S Plato knjžari u Knezu daju neke strašne popuste. Imaju i neke akcije, pa navalte narode.

Neobičan zahtev Radoša Ljušića piscima

Javno preduzeće ,,Službeni glasnik" ovih dana svojim autorima šalje izmene ugovora kojima se definišu uzajamni odnosi, pa tako u spornom aneksu stoji da će njihove knjige koje se ne prodaju biti kvalifikovane kao stari papir.

Na adrese vlasnika autorskih prava stižu po tri primerka aneksa ugovora s preporukom da je potrebno da oni dva potpišu i vrate ih izdavaču jer je to navodno u njihovom interesu, a u spornom aneksu stoji da ugovor važi do iscrpljenja tiraža i ,,ako izdavač namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, dužan je da prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku ako je dostupan, da te primerke otkupi po ceni za staru hartiju".



Mirjana Miočinović, esejista, prevodilac i teatrolog, u svom autorskom tekstu u listu ,,Danas", kojim se obraća javnosti, navela je primer knjige ,,Antologija francuskog eseja", koju je objavio ,,Službeni glasnik" pre tri godine, a u kojoj se nalazi i jedan njen prevod, te je i na njenu adresu stigao ovaj novi ugovor.



U odgovoru ona je navela: ,,Primerke priloženog aneksa ne želim da potpišem jer njegov član 1 smatram varvarskim i verujem da bi u nekim uređenijim zemljama takav postupak bio zakonski kažnjiv. Ovakva vrsta knjige, čije vi primerke želite da prodate kao staru hartiju, ne objavljuje se da bi se prodala za nekoliko meseci, već da bi do nje došle generacije čitalaca, pa bilo to posle mnogo godina u antikvarnici", poručila je Miočinovićeva.


Ovaj stav je podržao i Svetislav Basara, koji nije potpisao anekse za svoje dve knjige objavljene u ,,Službenom glasniku". Osim neverice što se knjige prodaju kao stari papir dok su bibliotekama potrebne sve vrste literature, iznenadio nas je i komentar Radoša Ljušića, v.d. direktora ,,Službenog glasnika", koji je kao jedini odgovor na tu temu rekao da ne želi da govori za ,,Blic".

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/427023/Neobican-zahtev-Radosa-Ljusica-piscima (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/427023/Neobican-zahtev-Radosa-Ljusica-piscima)

Čita se malo, a i to malo su bestseleri

(Preuzeto sa sajta B92 - 16.01.2014.)

Iako knjiga nije skupa, Srbi je retko kupuju. U knjižarama i bibliotekama najviše se traže beletristika i istorijski romani, a najmanje klasična književnost. Srbija kasni i sa elektronskom knjigom.


Kad god se debatuje o knjigama i čitanju, ima onih koji odmahuju rukom u stilu: kakve knjige na ovu skupoću. Ali dok su kafići u centru Beograda puni i radnim danima, dok se u kladionicama ostavljaju plate i topli obroci – knjižare i biblioteke posećuju se samo izuzetno. Neke statistike kažu da skoro polovina građana Srbije ne pročita nijednu knjigu godišnje, piše Dojče vele.
,,Nemam vremena", kaže Aleksandar Jeremić, radnik elektrodistribucije. ,,Najviše čitam kad sam na odmoru. Volim istorijske romane. Sad čitam o Sulejmanu Veličanstvenom."
Penzionerka Milena Glavinić pročita jednu knjigu u dva meseca. Voli prozu i poeziju, Dobricu Ćosića, Jesenjina... Kupuje nove knjige samo kada pretekne novca. Tridesetogodišnji Miloš Stefanović, službenik gradske uprave, čita redovno, upravo je pročitao sve o Šerloku Holmsu. I on knjige uglavnom pozajmljuje dok je, kao i mnogi drugi, poslednji put pazario na Sajmu knjiga u oktobru.

Lektira kao davež

Navike za čitanjem trebalo bi da se steknu u osnovnoj i srednjoj školi. Lektira za srednjoškolce nije se menjala decenijama, pa su tako i danas u obaveznom štivu dela koja mlade po pravilu ,,smaraju", poput Kafkinog ,,Procesa" ili Beketovog ,,Godoa".
,,Đaci jednostavno ne vole da čitaju. Od trideset učenika u razredu, jedva da dvoje pročita 'Braću Karamazove'", priča za Dojče vele Nataša Knežević, profesorka srpskog jezika i književnosti u Medicinskoj školi u Beogradu. ,,Kada im kažem da treba da pročitaju 'Hamleta', prvo što pitaju je: 'Koliko ima strana?'. Prepričane romane i analizu lektire pronalaze na internetu. Oni na taj način umeju da prepoznaju književno delo, što je dovoljno samo za prelaznu ocenu, ali je problem što se njihovo interesovanje na tom nivou i završava."
Ta profesorka smatra da neka dela nisu primerena uzrastu i da bi ih trebalo zameniti drugom literaturom. Istraživanja pokazuju da srednjoškolci u slobodne vreme najviše čitaju ,,Gospodara prstenova", ,,Alhemičara", ,,Kupoholičarku"...
,,Današnja omladina nema vremena da se upoznaje sa mnogo dela", smatra pisac Aleksandar Gatalica, dobitnik Ninove nagrade za 2012. godinu. ,,Ako hoćete da ih nagovorite da čitaju recimo Edgara Alana Poa, a to nije baš tako jednostavno, morate da im objasnite da ne bi bilo današnje fantastike bez ovog američkog pisca. Tako ćete knjigom, sa ne više od 200 strana, pokazati kako se razvijala fantastična priča od najranijih dana do Stivena Kinga", objašnjava Gatalica. On je kao stručnjak za uporednu književnost predlagao da se korenito izmeni školska lektira i pristup nastavi književnosti, kako bi se mladi podstakli da više čitaju.

Traže se bestseleri

U beogradskim bibliotekama najviše se traži beletristika, istorijski romani i popularna psihologija
Kao i u celom svetu, knjiga je poklekla u bici za pažnju publike. Protivnik u toj bici su razni rijalitiji, holivudske limunade, internet i slično. ,,Knjiga zahteva izvesno vreme. Film se pogleda za dva sata, koncert se odsluša za tri, a knjiga mora da se čita bar tri dana, pod uslovom da ste vrlo istrenirani čitalac", kaže Gatalica. Stoga su retki i oni koji redovno odlaze u biblioteku.
Biblioteka grada Beograda ima oko 160.000 članova, što nije previše za dvomilionski grad. Većina su žene, a najviše se iznajmljuje školska lektira. Godišnja članska karta košta 1.500 dinara, a odjednom se može pozajmiti čak deset knjiga. ,,Raznim akcijama pokušavamo da uvećamo članstvo. Tako recimo, svakog 23. aprila, na Svetski dan knjige, poznate javne ličnosti dolaze kod nas i tog dana rade kao bibliotekari. Tada imamo i po 500 ili 600 učlanjenja", navodi za Dojče vele Sara Ivković iz Gradske biblioteke. Dodaje da deca do sedam godina i stariji od 65 godina mogu besplatno da se učlane.
Ako izuzmemo lektiru i stručnu literaturu, u beogradskim bibliotekama najviše se traži beletristika, istorijski romani i popularna psihologija. Prošle godine od stranih pisaca najtraženiji romani bili su: ,,IQ84" (Haruki Murakami), ,,Ruska zima" (Dafni Kalotaj) i ,,Zašto te volim" (Gijom Muso), dok su najčitaniji domaći naslovi ,,Veliki rat" (Aleksandar Gatalica), ,,Islamska Republika Nemačka" (Dejan Lučić) i ,,Blistavo i strašno II" (Bekim Fehmiju).
U izdavačkoj kući Laguna navode da su najprodavanije knjige one koje se bave istorijskim temama i erotski romani. Prva tri naslova na Laguninoj top-listi za 2013. godinu su ,,A planine odjeknuše" (Haled Hoseini), ,,Rukopis otkriven u Akri" (Paulo Koeljo) i ,,Serviraj za pobedu" (Novak Đoković). Iako i ove statistike otkrivaju da se traže bestseleri, pisac Aleksandar Gatalica kaže da je Srbija prilično nevina u poređenju sa pojedinim evropskim državama. ,,Na mnogim jezicima sam video vrlo veliki broj knjiga koje pišu prostitutke. To su njihova iskustva sa bogatom klijentelom. Čak imate podžanr – prostitutska književnost. Toga još nema kod nas, ali će pre ili kasnije sigurno doći", uveren je srpski pisac.

Elektronska knjiga u začetku

U Srbiji i dalje dominira štampana knjiga. Prošle godine objavljeno je oko 12.000 naslova, dok se na tržištu pojavilo svega stotinak digitalnih izdanja. Iskustva izdavača pokazuju da se na istoku Evrope elektronske knjige ne čitaju u onoj meri kao na zapadu. Tako je, na primer, u Americi podjednak broj kupljenih klasičnih i digitalnih knjiga, dok je u Rusiji broj prodatih e-knjiga na nivou statističke greške.
Vlasnik izdavačkog preduzeća Laguna Dejan Papić kaže za Dojče vele da je najveći problem elektronske knjižare strah od piraterije. ,,Zaštita sadržaja elektronske knjige je jedan od glavnih razloga zašto do sada izdavači u Srbiji nisu na pravi način nastupili sa e-knjigom. Znamo šta je piraterija uradila muzičkoj i filmskoj industriji. Ne bi bilo dobro da se to desi i sa knjigom, jer bi to imalo dalekosežne kulturološke posledice", kaže Papić. ,,S druge strane, ne može srpska knjiga na Amazonu da bude pod odeljkom engleski jezik. Morate sačekati da je Amazon postavi na adekvatno mesto."
Papić najavljuje da će u ovoj godini Laguna napraviti ozbiljan pomak kada je reč o elektronskoj knjižari, a veruje da će to učiniti i drugi izdavači u Srbiji. Dok se masovnije ne pokrenu elektronska izdanja, ni biblioteke ne mogu čitaocima da ponude takvu formu u većem obimu. Biblioteka grada Beograda priprema platformu digitalne biblioteke, koja bi trebalo uskoro da bude dostupna čitaocima. U toj kulturnoj ustanovi podsećaju da je trenutno u Američkom kutku u beogradskom Domu omladine moguće iznajmiti elektronske čitače knjiga, ali za sada samo sa naslovima na engleskom jeziku.

Književni dinar za pisce

Slično članovima Sokoja, ubuduće će i piscima i izdavačima biti nadoknađeno kopiranje njihovih knjiga uzimanjem procenta od zarade fotokopirnica

Pisci, prevodioci, autori udžbenika, ilustratori, izdavači štampanih izdanja, novinari, moći za neko vreme u Srbiji da ostvare naknadu, kako se to zvanično kaže, ili da zarade, jednostavno rečeno, od svojih knjiga i drugih štampanih sadržaja, ukoliko su umnožavana, kopirana, pozajmljivana u bibliotekama. Srbija se i u pogledu poštovanja autorskih prava približava Evropskoj uniji. S tim ciljem juče je u Beogradu, u Francuskoj 7, osnovana Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava, određeni su njeni rukovodioci i napisan statut. U glasanju su učestvovali ovlašćeni predstavnici udruženja koja su osnivači ove organizacije, predstavnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije. Za predsednika Skupštine izabran je Vule Žurić, za predsednika Upravnog odbora Dragan Mraović, predsednicu Nadzornog odbora Vesna Stamenković, a za direktora dr Vuk Vukićević. Osnivačkoj skupštini juče su prisustvovali i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za intelektualnu svojinu, Privredne komore Srbije. Već na narednoj skupštini svi članovi organizacije moći će da učestvuju u glasanju.

Autorska prava već ostvaruju članovi Sokoja, koji su obeštećeni za emitovanje muzičkih numera u diskotekama, kafićima i drugim javnim mestima. Slično tome, i piscima, prevodiocima, drugim autorima štampanih stvari, biće nadoknađena upotreba kopiranja, ili pozajmljivanja knjiga u bibliotekama, uzimanjem procenta od zarade fotokopirnica ili firmi koje uvoze ili prodaju tehničke uređaje i prazne nosače teksta, a za koje se može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje.

Naravno, u osnovi ove vrste naknade (striktno je juče naglašeno da to nije oporezivanje) jeste Zakon o autorskom i srodnim pravima RS, usvojen decembra 2009. godine. Da podsetimo, to je inače osmi zakon u stogodišnjoj tradiciji Srbije u oblasti autorskih prava i intelektualne svojine, koji štiti prava autora i izdavača, i usklađen je sa međunarodnim konvencijama i ugovorima koje je Srbija potpisala, kao i Direktivama EU koje se odnose na autorska i srodna prava. (Tom zakonu jednako pomažu i odredbe iz Krivičnog zakonika, Carinskog zakona, Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine, Zakona o radio-difuziji, Zakona o telekomunikacijama.)

Procenat, koji će od zarade izdvajati fotokopirnice i druge pomenute firme, odrediće njihov dogovor za Organizacijom za ostvarivanje reprografskih prava, ili, ako to ne uspe, odrediće ga Zavod za intelektualnu svojinu i Ministarstvo prosvete.

Pojam reprografije podrazumevakopiranje na papiru ili sličnoj podlozi(za potrebe obrazovanja, administracije, nauke, lokalne samouprave, verskih ustanova, i dr.), kopiranje na takozvanim kseroks mašinama i uređajima, pravljenje digitalnih kopija (memorija računara), kopiranje za internu upotrebu jednog sistema (poslovnog, obrazovnog i sl.), kopiranje za potrebe pojedinaca ili grupe korisnika. Inače, najviše se kopiraju udžbenici, tako da bi izdavači i autori ovakvih knjiga trebalo vremenom da ostvare najviše naknade.

Ukoliko neko u svom delu citira delo nekog drugog autora, ili deo knjige nekog izdavača, ovaj primer izuzima se iz ostvarivanja reprografskih prava. Ali štampanje je već nešto drugo.

– Cilj osnivanja Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava je da se izdavačima, književnicima, prevodiocima, autorima udžbenika i drugih štampanih dela omogući da kolektivno ostvaruju zaradu od svojih autorskih prava, u skladu sa zakonom i praksom međunarodnih organizacija na ovom polju. Cilj je i to da stvaraoci mogu dostojno da žive od sopstvenog stvaralaštva i angažovanja i budu ravnopravni sa ostalim građanima koji pravično ubiraju prihode od svoga rada – dodao je Vuk Vukićević. Inače, u Srbiji devet najvećih izdavača godišnje ostvari prihod od 30 miliona evra, a ukupno se objavi 14.000 naslova po statistici Narodne biblioteke Srbije.

Na osnivačkoj skupštini istaknuto je i to da će rad ove organizacije biti otvoren, da će na internet sajtu svako moći da vidi po kom principu će novac biti raspoređen. Zbog toga su i svi autori dela objavljenih u štampanom obliku i izdavači pozvani da se što pre učlane u Organizaciju za ostvarivanje reprografskih prava. Kada je reč o raspodeli sredstava, osnivači objašnjavaju da će u početku svi prihodi ići na održavanje ove nedobitne organizacije, da bi zatim novac bio deljen napola – piscima i izdavačima. Svaki pisac koji je objavio dve knjige, imaće pravo da bude obeštećen, i u početku će podjednak prihod ostvarivati svi pisci (dovoljno je da pisac ima dve objavljene knjige i da bude član organizacije), a zatim će više dobijati tiražniji pisci. Izdavači će prava ostvarivati prema broju objavljenih izdanja. Ipak, osnivači Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava ističu da za početak treba da prođe godina dana za dobijene prve rezultate, a da treba da protekne čak i više godina da bi pristigla ozbiljnija suma novca.

Irski primer

Predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije Miloš Konstantinović dao je primer Irske, čija je organizacija za ostvarivanje reprografskih prava tek posle deset godina došla do ozbiljnijih prihoda. Godišnje je u početku dobijala oko pet hiljada evra, da bi taj iznos deceniju kasnije narastao i do 100.000 evra.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjizevni-dinar-za-pisce.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjizevni-dinar-za-pisce.lt.html)

Pamtim ja da je neko ovde alarmirao na ovaj džukelizam još pre godinu dana. Ono jest da nije piracki zaliv ali govna su doplutala nekako.

Nego, mnogo je jaka fora staviti ovaj naslov:

QuoteKnjiževni dinar za pisce

pa onda u prvoj rečenici imamo:

Quoteubuduće će i piscima i izdavačima biti nadoknađeno

da bi se poentiralo sa:

QuoteCilj osnivanja Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava je da se izdavačima, književnicima...

Ali ovo je vrh vrhova

Quotebiće nadoknađena upotreba kopiranja, ili pozajmljivanja knjiga u bibliotekama, uzimanjem procenta od zarade fotokopirnica ili firmi koje uvoze ili prodaju tehničke uređaje i prazne nosače teksta, a za koje se može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje.

Biće zabavno videti šta će sve ta stoka da pretpostavlja da može.


Za primer ne bi išao do Irske, evo Italijanski primer, na primer:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fpossiblyhelpfuladvice.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2013%2F10%2Fmussolini-hanging.jpg&hash=99ca76f395d468f235b8f10e1e2f8b683ff70e86)

I Niče ide u staru hartiju

N. Džodan, S. Šulović   | 29. 09. 2014.

Dela Ničea, Šopenhauera, Prusta, Pekića, Van Goga, Bokača, Sretena Marića, Živojina Pavlovića, Svetislava Basare... nalaze se na spisku knjiga koje "Službeni glasnik" tretira kao staru hartiju.


Tvorac nove politike javnog preduzeća ,,Službeni glasnik": Radoš Ljušić


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2014-09-28%2F518554_rados-ljusic-01foto-fonet-z-mrdja_f.jpg%3Fver%3D1411933293&hash=a131f7cea17df98d87709b9e5bb3c3e0d25df5d4)



Ovih dana u "Službenom glasniku" pakuju knjige čija sudbina još nije poznata, a impozantan spisak ovih naslova je procurio u javnost zahvaljujući Novici Miliću, profesoru književnosti koji ga je obelodanio na svom sajtu libreto.net.

"Giljotiniranje knjiga – njihovo sečenje u rezance ili sudbina tzv. starog papira – doprinos je razvitku civilizacije na početku XXI veka državne izdavačke kuće (i štamparije) 'Službeni glasnik', kojom rukovodi već godinu i nešto dana dični naš historik, profesor univerziteta, i sam mrčilac hartije – Ljušić Radoš", napisao je, između ostalog, Milić objavljujući spisak na kojem se nalaze i dela Ničea (,,Ecce homo"), Šopenhauera (,,Svet kao volja i predstava" I i II), Prusta (,,Sodoma i gomora"), Pekića (,,Sentimentalna povest Britanskog carstva", ,,Pisma iz tuđine"), Van Goga (,,Pisma bratu"), Sretena Marića (,,O kritici", ,,O tragičnoj ludi", ,,O Sviftu", ,,O Montenju" i ,,O tragediji"), Aljoše Mimice ("Analekta"), Živojina Pavlovića ("Ispljuvak pun krvi"), Slobodana Šijana ("Filmski letak"), Žarka Trebješanina ("Šta Jung zaista nije rekao"), Mihajla Pantića ("Neizgubljeno vreme")...

Mijač: Zašto ih ne poklone?
Reditelj Dejan Mijač kaže za "Blic" da bi te knjige, ukoliko neko smatra da one nemaju vrednost, trebalo da se poklone bibliotekama ili školskim ustanovama.
- Ne volim da čujem da se uništavaju knjige i siguran sam da ima neko za koga su te knjige vredne, a u opštoj nestašici svaki poklon je vrlo značajan. Takođe, taj postupak izgleda ne podleže kontroli, što otvara prostor za razne malverzacije.

- Niti razumem niti opravdavam takvu nameru. Uništavanje knjiga je čin koji negira ionako potpuno relativizovan pojam današnje kulture. ako nestaju knjige, pitam se šta je sledeće jer je to samo nova epizoda ovdašnje samodestrukcije - kaže Mihajlo Pantić. Radoš Ljušić, v. d. direktora "Službenog glasnika", krajem prošle godine istakao je da neće uništavati knjige, niti će biti kvalifikovane kao stari papir, ali od tog obećanja izgleda nema ništa, a narednih dana se očekuje novo javno obraćanje Ljušića sa objašnjenjem za novonastalu situaciju.


"Ne sumnjam ja da će Radoš - čim pukne bruka, a nadam se da će brzo pući - održati neku smušenu konferenciju za štampu na kojoj će ovaj vandalski čin predstaviti kao već neku poslovnu nužnost ili kao 'nedostatak magacinskog prostora'", napisao je Svetislav Basara u svojoj kolumni u "Danasu". Dok javnost čeka Ljušićevo objašnjenje neki od naših najuglednijih književnika vide u svemu i zrno dobrog.

- Dobro je ako se to radi po spisku, jer nekad su knjige spaljivali bez spiska, tako da je ovo napredak - ironično kaže za "Blic" akademik Matija Bećković.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/498430/I-Nice-ide-u-staru-hartiju (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/498430/I-Nice-ide-u-staru-hartiju)

Izgleda da neće bit problema, al samo ako Niče potpiše aneks ugovora

Quote
Ljušić: Politička hajka, netačni svi podaci u medijima
BEOGRAD - V.d. direktor "Službenog glasnika" prof.dr. Radoš LJušić rekao je danas na koferenciji za novinare da su tekstovi u pojedinim beogradskim medijima o tome da uništava knjige "politička hajka na njega" i rekao da su "svi podaci u medijima netačni".

Insistirajući da se danas obratio javnosti jer konačno želi da "zaštiti 'Glasnik', autore i sebe", LJušić je konstatovao da je "prisiljen da se sam bori protiv autora 12 novinskih tekstova u poslednjih nekoliko dana i neviđene hajke braneći Zakon o autrskim pravima a glavna optužba je što se drži zakona".
"Šta bi tek činili da radim protiv zakona?", pitao je on. "Ni u jednom tekstu nisam optužen da sam ukrao, da sam proneverio, da sam učinio bilo kakvu korist za sebe ili štetu drugima, da sam upropastio firmu" primetio je LJušić.

Na neosnovane i uvredljive napade "Danasa" nisam hteo da odgovaram, ali kada su se u subotu, 27. septembra, u "Politici", pojavila dva teksta protiv "Službenog glasnika" i mene, odlučio sam da javno preogovorim jer koliko je meni poznato, u ovom listu nikada u istom broju nisu izašla dva teksta protiv jednog kulturnog poslenika: u subotnjem dodatku - Tihomira Brajovića i u kulturnoj rubrici - Vesne Roganović, rekao je on.

Kako je protumačio LJušić, "Glasnikov" i njegov spor sa "Danasom" počiva na njegovom "otkriću" od pre godinu dana firma "Dangraf"( vlasnik "Danasa"), objavila knjigu Radivoja Radića "Trijumf hrišćanstva (2013)" a da autor nije ni znao za to dok ga on (LJušić) nije obavestio.

Prema LJušićevim rečima, autor je oštećen i podneo je tužbu protiv svih koji su ucestvovali u njenom izdavanju i sud je presudio u njegovu korist.
"Zašto se niko od onih koji me napadaju nije javio da brani prava ovog autora", upitao se LJušsić i otkrio da je knjigu Dangraf štampao je parama Zavoda za udžbenike, koji je uplatio 1.978.625 dinara i "Službenog glasnika", koji je uložio 1.645.225 dinara, dok je Dangraff uložio samo 75.000 dinara.

Kada je došlo do podele tiraža Dangraf je zadržao 38.000 primeraka a oba partnera su dobila po 1000 primeraka. Uz to, kako je dodao LJušić, ugovor su potpisali prethodni direktori ove dve državne izdavačke kuće.
"Mržnja lista 'Danas' i hajka prema meni potiče otuda što sam obelodanio ovu 'poslovnu' mahinaciju Dangrafa sa Gavrilovićem i Albijanićem", tvrdi LJušić.

"Svi sporni ugovori, zbog kojih sam napadan kao i "Službeni glasnik" kazao je LJušić, potpisani su između 2007. i 2012. godine, i svi su šteteni po "Službeni glasnik".
"Većini tih ugovora istekao je rok 2010, 2011. i 2012. godine. U to vreme direktor je bio Slobodan Gavrilović, te je trebalo da bes i mržnju upute njemu sa kojim su ih sklopili takve ugovore," poručio je LJušić.

Zaposleni u Glasniku su po Zakonu o autorskim pravima morali da intervenišu i da ispravljaju Gavrilovićeve greške i do danas je aneks ugovora potpisalo 720 autora i prevodilaca, 52 aneksa su se vratila jer su autori promenili adrese, 23 autora su preminula, a raskinuto je svega 10 ugovora, rekao je LJušić o ugovorima o kojima se prethodnih dana pisalo.

LJušić je naveo nekoliko zvučnih imena iz Srbije i Hrvatske koji su potpisali ugovore sa aneksom, uključujući Ćosića, Igora Mandića, Pekića (njegova udovica) a zatim je naveo imena onih koji su odbili da potpišu ugovor.
Posebno je izdvojio prof. dr Tihomira Brajevića (jednog od autora teksta u "Politici") jer je on potpisao dva ugovora: 2012. sa
Gavrilovićem i 2013. sa Ljušićem. "Ugovor koji je Brajović potpisao samnom sadrži iste odredbe kao i aneks koji smo ponudili svim autorima. Šta reći o moralu tog čoveka!" kazao je LJušić .

Kako je objasnio "aneks ugovora nije ništa drugo, nego preuzeti član 81 Zakona o autorskim pravima, na koje se Gavrilović nije obazirao i nije povlačio iz prodaje knjige koje "Službeni glasnik" više nije smeo da prodaje i tako je dolazilo do povrede prava autora, kojima smo morali da nadoknađujemo štetu".

LJušić je izneo primer advokata Simonovića koji je bio autor teksta ugovora i koji je dva dana nakon što je video da njegova knjiga nije povučena, tužio "Glasnik" koji je morao da mu isplati pola miliona dinara.

Prema novim ugovorima koji su potpuno u skladu sa Zakonom, nudi se autorima da oni traju do iscrpljenja tiraža knjige, a ne na dve ili tri godine kao što je bio ranije sluičaj.
"U aneksu je ceo tekst odredbi iz Zakona da bi znali kakva su njihova prava ako knjiga ne može da se proda" naglasio je LJUšić i preporučio da se oni koji se protive odredbama zakona obrate Skupštini da to promeni.

"Nijedna knjiga u Glasniku nije uništena: isečena ili spaljena. Sve povučene knjige su u magacinu i tu će ostati dok autori ne potpišu aneks ugovora po Zakonu o autorskom pravu", istakao je on i naveo da u magacinima ima knjiga koje se nisu prodale već više decenija a čija je vrednost procenjena na 590.000.000 dinara.

"Predložili smo još marta 2013. godine Ministarstvu kulture, a pre nekoliko dana i Vladi da deo tih knjiga poklonimno u humanitarne svrhe, poplavljenim područjima i siromašnim bibliotekama, jer bi nas na taj način oslobodili knjiga i obaveze da u slučaju da ih poklanjamo moramo da platimo PDV koji bi bio poguban za Glasnik", rekao je Ljušić.
"Glasnik neće odgovarati na besmislene i hajkaške napade Danasa, Blica i Politike o ovom problemu. Ako budemo morali obratićemo se drugim institucijama, a naša je obaveza da se držimo zakona" zaključio je LJušić.

http://www.tanjug.rs/novosti/147004/ljusic--politicka-hajka--netacni-svi-podaci-u-medijima.htm (http://www.tanjug.rs/novosti/147004/ljusic--politicka-hajka--netacni-svi-podaci-u-medijima.htm)

WC za izdavačku kuću Rende!
Dragi prijatelji,
obaveštavamo Vas da je Izdavačka kuća Rende 29. septembra 2014. poslala žalbu organizatoru Sajma knjiga. Povod žalbe je raspodela sajamskog prostora.
Izdavačkoj kući Rende organizator Sajma knjiga namenio je mesto kod WC-a, ispod stepeništa  Hale 1, a  mesto na kome je Rende godinama izlagalo svoja izdanja, dodelio je izdavačkoj kući Plato. To je učinjeno "u skladu sa novim pravilnikom" o učešću izdavača na Sajmu knjiga! Po tom  pravilniku jedan od uslova su likvidnost I završni računi izdavača.
Da je taj uslov poštovan, Plato ne bi mogao da učestvuje na Sajmu knjiga. Poznato je da su računi Platoa već dugo u blokadii da Plato izdavačima duguje ogromne sume novca od njihovih prodatih knjiga u knjižarama Platoa, koje izdavači ne mogu da naplate upravo zbog blokade Platoovih računa.
Osim toga odbor nije poštovao ni kriterijum tradicije, budući da Rende učestvuje četrnaest godina na Sajmu knjiga dok u slučaju Platoa postoji jedino tradicija neprestanog bankrota i stalnog osnivanja novih firmi.(ovaj Plato postoji godinu dana)
Smatramo da mesto koje nam je dodeljeno ne odgovara izdavačkom profilu i kvalitetu autora koje objavljujemo, a među kojima su Miljenko Jergović, Ante Tomić, Emir Imamović-Pirke, Marko Vidojković, Muharem Bazdulj, Borivoj Gerzić i Tomas Pletzinger, koji će ujedno i biti naši gosti na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Ukoliko organizator Sajma ne odgovori pozitivno na našu žalbu, Rende, prvi put posle četrnaest godina koliko postojimo, neće učestvovati na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

Slađana Novaković, vlasnik i urednik Izdavačke kuće Rende

Vidojkoviću i jeste mesto pored klonje, plato ko plato,  al ovaj potez pozdravljam tj ukoliko misle ozbiljno

QuoteUkoliko organizator Sajma ne odgovori pozitivno na našu žalbu, Rende, prvi put posle četrnaest godina koliko postojimo, neće učestvovati na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

Je l zaista tačno to što je rečeno o poslovnim navikama i finansijskom stanju Platou? Ja sam mislio da su oni ozbiljna kuća.

Quote from: Truman on 01-10-2014, 13:13:44
Je l zaista tačno to što je rečeno o poslovnim navikama i finansijskom stanju Platou? Ja sam mislio da su oni ozbiljna kuća.

Quote from: Meho Krljic on 08-10-2013, 14:40:52
Činjenica je da su godinama sebi kopali rupu apsolutnom neposlovnošću i nesposobnošću (source: druga ruka, moj kum je godinama bio šef u Platou u Knezu) pa je ovo, nažalost logična tačka na kraju duge i bolne rečenice.

booka (http://www.booka.in/vesti/123-akcija-nedelje-velike-knjige-na-velikom-popustu) има попуст на 8 издања који траје до 5. октобра

Quote
S.N.U.F.F., Viktora Peljevina, umesto 990 dinara samo ove nedelje košta 660 dinara.
Krug, Dejva Egersa, umesto 1298 dinara samo ove nedelje košta 880 dinara.
Imperfekcionisti, Toma Rahmana, umesto 891 dinar samo ove nedelje košta 660 dinara.
Velika kuća, Nikol Kraus, umesto 990 dinara samo ove nedelje košta 660 dinara.
Ripli Bogl, Roberta Maklijama Vilsona, umesto 797 dinara samo ove nedelje košta 550 dinara.
Severozapad, Zejdi Smit, umesto 907 dinara samo ove nedelje košta 660 dinara.
Tvrđava samoće, Džonatan Letema, umesto 1320 dinara samo ove nedelje košta 880 dinara.
Potresno delo zapanjujuće genijalnosti, Dejva Egersa, umesto 1210 dinara samo ove nedelje košta 770 dinara.


Dostava je na naš račun, nema skrivenih troškova, samo čisto zadovoljstvo čitanja vrhunskih knjiga po niskoj ceni.


Akcija traje do nedelje, 5. oktobra.

 Na proslogodisnjem sajmu knjiga "pola sagite" je pazarilo Tvrdjavu samoce, i niko redak da napise. Pitam se dal je iko procitao?

Quote from: Agota on 02-10-2014, 14:31:15
Na proslogodisnjem sajmu knjiga "pola sagite" je pazarilo Tvrdjavu samoce, i niko redak da napise. Pitam se dal je iko procitao?

Kad je Sagita u pitanju potpuno je nevažno dal' kupe il' ne kupe.

Ja sam pročitao dve knjige od Booke do sada, pa evo nekih utisaka, ako koga zanima.
Platforma-Mišel Uelbek

Otvorena, neskrivena kritika zapadnog društva koje pokazuje kao potpuno bezvredno. Puno seksa i prilično lascivnih izraza. Ozbiljno promišljanje o muško ženskim odnosima, za koje on smatra da na zapadu potpuno odumiru i gube svaku posvećenost i ljubav. Prilično zanimljivi stavovi o seks turizmu na Tajlandu...totalno otvorena, ne mogu da kažem drugačije, mržnja prema islamu, tu nema nikakvog uvijanja ni zamotavanja, on jasno kaže da je to religija pustinjaka i kamenog doba. Definitivno kontroverzan pisac, sa mnogim stavovima se mnogi čitaoci neće složiti, ali ne može se poreći da njegovo pisanje ima neku unutrašnju snagu.


Grobna tišina-Arnaldur Indridason
Standarna šema skandinavskih krimića: inspektor sa ličnim problemima i razrušenim porodičnim odnosima, zločin i njegovo istraživanje, socijalni milje naizgled idiličnih skandinavskih društava, ispod čije površine se kriju otuđenje, praznina, siromaštvo, smrt i zločin. U konkretnom krimiću reč je o porodičnom nasilju.


Sledeća knjiga za čitanje u planu, od ovog izdavača mi je Nedovršeni posao Tomasa Ligotija.

Ja sam Letema čitao u originalu. Ima tome desetak godina. Knjiga mi nije prijala, ali ne zbog toga što je loša. Upravo suprotno.

Ja nisam kupio Tvrđavu samoće, ali potaknut vašim postovima, uzeo sam je danas u biblioteci.

Booka se povukla sa sajma.

Evo šta su rekli tim povodom:
Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da izdavačka kuća Booka ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Bez ikakvog obrazloženja oduzeta nam je lokacija na kojoj smo uspešno nastupali prethodne tri godine i premešteni smo na neprivatljivo lošu poziciju koju ne želimo da prihvatimo jer smatramo da smo kvalitetom i brojem izdanja i uspešnim poslovanjem u prethodnim godinama zaslužili da budemo bolje tretirani. Ne pristajemo na politiku svršenog čina pred koji pokušavaju da nas stave oni koji od nas žive tako što nas jednom godišnje oglobe za gole kvadratne metre. Na ovakvom Sajmu knjiga nama očito nije mesto. Jedino za čim žalimo je što nećemo biti u mogućnosti da se sretnemo sa vama ali smislićemo već nešto  Nastavljamo sa misijom izdavanja vrhunskih knjiga, ostanite uz nas.

Quote from: Anomander Rejk on 07-10-2014, 18:16:03
Ja nisam kupio Tvrđavu samoće, ali potaknut vašim postovima, uzeo sam je danas u biblioteci.

Super. Javi utiske kad procitas. Hrvatska FRAKTURA  je Tvrdjavu samoce izdala jos 2005. god. Imaju zbilja sjajne naslove u ponudi.  Meni je najdraze Bookino izdanje Komplikovana dobrota.

Booka:

QuoteDragi prijatelji, obaveštavamo vas da izdavačka kuća Booka ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Bez ikakvog obrazloženja oduzeta nam je lokacija na kojoj smo uspešno nastupali prethodne tri godine i premešteni smo na neprivatljivo lošu poziciju koju ne želimo da prihvatimo jer smatramo da smo kvalitetom i brojem izdanja i uspešnim poslovanjem u prethodnim godinama zaslužili da budemo bolje tretirani. Ne pristajemo na politiku svršenog čina pred koji pokušavaju da nas stave oni koji od nas žive tako što nas jednom godišnje oglobe za gole kvadratne metre. Na ovakvom Sajmu knjiga nama očito nije mesto. Jedino za čim žalimo je što nećemo biti u mogućnosti da se sretnemo sa vama ali smislićemo već nešto :) Nastavljamo sa misijom izdavanja vrhunskih knjiga, ostanite uz nas.

Ljušić podnosi ostavku, otkazano obraćanje medijima

Vršilac dužnosti direktora "Službenog glasnika" Radoš Ljušić trebalo je da saopšti razloge svoje ostavke na konferenciji koja je otkazana u poslednjem trenutku, bez obrazloženja.

Konferencija na kojoj je Radoš Ljušić trebalo da obrazloži najavljenu ostavku bila je zakazana za 11 časova, u klubu-knjižari "Glasnik", prenosi Tanjug.

Poslednjih sedmica u pojedinim beogradskim medijima pojavili su se tekstovi u kojima je Ljušić optuživan da uništava knjige i sa rafova knjižara povlači naslove priznatih autora.

Ljušić je, na konferenciji za novinare 30. septembra, rekao da su svi podaci navedeni u medijima netačni i ocenio da se protiv njega vodi politička hajka.

Tom prilikom je istakao da je samo radio po Zakonu o autorskim pravima, odnosno da sporni autori i prevodioci nisu potpisali neophodne anekse Zakona o autorskim pravima zbog čega su, a da bi se izbegle eventualne tužbe i nadoknade, pojedini naslovi povučeni.

"Svi sporni ugovori, zbog kojih sam napadan kao i Službeni glasnik, potpisani su između 2007. i 2012. godine, i svi su šteteni po 'Glasnik'", rekao je tada Ljušić.

"Većini tih ugovora istekao je rok 2010, 2011. i 2012. godine. U to vreme direktor je bio Slobodan Gavrilović, te je trebalo da bes i mržnju upute njemu sa kojim su takve ugovore sklopili", poručio je Ljušić.

Zaposleni u Glasniku su po Zakonu o autorskim pravima morali da intervenišu i da ispravljaju Gavrilovićeve greške i do danas je aneks ugovora potpisalo 720 autora i prevodilaca, 52 aneksa su se vratila jer su autori promenili adrese, 23 autora su preminula, a raskinuto je svega 10 ugovora, rekao je Ljušić o ugovorima.

Prema novim ugovorima koji su potpuno u skladu sa Zakonom, autorima je ponuđeno da oni traju dok se ne potroše tiraži knjige, a ne na dve ili tri godine kao što je bio ranije slučaj.

"U aneksu je ceo tekst odredbi iz Zakona da bi autori znali kakva su njihova prava u slučaju da knjiga ne može da se proda", naglasio je Ljušić u obraćanju novinarima krajem septembra i preporučio da se oni koji se protive odredbama zakona obrate Skupštini da to promeni.

Bio je izričit kada je rekao da nijedna knjiga u Glasniku nije uništena, niti isečena ili spaljena.

Sve povučene knjige su u magacinu i tu će ostati dok autori ne potpišu aneks ugovora po Zakonu o autorskom pravu, naveo je Ljušić.

Dodao je da u magacinima ima knjiga koje nisu prodate već više decenija, a čija je vrednost procenjena na 590.000.000 dinara.

"Predložili smo još marta 2013. godine Ministarstvu kulture, a pre nekoliko dana i Vladi da deo tih knjiga poklonimno u humanitarne svrhe poplavljenim područjima i siromašnim bibliotekama, jer bismo se tako oslobodili i knjiga i obaveze da u slučaju da ih poklanjamo moramo da platimo PDV koji bi bio poguban za Glasnik", rekao je tada Ljušić.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1728164/Lju%C5%A1i%C4%87+podnosi+ostavku%2C+otkazano+obra%C4%87anje+medijima.html (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1728164/Lju%C5%A1i%C4%87+podnosi+ostavku%2C+otkazano+obra%C4%87anje+medijima.html)

Quote from: Anomander Rejk on 07-10-2014, 19:33:41Evo šta su rekli tim povodom:Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da izdavačka kuća Booka ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Bez ikakvog obrazloženja oduzeta nam je lokacija na kojoj smo uspešno nastupali prethodne tri godine i premešteni smo na neprivatljivo lošu poziciju koju ne želimo da prihvatimo jer smatramo da smo kvalitetom i brojem izdanja i uspešnim poslovanjem u prethodnim godinama zaslužili da budemo bolje tretirani. Ne pristajemo na politiku svršenog čina pred koji pokušavaju da nas stave oni koji od nas žive tako što nas jednom godišnje oglobe za gole kvadratne metre. Na ovakvom Sajmu knjiga nama očito nije mesto. Jedino za čim žalimo je što nećemo biti u mogućnosti da se sretnemo sa vama ali smislićemo već nešto  Nastavljamo sa misijom izdavanja vrhunskih knjiga, ostanite uz nas.

He, he, he, danas čujem da je i Plato rešio da bojkotuje. Zbog njih su i sklonili Booku.

ljušiću, vrati se, sve ti je oprošteno! :cry:

Jelena Trivan umesto Radoša Ljušića

Beograd -- Vlada Srbije imenovala je nekadašnju visoku funkcionerku Demokratske stranke Jelenu Trivan za vršiteljku dužnosti direktora Javnog preduzeća "Službeni glasnik".

Dosadašnji direktor "Službenog glasnika" Radoš Ljušić rekao je za "Blic" da od danas više nije na čelu tog javnog preduzeća i da o razlozima neće da govori jer je dao "reč čoveku" koji ga je na to mesto i postavio.

"Zamoljen sam da se povučem i da ćutim", rekao je Ljušić i dodao da se vraća na beogradski univerzitet.

Na pitanje otkud njega zamenjuje osoba koja je do pre izvesnog vremena bila visoka funkcionerka DS, Ljušić je kazao da "ima nešto što je jače od politike i političara".

Jelena Trivan bila je dugogodišnja funkcionerka DS i poslanica. Posle sukoba u DS ona je početkom prošle godine napustila tu stranku.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=27&nav_category=12&nav_id=951573 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=27&nav_category=12&nav_id=951573)

Samo  xfoht

eto, i poslije kad kažem da bi javne funkcionere trebalo da pregledaju pored psihologa i veterinari, svi me čudno gledaju!

Inače Laguna je premestila svoju knjižaru u NS nešto niže, u Zmaj Jovinu ulicu čini mi se, blizu Vulkana. Razdvojili su fantastiku od ostalog, pa da bi našli istu, iz glavne prostorije gde je sve ostalo, morate sići stepenicama dole...tu je fantastika zajedno sa nekakvom bižuterijom i još nekim čudima...

Light Panel noćno svetlo za čitanje

Samo 790 din za Light Panel noćno svetlo za čitanje, uživajte u Vašoj omiljenoj knjizi bez uznemiravanja, bilo gde da se nalazite! Poručite odmah na tel: 011/655-8-655 ili klikom na dugme KUPI. Ograničen broj!

Opis ponude
Light Panel noćno svetlo za čitanje Vam omogućava čitanje Vaše omiljene knjige u mraku bez uznemiravanja bilo koga.

Lagan, prenosiv i možete ga koristiti bilo gde i bilo kada.

Odlična stvar za duga putovanja, od sada možete uživati uz Vašu omiljenu knjigu bez uznemiravanja ostalih putnika.


Karakteristike:

    Prenosiv i lagan
    Samo postavite na stranicu knjige i čitajte
    Nikom neće smetati svetlo
    Specijalno dizajniran za knjige
    Kompaktan 14.2 x 17.5 cm
    50 sati svetlosti na tri AAA baterije
    Lagan ( baterije nisu uključene )

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.kudaukupovinu.rs%2Ffiles%2Fimages%2Fgrupni-popusti%2FKudaukupovinu%2Fsvetlo%2Fsvetlo-za-knjige-kudaukupovinu-05.jpg&hash=8d655bdf6afa02b0e86de73e2c5f7da0fb06e860)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.kudaukupovinu.rs%2Ffiles%2Fimages%2Fgrupni-popusti%2FKudaukupovinu%2Fsvetlo%2Fsvetlo-za-knjige-kudaukupovinu-01.jpg&hash=bc54d7723462e84eb5b71d368647844eebc5bf35)

http://www.kudaukupovinu.rs/files/images/grupni-popusti/Kudaukupovinu/svetlo/svetlo-za-knjige-kudaukupovinu-01.jpg (http://www.kudaukupovinu.rs/files/images/grupni-popusti/Kudaukupovinu/svetlo/svetlo-za-knjige-kudaukupovinu-01.jpg)

i povecajte dioptriju

videh ovo na FB, nepotpisano.
ipak, zvuči realno.
možda je neko ovde radio u vulkanu ili zna nekog ko jeste?


Dobila sam otkaz u "Vulkanu" jer sam znala od kad do kad mi je radno vreme

Pre mesec i po dana počela sam da radim za ,,Vulkan" knjižare u Beogradu, odakle sam otpuštena pre nekoliko dana, nakon čega sam rešila da podelim svoje iskustvo sa širom javnošću.

Početkom decembra bila sam na razgovoru za posao na kome sam upoznata sa radnim uslovima i osnovnim pravilima firme. Rečeno nam je da radno vreme traje sedam sati, od 8 ujutro do 15 časova ili od 15 časova do 22 časa, u zavisnosti od smene. Svaki zaposleni ima pravo na pauzu od 15 minuta, koju uglavnom koristi za obrok, a odlazak do toaleta moguć je u bilo kom trenutku, nezavisno od pauze. Što se prekovremenog rada tiče, rečeno mi je da je retko kad potreban, kao i da je u tim situacijama uvek dodatno plaćen. Pristala sam na uslove i nakon osam dana probnog rada u tržnom centru ,,Stadion" prebačena sam u glavni ,,Vulkan" u Sremskoj, a potom su me prebacili u radnju u tržnom centru ,,Delta City".

Svakih par nedelja morala sam da se privikavam na novi radni kolektiv i to mi je bilo dosta stresno. Ubedljivo najmučniji bio je rad u ,,Delta City-ju", pre svega zbog načina na koji su menadžerka Nevenka i njena zamenica Marija Karadžić postupale sa mnom i drugim zaposlenima. Ukidanje pauza za obrok, ograničavanje kretanja u radnji, zabrana odlaska do toaleta, najstrašnije cinkarenje radnica od strane drugih radnica (radni kolektiv je pretežno ženski) i tako dalje.

Jedne večeri trebalo je da složimo nekoliko stotina novih knjiga. Znala sam da to treba završiti do kraja dana pa sam pred kraj radnog vremena, u momentu kada u knjižari nije bilo posla, pitala zamenicu menadžerke da li možemo početi sa slaganjem knjiga. Ona mi je odgovorila: ,,To tek od 10." Ja sam je tada pitala zašto treba da ostanemo nakon kraja radnog vremena i to bez novčane nadoknade za prekovremeno, kad možemo da složimo odmah. Njen ogovor je bio ,,Šta hoćeš, ostaju i drugi". Kada sam joj ponovo, vrlo uljudno, skrenula pažnju da je za radno vreme predviđeno sedam sati, uz objašnjenje da sam u žurbi i ne mogu da ostanem, ona se uvredila i organizovala da dobijem otkaz.

Dva dana kasnije menadžerka Nevenka i njena zamenica Marija Karadžić pozvale su me u kancelariju i saopštile otkaz. Nakon što mi je već dala otkaz, menadžerka mi je održala lekciju da je moja greška u tome što nisam zamolila za odlazak kući po isteku svog radnog vremena, optužujući me kako ne sarađujem sa ostatkom kolektiva (koji očigledno pristaje da bude eksploatisan na ovaj način ). Dok sam radila u ,,Vulkanu" bila sam savesna i odgovorna radnica, ali sam na kraju dobila otkaz zato što nisam molila da me puste da odem kući nakon kraja svog radnog vremena.

Iako je ,,Vulkan" na Sajmu knjiga u Beogradu oktobra 2015. dobio nagradu za ,,Izdavača godine", javnost treba da zna da ovo ,,ugledno" preduzeće ima ogroman protok zaposlenih koje nadležni zapošljavaju i otpuštaju kao na pokretnoj traci, zadržavajući retko koga duže od par meseci. Mnogi zaposledni su mladi i neiskusni, što omogućava menadžerima da im prodaju priče kako je ,,u knjižarskom svetu" ovakvo ponašanje normalno i prihvatljivo.

Iza naizgled uspešne firme koja svakom pruža priliku za zaposlenje i mogući napredak, krije se firma čiji rukovodioci krše sopstvena pravila i ne ispunjavaju obećanja zaposlenima. Kada uđete u ,,Vulkan" znajte da zaposlene devojke drže u stalnom strahu od otkaza koji neretko dobiju u trenutku kada su se najmanje nadaju. Moja iskrena preporuka je da u ,,Vulkan" knjižare uopšte i ne ulazite.

Vulkan? Ovako je u svakoj maloprodaji koja postoji u Beogradu, Srbiji, na Balkanu.

Nažalost, da.

I to za uvredljivo male pare.

Quote from: angel011 on 23-01-2016, 22:40:39
I to za uvredljivo male pare.

pa piše ti gore.
25.000

bude to i manje...

Povodom Svetskog dana knjige - 23. aprila, Biblioteka grada Beograda sutra organizuje akciju "Svi smo u biblioteci!" kojom svake godine populariše bibliotečku delatnost, knjigu i čitanje.

Javne ličnosti iz sveta kulture i medija "radiće" sutra od 12 do 13 sati kao bibliotekari, usluživati čitaoce, upisivati ih u biblioteku, davati predloge za čitanje.

...


U ponedeljak, 25. aprila, od 18 časova, na Odeljenju "Đura Daničić" novosadske biblioteke gostovaće književnica Jelena Bačić Alimpić, koja će u ulozi bibliotekara sugrađanima pomagati prilikom izbora knjiga.

Studenti dobili knjižaru, ali bi radije na narodnjake

Neven Džodan
| 20. 04. 2016

- Mi koji se bavimo knjigama ne možemo da se pomirimo da ovde ima oko 5.000 studenata, a da broj onih koje vidimo da posećuju programe nije baš za pohvalu - rekao je pisac Vladislav Bajac.

Pored velikih imena koja su se našla na ovom prijatnom mestu, najveći utisak je da to uopšte nije zainteresovalo studente, iako je knjižara otvorena prvenstveno zbog njih.

- Iako im se nude razni sadržaji, od filmova i pozorišnih predstava, preko koncerata pop, rok i klasične muzike, do tribina i književnih večeri, mladi više vole da sede uveče na ovim tribinama, pojačaju Cecu ili neku sličnu muziku - kažu nam pomalo razočarani organizatori.


http://www.blic.rs/kultura/vesti/pisci-u-studenjaku-studenti-dobili-knjizaru-ali-bi-radije-na-narodnjake/nvfx3c2 (http://www.blic.rs/kultura/vesti/pisci-u-studenjaku-studenti-dobili-knjizaru-ali-bi-radije-na-narodnjake/nvfx3c2)

Jaoo, Bože, jel ima među ovim knjigama išta da valja??Bila neka akcija u Vulkanu , koleginici upravo pristiglo...ja navalila...hihihihi


(https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xlf1/v/t1.0-9/13100765_1107783249285553_1229996636331496076_n.jpg?oh=a8448409abd45f6e88bb2f5f9629b2d6&oe=57A4EBC5)

ja za ovu gomilu ne bih dao više od 100 din.

a čak ni za te pare ne bih kupio jer mi mesto na policima više vredi od... ovoga!

Princip Zozefovih kapija je neka vrsta fantastike, ali niposto ne od vrste koju bih mogao nekome preporuciti.
Srdjan Krstic je autor "cuvenog" romana Mefisto i Zlatokosa koji, za razliku od prethodnog, moze da se cita i moze se svideti nekim ljudima slicnog senzibiliteta. Ovaj roman nisam citao, ali po najavama lici da se zasniva na principima pseudoistorijskih romana kakvima smo preplavljeni u poslednje vreme. Mozda bi mogla to da probas da citas, mada ne ocekuj previse..
Ako si fan nekakve fantazmagoricne proze, onda mozda da probas sa Salto Mortale, otkaceni Italijan, ali prilicno hermeticno... Ovo ostalo mi nije poznato, osim Danilova, koga ne bih citao ni na srpskom, a kamoli na engleskom...
Ali zaista ne razumem zasto bi iko kupio ovakvu kolekciju...

Tja. Mozda bih dao i punih 150 i bacio pola toga...

Gospodo, zahvaljujem na komentarima...

Govor tela u ljubavi, ako te zanima ta tema naravno. Pročitao sam Govor tela Pizovih, nije loše...

у контексту скорашњих догађаја на Сагити - Скот Пек

Dejan Papić: Ovde se knjige čuvaju za ceo život

Tokom devedesetih, kada su veliki igrači bili na šleperima i carini, a oni manji s rukama na kanisterima i nogama na gradskim skverovima, Dejan Papić je odlučio da se bavi nečim, na prvi pogled, krajnje nerentabilnim - izdavanjem knjiga. I od te svoje prve knjige, stigao je do njih nekoliko hiljada, oživeo knjižare i na kraju je Laguna stigla do nagrade drugog po redu najboljeg svetskog izdavača na nedavnom sajmu knjiga u Londonu.

Penjući se u kancelariju Dejana Papića u centrali Lagune razmišljao sam po ko zna koji put da se u Srbiji nikad nisu velike stvari događale zahvaljujući državi ili politici. Preciznije, da je iza velikih stvari u ovoj zemlji oduvek stajala volja i entuzijazam pojedinaca. Tako je bilo od FEST-a, preko Exita pa do karijere najboljeg svetskog tenisera.

Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće Laguna je takođe izdanak te self made škole. Tokom devedesetih, kada su veliki igrači bili na šleperima i carini, a oni manji s rukama na kanisterima i nogama na gradskim skverovima, Dejan Papić je odlučio da se bavi nečim, na prvi pogled, krajnje nerentabilnim - izdavanjem knjiga. I od te svoje prve knjige, stigao je do njih nekoliko hiljada, oživeo knjižare i na kraju je Laguna stigla do nagrade drugog po redu najboljeg svetskog izdavača na nedavnom sajmu knjiga u Londonu.



Objasnite tačno sve o nagradi koju je Laguna dobila u Londonu na sajmu?

To je nagrada londonskog sajma knjiga za najboljeg izdavača na svetu u tekućoj godini u kategoriji izdavaštva za odrasle. Dodeljuje se petnaestak nagrada vezanih za izdavaštvo, a najbitnije su dve za koje je i sam prezenter rekao da su pandan Oskaru. Jedna je za najboljeg dečjeg izdavača i druga za izdavača knjiga za odrasle. U konkurenciji za ovu drugu, Laguna je, u konkurenciji 170 kuća, ušla među tri najbolja izdavača u svetu i osvojila drugo mesto.



Da li je kod nekih stranih gostiju londonskog sajma bilo začuđenosti da nagradu dobije izdavač iz zemlje u kojoj se knjige čitaju sigurno manje nego u mnogim evropskim zemljama?

Iznenađenje, pa i ushićenje je vladalo na sastancima koje smo imali s najvećim izdavačima i najvećim agencijama za prodaju autorskih prava. Kada su čuli da smo ušli u najuži izbor svi su nam čestitali i mislim da su veoma dobro shvatili koliko je to veliko dostignuće.



Šta ova nagrada može značiti za Lagunu na svetskom nivou?

Ona nam daje dodatni legitimitet koji je već izgrađen našom dugogodišnjom saradnjom sa stranim partnerima. Laguna od samog početka korektno posluje i poštujemo sve svoje obaveze. Mi nismo dobili nagradu na osnovu statističkih podataka.Ovo je verifikacija velikog uloženog rada i istrajavanja na kvalitetu.



Da li bi bilo Lagune da nije bilo Terija Pračeta?

Naravno da ne. Pravi početak Lagune desio se devedesetih godina kada sam se zadesio šest meseci u Londonu. Očekivao sam da ću nekako uspeti da se snađem i da svoju sudbinu počnem da gradim u toj svetskoj metropoli. Ali očigledno da mi je nešto drugo bilo namenjeno, a i nisam bio spreman da radim baš bilo kakve poslove. Recimo, nisam umeo da otvorim flašu vina pa zato i nisam mogao da se foliram i konkurišem za kelnera. Da sam umeo to da uradim, možda bih danas bio šef sale u Londonu.

Činilo mi se da će se nešto samo desiti, ali, ako i ne uspem u Londonu, da povratak u Srbiju neće predstavljati katastrofu. Uživao sam u obilascima tamošnjih knjižara. Za engleskog pisca, Terija Pračeta, sam čuo pre toga, a u Londonu sam kupio njegovu prvu knjigu. Već posle nekoliko stranica postao sam njegov fan i nisam mogao da se suzdržim od smeha pa čak i dok bih ga čitao tokom vožnje metroom. Vratio sam se u Srbiju s prepunim koferima knjiga i prepun ljutne na sebe što nisam uspeo da se vratim sa poslovnim idejama u glavi već sa hobijem u torbi. Tada nisam naslućivao da ću se baviti književnim izdavaštvom o kojem nisam znao baš ništa. Moja struka bili su računari i programiranje. Tih godina sam počeo da se zabavljam sa svojom sadašnjom suporugom. Čitao sam joj i prevodio naglas delove Terija Pračeta koji su me najviše zasmejavali. Iz zabave sam rešio da vidim kako bi Pračetov stil zvučao na srpskom. Preveo sam pedesetak strana, odštampao ih i dao supruzi da pročita. Sutradan sam je pitao kako joj se svidelo. Odgovorila mi je da je bila umorna i da nije mogla da pročita ni slovo. Prekosutra sam joj postavio isto pitanje i dobio sličan odgovor. Više je nikad nisam pitao.

Zapravo, taj Pračetov stil joj se nije svideo i možda bi se ta priča završila da nisam imao prijatelja koji me je zamolio da mu dam prevod koji ga je oduševio i upravo me je on naterao da nastavim. Prevodio sam ostatak Pračetove knjige istovremeno razmišjajuči šta ću da radim kad dođem do kraja. Odlučio sam da sam izdam knjigu.



A kako su reagovali na vašu želju iz Londona?

Prvo sam se obratio Teriju Pračetu i rekao mu da sam njegov veliki fan i da sam preveo iz čistog entuzijazma njegovu knjigu koju želim da objavim. Odgovorio mi je "U redu entuzijazam, ali ovo će biti biti pitanje ekonomije".



Nije imao samilosti prema entuzijasti iz jedne siromašne zemlje?

Nije. Uputio me je na svog agenta koji mi je objasnio da oni ne rade sa fizičkim licima već isključivo sa izdavačkim kućama i da ne može da mi proda autorska prava. Raspitao sam kako se otvara izdavačka kuća. Smislio sam ime, logotip, zakupio internet domen... tako da je moj sledeći dopis Pračetovom agentu bio sa Lagunine adrese i kao direktor izdavačke kuće, a ne kao Dejan Papić. Agent se pravio da ništa ne primećuje i prihvatio je moju ponudu što je bilo hrabro i s njihove strane. Osetili su moj veliki žar. U to vreme nisam imao dovoljno novca za štampanje knjige i morao sam da pozajmim 1.000 dolara. Nažalost, taj novac je dospeo za vraćanje u vreme bombardovanja. Morao sam da se snalazim i nije mi bilo teško da sam raznosim svoje knjige po knjižarama. I dalje sam bio šef računskog centra u Putniku.

Naučio sam i da ne treba zastati posle prvog neuspeha. Tada je bilo mnogo uličnih prodavaca knjiga a jedan od bitnijih se nalazio ispred pozorišta na Terazijama. I kada je Pračetova knjiga izašla iz štamparije, otišao sam s ponudom prvo kod njega. Objašnjavao sam da je Teri Pračet bestseler pisac. Prodavac je gledao u knjigu i posle nekog vremena kratko i nezainteresovano je rekao "Ne". Ali već sledeći je prihvatio, kao a i mnoge knjiižare. Došao je i sajam knjiga obilazio sam štandove malih knjižara, nudio im Pračeta, lepio sam plakate po hali i po gradu. Dao sam sve od sebe za tu knjigu. I zaživeo je Teri Pračet tako da sam tada imao sredstva za sledeću knjigu koju je bilo teško prevesti u roku koji sam obećao - u sledeća tri meseca. Imao sam stalni posao pa sam se budio i u pet ujutru da bih prevodio. A nakon druge Pračetove knjige je stiglo bombardovanje, ali su se i tada knjige dobro prodavale.



S knjigom u sklonište?

Tako nekako, pa i ja sam tada čitao Dostojevskog uz sveću - možda je to bio prirodni ambijent za njegovo delo. Bilo je to teško vreme za golo preživljavanje, ali nije bilo loše za početak izdavačke karijere. Bilo je puno malih izdavača, siva ekonomija je bila razvijena i moglo se doći do keša koji se ulagao u sledeće knjige.



Za mnoge je to teško shvatljivo jer skoro da nema da se jede, a ljudi kupuju knjige.

Pa da, ali bi se to iskustvo moglo da prenese i na ovo sadašnje vreme. Kada je krenula svetska ekonomska kriza 2008, očekivali smo da će izdavaštvo prvo stradati, a ono je doživelo renesansu u Srbiji. Ova zemlja je fenomen jer u svetu su se zatvorili neki knjižarski lanci, a u Srbiji je došlo do toga da su nikle nove kuće i od 2008. se otvorilo stotinak knjižara. Nisam sociolog ali možda je razlog tome i što su ljudi za malo novca u knjigama dobijali trajne vrednsoti. Knjiga je bila dobar i kvalitetan eskapizam iz sivila svakodnevice. Svi ovi rijalitiji kojima nas svakodnevno i celodnevno bombarduju zapravo čine uslugu knjizi jer u odsustvu kvlitetbih programa na televiziji, pametni ljudi se okreću knjigama.



Kada ste svom okruženju rekli da biste se bavili književnim izdavaštvom kako su reagovali?

Moji roditelji su smatrali da je to moj trenutni hir i da ću se...



Da ćete se opametiti?

Ili da se neću opametiti ako nisam već do tad. Imao sam trideset i pet godina i ako se do tad nisam opametio kad ću, a još krećem sa izdavaštvom. Hvatali su se za glavu. Otac mi je, nažalost, umro na leto, a u jesen je izašla prva knjiga Terija Pračeta i bilo mi je žao što nije doživeo da je, eto, to uspešno krenulo. I meni se danas čini nemogućim da ja, koji tada nije ništa znao o izdavaštvu, pravim planove za objavljivanje knjiga. U prvo vreme sam bio prinuđen da pozajmljujem novac i od zelenaša. Kad kažem zelenaša, to danas zvuči ozbiljnije, a to je tada bio jedini način na koji si mogao da dođeš do novca. Za tadašnje prilike dobijao sam "povoljne" pozajmice sa 30% godišnje kamate. Bio mi je potreban obrtni kapital. Ali uspeo sam da vratim sve pozajmljeno.



Praktično ste vi krivci što je Toni Parsons postao domaći pisac u Srbiji?

Prvi veliki bestseleri Lagune bile su knjige Tonija Parsonsa i Trejsi Ševalije. Kada je Parsons nakon nekoliko godina prihvatio da dođe u Srbiju to je za mene bilo veliko dostignuće. Došao je bez predrasuda . Ovde je teško dovesti velikog pisca jer smo mi malo tržište, ali on je iz nekog razloga prihvatio gostovanje. Pre potpisivanja bili smo na ručku i rekao sam mu da ne znam da li će doći puno ljudi i da se neljuti ako ih ne bude mnogo. Ali, pojavilo se neverovatno mnogo njegovih čitalaca i sam Parsons je to kasnije poredio sa Bitlmanijom. Potpisivanje je bilo u Knez Mihailovoj i ljudi su čekali dva i po sata da bi došli do njegovog potpisa. Parsons je poštovao čitaoce i nije želeo da sedi dok njegovi čitaoci stoje. iako je imao fotelju, stajao je.


Da li je tačno da u Srbiji žene čitaju neuporedivo više od muškaraca?

Tako je u celom svetu. Teško je imati tačne podatke ali oko 75% kupaca u knjižarama su žene. Takođe, one kupuju i poklone u knjižarama više nego muškarci.


Zašto u Srbiji nije prošao Džonatan Frenzen koji je jedini pisac koji se u poslednjih nekoliko decenija našao na naslovnoj strani Timea, obožava ga Barak Obama?

Frenzen zaista nije prošao onako kako smo se nadali da će proći ili kako je prošla Margaret Atvud koju smo objavili pre Frenzena. Imali smo veća očekivanja, Ali je ipak i on imao određenu čitalačku grupu u koju i vi spadate. Ne mogu se preslikavati interesovanja iz jedne zemlje u drugu jer da je to tako, onda bi bilo jednostavno baviti se izdavaštom kopirajući top liste bestselera. Imam utisak da je publika u Srbiji izbirljivija. Ovde žanrovska literatura ne prpolazi kao u svetu. Ovde je, srazmerno tržištu, kvalitetna literatura popularnija nego u drugim zemljama. Žanrovska literatura, krimići recimo, se teže prodaju.

Naši čitaoci pažljivije biraju knjige jer su i njihovi budžeti manji. Ovde se knige ne kupuju za jednokratnu upotrebu i ne ostavljaju se u hotelu, već se čuvaju za ceo život.

S druge strane, Haled Hoseini je uspeo da dodirne neke strune u čitaocima ovde, kao i u celom svetu. Njegov uspeh je stigao glasom od uva do uva. Nijedan izdavač nije imao neku veliku kampanju.

Šta to još nije prošlo u Srbiji, a veliki je bio svetski hit ili je bilo značajno delo savremene književnosti poput Frenzena?

Odri Nifeneger i knjiga "Vremeplovčeva žena" je bila neka vrsta fenomena u svetu. Kvalitetna knjiga o kojoj se pričalo u mnogim zemljama, snimljen je uspešan film, ali ovde nije pridobila člitaoce. Ima takvih primera i u književnosti za decu. Ovde je jedino Hari Poter uspeo da napravi veliki uspeh ali ni on nije to uspeo na početku već tek kad se pojavio film. Ali mnogi svetski popularni dečiji serijali ovde su slavno propali.



U čemu je specifičnost naših čitaoca pa onda Trejsi Ševalije prođe sto puta bolje od Džeki Kolins?

Ovde ljudi od knjiga očekuju nešto više od mehura od sapunice. Očekuju meso, emocije, obrazovnu vrednost... Toga baš i nema u nekim svetskim bestselerima. Propali su i pokušaji domaćih pisaca koji su radili po nekoj recepturi. Bestseler u Srtbiji postaje autor koji daje iskreno sebe. Nisam pisac ali to govorim kao izdavač koji razgovara s piscima.



Laguna je do pre nekoliko godina bivala žigosana kao izdavač lakih štiva iako je objavljivala značajna dela svetske literature?

Nije to bilo opšte mišljenje nego si ti koji sun as tako etiketirali možda bili glasniji. Laguna nije nikada bila izdavač lake literature, a pogotpovo ne samo lake literature. Objavljivali smo dobitnike najprestižnijih svetskih nagrada i ako ne želiš to da primetiš, onda nećeš ni primetiti. Ti, koji su tako olako donosili zaključke, u stvarnosti nisu ni otvarali Lagunin katalog. Takođe su nas zbog velike produkcije u pežorativnom smislu upoređivali s nekim bivšim velikom izdavačima. Na žalost naših dušebrižnika a na sreću čitalaca, nijedna knjiga se ne objavi bez dve lekture i korekture. Prevode, za razliku od mnogih, poveravamo samo pažljivo probranim prevodiocima.Knjige se štampaju na papiru koji ima sertifikat održivih šuma. On je i nešto skuplji. ali za svako posečeno drvo je zasađeno više njih Zbog naših knjiga se šumski fond ne smanjuje.


Laguna je napravila nekoliko "incidenata". Pokazala da je izdavati knjige isplativ posao, a i da knjižare mogu da budu rentabilne i to u periodu kada su se one zatvarale jedna za drugom?

I jedno i drugo je moguće ako se radi oprezno i sa velikom posvećenošću i stručnošću. Laguna je okupila ljude koji su u svojim oblastima eksperti. I uredništva, marketinga. Ali, same knjižare, marketing, ne bi bili dovoljni jer, pre svega, važno je objavljivati dobre knjige. Laguna je uspela da sve ujedini ne zaboravljajuči i dobar dizajn. Idući korak po korak došlo je do toga da je sistem rastao i da smo od jedne knjižare došli do četrdeset, i do preko 400.000 članova kluba čitalaca, od jednog naslova do 3.000 objavljenih naslova što sve zvuči impozantno i što nije bio moj plan na početku. Ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da će mi se to desiti.

Neki vas napadaju zbog hiperprodukcije koja statistički kaže da svaki dan objavljujete po knjigu.

To samo tako izgeklda ali kad se malo udubi i razloži vidi se da su tu knjige koje imaju različite ciljne grupe. Za odrasle, za decu, žanrovske... Pružamo mogućnost izbora. Svoje čitaoce smatramo zrelim ljudima koji sami umeju da izaberu prave knjige za sebe.

Kako reagujete kada vas i Vulkan optužuju da ste monopolisti? Imaju li danas mesta manji izdavači u Srbiji?

Da krenemo od izraza monopol koji podrazumeva dominaciju jednog, a ovde su u pitanju dvoje. Oba sistema, i Laguna i Vulkan su razvijani sopstvenim snagama. Laguna je, kao što sam rekao, krenula od jedne knjige, pa od jedne knjižare i boreći se s tržišnim neizvesnostima i nemajući bilo čiju podršku tako da bi oni, kojima to smeta, mogli da se upuste u sličnu avanrturu. Nikome ovde nije zabranjeno da otvori knjižaru ako misli da je ovde dominacija dva izdavačka lanca i da je prekine tako što će otvoriti sopstvenu prodavnicu knjiga i boriti se kako zna i ume. Ono što se zaboravlja jeste da oba ova knjižarska sistema izmiruju svoje obaveze prema drugim izdavačima. Pitajte kako funkcionišu ove stvari u Hrvatskoj. Tamo je izdavaštvo na umoru a knjižarstvo je nesolventno. Mislim da bi naši izdavači trebali da budu srećni da postoje knjižare gde se njihove knjige mogu prodavati i da će se za to, što se ostvari u prodaji, dobiti novac koji im pripada.



Da sistem, kad je na vrhu, treba samo održavati, ili Laguna ima nove planove?

Baviti se izdavaštvom u ovom vremenu je krajnje uzbudljivo. Ne samo da morate da održite svoj brod na površini našeg uzburkanog ekonomskog mora, već morate i da se prilagodite svim novim tehnologijama i izazovima koji veoma često iskrsavaju. Knjige je, recimo, sve manje u medijima. Zbog toga smo pokrenuli sopstveni "Radio Laguna" koji se već nametnuo kao stanica na kojoj pored raznovrsne muzike može da se čuje i mnogo toga pametnog. Elektronske knjige su postale realnost. Neće, hvala Bogu, istisnuti klasičnu knjigu, ali svakako da postoje ljudi koji žele da čitaju knjige i na svojim uređajima. Preko elektronske knjižare novinarnica.com ponudili smo i ovu mogućnost.

Verujem u budućnost Lagune jer smo se u teškim vremenima dobro iskalili i očvrsnuli. I pokazali da se i ovde može raditi pošteno i u tome uspeti. Što nije mala stvar, priznaćete.

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/dejan-papic-ovde-se-knjige-cuvaju-za-ceo-zivot/ (http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/dejan-papic-ovde-se-knjige-cuvaju-za-ceo-zivot/)

MOBING U KNJIŽARI: Tražila platu, dobila šamar

Dejana Pantić (29), radnica knjižare u Požarevcu, tvrdi da je dobila šamar od svoje gazdarice Milene Pavlović samo zato što je pitala kad će dobiti platu. A gazdarica Milena Pavlović kaže da Pantićeva nije njen radnik.

Naime, Pantićeva sa suzama u očima priča o traumatičnim trenucima zbog kojih je sada na bolovanju. Uz Pavlovićevu, ona optužuje i Mariju Capić za maltretiranje.

- Prvo sam joj poslala poruku, a ona mi je uzvratila uvredljivo. Sutradan sam je pozvala i pitala kad može da dođe u knjižaru da razgovaramo. Rekla je da ne može. Ono što je usledilo bilo je stravično - priča Dejana opisujući torturu koju je doživela od gazdarice knjižare ,,Carstvo mog lava" i svog, kako tvrdi, poslodavca samo na papiru Marije Capić.

Dejanina plata inače iznosi 25.000 dinara. Raspitivala se kad će dobiti novac jer su, veli, neki od zaposlenih već dobili, a ona nije. Otišla je u knjižaru.
- Milena je uletela i počela da viče na mene i da mi se unosi u lice. Vređala me je govoreći kako sam ja nezadovoljna, jadna i kako nemam ispunjen život. Rekla sam joj da to što govori za mene važi i za nju. Usledio je šok od koga sam se sledila. Nije mi lupila nego zalepila šamarčinu. Potom je rekla Mariji Capić da donese nož - prepričava Dejana:
- Kad je pomenula nož, ja sam je šokirana upitala da li je svesna šta radi. Tad je spustila loptu i počela da se izvinjava. Čak je ponudila novi ugovor i zdravstvenu knjižicu, koju inače nisam imala šest meseci. Rekla sam joj da neću da joj oprostim i da ni rođenom ocu to ne bi oprostila.

Ona objašnjava da je Capićeva samo posmatrala i da ništa nije učinila kako bi je zaštitila. Prema njenim rečima, Marija Capić je fiktivni poslodavac, za sve se pita Pavlovićeva, koja je vlasnica i apoteke i prodavnice zdrave hrane, koje se nalaze u istom objektu.
- Tri sata nisam mogla da dođem sebi. Tresla sam se. Zvala sam supruga i otišla u bolnicu, išla sam i u policiju da dam izjavu. Njih dve su takođe bile na saslušanju i obe su priznale šamar. Ne znam kakav će postupak policija povesti protiv nje, krivični ili prekršajni, ali ću ja svakako podneti tužbu. Imam potvrdu od lekara, kao i potvrdu o privremenoj sprečenosti da radim - navodi Dejana.
Ona je sada na bolovanju, a kako kaže, iz principa ne želi da da otkaz.

Milena Pavlović
ONA NIJE MOJ RADNIK

Dejana nije moj radnik i nemam nikakav komentar na tu priču - rekla je Milena Pavlović.

I Marija Capić nije bila voljna da govori na ovu temu.
- Nije tačno ništa od toga što je Dejana rekla - poručila je Capićeva.

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/mobing-u-knjizari-trazila-platu-dobila-samar-clanak-2261911 (http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/mobing-u-knjizari-trazila-platu-dobila-samar-clanak-2261911)

Ju, ju... pa zar je to moguće u Serbiji gde su radnička prava sređena tip top? Pa zar ministar komunista julovac dika revolucije Vulin ne reče kako su mu radnici na prvom mestu u ovom svetu, na žalost, surovog kapitalizma?
Ima ludog sveta, šta ćeš. ide na posao a ne radi tu. Jadni ovi vlasnici radnji i fabričica:em mu daš posao, da ne vata zjala po ulici, a oni hoće i još svojih 190 evra iz tri dela. Svašta baš.

Primitivizam kao nacionalna osobina. Ne bih to posebno vezivao za ovu ili bilo koju drugu vlast...