ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tri decenije od smrti Josipa Broza Tita

Na današnji dan, pre tri decenije, preminuo je Josip Broz Tito, državni i politički lider nekadašnje socijalističke Jugoslavije (SFRJ).

O njegovoj ulozi u formiranju i razvoju bivše Jugoslavije i danas se iznose oprečna mišljenja, ali među običnim ljudima u svim republikama bivše države i dalje važi za simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.

Tito je umro u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, a sahranjen je četiri dana kasnije u beogradu, na sahranu došlo je 700.000 ljudi, i 209 stranih delegacija iz 128 zemalja sveta.

Poslednju poštu pokojniku, osnivaču Pokreta nesvrstanih, odali su na licu mesta 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata.

U svetu podeljenom po hladnoratovskih linija, bili su državnici iz oba tabora.

Prema mnogim viđenjima, sa Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.

Rambo Amadeus Karamba karambita (http://www.youtube.com/watch?v=cnDIZJIbtxk#lq-lq2-hq)

Sto mu gromova,
jelenskih mi rogova,
svih mi dabrova s Ontaria,
karamba, karambita,
tako mi čukundede vrača
i bubnjeva Darkvuda,
dal' je bilo bolje za vrijeme druga Tita?!

Na mamac nacije su sakrili udice,
Čelične oštre udice nam zaprcali u guzice,
Kao ovce nas zamandališe u posebne torove
sad prave od nas jednoglasne horove.

Čet'ri noge dobre, dvije noge loše,
Čet'ri noge dobre, dvije noge loše,
Pokradenim parama voze Mercedes i Porsche.

Najveće poltrone su instalirali na televiziju,
Kao životnu viziju nam nude hipokriziju.
Nebeskom narodu su uvaljeni zemaljski problemi,
za pljačku su izmišljeni suptilni sistemi.

Predsjednik biračima odobrava volju,
Slika se gle - na naftonosnom polju.
Pred izbore evo je bogami prevara nova,
Naivnim penzionerima se dijeli sića lova.

Sto mu gromova,
jelenskih mi rogova,
svih mi dabrova s Ontaria,
karamba, karambita,
tako mi čukundede vrača
i bubnjeva Darkvuda,
dal' je bilo bolje za vrijeme druga Tita?!

Ista ploča, ali druga strana,
Udružena zavjera CIA-e, Vatikana,
Štedišama su opet oteli devize,
Zauzvrat su dali stručne ekonomske analize.

Napredna inteligencija išćerana iz zemlje,
Na njihovo mjesto ispuzalo podzemlje.
Poštenom čoveku je ostalo samo da plače,
Ili za vešanje da kupi kanapce

Kao utjeha nam je ponudjen lotto, sportska prognoza,
Radiostezija, horoskop, hipnoza,
Redovi dugi kano klisurine,
Ispred privatnih banaka, Jezde i Dafine.

Ako je zemlja čamac, znamo ko je kapetan,
Što smo bliže brodolomu on je više sretan.
Duboko uveren kormilari u mnogosedu,
Dok on sere, veslači govna jedu!

Preostaje jedino da ugasiš TV,
Odmoriš mozak i maneš se od budala,
Prvo te u rat nateraju i naprave invalida,
Onda nisu u stanju da kažu ni fala.

Ugasi TV, vidiš da te truje,
Pristojnog čoveka nateruju da psuje,
A onda će opet kao Hitler, Causescue,
S položaja pasti uz larmu i tresku.

Sto mu gromova,
jelenskih mi rogova,
svih mi dabrova s Ontaria,
karamba, karambita,
tako mi čukundede vrača
i bubnjeva Darkvuda,
dal' je bilo bolje za vrijeme druga Tita?!

Jeste.

jel bilo bolje pitas? kako za koga.

jugoslavija je nastala na velikom zlocinu. stotine tisuce ubijenih na kriznim putevima ne bi rekle da je bilo bolje.

a dalje standardno, kao i svaka diktatura.
primjeri iz svakodnevnice obicnog covjeka:

posla imas i efektivno malo radis, ali za nikakvu placu. koja je ipak dovoljna za polubijeli kruh (nakon sata cekanja u redu), litru mlijeka u probusenoj vrecici i tu i tamo malo jegera.
sladoled kad je sezona, a robe kad poznati sverceri dovuku iz turske.

vozis par-nepar, ako imas bonove za benzin.
i kavu pijes ako imas bonove za kavu.

najosnovnije stvari su nedokucivi luksuz.

najbolje prolazis ako si kao srbin navodni jugoslaven dosao u hrvatsku. mjesec-dva vozis kombajn, iskazes se, pa si direktor.
ili milicajac, oficir i sl. onda za tebe vise ne vaze pravila. ljetovalista, zimovalista, stanovi, auta, novac, pevaljke. sve.

no i to ti sve skupa malo vrijedi ako se samo blago razbolis. i ti moras traziti nekog vani da ti nabavi najobicniji lijek. za devize koje si kupio na crno.
a ako imas vise od obicne prehlade, mrtav si.

sloboda misljenja / izrazavanja ne postoji. politicka ubojstva su jugoslavenska stvarnost. mito, bahacenje, nepravda, mulj. teski mulj.

a bilo mi je bolje jer sam zacudjeno otkrivao da je zemlja okrugla, da postoji egipat i kako je privlacna susjedina piša.

tito - gorio u paklu.

mulj. teški mulj.

Ima još paralelnih svemira osim Zoskovog. U romanu "Malteški šišmiš" Tito je švercer u Istambulu. Sve je moguće u mašti.

sto od navedenih nepobitnih cinjenica bi okarakterizirao kao mastu?

Pazi, dosta toga što si nabrojao važi za period posle Titove smrti, na primer:

posla imas i efektivno malo radis, ali za nikakvu placu. koja je ipak dovoljna za polubijeli kruh (nakon sata cekanja u redu), litru mlijeka u probusenoj vrecici i tu i tamo malo jegera.
sladoled kad je sezona, a robe kad poznati sverceri dovuku iz turske.

vozis par-nepar, ako imas bonove za benzin.
i kavu pijes ako imas bonove za kavu.

najosnovnije stvari su nedokucivi luksuz.



Ovo je u prilično oštrom kontrastu sa sedamdesetima koje su bile vreme uspona & dekadencije.

grešaka ima, ali je emotivnost za svaku pohvalu.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 04-05-2010, 13:15:09
sto od navedenih nepobitnih cinjenica bi okarakterizirao kao mastu?

Tako je: sto od navedenih činjenica.

Samo se plašim da te šlag ne tresne kad pojmiš.

Quote from: Meho Krljic on 04-05-2010, 13:32:52
Pazi, dosta toga što si nabrojao važi za period posle Titove smrti, na primer:
...
Ovo je u prilično oštrom kontrastu sa sedamdesetima koje su bile vreme uspona & dekadencije.

nadam se da pod "uspon & dekadencija" razmisljas iskljucivo u jugoslavenskim okvirima; onako "drugarice i drugovi, stigli su plugovi, za svakoga druga, po cetiri pluga.".
ako, onda priznajem, postoje neki kontrasti, slikovito opisano, kao razlika izmedju "smrdi" ili "to je govno".

"drugarice i drugovi, stigli su plugovi, za svakoga druga, po cetiri pluga.".
hahaha, dobar.

Quote from: scallop on 04-05-2010, 13:39:26

Quote from: Josipovitch Broznjev on 04-05-2010, 13:15:09
sto od navedenih nepobitnih cinjenica bi okarakterizirao kao mastu?

Tako je: sto od navedenih činjenica.

Samo se plašim da te šlag ne tresne kad pojmiš.

ja se bojim da ne bi tebe ako krenes pobijati... prisjetimo se najveceg problema jugoslavenske povijesti: nepredvidiva je.

Teško. Ja ovakve tričarije ne shvatam ozbiljno. Pogledam i vidim: lepi, pametni, zreli ljudi svuda! I pomislim: gde bi nam bio kraj da nije bilo zla o kome pripovedaju?

Ljudi su sentimentalno vezani za mladost, pa lako potiru činjenice, a pamte samo ono lepo. Zaboravljaju šta je prethodilo ratu, krajem osamdesetih velika ekonomska kriza je drmala državu. Nije se moglo živeti na dogovornoj ekonomiji, radničkom samoupravljanju i pozajmicama. Da, neki su živeli dobro, i decenijama, ali je račun za naplatu stigao nama, kasnijim generacijama. Komunisti nisu umeli rešiti krizu, pa su obukli nacionalna odela, a krajem hladnog rata ni Zapadu SFRJ više nije trebala, i to je kraj priče.
Srbi su svakako imali najviše štete od Broza i komunizma. Udareni su temelji državnosti Kosova, dozvoljeno masovno naseljavanje Albanaca, i sklonjeni srpski kadrovi koji su to hteli sprečiti. Ustaški zločini i genocid NDH strpan je u fioku, dok je glavna oštrica režima usmerena protiv četničkog pokreta. Stvorene su faktički republičke armije-TO, koje će skupo koštati Srbe. Stvarno ne razumem ljude koji plaču za komunizmom.

Quote from: Eriops on 04-05-2010, 14:28:06... Stvorene su faktički republičke armije-TO, koje će skupo koštati Srbe. ...

da, prije svega sto je teritorijalna obrana u hrvatskoj pred pocetak srbske agresije na istu - razoruzana.

Quote from: scallop on 04-05-2010, 14:14:50Teško. Ja ovakve tričarije ne shvatam ozbiljno. Pogledam i vidim: lepi, pametni, zreli ljudi svuda! I pomislim: gde bi nam bio kraj da nije bilo zla o kome pripovedaju?

da su ljudi pametni i zreli, ne bi se ta zla stalno ponavljala.

Osnovna ideja KPJ, i na početku njenog delovanja, i kasnije, bila je jaka Jugoslavija-slaba Srbija. Kad su Ranković i Stefanović pokušali zaustaviti albansku secesiju na Kosovu, tj. pripremanje iste, brzo su sklonjeni. Pod optužbom da su prisluškivali velikog vođu. Koji je, gle čuda, bio Hrvat.

Quote from: Eriops on 04-05-2010, 14:35:33
Osnovna ideja KPJ, i na početku njenog delovanja, i kasnije, bila je jaka Jugoslavija-slaba Srbija. Kad su Ranković i Stefanović pokušali zaustaviti albansku secesiju na Kosovu, tj. pripremanje iste, brzo su sklonjeni. Pod optužbom da su prisluškivali velikog vođu. Koji je, gle čuda, bio Hrvat.

Ovo poslednje, nije naučno dokazano.

dobro, mogu li sad i ostali, nakon sto su tko zna zasto odbacili jugoslaviju kao sinonim za veliku srbiju, te nakon sto je prestalo vec skoro tradicionalno koketiranje srbstva sa "jugoslavenstvom", mozete li konacno napisati kad vam je bilo bolje?

Quote from: Josipovitch Broznjev on 04-05-2010, 15:05:46
dobro, mogu li sad i ostali, nakon sto su tko zna zasto odbacili jugoslaviju kao sinonim za veliku srbiju, te nakon sto je prestalo vec skoro tradicionalno koketiranje srbstva sa "jugoslavenstvom", mozete li konacno napisati kad vam je bilo bolje?

Pa recimo, u martu prošle godine...... ;)

hvala, to se ceka. alexdl nije definirao vrijeme druga tita. odnosi li se njegovo pitanje iskljucivo na vrijeme zemaljskog druga tita, ili na vrijeme druga tita kao fenomena balkanskog mazohizma.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 04-05-2010, 14:33:14

Quote from: scallop on 04-05-2010, 14:14:50Teško. Ja ovakve tričarije ne shvatam ozbiljno. Pogledam i vidim: lepi, pametni, zreli ljudi svuda! I pomislim: gde bi nam bio kraj da nije bilo zla o kome pripovedaju?

da su ljudi pametni i zreli, ne bi se ta zla stalno ponavljala.

ps. da se razumijemo, smatram da su pametni i zreli ljudi naucili da se na plesu - plese.
nema vise prica o izmirenju izmedju pametnih i zrelih ljudi i titoista. ja sam dugo bio spreman na pomirenje sa potomcima okupatora i krvnika moje zemlje i nisam ih dirao kad su bili u slabijoj poziciji.
ta se greska nece ponoviti.

Kad su Nemci i Italijani bili u slabijoj poziciji?

Ne zaboravimo da je ideja jugoslovenskih komunista bila razbijanje Jugoslavije kao"tamnice naroda",a za račun opet jedne velike super države koja se nije zadovoljava samo Evropom ,nego je ciljala na čitav svet.U tom smislu su jugokomunisti propagirali da će "naši prostori" ući kao delovi u jedan gigantski Sovjetski savez,samo kad sruše Jugoslaviju.
Od te ideje do jugoslovenske federacije se stiglo relativno brzo.Prirodno je da više diktatora ne može dugo zajedno.
Naravno da je bilo bolje,slično Nemcima posle Nacioanlsocijalističkog preuzimanja vlasti u Nemačkoj.Problem je što to ne može dugo da traje.Izgubljena je polovina veka na jedan komunistički eksperiment čiji je ishod od početka bio vrlo sumnjiv.U mome detinjstvu su stari ljudi govili"To ne može dugo da traje",a prevarili su se pošto je potrajalo više od pedeset godina.

Quote from: mac on 04-05-2010, 16:11:57Kad su Nemci i Italijani bili u slabijoj poziciji?

rijetko, oni su tradicionalno dobri plesaci. ne vrijedi vise ona stara: nijemac - los gospodar, dobar sluga. ili?

A da ne misliš možda na Srbe? Srbi su okupirali tvoju zemlju Jugoslaviju, ili?

Mislim, sigurno ne misliš na ustaše, koji zaista jesu okupirali delove Jugoslavije...

Damir Avdic Diplomatz - Bratstvo i jedinstvo (http://www.youtube.com/watch?v=qj27SgU3PpY#lq-lq2-hq-vhq)

Quote from: mac on 04-05-2010, 16:35:11
A da ne misliš možda na Srbe? Srbi su okupirali tvoju zemlju Jugoslaviju, ili?

Mislim, sigurno ne misliš na ustaše, koji zaista jesu okupirali delove Jugoslavije...

sad ti nisi precizan: ovisi koju jugoslaviju, prvu, drugu ili trecu, te koji srbi, oni na ili oni u vreci.

U odnosu na krvave 90-te, sve je bilo bolje.
U odnosu da današnje vreme ne.

Politički protivnici više ne idu na Goli Otok.

Pasoš nam je dostigao vrednost iz Titovog vremena.
Ostalo je jedino da ekonomija postigne standard iz zlatnih 70-tih.

Sa sajta  http://www.slobodnajugoslavija.com/forum/viewtopic.php?t=728&sid=c63451e531fbd1ad09e451faeae708fa (http://www.slobodnajugoslavija.com/forum/viewtopic.php?t=728&sid=c63451e531fbd1ad09e451faeae708fa)

"...Godine 1945. Jugoslavija je oslobodjena. Materijalna steta po cenama iz 1946. iznosila je 9,1 milijardi dolara. U ratu je unisteno 36% industrije, 50% zeleznickih pruga i svi moderni mostovi. Jos pocetkom 1944. Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije doneo je smernice o obnovi. U ratu je zivote izgubilo 1700,000 ljudi ili 11% predratne populacije.

- u periodu 1948-1952 zbog ekonomske blokade SSSR-a i zemalja "narodne demokratije" rast BNP ( bruto nacionalnog proizvoda) iznosio je svega 2% godisnje, rast industrijske proizvodnje 5,4% a rast poljoprivredne 2,9%. Jugoslaviju je 1950. i 1952. pogodila velika susa sto je takodje otezalo njen privredni razvitak.

- 1953-1960. Rast BNP od 9% godisnje i industrijske proizvodnje od 13%. Rast industriske proizvodnje bio je tada najveci na svetu, veci i od japanskog i nemackog.

- 1953-1965. U peridu "zlatnog doba radnickog samoupravljanja" rast BNP iznosio je 8,1 posto godisnje a rast industrijske proizvodnje citavih 12%. Rast poljoprivredne proizvodnje iznosio je 4,7%.

- 1966-1975. Rast BNP od 5,8% godisnje, industrijske proizvodnje od 6,6%, rast poljoprivredne proizvodnje od 3,1%.

- 1976-1980. Rast BNP od 5,6% godisnje, industrijske proizvodnje od 6,9% i poljoprivredne od 2,5%.

- 1981-1985. Rast BNP od 0,6%, industrijske proizvodnje od 2,7%, poljoprivredne od 0,6%.

Od 1947 do 1982. bruto nacionalni proizvod belezio je prosecan godisnji rast od 5,8% dok je industrijska proizvodnja ( glavni pokretac razvoja SFRJ) rasla u proseku za 8,5% godisnje.

Od 1947 do 1985 prosecan godisnji rast BNP bio je 5,4%, industrijske proizvodnje 7,8% a poljoprivredne 2,4%. U tom periodu BNP porastao je za 720% ( 7,2 puta za svega 38 godina) a BNP po glavi stanovnika za 490% (4,9 puta). Ilustrativni su i sledeci podaci: u periodu od 1957 do 1972 prosecan godisnji rast industrijske proizvodnje iznosio je cak 10,4%. U periodu od 1973 do 1978 on je iznosio u proseku 7% godisnje s tim sto je 1977 i 1978 doslo do ekspanzije pa je tada zabelezen industrijski rast od 9%.

- Cak je i u prvoj polovini kriznih osamdesetih industrijska proizvodnja znala znacajno da poraste. U 1981. zabelezen je rast od 4% a u 1984. u doba "dugorocnog programa ekonomske stabilizacije" Milke Planinc, industrijska proizvodnja porasla je za celih 5% ( cifra koja je danas, barem sto se Srbije tice, pusti san).

Poenta svega ovog. Bese to doba nevidjenog privrednog rasta. Tu cinjenicu ne mogu da ospore ni najzesci kriticari SFRJ. Brojke govore same za sebe. Drugarski pozdrav!

PS. Umalo da zaboravim. U periodu od 1945. do 1975. u doba takozvanih "slavnih trideset godina" prosecan godisni rast BNP iznosio je u Francuskoj 4,5%. Kod nas u istom periodu 6,2%. Pa sad, vi zakljucak donesite sami."

Hvala, Varvarine. U periodu 1978-85. na letovanja u Grčku nosio sam prijateljima žvake, penkala, satove, usisivač, patike Adidas i Puma, jednom i komplet guma za auto.

aha, sad znamo i kamo su neopisivi plodovi tog silnog rasta nestali.

ps. da pogledamo i usporedimo apsolutne brojke?
ako proizvedes jednu zvaku, lako je sljedece godine proizvesti dvije.

edit: oprostite, mislim, lako je proizvesti sljedece godine dvije zvake u trzistnoj ekonomiji, u titoistickoj planskoj za takav podvig ipak treba koje desetljece.
jer zvake su, kao sto znamo, izraz prozdrljivosti i politicki nepodobne!

Sva je prilika da će globalna proizvodnja vremenom postati planska. Neviđeno arčenje resursa nas je već dovelo na ivicu, a količina đubreta i preko ivice. Gospodine Zosko, u vašem poimanju dominantna je revizija, vizija je dobrano zakržljala.

u smislu erp-a i pdm-a, "globalna proizvodnja" planska je od kad postoji. planskom u trzistno-ekonomskom smislu nece postati nikad, ili zanemarivo kratko, jer to nije prirodno stanje.
inovacija i vizija, t.j. ljudska priroda, rijesit ce sve to kao i titoizam i ostale slicne bezvezarije. najbrze ako se ukine vecina "borackih pemzija" iz svih herojskih ratova 100 godina unazad.

stvarno cu se svega nacitati na ovom topicu. fantastican rast bnp-a - koji apsolutne brojke krije kao zmija noge; za srbe pogubna teritorijalna obrana u hrvata - koja je bila razoruzana; nostalgija za zemljom - koja je pobila svoje ljude;  zvake i penkala - kao odraz standarda ili ceka, jos nisam shvatio...

Napisao sam će biti teško da pojmiš. Treba prvo da se iskipuješ, da bismo mogli da punimo.

Quote from: varvarin on 04-05-2010, 17:46:52
Sa sajta  http://www.slobodnajugoslavija.com/forum/viewtopic.php?t=728&sid=c63451e531fbd1ad09e451faeae708fa (http://www.slobodnajugoslavija.com/forum/viewtopic.php?t=728&sid=c63451e531fbd1ad09e451faeae708fa)

"...Godine 1945. Jugoslavija je oslobodjena. Materijalna steta po cenama iz 1946. iznosila je 9,1 milijardi dolara. U ratu je unisteno 36% industrije, 50% zeleznickih pruga i svi moderni mostovi. Jos pocetkom 1944. Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije doneo je smernice o obnovi. U ratu je zivote izgubilo 1700,000 ljudi ili 11% predratne populacije.

- u periodu 1948-1952 zbog ekonomske blokade SSSR-a i zemalja "narodne demokratije" rast BNP ( bruto nacionalnog proizvoda) iznosio je svega 2% godisnje, rast industrijske proizvodnje 5,4% a rast poljoprivredne 2,9%. Jugoslaviju je 1950. i 1952. pogodila velika susa sto je takodje otezalo njen privredni razvitak.

- 1953-1960. Rast BNP od 9% godisnje i industrijske proizvodnje od 13%. Rast industriske proizvodnje bio je tada najveci na svetu, veci i od japanskog i nemackog.

- 1953-1965. U peridu "zlatnog doba radnickog samoupravljanja" rast BNP iznosio je 8,1 posto godisnje a rast industrijske proizvodnje citavih 12%. Rast poljoprivredne proizvodnje iznosio je 4,7%.

- 1966-1975. Rast BNP od 5,8% godisnje, industrijske proizvodnje od 6,6%, rast poljoprivredne proizvodnje od 3,1%.

- 1976-1980. Rast BNP od 5,6% godisnje, industrijske proizvodnje od 6,9% i poljoprivredne od 2,5%.

- 1981-1985. Rast BNP od 0,6%, industrijske proizvodnje od 2,7%, poljoprivredne od 0,6%.

Od 1947 do 1982. bruto nacionalni proizvod belezio je prosecan godisnji rast od 5,8% dok je industrijska proizvodnja ( glavni pokretac razvoja SFRJ) rasla u proseku za 8,5% godisnje.

Od 1947 do 1985 prosecan godisnji rast BNP bio je 5,4%, industrijske proizvodnje 7,8% a poljoprivredne 2,4%. U tom periodu BNP porastao je za 720% ( 7,2 puta za svega 38 godina) a BNP po glavi stanovnika za 490% (4,9 puta). Ilustrativni su i sledeci podaci: u periodu od 1957 do 1972 prosecan godisnji rast industrijske proizvodnje iznosio je cak 10,4%. U periodu od 1973 do 1978 on je iznosio u proseku 7% godisnje s tim sto je 1977 i 1978 doslo do ekspanzije pa je tada zabelezen industrijski rast od 9%.

- Cak je i u prvoj polovini kriznih osamdesetih industrijska proizvodnja znala znacajno da poraste. U 1981. zabelezen je rast od 4% a u 1984. u doba "dugorocnog programa ekonomske stabilizacije" Milke Planinc, industrijska proizvodnja porasla je za celih 5% ( cifra koja je danas, barem sto se Srbije tice, pusti san).

Poenta svega ovog. Bese to doba nevidjenog privrednog rasta. Tu cinjenicu ne mogu da ospore ni najzesci kriticari SFRJ. Brojke govore same za sebe. Drugarski pozdrav!

PS. Umalo da zaboravim. U periodu od 1945. do 1975. u doba takozvanih "slavnih trideset godina" prosecan godisni rast BNP iznosio je u Francuskoj 4,5%. Kod nas u istom periodu 6,2%. Pa sad, vi zakljucak donesite sami."

Iako je sve ovo tačno iskopano, procentima ne treba davati apsolutnu važnost.
Jugoslavija je najveći standard imala od 1974. do 1977.
To što procenat napretka izgleda manji nego u drugim periodima, samo znači, da godine koje su predhodile nisu bile naročito loše.

Đak, koji sve jedinice prepravi na sve dvojke ima 100 % napretka iako nije bolji od onog, koji je prosek 3,5 doveo na 4.0.

Inače jedan od razloga napretka bio je i taj što je Jugoslavija dobila priliku da bude privilegovani izvoznik u nesvrstane zemlje.
Negde postoji neki podatak da je pola Konga i Nigerije, nosilo obuću KOŠTANE iz Vranja.
Za takve stvari Tutu se mora skinuti kapa.
Umeo je da balansira između blokova, uspostavlja monopole na tržišta trećeg sveta kao iskusni kapitalista.

evo jednog od bezbroj primjera svjedocanstva iz daleke 1952. kad se je za ta svjedocanstva izlagalo riziku pogubljenja.

nastojat cu opisati ono sto znam i sto sam spreman u bilo kojem casu potvrditi. ono sto znam i sto sam vidio, zbilo se uglavnom nakon kapitulacije njemacke, kad su se komunisti docepali vlasti. musko, zensko i nejako, sto je bjezalo pred partizanskim napredovanjem i bilo na austrijskoj granici predano i zarobljeno, vrativsi se u svoju domovinu (vecina su bili hrvati), bilo je zlostavljano i poubijano na neopisiv nacin.

ubijali su svakoga, ne pitajuci tko je tko. znam gdje se nalaze grobovi ... jedna brojna skupina bila je ubijena u laskom, u rudniku. tamo su ih odvodili kamionom cijelog jednog tjedna, nocu, stavili su ih u jamu jednog rudnika, duboku 100 metara. ispunili su jamu do vrha muskima, zenskima i djecom. ... uvodili su ih zive, a zatim za svakom skupinom od 20 do 30 osoba bacali bi rucne granate, koje bi ih raskomadale. kad bi se jama dubokom napunila, obzidali su je s gornje i donje strane.

isto to su ucinili u hrastniku. u jednu spilju rudnika bacili su 7000 ljudi, dok su gornji dio pokrili tankim slojem krhotina i zemlje.

u kosnici, blizu celja, zaklali su skupinu od 100 osoba i plitko je zakopali, tako da su im kosti raznosile divlje zivotinje.

ono sto se zbilo s manjim skupinama, nemoguce je ispricati, jer ih je bilo bezbroj.

ovu izjavu sam spreman potvrditi pod zakletvom, moralnom i materijalnom odgovornoscu.

joze frece, le fraschette di alatri, 11. rujna 1952.

ovo sam izabrao jer, izmedju ostalog, opisuje pokolj u "hudoj jami", koja je nedavno otvorena.
nakon sto je uklonjeno ca. 100 metara zemlje i jedan 5,5 metara jak zid, ukazao se sljedeci prizor:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg704.imageshack.us%2Fimg704%2F441%2Fbarwt.jpg&hash=6b95c7dbcb2a9e468fa81dd2b7328fbaaf81895d)

prosto je nevjerojatna cinjenica, da se, nakon sto je ekshumiran odredjen broj zrtava, pronadjeno dosta pletenica zenske kose, sad radi na vracanju zrtava u rov i zatvaranju jame.

na isti nacin daju se navesti primjeri za vecinu od nekoliko stotina masovnih grobnica iz poraca 1945., prvenstveno po sloveniji i hrvatskoj. kao tezno kod maribora sa nekoliko desetina tisuca masakriranih hrvatskih vojnika i civila.

ukupan broj zrtava procjenjuje se na 200.000 do 300.000.
to je tito.

Мислиш да је Србија много боље прошла после рата? think again...

ja prikazujem demokratsko hrvatski stav prema diktatoru titu i diktaturi jugoslaviji kroz razlicite periode.
kad spominjes srbiju, ne znam na koju se srbiju pozivas, te koliko je ta srbija bila obuhvatna, kroz koje je transformacije prosla u to vrijeme, itd.

moje vidjenje se razlikuje od vidjenja hrvatskog partizana koji ce partizanski pokret prikazati kao nesto sveobuhvatno, kao siroku pojavu, sto taj pokret u hrvatskoj nikad nije bio.

мислим на Србију у садашњим оквирима, ал у то време, и моје виђење се разликује од виђења просечног српског партизана, мада је ипак партизански покрет у Србији ипак био масован...али ипак и четнички је био...што се тиче Титовог времена, баба ми је причала да су после рата, у време великог одузимања жита и свега осталог, сељаци спевали пар песмица, жестоко андерграунд, јер се могло лепо најебати за то у то време...нпр.
"Друже Тито,
Шта ћемо са житом?
Џак на главу
Па скачи у Саву!"
и
"Друже Тито,
добро наше,
опет кулак коња јаше
сиротиња козу има
ал и она се одузима!"

Мада, сматрам да је ипак одрађено и доста добрих ствари у то време..школе, путеви, струја, ово-оно...

Quote from: Josipovitch Broznjev on 04-05-2010, 22:41:55evo jednog od bezbroj primjera svjedocanstva iz daleke 1952. kad se je za ta svjedocanstva izlagalo riziku pogubljenja.
...
to je tito.

Pretpostavljam da nisu bežali "Hrvati" nego su bežale "hrvatske ustaše" sa svojim porodicama. Pretpostavljam da su komunisti razmišljali na sledeći način: "ko god beži od nas ima dobrog razloga za to, i zaslužuje smrt". Pretpostavljam da su porodice ustaša ubijane da se ne bi pravila nova generacija ustaša koju bi udovice učile da se svete za svoje očeve. A drugi razlog je da bi se ispravila demografska slika u regionu koju su ustaše tako rado krivile.

pogresno pretpostavljas. povlacili su se hrvati, ustaska vojnica, domobrani, civili, cijele porodice.
partizanluk u hrvatskoj nije bio masovna pojava.

opravdanje za pogubljenje tih ljudi ne postoji.

Za vreme Tita i posle - akcenat na 70-im i 80-im - je bilo, kako je bilo.

Posle, za vreme Miloševića, u Srbiji, je bilo mnogo gore.

Posle 2000-e, demokratska vlast je obećavala da će biti mnogo bolje. Nisu uspeli.

Jeste bolje nego u najgorim godinama Miloševićeve vlasti, ali to nije bilo teško nadmašiti, svako stanje bez ratova i sankcija je bolje.

U odnosu na ranije - uspelo se samo u razvoju nekih sredina, pre svega Beograda, ostalo je ostalo na niskim granama.

Dakle u celini - nije bolje sada, znači odgovor na pitanje iz naslova je - za većinu, da.

Zosko, masovna ubijanja su bila i po Srbiji, od strane partizana. Zatirane su i ubijane ne samo četničke porodice, nego i viđeniji intelektualci, trgovci, zemljoposednici.
Te brojke se takođe mere hiljadama.
Hrvatskoj je KPJ vratila Istru, Dalmaciju, i dodelila Baranju, dok je Srbiju rasparčala na dve pokrajine sa faktičkim ovlašćenjima države. Plus što je KPJ oprala ustaški genocid Hrvatske. Mnogo više koristi, i teritorijalno i politički i ekonomski i svakako, je komunizam doneo Hrvatima, nego Srbima. Srbe je zavio u crno.

u sloveniji je poznato ca. 600 masovnih grobnica, dok se veliki dio ljudskih ostataka pronalazi razasuto ako se samo malo zagrebe po zemlji. ali ni hrvatska nije nista manja masovna grobnica, par svjedocanstava:

u svibnju 1945. dolazilo je i odlazilo mnostvo kamiona u pravcu sume koja se nalazi izmedju gornjeg iskavca i kravarskog kod zagreba. poslije dolaska svakog kamiona cula bi se pucnjava i zainteresirani seljaci posli su u sume (prvi puta kada se je to dogodilo) da vide sto se to dogadja, medjutim, straza koja je bila postavljena nije im dopustila ulazak uz izjavu da je ovo mjesto zaposjednuto po ozni za grad zagreb i da tamo nema nitko pristupa.
u toj sumi je izvrsena likvidacija i umorstvo odprilike 5.000 a mozda i vise zagrebackih gradjana i zarobljenih hrvatskih vojnika.
u toj sumi ubijen je po svoj prilici i moj brat koji je nestao nakon uhicenja po ozni u zagrebu, u svibnju mjesecu.
ivan boric, nürnberg, njemacka, 2. studenog 1954

ili

... vidim da fale podatci o sosickoj jami u zumbreku, gdje je nekoliko tisuca hrvatskih vojnika zatrpano.
godine 1948. ja sam imao sastanak sa nasim ljudima, koji su se krili bas u zumbreku, i oni su me vodili na lice mjesta, gdje se ta jama nalazi. oni su sa mnom odkopavali, dok nismo naisli na provaliji grede, na kojima nije bilo ni pola metra zemlje. u sosicama i danas zivi sest ljudi, koji su sudjelovali u pokolju nasih vojnika. ...
ilija barbaric, sao paolo, brazil, 8. srpnja 1961

(mjesto pokolja kod sosica, poznato kao jazovka, otkrili su speleolozi 1990. godine ... procjenjuje se da je u taj bezdan pobacano oko 40.000 zrtava ... jazovka je opet zatrpana..)

moze i

... tu smo nasli posao na ciscenju tunela sumske zeljeznice, koja iz vojnica vozi u petrovu goru. setajuci jednog dana, opazio sam u blizini tunela kako voda od kise izvlaci iz nekakovih udubina ljudska crijeva, pogledao sam malo bolje i ustanovio sam, da pod malim i tankim naslagama zemlje, debelim 10 do 15 cm lezi velika mnozina ljudskih ljesina. jame se nalaze u blizini ovoga tunela; prva je jama udaljena po prilici 50 m od tunela. imade otprilike oko 30 jama, velicine 10 x 15 m, odnosno 10 x 20 m ...
na istom mjestu susreo sam jednu pastiricu, kojoj sam se pradstavio kao srbin, i ona mi je pricala slijedece:
da su partizani kroz mjesec dana nakon zavrsetka rata tamo dovodili hrvatske vojnike i civile iz karlovca i tu ih ubijali kolcem po glavi, a onda bacali u jamu. ...
tomo krakar

pa

nekoliko dana po dolazku partizana u sisak osvanulo je jedno jutro veliki broj uzasno iznakazenih ljesina, kod staklane. mnogima su bili prerezani vratovi, izkopane oci, izbijeni zubi, odrezane ruke itd. nekima su jos i virili nozevi iz rana. narod je pricao da su to tijelesa hrvatskih vojnika koji su bili ranjeni i lezali u bolnici pa se nisu mogli povuci. medju mrtvima bile su i dvije casne sestre koje su radile u bolnici.
...
josip poturica, nürnberg, 3. studenoga 1954.

ili jos

god. 1945. bio sam kao hrvatski mornar zarobljen u zagrebu. u mojoj grupi bilo nas je oko stotinu i u koloni kretali smo se u pravcu beograda. nakon sto smo izasli iz siska i prosli kroz mjesto galdovo dosli smo do sume po imenu brezovica. u toj sumi vidio sam ogroman broj ljesina koje su bile podpuno gole. jos pola sata prije nego sto smo usli u tu sumu osjetili smo strasan smrad.
po mojoj procjeni tamo je moglo biti pobijeno oko 5 do 6 tisuca ljudi. one koje sam vidio izbliza bili su ubijeni vatrenim oruzjem... jedan od partizana koji nas je pratio, reako je: "tri sata smo ih tukli mitraljezima i smajserima".
razbojiste je bilo dugacko oko kilometar i pol i jedan mrtvac je lezao na drugome. ... zakljucujem da su bili hrvatski vojnici zarobljeni od partizana. kroz tu sumu prolazili smo oko 20. svibnja 1945.
josip poturica, nürnberg, 2. studenog 1954.

i tako moze u nedogled. tisuce drugih zrtava titovog genocida.

Quote from: Eriops on 05-05-2010, 01:35:36Zosko, masovna ubijanja su bila i po Srbiji, od strane partizana. Zatirane su i ubijane ne samo četničke porodice, nego i viđeniji intelektualci, trgovci, zemljoposednici.
Te brojke se takođe mere hiljadama.
Hrvatskoj je KPJ vratila Istru, Dalmaciju, i dodelila Baranju, dok je Srbiju rasparčala na dve pokrajine sa faktičkim ovlašćenjima države. Plus što je KPJ oprala ustaški genocid Hrvatske. Mnogo više koristi, i teritorijalno i politički i ekonomski i svakako, je komunizam doneo Hrvatima, nego Srbima. Srbe je zavio u crno.

a jelte?

   Ma koliko se neko bavio Titom, retko ko je primetio jedan eksperiment, koji je Tito sa svojima uradio nad jednom vrstom životinja.

   Zahvaljujući njemu, čitava kolonija oko 170 jelena i košuta (ili srndaća i srna, ne znam baš razliku) na Brionima danas koegzistiraju mnogo mirnije s ljudima nego svi ostali predstavnici vrste (izuzev možda nekih u zoo vrtovima).

   Tokom Titovog života ostrvo nije bilo turistički otvoreno za obične ljude i dovedene srne (oko 30-tak) nisu se sretale s ljudima. Kasnije je i turista i srna bila sve više. Kao krajnji rezultat došlo je do toga da životinje jednostavno prestanu da se boje ljudi.
   Pobeći se nema gde, a iskustvo je govorilo da ih ljudi ne ubijaju.

   Mislim da su van zoo vrtova Brioni danas jedino mesto na planeti gde lanad dolaze turistima da jede iz ruke.
   Kao da je reč o novoj vrsti.

Prošetaj malo zapadnim zemljama u kojima se jelenska i srneća divljalć planski uzgaja pa ćeš videti istu pojavu,ali tamo nema vukova,baš kao i na Brionima.

,,Partizanluk u Hrvatskoj nije bio masovna pojava ''.
Ma nije moguće, otkrio si Ameriku  :).
A šta je s tvrdnjama Stipe i Dr.Ive, o antifašističkoj tradiciji i temeljima Hrvatske ?
Priča za evropske uši ?

ne vidim kakve veze ima partizanluk sa antifasistickom tradicijom.
uvijek ista sranja od tebe.

Pa koliko znam, to je bio jedini antifašistički pokret u kom su sudelovali tvoji sunarodnici. Retki, doduše, ali ipak ih je bilo.
A te izjave Hrvata iz Sao Paola i Nemačke, nisu dokaz ničeg. Daj mi dokaze. Ni ti ne veruješ srpskim iskazima o zločinima NDH. Zašto bi ja verovao na reč hrvatskim emigrantima, u vezi tih pokolja. Daj konkretne dokaze, ne šta je rekao Ante, Josip ili Dane.

Ja samo znam da su mnogi današnji "veliki" i "istaknuti" Hrvati i Hrvatice koji itekako dobrano griju svoje visokopozicionirane stolice svoje besplatno obrazovanje, privilegije, i svoju budućnost istesali upravo u titovoj Jugoslaviji... primjer tome je upravo prljava i oportunistička skojevka Jadranka Kosor, jednoć u prvim redovima NOB-a, a danas ponosna i odlučna domoljupka i premijerka.

Quote from: Eriops on 05-05-2010, 10:39:10Pa koliko znam, to je bio jedini antifašistički pokret u kom su sudelovali tvoji sunarodnici. Retki, doduše, ali ipak ih je bilo.
A te izjave Hrvata iz Sao Paola i Nemačke, nisu dokaz ničeg. Daj mi dokaze. Ni ti ne veruješ srpskim iskazima o zločinima NDH. Zašto bi ja verovao na reč hrvatskim emigrantima, u vezi tih pokolja. Daj konkretne dokaze, ne šta je rekao Ante, Josip ili Dane.

ti si najbolji dokaz. gdje ces boljeg dokaza.

Quote from: kikec on 05-05-2010, 10:44:51Ja samo znam da su mnogi današnji "veliki" i "istaknuti" Hrvati i Hrvatice koji itekako dobrano griju svoje visokopozicionirane stolice svoje besplatno obrazovanje, privilegije, i svoju budućnost istesali upravo u titovoj Jugoslaviji... primjer tome je upravo prljava i oportunistička skojevka Jadranka Kosor, jednoć u prvim redovima NOB-a, a danas ponosna i odlučna domoljupka i premijerka.

to je bit svega u danasnjoj hrvatskoj. i vrijedi za sve stranke i sve medije, bez iznimke.
prije 20 godina na kratko su obukli nekakvo demokratsko odijelo, te pokupili novce i ucvrstili vlast koju drze od 1945.

Ni ti nisi bolji. Čak.

jelte? dobar hrvat - mrtav hrvat? po starom receptu.

A?

a? jedno po srebrenickom receptu:

nakon pada zagreba, kroz blizu dva mjeseca provodili su partizani kolone zarobljene hrvatske vojske iz slovenije putem od svete nedjelje preko stupnika za zagreb. ... pratnja su civili, obicno partizani srbi. ... takove su iznemogle vojnike skupili u grupe, ostavili blizu ceste i po noci odveli u sumu i postrijeljali.
svake noci culi smo pucanje po sumama i gusturama oko rakovog potoka, a posebno u stupnickoj sumi, i sikari makaronki izmedju paucnjaka i rakovog potoka. ... ubijanja su vrsena od 11 i pol na vecer do 2 iza ponoci.
nakon ubijanja pokupili su ljesine postrijeljanih i njima napunili strijeljacke grabe "dekunge", koje su se protezale uz cestu od krizanja puta za kalinovicu, sa cestom zagreb-karlovac, kraj te ceste do kuce obitelji kavaura u selu stupniku. to je otprilike jedan km duljine.
grabe su bile siroke cirka jedan metar, duboke 120-150 cm, dugacke razlicito od 5 do 15 m, cesto izgradjene u cik-cak obliku a jos vise u ravnom smjeru. ...
sve su te grabe desno od ceste zagreb-karlovac, a samo njih nekoliko je na lijevoj strani prema kerestincu. ...
nakon vise od dva mjeseca sve su te grabe bile zatrpane, psi su oko jama njuskali, pa su znali i izvuci kakovu ljesinu i rastrgati je, sve dok nisu seljaci sami od sebe dosli i bolje zatrpali te jame. u kolovozu i rujnu nije se moglo od strasnog smrada prolaziti pokraj tih jama, pa su "narodne vlasti" slale ljude da po noci zaliju jame karbolom. ...
...pucanje nije prestalo kroz cijelu god. 1945. sve do mjeseca prosinca. ...
vinko handrcka, rim, 1. svibnja 1952.

 xbigok

daj još ovoga!

odličan je ovaj damir avdić što ga je bobby postavio. pravi punk.

cutter, imas li koju posebnu zelju? nadje se materijala za svaciju nastranost. lokacija masakra, spol ili dob zrtava, nacin ubojstva?

ili te zanima strah svjedoka i upucenih za vrijeme juge? mozda te zanima panicna reakcija jednog cike kojem sam kao dijete donijeo ljudsku natkoljenicu isceprkanu prilikom igre na jednom stratistu.

Zanimljivo.
Ovde ima svega, ali kako reče jedan Kinez: Ma, neka cveta hiljadu cvetova...
Međutim, činjenice su tvrdoglave.
Na sajtu   http://starisajt.nspm.rs/clanci_antonic_modernizacija.htm (http://starisajt.nspm.rs/clanci_antonic_modernizacija.htm)
ima  dobra analiza ekonomije socijalističke Jugoslavije. Autor nije komunista.
Prosto, kaže da smo imali veliku šansu, bolju od mnogih, i upropastili je.

Ne zaboravite da su momci koji dolaze posle Tita, duplirali državni dug zemlje, u periodu 1980-1990.

Na sajtu   http://www.docstoc.com/docs/4052152/Biznis-and-finansije-4/ (http://www.docstoc.com/docs/4052152/Biznis-and-finansije-4/)
strana 37, ima  slika, kako nam se kretao bruto domaci proizvod (GDP), u odnosu na svetski prosek- od početka Titovog perioda, do danas.
Pa, sad vidite.

Kada je moja firma 1988. prešla na minimalac - svi su me u familiji gledali kao poslednjeg bednika. Garantovani minimalac na republičkom nivou bio je oko 800 (osam stotina) nemačkih maraka.
Samo dve godine kasnije, sto maraka biće ideal. Nedostižan.

Za kolegu Josipovicha: Da, verujem mu  za sva streljanja koja pominje.
Nije kraći spisak streljanja po Beogradu i Srbiji, kad su došle brigade oslobodilaca.
Zapanjujuće je da Jovi Kapičiću, koji je baš zaređao u jednom trenutku po raznim TV kanalima,  niko ne vikne: Dosta, čudovište!
Ali... da sam ja bio partizan, i da su mi pobili familiju, tačno znam kako bih se ponašao kod Kočevskog Roga. Vrlo nehrišćanski.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 05-05-2010, 12:41:47
cutter, imas li koju posebnu zelju?

tags: bleiburg križni put jazovka škoro thompson četverored četnici robertson nedovoljno bacač plamena

Quote from: varvarin on 05-05-2010, 12:51:12...
Za kolegu Josipovicha: Da, verujem mu  za sva streljanja koja pominje.
Nije kraći spisak streljanja po Beogradu i Srbiji, kad su došle brigade oslobodilaca.
Zapanjujuće je da Jovi Kapičiću, koji je baš zaređao u jednom trenutku po raznim TV kanalima,  niko ne vikne: Dosta, čudovište!
Ali... da sam ja bio partizan, i da su mi pobili familiju, tačno znam kako bih se ponašao kod Kočevskog Roga. Vrlo nehrišćanski.

izmasakrirali su cijeli jedan narod, ne zato sto su im pobijene obitelji, vec planski, po nalogu. vecini ubijenih je jedini grijeh sto su - hrvati.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 05-05-2010, 12:19:20
a? jedno po srebrenickom receptu:

nakon pada zagreba, kroz blizu dva mjeseca provodili su partizani kolone zarobljene hrvatske vojske iz slovenije putem od svete nedjelje preko stupnika za zagreb. ... pratnja su civili, obicno partizani srbi. ... takove su iznemogle vojnike skupili u grupe, ostavili blizu ceste i po noci odveli u sumu i postrijeljali.

Hrvatska vojska = ustaše = neprijatelji komunističke Jugoslavije

Tito nije mogao sebi da dozvoli unutrašnje neprijatelje. Ubijani su i ustaše i četnici i balije, i svako drugi ko je držao pušku i bio protiv komunističke vlasti. Revolucija, jebiga, nije se moglo drugačije. A to što je pratnja uglavnom bila srpska samo ide u prilog tezi da Hrvati nisu imali potrebe da beže u partizane. U partizane su bežali oni koji su proganjani - komunisti i Srbi.

bilo je nesto partizana hrvata, od kojih je vecina, vidjevsi te masakre nad cijelim narodom, ucinila veliki zaokret.

nakon sto se je stisala pocetna orgija, u kojoj su industrijski masakrirani svi hrvati neovisno o bilo kojem kriteriju, ubijani su svi koji su bili ili za koje se smatralo da su protiv srbo-komunisticke vlasti, kao i njihove obitelji.
jedan veliki genocid koji su uspjesno prikrili samo zbog sramotne uloge zapada.

Na Tompsonovom koncertu bilo je jedno od najmasovnijih zighajliranja od '45 naovamo, a možda i najmasovnije. Događaju se takve stvari tu i tamo, ali po poluilegalnim i slabo posećenim svirkama i to samo u državama gde kazne za takvu fiskulturu nisu velike. Razlika je što je Tompsona prenosila državna televizija. Opet ponavljam - komunistička Jugoslavija je zbog bratstva i jedinstva gurnula hrvatske zločine u drugi plan. To je, između ostalog, učinjeno i tako što su za sve bile optuživane "ustaše", bez preciziranja o kom se narodu radi, za razliku od Nemaca na primer. Kao da su ustaše nekakav divlji narod koji se pojavio sa Drugim svetskim ratom i potom živeo u hibernaciji do pojave dr Njofre. Ukratko, Hrvatska nije kažnjena za genocid, a što je još važnije, Hrvati nisu poneli stigmu onoga što su radili i samim tim sve negiranje zločina, priče o genocidnosti i fašizmu Srba i slična isprđivanja treba gledati kroz prizmu toga - Hrvati nisu kažnjeni, a lako su se izvukli i posle masovnih etničkih čišćenja devedesetih.

Blajburg i slične sporadične deratizacije jednostavno nisu bile dovoljne.

a jesi li uvjerio i sebe u te gluposti ili pises "samo onako"?

Quote from: Josipovitch Broznjev on 05-05-2010, 13:19:57bilo je nesto partizana hrvata, od kojih je vecina, vidjevsi te masakre nad cijelim narodom, ucinila veliki zaokret.

Gde to piše? Ovaj ti je iskaz nelogičan jer su ta masovna streljanja obavljana tajno, sa sporadičnim očevicima. Kako je većina Hrvata partizana onda uspelo to da vidi i načini zaokret? Uzgred, o kakvom je to zaokretu reč?

I ponavljaš neistine, jer nije bio u pitanju masakr nad celim narodom nego nad ustašama i onim njihovim porodicama koje su se zatekle u begu. Čak i taj Vinko Handrčka čije si svedočenje naveo spominje hrvatsku vojsku, ali ne i porodice, a da i ne govorimo o "čitavom narodu".

Quote from: mac on 05-05-2010, 13:41:52Gde to piše? Ovaj ti je iskaz nelogičan jer su ta masovna streljanja obavljana tajno, sa sporadičnim očevicima. Kako je većina Hrvata partizana onda uspelo to da vidi i načini zaokret? Uzgred, o kakvom je to zaokretu reč?

pa krvoloci nisu mogli izmasakrirati nekoliko stotina tisuca ljudi a da to prodje nezapazeno. sama dimenzija zlocina ne ostavlja mjesta uspjesnom prikrivanju, uz sav ulozeni trud.
o kakvom zaokretu je rijec? ideoloskom. srusila im se vizija "narodne drzave".

Quote from: mac on 05-05-2010, 13:41:52I ponavljaš neistine, jer nije bio u pitanju masakr nad celim narodom nego nad ustašama i onim njihovim porodicama koje su se zatekle u begu. ...

ova ti je dobra (=simptomaticna). zasluzuje pesmu:
The Drinkers - Ko To Tamo Peva (http://www.youtube.com/watch?v=w9a5tPJNf8Q#lq-lq2-hq)

Quote from: John Reynolds on 05-05-2010, 13:23:18
Na Tompsonovom koncertu bilo je jedno od najmasovnijih zighajliranja od '45 naovamo, a možda i najmasovnije. Događaju se takve stvari tu i tamo, ali po poluilegalnim i slabo posećenim svirkama i to samo u državama gde kazne za takvu fiskulturu nisu velike. Razlika je što je Tompsona prenosila državna televizija. Opet ponavljam - komunistička Jugoslavija je zbog bratstva i jedinstva gurnula hrvatske zločine u drugi plan. To je, između ostalog, učinjeno i tako što su za sve bile optuživane "ustaše", bez preciziranja o kom se narodu radi, za razliku od Nemaca na primer. Kao da su ustaše nekakav divlji narod koji se pojavio sa Drugim svetskim ratom i potom živeo u hibernaciji do pojave dr Njofre. Ukratko, Hrvatska nije kažnjena za genocid, a što je još važnije, Hrvati nisu poneli stigmu onoga što su radili i samim tim sve negiranje zločina, priče o genocidnosti i fašizmu Srba i slična isprđivanja treba gledati kroz prizmu toga - Hrvati nisu kažnjeni, a lako su se izvukli i posle masovnih etničkih čišćenja devedesetih.

Blajburg i slične sporadične deratizacije jednostavno nisu bile dovoljne.

Vala Džone,svaka ti je ka u Njegoša.

Jože Frece (le fraschette di alatri, 11. rujna 1952.) spominje "musko, zensko i nejako, sto je bjezalo pred partizanskim napredovanjem" i "nekoliko desetina tisuca masakriranih hrvatskih vojnika i civila"

Ivan Boric (Nürnberg, Njemačka, 2. studenog 1954) spominje "5.000 a mozda i vise zagrebackih gradjana i zarobljenih hrvatskih vojnika", a među tim građanima je verovatno i njegov brat.

Josip Poturica (Nürnberg, 3. studenoga 1954.) govori o unakaženim leševima hrvatskih vojnika u Sisku koji su bili ranjeni i lezali u bolnici pa se nisu mogli povuci. Za drugi pokolj 5-6000 osoba zaključuje da su bili hrvatski vojnici zarobljeni od partizana.

Vinko Handrčka (Rim, 1. svibnja 1952.) navodi kolone zarobljene hrvatske vojske.

Primećuješ li da se uvek spominje hrvatska vojska, a ponegde porodice hrvatskih vojnika, ili civili koji slučajno imaju veze sa hrvatskom vojskom (brat izbeglog ustaše je ubijeni civil iz Zagreba). Sva ova svedočenja potvrđuju moju tvrdnju o obračunavanju sa ustaškim elementom, a ne potvrđuju tvoju tvrdnju o masakru nad celim narodom.

citajuci te, postaje mi sve jasnije kojom logikom su pobijeni srebrenicani.
(pravim se da mi nije bilo jasno i prije)

Lako je tebi da se "humaniš" sad, 2010., video bih tvoju humanost usred drugog svetskog rata, civilnog rata, i komunističke revolucije.

ja bih voleo da nikada ne vidiš njegovu 'humanost'

dejane, sto ti je, pa nismo partizani!

U svakom slučaju, pitanje - da l' je bilo bolje za vrijeme druga tita ? - je upućeno onima koji su živeli u oba sistema, ranijem i ovom sad. Priča o nekim partizanskim zločinima na kraju drugog svetskog rata je potpuno promašena za ovu temu, jer mi (ovde) o tim zločinima, kao i o zločinima ostalih strana u WW2/NOB-u, znamo iz knjiga, tekstova, filmova i priča svedoka - to je istorija.

Nas ovde zanima socijalistički samoupravni sistem koji se razvio posle 2.sv.rata (pod Titom) i konkretno - kako je bilo ljudima u njemu, spram danas.

(Priča o uspesima američkog društva ne osporava se pričom o istrebljenju indijanaca.)

protestiram, usporedba sa americkim indijancima nije na mjestu.
partizanski zlocini u poracu ww2 su usporedivi sa scenarijom da su indijanci istrijebili americko drustvo, i to ne u nastajanju, vec 1985.
ne obratno.
a da navodjenje tog genocida nije promaseno, pa, gle: moraju i ti jadni ljudi doci do rijeci. inace pitanje nema smisla.
kao da ja sad pobijem sve koji ne vole ili nisu ni culi za zagora te pitam jesu li bolje stare epizode ili nove.

ma ja kad sam otvarao temu mislio sam na normalne ljude, a ne na partizane, cetnike i ustase. iz tog razloga, predlazem da moderatori ostave prvih nekoliko postova, a sve ostalo izbrisu.

potpisujem, uz mali prijedlog, sve ostalo ne treba izbrisati vec prebaciti u topic na deponiji koji bi se mogao zvati, recimo, jazovka.
u stvari, na kraj deponije, da ga netko slucajno ne vidi.

Quote from: Alexdelarge on 05-05-2010, 19:09:49ma ja kad sam otvarao temu mislio sam na normalne ljude

wrong forum! :evil:

Todor Kuljić, profesor, u današnjoj POLITICI:

...Вероватно ће Немци и Французи теже преправљати властиту прошлост, него што то данас чине Македонија или Албанија. Ни слика титоизма неће остати статична, али не само зато што ће рестаурација капитализма појачавати заборав и критику социјализма, него и отуда што ће нове генерације са новим искуствима другачије гледати на прошлост. Уколико се култура сећања буде и даље дотеривала у бриселски корак, и виђење титоизма биће ,,европеизовано". Како? Тако што ће у новој мултикултурној глобализацији ЕУ вероватно најпре избледети сећање на интеркултурно југословенство.

Мултикултурализам ЕУ подржава сапостојање разноликих националних садржаја (од преименованих Бошњака до исконструисаних Косовара), али не југословенских, зато што не улази Југославија у ЕУ него нове националне државе. Иронија историје јесте да ЕУ признаје Косоваре, али не и Југословене. Осим тога, кључни оквир интеграције јесте неолиберално тржиште робе и радне снаге, а не социјална држава.

Титоизам ће лагано, али сигурно бледети у сећању зато што није значајан за садашњицу. Овај процес осигурава и Резолуција 1481 Парламентарне скупштине Савета Европе од 26. јануара 2006. о међународној осуди злочина тоталитарних комунистичких поредака као језгро неолибералне оцене прошлости левице.

Иако у Резолуцији нема говора о фашизму, сам атрибут тоталитаран већ довољно наговештава његову сродност са социјализмом. Додуше у Резолуцији се титоизам изричито не помиње, али није ни изузет из категорије ,,тоталитарних комунистичких режима у средњој и источној Еуропи".

Снажно измењени контекст сећања прожет новим друштвенокоректним смислом активно мења садржаје из прошлости. Врдољаков серијал о Титу није једини пример. Свуда је на Балкану напор за ослобођењем класе замењен жаром за ослобађањем нације. Због тога је данас Тито смештен у контекст којим доминира Блајбург, док је потиснут контекст у ком је као симбол доминирала Сутјеска. Ако се нешто битно не измени, наши унуци нам неће завидети што смо живели у великој и угледној држави, него ће нас жалити зато што смо животарили у страховлади титоизма.

Quote from: varvarin on 05-05-2010, 21:16:23... Свуда је на Балкану напор за ослобођењем класе замењен жаром за ослобађањем нације. Због тога је данас Тито смештен у контекст којим доминира Блајбург...

bas mi je drago da je naveden ovaj argument. jos jedna tipicna crvena laz.
napominjem da pisem u okviru hrvatskih prilika.

evo razloga zasto je partizanski pokret ostao beznacajan u hrvatskoj: doslovno nije postojala ta klasa koja bi vapila za oslobodjenjem. hrvatski seljak je cinio vecinu pucanstva i njegov napor jos od 1918. usmjeren je na oslobodjenje nacije, ne klase.

daleko nerazvijenija srbija izuzetno je vjesto prosirila svoj drzavni teritorij naustrb hrvata za pregovarackim stolom, rabivsi pri tome svaki model koji joj je jamcio prevlast, pa tako i komunizam, tako da su se hrvati u titovoj jugoslaviji nasli na dvostrukom udaru: jednom kao porazeni klasni neprijatelj izuzetno oholog komunistickog pokreta, te kao meta nista manje oholog srbskog ekspanzionizma. koji na zapadnom balkanu uvijek idu u paketu, jer imaju dosta zajednickih interesa i osobina.

ja mislim da hrvati koriste internet da testiraju srbe, po nalogu evropske unije, da bi odredili koliko su spremni bullshita da podnesu, od cega ce direktno zavisiti nas status u "novoj evropi." mesta za akciju vise nema, i sve se pretvara u bullshit tj. metaprogramerske borbe za konstruisanu (аnti)stvarnost.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.vecernji.hr%2Ffw3k%2Futil_scripts%2Fget_slika_varijacija.php%3Fslika_id%3D166781%26amp%3Bvar_suff%3D608x400s&hash=5e2494f88a22453236ba6fe8e0fe35784d99a9d9)

-kakva je bila sudbina zena i djece iz jugoslavenskog kontigenta koji su ipak vraceni u domovinu?

tolstoy: svjedok nigel nicholson, bivsi britanski oficir, opisao je nedavno u sudnici kako (...) i oni su odvedeni u jamu gdje su ubijeni, a zene cesto prethodno silovane. postoji o tome cak i svjedocanstvo nekih egzekutora.

-je li se to dogadjalo u kocevju?

tolstoy: u kocevju te teharju, gdje su postojali divovski protutenkovski rovovi, koje su iskopali jos nijemci poubijani su ljudi bili pokopani, a kasnije je preko svega nacinjeno umjetno jezero. no, mjesto smaknuca u kocevju jos postoji. (nap. slovenci su napravili spomen-park)

celje/teharje:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg9.imageshack.us%2Fimg9%2F2963%2Fteharje.jpg&hash=a6b732ca0374aef08027855f1c9284b99f26360a)

prezivjeli: ,,Bez sud i sudnice! Oni nisu imali, čovječe, savjesti osim one svoju idiotsku, krvoločnu. Što mislite, zarobit mladiće? Mi smo zarobili partizane u Zagorju, nije ni jedan strijeljan, ni jednog nismo ubili."

 :|

Umro je drug Tito - Miodrag Zdravkovic (http://www.youtube.com/watch?v=92NR7S2YhsU#)

otkrivena nova stratista u reziji najveceg balkanskog krvoloka: druga tita

"JAVNOST SUSJEDNE ZEMLJE ŠOKIRANA RAZMJERIMA STRADANJA ŽRTAVA KOJE SU PARTIZANI ZAROBILI I POTOM BEZ IKAKVa SUĐENJA LIKVIDIRALI KONCEM DRUGOG SVJETSKOG RATA
Uz granicu kod Dobove Slovenci otkopavaju kosti 6000 Hrvata

Dugo je prikrivana istina o veličini prostora na kojemu je u Sloveniji nakon završetka Drugog svjetskog rata tragično završilo svoj križni put mnoštvo Hrvata. Još jedno neistraženo grobište pronađeno je u Krakovskoj prašumi kod Kostanjevice na Krki, samo šest kilometara od današnje granice s Hrvatskom (Žumberačka gora).

Obišli smo to mjesto zajedno sa svjedokom pokolja od prije 65 godina, mještaninom Pavelom Supančičem, koji kaže kako je sve do 1999. slovenska policija zabranjivala ulazak u to područje, pa čak i sječu drva.

- Mene su pozvali u radnu obvezu i da dođem s lopatom - govori Supančič dok se približavamo šumi.

- Naišli smo na hrpe kostura, bilo je i kostiju male djece. Rekli su nam da iskopamo jame. Nismo puno kopali u duboko. Naredili su nam i da, kad dođemo u selo, ne smijemo ništa govoriti - rekao nam je Pavel.

Kada smo se približili mjestu grobnice, pokazao je rukom i okrenuo glavu. Pri vrhu gomile su bile dječje kosti i lubanje. Vidjeli smo i drveni štap za hodanje s ugraviranim pleterom i natpisom: Bog i Hrvati.

Pitali smo Pavela o tim žrtvama, što se zna, što su govorili... On nam je rekao:

- Od nekih stražara smo doznali da se govorkalo kako se zarobljenici vraćaju u Hrvatsku i svi su bili zadovoljni, dok nije stigla zapovijed da ih ustrijele.

Ovo je samo jedna od brojnih lokacija s kostima žrtava iz 1945. godine. Dosadašnja istraživanja potvrdila su pretpostavke da je u ovim masovnim grobištima najviše Hrvata. To potvrđuje i najnovije nalazište kod sela Mosteca, blizu Dobove i granice s Hrvatskom. Između ovoga mjesta i masovnoga grobišta Tezno kod Maribora ima puno sličnosti. Oba grobišta su nastala u dugim tenkovskim rovovima, gdje je utvrđeno da se nalazi nekoliko desetaka tisuća ubijenih ljudi.

Dosada je službeno evidentirano 594 mjesta masovnih grobišta u oko 100 slovenskih (od ukupno 210) općina. Krajem prošle godine počelo je otkrivanje nepoznanica oko grobišta Mostec. Otkriveno je masovno grobište, i to oko dvije tisuće žrtva na samo 120 metara. Pa se pretpostavlja da bi ih na cijelom tom području moglo biti oko šest tisuća. Na području čitave Slovenije ima ih više od 80.000.

- Prema broju žrtava i načinu izvedbe, ovo možemo usporediti s najvećim zločinima komunizma i nacionalsocijalizma. Masovna umorstva ratnih zarobljenika i civila, koja je počinio titoistički režim, predstavlja najveće stratište nenaoružanih ljudi nakon završetka Drugoga svjetskog rata - komentira povjesničar Jože Dežman. "
okupirana dalmacija (http://www.slobodnadalmacija.hr/Svijet/tabid/67/articleType/ArticleView/articleId/126323/Default.aspx)

Ustaše su pogrešile što su vodile žene i decu sa sobom u zbeg.

Mac, izračunaj mi koliki je to broj. Meni se manta.

Sigurno su partizani posle rata ubijali ustaše s ciljem da ih svedu na bezopasan broj. Da sam ja bio partizanski komesar u to vreme sigurno bih isto rezonovao. Ustaše su oružana sila s ideologijom koja je potpuno suprotna i komunizmu i Jugoslaviji. Ostaviti ih žive bila bi velika greška. Morali su da nestanu. A to što su "slučajno" svi bili Hrvati u krajnjoj jednačini ni na šta ne utiče. Pored ustaša komunisti su se obračunali i sa četnicima, i folksdojčerima, i balistima, i ko zna kim sve ne. Ali za razliku od svih ostalih ustaše su se zbog svoje ideologije pokazali kao najopasnija grupa, kojoj je zato zapao poseban tretman.

"Ko se mača laća od mača će i stradati."

u danasnjoj socijalistickoj hrvatskoj presucivana zbivanja, t.j. dogadjaji pod medijskom blokadom:

QuoteU nazočnosti saborskog zastupnika i potpredsjednika Saborskog odbora za ratne veterane Josipa Đakića, župana Virovitičko-podravske županije Tomislava Tolušića, gradonačelnika Grada Virovitice Ivice Kirina, načelnika Policijske uprave Virovitičko-podravske Ivice Tolušića, načelnice Općine Suhopolje Zlate Šljivac, načelnika Općine Pitomača Željka Grgačića, načelnika Općine Gradina Dražena Peića, načelnika Općine Lukač Đure Bukvića, predstavnika udruga proisteklih iz II svjetskog rata i Domovinskog rata, svjedoka tadašnjih događanja i drugih uvaženih gostiju danas je u Mrtvom Jarku koji se nalazi u šumi na istočnim obroncima Bilogore u Općini Suhopolje kraj sela Mala Trapinska na granici s Gradom Viroviticom svečano otkriven Spomenik hrvatskim žrtvama.

Nazočnima se je u ime domaćina prva obratila načelnica Općine Suhopolje Zlata Šljivac koja je između ostalog zahvalila članovima virovitičkog ogranka Udruge Hrvatski domobran na trudu da se obilježi ovo stratište i pozvala sve da ne zaborave te nedužne ljude koji su pobijeni bez suda i presude u vrijeme kada je već II svjetski rat odavno završio i to samo zato što su bili Hrvati. Istaknula je da je i činjenicu da je na samo dva stratišta u Općini Suhopolje u Pčeliću i Mrtvom Jarku pobijeno oko 1300 nedužnih hrvatskih vojnika i civila.

Predsjednik virovitičke Udruge Hrvatski domobran Vlatko Ljubičić prije svega posebno se je zahvalio preminulom predsjedniku Udruge Antunu Sudareviću koji je pokrenuo ovu inicijativu, a zatim je prisutnima u kratkim crtama pokušao opisati sva stradanja koja su se tih dana dogodila u Mrtvom Jarku.

Mrtvi jarak je stratište nedužnih hrvatskih vojnika i civila pobijenih nakon II. svjetskog rata 1945.godine.
Ovaj jarak se nekad zvao Duboki jarak. Zbog njegove dubine i položaja izabran je kao pogodno mjesto za masovna smaknuća. Dovedeno je više kolona i više grupa zarobljenika, koji su tu mučeni i ubijani.

Tako su nastale najmanje četiri masovne grobnice. Članovi virovitičke podružnice Društva za obilježavanje grobišta izvršili su 2007. godine probno iskapanje na prostoru jedne od ovih masovnih grobnica. Naišli su na posmrtne ostatke žrtava i dijelove vojničke opreme - rekao je između ostalog Ljubičić.

Pročitao je i izvod iz pisma i zapisnika o ovim i drugim strašnim zločinima nekoliko suhopoljskih partizana koji su 29. srpnja 1945. godine poslali tadašnjem ministru jugoslavenske vlade Andriji Hebrangu i samom kasnije ubijenom od istog tog režima.
,,Dragi druže Andrija!

..... Pred oko mjesec dana bilo je dotjerano u Suhopolje nekoliko stotina zarobljenika koje su otpremili u šumu i tamo sve potukli. Iste su najprije isprebijali, pa su onda klali. To su izvršili drugovi iz 4. bataljuna V. Proleterske crnogorske brigade koji su onda bili u Suhopolju, a kad su se vraćali u Suhopolje govorili su narodu kako su ih potukli.

Ovi drugovi koji su bili u V. Crnogorskoj proleterskoj brigadi govorili su narodu da su ranije bili četnici, a sada su prešli u partizane. Iz toga se može zaključiti da ovi Srbi, sada kao četnici pod drugom firmom (maskom) ubijaju nevine Hrvate.

Na ovo narod ne gleda dobro (...) nezadovoljni smo zbog masovnog ubistva koji su vršeni oko Suhopolja, jer su viđeni mrtvi kojima je vađeno srce i razni dijelovi tijela". – dio je iz pisma upućenog Andriji Hebrangu.

Na kraju se je prisutnima obratio i saborski zastupnik i potpredsjednik Saborskog odbora za ratne veterane Josip Đakić koji je prije svega naglasio da je Hrvatski sabor i Odbor za ratne veterane u prijedlogu Zakona izričito rekao da se sva grobišta, mučilišta i stratišta moraju dostojno obilježiti.

Posebno se je zahvalio članovima Udruge hrvatski domobran koji su izučavajući povijesne činjenice i tražeći pisma, knjige i zapise došli i do ovoga mjesta na kojem je mučeno i ubijeno više stotina nedužnih domobrana i civila. Zakoni Europske unije osudili su sve totalitarističke režime pa tako i komunistički režim pa se i komunistički zločini moraju do kraja istražiti i ne smiju zaboraviti, a svi počinitelji ovih zločina koji su još danas živi moraju biti za to osuđeni.

Jednaki su i crni i crveni zločini, ništa nisu drugačiji oni koje su počinili fašisti, ali i ništa manji nisu niti oni koje su počinili partizani i komunisti kopirajući ono što su nakon II svjetskog rat učinili Rusi Poljacima kod nas su to činili komunisti Hrvatima.

Obilježavati ćemo ih, klanjat ćemo im se i tražiti da naši sudovi sude preživjelim zločincima tih zločina rekao je na kraju Josip Đakić

Spomenik čiju izgradnju je inicirala i prikupila sredstva virovitička podružnica Udruge Hrvatski domobran svečano su otvorili predsjednik virovitičke Udruge Hrvatski domobran Vlatko Ljubičić  i načelnica Općine Suhopolje Zlata Šljivac, a spomenik je blagoslovio suhopoljski župnik Župe sv. Terezije Avilske Mate Rukavina koji je prije blagoslova zamolio prisutne da se pomole i za 150 nedužnih ljudi koji su u njegovom rodnom selu u isto vrijeme poubijani na sličan način.

Nakon blagoslova izaslanstva Virovitičko-podravske županije, prisutnih predstavnika gradova i općina, udruga proisteklih iz II svjetskog rata i Domovinskog rata kao i predstavnici prisutnih političkih stranaka položili su vijence i zapalili svijeće na Spomen hrvatskim žrtvama Mrtvog Jarka.

Otkriven Spomenik hrvatskim žrtvama u Mrtvom Jarku (http://www.virovitica.info/vijesti/23554/otkriven-spomenik-hrvatskim-zrtvama-u-mrtvom-jarku/)

takodjer pod odredjenom medijskom blokadom predstavljena knjiga o zlocinima nad hrvatima, cesima te svima kojima se moglo nesto pokrasti u poracu ww2 u bjelovarsko-bilogorskoj zupaniji:

Utvrđivanje istine o srpskim i komunističkim zločinima u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji (http://hakave.org/index.php?option=com_content&view=article&id=7653:utvrivanje-istine-o-srpskim-i-komunistikim-zloinima-u-bjelovarsko-bilogorskoj-upaniji&catid=59:damir-borovak&Itemid=53)

sa obilaska masovnih grobnica (neobiljezenih) na podrucju uze virovitice:

"... Kad je Virovitica pala u partizanske ruke, partizani su pobili
hrvatske ranjenike na Kaži iza Milanovca; ubijali su hrvatske vojnike,
žandare i civile. Oko grada je nastalo više masovnih grobnica, koje ćemo
danas obići. Na zapadu je masovna grobnica, virovitičkih žandara, na
sjeveru na Muškarama kod šećerane je masovna grobnica (procjenjujem ca. 1200 mrtvih), na istoku iza
bivše šintarnice su masovne grobnice, na jugu na Kaži iza Milanovca su
pobijeni ranjenici, a i na virovitičkom groblju je bila masovna grobnica
koja je uništena. Neki zarobljenici su odvedeni u Bilogoru u logor. ..."

Još uvek posmatramo ustaše kao regularnu hrvatsku vojsku? A Srbiji se zamera izostanak denacifikacije? Zanimljiv pristup problematici.

cija nego hrvatska? ustase, domobrani, regularna hrvatska vojska. slobodna hrvatska ne moze biti nasljednica komunisticke "hrvatske". zlocine pocinjene od hrvatske strane za vrijeme ndh treba istraziti, razotkriti srbska i partizanska podmetanja i krivotvorine, stvarne zrtve obestetiti.
takodjer istraziti srbske i komunisticke zlocine nad hrvatima, kako za vrijeme rata, tako i poratne, pohvatati ubojice i izvesti ih pred sud. eliminirati osobe bliske zlocinackoj jugoslavenskoj ideologiji iz hrvatskih drzavnih sluzbi, skolstva, medija, etc.

Ovoga treba posaditi s Tomom, da sedi na stiroporu. Samo bi otvaro i kopo grobove, pa onda nek drugi ratuju za kosti. Jebali te više i Srbi i Hrvati i komunisti i ustaše i četnici i domobrani svi zajedno.

hm, pa sta se glasas na temi koja te ne zanima. ako te zanima incest, pa, otvori temu o incestu.

incest je tabu-tema

Mene incest ne zanima, možda tebe Josipoviću zanima, pošto si dežurni nekrofil i gul ovde, kopač grobova ,  ne bi me začudilo da i o incestu razmišljaš.

MI SMO SLOVENCI (http://www.youtube.com/watch?v=LdLl4o7dQgs#)

A samo izabrani su Vojvođani!

QuoteKomunistički zločini: Lov na partizanske krvnike
Manolića, Boljkovca i Bulata terete za masakriranja i ubojstva civila
Policija tvrdi da je istraga završena te da ima dovoljno dokaza za pokretanje kaznenog postupka

QuoteNakon što je ministar unutarnjih poslova Tomislav Karamarko najavio da će ove godine MUP intenzivirati istraživanje i procesuiranje komunističkih zločina, policija je protiv trojice osumnjičenika nakon višegodišnje istrage došla do trenutka kad će se protiv njih podignuti kaznena prijava za ratni zločin. Naime, na naše uzastopne upite ima li konkretnih pojedinaca koji će biti uskoro možda procesuirani, iz policije nam je konačno potvrđeno da je istraga dovršena u slučaju Josipa Manolića, Josipa Boljkovca i Rade Bulata te da je dokazni materijal protiv njih takav da je u MUP-u sve spremno najmanje za podizanje kaznenih prijava za ratni zločin na štetu ratnih zarobljenika kako je opisano u članku 160. Kaznenog zakona te za ratni zločin protiv civilnog pučanstva prema članku 158. KZ-a!

Istraga protiv njih trojice traje već godinama, protiv nekih od njih, primjerice Bulata, i prije su neke udruge podizale kaznene prijave za ratni zločin, ali do danas se ništa konkretno nije dogodilo. Policija je, međutim, svih ovih godina obavila mnoštvo obavijesnih razgovora, prikupila dokumentaciju, analizirala je, proučavani su rezultati iskapanja pojedinih masovnih grobnica, primjerice u šumi Lug kraj Bjelovara i Jazovke na Žumberku, analizirani su forenzični nalazi...

Dokazni materijal takav je da se Manolića, Boljkovca i Bulata tereti za niz masovnih i pojedinačnih ubojstava u kojima su i oni osobno sudjelovali, odnosno da su odgovorni i osobno i zapovjedno za niz ratnih zločina koje su počinile partizanske postrojbe te pripadnici zloglasne komunističke tajne policije Ozne u kojoj su potkraj rata i nakon njega Manolić i Boljkovac bili zapovjednici, prvi u Bjelovaru a drugi u Karlovcu, dok je Bulat bio jedan od glavnih partizanskih zapovjednika u sjeverozapadnoj Hrvatskoj. Na potezu će nakon policije biti Državno odvjetništvo.

izbori sve blizi (http://www.vecernji.hr/vijesti/manolica-boljkovca-bulata-terete-masakriranja-ubojstva-civila-clanak-251744)

Quote... Josipa Manolića policija tereti za zločine počinjene na bjelovarskom području. Tako je u istrazi utvrđeno da su između 6. i 10. srpnja 1945. u sumrak pripadnici partizanskih jedinica kojima je Manolić bio nadređen kao načelnik okružne Ozne Bjelovar vodili oko 120 zarobljenika svezanih međusobno žicom po šest osoba u redovima u koloni prema šumi Lug.

Čekićem po glavi
Policija tvrdi da su ondje prvo mučeni tako da su im živima rezane uši, nosovi, prsti i drugi dijelovi tijela, nakon čega su ubijani vatrenim oružjem, te da su pokopani u četiri veća grobna mjesta, a odrezane uši, nosove, prste i druge dijelove ljudskog tijela bacali su na hrpu koja je tada bila visoka oko 50 do 60 centimetara! U dokaznom materijalu nadalje stoji da je od početka 1945. do jeseni te godine Manolić osobno strijeljao Josipa Margotića iz Gornjih Zdjelica i Pavela Imbriha, zajedno sa Stevom Nemetom iz Ciglene i Jurom iz Novoseljana, i to na livadi u vlasništvu spomenutog Jure.

Zatim, policija tvrdi da su po Manolićevoj naredbi od kraja rata do jeseni 1945. pripadnici partizanskih postrojbi u večernjim satima i u noći strijeljali ratne zarobljenike i civile Karla Svodobu, vlasnika mesnice Bilogora, pod izgovorom da je materijalno pomagao NDH, zatim Zormanića, vlasnika kemijske čistionice, Čavlovića, uglavnom bogatije Bjelovarčane. To je, kako piše, bio i motiv ubojstva, kako bi im nakon likvidacije oduzeli imovinu te je podijelili zaslužnim borcima i komunistima.

Tijekom istrage utvrđeno je da su u istom razdoblju u zatvoru bjelovarske Ozne na razne načine mučili i ubili više zarobljenih pripadnika oružanih snaga NDH i civila. Zatvorenike predviđene za likvidaciju ubijali su udarcima čekića po glavi u dvorištu zatvora pokraj otvorene zahodske jame s drvenim okvirom dijagonalno nasuprot ćelija. U spisima stoji da su trgovca Josipa Grđana, vlasnika trgovine u Bjelovaru, ubili tako da su ga izudarali po glavi do neprepoznatljivosti. Nadalje, u dokaznom materijalu stoji da su od početka svibnja do kraja 1945. pripadnici okružne Ozne Bjelovar, po Manolićevoj naredbi, odveli iz zatvora gradske Ozne Bjelovar odvjetnika Galkovskog iz Bjelovara i Pavlešića, bogatog seljaka iz Gudovca koji je imao više od 100 jutara zemlje, u prostorije okružne Ozne, gdje su ih ispitivali i na kraju ubili. ...

link (http://www.vecernji.hr/vijesti/manolic-partizanima-nisam-naredio-ni-sakacenja-ni-ubojstva-clanak-251635)

Još malo o plivanju sa strujom, i selektivnom sećanju:

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Poslekomunisticki-Alchajmer.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Poslekomunisticki-Alchajmer.sr.html)

Послекомунистички Алцхајмер
Поводом текста ,,Лакоћа клеветања"

"Прилог ,,Лакоћа клеветања" у ,,Политици"од 16. јуна је занимљив као аутобиографско сећање појединца разапетог између комунистичке прошлости и антикомунистичке садашњице. Акценти исказани у поменутом сећању потврђују налазе истраживања сећања бивших комунистичких кадрова у више европских земаља. О чему се ради?

Да се не лажемо, није било омладинског руководиоца који се није Титом клео. Не треба их цитирати. А мало је било истих који нису клели Тита када је то постало некажњиво. И то ћемо прећутати. Занимљивији је механизам селективног сећања. Реч је о реорганизовању аутобиографије комунистичких кадрова чије су сличности показали Д.Барбу у Румунији и М.Сабров у бившем ДДР-у. Ове аутобиографије нису реални одраз прошлости него су више живи процес стварања смисла и јачања самопоштовања. Бивши кадрови у новим условима кроје друштвеноприхватљиви животопис. Како?

Тако што негују друштвенокоректна сећања и о социјализму говоре онако како је данас пожељно да се о томе говори. Тврдња да је титоизам био тоталитаран јесте коректно друштвено прихватљиво сећање које више говори о субјекту који прихвата друштвено прихватљиву прошлост него о самој прошлости. Сабров и Барбу су показали како бивши комунистички руководиоци скоро спонтано заборављају повластице које су имали на власти и памте само нелагоде након пада с власти. У реорганизованом сећању остају неспоразуми са влашћу и информативни разговори, а моћ које су као кадрови имали у социјализму се заборавља. Да ли зато што је сваки его несвесно тоталитаран и радо себе види као жртву?

Не, истраживачи кажу да је реч о новом типу сећања. ,,Овладано сећање"се у психолошком погледу разликује од свесног прагматичког искривљавања прошлости. Реч је о исконструисаној и поступно осмишљаваној самоуверености о властитој неприлагођености у пропалом систему. У то је најпре потребно убедити себе, а потом околину. Ово сећање је масовно, а циљ му је глачање аутобиографије. Врхунац је став: ,,Иако сам био у партији, био сам унутрашњи дисидент". Овим је самопоштовање осигурано. Али овај напор се лако разоткрива суочавањем записаних ранијих гледања са данашњим. Тешко је веровати да је шеф српске омладине могао бити скривени антититоиста. Раскорак између ранијих ода Титу и данашњих демонизација сведочи о дотеривању аутопортрета.

...Овде није циљ да се моралистички покаже ,,издаја интелектуалаца"него да се скрене пажња на снагу надређеног савременог антититоистичког поретка сећања који ломи бивше комунисте. Није реч о издаји него о непоузданости сећања. Ако је, наиме, код истог писца јуче самоуправљање било најпотпунија демократија, а данас је исти режим облик тоталитаризма, онда је неизвесно како ће исту прошлост тумачити сутра. Народски речено, најтеже је први пут преверити.

Ако је за утеху, конверзија, тј. темељита аутобиографска реорганизација искуства интелектуалаца, среће се у свим послесоцијалистичким режимима. Па ипак, упркос масовности која је прелетаче нормализовала има некенеотмености у прихватању политички коректног сећања на титоизам и у самовиктимизацији (виђењу себе као жртве или као дисидента). На сличан начинбило је неотмено и у титоизму упорно истицати партизански борачки учинак као покриће неограничене власти. Како онда остати бар пристојан, ако је већ тешко бити отмен?

Треба најпре распознати, а онда избегавати политички коректно сећање. Треба имати идентитет. А то значи остати истоветан са собом и код дубоких промена околине. Социолошки речено, идентитет није одговор на питање ко си него да ли си остао исти упркос другачијим нормативним структурама очекивања. Или, брате, отворено признати заблуду. Неће због тога никоме пасти круна са главе."

Тодор Куљић,  професор на Филозофском факултету у Београду
објављено: 21.06.2011.


A ako nekog zanima... i dalje mislim da je bilo ... makar malo veselije.  :)

A ovde je pomenuti tekst LAKOĆA KLEVETANJA.
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Lakoca-klevetanja.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Lakoca-klevetanja.lt.html)

U njemu se publicista Pero Simić, nakada omladinski funkcioner SFRJ, a sada stručnjak za titoizam ljuti, što mu ne veruju baš svi kad tvrdi da je Tito bio... otprilike Staljinova desna ruka.
Poštujem borce. Poštujem uporne. Poštujem istraživače, ali i  fanatike.
Poštujem disidente. Poštujem i ljude koji su promenili mišljenje.
Ma sve poštujem... ali isto tako mi je problem da bezrezervno prihvatim lucidne analize Milovana Đilasa iz 1950... posle onoga što je bio 1941-48...

I jebi ga, više ću poštovati fanatizam Vlade Dapčevića, ili tišinu Aleksandra Rankovića... koji posle svega stavlja lični venac na odar Komandantu.

Jedan gospodin koji je umro, a koga se ponekad setim, reče: "Lako je mrtvom kurjaku rep meriti!"  Jeste.

Jedan od hiljadu problema sa kojima smo suočeni danas, upravo je to: nedostatak doslednosti. Ne čvrstine - neka budala povezaće to odmah sa čvrstom rukom. Nedostatak čvrstine u ubeđenju.
Možda delić odgovora -  zašto nam ide ovako.


Prepričaću na kraju jednu epizodu iz Čerčilovih memoara: Reč je o tome kako se francuska flota, posle sloma,  sklonila 1940. u Alžir, a Nemci stali da pritiskaju Petenovu vladu da im da te ratne brodove... Kad je postalo izvesno da će Peten popustiti, Englezi pošalju jednu jaku eskadru pred alžirsku luku Mers el Kebir, da postavi ultimatum Francuzima... i potopi sve one koji ne pređu na stranu Engleza. Nemcima se ti brodovi, prosto, ne smeju dati.
Jedan mladi kapetan fregate, Francuz, goreo je od želje da pređe na stranu Engleza i nastavi rat protiv Nemaca. Ali, britanska obaveštajna služba takođe je znala - toliko je častan oficir, da neće pogaziti zakletvu datu Francuskoj... čiji je Peten sada legitimni vođa. Zakletva je zakletva.
Kad se engleska eskadra pojavila - ovaj kapetan jedini je isplovio, otvorio vatru na Engleze  - i bio potopljen. Praktično bez preživelih.
Čerčil završava: "Bog neka se smiluje njegovoj duši... a nama neka ne dopusti da ikad rešavamo dileme, kakve je tog jutra rešavao taj čovek, pred Mers el Kebirom."

Trebalo je da umre BAR deset godina ranije
Ne bi bilo Ustava iz '74, ne bi bilo.... uh... čega SVE ne bi bilo....
Sve bi se završilo mnogo ranije, brže i bezbolnije
:cry:

Quote from: varvarin on 21-06-2011, 15:13:08
Ma sve poštujem... ali isto tako mi je problem da bezrezervno prihvatim lucidne analize Milovana Đilasa iz 1950... posle onoga što je bio 1941-48...

U srpskom kulturnom centru u Njujorku gostovao je Milovan Djilas 1992. godine, te je negde na pocetku svoje price pred krcatom salom, komentarisuci partizanske likvidacije, politicke obracune i unistavanje svih politickih protivnika, izjavio - "Ja sam jos 1943. godine rekao Titu i Rankovicu...", te je nastavio da prica neke nebuloze o sopstvenoj demokraticnosti, pravednosti i neopozivom protivljenju komunistickoj diktaturi, jos tokom II svetskog rata. Ne znam sta je posla toga rekao, jer sam izasao napolje da ne slusam matoru budalu kako bezocno laze i pere svoju biografiju.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg94.imageshack.us%2Fimg94%2F6615%2Fpzmu.jpg&hash=fd5c0a6363ee6e36b26256750dd4845a81df5318)

Posle 27 godina ponovo objavljen jugoslovenski bestseler "Deca komunizma" Milomira Marića

Prva tajna istorija Titove Jugoslavije 

,,Deca komunizma" su napravila strahotu od života u samoproglašenoj demokratskoj zemlji da nije ni čudo što se posle svega sa nostalgijom sećamo Titove Jugoslavije kao vrhunca blagostanja i ljudske civilizacije. A možda im je to upravo i bio cilj, ukoliko ja nisam neizlečivo oboleo od teorije zavere – napisao je Milomir Marić u predgovoru novog izdanja svoje knjige "Deca komunizma", koju je posle 27 godina ponovo izdala Laguna.

Kultni jugoslovenski bestseler, objavljen 1987, predstavljao je tajnu istoriju Titove Jugoslavije. Nije bio zabranjen, jer, kako danas kaže Marić, knjiga je izašla leti, kad su drugovi komunisti bili na letovanju, pa im se kao letnje štivo i dopala. A u septembru je već bilo kasno da prave frku.

"Mariću, vas je pod svoje uzela beogradska reakcija i vas treba obesiti na Terazijama" - rekao mu je u šali po objavljivanju Milovan Đilas, nekadašnji Titov ljubimac i najveći komunistički disident. "Šta je doživela moja generacija: da joj sudija bude ovaj balavander Milomir Marić" - zapisao je u svoj dnevnik legendarni Titov general i ministar diplomatije Koča Popović. "Partizani su odavno mrtvi, ostale su samo stare kurve" - napisao je Titov biograf Vladimir Dedijer. Dobrica Ćosić je Marića stalno prekoravao što je bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji, svuda su ga hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač, jedino ga je tri dana u nastavcima na francuskom radiju napadao Milovan Danojlić.

A Marić je samo želeo da razotkrije zabranjene stranice jugoslovenske istorije i njene glavne i sporedne likove.

-Mene su uvek zanimale te zanimljive biografije polutipova. Polušpijunske, polukriminalne, onih koji su u mladosti bili ilegalci, smucali se po Evropi, po Moskvi, Kini i Latinskoj Americi. Zatim, ambasadori i ministri koji su oslobodili vile na Dedinju od prethodnih vlasnika, neke su oslobodili i od života. Zato sam počeo da odlazim kod najbližih Titovih saradnika i ja sam njih ispovedao pred kraj života. Oni su tada bili razočarani u sve za šta su se borili. Ispričali su mi priču koja se potpuno razlikovala od onog što smo mi učili u školi. Pričali su mi pravu priču o tom vremenu. Tada niko osim mene nije bio spreman da ih sasluša. Njihovoj deci su dosadili. Oni su se bavili rokenrolom, ili su se drogirali, ili su radili u Geneksu, ili bili na nekoj Fulbrajtovoj stipendiji... Ja sam tako postao vanbračno dete komunizma. Bili su moji veliki učitelji: Vlatko Velebit, Ivo Vejvoda, Srđa Prica, Marko Nikezić... Govorili su mi koje knjige da čitam, davali mi svoje biblioteke, objašnjavali mi pozadinu nekih događaja. Nigde nisam mogao takvu školu da prođem. Sve to svoje iskustvo su prenosili na mene. Postalo mi je sve to jako uzbudljivo. Onda sam počeo da pletem priče o nekim tipovima koji su iz istorije davno izbrisani – seća se Marić.

Najviše je voleo da se bavi "špijunima koji su putovali po svetu i ubijali kojekakve narodne neprijatelje".

-Jedan od tih fascinantnih likova bio je Mustafa Golubić, koji je u mladosti bio mladobosanac, jedan od organizatora Sarajevskog atentata, a pre toga komita u Balkanskim ratovima. Suđen je na Solunskom procesu Apisu i drugovima, da bi potom postao komunista. Šetkao se po svetu od Pariza, Beča, Berlina do Moskve, pretio da će ubiti "krvavog psa kralja Aleksandra". Svi ti separatistički pokreti koji su rušili Jugoslaviju bili su povezani sa Kominternom. To ubistvo je zato nerešeno zauvek. U arhivama Gestapoa sam svašta našao za Mustafu Golubića. Recimo, da je streljan u današnjem Pionirskom parku, između Skupštine grada i Predsedništva Srbije, a Rusi su, kada su oslobodili Beograd 20. oktobra 1944, izvadili njegovo telo i preneli ga u Moskvu. To je prvo što su Rusi uradili jer je on bio njihov najzaslužniji agent. Čak je tadašnji funkcioner Udbe Goran Nešković morao da napravi istragu i pošalje u Moskvu dokaze da Tito nije izdao Mustafu Golubića Gestapou. Bio sam fasciniran takvim tipovima – kaže Marić.

Kada je u Dugi objavio feljton o Mustafi Golubiću, delove onoga što će tek ući u "Decu komunizma", na otvaranju beogradske diskoteke Amadeus 1983. sreo je Željka Ražnatovića Arkana.

-Moj prvi susret sa Arkanom bio je čudan. Prišao mi je u belom odelu, uz osmeh, i rekao: "Ja sam Mustafa Golubić". Arkan se identifikovao sa Mustafom, jer se upravo vratio sa tih svojih putešestvija po Evropi, gde je ubijao kojekakve "narodne neprijatelje" kao što je Golubić ubijao za Tita i Partiju. On je mislio da je isti takav, da pljačka mrski kapitalizam i donosi pare u zemlju – kaže Marić.

Onda se u Zagrebu pojavio neki tip koji je poklonio nekakvu zbirku umetničkih stvari, Rubense, Rembrante, Leonarde...

-Pitao sam kolege iz Zagreba što ne naprave intervju sa njim. Kažu: "Težak je, neće". Ja odmah ujutru sednem u voz za Zagreb, nađem u hotelskoj sobi imenik, vidim piše Ante Topić Mimara. Zovem ga, on kaže: "Dođi odmah". Posle sam napravio i film o njemu. On je prvo s Titom pljačkao banke. Opljačkali su zagrebačku katedralu i odneli neki diptih od slonove kosti, koji su tad, 1927. godine, prodali Muzeju u Klivlendu. Na suđenju sledeće godine Josip Broz je bio osuđen za komunističku delatnost i pljačku crkava. Ovo drugo je kasnije izbrisano. A krali su ko Arkan i ovi – malo za partiju, malo za narod, malo za sebe. A Mimara se kasnije pojavljuje u Berlinu i postaje savetnik Geringa za likovnu umetnost. Gering je imao najveću umetničku zbirku, pljačkao najveće muzeje sveta, da bi posle rata Tito Mimaru poslao u Nemačku da vrati ono što su nacisti prethodno nama opljačkali. I on je pokupio dosta tih stvari, čak i one koje nisu bile naše – priča autor "Dece komunizma".

Zatim je čuo da se 1981. u Zagrebu pojavio neki Titov general koji je postao ustaša.

-Tako sam upoznao Franju Tuđmana. Rekao mi je: niko mi u kuću nije ušao tri meseca od izlaska iz zatvora, prijatelji ga nisu pozdravljali na ulici. Ko god je bio zabranjen, taj mi je bio interesantan. Recimo Mihajlo Mihajlov. On je dvaput išao u zatvor. Jedanput smo sedeli Brana Crnčević i ja u kafani "Pod lipom", naiđe Mihajlov, skuplja neku peticiju da se smeni Tito. Ja bio klinac, kažem: "Ajd da potpišemo". Brana ga pogleda, pa ga pita: "Mišo, jesi li ti sam ili imaš nešto vojske? Ako imaš neku diviziju, pa da potpišemo" - seća se Marić svoje mladosti sa disidentima.

Sa Milovanom Đilasom sastajao se konspirativno. Đilas se svake subote u 12 sati viđao sa Matijom Bećkovićem...

-A meni je dao čast da se viđamo svake subote u deset. Đilasu su ukinuta građanska prava kad je izašao iz zatvora. Ništa nije smeo da objavi niti da kaže. Kad sam ja skupio građu, odneo sam mu sve u njegov stan u Palmotićevoj. On mi je bio najveći konsultant. Kod njega sam proveravao ono što sam nalazio u arhivama ili kod drugih svedoka epohe. Jedino nipošto nije pristajao da Tito nije bio Josip Broz iz Kumrovca, već sin nekog austrijskog ili poljskog grofa, možda čak i biskupa. Naterao me je da potražim još žive Titove poznanike iz Zagreba iz dvadesetih godina, kad se kao zarobljenik vratio iz Rusije, da potvrde da ga nije zamenila sovjetska tajna služba i da je bravar zaista bio bolji vladar od svih koji će ga naslediti. Đilas je bio dobar tip – uspeo je da četvoricu članova bande Jove Čaruge zavrbuje za komunizam, a ta četvorica su kasnije postali narodni heroji – kaže Marić.

Knjigu je pisao od kraja sedamdesetih do 86. Pomagao mu je Vladimir Dedijer.

-Njemu sam govorio da je najveći marketinški stručnjak svih vremena, jer je izmislio Tita, sedam neprijateljskih ofanziva i istorijsko "ne" Staljinu. To nije ni postojalo. Vlada je bio duhovit čovek i vrhunski novinar. Govorio je da sam njegov naslednik. Kada je bio bolestan, zvao me da otkucam njegov testament. I kaže: "Ostavljam porodici kuću, stan u Ljubljani, Beogradu, a Milomiru Mariću ostavljam 'Istoriju Jugoslavije'. Ja mu kažem: 'Vlado, pa ostavi mi bolje nešto keša. Kakva Istorija Jugoslavije' – seća se Marić. Dodaje da se sve završilo neobično: "Komunisti su se decenijama branili da moraju da budu na vlasti kako Jugoslavija ne bi nestala u krvavom bratoubilačkom ratu. Na kraju se to zaista i desilo, kada su zaratili četnici i partizani iz partizanskih filmova, nekadašnji stipendisti Titovog fonda i učenici partijske škole iz Kumrovca. U svakom slučaju, sami su zapalili kuću u kojoj su živeli, da bi premaskirani ostali na vlasti posle pada Berlinskog zida".

Baš zato, sprema nastavke "Dece komunizma".

-Ponovo sam izdao knjigu jer sam video da se originalno izdanje prodaje na sajtu Amazon za 280 dolara. Video sam da je to biznis, pa sam rekao da se to štampa i da bude uvod u moje nove knjige. Nastavak "Dece komunizma" je raspad Jugoslavije, tragični srpski nesporazum sa svetom. Ja sam 20 godina to istraživao sa državnicima koji su nam radili o glavi ili bili kreatori ratne drame, proučavao sam šta nam se to desilo, gde smo pogrešili, i za 20 godina sam napisao jedno 2.000 strana koje će biti podeljene na četiri, pet knjiga. Kao i moji komunisti ilegalci ja sam se krio, prostituišući se preko televizije da me ne uvate. I tako sam glumio budalu preko televizije, a tajno sam se bavio tim rukopisom, novom Decom komunizma".

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/prva_tajna_istorija_titove_jugoslavije_.26.html?news_id=277982 (http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/prva_tajna_istorija_titove_jugoslavije_.26.html?news_id=277982)

Vedrana Rudan: Vratite mi Jugoslaviju!


Da je Đureković samo marljivo učio i radio imao bi pravo i na povoljan kredit, izgradio bi vikendicu, na poslu bio osam sati, djeca bi mu se besplatno školovala, u slučaju frke liječio bi se u Americi... Vratite mi Jugoslaviju

Ne kužim ovu frku oko Perkovića. Zašto bi ga Hrvatska morala izručiti Njemačkoj zbog zločina koji je on tamo, navodno, učinio prije Krista? Perkovića bi trebalo osuditi na smrt u Hrvatskoj zato što je Tuđmanu i kompaniji pomogao da dođu na vlast. To što je dao, ako je dao, smaknuti nekog Đurekovića, koga briga.

Da li je Đureković bio pošten i iskren drug koji drži datu riječ? Da jest radio bi u Jugoliniji, pokojnoj Jugoliniji, živio u društvenom stanu, imao pravo na zubara, u zgradi Jugolinije, liječnika, u zgradi Jugolinije, branio bi boje Jugolinije na radničkim igrama. Možda bi u nekoj disciplini osvojio zlatnu medalju. Te su se medalje kovale u Japanu. Da je Đureković samo marljivo učio i radio imao bi pravo i na povoljan kredit, izgradio bi vikendicu, na poslu bio osam sati, djeca bi mu se besplatno školovala, u slučaju frke liječio bi se u Americi... Vratite mi Jugoslaviju.

Sjećate li se? Pamtite li Jugoslaviju? Nije bilo droge. Nije bilo dvadesetosatnog radnog vremena. Trudnicama se nisu uručivali otkazi. Kriminalci su smjeli krasti i ubijati samo izvan Jugoslavije. Doduše, za vrijeme Jugoslavije u Rijeci je živio čovjek koji bi znao na cesti glasno zatuliti: "Druže Tito Josip Broz, Ive ti je gol i bos." Isti bi ga čas strpali u bajbokanu. Ne, ne, nikako ne, Jugoslavija nije bila demokratska zemlja. U njoj nisi smio pjevati onu Velebitu a spominjati Titovo ime uzalud bio je zločin nad zločinima. Ipak, vratite mi Jugoslaviju.

Onaj Ive, to danas vidimo, bio je provokator i lažljivac, da danas živi u Hrvatskoj revidirao bi svoje antijugoslavenske stavove. Vratite mi Jugoslaviju.

U ono vrijeme imali smo drugove poput Perkovića koji su u ime Tita i Partije šetali svijetom i ubijali neprijatelje. A danas? Koga danas hrvatski perkovići diljem svijeta ubijaju u ime Hrvatske? Hrvatska gospoda perkovići danas u Hrvatskoj ubijaju Hrvate i Hrvatice u ime Hrvatske. Otkazima, krađama, predstečajnim nagodbama, kreditima u švicarcima, kreditima u eurima, kreditima u kunama...Vratite mi Jugoslaviju.

Sjećam se, naravno da se sjećam. Tito jest na Brijonima imao paunove, slonove, onoga papagaja i kadilak. Kad naš Sanader i ostali vidoševići povremeno pogledaju dokumentarac "Kako je u životu uživao zločinac Tito" mora da se valjaju od smijeha. Slon? Papagaj? Zebre? Tokarski stroj? Zlatni sat? Život u državnim vilama. Buahahahaha! Vratite mi Jugoslaviju!

Za vrijeme Tita američki predsjednici nisu smjeli u jugoslavenske luke slati svoje ratne brodove, neka ih jugoslavenski robovi peru. U Jugoslaviji nije bilo robova. Za vrijeme Tita američki predsjednik nije tražio da jugoslavenski građani ginu u njegovim ratovima. Za vrijeme Tita mi smo protestirali protiv američkog rata u Vijetnamu i palili američke zastave. Nismo šutjeli onako kako danas šutimo kad utorkom Obama bespilotnim letjelicama ubija djecu u Pakistanu. Za vrijeme Tita američki predsjednik nije bio jugoslavenski predsjednik. Vratite mi Jugoslaviju.

Istina jest da je u mojoj pokojnoj domovini pio Kraljević Marko ali je i Šarcu vode davao. U mojoj umlaćenoj zemlji mi doduše nismo učili da je čovjek nastao kresanjem Adama i Eve ali smo učili da treba ljubiti bližnjega svoga. Ne ga klati, ne ga protjerati, ne ga mrziti do sudnjega dana. U pokojnoj zemlji, samo je u mom srcu živa, nikad mi nije palo na pamet da ću jednom živjeti u ovome u čemu živim danas. Živim u karikaturi od države a moji mi gospodari svakoga dana poručuju, tko ne krade državu osiromašuje obitelj.

VRATITE MI JUGOSLAVIJU!

rudan.info

Madame Rudan je beskrajno duhovita, jedina je nezgodacija da nju cita samo nekoliko hiljada ljudi u Srbiji.

optimisto.

http://www.jutarnji.hr/tajni-svijet-marsala-tita-fotografija-mu-je-bila-strast--a-biljezio-je-i-svoje-intimnosti/1185467/ (http://www.jutarnji.hr/tajni-svijet-marsala-tita-fotografija-mu-je-bila-strast--a-biljezio-je-i-svoje-intimnosti/1185467/)

OTKRIVAMO: Ovo su greške, laži i obmane u čuvenim partizanskim filmovima! (VIDEO)

Uživali smo u partizanskim filmovima i divili se njihovim junacima, koje smo često uzimali za idole. Međutim, oni su puni istorijskih grešaka. Pogledajte koje su to greške

http://www.telegraf.rs/vesti/1062994-otkrivamo-ovo-su-greske-lazi-i-obmane-u-cuvenim-partizanskim-filmovima-video (http://www.telegraf.rs/vesti/1062994-otkrivamo-ovo-su-greske-lazi-i-obmane-u-cuvenim-partizanskim-filmovima-video)

Bez obmane i laži.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi61.tinypic.com%2F2ui9j4p.jpg&hash=4e503650eeb4cfbe5ee0d661fb11aba9e1a915b3)

to je Tito Puente.

nešto mi je mnogo žuta ta vodka

Čitam ovo o partizanima i mislim se mogla bi tu dobra serija da se napravi, ali ne ona Bajićeva bezvezarija gde se ništa ne dešava, a i kad se desi nije ti ni bitno, nego nešto sa elementima apsurda i  crne komedije. Svi rade sve pogrešno, ljudi stalno umiru, stalno sranje, ali nema veze, ratujemo se... Kao kombinacija MASH-a i Igre prestola, ali bez dobrih momaka. Dobro, može jedan, protagonista, ali da od njega ništa ne zavisi, nego se mučenik samo trudi da izvuče živu glavu...

Imam utisak da sam ovo već jednom napisao...

A ja da sam nekoliko puta gledao.

Quote from: mac on 10-05-2014, 15:37:53
Čitam ovo o partizanima i mislim se mogla bi tu dobra serija da se napravi, ali ne ona Bajićeva bezvezarija gde se ništa ne dešava, a i kad se desi nije ti ni bitno, nego nešto sa elementima apsurda i crne komedije. Svi rade sve pogrešno, ljudi stalno umiru, stalno sranje, ali nema veze, ratujemo se... Kao kombinacija MASH-a i Igre prestola, ali bez dobrih momaka. Dobro, može jedan, protagonista, ali da od njega ništa ne zavisi, nego se mučenik samo trudi da izvuče živu glavu...

ćopić sreće selina!
MOŽE!!!

Quote from: mac on 10-05-2014, 15:37:53
Čitam ovo o partizanima i mislim se mogla bi tu dobra serija da se napravi, ali ne ona Bajićeva bezvezarija gde se ništa ne dešava, a i kad se desi nije ti ni bitno, nego nešto sa elementima apsurda i  crne komedije. Svi rade sve pogrešno, ljudi stalno umiru, stalno sranje, ali nema veze, ratujemo se... Kao kombinacija MASH-a i Igre prestola, ali bez dobrih momaka. Dobro, može jedan, protagonista, ali da od njega ništa ne zavisi, nego se mučenik samo trudi da izvuče živu glavu...

Imam utisak da sam ovo već jednom napisao...

pa to ti je svaki rat

btw, kako bješe se zove onaj roman gdje se istražuje neko ubistvo u Glavnom štabu, komedija gdje Tito govori ''ovljako i onjako''

e to bi bila dobra serija, urnebes

Quote from: mac on 10-05-2014, 15:37:53
Čitam ovo o partizanima i mislim se mogla bi tu dobra serija da se napravi, ali ne ona Bajićeva bezvezarija gde se ništa ne dešava, a i kad se desi nije ti ni bitno, nego nešto sa elementima apsurda i  crne komedije. Svi rade sve pogrešno, ljudi stalno umiru, stalno sranje, ali nema veze, ratujemo se... Kao kombinacija MASH-a i Igre prestola, ali bez dobrih momaka. Dobro, može jedan, protagonista, ali da od njega ništa ne zavisi, nego se mučenik samo trudi da izvuče živu glavu...

Imam utisak da sam ovo već jednom napisao...

kako bre bez dobrih momaka? pa četnici su zlotvori, a partizani su branili narod!

Možda, ali ne u seriji koja se vrti u mojoj glavi...

Zapravo, ima ih, ali ne umru od neprijateljskog metka nego od svojih. I ne traju dugo, epizodu-dve.

Horvat: Od Balkana uvek pravili koloniju

R. Radosavljević | 07. septembar 2014.

Hrvatski filozof Srećko Horvat: EU želi isto što i Austro-Ugarska. Naše zemlje ulaze u EU posle ponoći, kad su gosti već pijani. Raspadom SFRJ nismo dobili ni demokratiju, niti prosperitet

KNjIGA ,,Šta Evropa želi", u koautorstvu hrvatskog filozofa, pisca i aktiviste Srećka Horvata, i slovenačkog filozofa, svetski priznatog profesora Slavoja Žižeka postala je apsolutni bestseler najpre u Evropi i u Americi (objavljena je 2013. na engleskom, zatim je doživela izdanja na još desetak svetskih jezika), a tokom ove godine i u regionu.

Analitično delo koje, kako je zapisao veliki holivudski reditelj Oliver Stoun, ,,treba da pročita svaki pravi Evropljanin veran stvarnoj ideji Evrope, u kome poznati slovenački ekscentrik i harizmatični hrvatski filozof, sa pozicija savremene levice daju analizu evropske pat pozicije", uskoro će se pojaviti i u Srbiji, u izdanju beogradske ,,Lagune".

- Razloge za popularnost knjige treba tražiti u tome što leve ideje počinju da se čuju. Pogledajte samo uspehe na poslednjim evropskim izborima - to više nije samo radikalna leva partija Siriza u Grčkoj, nego i Podemos u Španiji, stranka koja je izrasla iz ,,Idnignadosa", a tu je i Združena levica u Sloveniji, što je prvi put da se na Balkanu, u mejnstrim politiku vraća prava, progresivna levica - kaže Srećko Horvat, autor devet knjiga (,,Diskurs terorizma", ,,Protiv političke korektnosti", ,,Pažnja! Neprijatelj prisluškuje"...), čije društvene komentare objavljuju vodeći svetski časopisi (,,Gardijan", ,,Njujork tajms"...).

* Šta danas znači progresivna levica u ovim našim prilikama, i koliko ona zaista postoji?

- To je dobro pitanje. Jer, kod nas je pitanje šta je uopšte levica, a kamoli progresivna levica. Ako govorite o političkom mejnstrimu, onda je svima već odavno jasno da oni koji se predstavljaju levičarima, to čine samo zato jer, eto, nisu nacionalisti, a oni nisu nužno uvek levičari. Trenutna hrvatska vlada, koja se naziva socijaldemokratskom, nije ni socijalna, a ni demokratska, ona provodi radikalnije ekonomske reforme od HDZ-ovih radikala. Ali, kada govorimo o levici koja nije deo tog političkog spektra, dobra je vest da se počela rađati, artikulisati i spajati jedna nova balkanska levica. Ima je u Hrvatskoj, ima je i u Srbiji, a nemojte zaboraviti ni bosanske plenume s početka ove godine. Verovatno se većina ojađenih ljudi s tih plenuma ne bi nazvalo levičarima, ali ono što su tamo govorili i osećali jeste, upravo, jedna nova artikulacija levih ideja na Balkanu.

POLITIČKA KOREKTNOST
* Koliko odnos Hrvatske i Srbije sada određuje politička korektnost?
- I previše. Bilo bi nam bolje bez političke korektnosti. Početkom ove godine, kada mi se pokvario vodokotlić u centru Beograda, posetio me majstor, koji mi je ispričao ovu anegdotu: bio je u vožnji kolima, a na semaforu se ispred njega našao automobil beogradske registracije. Kad se uključilo zeleno, taj auto nije krenuo, pa je majstor počeo da trubi, a kada mu je ,,pukao" film, viknuo je: ,,Ajde, bre, budalo!" Vozač je odgovorio: ,,Oprosti", a majstor je uzvratio: ,,Izvini, nisam znao da si Hrvat". On je, naprosto, hteo da kaže da nema ništa protiv Hrvata, ali poruka je mnogo dalekosežnija: tek onda kada ćemo budalama moći da kažemo da su ,,budale", a da to ne bude shvaćeno kao uvreda po nacionalnoj osnovi, stvari će postati normalne. Ili drugačije rečeno: budale su budale, nezavisno od nacionalnosti kojoj pripadaju.

* U čemu su danas naše najveće postjugoslovenske zablude?

- Najveća zabluda se i dalje sastoji u tome da ljudi još uvek veruju u takozvanu tranziciju, da će tamo - bila to Evropska unija ili ,,razvijeni Zapad" - biti bolje. Ali i to se menja. Ljudi su sve više svesni da ovo stanje nije održivo, i da nas ne čeka dobra budućnost ukoliko se sve zablude tranzicijskog perioda ne izvrnu na glavu.

* Vaša knjiga analizira slom evropskih socijalnih država, demistifikuje neoliberalizam i njegovo uvlačenje u Evropsku uniju, kao i u zemlje koje pretenduju na to članstvo. Sa nasleđem koje imamo, šta neoliberalizam donosi ovom našem prostoru?

- Šezdesetih godina, Jugoslavija je imala prosečni industrijski rast od šest zarez jedan odsto, zdravstvo i obrazovanje bili su besplatni, pismenost je bila devedeset jedan odsto, a očekivani životni vek sedamdeset dve godine. To je službena statistika Svetske banke. Ali, to je sve počelo da se menja nakon što je neoliberalizam krenuo da se uvlači u trbuh Jugoslavije. Ne znam koliko je poznato da je Jugoslavija između 1979. i 1988. uzela čak šest kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, i da je samo mesec dana nakon Titove smrti potpisala najveći kredit koji je MMF ikada dao na svetu do tog datuma. Ono što je Jugoslavija morala da učini zauzvrat jesu, naravno, ,,strukturalne reforme", a konsekventno, umesto da se situacija poboljša, došlo je do rapidnog pada razvoja, standarda života i masovnog otpuštanja radnika.

Od 1980. do 1987. industrijski razvoj pao je na 2,8 odsto, a 1987. već je bio na nuli, dok je 1990. dospeo na minus deset. Kada Srbija ovih dana iznova koketira s MMF-om, samo se setite koliko je ljudi bilo na ulicama 1987. Te godine, nakon šest kredita MMF-a, u čitavoj Jugoslaviji bilo je 1.686 radničkih štrajkova, u kojima je učestvovalo 288.686 radnika. Dalje zaduživanje neće ni podstaći proizvodnju, niti će izvući zemlju iz krize. Daljim zaduživanjem srljamo u novu katastrofu!

* Ko zna kuda EU ide - Nemačka, koja diktira uslove na periferiji Evrope, ili možda neko drugi, i da li sama EU zna šta želi od sebe?

- Stalno slušamo kako Nemačka ili Brisel ,,diktiraju" stvari. Na ovim našim prostorima uvek je postojala ta potreba da se neki grad na B uzme kao fantazmatski objekt donošenja odluka. Prvo su to bili Beč i Budimpešta, potom je to bio Beograd, a sad je Brisel. Ali, pravi problem nije niko ,,napolju", pravi problem je naša lumpenburžoazija, ova kompradorska elita koja vrlo dobro sarađuje sa kolonijalnim gospodarima.


* Šta EU želi na Balkanu, a šta narodi na Balkanu žele od današnje EU?

- EU želi isto ono što je Austro-Ugarska želela pre izbijanja Prvog svetskog rata. Ovaj je prostor uvek bio kolonija. Za vreme Austro-Ugarske, Balkan je služio kao poligon za eksploataciju prirodnih bogatstava - šume Bosne i Hercgovine bile su najveća pošumljena teritorija u tadašnjoj Evropi iza Finske. Paralelno, došlo je do sprečavanja domaće industrije. Zbog železničkog sistema koji je bio isključivo u interesu Budimpešte i čiji je cilj bio zadaviti hrvatski eksport, mađarska je roba u Hrvatskoj bila jeftinija od hrvatske. Slična se situacija ponavlja i danas. Narod je ponovo zadužen, iskorišćava se jeftina radna snaga, iskorišćavaju se prirodna bogatstva. Uz svečana obeležavanja sto godina od izbijanja Prvog svetskog rata, svi govore o tome kako je rat završen. Ali, umesto Austro-Ugarske monarhije dobili smo austrijske, nemačke i francuske banke! Sedamdeset pet odsto banaka u Srbiji u stranom je vlasništu, devedeset odsto u Hrvatskoj, a čak devedeset pet odsto u Bosni i Hercegovini. Je li rat zaista gotov, ili se samo vodi drugim sredstvima?

* U čemu je danas pravi problem Hrvatske i Slovenije koje su članice EU, a u čemu Srbije, Bosne, Makedonije i Crne Gore, koje se još uvek bore za taj status?

- Kada je pre nekoliko godina britanski istoričar Nil Ferguson održao predavanje u Zagrebu, ulazak Hrvatske u EU opisao je ovako: Hrvatska će u Uniju ući posle ponoći, kada su već svi gosti pijani, a hrane je ponestalo. Prostor je potpuno uneređen, mnogi spavaju, a neki su već uzeli kapute i pripremaju se za odlazak. Ako je ulazak Hrvatske u EU moguće opisati na ovaj način, kako onda opisati ulazak Srbije? Pa nikako drugačije nego kao dolazak na ,,after-parti".

* Rekli ste da niste evroskeptik, ni neko ko je apriori protiv EU. Zašto se nama na ovim prostorima stalno podvaljuje da su Evropa i EU jedno isto?

- Zato jer ,,Evropa" još uvek ima dobru konotaciju, uz nju se ne vezuje sve ono što se vezuje uz EU. Ali, razlika je ogromna. ,,Evropa" nije samo geografski pojam, ,,Evropa" je ideja. A kao ideja ,,Evropa" još uvek može imati emancipatorski potencijal, kao što to može imati i Balkan. Za razliku od toga, EU je - pri čemu mislim pre svega na Evropsku centralnu banku i Evropsku komisiju - kao onaj bik u onom starom grčkom mitu, koji siluje Evropu, odnosno narod.

* Neoliberalizmom, kao dominantnom ideologijom u EU, odbacuje se socijalna država koja je ideja veka i rezultat krvave sindikalne borbe i napretka. Koliko ljudi na ovim prostorima uopšte shvataju suštinu neoliberalizma, i gde je naša budućnost?

- Mislim da je sve više onih koji to shvataju na vlastitoj koži. Uzmite samo nove zakone o radu koji su gotovo istovremeno, ovog leta, prihvaćeni i u Srbiji i u Hrvatskoj. Lepo je to sažeo jedan stariji gospodin za vreme sarajevskog plenuma: ,,Ja možda ne znam što je internet, ali vi nećete znati što je penzija". Sve većem broju ljudi na Balkanu je jasno da raspadom Jugoslavije nismo dobili ni demokratiju ni prosperitet, i ukoliko se hitno ne stane na kraj neoliberalnim merama - nećemo imati ni budućnost.



DIREKTNA DEMOKRATIJA

* Da je došlo do referenduma da se zabrani upotreba ćirilice u Vukovaru, šta bi to značilo, i da li direktna demokratija može da funkcioniše u sistemu koji je sam po sebi nedemokratičan?

- Apsolutno sam protiv referenduma o zabrani upotrebe ćirilice u Vukovaru! Takvi referendumi samo su dokaz pervertiranog shvatanja direktne demokratije i tu ste potpuno u pravu: direktna demokratija ne može da funkcioniše ako nemate funkcionalnu reprezentativnu demokratiju. Pa uzmite referendum o pristupanju EU - reklo bi se, divna mera koja narodu daje slobodu da sam odabere hoće li ući u EU ili ne. Ali, ako je hrvatska vlada uložila čak šest stotina hiljada evra u pozitivnu kampanju, ako je samo nekoliko dana pre referenduma ministarka spoljnih poslova zapretila da penzije neće biti isplaćene ukoliko se ne glasa ,,za", da li je čudno što su ljudi glasali pozitivno? Ipak, neke ljude možete varati sve vreme, ali ne možete sve ljude varati sve vreme. S najnižom izlaznošću od samo četrdeset tri odsto, Hrvatska je srušila prethodni rekord Mađarske. To znači da je tek dvadeset devet odsto sveukupne populacije bilo za ulazak u EU. Da li je to demokratija?

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:509126-Horvat-Od-Balkana-uvek-pravili-koloniju#.VA4B9RvM0nI.facebook (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:509126-Horvat-Od-Balkana-uvek-pravili-koloniju#.VA4B9RvM0nI.facebook)

Raduje me što mi se čuju istomišljenici, ali me ne raduje što smo izuzeci, na margini.

Izvinjavam se, ovaj, a ko vam je taj Tito?

Sve što danas imaš je od njega, a sve što nemaš - nije.

Ih, Loni, gde si da pročitaš ovo!?

"...Šezdesetih godina, Jugoslavija je imala prosečni industrijski rast od šest zarez jedan odsto, zdravstvo i obrazovanje bili su besplatni, pismenost je bila devedeset jedan odsto, a očekivani životni vek sedamdeset dve godine. To je službena statistika Svetske banke. Ali, to je sve počelo da se menja nakon što je neoliberalizam krenuo da se uvlači u trbuh Jugoslavije. "

svi intelektualci su morali da znaju 1989. da u kapitalizmu za 80% ljudi pada procentualno učešće u dohotku

ono može da raste, ali procentualno pada

u slučaju SAD, nije raslo u prvoj, a kod nas je padalo u obe kolone

samo što su ti isti intelektualci mislili da će oni biti u onih 20%, ali se ispostavilo da u Srbiji tih 20% postaše jedva desetak posto

Tačno. Ja sam tada pitao opsenjene kapitalizmom da li smatraju da će biti kapitalisti, a oni su klimali glavom.

E, PA, ZA TO STE SE BORILI!
KAPITALIZAM! TRŽIŠTE! ROPSTVO ZA SIĆU!
NEMA ODMORA DOK TRAJE TUĐE BOGAĆENJE!

Štrajk u "Juri" - radnici traže slobodno za Badnji dan

Autor A. S. Izvor Južne vesti | NIŠ


Radnici stali - traže slobodan dan; foto: radnici
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.juznevesti.com%2Fuploads%2Fassets%2F2016%2F01%2F05%2F56739%2F490x370_strajk.jpg&hash=79f82089ad8352b4e2f91ddc39ead185ab9478ea)

Oko 500 radnika druge smene u fabrici "Jura" u Nišu obustavilo je rad, jer su nezadovoljni što im poslodavac nije dao slobodno za Badnji dan i Badnje veče.

Iako je, kako saznajemo od radnika, jedan deo njih po dolasku na posao počeo sa radom, u jednom trenutku su i oni stali.
Trenutno većina ne radi, a predstavnici radnika pregovaraju sa menadžmentom - rekao je jedan radnik koji je hteo da ostane anoniman.
Na portirnici ove firme, koja svoju halu ima u Donjem Međurovu, novinarima je prvo rečeno da pozovu kasnije kako bi se konsultovali sa nadležnima, a onda je odgovor bio - "ne dajemo izjave".

Ne dajemo nikave izjave i nemamo službu za odnos sa medijima - rečeno je na portirnici "Jure".

Radnici javljaju da je jedan sektor ipak pokrenuo mašine, ali da većina i dalje čeka ishode pregovora.
Inače, Badnji dan nije na zvaničnoj listi prazničnih i neradnih dana tako da poslodavac nije u obavezi da tada ne radi. Ipak, pošto je reč o jednom  od najvećih praznika, većina firmi i preduzeća 6. januara ne radi.

Postignut dogovor, druga smena sutra radi skraćeno

Kako javljaju radnici "Jure" pregovori su u međuvremenu završeni dogovorom da na Badnji dan druga smena radi skraćeno, odnosno od 14 do 18 sati.

Štrajk je time, kažu, okončan, i radnici su ponovo pokrenuli mašine i vratili se na svoja radna mesta.

http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Strajk-u-Juri-radnici-traze-slobodno-za-Badnji-dan.sr.html (http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Strajk-u-Juri-radnici-traze-slobodno-za-Badnji-dan.sr.html)

jadni radnici muče se osam sati dnevno ustaju rano dolaze kasno imaju jednu pauzu pola sata da pojedu nešto nemaju vremena za kulturno uzdizanje gledaju farmu parove beda

Quote from: Cedo Medo on 05-01-2016, 23:10:18
jadni radnici muče se osam sati dnevno ustaju rano dolaze kasno imaju jednu pauzu pola sata da pojedu nešto nemaju vremena za kulturno uzdizanje gledaju farmu parove beda

nisu tele da uče školu, smucale se sa probisvetima, zatrudnele u 18-oj, a sad: 'ko će da rani moju decu?'
BOŽIĆ BATA, eto ko! :D
ako ih pusti šef da ga dočekaju kako priliči, uz suve šljive i prženu ribu.

Laž je da su se narodi bivše Jugoslavije mrzili (http://www.xxzmagazin.com/laz-je-da-su-se-narodi-bivse-jugoslavije-mrzili)

Naravno da nisu. Etničko prepoznavanje nije postojalo na Helmu (Balkan). Ni Nemanjići se nisu bavili prepoznavanjem nego nabrajanjem u svojim titulama. Osmanska imperija je po definiciji bila multinacionalna i multikulturalna, a isto važi i za Ausrougarsku. Religiozna pripadnost je bila nepoznanica sve dok se Vatikan i Konstantinopolj nisu podžapali. Dodatno, islam je načinjen primamljivim potiskivanjem pravoslavlja iz gradova. Prelomna tačka se može smestiti u period 1510. i 1570. kada je po Turskim popisima gradsko stanovništvo postalo pretežno muslimansko. Nekako u isti period može da se smesti napor Vatikana da uspostavi Ilirikum kao jedinstvenu nacionalnu zajednicu sa sv. Jeronimom kao zaštitnikom. Iz te politike pazarili su Šiptari i prisvojili ideju. Osnovni cilj je propao na rezurekciji velikodržavnih mitova.


Sve zajedno, balkanski kotao je zakuvan u religijama, a začinjen politikama evropskih država zainteresovanih samo za svoje ciljeve.

Stavite mi Jugoslaviju u dupe
Jugoslavije mi dosta stavite
Kupus luk susam pavlaku i dosta Jugoslavije
Ne pakuj jedem odmah
Aplicirajte mi Jugoslaviju na bolno mesto
U debelom sloju
Tamo gde su mi odsekli Jugoslaviju
Tu me žiga tu osećam bol
Stavite me u teglu u kacu sa tečnom Jugoslavijom da se ukiselim
Unesite mi Jugoslaviju intravenozno
Stavite mi je u dupe rekoh gurnite do kraja ne nema ništa seksualno u tome
Sipajte mi Brene Olivera Dragojevića Nede Ukraden Selimove i Želčeskog u uši dosta i zapečatite ih voskom onim crvenim
Napunite mi usta čokolješnjakom maraskinom kinderladom bioproom iglom pekabe i ijekavicom ponositom i zašijte ih
Navucite mi varteks prvi maj yassu toper muru mtč udarnik čarape sve sve sve
Potopite klupu u naš lepi Jadran i stavite me na nju da spavam da se ne probudim
Ja jedem Jugoslaviju ja sam Jugoslavija nisam al oću da budem
Nije bitno kakav si čovek nego Jugoslavija
Jugoslavija koja se akcentuje Jugòslāvija
Livade i konji nesedlani zemljo moja
Nigde toliko algi kao u uvali tuđeg djetinjstva
Jugoslaviju ja hoću platu regres i more
More hoću Jugoslavija je more
Fiću dan mladosti miću orlovića kviskoteku staro mi dajte
Jugoslaviju mi stavite u dupe
U dupe pored srca
Nek miriše ko dunja

djevdjir najjaci!

moji su radili u iraku pa se imalo love to jest dolara
i tehnike i glazbeni stup i videorekorder 1981. i dva televizora u boji na daljinski kad je umro tito
i svašta nešto ploče kompleti knjiga mašina za pranje suđa, veša... sve oko 1980.
razmišljali o kupovini bagera za privatni biznis
ili kopirnicu za kopiranje jer smo bili blizu lokalnom fakultetu

ljepota kad si pripadnik odgovarajuće klase to jest radničke u republičkom gigantu...

"radničke"

Ma nije bilo bolje, to vas lažu sećanja i "žal za mlados"... Niste imali đepne kompjuktore, niste imali pece i mece da se kačite na Internet, koji o takođe niste imali, slušali ste o blasfemije Rok.... žene bile žene, a ne izbor između međeda i drastik plastik cava.... Knjige i stripovi su vam bili cenzurisani, i faraon se pitao za sve i svašta. Niste bre smeli da u kafani ili na kahvi i raki u društvu opsujete titu i državu, da zapalite sveću pred Dražinu ikonu, da ljubite popu ruku, a da vas svinjoglavi drugovi iz komiteja ne prebiju od batina ili prevaspitaju na Golom Otoku. Niste bre smeli da svršavate na pomen matrjoške, ili advokata Ante. Ma sve vam je bilo zabranjeno. Danas je bolje, jeli tako kamaradi? Popovima ne da ljubite ruke, nego i auspuh, ponekom popa malo i prođara izlazni port, sveću palite i pred ikonama "živog sveca", šjor Ante samo što ne dobije spomenik, ništa nije cenzurisano, drastik plastik tete vire sa svakog koraka, na radost levice i desnice ruke, pijete Earl Gray umesto nane, pijete sojino mleko umesto kravljeg.... kontejneri nam služe kao švedski sto, radnici i radnice redovno dobijaju svoju porciju govana, i imamo zilion kanala za gledati, slušamo njesra od muzike, gledamo tuče međeda i plastificiranih na tv-u...
Da li je bolje ono ili ovo? Da li je bolje bilo pod Faraonom, ili pod "demokratski izabranim vezirom"? I da nema nostalgije, hladna računica kaže, pod Faraonom. Jer, demokratija je laž, hrana nikada ne može biti zamenjena govnima....

I posle Tita - Tito!

Josip Broz 'Tito': Too Tough for Stalin (https://youtu.be/9goS1nHM_-E)

Jugoslavija je 1972. u rekordnom roku vakcinisala 18 miliona ljudi

Epidemija velikih boginja u bivšoj državi pojavila se nakon dolaska Albanca Ibrahima Hotija s hadža. Svi su se morali vakcinisati i nije bilo izuzetaka.

Nakon što su u rekordnom roku otkrivene vakcine protiv korona virusa koji je u poslednjih godinu i po iz temelja promenio naš svet, proces imunizacije u punom jeku

Iako je proces počeo i u Bosni i Hercegovini, on se odvija dosta sporije nego u većini evropskih zemalja, što zbog činjenice da naše vlasti dugo nisu uspevale nabaviti vakcine, što zbog nešto loše organiziranog procesa imunizacije.

No, takođe, mnogi građani, skeptični prema nauci i skloni teorijama zavjre, odbijaju da se vakcinišu te protestuju protiv mogućnosti uvođenja restrikcija za nevakcinisane.

S ove vremenske distance, izgleda i pomalo zadivljujuće da je davne 1972. godine tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija u svega nekoliko sedmica uspela vakcinisati čak 18 miliona građana.

Početak

Epidemija velikih boginja u Jugoslaviji izbila je 1972. godine, na području Kosova i Beograda. Bila je poslednja velika epidemija velikih boginja u Evropi.

Početkom 1972. na hadž je otišao kosovski Albanac, po imenu Ibrahim Hoti, iz mesta Damnjane kod Đakovice. Posetio je sveta mesta u Iraku, gde su bili poznati slučajevi malih boginja. Kući je stigao 15. februara. Sledećeg jutra trpio je bolove i bio umoran, ali je to pripisao dugom putovanju autobusom.

Hoti je ubrzo shvatio da ima infekciju, no, nakon što je nekoliko dana osećao groznicu i razvio osip, oporavio se – verovatno zato što je vakcinisan dva meseca ranije.

3. marta razboleo se Latif Mumdžić, tridesetogodišnji učitelj, koji je upravo stigao u Đakovicu da bi predavao. Nije poznato da je imao direktan kontakt s Hotijem. Možda ga je zarazio jedan od Hotijevih prijatelja ili rodbine, ili je bolest pokupio jednostavno prolazeći pored Hotija na ulici.

Kada je Mumdžić dva dana kasnije posetio lokalni medicinski centar, lekari su pokušali lečiti njegovu groznicu penicilinom (boginje su virus, pa je to bilo nedelotvorno). Njegovo se stanje nije popravilo, a nakon nekoliko dana brat ga je odveo u bolnicu u Čačak, 150 kilometara severno u Srbiji.

Tamošnji lekari nisu mu mogli pomoći pa je kolima hitne pomoći prebačen u centralnu bolnicu u Beogradu. Mumdžić je 9. marta prikazan studentima medicine i osoblju kao slučaj atipične reakcije na penicilin, što je bilo verovatno objašnjenje za njegovo stanje.

Širenje bolesti

Sledećeg dana, Mumdžić je pretrpeo masivno unutrašnje krvarenje i, uprkos nastojanjima lekara da mu spase život, umro je te večeri. Uzrok smrti naveden je kao ,,reakcija na penicilin". Zapravo, dobio je velike boginje.

Pre svoje smrti, Mumdžić je direkno inficirao 38 osoba (uključujući devet lekara i medicinskih sestara), od kojih je osam umrlo. Nekoliko dana nakon Mumdžićeve smrti, širom kosovske pokrajine izbilo je 140 slučajeva velikih boginja.

Zaraza se ukupno prenela na 175 ljudi, od kojih je 35 umrlo. Posebno je bila pogođena beogradska bolnica.

Hitra reakcija vlasti

Jugoslovenske vlasti reagovale su hitro. Proglašeno je vanredno stanje. Vlasti su počele s blokadom sela i kvartova bodljikavom žicom. Takođe su uvedene zabrane javnih okupljanja, zatvorene su granice i zabranjena sva putovanja osim najnužnijih.

Hotele je preuzela vojska, a u njih je smešteno 10.000 ljudi koji su možda bili u kontaktu sa zaraženima. Čuvala ih je vojska. Takođe, započela je masovna revakcinacija, koju je pomogla Svetska zdravstvena organizacija. Donald Henderson, vodeći svetski stručnjak za velike boginje, doveden je da bi pomogao u novonastaloj situaciji.

U svega nekoliko sedmica, celokupna populacija je vakcinisana. Svi su se morali vakcinisati i nije bilo izuzetaka. Do sredina maja zaraza je zaustavljena i stanje se normalizovalo.

Nasleđe

Danas, kad se velike boginje smatraju jednim od mogućih oružja za bioterorizam, američke vlasti smatraju da bi ovako drastični koraci mogli biti preduzeti u slučaju napada. Samo dve sedmice pre napada na WTC, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD (CDC) je objavio smernice za borbu protiv moguće epidemije. Stručnjaci CDC-a tim dokumentom su upozoravali vlast da bi u slučaju epidemije bilo nužno uspostaviti karantin i dovesti u pitanje osnove ljudske slobode.

Stručnjaci su takođe istakli da bi SAD imao mnogo više problema sa uspostavljanjem tako rigoroznih mera nego komunistička Jugoslavija.

Naravno, Jugoslavija je bila država pod vladavinom jedne partije s gotovom neograničenom vlašću, te joj je bilo neuporedivo jednostavnije sprovesti u praksu bilo kakvu odluku ili meru nego što je to ijednoj demokratskoj državi.

Ipak, gledano s ove vremenske distance, dok s jedne strane gledamo kako vlast u BiH pokazuje tragičnu nesposobnost u nabavci vakcina te poteškoće u organizovanju procesa vakcinacije, a mnogi građani šire razne teorije zavere, odbijaju vakcinaciju i suprotstavljaju se najavljenim merama, tadašnja sposobnost i organizovanost jugoslovenske države da hitrom reakcijom suzbije širenje virusa i u rekordnom roku vakciniše svoje stanovništvo, deluje zaista impresivno.

Film i nagrade

Jugoslovenska vlada dobila je međunarodne pohvale za uspešno suzbijanje epidemije, što je bio jedan i jedan od najboljih angažmana za Donalda Hendersona i SZO, kao i jedan od ključnih koraka u iskorenjivanju velikih boginja.

Srpki režiser Goran Marković 1982. snimio je film Variola Vera o bolnici u karantinu za vreme epidemije. Godine 2002. BBC je prikazao televizijsku dramu nazvanu Variole 2002., koja je delimično inspirirana događajima u Jugoslaviji.

https://www.danas.rs/drustvo/jugoslavija-je-1972-u-rekordnom-roku-vakcinisala-18-miliona-ljudi/

Rubno vezano uz temu. (Za one koji ne znaju: Pelješki most.)

(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.6435-9/225203903_4091787244209301_2223111245827923222_n.png?_nc_cat=100&ccb=1-5&_nc_sid=730e14&_nc_ohc=3L8WzQdKDMoAX9XPjwd&_nc_ht=scontent-vie1-1.xx&oh=45cb61b9366eb49b69067b87a72fdfe1&oe=618C820F)

Da
Kapitalisticki totalitatisti

Quote from: Black swan on 13-10-2021, 17:26:13
Da
Kapitalisticki totalitatisti

Ti se zajebavaš, ali ovo u Kini je po definiciji rana faza socijalizma izvedena točno kako treba. Rapidna industrijalizacija i stvaranje radničke klase po bilo koju cijenu. Nakon toga slijed preustroj. 99% Kineza ima ustrajni egzistencijalni napredak u zadnjih 30 ili više godina. Jebiga, onih 1% su pobili ili strpali u zatvor, ali šta sad, tko je htio, mogao je šutjeti. Ekipu jako zanima što će biti s Kinom glede Tajvana i ostvarivanja utjecaja u Aziji, mene živo zanima kako će im se društvo transformirati u sljedećih 10-20 godina.

Pakao jugonostalgičarskog mentalnog pomora.

jebes zivot bez trajne revolucije, sve da bi stvorio losu kopiju onog sto si prije 200 godina unistio...

Vole komunizam rusiju kinu i vijetnam
Bjeze na zapad u kapitalizam njemacka svica i amerika

ma ni to; vidi hr koja nije sprovela lustraciju: ajd otjeraj izipanja sa kopanja, nemoguca misija, otelio bi se na sve strane humanog svijeta da mora iz domace "inteligencije" u radnike na zapad, ko da ga kolju, jadan. jos kaze, jebiga, onih 1% (?) pobili (??), pa to tako ide (???), neki visi ciljevi u maglovitoj buducnosti.

ah, ta katolicka crkva koja stiti svaki psihopatski drek od smjestaja u psihijatriju, onako humano, jednom ce se narod otresti i toga.

Oho, dengizam!

Šta dengizam?

Nego, nasmijalo me kad ovaj australopitek gore spomenu psihijatriju, to mu dođe kao kad antivakseri kažu "pametnome dosta".

deng sjaoping
kinesko tumačenje marksizma

e izipanju, onda je red da nasmijes i ti mene: komi je postavio klasicnu postapalicu, onako, srce i dusha su ti u socijalizmu, a bjezao bi na truli zapad. dok sam ja ekspresno proshirio i odgovorno tvrdim da ti nikad ne bi napustio uhljebljenje koje ti pruza nelustrirana partija zbog tvoje retardacije i uguznicke naravi, te od socijalsticke "postene inteligencije" postao radnik na zapadu, vec to moraju normalni ljudi, oni posteni i humani. dapace, kuknjava bi se cula do aljaske da netko i pomisli skinuti tebe sa uhljebnickog kopanja.

hoces li me razuvjeriti pri sumnji u postapalicu i podijeliti kud bi ti bjezao? mislim, 30 godina te zuljaju nekakvi hrvati i pokusaji postavljanja demokratskog okvira, a jos uvijek dozlaboga smrdis na grbaci istog tog naroda. nikako da pobjegnes, pa ne znam koliko je postapalica dobra.

Što bi rek'o Pinki, pomešo si me s nekim, ćale... Ali dobro, pomešo si ti i puno toga drugog, idi, brate, ne bih ti bio u glavi, ne znam što si ti bio u prošlom životu, ali mora da je bilo nešto jako, jako gadno, ovakva karma se ne zaradi tako što nekome nešto opsuješ.

Glede "kineskog tumačenja marksizma", ne tumačim ja ništa, samo konstatiram činjenice, kao što je ranije netko konstatirao činjenice vezane uz Jugosaviju: najveći iskok iz siromaštva u povijesti, najveći ekonomski boost ikada, a to što su neki utamanjeni je kompenzirano time što su neki drugi životi spašeni upravo ovim drastičnim poboljšanjem uvjeta života. Jebiga, netko dobije, netko izgubi, nije to kao ovdje kod nas na tolerantnom poluzapadu gdje živimo kao složna zajednica gdje se cijene život, rad i poštenje...

Da odgovorimo na pitanje iz naslova topika, i to studijom iz 1986. godine:

   Economic development, political-economic system, and the physical quality of life.  (https://ajph.aphapublications.org/doi/abs/10.2105/AJPH.76.6.661)

QuoteThis study compared capitalist and socialist countries in measures of the physical quality of life (PQL), taking into account the level of economic development. The World Bank was the principal source of statistical data for 123 countries (97 per cent of the world's population). PQL variables included: indicators of health, health services, and nutrition (infant mortality rate, child death rate, life expectancy, population per physician, population per nursing person, and daily per capita calorie supply); measures of education (adult literacy rate, enrollment in secondary education, and enrollment in higher education); and a composite PQL index. Capitalist countries fell across the entire range of economic development (measured by gross national product per capita), while the socialist countries appeared at the low-income, lower-middle-income, and upper-middle-income levels. All PQL measures improved as economic development increased. In 28 of 30 comparisons between countries at similar levels of economic development, socialist countries showed more favorable PQL outcomes.

Dakle, jeste.

Eh al ko će sad da pita Branka Milanovića koji je tvrdio suprotno tih godina i furao neoliberalizam

truki, lupi ih grabljama!!!

Мого си на клупу да спаваш кажу бабе, ваљда друго ниси ни имао, стан био 10 динара неки кажу,  сад што су направили македонски језик '46., што смо имали логор код ћопавог и што се црткале границе тек тако, и што и сад враћамо дугове зар је битно, ћути си, добро је, беху лепа времена..

Palmer, da to ima veze sa socijalizmom desilo bi se i na Kubi.

Наравно. Али мало шта у пракси има везе са дефиницијом. Давимо се у мору компромиса. Ја рекох једном, петокраку турам само ако ће Карађорђевићи да се врате..

mi se samo moramo osloboditi svih podmetacina i rasparcavanja, laznih izmisljotina, toboznjih naroda i kompromisnih podjela, te konacno spojiti rascjepkanu srbiju u jednu imperiju...

ili kako je nas veliki narodni ucitelj stevan radic citirao svetog savu: da srpska puska bude na ruskom ramenu i americka lisnica u srpskom dzepu.

Situacija je bukvalno takva da nalaže da se prvosrbijanci i Vučić povuku sa vlasti i svih funkcija, jer nisu sposobni da vode zemlju pod novonastalim okolnostima, i napuste političku scenu isto kao što su Koštunica, Dinkić i slični drugosrbijanci napustili politiku kad su naprednjaci i Vučić došli na vlast.

Milanović o optužnici iz Srbije: Braćo Srbi, pamet u glavu, koštaće vas! (https://rs.n1info.com/region/milanovic-o-optuznici-iz-srbije-braco-srbi-pamet-u-glavu-kostace-vas/)

Ili da čekamo da se opet dogodi neki scenario u fazonu drame "Karađorđeva smrt". I to je isto u duhu srpskog naroda.

ne bih rekao da je to moguce. godinama se odgajaju nove generacije na starim lazima i mitovima, zatezu odnosi, urnebesno provocira, dok se preko satelita poput srpskog nacistickog vijeca u pluralistickom okviru djeluje destruktivno. to mora imati razlog koji ce tek doci do izrazaja, a to u biti moze biti samo nova oruzana agresija.

sad, sve je to bizantizam, bilo bi najprikladnije da se za izbijanje sukoba (ili otvaranje druge fronte pri ruskoj agresiji na europu) moze optuziti hrvate, pa se zateze i zateze. tu su u igri i (trenutno) kompanjoni rusi i turci sa jedne strane, korumpirani nijemci, od kojih tek poneki bivsi, te globalni lubenicari kao korisni idioti (tako su skuhali i francusku prije hitlerovog napada, dok hitler i staljin bili kvazi saveznici). druga strana je tek u ozbiljnijem nastajanju, neizbjezna reakcija.

Pa dobro. Sve to što si naveo govori da imamo puno toga zajedničkog, pogotovo odgajanje novih generacija na starim lažima i mitovima. To je nekako light motiv ex-Yu i Balkana šire.

Jednom mora doći do otrežnjenja. Ako je došlo između engleza i fracuza i nemaca, što ne bi između nas? Ma hajde, nismo baš toliko primitivni. Eto, ti naprimer nisi. A to je dovoljno za početak, pa ćeš svojom kulturom, produhovljenošću i tolerancijom utecati na sve nas. Širi iz tebe kao magma.

Ja se najviše uzdam u tebe. Pa u Vučića. Ako ti omaneš.

Postoji kanal na Jutjubu (https://www.youtube.com/@WorldWarTwo) koji "prati" Drugi svetski rat u realnom vremenu (ali sa 79 godina zakašnjenja). Ja uglavnom pratim samo glavnu liniju (frontovi, armije, ratovanje), ali postoji i sekundarni narativ, "War Against Humanity". Današnja epizoda je posvećena kraju rata u Jugoslaviji. Nisam ni pogledao epizodu, ali šta god da kažu, neko ovde će imati šta da doda.

The Bloody Birth of Socialist Yugoslavia - War Against Humanity 134 (https://youtu.be/7oQOunprG7M)


Spomenuta je i ranija epizoda, za one kojima treba još konteksta:


How Britain Helped the Communist Revolution - War Against Humanity 113 (https://youtu.be/UWv1l7wgzyw)

Neki Holanđanin, Jochem Boodt, se pita "ko vas bre to zavadi?"

Why Yugoslavia is Divided (https://youtu.be/bbH13sBHvDI)

nije stigao ni do minute, vec je otkrio ni vise ni manje no "jugoslavensku naciju".
u najboljem slucaju budala, a moguce i nesto gore. bolje da se nizozemac posveti reportazi tko li je ono jamcio ljudima sigurnost u srebrenici.