ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Stigla knjiga, lepo upakovana, sve sa posvetom.
Mislim da će ovaj roman da preuzme primat nad ostalim delima domaćih pisaca objavljenim u Laguni.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi29.tinypic.com%2F280o68g.jpg&hash=4cd7e3a2cc40687d9a3ed607c362ecd3d773bc1d)

Bravo!

Cestitke Skrobonji!!!

@sivka,
u sto lepo izgleda!! da li je tvrdokorcena? kako izgleda unutra? koliko je editovana u odnosu na ono izdanje? ima li je kod vas za prodaju? hoce li biti neka promocija? hocu i ja s posvetom! :lol:

Ti imaš posvetu i na onom izdanju, to je svakako teže nabaviti, za ovo ćeš lako.

Redom:
Nije tvrdi povez. Ali ako kupimo 5000 komada, možda Laguna uradi specijalno izdanje sa fotkama :)

Knjigu smo naručili, stići će valjda u ponedeljak, odma pravimo proslavu... biće najavljeTo.

Očekujemo knjigu u ponedeljak, postoji obećanje Lagune da će nam dostaviti čim stigne. U tom slučaju pravimo "doček knjige" a Goran će da ih potpisuje.

Danke na svim informacijama. Taman mamu da posaljem.  :lol:

Nije da nešto cepidlačim (u stvari jeste), ali ne može na revolveru istovremeno oroz da bude nezapet, a okidač potegnut kao što je na slici.

Pridružujem se čestitkama. Knjiga je veoma gimpasta, zdravo debeljušna, korice su elegantne i odogovaraju sadržini romana.

xcheers

Nego, dobija li se uz knjigu i flaša Apsinta? :!:

Zašto pišeš Apsint sa velikim A?

Zato što voli!

Lapsus. Ili nepoznavanje pravopisa. Nemam pojma, pisao sam nabrzinu. Nisam ni skontao da sam stavio veliko slovo. :oops:

Quote from: mac on 31-07-2010, 15:26:57
Nije da nešto cepidlačim (u stvari jeste), ali ne može na revolveru istovremeno oroz da bude nezapet, a okidač potegnut kao što je na slici.

??? Slika je OK. Kad palcem napneš oponac, okidač se pomeri u položaj za okidanje. Kažiprstom povučeš okidač, oponac se vrati u nacrtani položaj i BUM!!!

Ha, gde je onda kažiprst?

Quote from: mac on 01-08-2010, 01:54:24
Ha, gde je onda kažiprst?

Pa na okidaču, sem ako je recimo cev bila zapušena. U tom slučaju je... negde u blizini.

Trenutno mi je nejasno da li se ne razumemo ili me samo zezaš, pa ću zato da nastavim ovu besmislenu prepisku. Jedini način da i oroz i okidač budu u položaju kao na slici je da nešto drži okidač u tom položaju. Može to da bude i konac, i nevidljivi prst, i Magneto, ali mora da postoji neka sila.

Može li neki info u vezi samog koncepta knjige, puka zabava ili istraživački ozbiljan roman ?

Quote from: HAL 9000 on 01-08-2010, 13:05:46
Može li neki info u vezi samog koncepta knjige, puka zabava ili istraživački ozbiljan roman ?

Ozbiljan roman koji pruža zabavu.

Al' ga okarekterisah!

Quote from: mac on 01-08-2010, 12:46:14
Trenutno mi je nejasno da li se ne razumemo ili me samo zezaš, pa ću zato da nastavim ovu besmislenu prepisku. Jedini način da i oroz i okidač budu u položaju kao na slici je da nešto drži okidač u tom položaju. Može to da bude i konac, i nevidljivi prst, i Magneto, ali mora da postoji neka sila.

Eh, sad, besmislena. Kod starih koltova okidač se pomerao unapred (u položaj za okidanje) tek sa napinjanjem oponca. Ako se setiš nekih starijih vesterna, zato kauboji dok jednom rukom pucaju drugom napinju oponac. Nauka je otad uznapredovala...

Okej, posle malo vikipedisanja stvari su jasnije. Zaista, kod ranijih revolvera, poput našeg Colt Army Model 1860 (http://en.wikipedia.org/wiki/Colt_Army_Model_1860), čovek je morao sam da napinje oroz svaki put, i za takav okidač se kaže da ima "single-action (http://en.wikipedia.org/wiki/Single-action)" mehanizam, a tehnika brzog okidanja slobodnom rukom se zove fanning (http://en.wikipedia.org/wiki/Fanning_%28firearms%29).

Mac ne sluša Stiva Erla, kad već sigurno ne sluša Ijana Stjuarta.

Iz Devil's Right Hand:

My very first pistol was a cap and ball Colt
Shoot as fast as lightnin' but it loads a mite slow
Loads a mite slow and soon I found out
It can get you into trouble but it can't get you out

@zakk,

sad mi kaze drugarica da je knjiga vec u laguninim knjizarama. stigla i kod vas?

Očekujemo sutra.
Nema razloga da ne stigne.

Quote from: sivka on 01-08-2010, 13:09:30
Ozbiljan roman koji pruža zabavu.

Al' ga okarekterisah!

Uf što ne volim taj Den Braun trend kada su u pitanju ozbiljne stvari.
Napišite ozbiljnu knjigu, ne treba mi Laguna da vidim zašto je napisan ovaj roman.

Ja sam čitao verziju od pre par meseci, ali verujem da nije preterano značajno menjana, jer vremena za to jednostavno nije bilo.

Hale, ovaj roman nema veze sa Denom Braunom - ni po čemu. U pitanju je roman kome bi po strukturi priče možda najsličniji bio Timescape Gregorija Benforda, naravno sa mnogo manje hard SF komponente. Goran je dosta istraživao da bi napisao ovaj roman, a meni se čini da bi bio bolji da se to istraživanje malo manje vidi. I kod ovog romana ja bih voleo da je urednička ruka bila izraženija, tj. da su neke, same po sebi, zanimljive epizode možda čak i izbačene, jer delimično remete strukturu i balans pojednih delova romana.
Međutim, to je roman koga sam lako i sa zadovoljstvom pročitao, mada, moram da priznam, mislim da je bilo "mesa" za ambicioznije ostvarenje u smislu ukupne književne vrednosti, učitavanja nekih opštijih značenja, i sl.

Quote from: HAL 9000 on 02-08-2010, 01:25:41

Quote from: sivka on 01-08-2010, 13:09:30
Ozbiljan roman koji pruža zabavu.

Al' ga okarekterisah!

Uf što ne volim taj Den Braun trend kada su u pitanju ozbiljne stvari.
Napišite ozbiljnu knjigu, ne treba mi Laguna da vidim zašto je napisan ovaj roman.

Prvo, nije nikakav Den Braun trend, daleko od toga. Sam naslov sugeriše da bi knjiga mogla da se bavi Teslom, ali Tesla je samo jedan od likova, glavni protagonista je njegov asistent koji priča priču. S druge strane, imamo priču o čuvenom Nikodiju Mariću, ovde zaokruženu za sve obožavaoce istog Skrobonjinog lika, koja je pravi kontrapunkt priči koja se dešava oko Teslinih laboratorija i eksperimenata koji se u njima vrše a koji će tokove radnje oko Nikodija Marića i Jevrema Radivojevića, Teslinog asistenta zaokružiti u jednu celinu.

Knjiga je neverovatna u svim svojim celinama. Prvo oživljen je Beograd sa početka 20. veka u nekim konturama i nijansama, vrlo verno sa onim stilom pisanja koji nalikuje tom dobu. I taj deo nudi obilje likova ... ali čitajte, nije u redu da sad prepričavam i kvarim vam show.

S druge strane svet Nikodija Marića, jednog od najmoćnijih i najbogatijih ljudi nudi uvid u jedan elitistički svet svojom dinamikom, koja se kontrapunktira kao što rekoh sa delom koji se odnosi na početak 20. veka.

Istorijski koncepti su promenjeni. Zakoni kvantne fizike su izigrani. Sve to proizvodi neverovatne utiske pri čitanju. I uvek mi nekako žao što ova knjiga nije došla pre Pištalove bedne Ninom nagrađene "Tesla pod maskama", jer je zaista u književno umetničkom smislu daleko ispred.

Ovo je možda Skrobonjina najbolja knjiga, makar ne mogu da prenebregnem i danas utiske koje je ostavio Nakot. U svakom slučaju knjiga koja se razlikuje u svakom pogledu od mora Laguninih izdanja u kvalitativnom smislu.

Mnijem da mi je dosta svog tog kontrapunktiranja promaklo, ali nema veze, bar mi nije promaklo ono kad Nikodije kontrapunktira novinarku.
To mi je bio odličan kontrapunkt.
Šteta samo što roman nije izašao pre Ćuprije na Drini, svašta bi danas bilo drugačije. 

 xrofl

NE SPOLUJ!

Quote from: Amanda Robin on 02-08-2010, 12:43:15
Mnijem da mi je dosta svog tog kontrapunktiranja promaklo, ali nema veze, bar mi nije promaklo ono kad Nikodije kontrapunktira novinarku.
To mi je bio odličan kontrapunkt.
Šteta samo što roman nije izašao pre Ćuprije na Drini, svašta bi danas bilo drugačije. 

Radi jezičke preciznosti, tačniji termin za epizodu sa novinarkom rečeno medicinskom jezikom bi bio PUNKTIRANJE.

Što se kontrapunktiranja tiče mislim da je Skrobonja upravo to radio, umesto jednog centralnog zapleta, postoji veći broj međupovezanih priča i dodirnih tema. A likovi su, baš kao i kod Hakslija, zasnovani na nekim realnim likovima, samo što je ovde autor ušao u domen metaistorije i slikao ih iz neke svoje optike. Otuda recimo Skerlić piše sf :-)

Quote from: caterina de medici on 02-08-2010, 14:46:39

Quote from: Amanda Robin on 02-08-2010, 12:43:15
Mnijem da mi je dosta svog tog kontrapunktiranja promaklo, ali nema veze, bar mi nije promaklo ono kad Nikodije kontrapunktira novinarku.
To mi je bio odličan kontrapunkt.
Šteta samo što roman nije izašao pre Ćuprije na Drini, svašta bi danas bilo drugačije.  

Radi jezičke preciznosti, tačniji termin za epizodu sa novinarkom rečeno medicinskom jezikom bi bio PUNKTIRANJE.

U misionarskoj pozi, to možda. Ali ovako je ipak bio kontrapukt.  :twisted:

Ma. Vidi. Da se uozbiljim.
Drago je meni što si najzad upala u okruženje u kom ti je svaka knjiga koju pročitaš kontrapunktno remek-delo a svaki pisac sa ovog foruma baja reda veličine Hakslija, ali, na duge staze, ne činiš time uslugu niti njima, a kamoli sebi.

Pametnom dosta.  

A ti si neki samoproklamovani kritičar koji se samoprevazišao u samospoznaji. Nisam znala da pročitaš baš svaki komentar koji ostavim na ZS.
Nigde nisam pominjala redove veličina, samo metod, termin je ionako toliko uvrežen da ne mora da se odnosi samo na Hakslija.

Samo kratko ali bitno:

Knjiga neće biti danas u TARDISu, navodno stižu sutra u neko doba.

E sad nastavite s diskusijom o punktiranju ;)

Nabavila danas u Laguninoj knjižari u Resavskoj.

U punktiranje se ne mešam. :mrgreen:

Quote from: angel011 on 02-08-2010, 17:28:25
Nabavila danas u Laguninoj knjižari u Resavskoj.

U punktiranje se ne mešam. :mrgreen:

Izdajniče....
Ideš na crnu listu....

 :cry: :cry: :cry:

Quote from: angel011 on 02-08-2010, 18:18:05
:cry: :cry: :cry:

24h

Da li su već prošla 24 sata?

Nemaš pravo na odgovor, na crnoj si listi :evil:

Šta je Laguna. danas mi već stižu poruke sa pitanjima, ima li potencijala za film u romanu....

Stigle knjige u Tardis, izvolte naići :)

Quote from: caterina de medici on 02-08-2010, 15:05:44
A ti si neki samoproklamovani kritičar koji se samoprevazišao u samospoznaji. Nisam znala da pročitaš baš svaki komentar koji ostavim na ZS.
Nigde nisam pominjala redove veličina, samo metod, termin je ionako toliko uvrežen da ne mora da se odnosi samo na Hakslija.

Eh, vidi je sad...  :shock: :lol:

Pa, ako smo sad stigli i do svetosavski miropomazanih forumskih kritičara, onda, da, baš sam ti ja u toj bulumenti nekako samoproklamovana...  :(

(A ko bi to trebalo da me proklamuje? ko je tebe proklamovao? – retoričko pitanje, naravno...  :mrgreen:)

Nu, za ono ostalo... pa, moguće da nisam bila dovoljno precizna – dešava mi se to često – ali ne dovodim sad ja u pitanje taj hakslijevski metod, nego eto, htela sam samo da ti skrenem pažnju kako je, po tvom mišljenju, Goranov romana sjajan ali i Biljin je roman sjajan pa je i Bobanov roman sjajan a bogami je i skalopov roman sjajan, pa se sve mislim... imaš li ti u tebe kakvih gradacija tog sjaja ili je baš sve skroz jednako sjajno?  ;)

Ili je možda moje samoprevazilaženje samospoznajom baš u tebe uslovilo konkretan manjak?

PS. ti si ovaj roman skoro čitala, jel'da? Nakon onog mog komplimenta koji te tako uvredio, jel'da? Nekako slutim da nije bilo pre.  :)  

Nu, za ono ostalo... pa, moguće da nisam bila dovoljno precizna – dešava mi se to često – ali ne dovodim sad ja u pitanje taj hakslijevski metod, nego eto, htela sam samo da ti skrenem pažnju kako je, po tvom mišljenju, Goranov romana sjajan ali i Biljin je roman sjajan pa je i Bobanov roman sjajan a bogami je i skalopov roman sjajan, pa se sve mislim... imaš li ti u tebe kakvih gradacija tog sjaja ili je baš sve skroz jednako sjajno?  ;)

Ili je možda moje samoprevazilaženje samospoznajom baš u tebe uslovilo konkretan manjak?

PS. ti si ovaj roman skoro čitala, jel'da? Nakon onog mog komplimenta koji te tako uvredio, jel'da? Nekako slutim da nije bilo pre.  :)   


[/quote]

Sto se ovog poslednjeg tice, pogresno si procenila, roman sam citala jos u januaru u elektronskoj formi. A tvoj komentar je bio takav da nije bio vredan pomena, pa nisam ni pokusala da ga direktno komentarisem.

I ne znam od kad su to Skrobonja, Boban ili Radmilo bilo koji baja koji napise knjigu? I dalje smatram da su te knjige sjajne, a ako ti imas neki problem s tim otvoreno reci knjiga mi se ne svidja i argumentuj. I isto tako smatram i da je Biljina knjiga sjajna. Mozda tebe blagonaklona kritika nervira, mozda bi htela da sve bude u duhu onih neispoljenih licnosti koji ce pljuvati po necijem radu, a da pri tome nikad nisu napisali niti jedan red, sem forumaskih neslanih sala.

@ Amanda, vidim da nisi dobro uradila domaći. Zaboravila si Jakšića :(
Komentarisala sam i njegove Kraljeve! I da dodam, osim u osvrtu na Bobanovog PS nigde ne postoji reč SJAJAN!  A i tamo je bila u funkciji, čini mi se tehnika koje je pisac koristio. Shodno tome nesuvislo je pominjati da bih trebalo da pravim gradacije sjaja.I da završimo ovu temu. Stvarno nema smisla da kvarimo ovaj topic, neka ljudi čitaju i iznose svoje mišljenje. Moj i tvoj pristup čitanju se jednostavno razlikuju i to je nepomirljivo. Ja ovde postujem dosta godina (preko 7 godina sa sveka 100 i nešto postova) ali isključivo na teme književnosti i ne volim ovakva prazna naklapanja. I'm off the board, but will return.

PS i Kraljevi su vrh domaće fantastike, a dodao bih i Damnjanovićeva dela, Vi što maštate o sreći, i Malteški šišmiš.
Zanimljivo je da se u pogledu kvaliteta nekih dela, slažu i struka, profesionalci, a i mi, obični čitaoci. Onda je jasno da se ne radi ni o kakvom naručenom hvalisanju- ljudi jednostavno umeju da pišu, i njihov kvalitet je prepoznat.
To ne znači da su savršeni i da trebaju biti izuzeti od kritičkog mišljenja, ali malo je stvarno preterano stalno tražiti neki povod samo da se kritikuje..

Malo je nezgodno ako se i za roman početnika kakav je Bilja i za zreo roman kao što je Poslednji Srbin kaže da su sjajni, da li ih to izjednačava po kvalitetu?

Quote from: caterina de medici on 03-08-2010, 21:03:06

Mozda tebe blagonaklona kritika nervira, mozda bi htela da sve bude u duhu onih neispoljenih licnosti koji ce pljuvati po necijem radu, a da pri tome nikad nisu napisali niti jedan red, sem forumaskih neslanih sala.

idem redom, ali samo u osvrtu na penultimativni post: poslednji me nekako učvrstio u uverenju kako ti prepoznaješ 'prazna naklapanja' uglavnom nakon što u njima kažeš sve što si imala.  :lol:

Mene ne smeta što ti imaš 'drugačije mišljenje', naprotiv, ja ovde uglavnom reagujem na nadmenost kojom garniraš neke svoje opaske. Naravno, ti odlično barataš politički korektnom formom obraćanja, i umešno generalizuješ provokativan sadržaj, ali, to ne znači da isti time prestaje biti uvredljiv, znaš.  ;)

Kao prvo, na ovom forumu teško da ima nika koji nema objavljenu knjigu, tako da je status 'nepisanja niti jednog jedinog reda' nekako bašbaš prestižan u mojoj knjizi. E sad, kud već nisi u stanju mane da mi uočiš, bar mi vrline ne diraj, jer posle dvaes&kusur godina u ovoj tarapani taj konkretno moj status se pokazuje kao izuzetno vredan, bar meni; upravo zbog njega nisam ničiji čirlider i ne dugujem nikom ništa, to ni po forumima a kamoli u 3D.

Kao drugo, ispoljena ja bila ili ne, ovde ne zagovaram pljuvanje, nego naprotiv, zagovaram malko umerenije hvaljenje i trezvenije sagledavanje, makar da nam osvrti na knjige poznanika imaju malko više kredibiliteta. Stvarno ne shvatam zašto odbijaš da vidiš razliku koju time potenciram, ti koja s nipodštavanjem gledaš samo na prozu Mome Kapora i tamo nekih sponzoruša. :) A baš zato što sam itekako svesna da je fandom proizveo par komada itekako kvalitetne proze, iskreno mi smeta fakt da se od silnog poliranja generalnog sjaja ti primerci nekako slabo uočavaju.

Kao treće, ja ne krijem da sam jedna od onih ličnosti koje ne cene rad per se, nego samo produkt tog rada. Tako da, ako neko može da isporuči dobar produkt, ne zanima me odveć količina uloženog rada a niti godine samog trudbenika, čak štaviše, tu moje divljenje odlazi uglavnom onome ko uspe bolji produkt da isporuči sa manje uloženog rada.

Zato, po pitanju Skrobovog romana – ja mu ne nalazim zamerku. Čak i ovo što Mića pominje - o mogućem nedstatku vremena za neke ambicioznije dorade – ne vidim kao deo Skrobovog nauma, tako da smatram kako je samo vreme tu bilo od malog značaja. Isto tako, smatram da Skrob iskreno misli ono što je rekao u odbranu Kičme Noći: njega također ne zanimaju soc-kulturne relevantnosti niti političke konotacije, bar ne u meri u kojoj bi morao da zbog istih batali žanrovski eskapizam u nekom sirovijem obliku. U tom smislu, Skrob piše da svojim pisanjem najpre zabavi sebe a onda i neke od onih koji će pisanje pročitati. Koliko i kako u tome uspeva, to je svakako otvoreno za diskusiju, a ja se dobro pazim da pri takvim procenama ne vrednujem Skrobov roman u skladu sa ličnim očekivanjima. Pre ću priznati da nisam ciljna grupa za tu vrst pisanja, pošto ja čak i od sirovog žanrovskog eskapizma zahtevam izvesnu dozu relevantnosti u odnosu na stvarnost, a slutim da to ipak nije bila Skrobova namera.

Iz čega dalje logično proizilazi da smatram kako u Skrobovom romanu nema mnogih stvari koje mnogi ljudi blagoizvoljevaju naći, a fakt da Skroba poznajem dugi niz godina i da ga gotivim kao čoveka i kao pisca me ni najmanje ne dovodi u opasnost da u njegovim romanima nalazim ono što on tamo nije stavio, zato jer ga nije ni zanimalo da to tamo stavi. 

Čestitam, famozno izgleda. Kad stignem odoh do Lagune da vidim da li je stigla knjiga u NS. Ili da čekam SAjam pa možda dobijem i posvetu? :)

http://www.facebook.com/video/video.php?v=420001869292#w384-h288 (http://www.facebook.com/video/video.php?v=420001869292#w384-h288)

Quote from: angel011 on 04-08-2010, 10:59:03
Malo je nezgodno ako se i za roman početnika kakav je Bilja i za zreo roman kao što je Poslednji Srbin kaže da su sjajni, da li ih to izjednačava po kvalitetu?

Ako se osvrneš na ono što sam pisala za Biljin roman na njenom topicu, nigde nećeš naći tu reč SJAJAN. To je prosto ovde podmetnuto. Ja nigde nisam bez nekog navođenja određenih kvaliteta knjige napisala "sjajan roman" i to je to. E, sad, ne vidim zašto dva potpuno različita dela, a uzimajući u obzir Biljin "staž" i Bobanov ne bi bila dobra, svako na svoj način. Ali stvarno me ovo smara. Što bih se ja bilo kome pravdala za ono što sam napisala. Ko je pismen nek čita, a ako neko već želi opsesivno kompulsivno da prati svaki moj post gde sam iznosila mišljenje o knjigama koje smatram dobrim, to je njegov izbor. Već sam negde rekla, ne merim atome na terazijama od paučine i ako mi se neka knjiga generalno dopada, nemam nikakav problem da to i kažem, ističem, svuda sam navela razloge i zašto. I to mislim da je urađeno u duhu književno teoretskog diskursa, a ne nekog ličnog stava koji drugima neće pružiti ništa sem da sam ja rekla - SJAJNO!

Quote from: Bilja on 04-08-2010, 11:53:33
Čestitam, famozno izgleda. Kad stignem odoh do Lagune da vidim da li je stigla knjiga u NS. Ili da čekam SAjam pa možda dobijem i posvetu? :)

Načekaćeš se do Sajma... :lol: Bolje nabavi sad, pa ponesi sa sobom kad budeš dolazila u BG, da dobiješ i posvetu. :)

@caterina: Ovde si je nazvala sjajnom.

Quote from: caterina de medici on 03-08-2010, 21:03:06


I ne znam od kad su to Skrobonja, Boban ili Radmilo bilo koji baja koji napise knjigu? I dalje smatram da su te knjige sjajne, a ako ti imas neki problem s tim otvoreno reci knjiga mi se ne svidja i argumentuj. I isto tako smatram i da je Biljina knjiga sjajna.

Nego, kad pomenu književno teoretski diskurs, šta bi u teoriji književnosti bio kontrapunkt? Postoji li neka definicija? Ja znam samo za onu iz teorije muzike.

Quote from: angel011 on 04-08-2010, 12:36:12
@caterina: Ovde si je nazvala sjajnom.

Quote from: caterina de medici on 03-08-2010, 21:03:06


I ne znam od kad su to Skrobonja, Boban ili Radmilo bilo koji baja koji napise knjigu? I dalje smatram da su te knjige sjajne, a ako ti imas neki problem s tim otvoreno reci knjiga mi se ne svidja i argumentuj. I isto tako smatram i da je Biljina knjiga sjajna.

Nego, kad pomenu književno teoretski diskurs, šta bi u teoriji književnosti bio kontrapunkt? Postoji li neka definicija? Ja znam samo za onu iz teorije muzike.

promaklo ti je, već samo to pomenula: umesto jednog centralnog zapleta, postoji veći broj međupovezanih priča i dodirnih tema.

I da dodam radi se o tehnici kombinovanja i kontrastiranja na način da se ostvari jedna harmonična celina, a da se pri tom zadrži linearna individualnost pojedinih delova.

Na šta misliš pod većim brojem međupovezanih priča? Ja sam do sada, a pročitala sam veći deo knjige, primetila dve priče, Jevremovu i Nikodijevu. :)

Quote from: angel011 on 04-08-2010, 13:22:52
Na šta misliš pod većim brojem međupovezanih priča? Ja sam do sada, a pročitala sam veći deo knjige, primetila dve priče, Jevremovu i Nikodijevu. :)

Pa da li je to samo Jevremova priča? A šta je sa svim onim likovima oko kraljevske porodice, sa tim menjanjem istorije, kakve to ima direktne veze sa Jevremom? On će se tu naizgled slučajno uplesti. Pa priča o Bufalo Bilu, Eni Okli, Apisu, Lenjinu. Posmatrano iz vizure samog Jevremovog lika, oni su neki sporedni akteri koji imaju svoje priče. A sve se to uklapa na kraju u jednu logičnu celinu.

Tako je i u Nikodijevom svetu. Pročitaj do kraja, pa ćeš videti da more likova nije direktno povezano sa glavnim likom, već nekim usputnim prečicama, što dovodi do kontrapunktskih prelivanja.

Da malo smanjim pritisak, odnosno, da stavim protivteg. :lol:

Ponekad je dovoljno u glavi prevesti na maternji jezik pa da tuđica bude jasna. Meni na pijaci mere breskve tako da stave kontrapunkt od jednog kilograma na drugi kraj vage. I čini mi se da se punkt pre odnosi na tačku u kojoj se pravi otvor nego na rupu ili bušenje. Takođe je sjajno kad se u domaćoj fantastici pojave nova imena, o tome, u tri od četiri slučaja svedoče i naslovi edicija u kojima su nove knjige objavljene, pa su i kritrijumi ocene različiti. Sitne zlobe nikada nisu doprinosile kvalitetu, pa se to neće dogoditi ni ovog puta.

Quote from: angel011 on 04-08-2010, 10:59:03
Malo je nezgodno ako se i za roman početnika kakav je Bilja i za zreo roman kao što je Poslednji Srbin kaže da su sjajni, da li ih to izjednačava po kvalitetu?

Zasto je tako tesko dati sansu nekome ko je objavio prvi roman?
Niti je to prvi rukopis koji sam u zivotu napisala, niti je jedini (imam jos 2 potpuno nova ali zasad mi niko ne daje sansu), a objavljivala sam i pre toga, samo ne romane. U taj rukopis sam ulozila mnogo godina i mnogo truda, mozda nije ispao savrsen, ali dovoljno sam samokriticna da sam potpuno svesna gresaka koje sam napravila. To je moj prvi rukopis, uzivala sam dok sam pisala i stvarno mi ne prija sto me stalno postavljate kao merilo za "pocetnicko" i "jadno".

Ne jedi se, Biljo. Meni ne pišu "početničko". :lol:

Quote from: Bilja on 04-08-2010, 14:24:01

Quote from: angel011 on 04-08-2010, 10:59:03
Malo je nezgodno ako se i za roman početnika kakav je Bilja i za zreo roman kao što je Poslednji Srbin kaže da su sjajni, da li ih to izjednačava po kvalitetu?

Zasto je tako tesko dati sansu nekome ko je objavio prvi roman?
Niti je to prvi rukopis koji sam u zivotu napisala, niti je jedini (imam jos 2 potpuno nova ali zasad mi niko ne daje sansu), a objavljivala sam i pre toga, samo ne romane. U taj rukopis sam ulozila mnogo godina i mnogo truda, mozda nije ispao savrsen, ali dovoljno sam samokriticna da sam potpuno svesna gresaka koje sam napravila. To je moj prvi rukopis, uzivala sam dok sam pisala i stvarno mi ne prija sto me stalno postavljate kao merilo za "pocetnicko" i "jadno".

Ko je rekao "jadno"?

Sve što ja kažem jeste da tvoj roman i Bobanov roman nisu isti po kvalitetu i spisateljskom umeću. Bez uvrede.

Quote from: angel011 on 04-08-2010, 15:02:47

Quote from: Bilja on 04-08-2010, 14:24:01

Quote from: angel011 on 04-08-2010, 10:59:03
Malo je nezgodno ako se i za roman početnika kakav je Bilja i za zreo roman kao što je Poslednji Srbin kaže da su sjajni, da li ih to izjednačava po kvalitetu?

Zasto je tako tesko dati sansu nekome ko je objavio prvi roman?
Niti je to prvi rukopis koji sam u zivotu napisala, niti je jedini (imam jos 2 potpuno nova ali zasad mi niko ne daje sansu), a objavljivala sam i pre toga, samo ne romane. U taj rukopis sam ulozila mnogo godina i mnogo truda, mozda nije ispao savrsen, ali dovoljno sam samokriticna da sam potpuno svesna gresaka koje sam napravila. To je moj prvi rukopis, uzivala sam dok sam pisala i stvarno mi ne prija sto me stalno postavljate kao merilo za "pocetnicko" i "jadno".

Ko je rekao "jadno"?

Sve što ja kažem jeste da tvoj roman i Bobanov roman nisu isti po kvalitetu i spisateljskom umeću. Bez uvrede.

Ali ja uopste nemam cilj da pisem ni kao BOban ni kao bilo ko, ne zato sto imam lose misljenje o kvalitetu njegovog pisanja, nego zato sto imam svoj sopstveni stil koji meni odgovara i koji mi se dopada. Mi nismo cak ni u istiom zanru. To je poredjenje baba i zaba.

elem:

Potpisivanje knjige "Čovek koji je ubio Teslu" i druženje s autorom, Goranom Skrobonjom: petak 6. avgust 18-20h u knjižari Tardis (Kneza Miloša 2, Bgd).

Datum:   05.08.2010
Novina:   Politika
Rubrika:   Kultura
Strana:   14

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi35.tinypic.com%2F2dwg8qf.jpg&hash=7adf3e6aedc783a15fb07dc614172d6a8140ecb3)

ПРАВДА!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi36.tinypic.com%2F2ezpg6r.jpg&hash=ec9d9261b23e1b0eef6003f63abb560853af5d96)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi36.tinypic.com%2Fv4mkwk.jpg&hash=ab81eab7c26ebafd9eb6e82ce24a140e913c7f99)

Skrobonja se pretvara u Zorana Živkovića!!!!

 :lol:

I to u badass ZŽ!

kakva palpčina... nema tu zbora, Skrob je majstor... :lol: :lol: :!:
Oto ima da svisne.

Quote from: Amanda Robin on 02-08-2010, 12:43:15
Mnijem da mi je dosta svog tog kontrapunktiranja promaklo, ali nema veze, bar mi nije promaklo ono kad Nikodije kontrapunktira novinarku.
To mi je bio odličan kontrapunkt.
Šteta samo što roman nije izašao pre Ćuprije na Drini, svašta bi danas bilo drugačije. 

Oko ove Na Drini Cuprije, mogla bih da pokusam da uradim neko antidatiranje. Koliko je meni poznato Lawrence Durrell je samo za nekoliko glasova izgubio trku za Nobela 1961. sa Andricem (vidi Ian S. Mac Niven (ed.), op. cit. p 388).

Pa da je roman izasao ranije vodio bi bitku sa Darelom. Pa ko ziv, ko mrtav!

Quote from: caterina de medici on 05-08-2010, 23:45:59

Quote from: Amanda Robin on 02-08-2010, 12:43:15
Mnijem da mi je dosta svog tog kontrapunktiranja promaklo, ali nema veze, bar mi nije promaklo ono kad Nikodije kontrapunktira novinarku.
To mi je bio odličan kontrapunkt.
Šteta samo što roman nije izašao pre Ćuprije na Drini, svašta bi danas bilo drugačije. 

Oko ove Na Drini Cuprije, mogla bih da pokusam da uradim neko antidatiranje. Koliko je meni poznato Lawrence Durrell je samo za nekoliko glasova izgubio trku za Nobela 1961. sa Andricem (vidi Ian S. Mac Niven (ed.), op. cit. p 388).

Pa da je roman izasao ranije vodio bi bitku sa Darelom. Pa ko ziv, ko mrtav!

Vidi vamo; nas dve se prosto ne razumemo, ali ne zato što ja tebe nešto naročito mrzim ili oću da ti po-svaku-cenu kontriram ili neznamnijašta; nas dve imamo nepomirljivo različite referentne sisteme po svakom bogovetnom za-ovu-temu-relevantnom-pitanju, i to ti je sve.

U mom sistemu vrednosti, to što ti pričaš veze sa životom nema. Ve-ze!

I da nema te tvoje silne arogancije i tog tvog slinog srednjačkog vrednovanja u nastupu, možda bih ja s tobom i normalno porazgovarala, i učtivo ti skrenula pažnju na fakt da književno-teorijski diskurs ipak podrazumeva određeni vokabular i da je taj jebeni vokabular sasvim dostatan za sve razgovore o dotičnoj materiji, te da nema ama baš nikakvog razloga da se sad ovde poseže za terminologijom muzikologije, farmakologije ili kamabladisutre; šta ti je bre to tvoje 'kontrapunktno prelivanje'?? čemu pa to služi, šta pa to znači?? Kakvi su pa to sad venčići od nežnopletenih cevastih biljčica? I zašto bi ja trebalo da pretpostavim sve te tvoje intimne puteve & stazice kojima jedan primerak populističke literature poput Skrobovog romana maltene samopodrazumevajuće dovodiš u razmatranje za jednu prestižnu mejnstrim nagradu?

Zato što je ista degradirana nekim prethodnim kandidatima???

Pa mislim!!!

Ja zaista nisam nikakav akreditovani književni kritičar - kao što si već blagoizvolela ovde naglasiti - ali kontam da zloupotreba nije sama po sebi dokaz kako više nema ni malo mesta za samu upotrebu; ako je Pištalo zaista dobio ninovu nagradu za nekakvu bezvrednu prozu – ne znam, nisam čitala pomenuti primerak, ali ajde da ti poverujem na reč kako je zaista bezvredan  - to ipak nije argument da sad sva književno-bezvredna proza ima ravnopravnu šansu za istu tu time degradiranu  ninovu nagradu. Zovi me staromodnom, ali tako ti ja to ekstrapoliram.

A u okruženju u kom se nas dve trenutno zatičemo – u jednom krajnje nezdravom, poltronskom, kalkulatorskom, taboraškom, klanovskom, jebljivom nek/komšiji/crkne/krava-skom okruženju – tvoj blatantni nedostatak standarda jeste straobalno provokativan, sve i ako ti sama toga nisi svesna. Uostalom, ko god je čitao Biljine postove na makar ovom topiku, i sam donekle konta zašto Biljin roman jeste početnički ali ne može ujedno biti i 'sjajan', pa sve da ti ovde meni i svima ostalima na samim trepavicama dubiš.   

A da sad ne pominjem fakt kako si mi u svakom svom postu na ovom topiku rekla stvari zbog kojih bi te kafenom kašičicom kupili sa poda, samo da si mi u 3D blizini; ovako, sve to ti ovde glanc bajgoniram, jer, hej, ipak je ovo samo internet forum.  :)

Ajde zato sad i stanemo nas dve ovde, a?  ;)

Quote from: Amanda Robin on 06-08-2010, 00:52:19

Ajde zato sad i stanemo nas dve ovde, a?  ;)

Nije fer! Čim postane zanimljivo, neko odustane od svađe.  :?
Ovaj forum postaje dosadan. :(

Gle, Amanda, zavrsicemo ovu jalovu polemiku, ali moram da ti skrenem paznju da bi te za ovo skupljanje kasičicom banovali sa nekom foruma na kome nisi toliko dragocena.

A tako inace reaguju osobe koje su se samoprevazisle u samospoznaji? Pri cemu se meni spocitava manjak istog! Interesantno. Pa ti da si se samoprevazisla u bilo cemu ne bi ovde tako reagovala. Bila bi Dalaj Lama. I zapamti - mene niko nikad nije skupljao nikakvim escajgom niotkud, ja mozda jesam sitna, ali kvantitet nikad nije garancija.

Quote from: Amanda Robin on 06-08-2010, 00:52:19
A da sad ne pominjem fakt kako si mi u svakom svom postu na ovom topiku rekla stvari zbog kojih bi te kafenom kašičicom kupili sa poda, samo da si mi u 3D blizini;

:evil:  xrofl

Ma opušteno narode...

Elem, Skrobov roman planiram pazariti čim stigne u knjižaru; zaradio sam nekih para pa ću se počastiti, a kad pročitam, postovaću i utiske, da makar neko kaže nešto konkretno vezano za roman :P

Quote from: caterina de medici on 06-08-2010, 01:16:05

A tako inace reaguju osobe koje su se samoprevazisle u samospoznaji?

blablabla.

Pa to samoprevazilaženje si mi upravo TI ovde imputirala - mislim da je to adekvatan izraz, imputiranje – i to kao jebenu uvredu, pa eto ti ga sad i serviranog; sestro, onog momenta kad imenuješ (razbiješ) nešto - kupila si to.

dvaput te ovde bajgoniram i dvaput mi se kačiš u opetovanju, i niti jednom ne dopuštaš ni najmanju mogućnost za neku usranu kontemplaciju nad svojim postupcima.
Stvarno misliš da si toliko bezgrešna?
Phiu.
Idi kući, peri sudove, ribaj pločice, uvijaj sarme, do some fucking thing, will'ya?

Draga Nedo, beskrajno su me zabavili tvoji postovi ovde. Ako je i knjiga napisana istim stilom, ne sumnjam da ću uživati. Čim završim sa "Hiperionom", prelazim na "Čuvare severa".

Nego, ostao sam u nedoumici posle sinoćnjeg zbora "Nina, nana..." u zavereničkom centru srpske nacionalističke palpčine , o čemu će već neko izvestiti i na krajnjem jugu Balkana, da li ćemo natezati nategaču večeras ili za neku drugu promociju? Da li da ponesem obe, što bi značilo frakcionaštvo, ili samo jednu za Lazara Komarčića. Nadam se da oni koji ne razumeju 95% mojih poruka neće razumeti ni ovu. Računam sa 5%.

Vidi, svaki prilog za natezanje je dobrodošao. Ja prilažem šampanjac.

Jel' večeras? A, ja mislio da će biti apsinta. Sa gašenjem zapaljene kocke šećera u njemu? Za "dnevnik apsinta" da padne apsint, za "dnevnik krvi" već je pala krv. Ko im je kriv što su toliko žurili? Hoće li i Boban potpisivati "Poslednji Srbin"? Kad je već gužva. Mogli bismo Neda i ja da ponesemo penkala.

Hoćemo li posle preko druma?

Apsint je u knjigari, ako ga nisu utnuli. Ali ne preporučujem. Ja bih se držala stare dobre krigle. Za goste šampanjac. U podrumu kod Mare ima i neke žestine. Sanja je popodne, ne Mira, tako da se kafe nećemo napiti.
Imam rezervisano nekoliko knjiga + potpis. Valjda će biti dovoljno za sve koji se pojave.

Da li će Srbin potpisivati i šta, ne znam. Ja knjiga više nemam (mislim na Poslednjeg Srbina), ali ima Crnog cveta. Još koji kusur...

S obzirom da će biti prisutno nekoliko domaćina (domaćih pisaca čije se knjige prodaju u knjiGari) možda će biti i više potpisivanja.

E, dosta od mene. Imam da radim obračune i pdv...

Naločite se apsinta :evil: pa ko preživi :!:

Problem nekadašnjeg apsinta nije u pelenu ili anisu, već u sastojku alfa tujol iz biljke absinthium cerefolium (?) koji se danas odstranjuje, tako da se sve svodi na pelinkovac. Miloše, reaguj! Sanja da nauči da kuva kafu do večeras. Mogli bi i oni što duguju pivo da skoknu.

To nije problem nekadašnjeg, nego današnjeg apsinta!

So what? Danas možeš da zablesaviš na mnogo drugih načina. Magla u čaši i nije neki fazon. Osim za Hemingveja, Remarka i društvo.

'ocemo izvestaj!  :)

Novinari su stigli pre Gorana koji se zaglavio u saobraćaju :) Strpljivo su ga čekali. Islikali su ga. Otvoren je šampanjac. I tako. Neka malo neko drugi priča.

Bilo je fino. I zabavno, sa rušenjem knjiga iz izloga (3 puta) i razbijanjem apsinta. :lol:

Neki su morali da izađu zbog slikanja. Posle su novinari odveli Skrobonju napolje zbog intervjua. Da nismo imali "napolje" bilo bi pretesno. Pozivam da se ulože napori u sređivanju "podzemlja", undergraund promocije su i bile predviđene tamo. Mada se, onda, ne bi videlo da se nešto dešava, spolja. U dilemi "out" i "in", bolje je "in".

Nevolje sa laptopom sam iskoristio da nastavim sa čitanjem. Uhvatio me je na "noodling". Ko ne zna šta je to, saznaće već na početku. Ko zna šta ću sve naći u svetu gde je Tesla naplatio svoju pamet. Eh, da je...

Još nešto: prodato je, sa posvetom, pet primeraka, isto koliko i "Povratak u SSAD" koji se prošunjao uz promociju.

Razgovor Goran Skrobonja, SF pisac, o svom novom romanu ,,Čovek koji je ubio Teslu"

Početkom avgusta, izdavačka kuća Laguna objavila je najnoviji roman SF pisca, Gorana Skrobonje, pod naslovom, ,,Čovek koji je ubio Teslu". U intervjuu za Danas, autor otkriva viziju spoja vremena prošlog sa skorom budućnošću i ispravlja istorijsku nepravdu koju su društvo ili nekoliko pojedinaca naneli genijima svog doba, stavljajući savremenike i prethodnike u jedan prostorno-vremenski ring u kojem se menjaju startne pozicije, uloge i ulozi. Beograd je hiperurban i užurban, a mladi Teslin asistent, Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, slučajno je upućen na najveće tajne Univerzuma.

Kakva Srbija nastaje spajanjem duhova s početka dvadesetog i odmaklog dvadeset prvog veka?

Mesto i vreme zapleta romana nastaje ukrštanjem dve Srbije iz dva vremenska toka i dva paralelna svemira. Suština je mogućnost promene istorije. Nikola Tesla 1900. dolazi u Beograd i osniva naučno-finansijsko-poslovno carstvo i glavni grad Srbije postaje centrom Evrope i svetskog progresa. Naučnim dostignućima, prevaziđen je problem vremenske distance. U tom spoju, nesavremenici su se našli u uslovima u kojima je izbegnut Prvi svetski rat, ali je velika opasnost ipak na pomolu. Ipak, Srbija iz prošlosti i ona buduća, bolje su od ove u kojoj živimo.

O kakvim susretima je reč?

Srpski prestolonaslednik se 1923. ženi princezom Anastasijom Romanovom. Beograd vrvi od svetskih špijuna, vojnih atašea i drugih zamešitelja, veliko zlo je na pomolu. Susretom likova iz raznih epoha i prostora, nastaje kontrafaktualni istorijski roman koji se bavi mogućnošću promene toka istorije i posledica raznih uticaja. Upravo je izdat sličan roman pod nazivom ,,Povratak u SAD", koji govori o američkoj komunističkoj imperiji koja preti svetskoj demokratiji i koji naopačke postavlja društvo kakvo poznajemo.

Kako se ispravlja kosmička ili ljudska nepravda u romanu ,,Čovek koji je ubio Teslu"?

Jedan od nosećih likova romana je Lazar Komarčić, srpski pisac koji je zaslugom Jovana Skerlića gotovo zaboravljen. Inače, i danas pisci životare po kanonima koje je postavio ovaj kritičar i koji su opstali nakon njegove smrti, posle Drugog svetskog rata i svih režima koji su bili aktuelni na ovim prostorima, iako se mnogo toga promenilo u međuvremenu. U romanu, Komarčić postaje član SANU, Skerlić pokušava da piše SF romane, ali mu to nikako ne ide. Na prijemnoj svečanosti, pojavljuje se i Hugo Gernbek koji je veliki obožavalac Komarčićev, a inače, veliki Teslin prijatelj. Tu su i Branislav Nušić, Lenjin, Mata Hari, Apis, kraljevi, princeze, atentatori?

Važnu ulogu u zapletu ima i Nikodije Marić, lik iz ranijih vaših romana. Šta se sa njim dešava?
Nikodije je zaslužio da najzad i njegova priča bude ispričana. Lik se od nastanka veoma razvio, od jasne aluzije na Bogoljuba Karića, jednog od prvih režimskih biznismena, nastalih krajem 1980. do velikog poslovnog uma, poput Ričarda Brensona. Radi se o poslednjim danima njegovog života i objašnjenju stalnog mračnog prisustva, sile koja iz senke deluje u svakoj situaciji, mestu i vremenu. Od spleta okolnosti i ličnosti, njihovih odluka, zavisi i sudbina čovečanstva.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/naucnofantasticna_srbija_2020.11.html?news_id=196781 (http://www.danas.rs/danasrs/kultura/naucnofantasticna_srbija_2020.11.html?news_id=196781)

Kad smo već u kancelariji, a shodno dobroj praksi ZS da se o čitanju referiše natenane, obaveštavam da sam dočitao deo "Dnevnik apsinta" i zagazio u "Pogled u ambis". To ne znači ništa onima koji nisu čitali i neće, ali hoće onima koji čitaju ili su već pročitali. Veoma mi se dopalo kako je Skrobonja saobrazio jezik kojim piše sa miljeom u kome se delovi priče događaju. Vrlo sam zadovoljan pročitanim. :lol:

Danas dobio primerak. Čim dokrajčim prokletog Winslowa krećem na ovo...

No, sad kad smo saznali da je Skrob isprelivao mnoge kontrapunkte u svom romanu, red je da u individualnom kontrapunktu overimo i neke anti žensko/pismo/sponzorski/miropomazane/književno/teorijske insajte:

Quotepročito sam TESLU.
baš kao što je knjiga podeljena između 2 naratora, tako sam i ja podeljen u impresijama.
dobro je to – ali slabo.
zabavno – ali plitko.
ozbiljan research u detaljima – a pada na suštinskim. pritom najviše smeta konvencionalno postavljeni tesla – ovo je mogo da bude i bilo koji tamo neki ludi naučnik, sima kosmos iz paralelnog svemira, nema tu ni senka od našeg tesle.

zatim, ostavlja me u ozbiljnim upitanostima:
- da li je nikodije karić skrobonjin alter ego? jer, on je daleko življi i zanimljiviji i bogatiji lik od onog bezličnog i neubedljivog dobrice... očito je daleko veće emotivno i svako drugo ulaganje u taj lik od strane pisca, pa je u tom tonu i njegova sudbina (da ne spojlujem).
- da li je skrobonja ženomrzac? inače ne bih rekao, ali ako bih sudio samo po ovoj knjizi, ovde ima materijala za ozbiljnu studiju na tu temu.
- da li ovaj roman promoviše narkomaniju? ne znam zašto se u podnaslovu potencira apsint kad je u samoj knjizi mnogo prominentnija znatno jača – koka?! a tu je i pušenje trave, u cigarama, pa onda opijum li beše iz 'baunga'... prava mala enciklopedija narkotika.

najzad, moja najveća zamerka: previše ima wish-fulfillment fantazija i projekcija, što mi baš onako nezrelo i neozbiljno zvuči.
(elaboriraću na blogu, koga zanima)
mislim, okej, ovo i jeste jedan eskapistički, bestselerski, ne-previše-ambiciozni roman u smislu neke Književnosti, ali ipak... prećera ga, naročito ono s komarčićem – mada, jasno, poklonici iz LK kluba će baš time da budu kupljeni. kao i rekreacijom starog Bg-a. i risrčom (ah, svi ti detalji! sve te nebitne epizode! imena kafana! novinski oglasi! cirkuske tačke! expertize luxuznih pića – nakita – oružja – nameštaja – odeće – sav taj raskoš i sjaj, tako dobro upijen...)

no, uz sve to, 472 strane sam pročito za oko 3 dana (uz razne druge rabote, pisanija, itd.), i text je unikatno pitak i gladak, kao boza. nema ništa da zapadne pod zub, nego klizi pravo niz grlo...

znači, ovo je što bi se reklo – good of its kind.
stvar je samo što ja nisam neki fan tog kinda, tj. popularnih cigla-romana, i što sam ovaj konkretni pročito samo zato što me zanimalo da vidim šta će skrob od zanimljive premise da uradi; inače ne bih da je neki stranac piso. život je prekratak za previše čitanja ovakvih knjiga za razbribrigu.

budući da nisam ciljna grupa za ovo, imajte to na umu; siguran sam da ću biti u manjini i da će mase sigurno da budu značajno oduševljenije od mene.

probaću da nađem dovoljno stvari vrednih hvale za rivju u politici, a nešto sočniji & subjektivniji prikaz sledi na mom blogu.

za one malobrojne koji nisu skontali - a definitivno ima i takvih - bio je to Ghoul, naravno. :)

Meho je trenutno zauzet kalkulatorskim izbegavanjem izvesnih internet konfrontacija, no svakako se nadam i njegovom insajtu, totalno suprotnom od ghoulovog, naravno, to u duhu njegovih već deklarisanih afinitieta ka autorskoj fascinaciji... eh... penisom?

(politički smo korektni danaske, dok se ovako unisono vapi za hlebom & banovanjem. xrofl xfuck5 :evil:)

Bez obaziranja na političku korektnost, meni je ova knjiga pitka, čitka, zabavna, vidi se da je pisana sa ljubavlju i uživanjem, i ja sam uživala čitajući je.

Mislim, ja ću više da uživam čitajući "Levu ruku tame" ili "Enciklopediju mrtvih", ali to je već pitanje afiniteta.

Quote from: angel011 on 13-08-2010, 20:06:08
Bez obaziranja na političku korektnost, meni je ova knjiga pitka, čitka, zabavna...

koliko kontam, naglasak jeste (i bio je) upravo na tome.

Izgleda da sam dobro isplanirao da "Teslu" ponesem na odmor i pročitam ga po rodoskim hotelskim sobama i kafanama. Tako sam prvi put čitao "Naživo". Sad samo da izaberem šta još da ponesem, da ne bih morao kao dosad da posežem za ženinim knjigama... Vuče me neki Zelazni, možda samo dovatim nešto sa police, pa nek ide život.

Nego, ljudi, moram da primetim nešto. "Teslu" sam kupio sa "Uporištem 2" (to mu dođe kao neki Skrobonja double bill, jelte) i razočarao me je papir na kome je Laguna ovo odštampala. Ne znam da li je to meni uleteo neki tariguz, ja jesam malerozan čovek, al bogamu Alnarijevo izdanje deluje za pola klase, ako ne i klasu bolje od Laguninog. 

laguna je overrated, na mnogim nivoima.

Ja sam čitao radnu verziju, ali verujem da nema suštinske razlike.

Ko o čemu, ja jedno te isto. Prelazak iz socijalizma u kapitalizam doveo je do odumiranja izdavačkih kuća, a samim tim i gubitka jednog sistema stvaranja knjige. Bez obzira što se Goran zahvaljuje ljudima koji su doprineli stvaranju ove knjige, njoj nedostaje ono što nedostaje i mnogim drugim knjigama o kojima smo ovde raspravljali - pravi urednički rad.

Kao i Oto u Kičmi noći, koju sam pročitao pre nekoliko dana, i Goranov roman se izuzetno lako čita. Rečenice su pitke, dijalozi uglavnom dobri. Zanat je tu, i to na visokom nivou. Tematika je zanimljiva, research (kako Ghoul kaže) odličan. U suštini, dobar je to roman.

Šta je onda problem? Zašto sve to nije veoma dobro, odnosno, na nivou koji i Ghoul i ja očekujemo?

Kao što se može razumeti, Goran je želeo da prikaže što više toga što je tokom istraživanja prikupio, pa je stoga treći deo romana predug - nema dovoljno balansa u tekstu. Tu bi trebalo da uskoči urednik – da da meru, da nemilosrdno odbaci delove koji ne služe celini, itd.

Kao i Ghoulu, ne sviđe mi se što je Tesla toliko drugačiji od "našeg". Da ne elaboriram, da ne bih previše otkrivao...

Sve su to stvari koje bi se relativno lako mogle popraviti, ali ne kad je roman već napisan. Zato služi urednik - da pročita koncept, da da sugestije, da prati nastajanje dela u radu...

Skrobonja kaže da se radna i finalna verzija razlikuju, to jest, da je iz finalne izbacivao neke detalje. Možda da ih uporediš?

Znam. I ja sam mu davao neke sugestije koje je prihvatio... Ali tada je već bilo kasno za radikalnije zahvate, kao što je izbacivanje pojedinih delova i slično...

Quote from: Mica Milovanovic on 13-08-2010, 20:32:37
Ja sam čitao radnu verziju, ali verujem da nema suštinske razlike.

Ko o čemu, ja jedno te isto. Prelazak iz socijalizma u kapitalizam doveo je do odumiranja izdavačkih kuća, a samim tim i gubitka jednog sistema stvaranja knjige. Bez obzira što se Goran zahvaljuje ljudima koji su doprineli stvaranju ove knjige, njoj nedostaje ono što nedostaje i mnogim drugim knjigama o kojima smo ovde raspravljali - pravi urednički rad.

Kao i Oto u Kičmi noći, koju sam pročitao pre nekoliko dana, i Goranov roman se izuzetno lako čita. Rečenice su pitke, dijalozi uglavnom dobri. Zanat je tu, i to na visokom nivou. Tematika je zanimljiva, research (kako Ghoul kaže) odličan. U suštini, dobar je to roman.

Šta je onda problem? Zašto sve to nije veoma dobro, odnosno, na nivou koji i Ghoul i ja očekujemo?

Kao što se može razumeti, Goran je želeo da prikaže što više toga što je tokom istraživanja prikupio, pa je stoga treći deo romana predug - nema dovoljno balansa u tekstu. Tu bi trebalo da uskoči urednik – da da meru, da nemilosrdno odbaci delove koji ne služe celini, itd.

Kao i Ghoulu, ne sviđe mi se što je Tesla toliko drugačiji od "našeg". Da ne elaboriram, da ne bih previše otkrivao...

Sve su to stvari koje bi se relativno lako mogle popraviti, ali ne kad je roman već napisan. Zato služi urednik - da pročita koncept, da da sugestije, da prati nastajanje dela u radu...

Po meni, taj problem je daleko suštinskije (hehe, sic) prirode, ali ne znam da li te uopšte zanima takvo jedno viđenje, pošto se vazda po difoltu dobronamerno pozicioniraš po ovakvom konkretno pitanju, pa ću da ove tvoje kvazi-dileme za sada tretiram kao retoričke, tek da te ne ozlovoljim.

"da li ovaj roman promoviše narkomaniju? ne znam zašto se u podnaslovu potencira apsint kad je u samoj knjizi mnogo prominentnija znatno jača – koka?! a tu je i pušenje trave, u cigarama, pa onda opijum li beše iz 'baunga'... prava mala enciklopedija narkotika."

Dušmane, reaguj! :!:

Ja sam u romanu uživao i slično drugima pročitao sam ga brzo, dakle, zanimljivo je to i pitko, mada ima delova koji su čist fetišizam (alternativne) epohe tj. višak, ali, i ovo je bitno, višak koji nimalo ne smara pa time i ne smeta previše. Možda kasnije napišem nešto duže i konkretnije glede svih vrlina i mana, ali generalno gledano Tesla ima moju preporuku, a mislim i da je objektivno posmatrano to ipak bolji roman od Kičme noći (kad je već Mića pomenuo).

Još nisam stigao da pročitam knjigu u "papirnatoj formi", ali radnom verzijom sam bio veoma zadovoljan. Čini mi se da je Skrobonja postigao ono što je želeo: napisao je multi-žanrovsko delo koje će funkcionisati i van okvira fandoma - slično kao što je Stojiljković uradio sa Konstantinovim raskršćem. Meni je to sasvim legitimna taktika. Okej, voleo bih više da je Skrobonja napisao Nakot 2 ili nešto u tom tvrđem ključu, ali to je stvar moje lične preference. Tesla ima sve kvalitete potrebne da jedna knjiga postane bestseler u Srbiji - uključujući i fakat da ju je objavila Laguna. Nadam se da će tako i biti. Knjige poput Tesle i Raskršća su veoma bitne zato što mogu postepeno izmeniti ukus tržišta, otvoriti vrata žanrovskoj književnosti.

U globalu, mislim da mi žanrovci treba da budemo veoma zadovoljni. U poslednjih godinu-dve dobili smo nekoliko bitnih romana. Konstantinovo raskršće, Poslednji Srbin, Kičma noći i Čovek koji je ubio Teslu nisu remek-dela, ali svaki od ovih naslova ima nešto što može da ga fino preporuči. (Naravno, nisu svi ovi naslovi podjednakog kvaliteta, ali svi uspevaju da održe prilično visok nivo.) Kada smo ranije imali ovoliko jakih naslova u toliko kratko vreme? Žanrovska scena definitivno jača a to je sjajno.

Žanrovska scena jača utoliko što se probija u mejnstrim  :evil:

Quote from: Lord Kufer on 13-08-2010, 21:59:06
Žanrovska scena jača utoliko što se probija u mejnstrim  :evil:

Pa, da. Tako bar je gledam na stvari. Mogu i da pojasnim ako treba.

A kom žanru pripada Čovek koji je ubio Teslu?

Napisao sam već da je u pitanju multi-žanrovski roman. Paralena istorija, multiverzumi - znači naučna fantastika. Sa primesama špijunskog i avanturističkog romana. I još nekim začinima.

Multiverzum nije karakterističan za naučnu fantastiku. Antičke mitologije su prepune multiverzuma a nisu naučna fantastika.

"Paralelna istorija" je prosto "izmišljena istorija" - ni to nije naučna fantastika, osim ukoloko postoji neki strogo naučni uzrok koji je uspostavlja.

Znači NIJE naučna fantastika.

Špijunski romani jesu avanture, ali špijuniranja ima i u Šekspirovim dramama, pa to nisu špijunske drame.

Čovek koji je ubio Teslu jeste naučna fantastika. Konkretno, a bez spojlovanja onima koji još nisu čitali, način na koji su u priču uvedeni paralelni univerzumi i kako se tretiraju ovo delo čini SF romanom.

Jedna tema, koja mi se već neko vreme nameće tiče se pitanja razlikovanja paralelne (alternativne) istorije i paralelnih svetova (svemira). To nikako nije isto. "Čovek koji je ubio Teslu" sigurno nije paralelna istorija. Ne bih da sad argumentujem zašto, ali gubljenje vremena je ako neko počne da čita roman uz tu pretpostavku. To je priča o paralelnim svetovima i nijedan od opisanih nije naš. Sve sličnosti su namerne.

Tako je. Tesla jeste SF. To je sigurno. Što se ostalog tiče, tu je roman pa svako može da pročita i sam prosudi. Po pristupu, Tesla najviše podseća na Mekdonaldov Brazil, ali ima svoje osobenosti po pitanju tretiranje istorije i istorijskog.

Eto, po pitanju prepoznavanja žanrovske pripadnosti Tesle, meni se ovde  najpreciznije i najpronicljivije tim pitanjem bavi upravo Lord Kufer, a to valjda znači da se i u paklu čovek ipak može pomalo da smrzucka...  :shock:

Tesla nije SF roman, jerbo barata sa prevelikim i skroz neopravdanim proizvoljnostima. Skrob je tu stavio sve što mu je pri pisanju palo na pamet, pa tako i multiverzume, a konačni cilj mu ionako nije bio žanrovski roman – kojeg pa već to žanra vam bilo drago – nego nekakav žanrovski larpurlatizam tipa od-svega-po-malo, valjda da se proširi ciljna grupa. U tom smislu, Tesla mi je kvazi-sf, nekakav sci-fi tip hoću-zato-što-mi-se-može zbir svega i svačega. E sad, poenta je u tome što znam da to nije nehotično, nije slučajno. Skrob odlično vlada zanatom, nakon 3 decenije čitanja, pisanja i prevođenja žanrova fantastike, pa mi se po tom pitanju čini sasvim kompletiran, tako da znam kako Tesla nije rezultat omaške, nego opredeljenja. A o razlozima za to opredeljenje može se slobodno nagađati i svi će tu biti u krivu koliko i u pravu, pa svojih 5 centi stavljam upravo na tu širu ciljnu grupu, koja bi u 300+ ponuđenih stvari mogla da nađe bar jednu ili dve relativno prepoznatljive, a koje je ujedno i zanimaju. Istina, mene to baš ne privlači, to kočarenje naširoko, pa šta se već zahvati; mene više privlači namensko pecanje na udicu. No, opet ponavljam, to je pitanje ukusa. 

Da li je roman zabavan? Svakako jeste, onima koji tunirano reaguju na takav vid zabave. Pitak je i čitak, a to nije mala stvar, s obzirom da je toliko krcat svime i svačim, a da pri tom većina onoga 'svime' nema bog zna kakve veze sa onim 'svačim'. Ovakav kakav jeste, meni je taj roman još jedan pripadnih tog famoznog 'slipstrima' – ni danas nisam načistu šta je to zapravo, kišobranac onomade odbio da elaborira a njegova pozivanja na listu romana sa engleskog govornog područja ne daju ni zajedničke polazne tačke, kamoli reference  :cry: – za kojeg moja generacija ima vrlo malo sluha, bojim se... u tom smislu, totalno shvatam zašto ghoul misli da je roman 'dobar pripadnik svoje vrste', pa ga kao takvog i prihvatam, mada me pri čitanju šokirala neozbiljnost svetonazora u njemu. A kasnije, u spoju sa Otovom sad već famoznom izjavom kako je 'hteo da napiše palpčinu' (inače, to je stav koji je upravo Otova ekipa predstavila još dok su se bavili zs magazinom – tad mi to izgledalo kao mali revolt protiv pretencioznih kvazifilozofiranja fandomske proze, sad baš i ne znam da li je to bilo to ili nešto drugo...)  nekako mi sinulo da to možda obojici i jeste bila ideja vodilja, ali su obojica isuviše ambiciozni i isuviše sofisticirani da napišu tu palpčinu kojom prete. A pošto ih zreliji koncept deklarisano ne zanima - zato što ga percipiraju kao mrsomudiju, tu se onda stvara  raskorak koji mora da je upravo taj famozni 'domaći slipstrim' - kad sve zbrojim i oduzmem. 
i to mu je to.

Ja još gledam u Ambis i nikako da on pogleda u mene. Sa "svim" i "svačim" bih ovde mogao da se složim, ali, definitivno, teško da se pomenuta dva romana mogu podvesti pod "slipstream", šta god on značio. Odnosno, kvalifikacija tih knjiga je OK, a povezivanje sa "slipstream"-om - JOK.

I, definitivno, nije za plažu.

Svako ima pravo na svoje mišljenje. Meni i dalje sasvim fino zvuči ono što sam napisao, ali poštujem i druge stavove kada su lepo i civilizovano izneti. U bašti gospodnjoj raste najrazličitije cveće i dobro je što je tako.

Metod - spekulativna fikcija

Žanr - bezceler

Iako nisam ćito, znam na osnovu demona s desneg ramena, da je Tesla imo aferu s Anastazijom Romanovskom, pa su mu zbog toga smestili  xtwak

(naime, južnoamerička latimičeska metoda)

Ono što je zaista zanimljivo, jeste da je Skrobonja dobro osetio suštinu uživljavanja u likove-ličnosti - po večnom kalupu ideje Velikog Brata - i pustio mašti na volju, a bez ideološkog na(d)metanja. Zbog toga je lako prognozirati da će knjiga biti prihvaćena i hvaljena od mnogih, naročito od čitalaca.

Što se tiče "palpčine" - to bi bila virtuozna igra po izbušenom papiru za salunski pijanino - sumnjam da je ovom autoru to bio cilj. Radije bih se opkladio da je knjiga pre svega nostalgična i omažoidna (ali ne i romantična).

A što se tiče zamerki o Tesli koji nije Tesla - to mi izgleda kao zanimljivo rešenje, jer roman i nije o Tesli, već o "čoveku koji je ubio teslu". Treba znati da je glavni "motiv" tj. "pokretač" u knjizi upravo ono što nije (eksplicitno) izrečeno.

Demon, po običaju, laže. Zato i jeste demon. Da bi obmanjivao i navodio na pograšan trag. Inače, ako dobro shvatam gornji post, ti Lorde nisi pročitao Teslu?

Nisam. Ali, svejedno, znam šta-je-tu-je.
Neki su ga pročitali pa opet ne znaju...

Otkad se ti, Kunc, baviš tako zdušno žanrovskim, pa sve znaješ i prepoznaješ. Moram priznati da je tvoje multižanrovsko prepoznavanje knjige sasvim u skladu sa Ghoulovim i Amandinim viđenjem, samo ti to još nisi razumeo. Kufer je malo precizniji, a mišljenja Miće, Miloša i Angel ću odma' baciti u korpu za otpatke. Ta mišljenja su nekoliko stepenica ispod oportunizma. Iz svrstavanja "četiri jaka naslova" izdvojiću Bobanov roman "Poslednji Srbin" jer to nije podilaženje imaginarnoj ciljnoj grupi i nema veze sa ostala tri naslova.

Dočitaću knjigu ako preživim pogled u ambis, ali teško da ću komentarisati.

Skali, bavim se ja žanrom i žanrovskim otkako sam krenuo u osnovnu školi, pa i ranije. Znači, decenije iskustva su iza mene - sve lepo umem da prepoznam i razvrstam, ništa ne brini.  :lol: Naravno, mišljenja starijih sam uvek spreman da saslušam - pa makar se sa njima i ne slagao. Ništa ja ne bih tako olako bacao u korpu za otpatke.

Inače, od ova 4 jaka romana, Kneževićev jeste najtradicionalniji i "žanrovski najčistiji", ali sada ponovo dolazimo do ličnih književnih preferenci - kako autora, tako i čitaoca. Na primer, Oltvanji i Knežević su (gotovo) potpuni opoziti, bez obzira što obojica deluju u okvirima srpske fantastične književnosti. Mislim da je moj veliki plus što mogu da uživam u poetikama obojice, ali potpuno razumem druge koji nemaju tu širinu.

Quote from: scallop on 14-08-2010, 13:02:45a mišljenja Miće, Miloša i Angel ću odma' baciti u korpu za otpatke. Ta mišljenja su nekoliko stepenica ispod oportunizma.

Možeš li da elaboriraš?

Eh, moj Molderu, navro si po decenijama po mom receptu koji ovde nikada nije upalio. Džaba ti decenije ako nisi ukapirao da je razlika između paralelne istorije i multiverzuma - drastična. Paralelna istorija mora imati tačku prevrata, trenutak u kome je istorija krenula drugim tokom. Bilo bi mi zadovoljstvo da ukažeš na tu tačku u "Tesli". Ako je ne nađeš ne treba se nervirati, te tačke nema, odnosno, ni na jednom mestu na nju nije ukazano. Vidiš, sa daleko manje decenija iskustva Miloš je bio deklarativan. Multižanrovsko pripovedanje kao "karakteristični srpski pristup" ću ostaviti Amandi da iskaže zadovoljstvo u otvaranju očiju slepima. Lako će zaključiti da je kod nas na delu "slepstrim". To multižanrovsko frljanje se moglo oprostiti Pekiću, ali ne i žanrovcima koji posežu za kiselim grožđem.

Quote from: angel011 on 13-08-2010, 20:06:08
Bez obaziranja na političku korektnost, meni je ova knjiga pitka, čitka, zabavna, vidi se da je pisana sa ljubavlju i uživanjem, i ja sam uživala čitajući je.

Mislim, ja ću više da uživam čitajući "Levu ruku tame" ili "Enciklopediju mrtvih", ali to je već pitanje afiniteta.

Da elaboriram? I ja više uživam u knjigama "Leva ruka tame" i "Enciklopedija mrtvih".

Šta je u Mićinom, Miloševom i mom mišljenju za bacanje u kantu za otpatke, i šta misliš pod time da su nekoliko stepenica ispod oportunizma?

Taj recept sam namerno iskoristio, ako omaž tebi. Znao sam da ćeš uočiti.

Nego, da se vratimo na teoriju... Postoji tehnička razlika između paralelne istorije i multiverzuma, ali u Tesli su zastupljena oba pricipa. Roman poćinje kao paralelna istorija i, već kad na tome insistiraš, postoji očigledna tačka prevrata. Biće mi zadovoljstvo da ti ukažem na nju. SPOJLER: En Oukli ubija nekog koga nije trebalo da ubije KRAJ SPOJLERA. Kasnije, kad roman odmakne, uvode se nešto što bi se moglo opisati kombo putovanja kroz vreme i multiverzuma.

I ne bi bilo loše da konkretno odgovoriš na pitanje koje ti je postavila Angie, kad si već čačnuo tu temu...

Netačno. Ono što si naveo neće nikoga dotaći kao spojler, jer to nije. Ja sam prestao da dumam kod četvrtog odstupanja. Priča je u paralelnim svetovima i - tačka. Mogu taksativno da ti ih nabrojim na pm ako si zainteresovan.

Specijalno za Angel i društvo:

Mićino batrganje da je to ipak dobra knjiga, da je on savetovao ispravke, da ne zna koje su razlike između onoga što je čitao i šta je u knjizi... jasna su informacija za onoga koji čita i između redova. Takođe, Miloševo zadržavanje na žanrovskoj kvalifikaciji... i, jebote, zar baš svako mora da se vadi na brzo čitanje? "Jest', dobro je to, ali ja radije čitam dobru knjigu..."

Budući da sam pogledao u Ambis mogu da dam "preliminarno" mišljenje. Jeste, karakterizacije su opširne, ali me ne dotiču jer Tesla nije Tesla, a Nikodije Marić... eh, ne bih voleo da poznajem takvog čoveka. Takođe, još nisam video tako drastično nerazlikovanje deskripcije i naracije. Da se opisi haljina, košulja, rukava, narukvica, kola i koječega svedu na 10% knjiga bi samo izgubila na debljini.

Uopšte nije paralelna nego je alternativna, ili prosto - izmišljena.

Paralelna istorija može i da se prepliće s ovom stvarnom (koja je 100% cenzurisana projekcija onih na vlasti).

Paralelna je istorija dva naroda koji, recimo, nisu u dodiru.

Kod Indijaca je bila ciklična istorija, dok je Hegel insistirao na pravolinijskoj (kretanje Duha kao Istorije).

Za stare Grke je istorija bila skup događaja, nije tu bilo nikakvog napredovanja u istoriji. Za Rimljane je to bio kontinuitet (koji još uvek traje).

Sad, kada se otkrivaju neke stvari iz istorije, stvari koje su namerno prećutane, javljaju se mnoge "paralelne" istorije, vrše se revizije (neki ih vrše, a drugi ih poriču).

Boljševici su "uništili" svu prethodnu istoriju i otpočeli sve ispočetka, od toponima, mitologije, narodskih pesama i nove tradicije (tako je i hrišćanstvo uništavalo sve nehrišćanske artifakte kao i nehrišćane).

Skrobova knjiga je više kao neki hall of fame i "kako bi bilo kad bi" (što je alternativna istorija). Ljudi koji su u "pravoj" (cenzurisanoj) istoriji ispali iz predstave, kod njega imaju značajne, pa i izmenjene uloge.

Što se multiverzuma tiče, sam taj pojam je obmanjujući - univerzum već podrazumeva sve moguće kombinacije, pa i sve te paralelne multi-svetove. To je samo jedna pomodna reč i nema ničeg bitnog u njoj.

Imam utisak da je doslo do mesanja pojmova. Za sve ovo vreme koje se, diletantski, bavim fantastikom cuo sam za alternativnu istoriju i paralelne svetove. Postoji i, nazovimo ga "podzanr" koji se bavi ovim sto je ovde nazvano paralelna istorija (u svakom slucaju dovoljno je slican) ali termin za to je "tajna istorija" - secret histories. Skrobonjin roman definitivno nije i ne moze biti ovo poslednje.

Melkore, utisak ti je isravan. Ovo o tajnoj istoriji takođe stoji. No, okreni-obrni, mislim da smo bez preke potrebe zakomplikovali čitavu stvar. Kada sam počeo da čitam Teslu mislio sam da se radi o alternativnoj istoriji, a onda se ispostavilo da nije baš tako, da ima još aspekata koje treba uzeti u obzir.

Kufer, ne drkaj pojmove. Ti govoriš o reviziji istorije i to nije predmet fantastike. Fantastika je što je to i dalje moguće. Kunac je slučajno uveo paralelnu istoriju i to nije značajno. Značajno je da su izmenjene istorijske tačke sukcesivne u vremenu i ja sam ih pratio negde do I srpskog ustanka, kad sam odustao. To znači da sve naredne razlike mogu da proisteknu iz prve izmene. Budući da je prva izmena ofrlje pomenuta, to znači da pisac ne insistira na alternativnosti.
Pitanje multiverzuma je samo terminološki preimenovano. Putovanje kroz vreme je moguće ako su mogući paralelni svetovi, što znači da se radi o jednom od SF alata koji traje najmanje 30 godina. Ja smatram da su SF alati sredstvo, a ne cilj, te je bitno da li je pisac "Tesle" postigao ciljeve koje je pred sebe stavio. Kao čitaoci mi njih treba da prepoznamo i da kroz knjigu prođemo s njima. Ako to postignemo ili ne postignemo onda imamo o čemu razgovarati.

Pročitao. Roman je dobar, ali složiću se sa Scallopom da nije na nivou Poslednjeg Srbina, ali i to je opet moje subjektivno mišljenje.. No svakako će naći svoje mesto među čitaocima.
Interesantno mi je bilo Ghoulovo viđenje. Ne mislim da roman propovedava narkomaniju, jer ako idemo tim pravcem, onda ćemo potvrditi i one crkvene kritike kako Tolkin i Hari Poter promovišu veštičarenje, magiju i satanizam.
SPOJLER

Nikodije Marić jeste ispao lik u kojeg je čini mi se, uloženo više truda i energije, kreativnosti, nego u Jevrema. Nije to redak slučaj ni u književnosti, a ni u stvarnom životu ; negativci su često mnogo zanimljiviji od dobrica. Ne mogu se složiti sa time da roman pokazuje ženomrsca. Ako se pažljivo udubimo u lik Nikodija, velikog srpskog biznismena, beskrupuluznog čoveka kome ceo svet stoji pod nogama, onda je sasvim jasno da on ne može osećati nikakvo poštovanje prema mladoj, seksi novinarki koja usput hoće i da mu smesti. Ne mislim da on tu istupa s pozicije ženomrsca, nego s pozicije moći. Uostalom, on spominje koliko u stvari duguje svojoj ženi, i koliko ne bi postigao bez nje. Ima i neke simbolike da on ulazi u Jevremovo telo , možda i trijumf životne volje i snage, makar i beskrupulozne, nad slabim i tugaljivim.

Meni je roman neka kombinacija sf i alternativne istorije, šta bi bilo kad bi bilo, da je Srbija postala svetska prestonica nauke pod Teslom, a sav taj džumbus sa multiverzumom i različitim tokovima istorije i stvarnosti, meni je baš legao.

Ono što mi se nije dopalo..Vidi se da je uloženo mnogo truda u istraživanje za roman, ali se po meni previše vidi ; mnogo je otišlo u opise svega i svačega, ili nije dobro izbalansirana mera ili ja prosto pripadam generaciji koju mnogo ne zanima kako su se odevali, šta su pili i šta jeli ljudi iz prošlog veka. Moguće da je i to. Ali nekako mi ostaje utisak da se pomalo preteralo u tome, ali ne u tolikoj meri da mi to bitno pokvari užitak romana.

Sad sve zavisi, šta ko lično očekuje od knjige. Ako očekuje neko fantastično delo, koje će zaseniti sve, i dati neke uzvišene odgovore onda će se mislim svakako razočarati. Ako očekuje jednu prilično dobru, na granici odličnog, fantastiku ili neki koktel raznih žanrova i podžanrova, čitljiv, interesantan, uzbudljiv, onda će biti zadovoljan. Ovo drugo sam i očekivao, i zadovoljan sam.

Moram naglasiti da mi najviše leži Skrobonjino ,, tvrđe '' pisanje, onakvo kakvo je imao u Nakotu, i onim delovima romana, posebno u vezi Nikodija, gde sliči tome ili ide u tom pravcu, mi i leži najveći kvalitet. Možda je roman malo ,, mekši '' da bi se približio većoj grupi čitalaca, ali i to je sasvim legitimno.

Sve u svemu, ima odličnog i dobrog, ima sigurno i mana, a svakako zaslužuje preporuku za čitanje.

Roman o tajnom životu Hitlera, bio bi i paralelna istorija i alternativna istorija. Ali ne bi bio naučna fantastika.

To što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

Ovo prvo postoji u Skrobovom romanu, ali je to fikcija. On je iskoristio taj momentum i napisao knjigu s jednog neistorijskog aspekta o istorijskim ličnostima, manje ili više zapostavljenim u "zvaničnoj" istoriji (koja je zapravo više kulturna, ili ne-kulturna, nadgradnja srpskog društva). To je u suštini voajerski roman-razglednica, i očigledno je na tome glavni udar pisca, a ne na nekakvoj "alternativnosti".

Ima sličnih nostalgičnih momenata i u Damnjanovićevoj knjizi Vi što maštate o sreći, pošto i on opisuje jedan starinski Beograd, kojeg se samo neki od nas sećaju iz svog detinjstva.

Mislim da je ova rasprava o žanru romana Ko je ubio Nikolu Teslu nametnuta i neprimerena.

A ja mislim da si ti neprimereno drčan za čoveka koji uporno govori o romanu kojeg nije ni pročitao. 

Evo pročitah i Lagunino izdanje. Koliko mi se čini, nema nekih suštinskih izmena ali ima celih promenjenih pasusa koji su meni lepše legli nego u "sirovoj verziji".

Drugi i četvrti (poslednji) deo su mi se extra dopali, a treći me malo ugušio predetaljnim opisima, kravata, odela, pića i sličnih momenata iako, pretpostavljam, to može biti korisno ako nekad dodje do ekranizacije romana. Treći deo je i predug.
Skrobonja je (moj utisak) poznat po efektnim i dobro odrađenim završecima i to se i ovog puta desilo.
Znači osnovna zamerka su mi delovi iz prošlosti. Vidi se da je odlično odradio istraživanje, ali ne mora se bas sve od prikupljenog prikazati. Takođe, uverljivost tog sveta je problematična odnosno nekako utopijska i idealistička, što nužno nije zamerka, al meni nije leglo.

Dopalo mi se razrešenje sudbine Nikodija Marića, a posebno mi se dopadaju reference na neka ranija Skrobonjina dela.
Sve u svemu, roman je dobar, ko što već rekoh pre nekoliko meseci, ja sam više nego zadovoljna.

Btw, naravno da Skrobonja teško da je pretendovao na to da je Tesla nešto što će istisnuti Ulisa, Čoveka bez osobina i U traganju za izgubljenim vremenom sa naših polica. :mrgreen:

Eto vidiš, bio sam u pravu.

Quote from: Lord Kufer on 15-08-2010, 13:27:53

To što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

Ova izjava mi smeta. U okviru celokupnog korpusa fantastike i alternativna istorija i paralelni univerzumi i tajne istorije legitimni su podžanrovi i kao takvi obrađuju se teorijski. Ti si možda hteo da kažeš da fantastika u celini nije vredna teorijske obrade - pri čemu bi možda i bio u pravu, ali u tom slučaju ne vidim šta tražiš na ovom forumu.

Goran je svakako želeo da napiše roman koji je po žanru alternativna istorija. Alternativna istorija je veoma neodređen podžanr fantastike, pošto ta "alternativa" može biti svakojake prirode. Alternativna istorija je "Povratka u SSAD" Kima Njumena, u kojem se komunistička revolucija odigrala u Americi i nema ni traga nikakve fantastike, ali je i "Kolonizacija" Harija Tartldava, u kojem su vanzemaljci sleteli na Zemlju usred Drugog svetskog rata i SFa ima na tone.

Svoj primerak "Tesle" kupujem tek u ponedeljak, pa ću ga pročitati negde naredne nedelje, a do tada ću se truditi da ne dajem mišljenje.

Inače, ne bih poredio "Teslu" i "Poslednjeg Srbina". Reč je o romanima napisanim sa potpuno drugačijim ciljem i na potpuno drugačiji način.

Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

Quote from: Kunac on 17-08-2010, 21:01:54
Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

A gde to tačno vidiš čvor-ovatost? nije valjda svuda?

Quote from: Kunac on 17-08-2010, 21:01:54
Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

Sačekaj da pročitam knjigu do kraja. Imao sam stanovitih problema da savladam "Pogled u Ambis", a sada mi je prilično lakše. Na onaj način koliko mi je bilo lako da pročitam prvi odeljak.

Quote from: scallop on 17-08-2010, 21:21:52

Quote from: Kunac on 17-08-2010, 21:01:54
Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

Sačekaj da pročitam knjigu do kraja. Imao sam stanovitih problema da savladam "Pogled u Ambis", a sada mi je prilično lakše. Na onaj način koliko mi je bilo lako da pročitam prvi odeljak.

E jedva cekam da ga procitas. :) Posto su meni Pogled u ambis i Covek koji je ubio Teslu, najbolji delovi romana.

Btw, The_Covek_koji_je_ubio_Teslu mi je oduvek bio najomrazeniji lik iz srBske istorije i malo je reci da sam osecala iskonsku srecu citajuci alternativnu istoriju u poslednjem delu romana.  xrofl

Quote from: lilit_depp on 17-08-2010, 21:26:08
E jedva cekam da ga procitas. :) Posto su meni Pogled u ambis i Covek koji je ubio Teslu, najbolji delovi romana.

Ti si pravi mazohista, a ja mislio da sam ja najveći. Razlika između nas je što ovaj mazohista ne uživa kad ga sadistički dave.

Ma pazi, ja sam uvek mislila da mi je Nikodije alter-ego, pa mi drago sto je konacno zablistao u punom sjaju.  xrofl

 :? :x :cry:

Da li si svestan da komuniciraš sa osobom kojoj lista domaćih pisaca fantastike počinje sa slovom S?

I pri tom joj lista broji jednog autora?  xrofl

Ma, dobra je lilitka. Malko mi naginje na kičericu ali zato je svi i vole.

(ako skalop tu ne skorira džaba je krečio tolike romane. :twisted:)

uh, kompliment od amande? (retoricko pitanje  :lol:)

Ma, kakva sad retorika... i nije kompliment (ako bi to bilo nekakvo laskanje), nego stvarno to mislim, ali govorim ti to skroz iz milošte. :)

Quote from: Amanda Robin on 17-08-2010, 22:14:03
(ako skalop tu ne skorira džaba je krečio tolike romane. :twisted:)

Nemam šanse. Takva mi nanotehnolgija.

Quote from: scallop on 17-08-2010, 22:32:41

Quote from: Amanda Robin on 17-08-2010, 22:14:03
(ako skalop tu ne skorira džaba je krečio tolike romane. :twisted:)

Nemam šanse. Takva mi nanotehnolgija.

Ili to ili nisi lejdiz men...  ;)

e kad vas vidim sve tako vesele i raspričane, tako dražesne i tapšajuće-po-ramenu-nakon-što-smo-došli-iz-ljutog-lova, dođe mi da uzmem knjigu o kojoj je riječ, pročitam to i ukažem na novu vrstu problema rubnim tumačenjem koje svim živućim ljudima na svijetu izmiče

...a onda prestanem maštati, ugasim svjetlo i odem u suton (psihopolitike i psihofilma)

Nema ti kod Skrobonje Ničeta. Kod njega već sve niklo. A da odeš u suton bez čitanja? Težak je to jezik.

Quote from: Amanda Robin on 17-08-2010, 22:22:56
Ma, kakva sad retorika... i nije kompliment (ako bi to bilo nekakvo laskanje), nego stvarno to mislim, ali govorim ti to skroz iz milošte. :)

Hm, vidi, al ja imam misljenje vrlo slicno tvom a glede romana samo nam zakljucci nisu isti, tj. moguce da meni ne smeta ono sto tebi smeta.

Jos pre par meseci sam napisala da bi roman bolje funkcionisao kad bi se odredjeni delovi preradili/izbacili. Kao i da nije epohalan, ali ni cilj mu nije da bude epohalan, a ako hocu epohalno, citacu Nicea ili bolje Vitgenstajna, a i Kolakovskog - hm, tu se vidi sklonost ka kicerici. :)

Salu na stranu, al zato sam se i zezala malopre uvodeci Uliksa & Co. u pricu aludirajuci na potpuno neadekvatna poredjenja Tesle s nekim drugim knjigama koje "vise volimo da citamo". Who cares ko je moj omiljeni pisac glavnotokovske knjizevnosti, a tek ne vidim sto bi iko imao potrebu da svoj zanrovski fetish  :lol: pravda na nacin "dobro je ovo u svom domenu".

Jeste, roman podilazi sirokim narodnim masama, filozofsko palamudjenje je svedeno na nulu, nije politicki angazovan, ima tu stosta sto bi se dalo izbaciti, ali je roman u sustini dobar i ja ne vidim domaci zanrovski roman koji je publikovan u poslednjih nekoliko godina, osim PS, koji bi mu mogao parirati (iznenadjenje, ali Zivosahranjeni mi je vise prijao od Tesle iako je Najtflajer potpuno u pravu kad kaze da i ta dva romana ne treba uporedjivati). Mozda bi mogli uporedejivati Konstantinovo raskrsce i Teslu, ali u tom slucaju Skrobonja skoruje bar sa 3:0 posebno na nivou ideja.

Nije politički angažovan, ali golica. Svaka alternativna istorija ovde ima dražesnu političku crtu :)

Quote from: Nightflier on 17-08-2010, 20:47:02

Quote from: Lord Kufer on 15-08-2010, 13:27:53

To što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

Ova izjava mi smeta. U okviru celokupnog korpusa fantastike i alternativna istorija i paralelni univerzumi i tajne istorije legitimni su podžanrovi i kao takvi obrađuju se teorijski. Ti si možda hteo da kažeš da fantastika u celini nije vredna teorijske obrade - pri čemu bi možda i bio u pravu, ali u tom slučaju ne vidim šta tražiš na ovom forumu.

Goran je svakako želeo da napiše roman koji je po žanru alternativna istorija. Alternativna istorija je veoma neodređen podžanr fantastike, pošto ta "alternativa" može biti svakojake prirode. Alternativna istorija je "Povratka u SSAD" Kima Njumena, u kojem se komunistička revolucija odigrala u Americi i nema ni traga nikakve fantastike, ali je i "Kolonizacija" Harija Tartldava, u kojem su vanzemaljci sleteli na Zemlju usred Drugog svetskog rata i SFa ima na tone.

Svoj primerak "Tesle" kupujem tek u ponedeljak, pa ću ga pročitati negde naredne nedelje, a do tada ću se truditi da ne dajem mišljenje.

Inače, ne bih poredio "Teslu" i "Poslednjeg Srbina". Reč je o romanima napisanim sa potpuno drugačijim ciljem i na potpuno drugačiji način.

"Alternativna istorija" jeste fantastika, ukoliko je reč o knjizi kakva je Povratak u SSAD. Kako može da nije fantastika? Upravo zbog toga što je izmišljotina, zbog toga se i zove fiction. A što unutra nema ostalih fantastičnih elemenata - to je baš nezgodno, zar ne?

Ako ćemo sad svaku izmišljotinu da zamišljamo kao vrstu ili podžanr, u redu, nek ti bude. Ali tu nema ni govora o nekakvoj smislenoj teoriji.

Ovde se radi o tome da se namerno prenebregava književni, umetnički kvalitet teksta, i stvaraju se ogromne statistike, kategorizacije, vrste i podvrste, te shodno tome, malverzacije iz ko zna kakvih interesa. Neki ljudi se bave isključivo statističkim aspektom ove "pojave" (fantastične književnosti), pa se od tog statističkog slepila ne vidi o čemu je to, zapravo, književnost.

Ovo uživanje u statističarenju je najveća medveđa usluga piscima, a bogami i čitaocima. (Ista stvar se dogodila i sportu - uživanje u sportu je preraslo u uživanje u statistikama).

Sad je ovde rasprava o tome kom žanru pripada "Tesla". Jel ubo koji poen u alternativi ili u paraleli, a ima, kako čujem, i mizoginije i drogiranja, spletkarenja i kostimografije.

Teorijsko obrađivanje podžanrova koje ti pominješ je upravo na nivou statistike, katalogizacije, etiketiranja. To nisu nikakve književne teorije, niti teorije bilo kakve vrste. Samo statistika za preživanje i to je to.

Dakle, da odgovorim i na tvoje čuđenje šta ću ja na ovom forumu?
Pre svega, učitao si u ono što sam "valjda" hteo da kažem ono što ti sam ne znaš. Zbog toga se i čudiš, ali to svakako nije merilo koje možeš da primeniš u smislu da izvlačiš zaključak o tome je li meni mesto na ovom forumu ili nije.

Pročitaj pažljivo svoju rečenicu:

QuoteGoran je svakako želeo da napiše roman koji je po žanru alternativna istorija. Alternativna istorija je veoma neodređen podžanr fantastike, pošto ta "alternativa" može biti svakojake prirode.

Zaista, teorijski precizno, jasno i ponad svega nadahnuto  :roll:

Hm, nisam ja taj koji odlučuje o tome šta je žanr a šta podžanr. Srećom, nisi ni ti. O umetničkim i kakvim već odlikama Goranovog romana ne mogu (još) da pričam, pošto ga nisam (još) pročitao, ali iz razgovora sa njim stekao sam utisak da mu je cilj bio da napiše zabavnu priču, bez visokoumetničkih pretenzija. A pošto ja od fantastike retko kada tražim visoku književnost, i uvek se iznenadim kada je dobijem, taj njegov cilj sasvim mi je legitiman. U mom svetu ima mesta i za brzu hranu i za nedeljni ručak.

Podela na žanrove i podžanrove mahom je nastala iz potrebe da se krajnjem kupcu lako i brzo objasni šta kupuje, a i da taj kupac ne mora mnogo da zamara svoju glavicu, pa je stoga i korisna na svoj način. Ali ta podela i to i takvo etiketiranje usput je postalo dovoljno bitno i stvaraocima i konzumentima da o njemu pričaju, da ga razmatraju i da teoretišu. Može biti da to jeste isprazna statistika, ali to svejedno ne menja činjenicu da je i kreatorima i konzumentima bitno da li je nešto alternativna istorija ili tvrda ili meka naučna fantastika, da li je nešto paranormalna romantika ili urbana fantastika. I ne menja činjenicu da se o tome pišu kako knjige, tako i naučni radovi. Opet, može biti da rečene knjige i radovi ne vrede ni mastila (ili elektrona) utrošenog da se otkucaju, ali ti teorijski radovi postoje. Možda su loši, možda su nepotrebni, ali postoje. Sviđalo se tebi to ili ne. Ili ma kome drugom.

A glede mog učitavanja i neučitavanja... Moj stav bi trebalo da bude jasan iz rečenice koju sam napisao. Dakle, ako smatraš da fantastika u ma kom svom pojavnom obliku ne zaslužuje da se proučava - bilo kroz književnu teoriju, sociologiju ili nešto šesnaesto - onda nemaš šta da tražiš na forumu koji je poglavito posvećen fantastici. Ako nisi tog mišljenja, onda svakako imaš šta da tražiš ovde. Simpe as that. A moja rečenica koju si istakao baš i nema mnogo smisla van konteksta koji joj daju potonje (rečenice).

Evo šta sam ja napisao:

QuoteTo što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

"Teorija" o alternativnom, paralelnom ili multi-univerzumu je (u ovom slučaju) književno sredstvo i ne može se analizirati kao žanr po sebi. To nije žanr.

Ova teorija, kao i druge, služe piscu da proizvede određeni, fiktivni, napon, kakav ne postoji u poznatom, realnom svetu, i na osnovu toga stvara isto tako fiktivni svet. To je književna teorija - to je onaj "novum" koji može biti bilo šta (izmišljotina).

Praviti teoriju o izmišljotinama kao da one to nisu, kakvog to ima smisla?

U svojim Napomenama u uvodu u knjigu, Skrobonja objašnjava svoje shvatanje "kontra-faktualnog", odnosno "alternativno-istorijskog":
"U ovoj knjizi ... ipak nije reč samo o alternativnoj istoriji - reč je o teoriji multiverzuma na delu."

Jasno je da je pisac upotrebio jednu teoriju (fiktivnu ili ne, svejedno, pošto se teorijom multiverzuma bavi i savremena fizika) kao sredstvo koje mu omogućuje da prikaže svoje viđenje ili tumačenje. Može se raspravljati o tome, s koliko uspeha je iskoristio takav postupak. Ono što pisac konkretno čini jeste upravo jedina moguća teorija. Prevođenje i tumačenje autorskog metoda u "teoriju" o žanru ili podžanru, nije moguće jer jednostavno nije suvislo.

Ako govorimo o "podeli na žanrove i podžanrove nastaloj iz potrebe da se krajnjem kupcu lako i brzo objasni šta kupuje" - to je onda teorija marketinga. A u tom slučaju, zaista ne razumem - šta takva teorija traži na forumu ljubitelja fantastike svih vrsta?

Zbog toga sam i rekao - "manipulacija". Jer ovde se manipuliše upravo tim aspektom. Iznose se nesuvisli sudovi, formira se jedno nakaradno mišljenje o objavljenim knjigama (između ostalog, naravno) pod lažnom glazurom nekakvog "teoretisanja", što i te kako može da utiče na formiranje predrasuda kod potencijalnih čitalaca.

Ako se rasprava o knjizi usmerila na to kom li pa žanru pripada, postiže se kontraefekat (u čijem interesu?), jer se žanrovska pripadnost ili nepripadnost knjige koristi kao denuncijacija i knjige i autora. A to nije plod nikakve teorije žanra, još manje ljubavi prema fantastici, nego nečeg sasvim drugačijeg i veoma potmulog. Ispada da nije dovoljno što je "Tesla", očigledno, fantazija, nego sad mora da se reši pitanje na koju policu da se stavi. Izvolte, molim, idite u knjižare pa tamo lepite nalepnice tipa: "furor", "steam-spunk", "slipstick", "goreik", "alternativni ego", "voajerski pišilizam", "krmčijsko krmivo"... pa nek čitaoci odaberu biber za svoj džiber.

Nisam ni jutarnju kafu dobio, a već iznenađenje - umesto catfight dobih dogfight. Začuđujuće ozbiljan Kufer i začuđujući borben Nightflier.

Ja ću samo o delu rečenice: ...Može biti da to jeste isprazna statistika, ali to svejedno ne menja činjenicu da je i kreatorima i konzumentima bitno da li je nešto alternativna istorija ili tvrda ili meka naučna fantastika..., odnosno, samo o boldovanim rečima. Kreatorima nije bitno. Eto, objasnio sam.

Ako smo se zamajali teorijskim mestom "Tesle", onda je to zato što se Kunac isfrljao sa odrednicama. O tome šta je pisac želeo da nam poruči i kako je to uradio pisaćemo kad odustanemo od smeštanja knjige u policu.

U slučaju da treba da izaberem dres za ovaj fajt ja ću u Kuferove boje. Odnosno, na njegovu policu. :lol:

Quote from: lilit_depp on 18-08-2010, 00:04:03

Quote from: Amanda Robin on 17-08-2010, 22:22:56
Ma, kakva sad retorika... i nije kompliment (ako bi to bilo nekakvo laskanje), nego stvarno to mislim, ali govorim ti to skroz iz milošte. :)

Hm, vidi, al ja imam misljenje vrlo slicno tvom a glede romana samo nam zakljucci nisu isti, tj. moguce da meni ne smeta ono sto tebi smeta.

Jos pre par meseci sam napisala da bi roman bolje funkcionisao kad bi se odredjeni delovi preradili/izbacili. Kao i da nije epohalan, ali ni cilj mu nije da bude epohalan, a ako hocu epohalno, citacu Nicea ili bolje Vitgenstajna, a i Kolakovskog - hm, tu se vidi sklonost ka kicerici. :)

Salu na stranu, al zato sam se i zezala malopre uvodeci Uliksa & Co. u pricu aludirajuci na potpuno neadekvatna poredjenja Tesle s nekim drugim knjigama koje "vise volimo da citamo". Who cares ko je moj omiljeni pisac glavnotokovske knjizevnosti, a tek ne vidim sto bi iko imao potrebu da svoj zanrovski fetish  :lol: pravda na nacin "dobro je ovo u svom domenu".

Jeste, roman podilazi sirokim narodnim masama, filozofsko palamudjenje je svedeno na nulu, nije politicki angazovan, ima tu stosta sto bi se dalo izbaciti, ali je roman u sustini dobar i ja ne vidim domaci zanrovski roman koji je publikovan u poslednjih nekoliko godina, osim PS, koji bi mu mogao parirati (iznenadjenje, ali Zivosahranjeni mi je vise prijao od Tesle iako je Najtflajer potpuno u pravu kad kaze da i ta dva romana ne treba uporedjivati). Mozda bi mogli uporedejivati Konstantinovo raskrsce i Teslu, ali u tom slucaju Skrobonja skoruje bar sa 3:0 posebno na nivou ideja.

Ma vidi, od svih mišljenja ovde iznesenih, tvoje mi je skroz blisko, odmah posle Mićinog. Plus, gledam na tebe više kao na nekog 'sa strane', tako da je i to dobrodošlo, kao nekakav 'svežiji' pogled na stvari. Ali za onu 'u svom domenu' opasku ne bih se baš složila, mada mi to stvarno nije problem kad je u pitanju tvoje lično mišljenje (ti uopšte ne nastupaš sa te užasavajuće iritantne pozicije), nego kad vidim ljudi insistiraju da se ovaj roman pošto-poto izmeri u okvirima ozbiljne književnosti. Kontam da mu to čini lošu uslugu - sve da i ne znam Skroba, znala bih da je ovaj roman pisan bez pretenzija.

Tako da... ne smeta me zapravo ništa od onoga što ti ovde nabrajaš kao mogućnosti, nego eto, smeta me što se ambijent toliko izvitoperio da je skoro nemoguće normalno porazgovarati o romanu kao što je ovaj; ovde sada vlada takav gubitak standarda, da je to prosto užasavajuće. Niko ne može trezveno da pojasni šta je dobro a šta loše u romanu, jer su standardi svedeni na samo dve najprimitivnije opcije; ko ne pohita da se iscvrkuće kako je u pitanju remek delo ozbiljne književnosti, podrazumeva se da je time hteo da naglasi kako je roman jadan i bedan. To su jedine dve opcije za koje ovaj sad već potpuno survani ambijent zna, tako da skoro i nema svrhe izjašnjavati se detaljnije, baš kao što i nema svrhe pozivati se više na mogućnosti da proza ne mora biti sjajna niti jadna, nego da može biti bilo gde između tih krajnosti. Može biti solidna, recimo, ili dobra, ili čak i vrlo dobra, bez da se surva i u jednu od krajnosti u kojima dominiraju ljudi koji su najpametniji kad pričaju samo o onome što nisu pročitali.


   

Hm, da, ovo sto si napisala je bila i moja poenta, moguce da se nismo potpuno razumele, tj. da sam bila konfuzna. :)

errr... da li je bila i tvoja poenta kako Skrobova izdanja najviše promovišu ljudi koji ih nisu pročitali?

Quote from: Amanda Robin on 18-08-2010, 10:07:58
errr... da li je bila i tvoja poenta kako Skrobova izdanja najviše promovišu ljudi koji ih nisu pročitali?

Ne.  :lol:

Ovo boldovano je ustvari sustina:

Quote
Niko ne može trezveno da pojasni šta je dobro a šta loše u romanu, jer su standardi svedeni na samo dve najprimitivnije opcije; ko ne pohita da se iscvrkuće kako je u pitanju remek delo ozbiljne književnosti, podrazumeva se da je time hteo da naglasi kako je roman jadan i bedan. To su jedine dve opcije za koje ovaj sad već potpuno survani ambijent zna, tako da skoro i nema svrhe izjašnjavati se detaljnije, baš kao što i nema svrhe pozivati se više na mogućnosti da proza ne mora biti sjajna niti jadna, nego da može biti bilo gde između tih krajnosti. Može biti solidna, recimo, ili dobra, ili čak i vrlo dobra, bez da se surva i u jednu od krajnosti u kojima dominiraju ljudi koji su najpametniji kad pričaju samo o onome što nisu pročitali.

Izvini, Amanda, a ko je od nas napisao da je u pitanju remek-delo ozbiljne književnosti? Nisam to zaista primetio.

Što se mene tiče, pozicioniranje Tesle je veoma jednostavno. U pitanju je roman žanrovskog pisca koji je objavljen za najveću/najmoćniju izdavaćku kuću u Srbiji. Naravno, u Laguni je do sada objavljivano sve i svašta - ne tvrdim da je to garancija nekakvog kvaliteta - ali jeste veoma važno zato šta je Laguna (a kakava takva je - najjača je) uzela pod svoje okrilje novi roman čoveka koji već decenijama važi za fandomskog favorita.

Hajde da se preispitamo... Koji su veći uspesi srpske žanrovske književnosti u novom milenijumu (da se ne vraćamo unazad)? Ne pričam sad o kvalitetu (mada bismo mogli i o tome), pričam o odjeku u javnosti, van zidova Komarčića i VR sveta Sagite... Zoran Živković. Okej, čovek je zaista, zahvaljujući svom talentu i upornosti, napravio ime u inostranstvu. Lepo. Ostali? Stojiljković ima hit. Možete voleti njegov roman ili ne, ali KR je odjeknuo kao bomba. Prodaje se, čita, doštampava, sprema se filmska verzija...

Treba nam još takvih autora i naslova. Zašto? Da bi se ojačala scena.

Kada bi na književnoj sceni Srbije postojalo bar pet uticajnih i čitanih žanrovskih pisaca, ostalima bi bilo mnogo lakše. Velike izdavačke kuće bi ukopčale da je unosno objavljivati domaći žanr. Čitaoci bi se takođe postepeno navikli na domaću žanrovsku književnost, shvatili bi da ne moraju baš uvek da posežu za stranim piscima... Naravno, da bi se ovo dogodilo potrebni su komunikativni romani.

Tesla je korak u tom pravcu. Da li je to roman koji predstavlja izvestan kompromis u odnosu na dosadašnju poetiku autora? Ne znam. Na to bi morao da odogovori pisac. Moja procena je da Tesla jeste pisan sa bestseler ambicijama, ali ne vidim šta je tu loše. Zapravo, imajući u vidu ono što sam gore napisao - mislim da je to odlično. Ta podela na ozbiljnu-zabavnu književnost mi je potpuno pase. Podela ozbiljna: vredno, zabavna: bezvredno je smešna. Roman je dobar ili nije dobar u okvirima koje sebi postavlja pisac. Ostalo je stvar ukusa svakog pojedinačnog čitaoca.

@ Lilit: A, to. Da, sad vidim, samo mi fokus odlutao na neke postove koji su iznikli između... :)

Znaš, moje nerazumevanje sa L. Kuferom datira od momenta kad je otišao na promociju jednog skrobovog izdanja bez da ga prethodno pročita u celosti. Naravno, zbog toga nije mogao ništa relevantno da kaže o sadržaju tog izdanja, nego je govorio uglavnom o fugama iz te zbirke. I polifoniji. I faktu da je proza iz te zbirke bila na 'svetskom nivou'.

Quote from: scallop on 18-08-2010, 08:37:00
Nisam ni jutarnju kafu dobio, a već iznenađenje - umesto catfight dobih dogfight. Začuđujuće ozbiljan Kufer i začuđujući borben Nightflier.

Ja ću samo o delu rečenice: ...Može biti da to jeste isprazna statistika, ali to svejedno ne menja činjenicu da je i kreatorima i konzumentima bitno da li je nešto alternativna istorija ili tvrda ili meka naučna fantastika..., odnosno, samo o boldovanim rečima. Kreatorima nije bitno. Eto, objasnio sam.

Ako smo se zamajali teorijskim mestom "Tesle", onda je to zato što se Kunac isfrljao sa odrednicama. O tome šta je pisac želeo da nam poruči i kako je to uradio pisaćemo kad odustanemo od smeštanja knjige u policu.

U slučaju da treba da izaberem dres za ovaj fajt ja ću u Kuferove boje. Odnosno, na njegovu policu. :lol:

Na volju ti u čiji ćeš tabor. U moj svejedno ne možeš, pošto ga ni nemam. Vuk sam samotnjak. A to što tebi nije bitno šta kreiraš može ti se oprostiti zbog neiskustva. Ipak si ti pisac koji se tek probija. :)

Tu ti ne mogu pomoći. Kad ti budu dali da prevedeš sa engleskog možda i ti saznaš ono što ti je nepoznato. :lol:

@Kufer

Čitajući tvoj post, nisam siguran da li nas dvojica podrazumevamo isto kada kažemo "teorija". Da, Goran (verovatno, nisam čitao) koristi kvantnu teoriju kao sredstvo da ispriča priču, ali postoje teorijski (književni) radovi koji se bave (književnim) delima u kojima se kvantna mehanika koristi kao sredstvo da se ispriča priča. Možete i ti i Skalop da dubite na trepavicama, ali to opet neće promeniti činjenicu da je fantastika fragmentisana u žanrove i podžanrove i da tamo nekakvi teoretičari književnosti te žanrove i podžanrove analiziraju. Čak se dodeljuju i nagrade samo za alternativnu istoriju (Sideways Awards).

Na kraju, zaista ne vidim da je ovde neko napadao Gorana, niti da je bilo šta rečeno o "Teslinom" žanrovskom pripadništvu rečeno na uštrb dela ili pisca. Potpuno je besmisleno da braniš Gorana od njegovih prijatelja.

Quote from: scallop on 18-08-2010, 11:33:30
Tu ti ne mogu pomoći. Kad ti budu dali da prevedeš sa engleskog možda i ti saznaš ono što ti je nepoznato. :lol:

Kada te prevedu na engleski, javi se. Obavezno ću pročitati.

A mislim da ću krenuti da vodim spisak stvari koje sam pročitao na srpskom, samo da bi tebi srce stalo na mesto.

Na veliko nezadovoljstvo svih koji se bave teorijom, kritikom, prevodima i raspeglavanjem žanrova, uz stepenice i dalje napred ide pisac. Ni čitaoci ne bi imali šta da čitaju da ne postoje te toliko nevažne radnje kao što je stvaranje jednog književnog dela. Svima koji to još nemaju na umu poručujem da pisac ne razmišlja o tim toliko značajnim faktorima kad se upusti u pisanje jedne knjige. Potonja fragmentacija je izlišna jer se, na primer, Skrobonja ne da strpati u jednu korpu. Niti bilo koji drugi pisac, ako iole drži do sebe.

Sa druge strane, ako se govori ili piše o nekoj knjizi, veoma mali broj ljudi može s pravom sebi dopustiti da piše o dobrom ili lošem, sviđa ili nesviđa je prava mera. To znači da ovde možemo pisati o svidelo-nesvidelo i ništa više. Naravno, bilo bi zgodno da se knjiga i pročita. Zato smo se, verovatno, do sada više bavili "književnim alatima" u fantastici, a manje delom. Meni će trebati još par dana da završim čitanje, ovo sigurno nije knjiga "za plažu". Onda ću napisati šta mi se svidelo i zašto, kao i šta mi se nije svidelo i zbog čega.

Meni ovo jeste bila "knjiga za plažu" (u pozitivnom smislu). Then again, meni je i Mekdonaldovo "Bespuće" "knjiga za plažu".

Geek. xnerd

Quote from: scallop on 18-08-2010, 13:29:23
Na veliko nezadovoljstvo svih koji se bave teorijom, kritikom, prevodima i raspeglavanjem žanrova, uz stepenice i dalje napred ide pisac. Ni čitaoci ne bi imali šta da čitaju da ne postoje te toliko nevažne radnje kao što je stvaranje jednog književnog dela. Svima koji to još nemaju na umu poručujem da pisac ne razmišlja o tim toliko značajnim faktorima kad se upusti u pisanje jedne knjige. Potonja fragmentacija je izlišna jer se, na primer, Skrobonja ne da strpati u jednu korpu. Niti bilo koji drugi pisac, ako iole drži do sebe.

Sa druge strane, ako se govori ili piše o nekoj knjizi, veoma mali broj ljudi može s pravom sebi dopustiti da piše o dobrom ili lošem, sviđa ili nesviđa je prava mera. To znači da ovde možemo pisati o svidelo-nesvidelo i ništa više. Naravno, bilo bi zgodno da se knjiga i pročita. Zato smo se, verovatno, do sada više bavili "književnim alatima" u fantastici, a manje delom. Meni će trebati još par dana da završim čitanje, ovo sigurno nije knjiga "za plažu". Onda ću napisati šta mi se svidelo i zašto, kao i šta mi se nije svidelo i zbog čega.

Bre, ja pričao sa Skrobonjom u "Veneciji" u Zemunu pre jedno nedelju dana ili tako nešto. Može biti da ti i Kufer bolje od njega znate šta je hteo da napiše. Ne ulazim u to. Znam samo o čemu sam pričao sa čovekom. A knjigu ću pročitati, samo da je kupim. Inače, samo za tvoju dušu, evo šta sam tokom jula pročitao na srpskom jeziku, što u prevodu što izvorno pisano: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9369.msg267314#new (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9369.msg267314#new) - i čisto za zapisnik, ovaj jul mi je bio među najgorim mesecima u životu što se čitanja tiče, na ma kom jeziku.

I na kraju, kada kažeš "pisac" misliš na sebe. Nisu svi pisci ti. Nisu ni svi prevodioci samo prevodioci ni svi pisci samo pisci. Zanimljivo je da su mi svi pisci sa kojima sam razgovarao i te razgovore objavio (ili tek treba da objavim) na blogu rekli da im je veoma bitno sve to što tebi nije bitno. I to ne samo strani pisci, već i domaći. Da li da više verujem da ti znaš šta oni misle, ili njima?

Na kraju, vređa me tvoje neprestano trpanje svih živih i neupokojenih izdavača i prevodilaca u isti koš. Što naročito voliš da radiš kada razgovaraš sa mnom. Batali više. To je taman toliko tačno kao kada bih ja rekao da su svi domaći pisci dosadni i nepismeni - a nisu svi, već samo većina. Dapače, isto važi i za većinu prevodilaca - ali ja nisam spreman da budem nikakva većina.

Veoma je slatko što je svim piscima sa kojima si razgovarao bitno ono što meni nije bitno. Eto, tako ni ja ne spadam u većinu. Tvoja je prednost što si razgovarao sa Skrobonjom u "Veneciji", moja je što nisam. Tako ti već znaš šta je hteo da napiše, a ja ću tek saznati šta je napisao. Tu sam u velikoj prednosti, jer mene neće iznenaditi ono što čitam. Na kraju, zbunjuje me što se batrgaš kao da ja tebe trpam u neku korpu, palo mi na um nije. Ti si za posebnu korpu sve dok ne shvatiš da ja nisam pisac u nastajanju, već u nestajanju. Dotle si samo petlić koji se trudi da kukurikne glasnije od drugih.

Quote from: Nightflier on 18-08-2010, 11:42:55
@Kufer

Čitajući tvoj post, nisam siguran da li nas dvojica podrazumevamo isto kada kažemo "teorija". Da, Goran (verovatno, nisam čitao) koristi kvantnu teoriju kao sredstvo da ispriča priču, ali postoje teorijski (književni) radovi koji se bave (književnim) delima u kojima se kvantna mehanika koristi kao sredstvo da se ispriča priča. Možete i ti i Skalop da dubite na trepavicama, ali to opet neće promeniti činjenicu da je fantastika fragmentisana u žanrove i podžanrove i da tamo nekakvi teoretičari književnosti te žanrove i podžanrove analiziraju. Čak se dodeljuju i nagrade samo za alternativnu istoriju (Sideways Awards).

Na kraju, zaista ne vidim da je ovde neko napadao Gorana, niti da je bilo šta rečeno o "Teslinom" žanrovskom pripadništvu rečeno na uštrb dela ili pisca. Potpuno je besmisleno da braniš Gorana od njegovih prijatelja.

Ti treba samo jednu stvar da shvatiš, pa ćemo se razumeti.
Žanrovi o kojima ti govoriš NISU književni žanrovi i teorija o tim žanrovima je marketinška teorija, jer se radi o PERCEPCIJI književnosti ili šunda, kako bilo, a ne o književnoj teoriji.

Književnoh rodova ili žanrova ima nekoliko i oni su PARALELNI (da ne pominjem FUGU) i to izgleda ovako:

Osnovna umetnost književnosti je POEZIJA. Zbog i zarad percepcije, ona se razlikuje u sebi na sledeći način:

1. Prema formi: epika i lirika, drama, roman, esejistika i sl.
2. Razlikovanje prema metrici i ritmu (što je osnovni poetski metod) - tu je osnovna razlika pesma-proza.
Proza je, dakle, poezija koja koristi specifičan ritam pripovedanja i karakteristično neSAŽET način izlaganja.
Ukoliko proza koristi sažet način izlaganja, lišen stilskih figura, predstava i sl, može se govoriti o esejistici i filozofiji.
3. Razlikovanje prema PRISTUPU određenoj temi: drama, tragedija, komedija, satira, a ovde spadaju (ali kao prezreni) pristupi, kao što su patetika, trivija, ideologija, emocija, pamflet, itd.

Još jedna paralelna "žanrovska" podela, koja nije književna (a teorija o tome NIJE književna teorija) je prema sadržaju, mestu i tipu - to su sada već klasični žanrovi beletristike - vestern, krimi, avantura, akcija, pa i ljubavni roman (mada to ustvari nije žanr - već melodrama), i ovde tek ima razloga da se govori o naučnoj fantastici, kao i svim ovim novim rodovima za koje je karakterističan određeni senzibilitet ili stil.

Kada se govori o kvalitetu književnog dela - ne govori se o njegovom žanru, jer žanr nije osnovno poetsko sredstvo i besmisleno je insistirati na tome u ovakvom kontekstu. Kao što sam rekao, oni koji insistiraju na žanrovskoj tipizaciji dela, zanemaruju, tendenciozno ili nesvesno, istinski kvalitet tog dela.

Što se tiče mog osvrta na "Čoveka koji je ubio Teslu", neću se upustiti u to dok se ove stvari ne razjasne. Poznajući Gorana Skrobonju, polazim od toga, jer mi je pre svega jasna njegova namera, zbog čega mogu i "naslepo" da govorim, pošto njegovo delo ne može da istupi izvan okvira njegove namere. Zašto je to tako, to je samo po sebi jasno. A što se moje namere na ovom forumu tiče, uopšte nemam nameru da "preživam" ovu knjigu na nivou površnih utisaka nastalih iz neadekvatnih poređenja ili poriva da se po svaku cenu kategorizuje.

To što je izdavač Laguna, koja ima u svom interesu da se knjiga koju objavi proda i ostvari profit, ima određenu težinu i ona može ali ne mora da govori o kvalitetu knjige. Ali pitanje je - ko će da govori o kvalitetu ove (ili koje druge) knjige? Laguna nema na svom platnom spisku pravog književnog kritičara, a u štampi koja prati izdavaštvo, prostor za kritiku je sveden na minimum, pa se ostaje pri kratkim prikazima. I, uopšte, u ovoj zemlji je književna kritika izumrla. To nije nikakvo čudo, jer se ni umetnost ovde više ne ceni i malo ko bi znao da definiše umetnost i pojmi istinske kriterijume, nego se sve svelo na to kako je knjiga "prošla" (u prodaji, valjda).

O tome kako se koristi kvantna mehanika u pisanju, mogu lako da ti ispričam, pošto je osnovni poetski metod upravo taj. I sigurno su ga prvo pesnici i/ili filozofi uspostavili (jer i filozofija je nastala pre svega u pesničkoj formi), pa su tek onda naučnici, u meri koja im je bila dozvoljena (pošto je to društvena aktivnost, a ne individualna), s izuzetkom onih individua koji su svoje mesto u istoriji zaslužili izdvajajući se iz društva, kako ne bi pali pod pogubne uticaje i sečiva površnih, politikantskih "kritičara-mešetara". Jedna od takvih ličnosti je i Nikola Tesla, koga su mnogi smatrali ludim ili šašavim, a mnogi mu poriču "naučnost" i nazivaju ga "izumiteljem" (to je kao pežorativno) - pa možda Skrobonja i o tome govori, koristeći ovaj kontra-faktualni metod (koji jeste kvantni jer je metafizički), postavljajući Teslu visoko u društvenoj hijerarhiji.

Ali ovo sve će ostati nezamećeno od onih koji se samo bave skladištarskim svrstavanjem i bacanjem knjiga po ćoškova i polica... xfoht

Quote from: scallop on 18-08-2010, 14:29:39
Veoma je slatko što je svim piscima sa kojima si razgovarao bitno ono što meni nije bitno. Eto, tako ni ja ne spadam u većinu. Tvoja je prednost što si razgovarao sa Skrobonjom u "Veneciji", moja je što nisam. Tako ti već znaš šta je hteo da napiše, a ja ću tek saznati šta je napisao. Tu sam u velikoj prednosti, jer mene neće iznenaditi ono što čitam. Na kraju, zbunjuje me što se batrgaš kao da ja tebe trpam u neku korpu, palo mi na um nije. Ti si za posebnu korpu sve dok ne shvatiš da ja nisam pisac u nastajanju, već u nestajanju. Dotle si samo petlić koji se trudi da kukurikne glasnije od drugih.

Ma nek ti bude. Kako god. Evo, otkukurikao sam svoje na ovoj temi.

Quote from: Lord Kufer on 18-08-2010, 14:35:18

Quote from: Nightflier on 18-08-2010, 11:42:55
@Kufer

Čitajući tvoj post, nisam siguran da li nas dvojica podrazumevamo isto kada kažemo "teorija". Da, Goran (verovatno, nisam čitao) koristi kvantnu teoriju kao sredstvo da ispriča priču, ali postoje teorijski (književni) radovi koji se bave (književnim) delima u kojima se kvantna mehanika koristi kao sredstvo da se ispriča priča. Možete i ti i Skalop da dubite na trepavicama, ali to opet neće promeniti činjenicu da je fantastika fragmentisana u žanrove i podžanrove i da tamo nekakvi teoretičari književnosti te žanrove i podžanrove analiziraju. Čak se dodeljuju i nagrade samo za alternativnu istoriju (Sideways Awards).

Na kraju, zaista ne vidim da je ovde neko napadao Gorana, niti da je bilo šta rečeno o "Teslinom" žanrovskom pripadništvu rečeno na uštrb dela ili pisca. Potpuno je besmisleno da braniš Gorana od njegovih prijatelja.

Ti treba samo jednu stvar da shvatiš, pa ćemo se razumeti.
Žanrovi o kojima ti govoriš NISU književni žanrovi i teorija o tim žanrovima je marketinška teorija, jer se radi o PERCEPCIJI književnosti ili šunda, kako bilo, a ne o književnoj teoriji.

Književnoh rodova ili žanrova ima nekoliko i oni su PARALELNI (da ne pominjem FUGU) i to izgleda ovako:

Osnovna umetnost književnosti je POEZIJA. Zbog i zarad percepcije, ona se razlikuje u sebi na sledeći način:

1. Prema formi: epika i lirika, drama, roman, esejistika i sl.
2. Razlikovanje prema metrici i ritmu (što je osnovni poetski metod) - tu je osnovna razlika pesma-proza.
Proza je, dakle, poezija koja koristi specifičan ritam pripovedanja i karakteristično neSAŽET način izlaganja.
Ukoliko proza koristi sažet način izlaganja, lišen stilskih figura, predstava i sl, može se govoriti o esejistici i filozofiji.
3. Razlikovanje prema PRISTUPU određenoj temi: drama, tragedija, komedija, satira, a ovde spadaju (ali kao prezreni) pristupi, kao što su patetika, trivija, ideologija, emocija, pamflet, itd.

Još jedna paralelna "žanrovska" podela, koja nije književna (a teorija o tome NIJE književna teorija) je prema sadržaju, mestu i tipu - to su sada već klasični žanrovi beletristike - vestern, krimi, avantura, akcija, pa i ljubavni roman (mada to ustvari nije žanr - već melodrama), i ovde tek ima razloga da se govori o naučnoj fantastici, kao i svim ovim novim rodovima za koje je karakterističan određeni senzibilitet ili stil.

Kada se govori o kvalitetu književnog dela - ne govori se o njegovom žanru, jer žanr nije osnovno poetsko sredstvo i besmisleno je insistirati na tome u ovakvom kontekstu. Kao što sam rekao, oni koji insistiraju na žanrovskoj tipizaciji dela, zanemaruju, tendenciozno ili nesvesno, istinski kvalitet tog dela.

Što se tiče mog osvrta na "Čoveka koji je ubio Teslu", neću se upustiti u to dok se ove stvari ne razjasne. Poznajući Gorana Skrobonju, polazim od toga, jer mi je pre svega jasna njegova namera, zbog čega mogu i "naslepo" da govorim, pošto njegovo delo ne može da istupi izvan okvira njegove namere. Zašto je to tako, to je samo po sebi jasno. A što se moje namere na ovom forumu tiče, uopšte nemam nameru da "preživam" ovu knjigu na nivou površnih utisaka nastalih iz neadekvatnih poređenja ili poriva da se po svaku cenu kategorizuje.

To što je izdavač Laguna, koja ima u svom interesu da se knjiga koju objavi proda i ostvari profit, ima određenu težinu i ona može ali ne mora da govori o kvalitetu knjige. Ali pitanje je - ko će da govori o kvalitetu ove (ili koje druge) knjige? Laguna nema na svom platnom spisku pravog književnog kritičara, a u štampi koja prati izdavaštvo, prostor za kritiku je sveden na minimum, pa se ostaje pri kratkim prikazima. I, uopšte, u ovoj zemlji je književna kritika izumrla. To nije nikakvo čudo, jer se ni umetnost ovde više ne ceni i malo ko bi znao da definiše umetnost i pojmi istinske kriterijume, nego se sve svelo na to kako je knjiga "prošla" (u prodaji, valjda).

O tome kako se koristi kvantna mehanika u pisanju, mogu lako da ti ispričam, pošto je osnovni poetski metod upravo taj. I sigurno su ga prvo pesnici i/ili filozofi uspostavili (jer i filozofija je nastala pre svega u pesničkoj formi), pa su tek onda naučnici, u meri koja im je bila dozvoljena (pošto je to društvena aktivnost, a ne individualna), s izuzetkom onih individua koji su svoje mesto u istoriji zaslužili izdvajajući se iz društva, kako ne bi pali pod pogubne uticaje i sečiva površnih, politikantskih "kritičara-mešetara". Jedna od takvih ličnosti je i Nikola Tesla, koga su mnogi smatrali ludim ili šašavim, a mnogi mu poriču "naučnost" i nazivaju ga "izumiteljem" (to je kao pežorativno) - pa možda Skrobonja i o tome govori, koristeći ovaj kontra-faktualni metod (koji jeste kvantni jer je metafizički), postavljajući Teslu visoko u društvenoj hijerarhiji.

Ali ovo sve će ostati nezamećeno od onih koji se samo bave skladištarskim svrstavanjem i bacanjem knjiga po ćoškova i polica... xfoht

Hvala na podsećanju na srednju školu. Hvala i na drkanju pojmova "kvantno" i "metafizičko". Hvala i na napomeni da poznaješ Gorana Skrobonju. Eto, ja ga ne poznajem. Kao što rekoh Skalopu, otkukurikao sam svoje, a vi se igrajte sa domaćim piscima, književnim pravcima, zaverom prevodilaca i masona da upropaste lepu književnost i nama koji samo gomilamo knjige na policama, a ništa ne čitamo. Ja sad odoh da ništa ne čitam, nego da još malo upropastim srpski jezik i kulturu.

Jojojoj, siroti noćni letač, nema ič iskustva sa Babi Papuška sindromom... a ni sa savremeno-fandomskim drkanjem pojmova uopšte...  :D
A tako bi trebalo i da ostane, najtflajere, zarad tvog mentalnog zdravlja.   ;)


@Kunac, čini se meni da stvari koje si nabrojio argumentuju upravo moju poziciju. Ti pominješ prodaju i čitanost, a to je upravo uvek i bio moj point: nek se sva proza tako probija, i žanr i mejnstrim jednako, pa kom smrkne a kom osvane sa takvim aršinom. Ljudi bi i trebalo da kupuju ono što im je zanimljivo da čitaju, a izdavačke kuće bi trebalo da objavljuju ono što ljudi vole da čitaju. To je, po meni, najlogičnija stvar na svetu i ja sam skroz okej sa takvom postavkom. Ako išta, ja sam uvek i bila protiv objavljivanja knjiga koje niko ne čita i neumerenog hvaljenje proze koja očigledno ne zaslužuje pohvale.

A jednom kad ti priznam da je to tako, onda, stvarno ne razumem gde misliš da se mimoilazimo, ti i ja, osim u faktu da podela na umetnički vrednu prozu i zabavnu literaturu postoji, i postojaće, bez obzira da li ti nju prihvatao ili ne.

Društvena projekcija umetnosti nije umetnost.

Daklem, dozvolićemo da postoje dva nekompatibilna pogleda na umetnost i zadovoljićemo se tom malom polifonijom  xcheers

Nek cveta hiljadu cvetova (noć-i-dan)  :roll:

Čini mi se da se posle dosta vremena, mogu složiti sa Amandom.
Napisao sam realno svoje viđenje ovog dela, u prethodnom postu, da je u pitanju dobar roman, na momente i odličan, ali nije ekstra delo , dakle nisam ga neumereno hvalio. Meni se svideo, i verujem da će dosta ljudi da se svidi.
A to je valjda i želja pisca, da ga čita što više ljudi, i to je potpuno legitimno.
Ne verujem da postoji i jedan pisac kome je svejedno koliko je čitan.
Skrobonja ume da napiše roman koji može privući publiku.

Skrobonjin roman je kao Šredingerova mačka.

Quote from: crippled_avenger on 18-08-2010, 17:21:10
Skrobonjin roman je kao Šredingerova mačka.

U poslednje vreme si opsednut Šredingerovom mačkom... Uticaj Repo Mena ili Dilana Doga? :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffarm4.static.flickr.com%2F3621%2F3399883387_68e1f35642_z.jpg&hash=79a1f651f6fffcf0ce7cc1548944d4620314b833)

Nisi gledao A SERIOUS MAN Braćale Koen.

Nisam. Ta Šredingerova mačka je izgleda baš hit.

Pogledaj. Poučan film.

Heh, hit nego sta.  :lol: A posebno Kopenhagen interpretacija. Iako, da budem iskrena, mene je uvek vise fascinirala jednacina, a manje macka. Valjda zato i zavrsih u Naturwissenschaften.  xdrinka

Ontopik, zaboravih reci da mi je lepo leglo sto je Skrobonja ubacio ras gensku familiju u drugi deo Tesle.  :!:

Lilit, imaš lika koji sebe konspirativno naziva hajzenberg u seriji BREAKING BAD. :)

A, da se uključiš u temu? Da te ne bih poslao na čitanje pre pisanja. :evil:

Pesmica na temu

Neki ljudi
U tuđim knjigama
Čitaju isključivo
Svoje mišljenje

:twisted:

Ova pesmica deluje kao da je iz onih satiričnih kolumni u Večernjim Novostima. :)

Satira i cinizam

Za razliku od kinika
(psa)
Satir
(koza)
Ne ujeda već - bocka

:twisted:

Prilog kritici spora LordKufer-Nightflier-AmandaRubin-Scallop

prvo razlučiti parove:
Kufer-Amanda (nadgradnja)
Scallop-Nightflier (baza)

Kufer i Amanda odnose se prema Scallopu i Flieru kao teorija prema teksturi. Kufer je Scallopov ideolog i dvorski teoretičar, dok Amanda vrši tu ulogu za Fliera.

nepomirljiviji su par dakle Kufer-Amanda i Scallop-Flier, dok bi recimo situacija manjih silnica bila zamišljiva kao Kufer-Flier i Amanda-Scallop (štoviše, u nekoj neodređenoj budućnosti povijesno će doći do obrnutih uloga te će Kufer biti ideološka nadgradnja Flieru, a Amanda Scallopu; recimo da je to povijesno pravilo)

no, trenutno se ovaj spor javlja kao sukob esencijalista i historijskih materijalista.
Kufer je esencijalist par exellence, a Amanda pak h.materijalist; Scallop i Flier se ne zamaraju teoretski definirati svoje pozicije, već ih sasvim zadovoljava što su izravno, zbiljski suprotstavljeni.

ovaj, nadasve pučan, primjer, rekli bismo banalnog književnog spora, govori nam više o samoj stvarnosti nego recimo suhoparno teoretsko izvođenje (Kapital npr; Kapital je samo sustavno izvođenje metodike iz sličnih situacija zbiljskog života. za Marxa je takav spor bogat i prožet životnošću bio par radnik-kapitalist, ali lako možemo zamisliti nekog Marxa književnosti kako raspreda Književni Kapital iz ovog gornjeg spora Kufer-Amanda-itd)

i tako nam ovaj spor kazuje: uvijek se radi o mi protiv njih. to je os svijeta.

(primjedba 1: strastveniji neprijatelji, dijabolični mobilizatori takoreći, čini se da su 'pozadinci'; ovi koji stoje iza bojnog polja i osmatraju sa mjesta gdje im uvide ne muti vreva, buka, dim i grotlo, dok su sami ratnici kao izravni materijalni nositelji sukoba skloniji pomirljivosti. vidi recimo povlačenje i krotkost jednog Fliera na posljetku, dok Kufer s druge strane pjeva ratničke pjesmice i sam sebe dodatno elektrizira)

Teslin izvanredan doprinos je u tome što je shvatio značaj razlike u potencijalu. Tako se dolazi do sile koja pokreće svet. Ono što umetnik/Tesla čine je da proizvode alternaciju (naizmeničnu razliku u potencijalu) - to je uloga i smisao ritma (obrtnog rotora s namagnetisanim navojima).

Edison je, naprotiv, pokušavao da proda jednosmernu struju (bez ritma) koja se najviše trošila u mediju (provodniku).

U tome je i razlika između umetnosti i neumetnosti (pulpa, šunda, kiča). U umetničkom delu radi upravo Teslin dinamo i on proizvodi energiju, a kod ovih drugih se sva energija troši na opisivanje i zadovoljenje forme.

Zbog toga je bitno pravilno shvatiti značaj TEORIJE. Teorija mora da ima ulogu rotora, ona ne sme da bude tačna, jer onda postaje DOGMA koja je isto što i jednosmerna struja. Teorija je korisna jedino ako je operativna, ukoliko proizvodi napon - to je onaj momenat u umetnosti koji se drukčije naziva - kritičnost.

Osnovno sredstvo za postizanje kritičnosti je provokacija, što često ume da izgleda zastrašujuće onima koji su naviknuti na "red i mir".

Kritičnost ne postoji bez nekritičnosti. Mora da postoji polje nepodložno kritici da bi kritika ostalih polja uopšte bila moguća.

U tom smislu - ne možemo da kritikujemo kritiku, to jest njenu formu. A kritika koju ne možemo kritikovati jeste - dogma.

Ideja da se kritika ne može kritikovati je - dogma.

Nekritičnost - to je teorija koja zagovara entropiju. Ali, njome ne vlada strah od entropije, već od revolucije!

To je taj čuveni Drugi zakon termodinamike, koji je i te kako sporan i lažan.
Fearmongering, ništa drugo.

Ideja ALTERNATIVNE istorije u književnosti sledi upravo isti princip kao i Teslina ideja generatora ALTERNATIVNE struje.

Zbog toga što je ovde reč o principu, on je sam teorija, a teorija o posledicama (u ovom slučaju "žanrovima") je nešto sasvim drugo.

Nekritičnost je teorija koja zagovara entropije koliko je i marksizam teorija koja zagovara klasni konflikt.

Ali ko izaziva entropiju i klasni konflikt?

Klasni konflikt izaziva ideja RAZMENE. Umesto ideje DELJENJA (sharing), kod razmene u principu - tu je reč o redistribuciji energije ili dobara - postoje faktori (Maksvelov demon) koji ne dozvoljavaju pravilnu raspodelu, nego je ona u najvećem broju slučajeva neproporcionalna (suprotna ideji entropije). Ideju entropije, dakle, zagovaraju oni najveći profiteri koji se plaše da će izgubiti akumulirano bogatstvo. Realna opasnost po njih je revolucija, koja je posledica sprečavanja entropije (ravnomerne raspodele). To je generator istorije.

Ustvari, ideja je ta koja vrši rad, a ne radnička klasa. Njeno pogonsko gorivo su ove dve suprotstavljene klase (zapravo ljudi koji su pristali na tu ideju - to je tzv. "društveni ugovor".

Vreme u kojem je ova ideja na vlasti nazivamo istorijskim, dok u preistoriji ona nije bila vladajući princip, mada je sigurno na nekim mestima postojala. Karakteristično za ovu vrstu poretka je korišćenje DOGME, koja je autoritativno mišljenje i predstavlja MAŠINU kod koje je svaki deo isplaniran i mora da vrši određenu funkciju.

Za račun opstanka te ideje milioni ili milijarde ljudi su postradali. Ideja preživljava u istoriji, a ljudi ne.

Marks je, po mom mišljenju, pogrešno shvatio da proizvodi rada pripadaju radnicima. Proizvodi rada pripadaju ideji (društva, društvene razmene). Plate nikada, ni u kom slučaju, nisu ono "zasluženo", one su uvek ono što je "odobreno", "autorizovano". Ideja razmene je ideja potpune kontrole distribucije proizvoda rada i nju vrši vlasnik rada, tj. sama ideja. Ili "sistem", što reko Lav Nikolajevič Tolstoj.

Ako ste dovoljno nabrabonjali ovaj topik, a pre nego što se utuli od silnih ideja, ja bih popodne da napišem nešto o pročitanoj knjizi. Računao sam da ću posrtati još dva dana, ali je Skrobonja nenadano prebacio u overdrive pa sam već u garaži.

Kod Tolkina, na primer, u Gospodaru prstena, sukob je između idealizovanog, entropijskog poretka (Šajr) i Poretka (kao bilo kog drugog poretka, samo je ovaj obojen crnom bojom). To je rat dve ideje. Simbol Mračne ideje je prsten koji nudi najveću moguću moć - moć uvida (danas se ona ostvaruje preko satelita koji kruže oko zemlje i posmatraju nas). Kod Orvela je to Telekran (Veliki Brat).

Rat između ideja je uvek simulacija sukoba - ideje su sve jedno te isto - projekcija, i ta projekcija u sebi ima zahtev da svaki njen deo bude jasno vidljiv. O tome je i Lajbnicova Monadologija - Vrhovna monada je potpuno jasan hologram, dok su obične monade delići holograma, koji u sebi odražavaju celinu, ali ne baš najjasnije. Ista je situacija u svakoj političkoj tvorevini - uvek je rat da bi se ostvario kompletan uvid u situaciju. To je jedino moguće ukoliko se situacija PROIZVODI a ne osvaja. Potpuna kontrola je proizvodnja stvarnosti. To je u ovo vreme, s početka 21. veka, jasnije no ikad.

Pa, nismo još završili čitanje, ne možemo od silnog pisanja  ;)

au brate... bolje da ništa nisam pitao...

Revolucija nije suprotstavljena entropiji, naprotiv.

Dijalektika ti je, brate, obrtni momenat...

Quote from: PingvinPatuljak on 19-08-2010, 14:02:58
Prilog kritici spora LordKufer-Nightflier-AmandaRubin-Scallop

prvo razlučiti parove:
Kufer-Amanda (nadgradnja)
Scallop-Nightflier (baza)

(primjedba 1: strastveniji neprijatelji, dijabolični mobilizatori takoreći, čini se da su 'pozadinci'; ovi koji stoje iza bojnog polja i osmatraju sa mjesta gdje im uvide ne muti vreva, buka, dim i grotlo, dok su sami ratnici kao izravni materijalni nositelji sukoba skloniji pomirljivosti. vidi recimo povlačenje i krotkost jednog Fliera na posljetku, dok Kufer s druge strane pjeva ratničke pjesmice i sam sebe dodatno elektrizira)  

Pa, nije to bilo toliko loše za nekog ko deli tolike sklonosti sa esencijalistima... ali ipak, ovo ti je bio više sukob svetonazora a manje književni spor, pa makar i banalan. Isto tako to sa tim uparivanjem... tja, ja najtflajera ne znadem uopšte (za razliku od dvojice esencijalista), ali kontam da nije agresivac, pa njegovo povlačenje ima dosta veze sa tim faktom. LKufer također nije agresivac (naprotiv, rekla bih da je prilično miran i u RL) ali on naprosto nije u stanju da shvati više od ovoga što ovde dokazuje, tako da njegovo nepovlačenje ima veze uglavnom sa tim faktom.

E sad, najtflajer je ovde zastupao stav koji je, po meni, suština svih ovakvih sukoba: fandom je pokrenut u podršku upravo žanrovskoj literaturi, daklem u podršku sf-u, fenteziju, hororu, epskoj f i svim sličnim kurcopalcima, koje najtflajer ipak i čita i prati i prevodi, dok su danas najveći (i prozno najproduktivniji, alas & kuku) fadnomski samozvani pisci zapravo operisani od sposobnosti da takve žanrove uopšte pojme, a kamoli da ih čitaju. Jer, vidiš, oni ti sebe vide IZNAD žanrova i zato se smatraju umetnicima, verovatno sa velikim U, pa je, konzekventno (njahnjah) tome, fandomski diskurs survan na poglavito ovakva kvazifilozofska, kvaziknjiževna, kvaziteorijska, kvazinormalna razbacivanja nekim uzgred pokupljenim rečima koje tim naturščicima baš onako sUPer zvuče, pa im zato značenja ovako strasno & odokativno nagađaju... te Tesla ovo, te grci ono, te termodinamika 'vako, te generator 'nako, te ritam, te struja, te dogma, te projekcija, te teorija, te monade, te gonade, te fuga, te obratno, te povratno pa još i kontrapunkt, alternacija, potencijal, dinamo, pesmo-proza, trivija, emocija, pamflet, entropija... drugim rečima, ko o čemu, takvi umetnici će vazda samo o svojoj Umetnosti, pritom sami sebe dodatno elektrizirajući.

Naravno, nije slučajno da svi oni imaju svaki po tuce objavljenih naslova koje do sada nije kupilo više od jednocifrenog broja ljudi, što je već samo po sebi argument impozantnosti Alpa u predvečerje.  :evil:

vau-vau-vuf!!   :|

tek dijalektika ne bi mogla da suprotstavi revoluciju entropiji, dijalektički posmatrano crno je bijelo i obrnuto, a revolucija i entropija su obe crne.

lordkufer sreće hegela sreće platona sreće leibnitza a ne sreće Ideju: Kuferu Ideja je kada, u jednom beskrajno sićušnom trenutku eksplodiraš na sve strane i skupiš se u isti čas te se izravno samoproglasiš Idejom, Monadom i Velikim Bratom. tada si u stanju jasno vidjeti sve i svakoga i kroz svakoje naočale te dati ostalima (prikraćenima) Dogmu iliti čuveno autoritarno mišljenje.
ovako se ti doimaš neka vrsta esencijalista koji bi lebdio po zrakopraznom prostoru, kritizirao do u beskraj i ponudio svoj kufer (tijelo) kao posudu u koju se slijeva Esencija onoga koji je do Esencije stigao (na onaj gore spomenuti način - samoproglasio se!)

svi pravi esencijalisti generaliziraju i ordiniraju, Kuferu! pogledaj Platona

Motrim na Platona  xfrog

Zna li Platon šta mu je Pingivn napravio od teorija ideja...

http://www.independent.co.uk/news/world/europe/30-hurt-as-bull-leaps-into-spanish-crowd-2056627.html (http://www.independent.co.uk/news/world/europe/30-hurt-as-bull-leaps-into-spanish-crowd-2056627.html)

Evo šta se dešava kad bik izmakne ideji entropije (neminovne smrti u areni, drogiran i neiskusan) i iz entropije uskoči u alternativnu vazu...

http://www.independent.co.uk/multimedia/archive/00435/bull_435536s.jpg (http://www.independent.co.uk/multimedia/archive/00435/bull_435536s.jpg)

Evo i videa kvantnog skoka

Spain Rampage: Bull jumps, charges into crowd injuring 40 in Tafalla (http://www.youtube.com/watch?v=VWAIjYs9Lws#)

Entropija je težnja sistema da spontano pređe u stanje veće neuređenosti.

Sve dok bik ne napada publiku - nema entropije.

Quote from: Amanda Robin on 19-08-2010, 16:20:37

Naravno, nije slučajno da svi oni imaju svaki po tuce objavljenih naslova koje do sada nije kupilo više od jednocifrenog broja ljudi, što je već samo po sebi argument impozantnosti Alpa u predvečerje.  :evil:

vau-vau-vuf!!   :|

Amanda bode i laje u isti čas = kultno!
nema što, ima duha (i jaja) u Amande

ipak, koliko god volio amandinsko-marksovske materijalne argumente o prodaji knjiga, volim i kuferovski pedantni esencijalizam, za sad samo u kritičkom odbacivanju prodaje kao vrijednosti per se (čitanost nije umjetnost, reče Kufer)
pazi, Alpe su uvijek Alpe, u praskozorje ili predvečerje te će se Kufer u jednom trenutku dosjetiti pa popeti na Alpe i sa visina objaviti što je Vrijednost, što je Umjetnost. planinarenjem protiv čitanosti, Amanda (uostalom, nije li Nietzsche učinio isto: kako su kršćani bili mnogobrojni, odlučio je parirati toj gomili planinarenjem po Alpama koje navodi u svojim poznim djelima)

Pa da, neuređenost je tu shvaćena kao "toplotna smrt", što znači ravnomerno raspodeljena toplota, tako da više nema "kretanja", odnosno "razmene".

Razmisli malo o apsurdnosti po kojoj je ravnomerna raspoređenost isto što i neuređenost.

Ovde je entropija shvaćena kao metafizičko, pošto u njoj nema diferencijacije.

Jezik je izmišljen da zavara neuke i ponudi ono lažno i nejasno kao "smisao" odnosno "uređenost".

čak i da se tako postavi publika nije ravnomjerno raspoređena, već se nalazi tamo gdje se od nje to i očekuje. Na tribinama a ne u areni. Ona je već uređena ako što je uređeno da bogataš vozi skup auto.

Beskućnik u BMWu je isto što i bik u publici. Entropija.

Publika nije najebala zbog bika, već zbog sopstvenog idiotizma i vere u "sistem bezbednosti".

@Pingvin

Bik nije tolko glup da se penje "nogama" na Himalaje kao neki ljudi.
Ima jedna odlična priča o planinaru i nepalskom svecu, setiće se je oni što su pomno čitali kentaurove zbirke najboljih SF priča.

Quote from: Lord Kufer on 19-08-2010, 17:11:21
Publika nije najebala zbog bika, već zbog sopstvenog idiotizma i vere u "sistem bezbednosti".

vjere u sistem bezbjednosti koji sprečava entropiju.

penjati se samo "u duhu" je notorna polovičnost na ovoj našoj masivnoj zemlji na koju smo osuđeni, kuferu
možda ti maštaš da se jednog dana daunlodaš na cd i pustiš u opticaj u virtualnom prostoru, no ja se nipošto ne odričem ovog krasnog tijela i kovačkih grudiju!
ako se trebam popeti, učinit ću to i nogama i rukama i patuljastim duhom

Baš vala.

Posle izvesnog vremena telo će se raspasti i šta ćeš onda, jadan, ako nisi ovladao duhom?

koji će mi duh bez tijela? nisam casper

Koji će mi telo bez duha, nisam mrtva žaba...

BTW, ima u Skrobonjinom romanu, ko je čito, i o biku... Al da ne spolujem  ;)

A zanimljivo je i ubistvo Vilhelma Kajzera... Zaista duhovito i više od toga...

Čitate li nešto?

Kad knjiga ne ode u smeće onda pisac, žanrovi, teorije i kritike zaslužuju odgovore. Priznajem da nisam lako ostao u romanu ,,Čovek koji je ubio Teslu" i to mu je najveća mana. Čitaoci u ovom forumu su najrazličitije fele i neretko je komentar da se nešto lako i brzo čita. Za mene je brzo čitanje uvek preskakanje, tako se promaše važni detalji koji knjizi znače više od nekih brzih dijaloga. Ja ni recepte za kuvanje ne čitam lako i brzo; i kuvari imaju šta da poruče onome kome nude svoje ideje. U neku drugu grupu spadaju oni kojima je obim čitalačke populacije najvažnija mera, a nisu svesni da je prodaja knjige izvan sfere same knjige; konja na pazaru najlakše proda onaj ko se najglasnije dere. Međutim, dobre konje kupuju oni koji im u zube gledaju. Neretko govorimo o slojevitosti, pa ko najviše zamumulji taj na najviše slojeva može da računa, jer niko ne može u svaku recenicu zagledati. Ima nešto u toj ambivalenciji, jer jedna priča utera pisca u pisanje, druga mu posluži da je ispripoveda, a niz manjih da dopune pukotine koje usput nastaju. Najviše me dojmi floskula da je prva rečenica ona koja čitaoca zakuca u knjigu. Pa, ako ta prva rečenica nije potaman, onda možemo ladno knjigu ostaviti na stranu. Najveći zagovornik ove ideje počinje svoj roman rečenicom koju posle tri strane svi čitaoci zaborave, a sećaju je se oni kojima se učini najizlišnijom. Poslednje što ću pomenuti je zgodan naslov, jer zgodan naslov i naslovnica mogu da privuku čitaoca.

Pa, od naslova ću početi. Naslov ,,Čovek koji je ubio Teslu" je tipični komercijalni naslov i nisam siguran da su naslovima koji su ukrasili njihova dela sasvim srećni ni Skrobonja, ni Boban, a ni Dejan Stojiljković, koliko god njegov bio atraktivniji od prva dva. Priznajem da sam od početka nagađao ko je ubio Teslu i da sam na kraju bio iznenađen. Teško da je iko ko je pročitao roman znao ko je ubio Teslu na tri stranice do kraja. Opa!

Ne sećam se prve rečenice u romanu što je za mene još jedan dokaz da to možda pali kod kratke priče, ali kod romana – jok. Prvi utisak je bio stil ispisivanja koji je odabrao Skrobonja. Mera sa kojom je usvojio pisanje tipično za tridesete godine prošlog veka je toliko neverovatna da sam imao utisak da se školovao kod Mirjam. Neko vreme sam mislio da mi to smeta, ali sam onda shvatio da mi smeta nešto što mi je svojevremeno, nešto manje, smetalo kod Lazovića. Naime, pisac se za svoje delo priprema i u toj pripremi se prevrnu mnoge knjige, zavisno od miljea u koji je priča smeštena. Lazović bi u svoje priče smeštao veći deo pribavljenih informacija, a Skrobonja je u svoj roman strpao bezmalo sve na šta je naišao s početka dvadesetog veka u Srbiji, a posebno u Beogradu. Tu količinu informacija moj siroti obudoveli mozak je teško mogao konzumirati, tako da sam kroz delove ,,Dnevnik apsinta" i ,,Dnevnik krvi" prošao uz teška posrtanja. Neko je već ovde napisao da su mu više ležali delovi ,,Pogled u ambis" i ,,Čovek koji je ubio Teslu" i bio potpuno u pravu. Ta dva odeljka su kraća, pa se nekako mislim da su i preostala dva bila iste dužine imali bismo znatno efektniju knjigu za čitanje. Doduše, teško da bih mogao reći šta bih skraćivao. Priča je konzistentna i štrče informacije o odevanju, o ulicama, o lokalima, o poznatim ljudima (dosledniji proučavaoci bi nabrojali najmanje 2000 imena raznih osoba iz tog vremena). To u tolikoj meri usporava čitanje da preostaje preskakati ili taljigati. Moja narav da pročitam sve lišila me je ,,brzog čitanja".

Sam roman u dva toka posmatra dva paralelna sveta koji se, svaki u svom vremenu, pripremaju na prodor u neki od paralelnih svetova ,,multiverzuma". Ti svetovi nisu u istom vremenu što je jako dobro, jer ako možemo preći u neki od paralelnih svetova, nema garancije da će to biti isto vreme. Putovanje u paralelni svet je i putovanje u vremenu. U oba sveta je Srbija u središtu, s tim što je u jednom to napor nauke, a u drugom biznisa. U jednom delu narator nas vodi kroz dnevničke zapise glavnog junaka, znači u prvom licu, a u drugom, narator je neutralan.

Likovi koji nas vode kroz roman su dobro odabrani, ali nedovoljno slojevito iscrtani tako da najčešće ne razumemo njihove postupke, oni delaju ono što im je pisac naložio. To je, verovatno, i najveća slabost romana. Nikodiju Mariću više verujem nego Jevremu Radivojeviću, ali to je Skrobonjim lik koga on vodi kroz više svojih dela i njegovi postupci su nekako već nagovešteni, bolje ga poznajemo. Neko je već napisao da je sam Tesla potpuno bezličan, ali bezlični su i gotovo svi ostali likovi. To je niz likova izrezanih od kartona koji beživotno promiču kraj nas. Možda se na čas Svetozar Tankosić pokrenuo, ali tada je već bilo kasno. Očekivao sam nešto od Teslinog pratioca Morgana, najavljen je kao noodler, što je za mene simbol čoveka koji će u vatru skočiti za onog koga čuva, ali tog skoka nije bilo. Šteta.

Na forumu raspravljamo i o tome šta je pisac želeo da nam poruči. Neki tvrde da ni ne treba, da je daleko važnije jesmo li se dobro zabavili. Meni se čini da poruke nema, a ako je ima onda je ona sadržana u SF komponenti koja govori o sudaru svemira. Ja SF komponentu smatram alatom, taj alat je u romanu dobro postavljen, funkcioniše, ali slične knjige sam već nailazio, Sojerova ,,Dva sveta" govore o sličnoj temi, pre 25 godina sam objavio roman ,,Zemlja za dobre ljude" i za mene je to ponavljanje. Ipak, vizuelizacija sudara svetova je dobra, može se videti dok čitate i to je OK. Mislim da je propuštena prilika da se Nikodiju Mariću podari jedna nova dimenzija, ali to je stvar ličnog afiniteta, Skrobonja sigurno voli da bude onakav kakvim ga je zamislio.

Ukupan utisak o romanu se popravljao kako sam odmicao sve dalje i dalje. Mogu reći da je finale majstorski odigrano i da me je ostavilo u ubeđenju da sam tek počeo da čitam. To je i najveći kompliment koji mogu dati.

Quote from: PingvinPatuljak on 19-08-2010, 17:01:45

...ipak, koliko god volio amandinsko-marksovske materijalne argumente o prodaji knjiga, volim i kuferovski pedantni esencijalizam, za sad samo u kritičkom odbacivanju prodaje kao vrijednosti per se (čitanost nije umjetnost, reče Kufer)

Bojim se da se nismo razumeli; ja ne nudim argumente za prodajnost knjiga, nego upravo suprotno - ja prodaju uzimam kao argument čitanosti. A u žanru, čitanost ti je sasvim dovoljan argument za objavljivanje. Ne za kvalitet – za objavljivanje; ako ljudi hoće da čitaju Sumrak i Hari Potera, pa eto, to ti je to, ne možeš ti sad ti meni da potežeš sirotog Ničea u armiranje tvrdnje da su ti ljudi glupaci koji ne znaju šta valja. U žanru, valja samo ono što ti i takvi ljudi čitaju, a ko hoće da drka po Ničeu i Marksu, valjda je već samim time dovoljno produhovljen da sebi potraži prikladniji domen za to upražnjavanje. A ako nije dovoljno pametan da to sam shvati nego čeka kučku poput mene da mu to objasni, pa to onda dokazuje da će sirotan od Ničea i Marksa imati koristi taman koliko bi imao i od Sumraka i Hari Potera, ako ne i malko manje.

A dodatni argument moga stava leži u faktu da se ti nisi nadovezao komentare o Skrobovom romanu ili žanrovima fantastike, nego da raspravu koju je iniciralo to što percipiraš kao 'esencijalizam'. Pih. Po meni, esencija tog konkretno esencijalizma ne spada u žanrove fantastike nego u neki sasvim drugi, meni nepoznat domen.

Lično slutim da se može naći uglavnom u aknama, ali opet, šta ti pa ja o esencijalizmu znam...  :roll:  :mrgreen:

razumio sam te i prvi put
zato kažem, amandinsko-marksovski materijalni argumenti. to je drugim riječima dokazivanje stvari posezanjem za opipljivim, za društvenom zbiljom - i to je tako historijsko materijalistički ko da ti je marx brat i tata

s druge strane, tu je naš kufer koji hic et nunc tvrdi da čitanost treba dovesti u pitanje - kufer je esencijalist; on traga za 'pravim pokazateljima vrijednosti', tamo negdje onkraj sa platonom

ako se nismo razumjeli, to nije bilo zbog toga što ja nisam razumio tebe...

ps - slažem se da ne treba dalje tupiti po ovome jer je to kolosalno udaljeno od konkretnog romana o kojem ste izvoljeli raspravljati. na žalost, teško da ću ikad stići to pročitati (nisam fandom a opet sam tu na neku čudnu foru - nećeš mi zamjeriti) pa tako ne mogu ni isporučiti postove koji bi tebi više pasali i više te obradovali

Zanimljivo misljenje, scallope. Puno primedaba na roman, a on ipak dobar. Dobrodosao u klub oportunista...  xyxy

Jebiga, Mićo, nisam morao prolaziti Scilu i Haribdu za dobar kraj romana. Mogao sam zasesti na 400-toj strani i posle divaniti kako sam uživao. Plašim se da ima i takvih: protrče pored svih sladoleda i vožnji biciklom po Beogradu, pored... ma ne mogu da nabrajam... pored svih Čehovljevih pušaka po zidovima i zaključim da je opalio onaj pištolj sa naslovne strane. Hajde, molim te, objasni mi kom je potreban Bufalo Bil? Šta znače Barnum i Bejli...? Kao da sam jurio žensku trideset godina i posle svega imao dobar seks sa njom. Treba pročitati taj roman, ali i znati šta da se očekuje. Ako sam oportunista, koji si onda oportunista ti? Imao si prilike da čitaš sirovu verziju, pa su ti čiste ruke. Hajde, komentariši ovu.

kikikikikiki...

@PP: ma meni tvoji postovi uvek pašu i raduju me... mislila sam da me bar toliko forumski znaš... :)

PS. I ne sporim da esencijalisti svašta finog traže, ja samo sporim da se to može naći tamo gde su oni namerili da se ovako prometejski eksponiraju; eh, da su samo tražili na pravom mestu, garant bi do sada svi redom već u SANU sedeli.  ;)

Trebala sam tražiti od Gorana da ponese više primjeraka na FFK. Podcijenila sam domaću publiku.  :x

Evo sloke s FFK: http://www.glasistre.hr/kultura/vijest/250707 (http://www.glasistre.hr/kultura/vijest/250707)

Počeo sam da čitam knjigu i posle prvih sto strana mogu da kažem da je Goran napisao svoj svakako najkomunikativniji i najpitkiji roman za sada. Pre nego što budem bio optužen za površnost, preskakanje, preletanje i sl. samo bih rekao jednu stvar. Kao što je Dickens kao pisac uticao na poimanje strukture na počecima filma kao pripovedačke forme tako danas film, serije, strip i druge dramske forme utiču na književnost. U tom smislu, TESLA je svakako napisan pod uticajem tih drugih formi koje nisu striktno književnost, ali isto tako zahvaljujući tome i može da komunicira sa čitaocima koji su formirani tim drugim oblicima. Da li to čini ovaj roman nekakvim manje vrednim delom napisanim bestseler-jezikom? Po meni ni najmanje. To je prosto roman prilagođen publici koja nije formirana isključivo ili u najvećoj meri literaturom. Ta ciljna grupa je po definiciji šira i to je adut ovog romana.

S druge strane, kad smo se već našli u predelu neknjiževnog, ja bih ovo najpre poredio sa strip-predlošcima koji imaju vrlo značajnu literarnu vrednost kod pojedinih pisaca, i ja ne bih rekao da Goran tu nešto zaostaje za Mooreom ili Morrisonom ili Millarom, sa čijim radom TESLA ima možda i ponajviše dodirnih tačaka. Štaviše, ja stojim iza onoga o čemu sam već na jdnom drugom topiku govotio a to je da upravo u Srbiji drugačiji tokovi istorije i ishodi procesa predstavljaju deo svakodnevnog diskursa, načina razmišljanja. I mislim da Skrobonja tu grčevitost srpskog klinča sa istorijom iznosi vrlo ubedljivo u ovom romanu.

Posle tristatrideset strana, i pregrmljenog kontrapunkta, nastavljam da sa velikim zanimanjem čitam...

Kriple, crkoh od saspensa posle ovakvog disklajmera. :)

Znaš kako je Amanda, ja ne pravim one disklejmere tipa, "dobro mi je ali više uživam u ovoj ili onoj knjizi" kako bih dokazao svoj istančan ukus. :) Da sam ja za bolju knjigu, bolju bih i čitao.

Ova uvodna priča o jeziku je kao onaj teklst o nadležnosti i nenadležnosti Međunarodnog suda pravde. To je samo zahuktavanje pred ono što je poenta.

Dakle, ideja posta je bilo legitimisanje literarnog postupka koji se po meni olako otpisuje kao "bestselerski" a zaboravlja se da su sve najvažnije i najkvalitetnije knjige u istoriji čovečanstva bile masovno čitane.

Quote from: crippled_avenger on 24-08-2010, 21:06:38

Znaš kako je Amanda, ja ne pravim one disklejmere tipa, "dobro mi je ali više uživam u ovoj ili onoj knjizi" kako bih dokazao svoj istančan ukus. :) Da sam ja za bolju knjigu, bolju bih i čitao.

same here. :)

Quote from: crippled_avenger on 24-08-2010, 21:06:38Ova uvodna priča o jeziku je kao onaj teklst o nadležnosti i nenadležnosti Međunarodnog suda pravde. To je samo zahuktavanje pred ono što je poenta.

znam da je zahuktavanje, otud i ona moja opaska o saspensu. 

Quote from: crippled_avenger on 24-08-2010, 21:06:38Dakle, ideja posta je bilo legitimisanje literarnog postupka koji se po meni olako otpisuje kao "bestselerski" a zaboravlja se da su sve najvažnije i najkvalitetnije knjige u istoriji čovečanstva bile masovno čitane.

Pa da, to ti i mene pomalo fascinira, kako se danas baš taj aspekt  ('bestselerska' komunikativnost) zapaža kao maltene sasvim novo literarno dostignuće, dok je to, u suštini, oduvek morao biti nekakav bazični uslov za pisanje, pogotovo u žanru. Glavna značajka žanra je, bar za mene, upravo u njegovoj komunikativnosti, koja sa lakoćom saopštava zahtevne i kompleksne koncepte, a kako to da ti uspešno saopšti pisac koji muca i pred najbanalnijim konceptom svakodnevice? Što dalje podrazumeva da se ovako preciznim prepoznavanjem 'bestselerske komunikativnosti' posredno priznaje da je glavnina produkcije ipak percipirana kao 'nekomunikativna', dakle teško čitljiva a neretko i sasvim nečitljiva.

Dalje, drugi razlog zašto s nestrpljenjem čekam tvoj osvrt je mogućnost da najzad na primeru uočim suptilnu razliku između kiča i palpa. (Znam, znam, pojasnio si mi definicije onomad, i ilustrovao ih krajnje generalnim primerima, ali ipak, poeta je u njihovoj primenjivosti na prozu, zar ne? :) )

Mislim da grešiš. Bar kada je u pitanu domaći žanr. Srpska žanrovska književost (bar ona vrsta žanra o kome se raspravlja na ZS) ima veoma, veoma slab upliv u mejnstrim - upravo zato što ne uspeva da privuče širu čitalačku publiku. Očigledno da postoji neki problem. Komunikativnost je jedan od njih.

"Bestseler književnost", palp i kič nisu sinonimi, ili barem ne moraju da budu.
Previše smo se zepetljali u raznorazne termine i to nije dobro. U krajnjoj liniji, ne mora se sve etiketirati. Ili ti se dopada ili ne. Kraj priče.

xcheers

Heh, kad pomenu komunikativnost, ipak je bolje da umeš da kažeš više od "like" ili "dislike". :lol:

 :cry:

Quote from: Kunac on 25-08-2010, 10:17:16
Mislim da grešiš. Bar kada je u pitanu domaći žanr. Srpska žanrovska književost (bar ona vrsta žanra o kome se raspravlja na ZS) ima veoma, veoma slab upliv u mejnstrim - upravo zato što ne uspeva da privuče širu čitalačku publiku. Očigledno da postoji neki problem. Komunikativnost je jedan od njih.  "Bestseler književnost", palp i kič nisu sinonimi, ili barem ne moraju da budu.

Pa to upravo i potenciram; problem jeste bio u nekomunikativnosti.
Uostalom, da se citiram: "Glavna značajka žanra je, bar za mene, upravo u njegovoj komunikativnosti, koja sa lakoćom saopštava zahtevne i kompleksne koncepte, a kako to da ti uspešno saopšti pisac koji muca i pred najbanalnijim konceptom svakodnevice?"

Quote"Bestseler književnost", palp i kič nisu sinonimi, ili barem ne moraju da budu.

pa i to tvrdim, zašto bih inače pominjala kako čekam upravo Kripla da mi pokaže suptilne razlike između istih?  :)

QuotePreviše smo se zepetljali u raznorazne termine i to nije dobro. U krajnjoj liniji, ne mora se sve etiketirati. Ili ti se dopada ili ne. Kraj priče.

pa, ja te ne teram na priču, zar ne?  :lol:

Ne teraš me, ali me podstičeš...  :)

Eeeee, a znaš li ti, bolan, kud vodi stimulus deprivation? :)

You're naughty.  :oops: xrofl

Tako je Amanda, ja mislim da je žanrovska književnost po definiciji komunikativna i populistička a da u drugom stepenu svog razvoja dozvoljava mogućnost postojanja alternativnih formi koje jesu žanr ali su isto tako i hermetične. Nažalost, kod nas prvi talas pisaca žanrovske književnosti nije bio dovoljno kvalitetan da bi u toj komunikativnoj fazi ostavio značajnija, kvalitetnija i prepoznata dela, a kada se pojavila nova generacija, pisci poput Skrobonje, strani žanr je već bio odmakao u pravcu hermetičnijih interpretacija žanra, odnosno nastala je čitava linija žanrovske literature za sladokusce a pisci su se našli u procepu između onoga što čitaju, onoga što bi želeli da pišu i stadijuma u kome se naša publika nalazi.

Kao što znamo, roman je teško napisati, i bilo bi perverzno očekivati od bilo koga da svoje nadahnuće ka pisanju "naprednijih" formi žrtvuje zarad "zasnivanja" scene i postavljanja osnova da se evolucijom dođe do napredne forme.

U tom smislu, TESLA nudi mešavinu (trenutno sam u sred DNEVNIKA KRVI) izgradnje "baze" i "nadogradnje" gde je priča o Tesli šire komunikativna i pitka a Nikodije je bliži hermetičnijem žanru u POGLEDU U AMBIS. To je kretanje po ivici oštrice u formalnom smislu jer udara dosta snažno u ritam izlaganja romana iz najmanje dva razloga.

Prvi je naravno vezan za potpunu promenu ambijenta i atmosfere za koje tek verziraniji čitalac može da nasluti da će "zaigrati" na kraju i složiti se u celinu.

Drugi rizik proističe iz drugačijeg pripovedanja u AMBISu u odnosu na APSINT. Naime, u AMBISU se na sto strana opisuje jedan dan u junakovom životu, dočim se u APSINTU na istom broju strana obrađuje duži vremenski period, ALI što je još važnije, dok se APSINT završava klifhengerom, AMBIS je vrlo zaokružen, a ja lično jesam pobornik teze (možda je to samo profesionalna deformacija) da sve što je celina samo za sebe treba da se ukloni iz veće celine, ili barem prefpormuliše. Nikodijeva priča iz AMBISA bi realno mogla da stoji kao jedna jako efektna standalone noveleta.

Quote from: crippled_avenger on 25-08-2010, 14:39:58
Tako je Amanda, ja mislim da je žanrovska književnost po definiciji komunikativna i populistička a da u drugom stepenu svog razvoja dozvoljava mogućnost postojanja alternativnih formi koje jesu žanr ali su isto tako i hermetične.

Ne znam šta to podrazumevaš pod tim "drugim stepenom razvoja"; jel to hronološka ili kvalitativna odrednica?

Isto tako, ne znam koga tačno podrazumevaš pod "prvim talasom žanrovske književnosti". Ne shvatam potpuno kako bi tu Skrob bio "nova generacija", s obzirom da je debitirao 88-e.

Hoću reći, ne znam da li ta tvoja "prva generacija" podrazumeva ex-yu žanrovske pisce ili striktno pisce srpskog fandoma. Znaš, tu ima razlike, i to velike.

Quote from: crippled_avenger on 25-08-2010, 14:39:58Kao što znamo, roman je teško napisati, i bilo bi perverzno očekivati od bilo koga da svoje nadahnuće ka pisanju "naprednijih" formi žrtvuje zarad "zasnivanja" scene i postavljanja osnova da se evolucijom dođe do napredne forme.

xrofl

kriple, budimo ozbiljni, pliz.

(Mada, verovatno nije fer da te iole cimam pre no što završiš čitanje. )

http://www.youtube.com/watch?v=72S6u_bHawI&NR=1

I, sto su nam inteligentnog porucili Marsovci? Zna tko?


P.S. Upravo sam dozivjela deja vu! :D

Viđenje na daljinu (TV) mu je svakako najkul   xcheers

Prva generacija se odnosi na ex-YU pisce, naravno. Skrob nije mlad i debitovao je davno ali ipak nije u prvom talasu žanrovskih pisaca. Pod prvim talasom smatram pisce izvan fandoma, danas mahom zaboravljene.

A Titan Živković?

Pa i on je Skrobova generacija u izvesnom smislu. Ja ovde baš govorim o oldschoolerima.

Dakle, ti 'talase' prepoznaješ u striktno vremenskom okviru, tu uračunavaš i ex-yu ekipu, a žanrovsku hermetičnost prepoznaješ tek sa drugim talasom.

Što je okej, u principu to ne osporavam, ali prihvatam samo uz malu ogradu da je to što prepoznaješ kao 'drugi' talas ipak startovalo bez te hermetičnosti. Ona se pojavila par godina kasnije, startovala krajem 80tih a uzela pun mah na smeni dekada, i to se meni bašbaš poklopilo sa svođenjem tržišta (a time i ciljne grupe) na striktno srpski fandom.  

Cripple, da biste mogli da vodite diskusiju (koja me zanima) morali biste da se usaglasite sa pojmovima. Ovako kako si definisao oldtimere, u tu kategoriju bi mogli da se svrstaju potpuno različiti pisci, pa se bojim da ne dođe do zabune.

Uzgred, recepcija naučne fantastike u bivšoj Jugoslaviji sasvim sigurno se nije formirala na bazi domaćih pisaca, tako da mi nije najjasnije šta si hteo da kažeš.

Ali, da citiram mlađe, da te ne cimamo pre nego što završiš čitanje...

Ja pretpostavljam da Cripple uopšte ne priča o Sf piscma nego o žanrovskim piscima u širem smislu, Tribusonu, Savkoviću itd. čija je proza iako definitivno žanrovska bila mejnstrim u smislu dosega.

Mislim da loše misliš  :)

Da loše identifikujem objekat Kriplovog diskursa ili da ih loše prepoznajem kao žanrovce po stilu a mejnstrimovce po dosegu?

Ono prvo.

Quotekod nas prvi talas pisaca žanrovske književnosti nije bio dovoljno kvalitetan da bi u toj komunikativnoj fazi ostavio značajnija, kvalitetnija i prepoznata dela

Cripple ne bi ovo rekao za Tribusona...

Moguće.... ne bi mi bilo prvi put da pogrešim. A ni stoti...

Ali kad ti već pretpostavljaš, evo da ti kažem na koga ja mislim da je Cripple mislio - Ljubomir Prelić, Dragan Orlović, Ivan Ivanji, Berislav Kosijer, i slični... pisci koji dolaze iz mainstrima, a ne fandoma, ali ne dovoljno kvalitetni da na sebe skrenu pažnju...

Kosijer je dobar za skidanje trnova s bagrema, a Ivanji je bio režimski čovek sa super deluzijom da je pisac...

Ni Pekić se nije proslavio svojom Atlantidom.

Osim Nikolića, koji je pisao krimi NF, ne sećam se da sam još nekog od naših čitao tamo negde krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Tada je već bila edicija "Kentaur" i od nje se počinjalo iskustvo naučne fantastike (s izuzetkom Žila Verna i Velsa). Sadašnja omladina je u velikoj meri nesvesna tih remek-dela.

Većina NF tema je obrađena još pre 40-50 godina, a danas, vidim, neki otkrivaju Ameriku po 1800 put.

Androidi, putovanje kroz vreme ili hiper-prostor, seljenje duše u mašine, paralelni univerzumi - sve su to bajate teme od pre pola veka. Domaća NF nije dala bog zna šta novo, osim pokušaja da se već postojeće prosto podomaći.

Jedan od retkih pomaka je učinio Ilija Bakić svojim kontraevolucionističkim pristupom sagledavanju zla koje vlada ovom planetom, sada, kad nauku više niko i ne zamišlja kao perjanicu koja predvodi čovečanstvo u lepšu budućnost.

Srbija je vazda kasnila za svetom najmanje pola veka i na primeru naučne fantastike to je i te kako uočljivo.

Žao mi je, ali statističarski pristup ovoj temi je potpuno bez supstance.

Ovo je ponovo loše započelo, a još gore će da se završi. Koliko sam ja shvatio, Amanda je sa Cripplom započela igru Kaa i Moglija, a on je odmah počeo da se praćaka. Nema to veze sa Tribusonima i Savkovićima, Meho samo dalje muti vodu. Možda bi imalo veze sa "striktno srpskim fandomom" i "oldtajmerima" kad bi iko bio spreman da se ovde sa tim poduhvati. Ovako, Mića lepo pita "o čemu vi to pišete", jer ako se ne postavi okvir, onda je to samo mlaćenje prazne slame. Fandom u ex-Yu praktično nije postojao do Siriusa, Kentaura i Andromede, pa neka me neko demantuje podacima ako može.

Oni koji bi mogli nešto ozbiljno da napišu o "srpskom fandomu" ne bave se srpskom fantastikom (ja ću opet da napišem SF-om), oni koji se bave ne smatraju se kompetentnim, a oni koji je pišu ostavljeni su nekompetentnim koji bi se bavili, a nisu savladali objektivnu percepciju "srpske fantastike". Takođe, i dalje sam uveren da bi se o ovoj temi dalo razgovarati, ali ne povodom jednog dela, jer uskačemo sami sebi u usta sa "case study" analizom.

Ma, daj, Mićo, Cripple nije ni na koga konkretno mislio. On je to, onako, otprilike.

Ma ovde sve počinje i završava time da fandom teši fandom...

Sada, tokom poslednjih 30 godina, kad je domaći mejnstrim u ogromnoj krizi iz koje se možda nikad neće izvući, u prvi plan je izbila produkcija domaćeg SF-a, na talasu uglavnom bezvredne inostrane produkcije fentezija. Jedini značaj toga je što domaći SF pisci ipak objavljuju i to može, ali ne mora, da im da podsticaj da stvore nešto vredno. Ali, fandom ih u tome sigurno ne podržava, pošto su vladajući fandomski standardi daleko ispod svake podnošljive mere. Jednostavno, fandom je neobrazovan i najviše se oslanja na petparačku holivudsku produkciju filmova kao i RPG igrice, koje su glavni nosilac ideje srednjovekovnih fantazija o "likovima" s određenim osobinama koji ih koriste u borbi s "čudovištima".

Ali, čim se skrene u klasične SF teme, oseća se nedostatak i fandoma i svežih ideja.

Tako je Mićo, ne bih to rekao za Tribusona jer on je čudna sorta jedan od onih koji su iskoračivali u mejnstrim i na neki način sveli žanrovsko pisanje na jednu vrstu dendističke dokolice "ozbiljnih" pisaca. Ali bih svakako rekao za Milana Nikolića ili onog pisca čije sam ime zaboravio, čini mi se da je bošnjačko, koji je pisao u vreme ekspanzije interesovanja za SF usled putovanja u svemir i na slične figure tog tipa.

Potpuno je jasno da se svest o SFu u SFRJ nije formirala na bazi domaćih pisaca, kao što se svest o većini stvari kod nas nije bazirala na domaćim proizvodima. Pa ipak, u nekom trenutku, domaća scena je zaživela na nivou epigonstva i/ili reprodukcije, da bi potom počela da sve više lokalizuje žanr i čini ga lokalno relevantnijim. Ono što se u našem žanru nije desilo jeste ono što je za rokerol bilo Bijelo dugme. Međutim, tim pre je zanimljiva situacija jer neko, možda baš Skrobonja može da bude Bijelo dugme domaće žanrovske književnosti pod uslovom da se složimo da je DRF Azra.

Quote from: crippled_avenger on 26-08-2010, 16:23:22
Međutim, tim pre je zanimljiva situacija jer neko, možda baš Skrobonja može da bude Bijelo dugme domaće žanrovske književnosti pod uslovom da se složimo da je DRF Azra.

:!: :!: :!: :D xremyb

Čoveče, kriple, ponekad me baš ono... razduševiš, majke mi.  xjap

Je, DRF mi je Azra.

Za ostalo; ima nešto u tome što zboriš, mada ja to ipak ne bih stavljala na dušu smeni talasa ili generacija, nego više izvesnoj autističnosti fandomske produkcije. Recimo, sve tamo do pred 90-te, domaći pisci su imali itekako sluha za žanr, prosto zato što je to bio uslov da se objave. Ćurčić, recimo, on mi je bio deluxe domaći baja za žanr, jedini čovek koji je onomad od svog pisanja zapravo živeo, i zato je i pisao za čitaoce, a ne za sebe + komšiju... takođe, bilo je tu još i par hrvata i par slovenaca, sve ih pamtim kao dobro žanrovski potkovane, sa pseudonimom su bez po muke prolazili ko uvozna roba ... Ali alas, kasnije je sve to ocvalo na hermetične kružoke u kojima je ostalo svega par ljudi da jedni druge čitaju, hvale, promovišu, objavljuju... to sve bez čitalaca, majnd ju, ako se u čitaoce ne računaju tih par ljudi + aspiranti pisci.

Meni to danas dođe ko nigerijanska piramida izdavaštva a Skrob je bar tu petlju bajpasovao, preko Lagune.  

E sad, to je jedan od preduslova, aj grant ju, ali ne i jedini, pa stoga ne i (samo)dovoljan, baš kao ni ta famozna 'bestselerska komunikativnost'; mislim, je, veliki je plus biti tako komunikativan, ali ipak, na kraju se sve svodi na supstancu koja se saopštava, zar ne?    

Jedan pisac na kog me je TESLA podsetio kako zbog akcenta na kokainu po kome je znamo ko bio poznat, ali i po omažu filmu TIME AFTER TIME, jeste Nicholas Meyer čiji roman o Holmesu SEVEN PER CENT SOLUTION ide sličnom linijom susreta istorijskih i fikcionalnih ličnosti i alternativnih pogleda na stvari.

Pročitao sam TESLU, ali moraćete da sačekate da se dokopam stabilnijeg neta pa da izložim utiske.

Počinjanje komentara nabrajanjem nedostataka zato što se dobre stvari podrazumevaju nije moj stil te ću ga otvoriti onim što čini pozitivan utisak o ovom romanu.

Pre svega reč je o delu koje sa punim poravom ne samo da može već i treba da komunicira sa najširom čitalačkom publikom. Reč je o tomanu koji se naizgled služi zahtevnim i čitaocima dalekim stilemama SFa, govori o multiverzumima, alternativnoj istoriji i sl. ali sve to je dato u funckiji jedne zaokružene piščeve ideje o Srbiji i njenoj istoriji te bi se moglo reći da je Tesla apsolutno na liniji aktuelne žanrovske produkcije koja tematizuje nacionalno pitanje.

Roman sa kojim TESLA u tom talasu najpre može da se poredi jeste POSLEDNJI SRBIN pošto oba govore o paralelnom svetu u kome su Srbi srećni. Ipak, oba romana su po stavu i pogledu na tu temu potpuno različita - dok je POSLEDNJI SRBIN prikaz jednog virilnog proaktivnog prilaza srpskoj nacionalnoj borbi kroz vreme i dimenzije u kome se ulazak u konflikt ne izbegava, TESLA se bazira na mogućnosti "srećnog srpskog univerzuma" u kome je konflikt izbegnut.

U tom smislu, POSLEDNJI SRBIN je TESLA gledan iz vizure Skrobonjinog Apisa, a TESLA je POSLEDNJI SRBIN gledan iz vizure Skrobonjinog "češkog principa".

Međutim, ako se Betonci late ova dva romana, mislim da će biti pred slatkim mukama koji da proglase nacionalističkijim pošto SRBIN ulazi u svežije konflikte ali TESLA kroz fetišizaciju neometanog razvoja projektuje Srbiju kao jednu velesilu predvoženu genijem Nikole Tesle koji je po svojoj nacionalnoj, socijalnoj i naučnoj progresivnosti eventualno kadar da se poredi sa Slobodanom Miloševićem. :)

Posebna poslastica za Betonce bilo bi osporavanje Skerlića koje se u našoj istoriji sistematski desilo upravo u Nedićevoj Srbiji koja je izuzetno mnogo polagala na nacionalizam, kulturu i potencijal razvoja srpskog naroda kroz izbegavanje konflikata.

Kad je reč o Nikodiju Mariću, ja taj lik poznajem iz Skrobonjinog opusa ali slagao b ih ako bih ekao da se sećam svega. On je u ovom romanu meni ideološki još zanimljiviji od Tesle jer dok je Tesla sazdan od ideala izgradio imperiju, Nikodije je na bazi imperije izgradio ideale.

Mislim da je taj ideološki pogled na bogataše kao ličnosti koje postaju dobrotvori ili mecene nauke kada ne znaju više šta će sa sobom vrlo cutting edge, i vrlo savremen, premda kod nas se nije desio, ali mogao bi.

U tom smislu, Marić je retko ambiciozna i efektna vizija brutalnog kapitaliste koji je počeo kao Mišković, postao Gordon Gekko i skončao kao Doctor Who. On svakako nije prvi bogati industrijalac koga privlače granična polja nauke u istoriji književnosti, stripa, filma ali je prvi koji je baziran na srpskom modelu koji nije unikatan ali je retko rađao heroje.

Što se rekonstrukcije i nadgradnje starog Beograda tiče, meni ti Skrobonjini detaljni, obimni i dobrano istraženi opisi nisu smetali. TESLA ipak nije samo roman koji priča jednu priču, i tematizuje jednu situaciju već je to i roman koji fetišizuje jedno doba koga više nema, i koga nikada nije ni bilo. U tom smislu, sve te navodno sprone vožnje, obilasci, kuće, ljudi, događaji - to ne vidim kao urednički nemar. Meni to sve ima svoje mesto.

Ono što bih ja najviše spočitao uredniku i dalje je POGLED U AMBIS. Kako sam već rekao u prethodnom postu, taj segment remeti roman na dva nivoa. Prvo, reč je o vrlo dugom izmeštanju radnje u potpuno novi ambijent, drugo, reč je o segmentu koji funkcioniše kao (nesumnjivo efektna) celina.

Smatram da je taj problem urednik trebalo da reši kroz dva postupka. Prvi je skraćivanje te deonice i koncipiranje da se razbije taj osećaj zaokruženosti. Drugi je izmeštanje to segmenta na početak romana. Mislim da bi Nikodije na početku bio jasno definisan kao glavni lik i sa njim na početku i na kraju, roman bi dobio jednu vrlo efektnu simetriju. Ovako, Jevrem Radivojević je lik sa kojim roman počinje a Nikodije je lik sa kojim se završava. Kako je priča tekla, Jevrem se usled eksperimenta pretvara u Nikodija ali to i dalje nije opravdanje zašto mi do detalja u tako ritmički spornoj deonici moramo da saznamo toliko o Nikodiju. Uostalom, mnogi će reći da je pretvaranje čoveka iz Jevrema u Nikodija neka vrsta sazrevanja, zar ne?

Dočim, ako bi roman počinjao i završavao se Nikodijem, ta raspisanost bi se opravdala.

Ritmički nesklad sa Nikodijevom pričom koja počinje prekasno i traje predugo, neće smetati ljubiteljima žanra ali može biti prepreka najširoj publici, a rekao bih da nema razloga za to.

Svakako da bi uvođenje Nikodija na početak možda odbilo neke čitaoce koje knjiga kupuje na čitanje prvih rečenica ali mislim da čitalac u principu svaku vrstu, čak i najsloženije stilizacije, bolje rpihvata na početku nego u sred čitanja. Dobar primer za to je Houellebecqova MOGUĆNOST OSTRVA u kojoj on uvodi jednu mnogo hermetičniju SF varijantu od Nikodijeve, ali postepeno, u segmentima od po nekoliko strana i do kraja romana je uspešno "proda" čitaocu.

Nelogično je sazrevanje Jevrema u Nikodija. Jevrem je jednostavno ispao previše slab lik, pa ga je Skrobonja isforsirano zamenio. Trebalo je taj treći deo ponovo uraditi kako treba, a ovako je ispao neuverljiv na više nivoa. U trećem delu ima dosta kurton-pornografije, "pazi da ne nazebem", bespotrebnog drogiranja koje odvlači lik od radnje i praktično ga utapa kao neupotrebljivog. Manipulacija s Principom i Apisom bi mogla još i da prođe, da je pisac nije pride i objasnio. Previše je toga objašnjeno i izostao je saspens. Bez Pogleda u ambis, roman bi se mogao i pohvaliti, ali ovako može samo da se žali. Da nije bilo čudotvornih nanitoida, cela stvar bi propala. To je neoprostiva slabost u završnici. Čudna je i ta ideja da se ovaj alternativni svet ipak na kraju vitoperi i vraća u nekakav "glavni tok". Šta bi čika Frojd rekao na to?

Mislim da je i bez Frojda autorova zamisao vrlo citljiva, pitomi Jevrem i pitoma Srbija moraju degenerisati u Nikodija odnosno stanje koje znamo. U tom smislu dosta je logicno.

Reci da je roman za zaljenje je krajnje preterivanje, cak i od strane nekoga kome se nije dopao.

Quote from: Lord Kufer on 29-08-2010, 03:56:59
Nelogično je sazrevanje Jevrema u Nikodija. Jevrem je jednostavno ispao previše slab lik, pa ga je Skrobonja isforsirano zamenio. Trebalo je taj treći deo ponovo uraditi kako treba, a ovako je ispao neuverljiv na više nivoa. U trećem delu ima dosta kurton-pornografije, "pazi da ne nazebem", bespotrebnog drogiranja koje odvlači lik od radnje i praktično ga utapa kao neupotrebljivog. Manipulacija s Principom i Apisom bi mogla još i da prođe, da je pisac nije pride i objasnio. Previše je toga objašnjeno i izostao je saspens. Bez Pogleda u ambis, roman bi se mogao i pohvaliti, ali ovako može samo da se žali. Da nije bilo čudotvornih nanitoida, cela stvar bi propala. To je neoprostiva slabost u završnici. Čudna je i ta ideja da se ovaj alternativni svet ipak na kraju vitoperi i vraća u nekakav "glavni tok". Šta bi čika Frojd rekao na to?

Lucidnost tvojih opaski očigledno raste srazmerno poznavanju komentarisanog materijala; da si sebi priuštio luksuz čitanja ovog romana  na samom početku diskusije, garant bi se izbegle mnoge kompromitirajuće situacije.

U veliko sam saglasju po pitanju citirane opaske. Ghoulovo preciziranje o 'wish-fulfillment fantazije & projekcije' je meni najuočljivije upravo u tim delovima romana a, s obzirom na procenat sondiranog fidbeka, rekla bih da upravo ti delovi najbolje komuniciraju sa ciljnom grupom romana. Meni su, pak, ti delovi skroz nenamerno smešni, pa otud i opaska o nezrelosti svetonazora u romanu; mislim, okej sam ja sa doggie-stajl hetero-erotikom u svrhu 'osvete' nad jebozovnim ženskim stvorenjem koje je 'htelo da vam ga smesti', ali kada mi ta se scena garnira monolozima iz diskursa spikera u političkim dnevnicima ranih devedesetih, ja to glatko ostavim četrnaestogodišnjacima kojima je to i namenjeno.

A sama struktura romana oslonjenog na dva naratora odbija me svojim masivnim šavovima, zbog kojih mi roman ne funkcioniše kao celina. Recimo, više mi izgleda kao dve novelete, svaka za sebe ne-odveć-zanimljiva, nasilno spojene u linerarnu celinu preko lavine nerelevantih podataka o ovlaš relevantim sporednim likovima koji uspevaju da proizvedu taman dovoljno konfuzije da nekog ubede kako sve to možda ipak i ima nekakvog smisla.   

No dobro, nisam ja ciljna grupa za to. Kič me ostavlja 'ladnom ko led.  :cry:

Quote from: crippled_avenger on 29-08-2010, 11:10:36
Mislim da je i bez Frojda autorova zamisao vrlo citljiva, pitomi Jevrem i pitoma Srbija moraju degenerisati u Nikodija odnosno stanje koje znamo. U tom smislu dosta je logicno.

Pa, ne znam da li je logično ali garant jeste diplomatski. :)

Мало је компликовано учитати у књигу као у биоскоп. То вам можда полази за руком са СФ филмом, али натезати Србију која не постоји у Никодијев свет, који је прсла нит у свежњу паралелних светова, тешко да може да прође. Књига отвара Никодију врата у светове које тек треба упропастити и ја бих, можда, почео да пишем одатле. Опсежна припрема је ОК само ако се не стрпа у књигу у целини.

Isprva postoje indikacije da Marić-fiks, pa onda kokain, imaju neku značajnu vezu s pripremom "tela" pokusnog kunića za susret s multiverzumom, tj. s prelaženjem u "susedni" univerzum, ali ispostavlja se da baš i nema, naročito u slučaju Jevrema, u kojem slučaju gledamo degenerativnu defokuzaciju (ova reč nema u Vujakliju) i pretvaranje u džankija koje nije u funkciji priče, pa tako i "glavni lik" odlazi na đubrište kao da je to bilo sve vreme i planirano. A možda i jeste.

Iz ovoga mogu jedino da zaključim da je Skrobonja još dosta rano video da priča ne funkcioniše, tj. nije umeo da kako treba razradi i zauzda ideju (koja je mnogima pre njega poslužila) pa je pristupio het-trikovima tipa Moćni Rendžeri.

Ovakve ideje u principu ne mogu da se racionalizuju i pisac mora da se pazi toga. Umesto objašnjavanja, ideja se koristi da proizvede taj "novum" koji nije ništa drugo nego prosto razlika u potencijalu, napon koji je potreban da bi se radnja pre svega započela i zatim razvijala po nekoj svojoj inerciji (kao Hičkokov MacGuffin).

Nikodije Marić je dobar lik i ima mnogo veći potencijal nego što je ovde iskorišćen, pošto, pored svoje narečene "ozbiljnosti" ima veoma mnogo komičnog i apsurdnog u sebi i preko njega mogu da se ostvare ozbiljne zajebancije i kritikuje čitav sistem kojeg je on paradigma. Ali bojim se da je na kraju potrošen samo zbog toga da bi se zabašurio Jevrem Radivojević, na kojeg je pisac natovario jednu veliku sporednu ulogu, da bude leća kroz koju će čitalac da posmatra neki tamo davni svet, iz nostalgičnih ili turističkih razloga - svejedno. Ovo samo po sebi, kao ilustracija ne bi trebalo previše da smeta, da se nije nepotrebno pretvorilo u radnju romana, što derogira motiv samog romana i u velikoj meri ga razara. Tako je taj lik otišao na đubrište, a nije morao. Ali, zajedno s njim, i roman.

Mislim da je Skrobonja imao problema da sebi predstavi pravi cilj i sredstva kojima bi se on ostvario.

Pre nego što sam uzeo da stvarno čitam ovu knjigu, poštao sam od same ideje, koja je, kao što rekoh, mnogo puta razrađivana, kao i od pretpostavke da Skrobonja zna šta radi. Posle čitanja prvog i drugog dela, sve je još uvek bilo u granicama očekivanog, a zamerki je bilo, samo nisu bile velike.

U trećem delu sam već posle četrdesetak stranica video da je stvar zaglavila u nekakvoj stendalovštini. Proboja u samoj priči - dakle šta se desilo s eksperimentom, nije bilo, jer se glavni lik jednostavno nije sećao. Bilo je nagoveštaja da se to sećanje polako probija, ali onda radnja skreće na opisivanje svečanosti u SKANU, pa na vođenje ljubavi (za šta JR nije bio sposoban pa se tu već u igru uvodi NM), pa promene na telu JR - što predstavlja postupak koji povezuje, inače neočekivani i pomalo neopravdani drugi deo romana, tj. Nikodija Marića s Jevremom. Ovakva hajdovska transformacija ima u sebi potencijal, ali nije iskorišćena kako treba jer lik JR nema u sebi nikakvu ideju vodilju ili bilo kakvu snagu, moralnu ili fizičku, pa da se između njega i NM dogodi neka borba. Nikodije Marić je jednostavno prevladao beskičmenjaka Jevrema Radivojevića, zgazio ga i to je to.

Na kraju, gledano s "kraja", čini mi se da je čitav roman trebalo da bude o Nikodiju Mariću, koji je lik sposoban da iznese dosta toga - kao da je Skrobonja već imao gotovu tu priču (Pogled u ambis) a da je na nju nakalemio ideju o monografiji stare i idealizovane Srbije, samo što nije uspeo u tome da sve vreme održi taj noseći talas, nego ga je doslovno vraćao iz mrtvih tokom drugih 250 strana, a na kraju ga je potpuno oživeo koristeći deus ex machina metod - koji meni uopšte nije izgledao uverljiv, pošto bog iz mašine ne može da spase lošu konstrukciju scene.

Iz druge polovine knjige jedino je zanimljiva priča o Apisu, njegovoj patologiji i mračnoj ulozi u srpskoj istoriji. Ovo bi samo po sebi bila dobra ideja za roman, ali je ovde samo delimično iskorišćena kao alibi za nedostatak uverljivosti osnovne priče o paralelnim svetovima.

U svakom slučaju, desilo se ono što se često dešava - možemo da pričamo o tome šta bi bilo kad bi... jer knjiga dosta toga nije uspela da nam pruži.

Znao sam da ću odmah bii optužen za diplomatiju, ali tako je to kad ste vi kao Rugova i Šešelj a ja Ahtisaari, nov i relativno neupućen stranac koji tek nazire obrise problema koji postoji. :)

Kada se stvar tako radikalno, revolveraški, otpisivački postavi kao što to radi Lord Kufer, onda se dolazi na granicu onoga čemu sam ja sklon, a to je komentarišemo li mi Skrobonjinu knjigu ili pišemo svoju i tražimo od njega da pogodi šta smo mi u sebi zamislili? Ako tražimo ovo drugo, onda treba da pišemo svoje a ne da čitamo tuđe knjige.

Ja doduše mogu da razumem kao jedan simptom problema teksta ukoliko je čitaočeva reakcija izmaštavanje vlastite verzije toga i to je u redu. Ali, mislim da deo te vrste opservacija treba kanalisati drugačije.

Vidi Kriple, ne sporim da ima dosta toga albanskog u tvojoj diplomatiji, makar samo u veštini sa kojom u ovoj replici kontriraš dva prilično različita stanovišta, time ih praktično izjednačavajući. Naime, Lord Kufer je poslednji čovek koji bi ti ikad spočitnuo ikakvu diplomatičnost per se, a ja, opet, zaista ne vidim u svojim opaskama ništa radikalno niti otpisivačko. Okej, rekla sam da mi je bar jedna erotska scena u romanu bila nenamerno smešna, ali dopustiću da stvarnost trenutačne nam diskusije na ovom topiku nadaleko prevazilazi tu moju (pr)ocenu, jer ako čovek poput tebe pročita roman i zaključi da je baš ta konkretno opaska 'revolveraška' u svojoj prirodi... onda... mislim, stvarno...   

A ako ti je moje referisanje na 'diplomatičnost' bilo revolveraško – well, so be it. Ne sećam se kad si poslednji put iskuckao ovoliko slova a da njima ništa obavezivajuće nisi saopštio (za razliku od rivjua Kičme Noći, recimo),  ako tu ne uračunamo ( a nećemo) pretpostavku šta bi to Betonci videli u ovom romanu + šta je tu zapravo trebalo, po tvom mišljenju, da se skrati/izbaci/konceptualno ispremešta.

Naravno, uzgredna potprcavanja neću sad ni da pominjem, tek to bi nas odvelo u rejon izmaštavanja. :)

Kriple, il se bavi kritikom ili diplomatijom. Ne može i jedno i drugo. Iako sam u startu bio sklon da verujem da je GS imao stvar u rukama, moje razočarenje je moja stvar i ja s tim mogu da raščistim za jednu sekundu. Ni pod kojim uslovima neću da podržim nešto za šta mislim da nije dobro urađeno. Ako ti sad to ceniš kao da su to nekakve moje zamisli, trebalo bi dobro da se zamisliš i odgovoriš sebi na pitanje: je li to umetnost, da svako ima PRAVO da radi šta hoće i da to tako zove. Umetnička vrednost jedne knjige je ono što se ceni kada se kaže dobra je ili loša je. Šta su namere ili sporedni efekti, marketinška prođa itd. - to već nema veze s umetnošću. Tvoja diplomatija je u potpunosti nesklona bilo kakvom umetničkom vrednovanju i zasniva se na čisto emotivnom principu sažaljevanja i vere u to da se sažaljenjem može progutati i opravdati bilo šta. Samo izvoli, u tome si potpuno u PRAVU. Dobar ti tek.

Prvo, ja se ne bavim kritikom nego pišem utiske po forumu, kao što se ni Vi ne bavite kritikom (obraćam se Kuferu).

@Amanda

Nisam mislio na tvoj post ali kad si se već našla dotaknutom, što da ne? :) Počeo sam da pišem kao neki klasik - nudim mogućnost beskrajno mnogo čitanja. :)

Što se romana tiče, on ne zaslužuje onakve reči kao KIČMA NOĆI jer je naprosto uspeliji, bolji, nije isprazan, i ako ima neke probleme, oni su mnogo delikatniji i skriveniji. KIČMA je nažalost roman za otpisivanje koji ni ne poziva na neki delikatniji pristup...

Problemi "Čoveka koji je ubio Teslu" uopšte nisu skriveni. I ne mogu se sakriti ni bolećivošću ni simpatijama. Meni nije žao što sam knjigu pročitao, ali neću ni da se pravim da je sve u redu, kad nije.

Quote from: crippled_avenger on 29-08-2010, 22:50:47
@Amanda

Nisam mislio na tvoj post ali kad si se već našla dotaknutom, što da ne? :)

Eh, dotaknutom... to baš seksi zvuči. Ali, kako nisi mislio na moj post kad sam jedino ja pomenula diplomatiju?  :)

Quote from: crippled_avenger on 29-08-2010, 22:50:47
Što se romana tiče, on ne zaslužuje onakve reči kao KIČMA NOĆI jer je naprosto uspeliji, bolji, nije isprazan, i ako ima neke probleme, oni su mnogo delikatniji i skriveniji. KIČMA je nažalost roman za otpisivanje koji ni ne poziva na neki delikatniji pristup...

Pa, šta ja znam, nekako mi totalno iznenađujuće da ti jedan 'roman za potpuno otpisivanje' dublje i savesnije analiziraš negoli onaj 'uspeliji, bolji & manje isprazan'... čudno mi to skroz. A još mi čudnije bilo da zdrav nacionalista poput tebe naprasno prestane da ceni paravojni slaš & burn pa to još u korist albanske diplomatije...    :cry: :lol:

Ti si pomenula diplomatiju ali su Lordovi postovi bili otpisivački i revolveraški.

Kad je reč o savesnosti analize, da prvo raščistimo jednu stvar, nemam nikakve interese sa Skrobonjom i poznajem ga isto koliko i Oltvanjija, dakle, znam čoveka iz viđenja. Ne pišem prozu i ne očekujem da mi išta izda ili bilo šta tog tipa. Dakle, o savesnosti analize da raščistimo na početku - nema nikakvih interesa.

E sad, zašto je Oto detaljnije analiziran, možda zato što je roman lošiji i nekako mi se činilo da je njemu potrebno više smernica šta da popravi, i to ne na nivou teksta, nego na nivou samog prilaza pisanju, ako smem da se tako pretenciozno izrazim. KIČMA NOĆI je imala duboke probleme koji prevazilaze puku slabost romana. Skrobonja nema te probleme, evidentno je da zna šta radi, eventualne primedbe su više na nivou forme, negde u širem smislu, negde na nivou detalja, ali što se mene tiče, on nema sistemski problem kao što Oto ima, barem što se mene tiče. Otud je ova analiza negde manje pisana u mom tipičnom Hezbolah duhu.

To su poznate stvari. Uvek se sa više gušta recenzira nešto što ti se ne dopada. Kada si zadovoljan pobrojiš kvalitete i to je manje-više to. Kada nisi zadovoljan - ima toliko toga da se pomene, toliko toga da se istraži - šta bi bilo kad bi bilo i slično.

Quote from: crippled_avenger on 30-08-2010, 11:36:26

Kad je reč o savesnosti analize, da prvo raščistimo jednu stvar, nemam nikakve interese sa Skrobonjom i poznajem ga isto koliko i Oltvanjija, dakle, znam čoveka iz viđenja. Ne pišem prozu i ne očekujem da mi išta izda ili bilo šta tog tipa. Dakle, o savesnosti analize da raščistimo na početku - nema nikakvih interesa.

Ma, znam. Nikad nisam ni mislila drugačije. Nego eto, uhvatio si me valjda u nekakvom raskoraku sa tom albanštinom, pa sam malo i učitala.
Mada, i dalje stoji da sam malko razočarana površnošću te tvoje analize. Ili bolje, meni se čini da je površna, to je sve. :)
alahu akbar!

Evo lepih vesti... Drugo izdanje Čoveka koji je ubio Teslu je već u štampi!  xcheers

Inače, u TESLI sam primetio jednu vrlo zanimljivu osobinu naše novije žanrovske produkcije, a to je postavljanje scena u čisto dramskom smislu, bez prevelikog odlaska u neke prozne razrade, već sa razvojem u tom čisto dramskom pogledu gde se maltne više dela nego što se pripoveda što je paradigmatično za dramu ali ne i za formu baziranu na pripovedanju. Mislim da je to dosta jasan znak uticaja kinematografije na prozu. U ovom romanu se to razvija, meni lično dobro plasiranim researchom, ali kada je reč o samoj priči, ona je dramski ispisana.

Tamo uopšte nema nikakve drame. U tome je problem. Trebalo je da je bude, ali je izbegnuta onog časa kada je Efraim Radivojkik, umesto da se angažuje u toj drami, postao džanki i potencijalni mladoženja. Mogla je da bude drama i s Apisom i Gavrilom Principom, ali ispade da je nameštaljka. Sva se drama svela na šamaranje, prvo žandarma a zatim i kapetana. Ubistvo novinara Toze je prepričano. Ubistvo Tesle nismo videli. Obračun s Apisom - dva metka u kolena i jedan u mušku stvar - adolescentski rush. Obračun Efraima s Pekom - ishitreno i bez pravog razrešenja između njih dvoje, pošto je ubi neko tamo treći... Uz onaj drastični primer s novinarkom, ispade da se Skrob stvarno sveti ženama zbog nečega...

Ono što je trebalo, barem sam ja tako shvatio iz najave, da bude glavna tema - multiverzum i kako doći do njega - upotrebljeno je samo kao štos. Nema nikakve razrade te ideje, ali ima zlorabljenja. San o ogledalima, pustara s vratima, nanitoidi genijalnog Radžandre Dasa (tako nekako li se zove ;). U Sajmakovom Gradu ima baš lep opis sobe s vratima, lepo se stiže do nje i lepo se prolazi kroz dveri u druge svetove. Ima još barem dva različita primera (Kobli i Loperi) u istoj knjizi, s izvesnim razmatranjima i pogledom na sveukupnost problema.

Ma dajte molim Vas, pa priče o mizoginiji u ovom romanu su zaista neosnovane i potpuno besmislene. To što postoje žene koje su manipulativne ne samo da je motivisano i uravnoteženo likovima muškaraca koji nisu ništa bolji nego je i kroz lik Peke koja podnosi ozbiljnu žrtvu rastrzana između ljubavi prema bratu i novih osećanja koja ima prema Jevremu i taj lik je koncipiran kao jedan vrlo višeslojan ženski lik, daleko od banalne damsel in distress postavke.

Reći da su multiverzumi tema ovog romana, odnosno da je trebalo da budu tema isto je kao reći da je činjenica da metak ispaljen iz puške može da ubije čoveka tema filma JFK. Multiverzumi ovde nisu štos, oni su koncept na osnovu kog se gradi nešto potpuno drugo.

Nema li i tu jedan metak nalik onom što ubi JFK-a, vrd ovamo vrd onamo, pet-šest puta ;)

Kriple, nije sasvim nečuveno da se muškarci ponekad svete (nad?) ženama iz kranje nemizoginičnih razloga (onaj tekst Vedrane Rudan je prilično poučan, u tom smislu  ;)), tako da... verujem da ne bi bilo zgorega skinuti akcenat sa mizoginije u ortodoksnom smislu i staviti ga na već pominjani wish-fulfilment fantazije i projekcije, kao i na adolescenski rush.

Quote
Multiverzumi ovde nisu štos, oni su koncept na osnovu kog se gradi nešto potpuno drugo.

Okej, ali... pitanje je, bar za mene - šta?

Šta se gradi kroz priču o multiverzumima?

Zar to nije jasno iz samog romana?

1) Gradi se priča o dve moguće Srbije, jednoj iz prošlosti koja se nije desila, koja je izbegla konflikte i verovala u svoje genije u kojoj živi Jevrem Radivojević i jednoj smeštenoj u budućnosti u kojoj su prevladali manipulatori, vešti poslovni ljudi, brutalni kapitalisti i sada posle sticanja sve moguće moći počinju da se igraju samim fundamentima.

Ovo je tema koja zaslužuje punu pažnju i interesovanje jer kako rekoh nekoliko desetina postova ranije, mislim da su kod nas priče o alternativnim istorijskim tokovima nacionalna opsesija i mnogo više od jednog vida eskapizma pa je samim tim i ova knjiga našla sebi kulturu u kojoj može da ima veći impakt.

2) Ovo je priča o snazi pogleda na svet, sukobu dva tipa ličnosti zarobljene u jednom čoveku u kome pobeđuje onaj brutalniji, oportuniji, lošiji. A to je zatim transponovano i na ceo istorijski tok u kome uprkos progresu i mogućnosti da se ubiraju plodovi toga na kraju ipak prevladaju mračne tendencije.

Mislim da su ove dve ideje čitljive i mislim da je jako dobro što imamo žanrovski roman koji iza svog zapleta, mitologije i sl. ima jasnu ideju koja nosi u sebi jasnu ličnu & lokalnu crtu.

Isto tako, mislim da je dobro što su ove ideje bliske bezmalo arhetipskim postavkama jer samim tim one čine suštinu romana.

Cripple, ovo je bezmalo da si se izvukao. Malo je izvučeno na mišiće, ali stoji. Još da je tako bilo napisano, pa da i ja navijam dok čitam. Dakle, kolikogod da se Srbija posveti "pameti" uvek ima idiota koji će to da razjebu, a na drugoj strani, kad bismo se "snašli" ondak bismo razjebali svet. Šta vredi Nikodiju da mu se otvore sva vrata multiverzuma kad će, bilo gde da prođe, opet da zajebe stvar. Dobro je da u svim slučajevima vozimo najbolji auto.

Quote from: crippled_avenger on 31-08-2010, 11:06:33
Šta se gradi kroz priču o multiverzumima?

Zar to nije jasno iz samog romana?

Naravno da je jasno, ali, ako mi dopustiš da zloupotrebim jednu tvoju raniju izjavu – nekome je Skrobonjin roman Šredingerova mačka a nekome roršah.  :) Mene je zanimalo kako ti sve to vidiš.

Quote from: crippled_avenger on 31-08-2010, 11:06:33

1) Gradi se priča o dve moguće Srbije, jednoj iz prošlosti koja se nije desila, koja je izbegla konflikte i verovala u svoje genije u kojoj živi Jevrem Radivojević i jednoj smeštenoj u budućnosti u kojoj su prevladali manipulatori, vešti poslovni ljudi, brutalni kapitalisti i sada posle sticanja sve moguće moći počinju da se igraju samim fundamentima.

Ovo je tema koja zaslužuje punu pažnju i interesovanje jer kako rekoh nekoliko desetina postova ranije, mislim da su kod nas priče o alternativnim istorijskim tokovima nacionalna opsesija i mnogo više od jednog vida eskapizma pa je samim tim i ova knjiga našla sebi kulturu u kojoj može da ima veći impakt

To sve stoji za temu i nacionalnu opsesiju, ali, pitanje je sad zašto ja to ne vidim onako kako ti to predstavljaš. Mislim, ajmo sad, jes' da ne živim tamo gde ti živiš, ali nije meni Srbija strana, prepoznala bih ja lako socijalne relevantnosti, uostalom, uvek ih prepoznam kad na njih naiđem. Ali ovde ih ne prepoznajem; niti je 'Srbija iz prošlosti koja se nije desila' meni iole prepoznatljiva kao ma kakva relevantna Srbija, niti mi je ona 'smeštena u budućnosti' takva. Što se mene tiče, obe su fiktivne baš koliko je i Tesla fiktivan i to što su kod Skroba dobili ta 'imena' koja imaju ne znači mi ama baš ništa, naprosto - nemaju za mene nikakve konotacije koje bi ih učinile relevantnim na način koji ti ovde podrazumevaš.

E sad, ne smeta to meni, da se razumemo, okej sam ja sa eskapizmom, čak štaviše, meni eskapizam prija po prirodi, samo ne shvatam zašto bi se u proizvoljnost tog i takvog eskapizam učitavale nekakve soc/kulturne/političke relevantnosti kad ih tamo očigledno nema. Mislim, mogao je Skrob ladnjaka da i Teslu i Srbiju predoči na način koji bi potencirao te soc/pol/kulturne alegorije, ali ipak, to nije uradio, pa ne vidim sad point čitati ovaj roman kao jeste to uradio, kao da je u roman stavio išta više od samog eskapizma.

A to da će roman naći kulturu u kojoj će imati impakt, pa to je dato, svaka proza to nađe, to meni nije sporno. Ali pitanje je koliko će do te kulture doći upravo na prijemčivosti ikonografije sa kojom se igra; po meni, da nema upravo tog igranja žanrovskom ikonografijom slabo bi tu ostalo ičeg drugog. Uostalom,  kad sam te pitala da mi kažeš i preciziraš čemu to, po tebi, zapravo služe ti multiverzumi, ispalo je da opet potenciraš upravo alegoriju koju ja ne vidim.     

Inače, imam još reč-dve da kažem za onu komunikativnost o kojoj je bilo reči, ali u totalnoj sam frci danas pa će to ipak morati da sačeka da preživim današnji dedlajn.   :(

Znaš kako, Amanda, je ne znam kako je kod tebe, ali ja svaki dan ako ne učestvujem a ono barem prisustvujem raspravama tipa "A šta bi bilo da Leka nije smenjen?", "A šta bi bilo da su nas oslobodili Amerikanci & Englezi a ne Sovjeti?", "A šta bi bilo da je Sloba imao pomoć Zapada?" i sl.

Srbi generalno žive svaki svoj istorijski trenutak kao nešto permanentno, nikada zaokruženo & završeno, i istinski se iz dana u dan pitaju & maštaju o događajima koji se nisu desili a mogli su i na neki način, njima se i ponose. U tom smislu kod nas se ništa ne završava, sve zauvek ostaje da traje.

U tom smislu, Skrobonja ima pravo da pruži svoje viđenje jedne od Srbija "kojima se moglo ponositi". To je njegovo viđenje. Ja lično mogu da kažem da mi je srce zaigralo tokom prvog Apisovog pojavljivanja, dakle, ne moramo se svi slagati sa njegovim viđenjem "idealne Srbije". :)

Ja recimo mislim da se u Jevremovom univerzumu pre rata itekako može smestiti mračna antiutopijska priča o konzumerizmu koji počinje da uništava moralno tkivo ovog naroda još u to vreme.

Doduše, žao mi je što je kasnije Apis postao tako očigledan negativac. Mislim, što se mene tiče, postupao je ispravno :) , ali mislim da je možda taj karakter trebalo složenije postaviti, kao junaka ubeđenog da čini dobro, ali ne na nivou lične iluzije nego zaista jer bi se time jače podvukla ta istorijska neminovnost.

Izvinjavam se što se mešam u vaše rasprave, što obično ne praktikujem, ali kao pravi neprincipijelni Srbin, prekršiću pravila prakse.

Sve da je Goran namerno izbegavao da u svoje delo učita političke, kulturne i svakojake druge konotacije vezane za Srbiju, srpstvo itd. one su neminovno tu. Nije važno što Tesla ne liči na Teslu, nije važno što Nikodije ne liči na nekog od biznismena, stotine detalja koje je Goran uveo da prošlost učini uverljivijom i živopisnijom neminovno vuku sa sobom i poređenja sa "pravom" prošlošću; mnoštvo detalja kojima Goran boji budućnost neminovno vuku čitaoca da ekstrapolira/poredi našu "pravu" sadašnjost sa Nikodijevom "budućnošću".

Ja ne kažem da mi se sviđa način na koji je to Goran uradio, jer ne vidim jasan koncept u tome, ali mislim da se ne može poreći da je u romanu moguće pronaći ono što je cripple istakao.

Ako ne u onom osnovnom lejeru, onda u lejeru iz koga građu za svoje tekstove crpe neki drugi izučavaoci naših tekstova...

Nastranu metodologija i wishful thinking, ono što mi je prvo zasmetalo je potpuno odbacivanje ili odustajanje od glavne radnje - EKSPERIMENT i šta se desilo s tim? Umesto da objasni značaj povezivanja dva paralelna sveta koji postoje u multiverzumu (ne kažem da treba i da objasni na način fizike ili tehnologije), da li se prožimaju i na koji način, kako bi to uticalo na istorije koje su naznačene u knjizi, sve se sručilo u lik Nikodija Marića i završilo možda "obećanjem" nastavka o putešestvijima kroz multiverzum ovog beskrupuloznog lika koji prosto ne može da se zaustavi u ispravljanju svojih brljotina, pa mu je zbog toga i podaren večni život kako bi mogao da beži u beskraj.

Što se tiče predstavljanja Srbije, preko opisa građanske Srbije s početka XX veka, makar i u ovom idealizovanom stanju - sukob te "svetske" i "voždovske" psihologije nije izbegnut a nije ponuđen ni drugačiji ishod. Umesto atentata u Sarajevu, imamo atentat u Beogradu, a posle toga zna se šta sledi. Znači, postoji nekakva kletva, koja deluje kroz roman i upropaštava ideju da je Srbija mogla da bude drugačija. To je prilično autodestruktivni mehanizam koji se iskalio na samom romanu - i to je ono što mi zaista smeta. Srbija s Teslom kao jednom od vodećih ličnosti je i u ovoj izmaštanoj stvarnosti eliminisana na način na koji se to desilo Srbiji bez Tesle. U čemu je onda poenta? Igra sudbine u kojoj genije nije uspeo da nametne svoj tempo i utiče na tok događaja koji se bukvalno preslikao iz doplgengerovskog uzora? Uopšte nema snage koja bi opravdala multiverzum kao skup RAZLIČITIH istorija-svetova.

Sve u svemu, mislim da bi priča Pogled u ambis, lako opstala i bez okoliša ovog romana, ali nije mnogo doprinela romanu nego ga je, naprotiv, skrenula u nešto drugo. Ovaj kompromis je očigledan i uzrok je nepotrebnog vitoperenja pretpostavljene glavne radnje i uništenja likova koji su mogli da budu glavni (Jevrem, Tesla i Apis, a možda i Pelagija).

QuoteŠto se tiče predstavljanja Srbije, preko opisa građanske Srbije s početka XX veka, makar i u ovom idealizovanom stanju - sukob te "svetske" i "voždovske" psihologije nije izbegnut a nije ponuđen ni drugačiji ishod. Umesto atentata u Sarajevu, imamo atentat u Beogradu, a posle toga zna se šta sledi. Znači, postoji nekakva kletva, koja deluje kroz roman i upropaštava ideju da je Srbija mogla da bude drugačija. To je prilično autodestruktivni mehanizam koji se iskalio na samom romanu - i to je ono što mi zaista smeta. Srbija s Teslom kao jednom od vodećih ličnosti je i u ovoj izmaštanoj stvarnosti eliminisana na način na koji se to desilo Srbiji bez Tesle. U čemu je onda poenta?

A zašto ti to smeta? Pa zar defetizam nije legitiman pogled na svet, pogotovu u srpskom narodu?

Pa u čemu je onda razlika?
Čemu multiverzum kad je sve isto?

Шта ће нам Тесла кад немамо весла? За дефетизам је довољно да нема струје.

Quote from: crippled_avenger on 31-08-2010, 13:52:13
Znaš kako, Amanda, je ne znam kako je kod tebe, ali ja svaki dan ako ne učestvujem a ono barem prisustvujem raspravama tipa "A šta bi bilo da Leka nije smenjen?", "A šta bi bilo da su nas oslobodili Amerikanci & Englezi a ne Sovjeti?", "A šta bi bilo da je Sloba imao pomoć Zapada?" i sl.

Neka bude, ali imam osećaj da u tim prilikama i ti i ostali sagovornici na ta pitanja ipak odgovarate 'zaozbiljno', a ne u Lomljavina stilu.  :mrgreen: Ispravi me ako grešim, slobodno, ali slutim da baš i ne grešim, bar ne po pitanju konverzacija u kojima lično učestvuješ. Iz čega dalje proizilazi da ja nisam protiv pokretanja takvih pitanja, čak dapače & naprotiv, ali mi to postaje bezveze ako se na njima i preko njih 'ćeraju' sušte proizvoljnosti.

Zato, ne osporavam ja tebi takvo tumačenje Tesle, ali onda nemam kud nego da ti otvoreno priznam kako, u tom slučaju, te relevantnosti ipak nisu dobro izvedene, a da sad i ne govorim o tome kako ujedno slutim da ni sam autor nije imao nameru da ih bolje izvodi. Prilično je operisan od stvarnosti ovaj roman, Kriple, van same mu scenografije; je, detalji su tu detaljno detaljisani ali likovi mi baš i nisu ubedljivi a realnost/uverljivost romana ipak ovisi o likovima, zar ne, o onome što i kako i zašto ti likovi rade, a ne o aljinama koje nose. Zato mi i jeste lakše da po tome ni ne čeprkam u dubinu nego se prosto pomirim sa eskapizmom romana i - gotova stvar.   :lol:

QuoteSve da je Goran namerno izbegavao da u svoje delo učita političke, kulturne i svakojake druge konotacije vezane za Srbiju, srpstvo itd. one su neminovno tu. Nije važno što Tesla ne liči na Teslu, nije važno što Nikodije ne liči na nekog od biznismena, stotine detalja koje je Goran uveo da prošlost učini uverljivijom i živopisnijom neminovno vuku sa sobom i poređenja sa "pravom" prošlošću; mnoštvo detalja kojima Goran boji budućnost neminovno vuku čitaoca da ekstrapolira/poredi našu "pravu" sadašnjost sa Nikodijevom "budućnošću".

Eh, pa dobro, Mio&draže, ali ja sam upravo to rekla i za Poslednjeg Srbina onomade; sve da se u PS i nije htelo (a nije se htelo, priznajem) potencirati nacionalni aspekat srpstva, to je utisak koji neminovno ostaje kao posledica nuđenja samih detalja, a o naslovu samog romana da i ne govorim.  8-) I ajde što je fer i pošteno da se nas dvoje i dalje cimamo na gledanje big prikečra nauštrb sitnog veza detalja, ali to nas ovde opet vraća na onu dobru staru dilemu; okej, ima i toga ali - čemu onda sve to služi? I služi li dobro? Što znači da moraš, hoćeš-nećeš, da izvrednuješ koliko je sve to dobro izvedeno, i koliko je sav taj potencijal iskorišten, zar ne? a za to bi nam ovde trebalo ipak malo više od kriplovog 'razigranog srca' na pomen Apisa & bratije...   :D    

Pa baš zato. Multiverzumi su jedan vid dovođenja pojave do krajnjih granica. Kao što LRT dovodi odnose među polovima do krajnjih granica predstavljajući svet gde nema polova, tako i Skrobonjino uvođenje multiverzuma dovodi srpski defetizam do krajnjih granica.
Ja ne kažem da je to urađeno besprekorno, ni da je to možda bila svesna namera, ali Tesla se može legitimno čitati i u tom modu.

Pa suština priče o multiverzumima, kako sam ja shvatio roman, jeste upravo o toj želji da postoji neka druga dimenzija u kojoj su Srbi srećni, kao što to imamo i u POSLEDNJEM SRBINU, a do tog eksperimenta se dolazi kroz
a) genij velikog naučnika koji, suočimo se sa tim, više ne zna šta će sa sobom
b) obest izuzetno velikog tranzicijskog bogataša koji, a to lakše prihvatamo, ne zna šta će sa sobom

E sad, mi kao čitaoci koji znaju šta se desilo u istoriji, naravno shvatamo da je jedno promenjena istorija a drugo budućnost koja se nama još nije desila. Ali, za same junake svako od tih vremena je jedino vreme koje poznaju. U tom smislu, tek na kraju Nikodije dolazi do onog zaključka koji mi od starta imamo, a to je da možda postoji neka dimenzija u kojoj su Srbi srećni. U tom smislu, ono što je revelation na pola POSLEDNJEG SRBINA, ostavljeno je za kraj u TESLI.
Možda, u stvari ovaj roman proda svoju ideju "prerano" u odnosu na čitalačke navike, a to se recimo Skrobonji desilo i u noveli TIHI GRADOVI, međutim, meni je to bilo nadoknađeno zanimljivim opisom tih izmenjenih svetova, tako da mi dolazak do poente u datom trenutku nije smetao.

O tome šta se desilo u istoriji znamo veoma malo, pošto je većina toga sakrivena ili falsifikovana. Upravo tu pisac treba da pokaže svoju sol i pamet, a ne da pretura varijante kako mu padne napamet. U knjizi nema skoro ništa o interesima velikih sila. Otkud znamo da iza Apisa nisu stajali Rusi - Srbija do Drine ili preko Drine? Srbija u Evropi ili Srbija izvan Evrope? Kakav to interes Srbije štiti Crna ruka - mislim, u pravoj istoriji koja je Srbiju koštala trećinu stanovništva i da li je Crna ruka zaista imala iskrene namere prema Srbima? Sve mi se nešto čini da nije... Zar je sve delo nekakve nakaradne srpske psihologije? Ko hoće da veruje u slučajnosti tog tipa samo neka izvoli.

Nekako mi je izmaklo o čemu se ovde raspravlja, a onda sam shvatio da nema sporenja sa Kuferom i sa mnom. Ovde se više ne govori o sadržini dela već o postojanju ili nepostojanju namere pisca. Cripple će učitati bilošta u "Teslu", kao što je učitavao u Srpski Film. To je igra bez granice, kao udevanje igle u konac tek kad se držač ušice umori. Zato Amanda i ne može da zada coup de grace. Koliko mi se čini i Mića blago dozvoljava mogućnost da delo i nije napisano onako kako bismo ga želeli pročitati, ali je počeo da podražava Crippla kazujući da ako izvedba i nije postigla ono u čemu je bila namera, da i dalje postoji mogućnost da sve posmatramo kao da jeste.

Uporna odbrana dela polako postaje štetna i za samog pisca, jer se delo da pročitati i u njemu se da pronaće neko zadovoljenje, ali nikako i ono što mu se pokušava pripisati. Kao što je SF samo exploitition, tako je i "Tesla" kap u moru izdavačko-knjižarskog marketinškog pritiska na zamišljeni profil tržišta. Od namere pisca nema ništa. Čitao sam daleko sadržajnije Skrobonjine tekstove. To usput govori i nešto o stavu da uspeh knjige počiva u uspehu na tržištu.

Da se vratim na samu knjigu. Teško je imati je ako počiva na nemuštim likovima, na nepotrebnim likovima, na grubo i ovlaš karikiranim likovima, na kompotu i kiflicama tetka Dane i čipkastom vezu na gaćama gospođice Pelagije. Kao što Konstantinov mač nigde nije zasekao već se u knjizi izgubio, kao što u PS zli Kovelan nije nikog udario, a Eleonora ništa slikala, kao što u Tesli apsint nigde nije maglio u glavi već samo u čaši, tako se naši "bestseleri" ispošćuju na rubovima rama slike, a na slikama ko šta zamisli da je video u magli. Vizura multižanrovskog u žanru je oksimoron i oni koji na to, kao na karakteristiku "striktnog srpskog fandoma" pokušavaju da ukažu, potpuno su u pravu. To će prodavati knjigu u našoj sredini, ali bi bilo gde u svetu izazvalo konsternaciju. 

Amin!

Cenjena gospodo, ne žestite se toliko na uspeh ove knjige, kad se već do sada niste žestili na njen sadržaj. Pomisliće neko da ste zdravo zavidni.  :evil:

No, dobro, bar se iz svega ovoga dadne nešto zaključiti.

Kriple, čini se meni da si ti najintimniji upravo sa onom SF ikonografijom koja potiče iz dela koja nisu striktno žanrovska (a o medijima da sad i ne pričam, sci-fi film + strip, uglavnom) – time mislim na SF žanr, naravno – pa zato i jesi tako spreman da istu tumačiš prevashodno kao nekakvu metaforu. A nisi jedini, naravno, kontam da milje zapravo favorizuje upravo takav pristup zabavnoj književnosti, bar kad su žanrovi SF, F & H u pitanju. Što ujedno i objašnjava zašto najortodoksniji čitači tih žanrova zaobilaze domaću produkciju u širokom luku.

To ujedno i objašnjava zašto bi upravo ovaj roman mogao biti nekakvo Bjelo Dugme, tako da je point taken, pošto sad kontam da je reper za razlikovanje današnjeg i negdašnjeg fandoma baziran uglavnom na delikatnom pitanju suspenzije neverice,  a kako bar o tom aspektu ima obilje dobrog non-fiction SFa, to mi ispada skroz dobar gajdlajn za sondiranje žanrovskog non-fiction deficita, samo po sebi.  :)

scallope, da smo mi za bilo gde u svetu, tamo bi do sad već bili. Mi smo ovde, kakvi takvi... Ta poređenja vezana za "bilo gde u svetu" a napravljena iz Srbije nemaju naročitu težinu.

Amanda, najzad neko ko me razume.

Ja priznajem da nisam najnačitaniji žanrovac, i u tom smislu sasvim je moguće da u nekim koordinatama žanra u širem smislu Skrobonja ne zadovoljava. Međutim, ova knjiga pretenduje na prodor van fandoma tako da u tom smislu moj stepen načitanosti kad je reč o SFu može biti upotrebljiv za odmeravanje njenih mogućnosti za tako nešto. Štaviše, i sam sam spreman da potvrdim kako je ona u stvari i više pisana za ljubitelje filma i stripa nego književnosti i pripovedanja.

Quote from: crippled_avenger on 31-08-2010, 21:15:56
Štaviše, i sam sam spreman da potvrdim kako je ona u stvari i više pisana za ljubitelje filma i stripa nego književnosti i pripovedanja.

Upravo sam gledao kako je Jelena Janković na mišiće dobila neku klinku od 18 godina. Tu ja obično kažem: "JJ neće dobiti ako joj protivnica ne pomogne." Eto, upravo si zadao završni udarac Skrobonjinoj knjizi. Ne znam u kolikoj meri te je na to Amanda navela, ali, eto, uradio si. Nazdravlje.

O non-fiction SFu, kao i o žanrovskom non-fiction deficitu, ću se, uz smešak, uzdržati. 

Već kada se pominje Teslina komercijalnost... Upravo su pristigle vesti da je knjiga ušla na TOP 10 liste Lagune i Delfija. To je zaista veliki uspeh.

scallope, ja sam o tome već govorio u nekoliko navrata pre ovog posta, o tome kako ova knjiga nosi uticaj filma i stripa i kako ne aktivira sve literarne potencijale, što je postupak koji je inače dosta prisutan u savremenoj prozi. Ovaj poslednji citat koji želite da koristite protiv Skrobonje mogli ste dakle izvući iz znatno ranijih postova.

Štaviše, ako bi se književno/pripovedačko moglo meriti, ono je možda i zastupljenije u ovoj knjizi nego u mnogim koje spadaju u savremene mejnstrim tokove.

O smrti literarnog u savremenoj literaturi naravno možemo da pričamo naširoko.

Ono što je zanimljivo to je da se topik na kome se razgovara o romanu pretvara u neku vrstu nadmudrivanja u kome vi napadate roman a ja ga - biva - branim. To je malo besmislena pozicija jer mi ovde imamo koliziju sudova a ne borbu na život i smrt u kojoj onaj ko ima drugačiji utisak treba da bude poražen, ponižen i ismejan a na tom putu dočekan u zasedu, tendenciozno citiran, psihološki procenjen i sl.

Ako već koristimo JJ kao neku vrstu poređenja, trebalo bi da znate kako većina mečeva šampiona protiv slabijih protivnika deluju kao teško izborene pobede iz više razloga. Jedan od njih je to što slabiji protivnik igra iz sve snage, a šampion sa onoliko truda koliko mu je potrebno da pobedi jer ga čeka sledeći meč. Dakle šampion je onaj koji "pomaže" slabijem a ne obrnuto.

To nas ne dovodi do očekivanog pitanja ko je ovde šampion a ko početnik. Odgovor je jasan. Vi ste šampion. Pitanje je zbog čega se ova rasprava pretvara u nadmetanje i šta je krajnji rezultat kome stremimo.

U tenisu je to pobeda kroz broj pravilno ubačenih loptica u određeni deo terena. A šta je pobeda ovde? Skrobonjin status? Ili status ovog romana? Vi pobeđujete ako dokažete da je ovo očajan roman a ja pobeđujem ako dokažem da nije?

Ako smo dotle došli da jedni drugima na forumu dokazujemo da li je neka knjiga dobra, i da stvaramo atmosferu međusobnog takmičenja u raspravi o tome, onda smo na pogrešnom putu.

Što se mene tiče, prepuštam vam status JJ, ali imajte na umu, ako ste JJ onda vas u postelji večeras čeka crnogorski vaterpolista Mlađan Janović, a sa njim ćete malo teže izaći na kraj. :)

Jel da kupujem ovo sutra?Deluje interesantno-samo jel to jedna od onih slipstrim fora?Bas mi je taj Skrobonja pricao o tome kada sam ga upoznao.Kupio sam neke knjige od njega od Ijana Mekdonalda.Ono...sta znam...mnogo se trudi taj Mekdonald.Covek je visoko oktanski nadjebavac samog sebe.Jel to ta fora?

Ne. Nije ta fora.

Quote from: crippled_avenger on 01-09-2010, 00:21:32
scallope, ja sam o tome već govorio u nekoliko navrata pre ovog posta, o tome kako ova knjiga nosi uticaj filma i stripa i kako ne aktivira sve literarne potencijale, što je postupak koji je inače dosta prisutan u savremenoj prozi. Ovaj poslednji citat koji želite da koristite protiv Skrobonje mogli ste dakle izvući iz znatno ranijih postova.

Budući da mi na pamet pada jedna misao Alexdelarga neću ti objašnjavati zašto sam pominjao JJ. Ovde se ne dokazuje čiji je veći i ko je protiv, a ko za. Ne treba mene učiti, ja polako zaboravljam. Pokušao sam da te zaustavim da ne napišeš sve ono što Amanda misli o srpskoj domaćoj fantastici, ali, eto, napisao si i sad ne može da se popravi.

Pošto ovo više nije rasprava o knjizi, ako neko želi da raspravlja o domaćoj fantastici, a od toga se beži kao od kuge, postoji pravo mesto na ovom forumu za to. Ja u ovu vetrenjaču više neću duvati.

Quote from: crippled_avenger on 31-08-2010, 21:15:56
Amanda, najzad neko ko me razume.

Ma, sporija sam ti ja po svakom bogovetnom pitanju, ali ipak postizavam, eventualno.  :)

Elem, zanimalo me tvoje mišljenje iz 5-6 razloga, tu prvi od njih  svakako fakt da si prilično blizak sa fandomom već dugi niz godina - ne mislim samo na ovaj sajt, nego fandomsku produkciju uopšte, magazin zs recimo, i tako to – a drugi što si jedan od 2-3 čoveka na ovom sajtu koji zapravo čitaju savremenu prozu, i mejnstrim i ono što je, kao, nekakav žanr. Ostali čitaju uglavnom strani žanr u originalu, pa su malko izgubili iz vida što se i kako kotira. Kao i ja, uostalom.

Zapravo me zanima nastanak i formiranje populističke (hehehe)  književnosti. Za onaj prethodni sam bila isuviše mlada da ga u potpunosti shvatim - za razliku od Miće, koji taj period vrlo dobro pamti, zato i glatko prepoznaje neke stvari koje meni izmiču - pa ih zato ne mogu precizno uporediti, ali garant su neke stvari ipak ostale iste ili vrlo slične. Uostalom, i SF & F se onomad prihajali prvenstveno na ikonografiji a tek onda na kvalitetnijoj mateirji, tako da mi to i izgleda kao nekakav logičan proces. Ja najveću razliku vidim u tome što iza ovog talasa spremnije staju velike mejnstrim izdavačke kuće, dok su iza onog stali uglavnom magazinsko izdavaštvo 'žute štampe' + par usko specijalizovanih edicija, a to verovatno i odnosi najveću prevagu, bar kad je u pitanju zabavna literatura. Ali ono u šta sam sad već prilično sigurna je – nemam razloga procenjivati ovaj roman kroz vizuru ijednog od žanrova fantastike, ovo je maltene žanr za sebe. Izgleda mi derivatan, naravno, ali to je onda samo po pitanju ikonografije, tako da ni to ne pomaže bog zna kako, a sve ostalo je u domenu afiniteta i ukusa i svega toga. Ali reći ću samo da sam već i sama skontala kako se taj novi žanr bazira uglavnom na opsesiji istorijom i mogućnosti njenog fikcionalnog 'prepisivanja', samo do sada nisam shvatala zašto bi to bila vrst eskapizma na koji neko poput tebe, recimo, najspremnije reaguje. Milje je žešće zajeban igrač, kad je zabavna literatura u pitanju, zar ne?  :) u 'ono' doba uopšte nisam bila svesna te opsesije istorijom, iako je postojao dobro profilisan SF podžanr koji je čeprkao upravo po tim mogućnostima, ali naprosto, nije bilo podesnog terena u milju ni da se ta klica 'uhvati', a kamoli dosegne dimenzije opsesije.

I tempi cambiano...

Skalope, ja o srpskoj domaćoj fantastici mislim dosta toga dobrog, kao što se dadne primetiti iz osvrta na Fipine, Bobanove, Bakićeve i Mirjanine genijalne uratke + roman prvenac onoga koji sebe zove Ghoul.

Tako da... ne brini se ti za dobru srpsku domaću prozu - ko god je istu ikada napisao, našla je Amanda za shodno da se nad istom javno ovde razduševi ... :)

Amanda, kad sam napisao da si neko ko me najzad razume, nisam hteo da kažem da sporo razumevaš nego da sam posle dužeg vremena našao nekoga ko me razume. :) Čisto da budemo precizni u našoj igri reči/igri nerava.

Što se tiče populističke književnosti, mislim da se njena trenutna žanrovska inkarnacija bazira na dva faktora.

Prvi faktor je to što su književnici u našem društvu još uvek izuzetno poštovani i što je njihov ugled najmanje opao u odnosu na reoprezente drugih umetničkih formi, što je potpuno apsurdno ako imamo u vidu hiperprodukciju, samizdate, sumnjivu politiku veliih izdavačkih kuća i krajnje sporne literarne nagrade. Štaviše, reklo bi se da je status naših književnika sličan položaju valute u zemlji koja ima hiperinflaciju a narod uprkos tome u nju i dalje veruje. Međutim, kao što je teorijski moguće neograničeno štampati pare i imati poverenje u njih ako j reč o jako zatvorenoj ekonomiji, tako je i naša književna scena dovoljno izolovana da čak i sve ovo obezvređeno u njoj uspeva da započne nekakvu razmenu.

Dakle, ako se krene od te pozicije pisca kao automatskog autoriteta, tome doda karakteristična žanrovska neposrednost izraza, pitak rukopis i lako izlaganje priče i karaktera i sve to spoji sa istorijom kao jednim od simptoma srbofrenije i ljubavlju prema knjigama na istorijske teme koja oduvek postoji kod nas, nastao je recept za sadašnji talas.

Međutim, koliko god ovo delovalo mehanički, ja mislim da je to zapravo dobar put da žanrovski pisci postanu relevantni izvan fandoma, na ulicama. Uostalom i sam žanr je pre profilisanja bio baziran na nekim delima koju su prvo nastajala pa se tek onda grupisala. Očigledno je srpska književnost sada u toj fazi.

100 mu muka. Ako Cripple neće da trejdmarkuje izraz "srbofrenija", moraće neko drugi!!!

Ma to za sporost je moja lična procena, i prilično je ispravna, pošto bi mi dosta tvojih stavova bilo jasno i ranije da ih nisam uporno tumačila u cinizam/sarkazam ključu. (A to za igru nerava... jbg, to stvarno nije namerno, nego eto, 8 godina sagitašenja nabilo žešći hitin pa je sad već u pitanju refleks... gledaću da oladim. :oops:)

A za tvoju ocenu zatečenog stanja... wow! Ajde da priznam kako sam bila tek na pola puta da to sama shvatim -  to sve na mnogo manjoj skali, da se razumemo, pa još i ispresecano tu-i-tamo šljagom koju mi zveknu pravoverno-podobni, sa sve potenciranjem moje gluposti, mizantropije, nekompetencije i nacionalne nepodobnosti – pa je i meni drago što je to pominjano razumevanje sad uzajamno.

(A posle nekih Mehinih opaski povodom onog drugog SF-a, sad se već brinem da ćete obojica da fasujete metalnu štangu, ili u avtObusu ili van njega. Moji materinski instrinkti nisu bili ovako aktivirani otkako sam usvojila ovo zadnje kuče iz spca... :cry:)

Pa, sad već ova ideja o 'prodoru u mejnstrim' ima smisla, makar u toliko što je u mejnstrimu ima taman dovoljno slične paraliterature da se priliv i ne primeti kao naknadni dodatak, nego da se prosto asimilira, kao prefirerija u rastuću divlju gradnju zavnične urbanosti... a da ne pominjem kako mi sad postalo jasnije zašto se moji najomiljeniji domaći autori - to 'domaće' mi je od Vardara pa do Triglava, naravno – danas ustežu od friškog pisanja... ponižavajuće ako ne uspeš, a ako uspeš – bleeding commonplace.   :(

Ali ono što me i dalje kopka je naprasan 'nestanak' celog jednog ex-yu soc/kulturnog s(l)oja ljudi – moja generacija ili tu negde – zapravo, cele jedne pod-kulture za koju pouzdano znam da je književni ukus formirala prvenstveno na 'stranjskom' žanru i na dobro prevedenoj toj & takvoj uvoznoj robi, a takvi bi po difoltu bili malko imuniji na pomenutu hiperinflaciju... u kakvom li se to Gulagu ti ljudi danas drže, da mi je samo znati...

Vidite, u ovoj raspravi se veoma često olako pominje reč "fandom".

Da li ste svesni da danas u Srbiji to ne postoji, barem ne u onom obliku u kakvom je to postojalo u vreme koje Amanda pominje?

Amanda, mislim da je ta generacija o kojoj ti govoriš u međuvremenu prvo smanjila intenzitet praćenja stvari, zatim smanjila svoj kreativni angažman pod pritiskom krize i opšte situacije i konačno, odvikla se od domaće produkcije za koju ipak treba dopsta strpljenja i entuzijazma i okrenula se stranoj.

Quote from: Mica Milovanovic on 01-09-2010, 15:00:32
Vidite, u ovoj raspravi se veoma često olako pominje reč "fandom".

Da li ste svesni da danas u Srbiji to ne postoji, barem ne u onom obliku u kakvom je to postojalo u vreme koje Amanda pominje?

Polako postajem svesna toga.

Kripl, koliko kapiram iz njegovih postova, je više svestan prozne produkcije kao takve, pa se referiše na 'fandom' uglavnom po tom pitanju, kad želi da naglasi značajke i način prelaza iz jednog domena u drugi. Što mi nije baš sasvim strano, naprotiv, u zadnje vreme se i sama tako bolje snalazim u takvom korištenju pojma, pošto shvatam da zaista nema onaj smisao koji je ranije imao. Pored toga, čini mi se da Kripl (a i Kunac, recimo) time podrazumeva produkciju koju bi lakše bilo definisati kao prosto 'nekomunikativnu' nego kao striktno žanrovsku, što također nekako instinktivno shvatam, bez da mi se se preciziralo.  
E sad, ima par stvari koje su prilično značajne po tom pitanju, zato što se lakše vide na daljinu:

1.   Glavnina te prozne produkcije nije rezultat sazrevanja kakvo bi se očekivalo nakon skoro tri dekade kontinuiteta: osim Tesle i Poslednjeg Srbina, 'stara garda' iz 80tih uglavnom nema nove proze na kojoj bi se moglo meriti to sazrevanje a priliv novih naslova ostavlja dojam kako je 'fandom' i dalje u nekom ranom, da ne kažem nezrelom stadiju početničkih pokušaja,

2.   Većina te produkcije nije jasno žanrovski definisana – naglasak je, naravno, i dalje na EF, ali to je zapravo vrlo daleko od bazičnih EF smernica, to je naprosto namerno izbegavanje bilo kakvih očiglednih žanrovskih odrednica, što je početnički refleks kojim se svesno pokušava zabašuriti neznanje a neretko i antitalenat,

3.   Standardi za objavljivanje su svedeni na minimum prečage-ili-dve ispod samizdat varijante, pošto sa ovim potonjim bar bude nekakve prepreke u vidu para ili veza ili inih izdavačkih caka, dok sa fandomskim know-how + jeftinoćom digitalne štampe svako bukvalno objavi sve što ga volja, i to za kranje sitnu lovu. A rezultat je isti kao i sa jeftinim prevodima; čovek kupi jednu loše prevedenu knjigu pa se razočara, kupi drugu ili treću samo ako je teška naiva, a do četvrte savlada engleski pa čita žanr u originalu, sa neta, i to besplatno. Naravno, kasnije je taj čova nedohvatan čak i za stoprocentno genijalan prevod, jer ljudi po prirodi ne vole da se vraćaju tamo gde su jednom nadrajsali, tako da... najsigurniji način da odbiješ publiku jeste da joj samo jednom uvališ lošu stvar, sve ostalo kasnije padne ko domine.    
 
I to ti je to.

Naravno, sad se postavlja pitanje kako vratiti one ljude koje Kripl pominje u svom postu, one što su izgubili neophodan nivo strpljenja i entuzijazma.

Lagunin izveštaj o promociji:"Zadovoljna publika gromkim aplauzom pozdravila je autora i voditeljku, što je siguran znak da je i ova Lagunina knjiga munjevito i nepogrešivo pronašla put do čitalaca." (http://www.laguna.rs/index.php?m=vesti&vest=637)

Eto, narode, tako se TO radi! :)

Misliš na tu promociju, ili ovu?

http://www.laguna.rs/index.php?m=vesti&vest=638 (http://www.laguna.rs/index.php?m=vesti&vest=638)

Ma ne ta druga, to je već teški kalibar, ko pa može da pribavi veče u muzeju? :) Ja tipujem na onu prvu, naravno.

QuoteU ponedeljak 06. septembra 2010. godine u Muzeju Nikole Tesle održana je promocija nove knjige Gorana Skrobonje "Čovek koji je ubio Teslu". O knjizi su, pred više desetina posetilaca i nekoliko novinarskih ekipa, govorili: urednik Petar Arbutina, direktor muzeja Vladimir Jelenković, profesor Rastko Ćirić i autor.

Promociju su otvorile demonstracije Teslinih izuma "Brodsko daljinsko upravljanje" i "Teslin transformator", koje je izvela kustos muzeja Marija Krstić. Nakon izvršenih demonstracija, Goran Skrobonja je pročitao odlomak iz knjige, a zatim se okupljenima obratio prvi od učesnika promocije, urednik romana Petar Arbutina.

On je izrazio zadovoljstvo što je imao priliku da kao urednik potpiše Skrobonjinu novu knjigu, ne samo zato što je i sam po vokaciji elektro inženjer i književnik ujedno, već i zbog toga što je nekada imao priliku da čita dela domaćih autora fantastike, kada je "tipovao" na Skrobonju da će uz Otoa Oltvanjija i Bobana Kneževića jednog dana uzdići srpsku fantastičnu književnost. Prema njegovim rečima, "Čovek koji je ubio Teslu" donosi autentičnu priču sa ovih podneblja, ali sa Teslom u Beogradu, njegovom laboratorijom pod Avalom i galerijom istorijskih ličnosti kako iz Srbije tako i ostatka sveta. Budućim čitaocima Arbutina je preporučio da knjigu čitaju kao autentičnu avanturu i dodao da je fantastika primarni žanr književnosti, koja književnost čini fantastičnom.

Direktor muzeja Vladimir Jelenković je u svom izlaganju govorio o popularnosti Teslinog lika, navodeći detalj da je naš naučnik sve popularniji u svetu i kod nas i da su za njegov rad i dela interes pokazali ne samo naučnici, već i filozofi i umetnici, pre svega književni i filmski. Navodeći kao primer filmski hit "Prestiž" iz 2006. godine u kome se kao jedan od likova pojavljuje i Nikola Tesla, Jelenković je iskazao nadu da će i po Skrobonjinom romanu u ne tako dalekoj budućnosti biti snimljen film.

Profesor Rastko Ćirić, dugogodišnji prijatelj Gorana Skrobonje, ispričao je par interesantnih anegdota vezanih za samu knjigu, ali se osvrnuo i na Nikodija Marića, fiktivnog junaka koji se osim u romanu "Čovek koji je ubio Teslu" javljao i u ranijim Skrobonjinim radovima.

Usledila je još jedna demonstracija Teslinih izuma, a ovog puta predstavljen je model indukcionog motora ("Kolumbovo jaje").

Na kraju promocije, publici se obratio autor knjige rečima da je svakom piscu velika satsifakcija kada vidi da njegovo delo nailazi na lepo interesovanje čitalaca. Istakao je da pored mnogobrojnih likova koji se javljaju u romanu "Čovek koji je ubio Teslu", samo jedan od njih istinski može poneti epitet glavnog - grad Beograd. Goran Skrobonja je svoje izlaganje završio još jednom ponovivši da je uživao u pripremanju građe za roman i istraživanju bogate prošlosti svog rodnog grada.
Treba napomenuti da su se tokom promocije, sve vreme  na video bimu koji se nalazio iza govornika, prikazivali filmovi iz 20-ih godina 20. veka. Filmove je specijalno za ovu priliku ustupila Kinoteka. Nakon promocije posetioci su bili pozvani na koktel i obilazak izložbene postavke karikatura inspirisanih Nikolom Teslom, koja se nalazi u samom muzeju.

Za sve vas koji niste u stanju da prepoznate/razlikujete idiom – gorepostovano je izveštaj Dragoljuba Igrošanca, za Art Animu.

Koji idiom, "izraziti zadovoljstvo", "ujedno" posle nabrajanja, ili drugo? Uzgred, Tesline karikature su sada na aerodromu.

Dakle. Čovek koji je ubio Teslu. Pročitao sam ga, krenuo na sajmu, ali posredstvom nekakvih obaveza, nisam uspeo da dovršim do sinoć. Utisci.

Fabula je odlična. Priča se vodi na više nivoa, ali, iako bi se moglo reći da je komplikovana, ona to ustvari nije, što je dobra stvar. Likovi su prijemčljivi, Nikodije je stvarno dobro odrađen (ne znam Gorana, ali da nije možda ovo nekakav alter-ego, samog pisca?), jedan tipičan primer antiheroja. Kraj je lepo odrađen, nekako mi je samo žao što sam ga i očekivao.

Ono što mi se nije svidelo u romanu je previše informacija, koje u određenim delovima koče tok radnje. Vidi se da je pisac uložio mnogo truda i istraživanja u roman, o samom vremenu u kojem se mahom radnja odvija, i roman mi, na neki čudan način, dođe i kao roman o Beogradu. Sve je to hvale vredno, ali - ali! - za razliku od KR, nekako mi je previše razvodnilo radnju. Ne znam na šta je Goran ciljao sa ovim romanom, i verujem da će popularizovati žanr kao što je to učinilo i KR, ali isto tako smatram da bi roman bio u nekoj meri bolji da je izbačeno malo teksta.  U svakom slučaju, roman je dobar, i ne čudi me što je ušao u top 10 na Laguninim listama.

Nikolas Kejdžu  u Bosni snima film o Tesli

Nikolas Kejdž u Bosni traži lokacije za film o Nikoli Tesli! Glumac je rekao da je spavao u Teslinom krevetu da bi ostvario duhovni kontakt sa njim.

Slavni holivudski glumac Nikolas Kejdž uskoro će posetiti Bosnu i Hercegovinu da bi pronašao lokacije za snimanje filma ,,Tesla - vladar sveta"! Kejdž bi trebalo da igra američkog naučnika Tomasa Edisona, a spekuliše se da će Nikolu Teslu glumiti Srbin Vladimir Rajčić.

Tesla je postao najveća životna opsesija ekscentričnog glumca, koji izgleda veruje da je njegova reinkarnacija! U intervjuu jednom kanadskom listu Kejdž je ispričao da je za njega veoma značajna činjenica da je rođen 7. januara, na dan smrti Nikole Tesle.

Igraju i Džesika i Megan

- Otkrio sam da je Tesla umro na taj datum. Otišao sam da prespavam u njegovoj sobi u hotelu ,,Njujorker" da bih pokušao da, figurativno rečeno, prizovem njegov duh i vidim šta će mi se prikazati. U sobi se najpre nije dešavalo ništa, ali je u jednom trenutku nešto udarilo o prozor. To je bio golub. Čitao sam da je Tesla jako voleo golubove i da su mu bili prijatelji. On se celog života brinuo o golubovima. Golubovi i nauka bili su mu veoma važni. Tada sam odlučio da ću na neki način pokušati da uključim golubove u film - pomalo nepovezano ispričao je glumac, koji je pre nekoliko meseci zaprepastio javnost tvrdnjom da je pod uticajem magičnih pečuraka ostvario telepatsku vezu sa svojom mačkom!

U filmu ,,Tesla - vladar sveta" Teslu bi trebalo da igra Vladimir Rajčić, poznat po ulozi u filmu ,,Srpski ožiljci", koji je doživeo pravi fijasko na blagajnama. Uprkos tome, uporni Rajčić odlučio je da svu energiju uloži u projekat o Nikoli Tesli. Nedavno je najavio srpskim medijima da će, osim Kejdža, u naš region doputovati i druge velike zvezde.

Svetski spektakl

- Još ne mogu da otkrivam sve detalje, ali bitno je da se kockice polako sklapaju i, ako sve prođe kako smo planirali, u Srbiju će već u oktobru doputovati Džesika Alba i Megan Foks. Ne bih otkrivao ni ime reditelja i ko će glumiti Teslu, ali moram reći da će film sigurno biti svetski spektakl - naglasio je Vladimir.

Njegov brat Predrag, producent filma, rekao je da će to ostvarenje poboljšati imidž Srbije u svetu.

- Film će biti balans između istorijskih događaja i najsavremenije digitalne tehnologije. Projekat će biti od nacionalnog interesa jer ovakav film o velikanu kao što je Tesla predstavlja prikazivanje Srbije u najboljem svetlu. On je Srbin koji je promenio tok svetske civilizacije - izjavio je Predrag Rajčić.

Još uvek se traže glumci i za ostale role u filmu, koje obuhvataju neke od najzanimljivijih ličnosti Tesline epohe, kao što su industrijalci Dž. P. Morgan, Džordž Vestinghaus i glumica Sara Bernar.

Junaci Skrobonjinog romana na modnoj reviji

II Lagunina modna revijaDrugog dana 17. "Jacobs Fashion Selectiona", 12. oktobra 2010. godine, u Domu garde na Topčideru održana je druga po redu Lagunina modna revija, na kojoj su oživljeni junaci iz romana deset domaćih pisaca, među kojima su se našli i junaci jednog romana iz domena fantastike - "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje.

Modni dizajneri iz "Kreativne radionice Krug 8" osmislili su unikatne modne kreacije za pisce i književne junake koje su otelotvoravale brojne poznate ličnosti. Dve junakinje Skrobonjinog romana oživele su Bojana Kesić (Anka Cukić) i Suzana Mančić (Mata Hari). One su, zajedno sa autorom romana pozirale pored figure Nikole Tesle (u prirodnoj veličini), koju je izradio majstor za maske i filmske specijalne efekte Miroslav Lakobrija.

Pored junaka Skrobonjinog romana, na reviji su predstavljeni i junaci književnih dela: Vesne Dedić Milojević, Jelene Bačić Alimpić, Ružice Sokić, Maše Rebić, Isidore Bjelice, Mirjane Đurđević, Zorice Karanović, Jovana Ćirilova i Duleta Nedeljkovića, a učešće u reviji uzele su ličnosti iz javnog života poput: Nebojše Pajkića, Vladislave Gordić Petković, Goce Tržan, Ivana Ivanovića i drugih.

Prikazani modeli su po završetku revije prodavani na aukciji, a sav prihod namenjen je za humanitarne svrhe.

Iz Blica:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg242.imageshack.us%2Fimg242%2F9200%2Fpisarev.jpg&hash=7bfaf6e57f0cf5a954323df8efaba1b35edb82d4)

Quote from: Svevid on 03-11-2010, 15:59:36
Можда и видим роман, премда је Скробоњин превод Хипериона (Пада Хипериона, тачније) препун преводилачког општег незнања. Срамота да у једном роману буде толико грешака - Христ, уместо Христос, Абрахам уместо Аврам (втф, што би се рекло), АМЕН уместо амин..., такође, користи превише личних заменица...
Надам се да је бољи писац него преводилац.

Svo palamuđenje nakon ovoga o prevodima, pravopisu i ostalom što se nakupilo na ovom topiku otišlo u http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9619.50 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9619.50) dok ne smislim gde da ga turim.
Ovde slobodno možete nastaviti o knjizi...

Stavi na deponiju, pa da se opustimo ko ljudi.  :lol:

kao da vas ovde bilo šta suzdržava...

Gloria:::

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi55.tinypic.com%2F15p2vb7.jpg&hash=87689e50453829ea71bd547f8aa29deb83d09253)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi52.tinypic.com%2F25a22yr.jpg&hash=12f2758abcf10cfca2149db52ad2a0db8aa0b9ad)

Da li se izostavljanje Znaka Sagite iz pasusa za slovo Z može protumačiti da GS još ima beef sa BK?

pazi ti taj stav   YOU MUST LOVE ME -uzas, nekad je bolje ne znati kao pisac izgleda i ne citati ovakve ''GLORIA"' budalastine.

Zombiji su važniji!

Zombiji su najvazniji.

U današnjem Blicu ima prikaz romana. Može li neko da skenira i da stavi?

Ima kod Gorana na fejsbuku.

(https://www.znaksagite.com/P/Blic32.jpg)

Prikaz u kome je pomenula 50 drugih pisaca i književnih dela i uspela da izbegne da išta kaže...

Ono o ništavnosti ljudskih ambicija i relativnosti lepote mi miriše na nekakvu analizu.

Teško je biti kratak i temeljan. Meni je ovo pozitivan prikaz.

Svaki prikaz koji nije negativan je pozitivan, ali ja ovakve prikaze apsolutno ne volim, prosto nabrajanje šta na šta liči, kao da prikazivač nije bio u stanju da smisli samostalnu osobnost dela...

Bobane, ovo je dobar prikaz. Najvažnije je da je sadržina dela u potpunosti prepoznata.

S obzirom da se ova dama svojevremeno popišala na Konstantinovo raskršće, ovo je fenomenalan prikaz; samo ja volim kada kritičar ipak ne dotakne 50 drugih dela i pisaca u pokušaju da spozna jedno delo.

Ako kliker dok ne upadne u rupu ne udari o svašta i koješta bar 50 puta, onda to nije fliper.

Ako metak rikošetira od pedeset stvari, teško da će pogoditi željeni cilj.

Upašće u rupu.

U širi izbor za nagradu "Laza Kostić", koja će biti dodeljena na 17. međunarodnom Salonu knjiga u Novom Sadu, ušlo je 11 naslova.

Žiri je uvrstio u širi izbor knjige:
"Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića (Evro Giunti),
"Ključne reči" Simona Grabovca (Književna opština Vršac),
"Acqua alta" Sanje Domazet (Zavod za udžbenike),
"Moja tačna priviđenja" Dragana Jovanovića Danilova (Arhipelag),
"Nedelja pacova" Vuleta Žurića (Laguna),
"Talog nedovršenog" Tanje Kragujević (Književna opština Vršac),
"Iza zatvorenih očiju" Milovana Marčetića (Biblioteka Stefan Prvovenčani Kraljevo),
"Preživljavanje" Dragoslava Mihailovića (Zavod za udžbenike),
"Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića (Novosti),
"Gospodska ulica" Ranka Risojevića (Matica srpska),
"Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje (Laguna).

Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 150.000 dinara, a dodeliće je žiri koji čine Nenad Šaponja, Zoran Đerić i Đorđe Pisarev. Nagrada se dodeljuje za knjige pisane u književnim žanrovima u kojima je stvarao Laza Kostić (poezija, proza, esej, drama i publicistika). Književna manifestacija "Dani Laze Kostića" biće održana od 24. do 26. februara u okviru 17. Salona knjiga, koji traje do 1. marta.

Vojvođani uvek na kraju daju Vojvođanima... Mada, Skrobonja možda može da se provuče kao Pančevac.

Kako ide prodaja Tesle? Koje cifre su u pitanju?

Četvorocifrene. Tačnije: za prva 4 meseca - oko 2.500 komada.

Quote from: Kunac on 03-02-2011, 19:05:02
Četvorocifrene.

xrofl

E baš - ali baš! - me nasmeja.

U famozu treću, apokaliptiču tematsku zbirku koje Paladin organizuje ušli su i Đorđe Pisarev i njegova ćerka; ako to ne pomogne, neće ni pančevačko - vojvodžijanski lokalpatritizam.

Čovek koji je ubio Teslu je ušao u uži izbor za nagradu "Laza Kostić". Društvo mu prave Acqua alta i Ispod tavanice koja se ljuspa. Držimo fige.

Pre nekih pola sata sam završio roman.

ODUŠEVLJEN SAM.

Ko ga u ruke uzme, pažnja nema da mu vrda ko orozi nekakvijeh pištolja s naslovnica.  :lol:
Skrobonja po ko zna koji put dokazuje da mu je retko ko (bar na Balkanu) ravan po maštovitosti, konstruisanju kompozicije romana i originalnosti.

Svideo mi se i ,,Nakot'', ali iste motive našao sam u jednom filmu, rađenom po delu Stivena Kinga.
Kod ,,Čoveka-ubice Tesle'', autor je originalan u apsolutu.

Ne zna se da li je bolji deo kad se poigrava sa alternativnom prošlošću (Živim Romanovima i Sinđelićima, kao i Srbijom, koja ima bolje uslove za naučni rad Tesle nego Amerika) ili budućnošću, gde vidimo nekakvog hiper inteligentnog tajkuna (ja sam zamislio Karića), koji od Beograda 21.veka stvara ekonomsku prestonicu sveta, na kojoj bi mu i Dubiji (Dubaji iz ove dimenzije  :lol:) pozavideo.

Elekstrična kola, SAD izašla iz rata, gde su pobedili Diksiji, a ne Jenkiji.
Kreativno loodilo!

Mali hendikep romana možda bi bilo jedino to što detaljiše sa istorijskim ličnostima, interesantnim Srbima. (Apis, Sinđelići, Gavrilo Princip, Lazar Komarčić, Skerlić...),  pa bi stranci (izuzev malog broja upućenijih) to teško mogli da prate.
Zato prognoziram da će roman biti vrlo čitan, popularan, ali pre svega na Balkanu.
Stvar je donekle pointeresantnjena sa seksi špijunkom Mata Hari.

Suviše se detaljisalo u drugom delu sa spletkama protiv tajkuna Nikodija.
Taman kad očekujemo kulminaciju, cela dimenzija se isuviše naglo uruši.

Žanrovski je ovo čista FIKCIJA (Nadam se da će neko izmeniti prevod SF-a kao naučne fantastike, ako je to doslovno naučna fikcija).
Ne bih prirodao ono NAUČNA ispred fikcije jer nisam siguran da paralelni multiverzumi uopšte mogu da postoje.
Mislim da isto misli i većina čitalaca, ali to naravno ne smeta da se uživa u romanu, kome prognoziram veliki uspeh.

Melkor i ja smo juče telefonom okončali jednu kafansku diskusiju:

ČOVEK KOJI JE UBIO TESLU naravno nije stimpank (to je očigledno, jelte, sve je na struju, mada deli fascinaciju epohom) ali evo šta jeste:

TESLAPOP (http://io9.com/# (http://io9.com/#)!5687859/in-defense-of-steampunk)

Pasuje :)

For one thing, I think that escapism is good and healthy and that there's more to man than reality, just as there is more to language than present tense and affirmative sentences.

njahnjah. Jel' čit'o ko ovde Auroraramu?

Dosta je dana prošlo od kako pročitah ovu knjigu.
Počeh da čituckam i neke druge, ali i dalje mislim samo na multiverzume.

Naime počinjem da žalim što Skrobonja nije išao dalje.
U decenije 2.svetskog rata i predočio nam dimenzije u kojima:

- su Nemci pobedili, a u Aziji Japanci (Da nije bilo dve bombe, koje su prinudile Japan na kapitulaciju)

- su Nemci izgubili, ali u sukobu Totisti:Staljinisti, nije pobedio Tito (zbog čega su zaslužni glasovi hrvatskih komunista), već da je pobedio Staljin (za šta je bila velika većina crnogorskih komunista i većina srpskih).


Zanima me šta bi se desilo u tim dvema verzijama i samo zbog njih očekujem Nokodijeve avanture u potencijalnom drugom delu.  :roll:

Quote from: Lom on 21-02-2011, 02:04:37
U decenije 2.svetskog rata i predočio nam dimenzije u kojima:

- su Nemci pobedili, a u Aziji Japanci (Da nije bilo dve bombe, koje su prinudile Japan na kapitulaciju)

pisali su drugi ljudi o ovome.

To jest Filip Dik.

Ima toga onoliko. Alternativne istorije su zgodne za repozicioniranje stvarnosti i postavljanje fikcije.

Što razbijate iluziju Lomljavini, tako blaženom u svom neznanju i neobaveštenosti?

Trebalo je da napišeš: Što lomite izluzija Lomljavini?

Quote from: scallop on 22-02-2011, 21:41:37
Trebalo je da napišeš: Što lomite izluzija Lomljavini?

Omiljeno multifunkcionalno pitanje starijih ljudi:

"Cega?"

E, što bre neko ne napisa dela u kojima ljudi idu na druge planete, majku mu.

   Čuo sam naravno da postoje romani, koji se bave i tom alternativnom istorijom,
ali mene zanima kako bi se uspešni Skrobonjin Nikodije snašao u toj dimenziji.

   S obzirom kakve sposobnosti ima, mislim da bi se uselio u mozak Tita i oprobao se s Jovankom u multipozeraj a u istom trenutku.

Quote from: Boban on 22-02-2011, 19:17:54
Što razbijate iluziju Lomljavini, tako blaženom u svom neznanju i neobaveštenosti?

Hm, primećujem li ja to potcenjivanje paradajz turista u ovom postu?
ZNAK SAGITE je dakle elitistička lokacija.

Ko pročita manje od desetak SF romana godišnje (kao ja),
samo je paradajz turista na Sagiti i svako mož' da ga zajebava.
Vi isčitate jednu o multiverzumu, oni se sete dve, koje niste pročitali pa spust.
Kad isčitate dve o višestrukih ličnostima, oni se sete još 3 - pa megaslalom.

Hm, da nisam mlađi od Bobana čitavih 18 godina, a od Scallopa da i ne brojim, pa i da se kompleksiram što nisam stigao d' isčitam Dika.

Ko čita preko 20 SF romana godišnje (minimum 5 domaćih), onda je elitistički turista ,,Sagite''.

Lepa strategija.
Istu su imali Crnogorci i neka grčka ostrva.
Potcenjivali i pljuvali ,,paradajze'', pa pukli skroz.

Iako sam paradajz, 'oću minimum poštovanja jer sam
- kupac izdanja vaših izdavačkih kuća,
- poklonitelj istih prijateljima,
- reklamator zbirki i domaćih knjiga i na internetu (domaća izdanja često hvalim preko statusa, koji vidi 1000 ljudi).


 I paradajz turista mora da se ceni jer i on se ipak opredelio za vaše ostrvo (Scallopova knjiga mi je četvrta u nizu, domaća, koju planiram. Posle Angeline, Jovana Ristića i još jedne Skrobonjine) i kao takav zaslužuje minimum 'štovanja.

  Pa dragi izdavaču, ako živiš od toga, a paradajzi ti koliko toliko pomažu (zrno po zrno pogača) samom kupovinom i reklamacijom, poštuj i nas.
 
  Ne moraš me poštovati u meri, u kojoj poštuješ ,,elitine poznavaoce'', ali
ne čini me kečapom jebote!

Čekaj, ti sada tražiš da pošto kupuješ knjige od mene, ja ne treba da obnarodujem svoje mišljenje, nego da te tetošim?

Ma 'ladno :)

Recite svoje mišljenje o mom mišljenju i mojim zabludama na fin način,
al' praviti kečap?
Čemu?

Je l Sagita pomfrit?
Brza hrana?

Nisam rek'o: Ceni potrošača proizvoda svojih ko mater i oca svojega.

Može se reći: - Ima još knjiga, koje govore o multiverzumu. To su ,,ta i ta''.
Ne mora odma: Kupaš se u neznanju i neobaveštenosti'' i slično.

Vidim svi srpski fantastičari ,,baš ono luksuzno'' žive od pisanja pa im se može  :roll: da biraju kog će od potrošača i širitalja F/SF umetnosti da odbacuju.

Pa Seka i Ceca imaju po 100 000 fanova u zemlji,
pa opet ističu kako poštuju svakog obožavatelja.
Ako i one treba da vas uče, šta reći?

Pa problem je što ima toliko knjiga i toliko dobrih knjiga koje su se bavile time, da ti kada otkriješ da ne samo da ih nisi čitao, nego i ne znaš da postoje, zapravo pokazuješ totalnu neupućenost i kompletno degradiraš svoj sud.

Pa?

Elitističko društvo nije predvidelo dolazak početnika i novih ljudi (mislim uopšteno), koje ćete uputiti?

Ja, paradajz, pročitao sam samo dve knjige o multiverzumu.
Jedna je ova, a druga Ursulin ,,Nebeski strug''.
I šta sad?

Kečapiranje?

Šta u stvari želi vaš klub?

Da SF/F ima što manje poštovalaca u Srbiji?
Da nekog, ko se zainteresovao, oterate grubošću?

Ako je to strategija onda razumem svaki potez.

Quote from: Boban on 20-02-2011, 22:06:48
opusti se, ovde su svi toliko pametni da jednostavno moraju onima drugima da pokažu da je tako...

Quote from: Lom on 23-02-2011, 03:17:35
Pa?
Elitističko društvo nije predvidelo dolazak početnika i novih ljudi (mislim uopšteno), koje ćete uputiti?

Tebe nismo oterali, još dok si bio Filica.
Otkud tebi pomisao da daješ svoj sud oko nečega što uopšte ne poznaješ. Trebalo je da kažeš: Meni se ovakav pristup dopao, da li mogu dobiti spisak knjiga sa sličnom tematikom, umesto što si rekao da je ovo originalno, genijalno i najbolje ikada... uočavaš li razliku?

A što bi on govorio ono što drugi očekuju da kaže?

Quote from: D. on 23-02-2011, 03:33:36
A što bi on govorio ono što drugi očekuju da kaže?

On može da govori ono što izaziva komentare koji njemu odgovaraju ili mu se ne sviđaju, njegov je izbor. Ovde se više se radi o tome kakve on komentare (ne)očekuje/želi, nego šta od njega očekuju.

Lomi, ako kažeš za autora da je originalan u apsolutu, a ovde postoji izvestan broj ljudi koji su pročitali stotinak romana sa multiverzumom, tvoja tvrdnja može da im deluje smešno, a tvoj sud kao nešto sumnjive vrednosti.

Naravno, postoji i drugi način da ti se na to ukaže, bez podjebavanja, ali ovo je ipak ZS forum. :lol:

U nekom davnom Zabavniku pročitao sam da je Žeriko (onaj što je crtao Splav Meduza) rekao kad su ga pitali što ne crta nešto lepo nego stalno neke grdobe nešto u smislu: Pa, ja ljudi uvek krenem sa namerom da nacrtam nešto lepo, ali, eto, tako ispadne...

Imam ja puno sentencija iz Politikinog zabanika...

I Boban uvek crta lepo, samo ga namerno pogrešno shvataju.

I ja hoću uvek lepo da pričam sa njim, ali nekako volim da ga peckam... :)

Quote from: angel011 on 23-02-2011, 12:06:51
Lomi, ako kažeš za autora da je originalan u apsolutu, a ovde postoji izvestan broj ljudi koji su pročitali stotinak romana sa multiverzumom, tvoja tvrdnja može da im deluje smešno, a tvoj sud kao nešto sumnjive vrednosti.

Naravno, postoji i drugi način da ti se na to ukaže, bez podjebavanja, ali ovo je ipak ZS forum. :lol:

Slažem se. Nije bio APSOLUTNO originalan ni kod ,,Nakota'', ali šta je apsolutna originalnost?
Kad kuvar sam uzgaja neko novo, dosad neviđeno povrće i voće, pa onda napiše i originalni recept, prezentuje ga na originalan način u unikatnom posuđu nestadnardnim gostima.

I što se tiče pregrubog spušanja si u pravu.
Najbolja strategija kad te neko pravi budalom je da sam, svesno odabereš budalizam kao princip, pa udri dok im ne dosadi.

Izvrćeš reči, i svoje i tuđe. Prvo tvrdiš da je apsolutno originalan, a zatim da nije jer ništa nije apsolutno originalno i na kraju braniš svoje budalaštine stavom da to radiš namerno kako bi pokazao tačno šta?

Quote from: Boban on 24-02-2011, 18:17:04
na kraju braniš svoje budalaštine stavom da to radiš namerno kako bi pokazao tačno šta?

da budale vole kad ih tuku

Quote from: Boban on 24-02-2011, 18:17:04na kraju braniš svoje budalaštine stavom da to radiš namerno kako bi pokazao tačno šta?

Ne da bi pokazao bilo šta.

Nego da ljudima dosadi da mu ponavljaju da ga smatraju budalom.

U današnjem Blicu je objavljen prikaz Skrobonjinog Tesle. Roman je pozicioniran u okviru domaće žanrovske produkcije 2010. godine. Probaću da nabavim sken. A ako me neko preduhitri - još bolje.

@GS

Lepa posveta. Hvala. :)

http://postimage.org/image/2ttmferac/ (http://postimage.org/image/2ttmferac/)

evo,ja  ne umem  bolje  :)

Super je! Thanx!

 i drugi put  :)
  sad vidim kako je marlowe skenirao i postavio direktno sliku  Zografov prikaz Mačka Frica  a meni to ne uspeva.

Quote from: agota on 08-05-2011, 15:54:36
i drugi put  :)
  sad vidim kako je marlowe skenirao i postavio direktno sliku  Zografov prikaz Mačka Frica  a meni to ne uspeva.

Kad klikneš na ovaj svoj link i otvori ti se stranica sa slikom, tada desni klik na sliku i onda na "View Image". Otvoriće ti se ponovo ista slika ali u adresi će stajati link:

http://s4.postimage.org/9x1hv0wxu/forum_biljka.jpg (http://s4.postimage.org/9x1hv0wxu/forum_biljka.jpg)

Bitno je da ima to .jpg na kraju.

E, taj link onda kopiraš u poruku i markiraš ga mišem, i klikneš na ikonicu iznad (druga ikonica u donjem redu) da dodaš sa strane img tagove. I to je to. Onda ti u poruci link izbaci kao sliku.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs4.postimage.org%2F9xjd72x1e%2Fforum_biljka.jpg&hash=e38fce333ac14f29e0059deaf6c00b22850aa5c6)
:(  sve sam uradila kako si reko al nece mozda mi je prevelika slika ,ma nebitno .

Quote from: agota on 08-05-2011, 16:27:27
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs4.postimage.org%2F9xjd72x1e%2Fforum_biljka.jpg&hash=e38fce333ac14f29e0059deaf6c00b22850aa5c6)
:(  sve sam uradila kako si reko al nece mozda mi je prevelika slika ,ma nebitno .

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5441.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5441.0)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg855.imageshack.us%2Fimg855%2F3286%2Fforumaa.jpg&hash=4f956a6715fd9197b1d8a17a739400abb53a8f47)

    xrofl   dummies
I am so smart, everybody loves me  xrofl

knjiga koju rado poklanjam...i jedva čekam posebno izdanje xyxy

O, Bože! Ovaj forum je mali za dve ljubiteljke Skrobonje...

 xrofl

predajem se bez borbe.  :lol: :lol:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/928578/%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%83+%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83.html (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/928578/%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%83+%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83.html)

Upravo čitam, poslednja od svih.  :lol: Kad i ako budem postavila pozitivne i negativne aspekte knjige (lični ugao) iza svakog ćoška će mi se priviđati Lilit i Boban, sa puškama. :mrgreen:

Taman napišeš i prikaz za Klub Knjige ;)

Quote from: Jevtropijevićka on 13-08-2011, 12:02:50
Nažalost, trenutno patim od manjka životnog entuzijazma, pa tako i za komentare, ali valjda će biti i toga.

Znam o čemu zboriš; evo, ja sam pročitao najmanje dva remek dela koja zaslužuju poseban osvrt (PULS od Džulijan Barnsa i VOLVO KAMIONI od Erlend Lua) ali vremena nemam niti jedne sekunde.

Quote from: Jevtropijevićka on 13-08-2011, 11:49:56
Upravo čitam, poslednja od svih.  :lol: Kad i ako budem postavila pozitivne i negativne aspekte knjige (lični ugao) iza svakog ćoška će mi se priviđati Lilit i Boban, sa puškama. :mrgreen:

xrofl

ne brini, lilit se dopao kraj, kao i opis lika i nedela nikodija marica. i toliko.

btw, vidjamo li se mi jos koji put u LK? :)

Pa znam da se tebi sviđa Nikodije, zato i očekujem zgražantnost nad mojim nesviđanjem  :lol:

A za LK (nes)viđanje... eh. Nešto sumnjam da ću moći u ponedeljak a sledeće nedelje putujem i tako... malo verovatno.  :(

Nemam sad, nažalost, vremena za nešto duže, ali, ukratko, impresije su mi se nizale ovako:
- Lele! Zdravko Šotra, javi se, ovo je veća idealizacija predratne Srbije od tvoje adaptacije Ranjenog orla!
- Ali, vrlo zanimljivo... vrlo... za defetistički eskapizam, super naciljano...
- Otkud sad Nikodije Marić? Fantazije o moći... dobro, ima ko voli. Ali kakvo jezičko razobličavanje, do sada je klišeiziranje bar nekako bilo maskirano -  a sad: masivna brada, griva koja pada na ramena, a obavezna poleguša ima i čulne usne i raskošne guzove uz koje nekako ne idu pomenute vitke butine, dobro, dakle, padosmo na tom testu.
- vraćamo se Mir-Jam, ali sa dodatkom Nikodija, i povratkom horor korenima... sad će sve one tete, što su se poput mene rano poradovale, da puste suzu: a tako je lako moglo doći do hepienda i da se izbegne svetski rat!

Zaključak: stvarno mislim da je Skrobonja izuzetno pametan čovek i da je sjajno odradio ono što je imao u planu. Utoliko potpuno zaslužuje svaki mogući uspeh (mada, ako ga ekranizuju, nadam se da ipak neće Šotra... ipak...), bestselerski status i da se ostvari onaj usklik iz Bleferskog vodiča kako bi ,,ovaj čovek negde u inostranstvu bio bogat". Međutim. Kad se to sve sljušti, ostaje da je ovo dobrim delom smišljeno i pouzdano odrađen šund. Super za brzo čitanje; super za, štagaznam, ideološko analitičko drobljenje; ali ne i dobra knjiga na onom nivou koji je meni bitan. Eto.

U centar.  xjap

pa i ja se slažem s jevtrom, i u načelu i u pojedinostima.  :lol:

Što mi je milo kad se svi slažemo... tako retko u poslednje vreme.  :mrgreen:

 xrofl

Quote from: Jevtropijevićka on 15-08-2011, 01:55:45super za, štagaznam, ideološko analitičko drobljenje;

hvala ti što uvijek misliš na mene  8-)

Quote from: lilit_depp on 15-08-2011, 13:03:34
pa i ja se slažem s jevtrom, i u načelu i u pojedinostima.  :lol:

xjap xcheers

Može vam se Tesla dopadati ili ne dopadati, ali teško da bi se ovaj roman mogao podvesti pod šund.

de si bre gule, lepo te napokon videti ovde.  xremyb

Mislim da je J rekla "šund karakterizacija likova".

Okreni-obrni, upotrebu termina šund treba ograničiti na dela kao što su  Grabljivica i Muške suze. Skrobonju zaista ne treba svrstavati u tu kategorju.

Čekaj, šund je sad najednom nešto loše?

Da, Bobane. Šund je nešto loše, veoma loše. I ne najednom. Oduvek. Kopanje po samom dnu kace, nešto bez bilo kakvih književnih kvaliteta.

hm, zar nije na nekom nivou palp=šund?

Quote from: Kunac on 15-08-2011, 17:00:34
Da, Bobane. Šund je nešto loše, veoma loše. I ne najednom. Oduvek. Kopanje po samom dnu kace, nešto bez bilo kakvih književnih kvaliteta.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2Fk1i61v4r8_ostrvo_prokletih_delfi_knjizare.jpg&hash=ac7ce2f9333c21239ed4f22f14dbecb9c929c037)

Povratak Ghoula-aja  :) welcome back  :!:

Errrrrrrrrrrrrrr...

Quote from: Kunac on 15-08-2011, 15:09:34
Može vam se Tesla dopadati ili ne dopadati, ali teško da bi se ovaj roman mogao podvesti pod šund.

Umereno sam sigurna, po ovome, da nam se definicije šunda prilično razlikuju. Da sam rekla palp, ne bilo razloga za potresanje, zar ne? Problem je što su meni ta dva termina međusobno zamenljiva...
Što, naravno, nije tačno u strogom smislu, da se razumemo, ali ako ćemo gledati strogo naučno, ovakve odrednice sa implicitnim negativnim vrednovanjem su ionako prevaziđene i njihova upotreba samo odražava moje zastarele estetičke stavove.  :mrgreen:

Kolko sam ja upućen (a to je nimalo), palp se odnosi na (recimo) žanr, a šund na kvalitet.

Quote from: Jevtropijevićka on 16-08-2011, 08:54:05Umereno sam sigurna, po ovome, da nam se definicije šunda prilično razlikuju.

Budi sigurna u fulu. :) Šund ima a priori negativnu konotaciju, pa zato treba biti oprezan prilikom upotrebe tog termina.

Quote from: Jevtropijevićka on 16-08-2011, 08:54:05Da sam rekla palp, ne bilo razloga za potresanje, zar ne?

Ne potresam se. Zašto bih se potresao? Samo sam istakao nešto što mi je zasmetalo. Zato i postoji ovaj forum. ;)

Quote from: Boban on 15-08-2011, 17:02:29hm, zar nije na nekom nivou palp=šund?

Quote from: Jevtropijevićka on 16-08-2011, 08:54:05Problem je što su meni ta dva termina međusobno zamenljiva...

Primetio sam da često dolazi do mešanja ova dva termina. Šund i palp nisu isto. To nije slučajno. Nekada davno, veoma davno, možda se i mogao staviti znak jednakosti. Već dugo to definitivno nije slučaj. Naravno, možemo sada započinjati raspravu na tu temu, ali nisam siguran gde bi nas to odvelo. Bilo je već nekoliko pokušaja, sećam se da LiBeat bila uključena... U krajnjoj liniji, imajući u vidu da se radi o kvalitativnoj kategoriji, sve se na kraju svodi na sud onog koji prosuđuje. Neko može da kaže da je Ana Karenjina šund. Mogućnosti su neograničene za maliciozne i one koji ne poseduju mogućnost valjane procne ...

Quote from: Jevtropijevićka on 16-08-2011, 08:54:05Što, naravno, nije tačno u strogom smislu, da se razumemo, ali ako ćemo gledati strogo naučno, ovakve odrednice sa implicitnim negativnim vrednovanjem su ionako prevaziđene i njihova upotreba samo odražava moje zastarele estetičke stavove.  :mrgreen:

Nemoj da si tako stroga prema sebi. Imajući u vidu tvoj kompletan post, bilo mi je jasno da si termin upotrebila pogrešan. Jednostavno, uz sve kvalitete koje si prepoznala, Tesla nije vrtsta romana koja tebi prija. Nije tvoja, kako bi Englezi rekli, šoljica čaja.

Quote from: Harvester on 16-08-2011, 09:15:55Kolko sam ja upućen (a to je nimalo), palp se odnosi na (recimo) žanr, a šund na kvalitet.

Može se to i tako posmatrati. S tim što smatram da palp nije žanr. Više je stil, način, pristup...

Palp i šund nisu isto, ali se u određenim segmentima preklapaju, pa se lako pomešaju. I jedno i drugo karakterišu papirni, književno loši likovi. Ana Karenjina ni po kakvom kriterijumu nema književno slabo dočarane likove.
Problem sa ovom malenom srpskom scenom je što ljudi često nisu svesni sopstvenih ograničenja jer ih nekolicina poznanika iz okruženja, često lično zainteresovanih, prekomerno hvali. Kao kada se nađu tri drugarice pa krenu da se frljaju sa komplimentima, a zapravo, gledano sa strane, u gomili drugih žena one su običan dronjak.
Takođe, nefer je braniti delo izjavom da onima kojima se ne dopada naprosto nije njihova šoljica čaja; jer se tek tako sve može relativizovati i obesmisliti. To liči na ABN-ovu magistraturu, gde je prvo zaključio da su opisni pridevi znak lepe književnosti, a zatim je brojao opisne prideve uporedo u tri dela klasične književnosti i tri SF romana i onda izvlačio zaključke da je sve to zapravo isto i da između Hajnlajna i Dostojevskog nema razlike, tj. da je razlika samo u ukusima, u šoljici čaja.

To o književno lošim likovima je jedna velika zabluda. Lik je dobar ili loš onoliko koliko je funkcionalan ili nije funkcionalan u okviru nekog književnog dela. Nemaju svi romani iste ambicije, pa ni za sve likove na važe isti aršini - posebno kada je žanrovska književnost u pitanju, a o njoj valjda ovde uglavnom i divanimo.

Glede Ane Karenjine... Na prvi pogled, izgleda da niko pri zdravoj pameti ne bi doveo Tolstojevo umeće u pitanje, ali to je samo privid. O ukusima je veoma teško rapspravljati. Nije zanemarljiv broj ljudi koji će radije uzeti da čitaju Koelja ili Brauna, dok će za Tolstoja reći da je razvučen, dosadan itd. Pa ih ti posle ubedi da je to klasik.

S tim u vezi...

Što se "prekomernih pohvala" iz "okruženja" tiče - ima ih i uvek će ih biti. To je obrazac koji se ponavlja kada iz štampe izađe praktično bilo koji roman ili zbirka. Moje mišljenje je da te pohvale najčešće nisu lažne, ali da njihova objektivnost jeste pod znakom pitanja. To je nama ovde posebno vidljivo kada je domaća žanrovska književnost u pitanju, ali toga ima svuda. Samo, tu je i druga strana medalje. Ima bogme i prekomernog kuđenja. Kada se neko, zato što mu je pisac nesimpatičan ili šta već, iz petnih žila trudi da pobroji sve ono što u nekom romanu ne valja... Sve smo mi to videli na ZS-u već XY puta.

Hvala bogu, sve se to lako može proveriti... Uzmite sporni roman u ruke pa se sami uverite kako stoje stvari.

Ti opet o ukusima i relativizaciji objektivnog suda; to su mnogo pametniji od nas davno razrešili.
Činjenica je da talenta ima mnogo manje nego ambicija u svemu, ne samo u književnosti. Ljudi se dovijaju na sve moguće načine da bi za knjigu obezbedili još pokojeg čitaoca, nadajući se da će velika masa stvoriti dovoljno pozitivnog suda da se pokrene samoindukcija pretvaranja u hit. Ali u konačnom to ništa ne menja. Evo pogledaj Lepu Brenu, poznata, priznata, bogata, uspešna... ali zapravo ne ume da peva i to ništa ne može da promeni; ni najsavremeniji studiji ne mogu da prikriju nemelodični kreštavi glas, posebno u uživo nastupima. OK, može se reći, nju boli dupe za sve ovo, ona je tu gde je... jeste tako, ali posmatrano kao fenomen nastupa, prezentacije, imidža; no, u strogo pevačkom smislu, ona je groteska. Madona je sličan primer, mada ipak ima nešto bolje glasovne mogućnosti, ali daleko skromnije od mnogih potpuno nepoznatih ili zaboravljenih pevačica.

Naša SF&F žanrovska scena je vrlo slabog kvaliteta, na prste jedne ruke mogu se pobrojati knjige koje ljubitelji lepe književnosti mogu pročitati sa bar delimičnim zadovoljstvom. Sve se svodi na sviđanje i dopadanje i drugarsku podršku do granice besmisla. Sve što mi stvaramo prekriće snegovi i šaš jer su to, u objektivnom smislu, slabe stvari potpuno nezanimljive ljudima van okruženja.

@Kunac: zanimljivi stavovi za nekog ko predaje književnost.  :mrgreen:

 

Quote from: Boban on 16-08-2011, 11:51:34Naša SF&F žanrovska scena je vrlo slabog kvaliteta, na prste jedne ruke mogu se pobrojati knjige koje ljubitelji lepe književnosti mogu pročitati sa bar delimičnim zadovoljstvom. Sve se svodi na sviđanje i dopadanje i drugarsku podršku do granice besmisla. Sve što mi stvaramo prekriće snegovi i šaš jer su to, u objektivnom smislu, slabe stvari potpuno nezanimljive ljudima van okruženja.

U stvari hoces da kazes da je 99% (domaceg) SF-a sranje? :-)


PS

Apropo sunda, gledano socioloski sund nije bas objektivna kategorija vec samo ono sto clanovi neke skupine smatraju slabom umetnoscu.  U ozbiljnoj literaturi se svaka tematska ekspoatacija seksa i nasilja smatrala sundom. Dok je danas ekspoatacija zanr i umetnost za sebe i verovatno i u okviru "literature eksploatacije" ima umetnosti prepoznate kao sund. Dakle i za fanove SF-a na ZS nesto jeste sund dok nesto nije sund, u ovom slucaju mislim da se Skrobonji ne oprasta njegova zelja da izadje iz uskih okvira SF-horor posvecenika prema publici koja cita i tres literaturu, jer kada autor Nakota napise Coveka koji je ubio Teslu (pri cemu promeni naslov romana da bi se dopao siroj publici) onda to za posvecnike jeste neka vrsta skretanja ka sundu. Ali mislim da to bas i nije fer ... Fer je reci da je svaki roman dobar onoliko koliko ispuni svoje osnovne namere. Ako je on tu da zabavi i razonodi onda zaista nema smisla suditi mu sa stanovista ozbiljne literature (koja je tu da nam kaze nesto o onim esencijalnim i egzistencijalnim stvarima) i njene potrebe da menja drustvo i svet u kojem zivimo.  

Eksploatacija teme jeste šund.
A umetnost je dekonstrukcija teme.
Svako može da piše o bilo kojoj temi, ali ne može svako da je razapne.
Tek kada se tema savlada, moguće je nadograditi delo na umetnički način.

Zanimliva se priča zakotrljala.

Quote from: Boban on 16-08-2011, 11:51:34Naša SF&F žanrovska scena je vrlo slabog kvaliteta, na prste jedne ruke mogu se pobrojati knjige koje ljubitelji lepe književnosti mogu pročitati sa bar delimičnim zadovoljstvom. Sve se svodi na sviđanje i dopadanje i drugarsku podršku do granice besmisla. Sve što mi stvaramo prekriće snegovi i šaš jer su to, u objektivnom smislu, slabe stvari potpuno nezanimljive ljudima van okruženja.

Ima istine u ovome. Ima dana kada i meni slična razmišljanja prođu kroz glavu, ali onda još malo razmislim i umirim se. U poslednjih pet godina se može osetiti značajan napredak na ž sceni: kako kvantitativni, tako i kvalitativni. Sve je više žanrovskih dela, ne bih rekao da su baš sva loša. Nema remek-dela, ali ima dobrih stvari. Interesovanje publike ne raste srazmerno tome, ali ipak ima pomaka i na tom frontu. Ne treba gubiti iz vida da je kompletna književna scena u Srbiji trula. Ž književnost tu još dođe kao najkvalitetnija. Što se snega i šaša tiče: verovatno. Ali treba pokušavati.

Zašto stalno na ovom topiku krećemo u šund/palp razapinjanje? Otvorite neutralnu temu pa da razapinjemo ili budemo razapinjani. Ovako ispada da jedino Skrobonjina knjiga može da bude dovedena u pitanje.

Quote from: Boban on 16-08-2011, 10:34:57
Problem sa ovom malenom srpskom scenom je što ljudi često nisu svesni sopstvenih ograničenja jer ih nekolicina poznanika iz okruženja, često lično zainteresovanih, prekomerno hvali.

To ti iz licnog iskustva?

Haha, SodaBoy konačno dočekao Bobana na delu foruma gde ima pravo pisanja :-)

Quote from: Boban on 16-08-2011, 11:51:34
Naša SF&F žanrovska scena je vrlo slabog kvaliteta, na prste jedne ruke mogu se pobrojati knjige koje ljubitelji lepe književnosti mogu pročitati sa bar delimičnim zadovoljstvom. Sve se svodi na sviđanje i dopadanje i drugarsku podršku do granice besmisla. Sve što mi stvaramo prekriće snegovi i šaš jer su to, u objektivnom smislu, slabe stvari potpuno nezanimljive ljudima van okruženja.

Zar upravo roman za koji se ovde upinjete da proglasite shundom nije primer zanra koji je dosao do shire publike? O njemu su pisali glavnotokovski kriticari (Vesna Trijic ga je bas ishvalila u Blic-u), a zamalo mu je izmakla nagrada Laza Kostic ako se ne varam? Skrobonja se bese tukao za istu sa Goranom Petrovicem. Mozda gresim, ali cini mi se da sam "Teslu" video i u nekom sirem krugu za NIN-ovu nagradu.

Mozda ovde ima Skrobonjinih ortaka koji ga nekriticki hvale, ne znam, nisam upucen ko se krije iza silnih nickova, ali listajuci ovaj topic, primetio sam da ima i dosta onih koji pljuju po romanu iz ciste zavisti i ljubomore. I tu se kriju neki drugi, zavidni kolege i koleginice, wanabe pisci koji nisu uspeli da uhlebe svoja pisanija kod iole ozbiljnijih izdavaca, netalentovani nesrecnici sto imaju tri samizadat izdanja i prosipaju svoje literarne "bisere" po kojekavim radionicama i bezveznim fanzincicima. Nije ni cudo sto im se stomak prevrce kada sagledaju uspeh koji je pobrao Skrobonja svojim "shund" romanom, ali zaboravljaju da je covek i ranije pisao dobre knjige. Zaista je bezveze stavljati ga u red sa MirJam i slicnim bljuzgama.

Teško je diskutovati kada ljudi ovoliko lupetaju.
Kakve sad ima veze kvalitet sa širom publikom?
Otkad je tiraž merilo literarnih vrednosti pisca?
Kakve veze ima žanr sa plaćenim prikazima u novinama i plaćenim nominacijama za nagradu?

Quote from: Boban on 17-08-2011, 12:36:58
Teško je diskutovati kada ljudi ovoliko lupetaju.
Kakve sad ima veze kvalitet sa širom publikom?
Otkad je tiraž merilo literarnih vrednosti pisca?
Kakve veze ima žanr sa plaćenim prikazima u novinama i plaćenim nominacijama za nagradu?

Ha! Jos jedna informacija iz pouzdanih izvora bliskih piscu?
Sta hoces da kazes Bobane? Optuzujes Gorana Skrobonju da je placao novinare i podmicivao clanove zirija?  :? :shock: :? :? :shock: :shock: :shock: :shock:

To je veoma teska optuzba. Plus je iznosis javno.

Jel imas ti neke dokaze za to ili ti se javilo sinoc dok si spavao?

Ja imam dokaze da Laguna plaća prikaze, prostor u medijima, prisutnost na svim relevantnim mestima i umuvavanje gde god se može.
To su očigledne stvari koje zna cela čaršija; autori uglavnom nemaju ništa s tim, njih zovu, intervjuišu i o njihovim delima se piše.
Nisu te stvari nelegalne, ali je nelegalno da mediji obmanjuju korisnike time što ne stavljaju pored prikaza da je Laguna sponzor teksta; doduše, ne ide to često direktno, već unaokolo, ali bitan je princip.

Quote from: Boban on 17-08-2011, 12:45:53
Ja imam dokaze da Laguna plaća prikaze, prostor u medijima, prisutnost na svim relevantnim mestima i umuvavanje gde god se može.
To su očigledne stvari koje zna cela čaršija; autori uglavnom nemaju ništa s tim, njih zovu, intervjuišu i o njihovim delima se piše.

Mislis, Laguna ima marketing sluzbu koja zakupljuje oglasni prostor u medijima? Pa to je stvarno strashan zlocin.
Jesi li o njemu obavestio Haski tribunal?

Dakle, Laguna je platila Vesni Trijic da napise pozitivan prikaz, jel tako?
I, da, Laguna je iskeshirala ziriju za NIN-a i Lazu Kostica da Skrobonju uvrste u izbor?
Chudi me, posto Laguna ima dosta kinte, sto nisu isli do kraja i otkupili nagrade a ne samo nominacije, ovako je bezveze? Sta tvoje svevidece oko kaze u vezi sa tim?

Ujedinjena boranija prdi naizmenično.

Legalno je zakupiti prostor i da to bude uokvireno kao reklama; nelegalno je dobiti plaćen prikaz koji bude utopljen u časopisu kao da je redakcijski izbor.
Evo, recimo koliko je prikaza i intervjua dobio dobitnik NIN-a Ćirić sa svojim poslednjim romanom kod Alnarija? Pa svaka šuša objavljena u Laguni ima 10x veću medijsku pažnju... prirodno?
Na drugoj strani, ja znam tačno slučajeve gde je rečeno da ne nema prostora za intervju jer čekaju već ti i ti, da nema prostora za širi prikaz jer su određene knjige prioriteti, ali te podatke ću sačuvati za sud, ako do njega dođe.

Idi bre Lorde, padoh sa fotelje :-)

Quote from: Boban on 17-08-2011, 12:56:45
Legalno je zakupiti prostor i da to bude uokvireno kao reklama; nelegalno je dobiti plaćen prikaz koji bude utopljen u časopisu kao da je redakcijski izbor.
Evo, recimo koliko je prikaza i intervjua dobio dobitnik NIN-a Ćirić sa svojim poslednjim romanom kod Alnarija? Pa svaka šuša objavljena u Laguni ima 10x veću medijsku pažnju... prirodno?
Na drugoj strani, ja znam tačno slučajeve gde je rečeno da ne nema prostora za intervju jer čekaju već ti i ti, da nema prostora za širi prikaz jer su određene knjige prioriteti, ali te podatke ću sačuvati za sud, ako do njega dođe.

Jel mislis na onog istog Cirica uz kog si slepan kao unaped vidjeni "bestseler" pisac?
Ja sam u poslednjih godinu dana video Ciriceve intervjue i izjave u svim relevantnijim medijima. Poslednji put je to bilo pretproslog vikenda u kult-dodatku Novosti. Dakle, to sto ih TI nisi video, ili se pravis lud tvrdeci da ih nema, ne znaci da je takvo stanje stvari.

Cirin najveci problem je u tome sto je izdao za Alnari. Niko toj izdavackoj kuci nije kriv sto su joj gazde cicije i nece da se otvore za reklamu plus da uposle nekog PR-a i naprave marketing sluzbu, pa pogledaj samo na sta im lici sajt? I za to je kriva Laguna zar ne?

A ovo za sud ti je tek pravi biser. Mada, bolje ti cuvaj te "pouzdane" podatke za sud kad te Skrobonja bude tuzio zbog kleveta i lazi izrecenih na njegov racun.

Boban bi više voleo da ga tuži Laguna :-)

mda... to ko oni penzioneri sedamdesetih; za svaku reč: "Idemo na sud"...

Quote from: mac on 17-08-2011, 13:39:09
Boban bi više voleo da ga tuži Laguna :-)

Jos kad bi se Laguna bavila svakim anonimusom i polupiscem koji plete teorije zavere. Imaju oni pametnija posla. Da podmicuju kriticare i clanove zirija. A cuo sam i da je nekoliko NATO pilota sto bombarduju Libiju na njihovom platnom spisku. Za imena i cinove pitajte Bobana.

Ovo je u najboljoj Šešelj-Karadžić tradiciji, kako se pobijaju tvrdnje.
Svojevremeno, pojavi se lik sa Ozrena koji je imao nedvosmislen pismen dokaz da je Radovan Karadžić prisvojio 10000$ od neke donacije iz Rusije. I pusti vest u Telegrafu, ali, naravno, pošto je Telegraf bio dno dna, oni pre objavljivanja kontaktiraju Karadžića i u istom broju izađe set prikaza o proneverama Karadžića, tipa pet slučajeva od kojih su dva milioni, a jedan recimo 3 milijarde maraka. To je takozvana doktrina zamajavanja istine apsurdno preteranim lažima. I onda ljudi, čak i njagluplji, naravno shvate da su to sumanute cifre i jednostavno prenebegnu onog jadnika koji je imao dokaze za 10000 jer sve najednom postane laž.

Quote from: Boban on 17-08-2011, 13:49:02
Ovo je u najboljoj Šešelj-Karadžić tradiciji, kako se pobijaju tvrdnje.
Svojevremeno, pojavi se lik sa Ozrena koji je imao nedvosmislen pismen dokaz da je Radovan Karadžić prisvojio 10000$ od neke donacije iz Rusije. I pusti vest u Telegrafu, ali, naravno, pošto je Telegraf bio dno dna, oni pre objavljivanja kontaktiraju Karadžića i u istom broju izađe set prikaza o proneverama Karadžića, tipa pet slučajeva od kojih su dva milioni, a jedan recimo 3 milijarde maraka. To je takozvana doktrina zamajavanja istine apsurdno preteranim lažima. I onda ljudi, čak i njagluplji, naravno shvate da su to sumanute cifre i jednostavno prenebegnu onog jadnika koji je imao dokaze za 10000 jer sve najednom postane laž.

Da, ali kakve to veze ima sa konkretnom situacijom u kojoj ti iznosis ozbiljne optuzbe napamet? Gde je tebi DOKAZ? Ti se ovde razmahujes i pravis maglu sa forumskim rekla-kazala, tracevima koje si cuo od pijanih stampara, glasinama sa sajamskih standova, pricama koje su ti dosapnuli mali ljudi iz kristalne kugle. I trazis da ti se bespogovorno veruje na osnovu svega toga.

Koliko ja vidim, jedino izvesno u ovom slucaju je tvoja ogromna zavist prema Goranu Skrobonji - piscu koji je uspeo sve ono sto ti nisi.

e, da, baš si ubo suštinu...

Quote from: Boban on 17-08-2011, 14:03:25
e, da, baš si ubo suštinu...

Pa imam i ja svoje pouzdane izvore, slicne tvojima: ljude u carsiji, stampara sa cirozom jetre i spil tarot karata.

Mene samo jedna stvar nervira - ovde uopste ne smeš kazati ako ti se roman ne sviđa. Odmah je to napad na pisca, zavist... Da li nekom pada na pamet da će se u 100 ljudi pronaći bar 30 kojima neki roman neće biti dobar. I ti ljudi dođu i kažu: "Ma, to je šund, to mi se nije svidelo zbog tog i tog." Odmah je tu raskid prijateljstva, teorija zavere... I sam čitalac ima pravo na vrednosni stav koji meri svojim aršinima, baš kao što ima pravo da ga iskaže. Ali ne i ovde - odmah kreću optužbe. xtwak

Quote from: Perin on 17-08-2011, 14:43:25
Mene samo jedna stvar nervira - ovde uopste ne smeš kazati ako ti se roman ne sviđa. Odmah je to napad na pisca, zavist... Da li nekom pada na pamet da će se u 100 ljudi pronaći bar 30 kojima neki roman neće biti dobar. I ti ljudi dođu i kažu: "Ma, to je šund, to mi se nije svidelo zbog tog i tog." Odmah je tu raskid prijateljstva, teorija zavere... I sam čitalac ima pravo na vrednosni stav koji meri svojim aršinima, baš kao što ima pravo da ga iskaže. Ali ne i ovde - odmah kreću optužbe. xtwak

A ja sam stekao bas suprotan utisak. Ovde covek ne sme da kaze da mu se neka knjiga svidja.
Evo, jel covek na ovom topicu izneo da je roman odlican i odmah se javilo tuce pametnjakovica (gle cuda, sve sami pisci u pokusaju cija skrabanja niko nece da objavi) da ga uvere u suprotno. Na kraju je ispalo da se njemu knjiga svidela jer je glup, neobrazovan, nenacitan itd...

To nije bilo dovoljno... ne. Morao je Skrobonja da se proglasi za shund pisca, sa sve propratnom enciklopedijskom dokumentacijom vezanom za shund, pa ni tu nije bio kraj, nego Boban koji na svom sajtu laze i obmanjuje citaoce da mu se po Crnom cvetu snima film (da nije tuzno bilo bi smesno) optuzuje Skrobonju i njegovog izdavaca da se bave mitom i korupcijom. Istog onog Skrobonju sto mu je piso blurb za Poslednjeg Srbina.

Mislim da sam ovde negde video kako upravo Skrobonja (dok je valjda bio aktivan na ovom forumu? kapiram da vise nije, a jasno mi je i zasto...) kaze kako ljudska zavist i ljubomora nemaju granice. Ne ostaje mi nista drugo nego da se slozim sa covekom.

Ljudima uglavnom nedostaje ono što nemaju; retko kad ono što imaju...

Ali ja ni u jednom trenutku nisam pomislio da Jevtropijevićka misli nešto loše pod svojom 'šund' konstatacijom. Nego se svi toga pohvataste kao pijan plota i izvrnuste čitav smisao. Evo, ni meni se roman nije preterano svideo: previše opisa, previše istorijskih činjenica koje su ubačene tu zbog toga što je piscu (pretpostavljam) bilo teško malo stesati svoje čedo. A verujem da bi roman bio daleko bolji da je stesan za trećinu. Vidi se da je Skrobonja mnogo vremena proveo u istraživanju za roman i svaka mu čast; ipak, nije trebao toliko da forsira istoriju. Primerice, kad lik zaspe u školi i krene sanjati neke borbe, pa nam ih počne objašnjavati sa istorijskog stanovišta... Suvoparno brate. Dok mi je "Šilom u čelo", njegova zbirka priča, bila super.

Nisu li te borbe koje je opisivao sa istorijskog stanovišta bile veoma značajne za priču jer se radilo o istorijskim detaljima po kojima se taj univerzum razlikuje od našeg?

meni je prvo i treće poglavlje moglo biti skraćeno za 80%, ali to sam samo ja kojoj sve te idealizacije preratnog beograda idu na zivac.  :mrgreen:

Pa jeste, da, ali je to prikazano toliko suvoparno da sam imao osećaj kao da ponovo slušam svog starog profesora istorije, zvanog Špiro: "Znate, Stefan Prvovenčani je prvi krunisani...bla bla bla."

Mnogima ovde izmiče nit; nije bitno šta je rečeno, nego kako; a najveći problem ove knjige je način kako je sve ispripovedano i to je segment u kome sve pada; a ideja, zamisao, vizija, preokret, poenta, sve to može da očara i da se brani. I vrlo često ljudi, kada daju prikaz neke knjige (ne samo ove) zadržavaju se uglavnom na taksativnom navođenju šta knjiga sadrži, potpuno zanemarujući da su obrada i garnirung i serviranje ključni za ukus, ne sami sastojci.

Ma ja sam prestao uopšte i da komentarišem domaća dela.
Ako ti se nešto svidi i pohvališ, onda te proglase drugarom, ulizicom, ili nekim ko se nada objavljivanju pa zato hvali... ako nešto kritikuješ, onda si ljubomoran na uspeh, mrzitelj domaće fantastike i slično. Ljudi iz nekog razloga uporno sve shvataju lično, i tu se izgleda ništa ne može.

Quote from: lilit_depp on 15-08-2011, 13:03:34
pa i ja se slažem s jevtrom, i u načelu i u pojedinostima.  :lol:

La donna è mobile...  :lol: :lol: :mrgreen:

Quote from: Lord Kufer on 17-08-2011, 12:49:58
Ujedinjena boranija prdi naizmenično.

xrofl

Quote from: SodaBoy on 17-08-2011, 14:00:18
Koliko ja vidim, jedino izvesno u ovom slucaju je tvoja ogromna zavist prema Goranu Skrobonji - piscu koji je uspeo sve ono sto ti nisi.

xrofl xrofl

http://www.youtube.com/watch?v=MPMmC0UAnj0

Ja sam sigurna da bi veliki sarađivali kada na svetu ne bi bilo ovih čovekolikih krastavčića.

Pretpostavljaš ili znaš sigurno?

Mislim da sam napisala "sigurna sam". Ček da proverim. Ah - da, tako je. :)

Krastavčići i boranija... Zvuči kao meni za neki lagan letnji ručak...

Ko je krastavčić a ko je boranija? Mislim, kontekst za letnji ručak vam zvuči pomalo....
Ahhhmmm... Kritičarski?

Ovaj... ovo... ovako... ja sam bila ubeđena kako sam napisala uravnotežen, dosta benigni post u kome je bilo (ukratko) i šta smatram dobrim i zanimljivim i šta smatram lošim u knjizi; nisam imala, niti sad imam, vremena i prostora da to objašnjavam na deset šlajfni, možda nekad 'oću, ali da sad ponovo naglasim kako Skrobonju niti mrzim niti se njime voshićavam, niti me ko plaća da o njemu pišem (kamo lepe sreće); ali ponajviše i ponajpre, nisam imala loše namere i molim da mi se to ne učitava.

Krastavčić je sodaboy, očito.

Quote from: Boban on 17-08-2011, 17:52:42
Mnogima ovde izmiče nit; nije bitno šta je rečeno, nego kako; a najveći problem ove knjige je način kako je sve ispripovedano i to je segment u kome sve pada; a ideja, zamisao, vizija, preokret, poenta, sve to može da očara i da se brani. I vrlo često ljudi, kada daju prikaz neke knjige (ne samo ove) zadržavaju se uglavnom na taksativnom navođenju šta knjiga sadrži, potpuno zanemarujući da su obrada i garnirung i serviranje ključni za ukus, ne sami sastojci.

Bas me cudi kako se to Skrobonja tebi nije obratio da mu objasnis kako da napise knjigu bolje.

A jos vise me cudi, kad vec sve to znas, sto konacno to ne primenis i na svoje knjige?

Ali sam siguran da ce kod sledeceg romana Skrobonja i ostali uspesni pisci konsultovati sve ovdasnje strucnjake za pisanje.

Mislim, jasno se vidi da svaki drugi forumas ovde zna bolje spisateljski zanat od Skrobonje, Andrica i Tolstoja zajedno. Skrobonja kad/ako bude ovo citao ima dozivi otkrovenje i da kaze sebi: "Bre majku mu, di mi je bio onaj pod niknejmom XY1234 da mi da koristan savet, pa da znam gde da skratim, sta da stesem, koji deo da izbrisem. Vidi se da ja nemam pojma, iako sam napisao i izdao dosta proze, ali nikad nije kasno da me forumski anonimusi nauce kako se pisu romani i price. Njih da slusam i Nobel je sigurno moj!"

Boranija nema kapke pa ne trepće kad laže...

@soda boj: Eto. Ja sam izneo svoje mišljenje o romanu, kazao zbog čega mi se nije svideo, a ti odmah izvrnu moje reči o TESANJU. Upravo o ovome sam pričao pre neki dan; ne smeš ništa da kažeš inače ti učitavaju nešto što nisi ni mislio ni rekao. Ovim ću se mudro povući iz diskusije. Lepo se provedite :)

Quote from: TonkicaPalonkicaFrrrr on 17-08-2011, 20:04:43

Quote from: lilit_depp on 15-08-2011, 13:03:34
pa i ja se slažem s jevtrom, i u načelu i u pojedinostima.  :lol:

La donna è mobile...  :lol: :lol: :mrgreen:

ja, ja natürlich. fikl sam da nema gore od toga. ubise me bg kafane, hocu kuci!  :lol:

Quote from: Perin on 18-08-2011, 19:12:13
@soda boj: Eto. Ja sam izneo svoje mišljenje o romanu, kazao zbog čega mi se nije svideo, a ti odmah izvrnu moje reči o TESANJU. Upravo o ovome sam pričao pre neki dan; ne smeš ništa da kažeš inače ti učitavaju nešto što nisi ni mislio ni rekao. Ovim ću se mudro povući iz diskusije. Lepo se provedite :)

Eto. Ja sam pomenuo pametnjakovice sto oce da uce tatka Skrobonju kako se prave deca i ti se odmah tu pronadje mada nigde nisi pomenut.

Ajde da razumem Bobana koji razocarenje i jed zbog potonuca svojih literarnih promasaja leci tako sto napada svoje kolege i bivse saradnike koji su uspesniji od njega (sad ce neko zloban da kaze: "A kao da je pa mnogo potrebno da se bude uspesniji od Bobana Knezevica? :) )", ali ne vidim sto se toliko ljudi ovde upusta u detaljne analize i kritizerstvo nasih uspesnih zanrovskih pisaca? Ok, iznesi ti misljenje, ali ovde se to cesto cini sa neke visine, sve u maniru: "Da ti objasnim ja Gorane Skrobonjo kako ces da pises prozu, nemas ti pojma, evo ja na radionici sam napabircio dva tri nesuvisla reda i nazvao ih prozom, pa sam samim tim kompetentan da ti solim pamet."

Bio bi pravi show da se Skrobonja pojavi ovde i proba da polemise sa svojim kriticarima, na kraju bi ga naterali da se pod pretnjom smaknucem vrati u osnovnu skolu i uci azbuku.

Ma sve je to cool. Skrobonja je napisao knjigu i objavio. Svaka cast. Poenta je da ce uvek postojati ljudi kojima ce se svidjati ta knjiga kao i oni drugi. I to je sve. Reci da je licno misljenje osobe nn na nekom forumu o odredjenoj knjizi napad na autora ukoliko je negativno je smesno i samo pokazuje koliko je mentalitet ljudi provincijalan. Svako ko objavi nesto mora da prihvati pravila igre. Nekome ce to delo biti super drugima nece i to je to. Ono sto jeste bitno je da se objavljivanjem takvih knjiga daje podstrek mladjim autorima a i pritom i sam autor zaradi koju kintu i poveca broj vernih citalaca. Kao oni koji konzumiramo literarne proizvode (naglasavam proizvode) imamo pravo i da kazemo da li nam se svidja ili ne.

Quote from: Usul on 21-08-2011, 05:11:43
Ma sve je to cool. Skrobonja je napisao knjigu i objavio. Svaka cast. Poenta je da ce uvek postojati ljudi kojima ce se svidjati ta knjiga kao i oni drugi. I to je sve. Reci da je licno misljenje osobe nn na nekom forumu o odredjenoj knjizi napad na autora ukoliko je negativno je smesno i samo pokazuje koliko je mentalitet ljudi provincijalan. Svako ko objavi nesto mora da prihvati pravila igre. Nekome ce to delo biti super drugima nece i to je to. Ono sto jeste bitno je da se objavljivanjem takvih knjiga daje podstrek mladjim autorima a i pritom i sam autor zaradi koju kintu i poveca broj vernih citalaca. Kao oni koji konzumiramo literarne proizvode (naglasavam proizvode) imamo pravo i da kazemo da li nam se svidja ili ne.

aha, znaci po logici stvari postoji nesto sto se zove prestonicki mentalitet?

to je, dakle, nesto fino, lepo, tolerantno, pametno...

a ja sam poslednjih dana prestonicki mentalitet sagledavao u crnoj hronici kroz desavanja na beer festu... znas ono, kao u Radovanu Trecem, svud je blato i miris jeftinog alkohola... a seljaci se bodu nozevima.

s tim u vezi, prestonicki metnalitet apropo ove nase teme bi nalagao potezanje cakije na dragog nam Skrobonju  :!:

Eh da je tako više bi pazili ljudi šta pričaju (pa i po forumima).

Quote from: SodaBoy on 22-08-2011, 18:03:32
aha, znaci po logici stvari postoji nesto sto se zove prestonicki mentalitet?

Sad se kao svi pravimo naivni... Provincijalno u ovom slučaju nema nikakve veze sa mestom rođenja/boravka itd. već sa načinom na koji se poimaju odnosi u nekoj grupi - odnosno stavovi koji su ograničeni, zaostali, uskogrudi, šićardžijski itd.

A stav da ako "Pera kaže da je Lazina knjiga loša - te stoga pera napada Lazu, mrzi ga (zavidi mu...itd)" je tipičan primer takvog poimanja situacije. Ako već Pera ne može da podnese da se nekome ne sviđa njegovo delo zašto ga je objavljivao?

Quote from: Usul on 23-08-2011, 02:34:43

Quote from: SodaBoy on 22-08-2011, 18:03:32
aha, znaci po logici stvari postoji nesto sto se zove prestonicki mentalitet?

Sad se kao svi pravimo naivni... Provincijalno u ovom slučaju nema nikakve veze sa mestom rođenja/boravka itd. već sa načinom na koji se poimaju odnosi u nekoj grupi - odnosno stavovi koji su ograničeni, zaostali, uskogrudi, šićardžijski itd.

A stav da ako "Pera kaže da je Lazina knjiga loša - te stoga pera napada Lazu, mrzi ga (zavidi mu...itd)" je tipičan primer takvog poimanja situacije. Ako već Pera ne može da podnese da se nekome ne sviđa njegovo delo zašto ga je objavljivao?

Malo si nelogičan ovde. Zar Laza nije taj koji je napisao knjigu a ne Pera? Trebalo bi da stoji "ako Laza ne može da podnese da se nekom ne sviđa njegovo delo zašto ga je objavljivao?" Opet, onda celo tvoje izlaganje gubi smisao.

Mante se Lazinog romana, samo me džaba štrecate.

Quote from: SodaBoy on 24-08-2011, 13:45:03
Malo si nelogičan ovde. Zar Laza nije taj koji je napisao knjigu a ne Pera? Trebalo bi da stoji "ako Laza ne može da podnese da se nekom ne sviđa njegovo delo zašto ga je objavljivao?" Opet, onda celo tvoje izlaganje gubi smisao.

OK uhvatio si me u grešci  napravljenoj u brzom kucanju :)

Da se ispravim

Quote
A stav da ako "Pera kaže da je Lazina knjiga loša - te stoga Pera napada Lazu, mrzi ga (zavidi mu...itd)" je tipičan primer takvog poimanja situacije. Ako već Laza ne može da podnese da se nekome ne sviđa njegovo delo zašto ga je objavljivao?

Eve ga i jope!

Quote from: Usul on 24-08-2011, 22:26:00
Ako već Laza ne može da podnese da se nekome ne sviđa njegovo delo zašto ga je objavljivao?

Mozda u inat Peri koji takodje piskara nesto ali je isfrustiran sto je to toliko sranje koje niko nece da cita i objavi pa svoje komplekse leci pljujuci one koji su uspeli nesto da urade. Uz sve to Pera je svoje rukopise nudio izdavacu koji ga je odbio, istom onom izdavacu koji je kasnije stampao Lazinu knjigu (hipoteticki Laza, ne nash Laza) pa je Pera jos vise isfrustriran.

U ovom konkretnom slucaju, Laguna je odbila mnog nase SF pisce i piskarala, ali je Skrobonji objavila dve knjige. Dovoljan razlog da ga pola fandoma mrzi.

jeli bre tebi su svi čitaoci kojima se ne dopada neko delo isfrustrirani pisci ?

de si smrkljo, kućo stara!  :)

Quote from: smrklja on 25-08-2011, 14:31:23
jeli bre tebi su svi čitaoci kojima se ne dopada neko delo isfrustrirani pisci ?

ne, to vazi za samo za ovaj forum

Odmah da naglasim da ne spadam u pisce. Samo sam povremeni konzument literature.

Quote from: Usul on 25-08-2011, 18:22:30
Odmah da naglasim da ne spadam u pisce. Samo sam povremeni konzument literature.

i ja isto takodjer

zdravo lilit, ma dosadili mi ovi što dođu na forum i prvi post im je odma neko pljuvanje, i ko god drukčije kaže dobija neku etiketu, te je ovakav te je onakav a oni su Bogom dani da nas svemu nauče.

Quote from: SodaBoy on 25-08-2011, 13:43:51
U ovom konkretnom slucaju, Laguna je odbila mnog nase SF pisce i piskarala, ali je Skrobonji objavila dve knjige. Dovoljan razlog da ga pola fandoma mrzi.

Tzv. fandom bi ga opravdano mrzeo samo u slučaju da su te knjige objavljene po kriterijumu koji nije kvalitet. E sad tvrditi tako nešto je teška optužba. Kako da mi neupućeni razaznamo da li je ovde bilo nekog protekcionizma ili se jednostavno radi o zavisti neobjavljenih autora?

Ne znam ko je od naših poznatijih pisaca pokušao da objavi roman u Laguni, a da mu nije prihvaćen.

Quote from: Nightflier on 25-08-2011, 18:39:41
Ne znam ko je od naših poznatijih pisaca pokušao da objavi roman u Laguni, a da mu nije prihvaćen.

citao sam to pre par godina na nekom od foruma (mozda bas ovom) gde je autor licno kukao kako su ga odbili neki veliki izdavaci...

a imao sam prilike i da cujem neke kafanske price... i traceve iz stamparije... a i po standovima na sajmu dosta toga zanimljivog moze da se cuje...

evo, ako meni ne verujete, pitajte Bobana :)

Zašto baš Bobana?

Quote from: SodaBoy on 25-08-2011, 19:05:27
citao sam to pre par godina na nekom od foruma (mozda bas ovom) gde je autor licno kukao kako su ga odbili neki veliki izdavaci...

a imao sam prilike i da cujem neke kafanske price... i traceve iz stamparije... a i po standovima na sajmu dosta toga zanimljivog moze da se cuje...

evo, ako meni ne verujete, pitajte Bobana :)

Reče mi jedan čo'ek.... slabo ti je to kao neki ozbiljan argument za bilo šta.

Quote from: Perin on 17-08-2011, 17:47:25
Pa jeste, da, ali je to prikazano toliko suvoparno da sam imao osećaj kao da ponovo slušam svog starog profesora istorije, zvanog Špiro: "Znate, Stefan Prvovenčani je prvi krunisani...bla bla bla."

А Галю ваша дюже балованная  xfrog

Quote from: Usul on 25-08-2011, 19:09:08

Reče mi jedan čo'ek.... slabo ti je to kao neki ozbiljan argument za bilo šta.

Eto, Bobane, vidis...

Quote from: Stipan on 25-08-2011, 19:09:08
Zašto baš Bobana?

Zato sto Boban voli da izlazi sa "proverenim" i "autenticnim" podacima o prodaji knjiga nasih autora zasnovanih na tracevima koje je cuo u stampariji.

Jednog lepog dana, kada objavi autobiografiju, ona ce se zvati "Reche mi je jedan shtampar"

Ideje predstavljene u knjizi su sjajne, to je gradivo za jedan ozbiljan visokobudzetni film ranga Harija Potera u produkcionom smislu. To mi se veoma dopalo, vidi se istrazivanje u svim segmentima.

S druge strane, sam stil pisanja, prezentacija dela, naracija... Meni je to na nivou odlicnog pismenog rada nekog srednjoskolca. To mi je zaista tuzno, jer veoma cenim Skrobonjin urednicki ukus i odabir prica za sf zbirke.

Dizajn korica je bez mane, sve pohvale.