ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kakav je prevod Hilove KUTIJE U OBLIKU SRCA u izdanju Alnarija? Jel ima smisla kupiti kod nas?

Ne sećam ga se po zlu.

Prevodilac je isti čovek koji je prevodio "Mobilni telefon" i kasnije nastavke "Mračne kule". Bolji je od uobičajenih "Alnarijevih" pulena, ali to samo po sebi ne govori previše, zar ne? Manjkavi su to prevodi, a o nepostojanju dobre (ili ikakve) lekture ne želim ni da pričam. Bolje kupi knjigu na engleskom, ili javi da ti šibnem na mejl, ako te ne mrzi da zagrliš laptop i čitaš s monitora, što ja redovno činim.

P. S.

Hvala na otvorenoj temi. Do sada nisam otvorio ovako nešto jer sam mislio da bi bilo neskromno.  :)

pa aj pošalji na mejl (http://dobanevinosti@yahoo.com) ako ti nije teško. ako išta ne podnosim to su loši a naročito nelektorisani prevodi. dosta mi je domaća fantastika sa svojom lekturom :)

Dobro je pravilo izbegavati "Alnarijeve" naslove, sem ako prevodilac nije dovoljno poznat da se oko prevoda potrudi bar toliko da se ne obruka. Što se fantastike tiče, to mu dođu Goran, Srđan (High Duke), Sale M. i ja.

Kad je za očekivati otprilike drugi nastavak Eriksona ?

Quote from: Eriops on 03-08-2010, 18:28:44
Kad je za očekivati otprilike drugi nastavak Eriksona ?

Ubrzo. Trebalo bi da je na letkuri. U svakom slučaju, pre sajma. Mislim u septembru.

Pozdrav, Nightflyer-u! Pošto si, kanda, u kontaktu sa svim i svakim u domaćem izdavaštvu, možda imaš, ili možeš doći do informacija, ili si kadar dati merodavnu procenu u vezi onog što me zanima.

Dakle, kakve su šanse da se u srpskom prevodu pojave dela koja je već izdao hrvatski ,,Algoritam", konkretno – R. Scott Bakker, serijal ,,Prince of Nothing"? Ili, grafičke novele ,,30 Days of Night", ,,Mračna Kula", ,,Velika tajna predstava"? Zanosi li se ko od domaćih izdavača idejom da na tržište izbaci nešto od ovoga i na srpskom, ili je račun da su ovdašnji čitaoci već nabavili, ili će nabaviti hrvatska izdanja? Takođe, hoće li IPS nastaviti sa započetim ,,Konanom"? Ima li šansi da nekad i nekako izdaju najavljene priče o Solomonu Kejnu? Ako oni nisu kadri da to izguraju, a prava su već plaćena, postoji li mogućnost da ih preprodaju, ili tako nešto, drugoj zainteresovanoj kući, ukoliko takve bude bilo? Još bih voleo znati, da li neko razmišlja o starijoj gardi, čija dela, ako se ne varam, nisu bila objavljivana kod nas, poput Fritz-a Leiber-a (serijal Fafhrd and Gray Mouser), Jack-a Vance-a (Dying Earth), ili Robert-a Aickman-a?

Unapred zahvaljujem na odgovoru.

Ja baš pre neki dan pitao Srđana Ajdukovića šta će biti sa Konanom. IPS je propao, a da preuzme neko drugi nema vajde, tako da od Konana nema ništa.

Avaj... :cry:

Quote from: Last Man Standing on 08-09-2010, 19:39:27
Pozdrav, Nightflyer-u! Pošto si, kanda, u kontaktu sa svim i svakim u domaćem izdavaštvu, možda imaš, ili možeš doći do informacija, ili si kadar dati merodavnu procenu u vezi onog što me zanima.

Dakle, kakve su šanse da se u srpskom prevodu pojave dela koja je već izdao hrvatski ,,Algoritam", konkretno – R. Scott Bakker, serijal ,,Prince of Nothing"? Ili, grafičke novele ,,30 Days of Night", ,,Mračna Kula", ,,Velika tajna predstava"? Zanosi li se ko od domaćih izdavača idejom da na tržište izbaci nešto od ovoga i na srpskom, ili je račun da su ovdašnji čitaoci već nabavili, ili će nabaviti hrvatska izdanja? Takođe, hoće li IPS nastaviti sa započetim ,,Konanom"? Ima li šansi da nekad i nekako izdaju najavljene priče o Solomonu Kejnu? Ako oni nisu kadri da to izguraju, a prava su već plaćena, postoji li mogućnost da ih preprodaju, ili tako nešto, drugoj zainteresovanoj kući, ukoliko takve bude bilo? Još bih voleo znati, da li neko razmišlja o starijoj gardi, čija dela, ako se ne varam, nisu bila objavljivana kod nas, poput Fritz-a Leiber-a (serijal Fafhrd and Gray Mouser), Jack-a Vance-a (Dying Earth), ili Robert-a Aickman-a?

Unapred zahvaljujem na odgovoru.

Najpre, izvini što si čekao na odgovor. Ovih dana mi migrena ne da mira, pa nisam bio u stanju da bilo šta radim, tako da na "Sagitu" nisam ni svraćao. Elem, mogu da ti dam samo svoju procenu situacije: Glede stvari već objavljivanih u Hrvatskoj, kod nas će se objaviti samo ako neko proceni da ima velike komercijalne koristi. A "Prince of Nothing" nije dovoljno primamljiv serijal da bi se neki veliki izdavač upustio u to. Trenutno je velika većina prvoligaških pisaca epske fantastike pokrivena od strane naših izdavača - ponajviše od "Lagune" - tako da im Baker ni najmanje nije potreban. Što se grafičkih novela tiče, tu ti je opet slična stvar, a poseban je problem što Hrvati prava za stripove često kupuju ne samo za Hrvatsku, već i za Srbiju.  IPS je svojevremeno nameravao da objavi i Solomona Kejna, međutim teško da će nešto biti od te kuće. Meni i brojnim drugim prevodiocima duguju pare, a mi smi tek sitne ribe. Njihova prodajna mreža lagano se urušava i zaista ne znam šta će od toga biti. Pretpostavljam da je moguće da se nekako vrate u život kroz "Rad" i "Prosvetu", ali ne verujem da je to preterano izgledno. U svakom slučaju, oni drže prava za naslove koje su objavili narednih pet godina. Za to vreme nijedan izdavač neće hteti da se pača u te pisce, a veliko je pitanje šta će i kasnije biti. Mene to prilično pogađa, pošto sam za IPS prevodio dva pisca koja jako volim - Bučera i Kiza.

Na kraju, malo je zanimanje za te pisce zlatnog doba koje pominješ. Većina izdavača će se radije odlučiti za nešto novo, nego da se toliko vraćaju u prošlost.

A da ne znaš možda da li će ČK objaviti i ostale knjige iz serijala Zadužbina? Ili da jurim Polaris?

Quote from: Nightflier on 09-09-2010, 20:04:05

Quote from: Last Man Standing on 08-09-2010, 19:39:27
Pozdrav, Nightflyer-u! Pošto si, kanda, u kontaktu sa svim i svakim u domaćem izdavaštvu, možda imaš, ili možeš doći do informacija, ili si kadar dati merodavnu procenu u vezi onog što me zanima.

Dakle, kakve su šanse da se u srpskom prevodu pojave dela koja je već izdao hrvatski ,,Algoritam", konkretno – R. Scott Bakker, serijal ,,Prince of Nothing"? Ili, grafičke novele ,,30 Days of Night", ,,Mračna Kula", ,,Velika tajna predstava"? Zanosi li se ko od domaćih izdavača idejom da na tržište izbaci nešto od ovoga i na srpskom, ili je račun da su ovdašnji čitaoci već nabavili, ili će nabaviti hrvatska izdanja? Takođe, hoće li IPS nastaviti sa započetim ,,Konanom"? Ima li šansi da nekad i nekako izdaju najavljene priče o Solomonu Kejnu? Ako oni nisu kadri da to izguraju, a prava su već plaćena, postoji li mogućnost da ih preprodaju, ili tako nešto, drugoj zainteresovanoj kući, ukoliko takve bude bilo? Još bih voleo znati, da li neko razmišlja o starijoj gardi, čija dela, ako se ne varam, nisu bila objavljivana kod nas, poput Fritz-a Leiber-a (serijal Fafhrd and Gray Mouser), Jack-a Vance-a (Dying Earth), ili Robert-a Aickman-a?

Unapred zahvaljujem na odgovoru.

Najpre, izvini što si čekao na odgovor. Ovih dana mi migrena ne da mira, pa nisam bio u stanju da bilo šta radim, tako da na "Sagitu" nisam ni svraćao. Elem, mogu da ti dam samo svoju procenu situacije: Glede stvari već objavljivanih u Hrvatskoj, kod nas će se objaviti samo ako neko proceni da ima velike komercijalne koristi. A "Prince of Nothing" nije dovoljno primamljiv serijal da bi se neki veliki izdavač upustio u to. Trenutno je velika većina prvoligaških pisaca epske fantastike pokrivena od strane naših izdavača - ponajviše od "Lagune" - tako da im Baker ni najmanje nije potreban. Što se grafičkih novela tiče, tu ti je opet slična stvar, a poseban je problem što Hrvati prava za stripove često kupuju ne samo za Hrvatsku, već i za Srbiju.  IPS je svojevremeno nameravao da objavi i Solomona Kejna, međutim teško da će nešto biti od te kuće. Meni i brojnim drugim prevodiocima duguju pare, a mi smi tek sitne ribe. Njihova prodajna mreža lagano se urušava i zaista ne znam šta će od toga biti. Pretpostavljam da je moguće da se nekako vrate u život kroz "Rad" i "Prosvetu", ali ne verujem da je to preterano izgledno. U svakom slučaju, oni drže prava za naslove koje su objavili narednih pet godina. Za to vreme nijedan izdavač neće hteti da se pača u te pisce, a veliko je pitanje šta će i kasnije biti. Mene to prilično pogađa, pošto sam za IPS prevodio dva pisca koja jako volim - Bučera i Kiza.

Na kraju, malo je zanimanje za te pisce zlatnog doba koje pominješ. Većina izdavača će se radije odlučiti za nešto novo, nego da se toliko vraćaju u prošlost.

Hvala na odgovorima. Saosećam sa tobom u pogledu Bučera i Kiza; ništa gore nego započeti rad na nečemu što lično voliš, pa biti primoran da prekineš. Izgleda da ovde nije preporučljivo objavljivati prevod nikakvog serijala, osim ako se izdavačka kuća ne zove "Laguna." Jedna knjiga, pa šta Bog da i njoj i izdavačkoj kući. O, čemera?!

Quote from: Dobrotvor on 09-09-2010, 20:19:21
A da ne znaš možda da li će ČK objaviti i ostale knjige iz serijala Zadužbina? Ili da jurim Polaris?

Pitaću.

@LMS

Pa, to valjda zavisi od poslovanja kuće o kojoj je reč. Na našem tržištu trenutno radi nekoliko izdavačkih kuća koje su likvidne i dobrostojeće, čak toliko da preuzimaju prostore onih kuća koje propadaju. Nažalost, ne posvećuju svi izdavači jednaku pažnju prevodima i saradnicima kao "Laguna". Tu moram da skinem kapu i da primetim kako je "Laguna" u tome retko profesionalna, počevši od ugovora pa nadalje.

Opet, imao sam dobra iskustva i sa drugim izdavačima: "Belim putem", "Čarobnom knjigom", "Algoritmom". Neki su dovoljno jaki da isteraju i nekomercijalne serijale, dok drugi nisu. Tako ti je to.

Tako nam je, kako nam je; s kim smo, s njim smo.

Sta bi sa Eriksonom, negdje zapelo

Quote from: Nightflier on 03-08-2010, 20:05:04

Quote from: Eriops on 03-08-2010, 18:28:44
Kad je za očekivati otprilike drugi nastavak Eriksona ?

Ubrzo. Trebalo bi da je na letkuri. U svakom slučaju, pre sajma. Mislim u septembru.

Quote from: Pegaz12 on 12-03-2011, 20:32:43
Sta bi sa Eriksonom, negdje zapelo

Quote from: Nightflier on 03-08-2010, 20:05:04

Quote from: Eriops on 03-08-2010, 18:28:44
Kad je za očekivati otprilike drugi nastavak Eriksona ?

Ubrzo. Trebalo bi da je na letkuri. U svakom slučaju, pre sajma. Mislim u septembru.

Dobro pitanje

Nemam svežije vesti. Pitaću sutra. Moja pretpostavka je da je roman zapeo u drugoj ruci lekture. To je ogromna knjiga, veoma komplikovana za prevod, a lektorima dodatno otežava posao to što je reč o fantastici, pa još i zamršenom serijalu od poprilično preko 10 000 stranica. Teško je pomiriti poštovanje piščeve namere i izmišljanje novih imena, pa često i kocepata, sa poštovanjem srpskog jezika, koji je poslednjih decenija užasno osiromašen.

Da ne trtljam bezveze - pretpostavljam da će Erikson biti objavljen u nekoj narednoj turi fantastike, pošto smo u skorije vreme od Lagune dobili nekoliko velikih romana u kratkom razmaku. Pitaću sutra, pa javljam.

"Dveri kuće mrtvih" Stivena Eriksona predviđene su za objavljivanje u maju, dok su romani Alastera Rejnoldsa i Pitera Breta predviđeni za jun - zvanično iz Lagunine redakcije.

woo hoo!

Quote from: zakk on 15-03-2011, 13:58:33
woo hoo!

To zbog Rejnoldsa? :)

svega.

Prateci razne all time best liste vidim da John Scalzi sa svojim "Old Man's War" izuzetno dobro napreduje. I sam Scalzi je predsednik "Science Fiction and Fantasy Writers of America". Ima li glasina da ce se nesto u novije vreme objavljivati od njegovih dela kod nas? Ako nema,interesuje me kakav je,a ako je dobar pravi si covek da ga predlozi izdavacima :)

Ne treba mesati njegovo predsednikovanje s njegovim pisanjem. Kao aktivista i kao administrator ocigledno je dobar, kao pisac... Recimo da uspesi njegovih knjiga dosta duguju njegovoj blogerskoj popularnosti. Ne kazem da je to lose, nije, samo nije ni preterano dobro. Ali jeste pitko, citko, reader friendly.

Pa nije ništa posebno. Solidan pisac, ali više hajpovan na mišiće nego što zaista zaslužuje svu tu famu koja ga prati. Old Man's War je svojevrsna mešavina Haldemana i Hajnlajna, ali ni po čemu na nivou njih dvojice. Na prvi pogled, ozbiljniji je od spejs-operskih militari pisaca, tipa Bižolove i Vebera - ali onda ukapiraš da prepričava priču koju su drugi napisali milion puta pre njega, a nije ni izbliza zabavan kao ovo dvoje.

Onda preskacem audio Old Man's War,imam i pametnijih stvari za citanje.

Taman kad CK izda Haldemana i Hajnlajna mocu da se podsetim militari spejs opera.

Takođe, više nemam nikakvog uticaja na izdavačke politike naših izdavačkih kuća. U vreme kada je Laguna počinjala da se širi, bio sam dosta pitan za savete u vezi sa fantastikom i dosta od njihovog ranog repertoara počiva na mojim preporukama. A onda sam otišao iz Lagune. Kasnije sam imao poprilično uticaja na IPS, u smislu da je njihov urednik cenio moje mišljenje o kakvoći nekih pisaca i o savremenim trendovima u fantastici, pa su objavili Bučera, Harisovu (True Blood), Grega Kiza, a trebalo je i Tartldava i još dosta toga, ali svi znamo šta se desilo sa IPSom. Onda me je, nakon skoro godinu dana besposlice, Laguna pozvala da završim Džordana, pošto se "Točak vremena" pokazao tvrdim orahom za druge kolege. Pokušao sam da im preporučim neke naslove, ali Laguna nije zainteresovana za eksperimente sa piscima koji im nisu poznati, a već imaju neki svoj sistem odabira autora. Hoću da kažem da sam nekad možda i bio osoba koja može da utiče na izdavače da objave ovo ili ono, ali sada sam samo slobododni strelac i prevodilac. :)

Da,ali isto tako si rekao negde da si im bas ti progurao Sandersona,i neke druge,novije faztezi pisce :) Ne brini,valjda nece ljudi zbog ovog mog posta poceti da ti traze da predlazes neke njima zanimljive pisce Laguni :)

I naravno,hvala na odgovoru! Sad mi se ne cita Scalzi,uzecu nesto bolje.

Quote from: filip_serbon on 15-03-2011, 19:03:31
Da,ali isto tako si rekao negde da si im bas ti progurao Sandersona,i neke druge,novije faztezi pisce :) Ne brini,valjda nece ljudi zbog ovog mog posta poceti da ti traze da predlazes neke njima zanimljive pisce Laguni :)

Priča oko Sandersona je komplikovana. Zapravo, predložio sam ga izdavaču koji se zove Odiseja, a onda su ga oni prepustili Laguni. Kažu da se dobro prodaje, tako da se nadam da će mi to dati kredita da ih ubedim da se okušaju sa nekim drugim piscima. Sa druge strane, na blogu i ovde bavio sam se raznoraznim delima i njihovim tvorcima. Ideja je da to što pišem vide upravo izdavači, pa da nešto od toga i objave.

Quote from: Nightflier on 15-03-2011, 13:41:26
"Dveri kuće mrtvih" Stivena Eriksona predviđene su za objavljivanje u maju, dok su romani Alastera Rejnoldsa i Pitera Breta predviđeni za jun - zvanično iz Lagunine redakcije.

Hvala lepo

Quote from: Nightflier on 15-03-2011, 19:30:05

Quote from: filip_serbon on 15-03-2011, 19:03:31
Da,ali isto tako si rekao negde da si im bas ti progurao Sandersona,i neke druge,novije faztezi pisce :) Ne brini,valjda nece ljudi zbog ovog mog posta poceti da ti traze da predlazes neke njima zanimljive pisce Laguni :)

Priča oko Sandersona je komplikovana. Zapravo, predložio sam ga izdavaču koji se zove Odiseja, a onda su ga oni prepustili Laguni. Kažu da se dobro prodaje, tako da se nadam da će mi to dati kredita da ih ubedim da se okušaju sa nekim drugim piscima. Sa druge strane, na blogu i ovde bavio sam se raznoraznim delima i njihovim tvorcima. Ideja je da to što pišem vide upravo izdavači, pa da nešto od toga i objave.

Na radost svih nas dobro je sto uspevas u tome!!!

Služimo narodu. :)

Ima li neke sanse da se bilo koja izdavacka kuca u nas prihvati objavljivanja serijala "Wild cards". Upravo sam procitao par prica iz zbirke "Pesme Snova" i prosto ne mogu da verujem da ovo kod nas nije naislo na interesovanje. Nightfilere, reaguj, tj. utici!

Wild Cards razbija koliko je dobar serijal. Odskora su krenuli reprinti u Torovom izdanju, a postoji i zvanično e-book izdanje prvih četiri romana. Od srca preporučujem.

A da odgovorim na tvoje pitanje - nema nade da iko sem Lagune objavi Martina. Međutim, iz nekog razloga Laguna ne objavljuje ništa sem "Pesme leda i vatre". Veoma bi logično bilo da objave Fever Dream ili Windhaven, ali to ne čine. Možda je objavljivanje "Pesama snova" nagoveštaj da će se krenuti tim pravcem. Iskreno se nadam i to je jedno od pitanja koja ću postaviti Laguninom vlasniku u predstojećem intervjuu za Bukspejs.

Elem, znam da The Hunger Games od S. Collins teško da spada u tvoju šoljicu čaja, ali - s obzirom da znamo koliko ekranizacije 'dignu cenu' serijalima  ;) - ima li kakve grejpvajn naznake o šansama da ovo osvane prevedeno?

Quote from: LiBeat on 30-03-2011, 22:07:22
Elem, znam da The Hunger Games od S. Collins teško da spada u tvoju šoljicu čaja, ali - s obzirom da znamo koliko ekranizacije 'dignu cenu' serijalima  ;) - ima li kakve grejpvajn naznake o šansama da ovo osvane prevedeno?

Čitao sam, zapravo, ali nije mi se dopalo. Kod nas je objavio Alnari.

Da, našla sam Alnarijeve Igre gladi... to im je samo prva knjiga, pretpostavljam? Treći deo je izašao tek u novembru prošle godine, ali kako to da još nemaju drugi? Ne uspevam da otvorim "odlomak", pa ne znam kakav je prevod, ali cena je sasvim pristojna. Jesi li overio prevod ili original? 

Jesam original i nije me privukao. U to vreme (kada je roman objavljen) postapokalipsa je bila u modi, pa su samo štancovali knjige na tu temu. Utisak mi je bio da je Kolinsova pokušala da napiše Potera/Sumrak i da zgrne pare, a tako su je i hajpovali. Doduše, tada je kod mene bila u konkurenciji sa Strosom i Stirlingom, pa tesko da je sa tim dvojcem mogla da se izbori. Bilo kako bilo, ne znam kakva te konkretno postapokalipsa zanima, ali mogao bih da ti preporučim nekoliko veoma zanimljivih naslova na engleskom. Kod nas je IPS objavio novelicu koja je izvanredan hard kor antiapologetski sf koji džebe kevu, ali ne znam da li toga ima u prodaji i da li neko može da ti dostavi knjigu. Reč je o romaničiću Genesis by Bernard Beckett, prevedenom kao "Postanje".

pa, znaš kako je - ko se u formativnim godinama okrzne o Kantikulum za Lajbovića, taj ga je doživotno fasovao po pitanju postapokalipse...  :cry:  :roll: :!:  izgubljen sam tu slučaj, čitam svašta po tom pitanju, zaista. Imam i Genesis, ali čeka na red, mada posle ovoga ima da preskoči minimum Igre Gladi, a možda i još ponešto.

Nego, kad smo već kod postapokaliptičnog dela žanra, daj koju preporuku za novije stvari van striktno hardSFa. Planiram nešto na tu temu a korpus mi je za sada striktno... lastmilenijumski.  :cry: :(

Igre gladi su, koliko shvatam, namenjene mlađoj publici... Otprilike, curicama koje mnogo vole Twilight.

pa, ne znam, iskreno, nisam čitala trilogiju iako je imam, ali uvod u prvi roman je žestoko filmičan, to moram da priznam. 

Quote from: LiBeat on 31-03-2011, 23:05:10
pa, ne znam, iskreno, nisam čitala trilogiju iako je imam, ali uvod u prvi roman je žestoko filmičan, to moram da priznam. 

Valjda zato i snimaju film po njemu :)

Ovako, iskreno ti preporučujem Dies the Fire S. M. Stirlinga. To je prvi roman u potonjem serijalu, koji govori o Americi u kojoj sva naprednija tehnologija, počevši od barutnog sagorevanja, prestaje da radi. Ljudi koji su preživeli tu Promenu počinju da se okupljaju u nove zajednice i da stvaraju nove oblike društvenog organizovanja, usredsređene oko osoba koje se razumeju u stare zanate, borilačke veštine i slično.

Faith Hunter ima zanimljivu trilogiju Rogue Mage (Bloodring, Seraph, Host), koja je po izvedbi veoma bliska urbanoj fantastici/paranormalnoj romantici, a donekle sličnog manira je Sunshine iz pera Robin McKinley, koji mi se takođe dopao (Melkoru nije, čini mi se). Tu negde bi trebalo da su i "Rune" Džoane Haris, ali to nisam čitao.

Ogromna preporuka je serijal Vampire Earth, E. E. Knighta - koji je SF, uprkos nazivu. Vampiri su vanzemaljci koji podsećaju na Lavkraftove spodobe.

Ovo su mi trenutno omiljeni ne-hard SF serijali. Tu ima prilično knjiga, tako da ćeš imati materijala.

Julian Comstock: A Story of 22nd-Century America by Robert Charles Wilson i

Liberation: Being the Adventures of the Slick Six After the Collapse of the United States of America by Brian Francis Slattery

nisam jos citao ali mi po preporuci cekaju na policama. To nisu striktno postapok romani, mislim da je u pitanju ekonomski kolaps, ali, u svakom, slucaju, nestalo je drustvo koje poznajemo.

David Mitchell ima divan postapokalipticni deo u Cloud Atlas-u.

E pa, uz lavinu pohvala za Julijan Comstok naišla sam na tvrdnju kako je taj roman neka vrsta ripofa Vidalovog Julijana koji je, pak, jedna od mojih svetih knjiga, jerbo je očaravajuća i perfektna u svakom pogledu. Plus, izgleda mi kako i dandanas imam onaj blagi osećaj kako me Vilson malko zavrnuo sa Axisom, pa sam tu nešto baš puna predrasuda. Nisam to još ni nabavila, čekam... hm... besplatnu verziju, recimo.
Za Liberation se sećam da je bila dosta pominjana svojevremeno, to obećava.
Za Dies The Fire imam malko više predrasuda, valjda zato što se modus kraha civilizacije poklopio sa onim u Daybreak trilogiji, a to retko ko može da nadmaši po pitanju ubedljivosti, bar po meni. Recimo, ima bar jedan rivju koji je knjizi našao upravo one mane zbog kojih ja to garant ne bi dočitala do kraja:   


So my problems with Dies The Fire...

1 - The end of the world happens and within a few days all of America drops cooperative civilization without looking back. There's no drama building as people attempt to stay civilized, none at all. There's no attempt at all. It's like "OK the power is out tonight, let's go get some swords tomorrow morning."

2 - The end of the world happens in a very mysterious way, everything electrical immediately dies (which would be expected in this kind of book) but also all firearms stop working... without reason. OK - I can accept that this is a given to the premise of the novel, but it's never explained, and more so, never even really discussed among the main characters. Everyone just seems to accept it with an "Oh well, let's go get some swords."

3 - There's no drama and no conflict. Given - I got only 60% of the way through the book before I gave up. The author introduces who I suppose will be the bad guy at the beginning of the book, but he isn't really all that bad, and seems to actually have good ideas for bringing civilization back (for his benefit though, of course). He's not mentioned again until past halfway through, no conflict for the main characters with him during this time. I suppose there's some sort of battle at the end of the book, but there's no build up of story at all.

4 - Life is fantastically easy for the hero survivors and they experience unearthly good luck. While much of the rest of the country falls into cannibalism within a couple days of the end of the world, the hero group seems just fine, they thrive even. They don't starve, lack for water, shelter, or anything. Their luck is practically godlike. One group of banded survivors just happen to almost immediately cross paths and hook up with every profession required to thrive in this kind of apocalyptic world. They start out with only a few people at first, of which two are absolutely beautiful teenage sisters who just happen to be proficient in archery and get off on Tolkien. (WOW - THAT'S CONVENIENT.) Then cross paths with a horse wrangler. (UH OK, THEY'RE A LITTLE UNCOMMON, GREAT LUCK THOUGH.) Then a doctor. (OF COURSE, MAN THEY'RE LUCKY!) Then a blacksmith who can make chainmail armor in camp over a few days while travelling. (OH COME ON NOW.) Then a fletcher. (WTF!) They meet like 20 people on the road and either they are cannibals who all seems kind of zombie-like, or are good guys with some sort of practical Medieval skill. (Oh, the other band of survivors are Renaissance Fair people who have real swordsmanship skills and gear, all of them.) I just kept shaking my head at how the author was taking the lazy way out of giving these people what they needed to survive.

5 - Finally, the Wicca thing. Ah... the Wicca people. I can't say enough at how annoying it is in the book.

So, not a very good review is it? What's sad is that this book was practically made for me, I love End Of World books and used to play D&D. You'd think I'd love it.

No. No I didn't.


eto, tip je maltene nabrojao sve ono što smatram kapitalnim zamerkama po pitanju postapok proze...  :( Čak i da ostavim marginu za neslaganja po pitanju ukusa i tako to, opet ne verujem da bih mogla preko ovakvih stvari da pređem. Ali Vampire Earth bi definitivno trebalo da overim.

Ni ja nisam čitao Julian Comstock, pa ti ga nisam preporučio. Doduše, svi sa kojima sam pričao hvalili su mi knjigu do zla boga.

Kada je reč o zamerkama koje si iznela na Dies the Fire... Pa, stoje - ali samo donekle. Stvar je u tome što Stirling extremno polako objašnjava šta se zapravo desilo i čemu sve vodi. Zaključno sa The High King of Montival, ništa nije objašnjeno sem u vidu naznaka. Imam svoje teorije - po kojima je serijal SF - ali ne bih da spojlujem. Bilo kako bilo, meni su ti romani beskrajno zabavni i Striling mi je trenutno među omiljenim piscima. Mislim da bi bilo šteta da ne overiš lično & personalno kako piše.

Pa, overiću ja Stirlinga, to svakako, ali ustežem se od upadanja u serijale, pa obigravam i oko njega i Faith Hunter i E.E. Knight kao oko živog blata... a nisu li Runemarks za... hm... pa ono, YA, ili još nešto mlađu ciljnu grupu?

Jesu, namenjene su YA populaciji. Nisam ih čitao, tako da ne mogu da dam ocenu romana, ali i kada se pojavio, a i sada, skeptičan sam kada neko ko već dugo piše nekakave druge knjige sedne i napiše fantastiku. Priznajem, to ume da iznenadi - kao u Kroninovom slučaju - ali ipak sam i dalje skeptičan.

Inače, razumem tvoju strepnju od serijala. Međutim, sve je manje uspešnih stand alone romana. Ako je uspešan, odmah ga pretvore u serijal. To u velikoj meri diktira publika. Skoro mi je jedan urednik (ne sećam se da li je Lu Enders iz Pira ili neko šesti) rekao da po istraživanju izdavača za kojeg radi, prosečan vlasnik kindla ili aplikacije kindl za ajPed pročita oko 100 naslova godišnje. Toje za dvajes i kusur više nego što sam ja prošle godine pročitao. Sad, ne čitam samo fantastiku - na to otpada možda nešto više od polovine onoga što tokom godine pročitam, ne računajući stripove, koje čitam stihijski - ali valja pretpostaviti da i ti ljudi čitaju još nešto u životu osim fantastike. E, ti brzočitajući kupci diktiraju ponudu izdavačkih kuća. To su ljudi koji vole serijale i da jednom mesečno dobiju novu dozu svog omiljenog pisca. Zato se većina visokoprodavanih autora trudi da ima jedan novi naslov godišnje, ili čak tri u dve godine, plus da učestvuju u tematskim zbirkama, koje se relativno lepo prodaju.

Suma sumarum - navikni se na serijale. :)

Problem koji imam sa serijalima – osim tog osnovnog problema što su redom užasno vremenski zahtevni, naravno  :( – je fenomen "praznog hoda", za koji ste vi fanovi nekako pelcovani, čini mi se. Vi kao da krećete od pretpostavke da će u serijalu od deset knjiga možda polovina biti čist prazan hod i prežvakavanje prethodnih zbivanja, pa zato lako uspevate da ostanete verni serijalu i nakon jednog skoz ispraznog toma. Ja to ne mogu, ja na takvom tomu uglavnom batalim ostatak serijala, jer mi automatski postane nezanimljiv. Mislim da je uzrok toj (ne)toleranciji ne samo u sklonosti za žanr - mada to prevashodno, zna se u kom to grmu leže najveći serijali  :lol: - nego u i uzrastu za vreme "infekcije"; čini mi se da vi koji ste u mlađim danima suočili fenomen serijala imate kasnije daleko veću toleranciju za taj format. Ja sam se sa serijalima uporno mimoilazila, ali isprva ne namerno, nego eto, tako je ispalo, a kasnije je diskriminacija uzela danak i danas mi je trenutni najveći skor prost serijal od 4 knjige, i to je to. Danas prosto nisam u stanju da zamislim kakva to celina zahteva isporuku kroz serijal od 10 debelih tomova; uopšte nemam predstavu kakve to vremenske i prostorne raspone takva naracija zahteva. Ali instinktivno mi je takav koncept nezanimljiv, valjda zato što nemam dovoljno iskustva po tom pitanju; svesna sam da čak i ono što smatram solidnim trilogijama – Rifteri, recimo - može da se editom "unapredi" u jedan izuzetno dobar stand alone roman, a da pri tom to "unapredi" čak i ne zaslužuje navodnike, pošto time stvarno podrazumevam  bukvalno unapređenje, u smislu objektivne eliminacije striktno nepotrebnih viškova.  Po meni, dobra ideja ima daleko veći impakt ako je isporučena koncentrisano, umesto da se razvlači i razvodnjava. To pravilo mi važi za svu prozu, ne samo žanrovsku.

E sad, izgleda mi da je veliki problem upravo u rivjuisanju tih serijala, jer ispada da su serijali rivjuisani mahom od strane fanova koji očigledno imaju visok stepen tolerancije za formu i nimalo diskriminacije za kvalitet sadržaja. Šta da ti kažem, meni trnu zubi od čitanja samih tih rivjua, jer to je sve redom blatantno pristrasno i očigledno nezahtevno, pa se taj imidž ona prespe i na sam rivjuisani materijal; sve to bi mi bilo daleko lakše kad bih mogla da se oslonim na barem nekoliko rivjuista koji bi ozbiljnije prišli samom seciranju materijala, jer nemoguće da u tolikoj produkciji nema i dobrih stvari, ali eto, sama popularnost nije bog zna kakvo merilo a ozbiljnijeg merila nema, ili bar ja ne znam za njega. Danas sve te epike od 4+ naslova maltene smatram kao žanr za sebe, bez obzira kog su zapravo žanra... recimo da je to sad postala neka vrst getoizacije na osnovu forme a ne sadržaja...  :mrgreen:

Pa sad, na osnovu toga što si napisala, i ti si daleko od nepristrasnosti. Donosiš sud o praznom hodu u serijalima koje niti si čitala, niti želiš da čitaš. Nisi baš objektivna, zar ne? I molim te, nemoj da mi govoriš "vi". Vrlo se naježim od toga kada mi neko kaže "vi, fanovi". To i Bob voli da govori, kao da niste pravili LK dok ja još nisam bio potty trained.  xremyb

S druge strane, ima serijala i serijala. Na primer, kod tipičnih fentezi serijala svi tomovi su zapravo delovi jednog ogromnog romana. Takvi su ti Martin, Džordan, Tolkin itd. Kod SFa ili urbane fantastike, romani su najčešće zasebni. Iako su deo većeg serijala, oni se zapravo bave specifičnim segmentima života njihovih protagonista i mogu da se čitaju zasebno, budući da su i pisani da bi se čitali zasebno. U prvom slučaju čitalac prati razvoj sveta pre svega, dok u drugom slučaju prati razvoj likova, kao kod krimića.

Razlika je valjda ista kao u slučaju gledanja filmova i gledanja serija. Iskustvo gledanja serije na tvu iz kreveta ne može ni da se poredi sa iskustvom gledanja blokbastera u dobrom bioskopu - ali ponekad želiš da se ušuškaš sa boljom polovinom, nakupiš gomilu slatkiša i gledaš serije. Tako ti je i sa knjigama.

Potpuno je odvojeni problem to što više nemaš stand alone romana. Dobro, imaš ih, ali veoma malo.

Pa jeste, priznajem, daleko sam od nepristrasnosti.  :cry: Ali to je uglavnom zbog neznanja, jer imam već formiran ukus na bazi korpusa koji ne uključuje takve serijale. Zato i kažem da prosto ne mogu da zamislim koncept koji zahteva formu od 10 ili više tomova; ja znam za straobalne vremenske i prostorne koncepte koji su isporučeni u jednom jedinom tomu, neretko čak i s onu stranu "obilnog", što bi se reklo.    

Znači, moje predrasude su nastale u odsustvu iskustva, i iskreno - nisam nešto zapela da ih nosam sa sobom, ali eto, u nedostatku znanja iz prve ruke – a to je čitanje samih serijala – ostaje mi da se oslonim na info iz druge ruke, a to su najpre rivjui. Ako izađeš iz kružoka fanova Martina i Džordana (otud ono persiranje, mislila sam na poklonike a ti ipak jesi jedan od njih) otkrićeš da ima jako malo analitičnog bavljenja takvim korpusom. Tolkin je drugo, dopuštam, ali po pitanju Tolkina se ipak ne govori o nekakvoj  jedanestoj ili dvanaestoj knjizi u LOTR serijalu, plus Tolkinov opus danas ima prednost obilnog akademskog seciranja zbog kakvog i ne mogu da ga pominjem u istom dahu sa prethodnom dvojicom.

Dalje, po pitanju te razlike u vrsti serijalnosti – okej, mogu da izađem na kraj sa onim serijalima u kojima su tomovi relativno zasebni, pa time i ne zahtevaju striktno "po redu" čitanje celog korpusa. Ali opet, upravo zbog toga ih baš i ne smatram serijalima (kao Connolly sa svojim Charlie Parker serijalom, recimo), pošto mi taj pristup dozvoljava da čitam pojedine romane kako mi se prohte, bez povinovanja nekom redu & poretku, i zato ih nekako smatram labavo povezanim stand alone romanima koji imaju samo zajedničke likove ali ne i obaveznu centralnu naraciju.

No dobro, opet mi ostaje glavni problem: nedostatak ozbiljnih, renomiranih proučavaoca korpusa serijala. Ima li takvih?    

Naravno da nema. Da  bi bilo, fantastika u globalu bi morala biti ozbiljan i renomiran žanr - a to nije. U najvećem broju slučajeva, fantastika je tek jeftina zabava bez prave umetničke vrednosti. Od dve-tri hiljade romana raznorazne fantastike koje sam u životu pročitao, vrlo malo njih bih opisao kao ozbiljna književna dela, a još manje pisaca fantastike kao istinske umetnike. Od ovih što sada delaju, po lepoti rečenice izdvojio bih tek četiri - Martina, Vudinga, Rotfusa i Kenjonovu.

Čak su i stari pisci, poput Legvinove, mahom bitniji zbog tema koje obrađuju i načina na koji to čine, nego zbog zanatskog umeća ili lepote rečenice.

Jah, to bi mu valjda bio prvi korak ka ukidanju geotizacije; objektivno, analitično sortiranje korpusa. Čudi me da se niko toga nije do sada latio.

Dalje, po pitanju produkcije stand alone romana – sporać poput mene upravo tu vidi nekakvu prednost...  :oops: :lol: Upravo se sada na više internet mesta svode računi po pitanju naj-romana prošle decenije i, iskreno, ne da kaskam za tim izborom, nego je sramota da ti priznam koliko zapravo zaostajem. To je loša vest, bar po mene; ali, dobra vest je što su u pitanju uglavnom stand alone romani, pa ako se samo malko potrudim, mogu da do kraja decenije budem i u nekakvom "toku"...  :mrgreen:

Niko ne može da prati kompletnu produkciju. Fantastike ima toliko da bi bilo potpuno besmisleno i pokušavati. A od tih najboljih romana decenije - ni ja nisam čitao gomilu. Jednostavno, mnogo toga mi je dosadno. Na primer "Darvinov radio" ne da sam čitao, već sam prevodio - neopevano mi je bio dosadan. Elizabet Mun veoma volim, ali njena "Brzina mraka" nikada me nije privlačila. Onoga trenutka kada ubediš sebe da imaš obavezu da pročitaš neke romane, prestaješ da čitaš sve.

Libe, serijali umeju da budu žešće adiktivni. Ljudi se vežu za likove, i fali im fiks novog "šta je dalje s njima bilo"; svojevremeno mi je jedna žena rekla za dva vampirska lika iz serijala o Aniti Blejk da bi mogla da ih gleda i u reklami za polovna kola i da joj to ne bude dosadno. Žena je inteligentna, savršeno joj je jasno da tu nema nikakvog kvaliteta (već u to vreme je serijal otišao down the sewer), ali eto, navukla se na neke likove. I postoji gomila takvih čitalaca.

Quote from: angel011 on 02-04-2011, 18:02:19
Libe, serijali umeju da budu žešće adiktivni. Ljudi se vežu za likove, i fali im fiks novog "šta je dalje s njima bilo"; svojevremeno mi je jedna žena rekla za dva vampirska lika iz serijala o Aniti Blejk da bi mogla da ih gleda i u reklami za polovna kola i da joj to ne bude dosadno. Žena je inteligentna, savršeno joj je jasno da tu nema nikakvog kvaliteta (već u to vreme je serijal otišao down the sewer), ali eto, navukla se na neke likove. I postoji gomila takvih čitalaca.

Meni prvom nedostaju nove "epizode" mojih omiljenih serijala. Nekih serijala sam se zasitio, ali kada se pojavi novi roman iz nekog ciklusa koji zaista volim, obično ostavljam sve drugo dok ga ne pročitam.

Ima par ozbiljnijih "prikazivaca", Clute i Adam Roberts, na primer. Ali problem sa njima je sto obitavaju u svojevrsnom vakumu izmedju akademije i onoga sto bi Libe nazvala fanovi te ih ni jedni ni drugi ne fermaju nesto (iz potpuno razlicitih razloga). S druge strane, Libeat, nije da na netu postoje samo ocene Amazonovih korisnika, znas kome treba verovati a i iz samog prikaza se lako moze videti i proceniti kvalitet i dela i prikazivaca.

Sto se serijala tice, ne naginjem ni na jednu stranu. Mogu da ih citam, mogu i bez njih. Jedino se za likove ne vezujem. Mene sam narativ i world imersion vuku dalje.

Izvinjavam se što upadam u priču, ali imam predlog štivo za Nighfliera, "Zero Day: A Novel", autor Mark Russinovich. Čovek je programer, prilično poznat u kompjuterskom svetu. Roman je priča o sajberterorizmu, i nastao je pre famoznog Stuxnet virusa posebno napravljenog da urniše nuklearne centrifuge u Iranu. Bilo bi lepo da se to valjano objavi kod nas. "Valjano" u ovom slučaju znači "ne onako kako je hendlovana Mehanička devojka".

Quote from: mac on 02-04-2011, 19:41:48
Izvinjavam se što upadam u priču, ali imam predlog štivo za Nighfliera, "Zero Day: A Novel", autor Mark Russinovich. Čovek je programer, prilično poznat u kompjuterskom svetu. Roman je priča o sajberterorizmu, i nastao je pre famoznog Stuxnet virusa posebno napravljenog da urniše nuklearne centrifuge u Iranu. Bilo bi lepo da se to valjano objavi kod nas. "Valjano" u ovom slučaju znači "ne onako kako je hendlovana Mehanička devojka".

Staviću knjigu na spisak za kupovinu. To bi kod nas jedino Laguna mogla da objavi, pošto oni imaju jaku produkciju trilera i krimića.

Jesi li na kraju čitao tu "Mehaničku devojku"? Svi napljuvaše prevodi, a čini mi se da ga zapravo niko nije pročitao.

Nisam je čitao. Prelistao na sajmu, video da tu nešto ne štima, čuo priče, i odustao.

Quote from: Melkor on 02-04-2011, 19:30:18
Ima par ozbiljnijih "prikazivaca", Clute i Adam Roberts, na primer. Ali problem sa njima je sto obitavaju u svojevrsnom vakumu izmedju akademije i onoga sto bi Libe nazvala fanovi te ih ni jedni ni drugi ne fermaju nesto (iz potpuno razlicitih razloga). S druge strane, Libeat, nije da na netu postoje samo ocene Amazonovih korisnika, znas kome treba verovati a i iz samog prikaza se lako moze videti i proceniti kvalitet i dela i prikazivaca.

Sto se serijala tice, ne naginjem ni na jednu stranu. Mogu da ih citam, mogu i bez njih. Jedino se za likove ne vezujem. Mene sam narativ i world imersion vuku dalje.

Znam, znam... uostalom, daleko bilo da i oni amazon rivjui nisu od pomoći, lako se tu ustanovi ko šta traži u prozi i koliko je od toga našao u rečenom naslovu... nego, govorim više o generalnom pristupu, pošto u zadnje vreme nalazim dosta rivjua koji dolaze od strane samih pisaca, a tu kolegijalnost i ostale presije obavezno uzmu danak. Recimo, stimpank hajp je uglavnom tako napravljen a lično otkrivam kako je ogroman procenat takvih rivjua i preporuka za mene maltene neupotrebljiv. Uzgred budi rečeno, po pitanju poverenja, upravo mi rivjuisti poput Kluta najbolje leže zbog te svoje "no man's land" pozicije između akademskog i fanovskog pristupa. Samo, takvih je malo a korpus van sf-a je ogroman.

@angel: heh, prematora sam ti ja za taj fazon 'vezivanja za likove'...  :(

Quote from: mac on 02-04-2011, 19:41:48
Izvinjavam se što upadam u priču, ali imam predlog štivo za Nighfliera, "Zero Day: A Novel", autor Mark Russinovich. Čovek je programer, prilično poznat u kompjuterskom svetu. Roman je priča o sajberterorizmu, i nastao je pre famoznog Stuxnet virusa posebno napravljenog da urniše nuklearne centrifuge u Iranu. Bilo bi lepo da se to valjano objavi kod nas. "Valjano" u ovom slučaju znači "ne onako kako je hendlovana Mehanička devojka".

Problem sa prevodom Mehaničke devojke je, po meni, bio u jezičkim bravurama koje Zero Day uopšte ne poseduje, tako da s te strane nema razloga za strepnju. Istina, ima jako puno tehnikalija, tako da bi i dobar prevod sigurno zvučao pomalo trapavo na srpskom, pogotovo u dijalozima.

@Najtflajer: da se nadovežem na tvoju opasku sa oba topika; nije mi cilj da pratim žanrovsku produkciju u celosti, čak i da to jeste fizički izvodljivo (a nije, znamo to svi), nego imam želju da (is)pratim onaj procenat koji se izdvoji kao zaista vredan čitanja, bar u sf-u. Objektivno govoreći, procenat je mali, po logici onog 99% pravila, tako da je to sasvim izvodljivo čak i za nekoga ko relativno sporo čita. Po nekoj mojoj internoj proceni, uspešna žanrovska godina izrodi 5-10 romana vrednih čitanja, tako da je to sasvim prihvatljivo. Problem je kako saznati za njih; rekoh već, a i ti se garant slažeš, da niti hajp niti prodajnost nisu najpouzdaniji reperi, iako jesu najpristupačniji. U sf-u mogu da se donekle nosim sa produkcijom, pošto već znam kome i kada mogu da verujem po pitanju preporuke, ali sva ostala produkcija mi je nepoznanica. Primera radi, ja verovatno nikada ne bih uzela Zoo City u ruke da nije bilo Klutovog rivjua, pošto magični realizam definitivno nije podžanr sa kojim se rado viđam, a to bi zaista bio gubitak, sad kad znam kakav je roman. Naravno, nominacije za nagrade su odličan reper, generalno govoreći, ali to ipak ostavlja preglomazan korpus da ga ja pratim, tako da tražim još jednu ekstra filtraciju, to je sve. Eventualno je dobijem, naravno, ali tek sa povećom vremenskom zadrškom, pa sam razmišljala kako bi stvarno genijalno bilo da se taj proces ubrza, pogotovo po pitanju serijala.

Mislim da je to donekle i posledica mog odrastanja u najboljem dobu za žanr na ex-yu području; sve više sam svesna kako sam tada imala priliku da čitam prevode dobro probranih romana u roku od svega par godina po izlasku, dok se danas, kad moram sama da se snalazim, nekako pomalo gubim u ogromnosti ponude. Paradoksalno zvuči ali je tako – dok je bilo ex-yu edicija koje su birale i prevodile za mene, bila sam nekako više u toku sa vrhunskim sf naslovima nego što sam to danas, kad imam priliku da kupim knjigu isti dan kad je puštena u svetsku prodaju. Go figure.  :roll:

Quote from: LiBeat on 02-04-2011, 13:09:17
Problem koji imam sa serijalima – osim tog osnovnog problema što su redom užasno vremenski zahtevni, naravno  :( – je fenomen "praznog hoda", za koji ste vi fanovi nekako pelcovani, čini mi se. Vi kao da krećete od pretpostavke da će u serijalu od deset knjiga možda polovina biti čist prazan hod i prežvakavanje prethodnih zbivanja, pa zato lako uspevate da ostanete verni serijalu i nakon jednog skoz ispraznog toma. Ja to ne mogu, ja na takvom tomu uglavnom batalim ostatak serijala, jer mi automatski postane nezanimljiv. Mislim da je uzrok toj (ne)toleranciji ne samo u sklonosti za žanr - mada to prevashodno, zna se u kom to grmu leže najveći serijali  :lol: - nego u i uzrastu za vreme "infekcije"; čini mi se da vi koji ste u mlađim danima suočili fenomen serijala imate kasnije daleko veću toleranciju za taj format. Ja sam se sa serijalima uporno mimoilazila, ali isprva ne namerno, nego eto, tako je ispalo, a kasnije je diskriminacija uzela danak i danas mi je trenutni najveći skor prost serijal od 4 knjige, i to je to. Danas prosto nisam u stanju da zamislim kakva to celina zahteva isporuku kroz serijal od 10 debelih tomova; uopšte nemam predstavu kakve to vremenske i prostorne raspone takva naracija zahteva. Ali instinktivno mi je takav koncept nezanimljiv, valjda zato što nemam dovoljno iskustva po tom pitanju; svesna sam da čak i ono što smatram solidnim trilogijama – Rifteri, recimo - može da se editom "unapredi" u jedan izuzetno dobar stand alone roman, a da pri tom to "unapredi" čak i ne zaslužuje navodnike, pošto time stvarno podrazumevam  bukvalno unapređenje, u smislu objektivne eliminacije striktno nepotrebnih viškova.  Po meni, dobra ideja ima daleko veći impakt ako je isporučena koncentrisano, umesto da se razvlači i razvodnjava. To pravilo mi važi za svu prozu, ne samo žanrovsku.

E sad, izgleda mi da je veliki problem upravo u rivjuisanju tih serijala, jer ispada da su serijali rivjuisani mahom od strane fanova koji očigledno imaju visok stepen tolerancije za formu i nimalo diskriminacije za kvalitet sadržaja. Šta da ti kažem, meni trnu zubi od čitanja samih tih rivjua, jer to je sve redom blatantno pristrasno i očigledno nezahtevno, pa se taj imidž ona prespe i na sam rivjuisani materijal; sve to bi mi bilo daleko lakše kad bih mogla da se oslonim na barem nekoliko rivjuista koji bi ozbiljnije prišli samom seciranju materijala, jer nemoguće da u tolikoj produkciji nema i dobrih stvari, ali eto, sama popularnost nije bog zna kakvo merilo a ozbiljnijeg merila nema, ili bar ja ne znam za njega. Danas sve te epike od 4+ naslova maltene smatram kao žanr za sebe, bez obzira kog su zapravo žanra... recimo da je to sad postala neka vrst getoizacije na osnovu forme a ne sadržaja...  :mrgreen:

Dobro si analizirala. Nekako jeste bitno to vreme ,, infekcije '' u mom slučaju sigurno. Mene je navukao Tolkin, a drugi serijal koji sam pročitao nakon njega bio je Stiven Donaldson. Ali svakako vreme čini svoje. Džordan me je smorio, toliko da sam odustao od njega. Takođe sve ređe ulazim u veće serijale, uglavnom gledam da ne bude više od tri-četiri knjige. Produkcija je ogromna, tako da ne mogu pratiti veliki broj autora, već onaj minimum za koji mislim da su vrh, zenit žanra. No ono što jeste karakteristično za nas koji volimo EF, je da se koliko god trajala zasićenost, pre ili kasnije vraćamo EF. Tako i pisci iste imaju stabilnu publiku, koja možda nije velika, ali je konstantna, stalno prisutna i ne gubi se lako.

Libe je u pravu kada se poziva na svoje "formativne godine". Veoma su bitne te godine u kojima smo obrazovali svoj čitalački ukus. Činjenica je da je većina "stare garde" čitalaca fantastike kod nas naklonjenija naučnoj fantastici, i to u tvrđim pojavnim oblicima. Razlog tome je, naravno, zato što je ukus razvijala kroz Kentaur, Polaris i slično.

Većina današnjih čitalaca ukus je formirala dvehiljaditih, pre svega na Laguninoj produkciji, koja se mahom zasnivala na epskoj fantastici - gde su moje preporuke odigrale izvesnu ulogu.

Stoga imamo tu naizglednu disproporciju u onome što se danas objavljuje kod nas. S jedne strane, ekranizacija "Gospodara prstenova" i romana o Hariju Poteru privukla je gomile novih čitalaca, a s druge strane nije im nuđeno ništa drugačije. Dejan Papić je pasionirani čitalac fentezija - bar je bio - tako da je bio više nego zainteresovan da objavljuje epsku fantastiku. Prvi izlet u SF, na moj nagovor, pokazao se veoma lošim potezom. Naime, prodaja je bila krajnje slaba. Opet, ima tu nekih olakšavajućih okolnosti, ali o tome sam već pričao.

Elem, danas stariji čitaoci kukaju kako nemaju šta da čitaju, ali žalosna je činjenica da ti stariji čitaoci mahom ne kupuju knjige. Velika većina nekadašnje baze Polarisovih pretplatnika ili Sagitinih sada niti kupuje, niti čita knjige. Čak i kada uzmu nešto da čitaju, radije se vraćaju onome što im je već poznato mesto da investiraju u novije naslove. Ne znam zašto je tako - verovatno se mogu izneti neko sociološke pretpostavke - ali jeste tako.

Danas najviše kupaca fantastike spada u istu onu grupu kao i pre trideset godina - srednja škola i studentarija. A ta grupacija danas traži serijale, pa ih i dobija.

Quote from: Anomander Rejk on 03-04-2011, 18:58:41
No ono što jeste karakteristično za nas koji volimo EF, je da se koliko god trajala zasićenost, pre ili kasnije vraćamo EF. Tako i pisci iste imaju stabilnu publiku, koja možda nije velika, ali je konstantna, stalno prisutna i ne gubi se lako.

Quote from: Nightflier on 03-04-2011, 23:25:43
Veoma su bitne te godine u kojima smo obrazovali svoj čitalački ukus. Činjenica je da je većina "stare garde" čitalaca fantastike kod nas naklonjenija naučnoj fantastici, i to u tvrđim pojavnim oblicima. Razlog tome je, naravno, zato što je ukus razvijala kroz Kentaur, Polaris i slično.

Većina današnjih čitalaca ukus je formirala dvehiljaditih, pre svega na Laguninoj produkciji, koja se mahom zasnivala na epskoj fantastici - gde su moje preporuke odigrale izvesnu ulogu.

To stoji što obojica kažete, i slažem se da 'vernost žanru' opstaje i traje, bez obzira na sva povremena loša iskustva. Ali iz iskustva znam da postoji period u kom se javlja diskriminacija po pitanju vrednovanja sadržaja, i to ne podrazumeva nužno odustajanje od žanra uopšte (mada znam da se i ta krajnost nekima dešava), nego više podrazumeva podizanje praga zahtevnosti. Malo po malo, otkriješ da sve više tražiš od žanrovske proze, i što više zahtevnijih romana pročitaš, to si nekako manje voljan da se kasnije bakćeš sa onima manje zahtevnima. U pitanju je dug proces kojeg čovek ponekad i nije svestan, sve dok jednom ne shvati da nailazi na sve više i više žanrovskih naslova koje prosto nije u stanju da dočita. Nekako, knjiga ti postane nezanimljiva već u prvoj petini i odložiš je sve misleći da ćeš joj se eventualno vratiš, ili dan kasnije ili nedelju dana kasnije, i onda je sve tako zaobilaziš dok ne shvatiš, to tek nekoliko meseci kasnije, da te uopšte ne privlači, i pored hajpa i pored imena autora. I onda eventualno shvatiš da imaš bukvalno tovar takvih knjiga i na kraju gledaš da ih nekome pokloniš, tek da ih ne baciš. Tako je to bar kod mene bilo.

Ali ne bih se složila sa tvrdnjom da 'starija generacija' ne kupuje knjige; okej, sad se postavlja pitanje šta je vama to 'starija generacija', jer ako su to svi oni sa 3+ banke za pojasom, onda bih rekla da oni itekako kupuju, samo ne kupuju taj YA korpus. Većina ljudi koje znam zaista kupuje knjige, i to ili kupuje starije naslove ili se okreće mejnstrimu, ali svakako prati savremenu žanrovsku produkciju, samo je prati u originalu. Dakle, to što ne kupuju YA serijale ipak ne znači da ne postoje kao ciljna grupa, nego možda više znači da se takvoj ciljnoj grupi ne nudi mnogo naslova koje bi oni kupili. Ali dobro, tu već ulazimo u različite statistike, pa je teško ovde išta konkretno dokazati, ali ovako odokativno, rekla bih da meni ni dan danas nije baš tako kristalno jasno šta je tu bio uzrok a šta posledica, ali okej, ako ova sadašnja šema izdavačima funkcioniše, onda dobro.

Kada kažem starija generacija čitalaca, mislim na generaciju mojih roditelja - to će reći godište pedeset i neko. Svaka čast tvojim poznanicima, ali složićeš se valjda da ti i tebi slični ne predstavljaju tipične kupce ni u kom pogledu. Svoj stav o kupovini izneo sam na osnovu pet uzastopnih godina prodavanja knjiga po sajmovima, uključujući oktobarski beogradski sajam, ali i po podacima nekoliko izdavačkih kuća iz prethodnih nekoliko godina.

Može biti da je to delom do ponude, kao što kažeš, ali čak i kada izdavač ponudi ozbiljan žanrovski naslov, ili ga kupuje studentarija - ili ga kupuju glavnotokovski čitaoci. Na primer, Zafronovu "Senku vetra" u najvećoj meri kupuju stariji čitaoci glavnog toka, dok je Vindžov "Plamen nad ponorom" loše primljen.

U proteklih deset godina dva izdavača orijentisala su se na ozbiljnu žanrovsku ponudu, sa veoma jakim naglaskom na SFu. Oba su prsla. Pričam o Kojotu i Neoru. Ovaj potonji je čitaocima ponudio Rajtovu trilogiju "Zlatno doba", Berov "Darvinov radio" i "Brzinu mraka" Elizabet Mun. Šta misliš, koliko je članova ovog foruma kupilo te knjige?

Ja sad vise i ne znam gde sam procitao,al ostalo mi je u pamcenju da si trebao da imas intervju sa vlasnikom Lagune,i pominjao si da ces pitati za Wild Cards,jel bilo sta od toga?

To će tek biti realizovano.

Šta je sa Dverima Kuće Smrti od Eriksona, oće se to pojaviti u maju ?

Ne zavisi od Lagune, koliko znam. Čeka se neka papirologija od stranaca.

Moguće da je pitanje sasvim na pogrešnom mestu (a i nema mnogo veze sa fantastikom), ali jako me zanima da li je možda nekome (Laguni, Alnariju, ikome) u planu da objavljuje serijal o kapetanu Alatristeu (Arturo Perez-Reverte)?

Pitanje je da li su prava slobodna. APR-a je objavljivala Narodna knjiga i premda je ta kuća pala na niske grane, i dalje postoji. U svakom slučaju, trenutno je Laguna jedini izdavač koji se u većoj meri bavi španskom/latinoameričkom književnošću, tako da bih to očekivao od njih ako Narodna knjiga odustane.

Hvala.  :)

(Poslednje što je objavljeno, tj. Kraljica juga je u izdanju Alnarija, zato sam ih pomenula.)

Dakle, narednih godina to je u Alnarijevom vlasništvu. Nijedan drugi izdavač neće pokušavati da ga objavljuje, čak ni njegove druge romane. A mislim da ni Alnari neće da radi dalje, pošto nema publiku za takve naslove.

 :cry:

Ništa, moraću na engleskom (ili ću morati ekspresno da naučim španski  :) ).

To bi trebalo da bude pristojno na engleskom - a i može da se skine sa neta.

Našla, skidam.  xjap
Mada sam tužna što neće biti srpskog izdanja u dogledno vreme.  :(

Quote from: Nightflier on 17-07-2011, 19:53:09
U svakom slučaju, prvih sedam od deset knjiga je izvanredno i sam vrhunac military fantasya.

Šta je miliatry fantasy? Rekao si da ćeš napisati nešto o podeli fentazija (da mi nije promaklo??), pa ako nisi - evo prilike :)

Sve mi se čini da ću morati da napišem nešto o tim podžanrovima, makar zbog teksta o "Plesu sa zmajevima", koji je potpuno zastranio u Sword and Sorcery, za razliku od "Igre prestola", koja je bila dominantno epska fantastika.

Elem, "military" fantasy ili sf je fantastika sa veoma naglašenom vojnom tematikom. Dakle, najamničke družine, bitke, ratovi i sve što uz to ide čine okosnicu radnje. "Crna četa" Glena Kuka je najpoznatiji military fantasy, od kojeg je sve to krenulo, rekao bih.

Hvala na pojašnjenju. Čekam na topik o podžanrovima EF-a.  xcheers

Quote from: Nightflier on 17-07-2011, 23:21:34
Sve mi se čini da ću morati da napišem nešto o tim podžanrovima, makar zbog teksta o "Plesu sa zmajevima", koji je potpuno zastranio u Sword and Sorcery, za razliku od "Igre prestola", koja je bila dominantno epska fantastika.

Elem, "military" fantasy ili sf je fantastika sa veoma naglašenom vojnom tematikom. Dakle, najamničke družine, bitke, ratovi i sve što uz to ide čine okosnicu radnje. "Crna četa" Glena Kuka je najpoznatiji military fantasy, od kojeg je sve to krenulo, rekao bih.

Auh, ako je krenulo sa Crnom cetom, bolje da se odmah sa njom i zavrsi. Pa ono je rogobatno decije pisanije koje izgleda kao prepricana DnD kampanja koju su igrali neki 13-godisnjaci.
Daj neki pismeniji primer molim te, podzanr zvuci zanimljivo :)

Ne možeš da porediš nešto što je pisano osamdesetih sa onim što se piše danas. Ni ja ne volim Kuka - dosadan mi je i naivan - ali u svoje vreme je bio surov i sumoran i smatran piscem kakav je danas Martin. Stvari se menjaju. Lavkraft je nekada bio epitom horora, ali u poređenju sa Kingom je nesuvisao, a u poređenju sa Barkerom je čistunac.

Ima dosta primera tog military fantasya, manje ili više sumornog i surovog. Na primer, "Videsos" Harija Tartldava - jednog od mojih omiljenih pisaca; Tyrants and Kings by John Marco... ukočen sam od promaje, pa mi trenutno teško pada da se setim svih pisaca i naslova koje sam čitao...

Valja li ovo :
Magija krvi-Tesa Graton
Instrumenti smrti, prvi deo Grad Kostiju- Kasandra Kler
Pojavilo se na sajtu Čarobne knjige, sa detaljnim opisom. U pitanju je neka mešavina horora i urbane fantastike, čini mi se.

Grad kostiju je urbana fantastika, mahom za tinejdžerke. Meni je taj roman bio gotivan, a i Najtflajeru se dopao.

izgleda da postoje 3 - TRI - romana pod nazivom "grad kostiju",  a ja sam čitala baš onaj koji niko od vas nije... od Konelija...  :?:

A ja se baš razmišljam da se vratim krimićima na neko vreme. Kindl me je potpuno oslobodio premeravanja slobodnog prostora na policama, tako da sada mogu da sa uživanjem zadovoljim svoju glad za drugim žanrovima. Koneli je jedan od pisaca koje sam uvek želeo da čitam, ali ili nisam imao para, ili nisam imao prostora. A kako da odolim protagonisti koji se zove Hijeronimus?

Elem, glede "Grada kostiju", davno beše kada sam ga čitao - ali ostavio je pozitivan utisak na mene. Pre svega zbog vrlo dobrog stila. Pošto nisam pročitao ostale nastavke, vrlo verovatno da mi nije bio dovoljno zanimljiv, ili je možda bio preterano tinejdžerski, da bih davao pare za ostale knjige - više se ne sećam. Međutim, pošto će se ubrzo pojaviti na našem tržištu, a moj tabletić je divan za čitanje, svega me dva klika dele od tih nastavaka, pa ću ih sasvim sigurno overiti u nekom trenutku.

Pre jedno pet dana tako sam se ukočio da nisam mogao ni da mrdnem, ali sada sam bolje, pa mi se vratila želja za čitanjem.

Hvala. Što se tiče krimića, ja sam se oduševio sa romanima U šumi-Tana Frenč i Tajna istorija-Dona Tart. Još su bili na nekom sniženju, povelika su oba, ali kad počne čitanje, ne ispušta se iz ruku.

Ноћни летачу, може препорука неког military fantasy дела са средњовековном тематиком?

Hmmm... 'Ajd pojasni šta bi mu bila ta "srednjovekovna tematika". I koji period srednjeg veka? To je širok pojam. U svakom slučaju, preporučio bih ti od srca Belisarius serijal by David Drake and Eric Flint. Smešten je u šestovekovnu Vizantiju, dakle sam početak srednjeg veka. Nije fantasy već alt.istorija/sf, ali tih šest knjiga su među mojim omiljenim. Pročitao sam ih sigurno dvadesetak puta. Izvrsno napisano i veoma zabavno. Prolog prve knjige malo smara, ali kada ga pređeš - sve ostalo je sjajno.

Е, баш тај рани средњи век ми је срцу драг. У принципу, све што има паралелу са периодом од 5-6. века па до касног 15-тог је ОК, само су ми писанија западноевропског темеља да простиш допиздела. Хвала много.

Nightflieru, da ne znas kakav je "Noć demona" (The Warded Man) ?

Meni se nije dopalo. Međutim, to ne mora ništa da znači. Ja od sveg srca mrzim Aberkrombija, pa je popularan pisac. Bret je trenutno uvažen i od kritike i od publike, ali jednostavno nije po mom ukusu. Po kvalitetu pisanja tu je negde sa Skotom Ličinčom ili Sandersonom - što nije pohvala, pazi. Sanderson je veoma maštovit i zabavan pisac, ali je daleko od književne veličine.

Jednostavno, to su komercijalni pisci, koji su zanimljivi zbog novih vizija fantastike i novog načina uobličavanja svetova - da ne kažem worldbuilding-a.

Bojim se da ovde ne mogu da ti pomognem. Jednostavno, toliko sam zasićen fantastikom da sada samo nešto što je vrhunski napisano ili vrhunski zabavno može da me natera da dignem obrvu.

Breta bih opisao kao osrednjeg pisca. Dva puta sam pokušavao da ga pročitam - i nisam mogao.

Međutim, na osnovu ono nekoliko oglednih stranica na sajtu, mislim da je koleginica Andrić izvanredno prevela tu knjigu. Mogu ti reći da je njen jezik za dva koplja iznad piščevog originalnog, te Painted Man može lako biti jedna od onih retkih knjiga koje su bolje u prevodu nego u originalu.

Uzeo sam je, pa cu probati da vidim kakva je, hvala na veoma detaljnom odgovoru.

Nema na čemu. Služimo narodu.

Znaš li išta o ovome? Vredi li ovo išta?

Pip Ballantine & Tee Morris - Phoenix Rising: A Ministry of Peculiar Occurrences

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi52.tinypic.com%2F286x0s9.jpg&hash=0f30cdaf52429044dd5b2c3a263a1aa30522910b)


Steampunk Book Trailer — Phoenix Rising: A Ministry of Peculiar Occurrences Novel (http://www.youtube.com/watch?v=6fju3m-tCqE#ws)

Filipa (Pip) Balantajn je veoma dobar pisac. Čitao sam dva njena romana - Geist i Spectyr. Ta dva nisu stimpank, ali sadrže elemente tog žanra. Piše veoma koncizno, rečenice su joj solidno sročene, a svet i sistem magije veoma konzistentan. Posvećuje veliku pažnju detaljima i njeno pisanje ne pati od Deus Ex Machina fenomena, kao što je slučaj sa mnogim mlađim piscima. Naravno, tipično za australijske pisce, njeni romani su izuzetno maštoviti i polaze od originalne premise, ali jezik kojim su pisani veoma je anahron - što će reći da se stiče utisak da su likovi iz nekog savremenog društva, a ne kvazi-srednjovekovno-renesansnog društva.

U svakom slučaju, ta dva romana veoma su mi prijala. Preporučujem.

Hvala!  xjap

Quote from: Gaff on 27-08-2011, 10:58:48
Hvala!  xjap

De nada.

Nightflier-u pitanje u vezi S.Eriksona, sta generalno mislis o njemu i seriajlu Malaska kuca palih? Znas li kada ce izaci treci deo "Memories of ice" -kupio pre neki dan prva dva dela reko' da mu give it a try, dopada mi se sto mi po nekim komentarima na nekim fanovskim sajtovima izgleda kao mracan serijal i kao kvalitetno stivo (za EF :evil:) koji mnogi hvale... I sta mislis po tvojoj STRUCNOJ proceni kada bi Laguna trebala da izda svih 10 delova?

Vidi se da ne pratiš moj blog. :)

Eriksona smatram najznačajnijim piscem srednje generacije pisaca fantazije - odnosno generacije pisaca između Džordana i Martina sa jedne i Sandersona i Rotfusa sa druge strane. To je po mnogo čemu izgubljena generacija, koja tek sada stiče popularnost na primarnom svetskom tržištu fantastike, odnosno SAD.

Šta mislim o Eriksonu pokazao sam kada sam se iz petnih žila borio za to da ga objavimo u Alnariju, dok sam tamo bio urednik, pa sam čak i preveo prvu knjigu. Međutim, ispostavilo se da su Prava i prevodi prodali prava na taj serijal istovremeno Alnariju i Laguni, pa je na sreću Laguna pobedila. Kažem "na sreću", pošto sam ubeđen da bi Alnari odustao od tog serijala nakon mog odlaska sa uredničkog mesta i prestanka saradnje sa tom kućom.

Elem, o Malazanu sam pisao na blogu, ali ima tome nekolio godina, čini mi se. Pošto je glavni serijal završen, nameravam da u ovoj godini dam prikaze svih romana - po jedan mesečno - kao i novela i taj-in romana koje je pisao Eslemont. Erikson je i pristao da uradi intervju sa mnom; pitanja sam mu poslao još pre dva meseca, ali nisam dobio odgovor na njih, sem da će mi poslati kada bude imao vremena. Videćemo.

Što se tiče ritma objavljivanja - bojim se da je to za sada jedan naslov godišnje. Kolegi koji prevodi potrebno je između osam i devet meseci po naslovu, a posle toga ide lektura, korektura, štampa... Prevođenje obimnih serijala je veoma teško, pošto neumitno dolazi do zamora materijala. Sem toga, ako prevodilac ima nekakav život pored prevođenja - za razliku od mene - to dodatno usporava proces. Erikson je pride veoma kompleksan i u svom pisanju sklon stilskim eksperimentima, u kojima je pred kraj serijala preterao, po mom sudu. Prvih sedam knjiga su veličanstvene i predstavljaju sam vrh fantazijske književnosti. Likovi su dopadljivi, kompleksni, sivi - a ne crni ili beli - a sistem magije je zamršen do bola, ali fascinantan i originalan, čvrsto utkan u mizanscen tako da se ne stiče utisak nakalemljenosti ili otuđenosti od sveta u kojem se radnja dešava, što je često slučaj u fantaziji, poglavito dark fantasy-u i maču & magiji.

Poslednje tri knjige nisam čitao. Čekao sam da serijal bude završen i da Eslemont napiše taj-inove, pa da sve to pročitam u cugu. Nadam se da ću od sledećeg meseca početi sa time (ako ne budem morao na operaciju). U svakom slučaju - preporučujem ti da počneš. Ukoliko se dobro služiš engleskim, gotovo ceo serijal može da se kupi u našim knjižarama, po pristojnoj ceni - premda bih rekao da je prevod više nego solidan. Imam nekoliko primedbi - odnosno, ja sam neke stvari drugačije rešio - ali je kolega zato neke stvari preveo maštovitije od mene. To ti je sve pitanje lične vizije prevodioca. Ali bilo kako bilo, prevod zaslužuje da se za njega daju pare.

Što se završetka serijala kod nas tiče, ako Laguna ne uposli još nekog prevodica na njemu, biće potrebno jedno desetak godina da se sve te knjige objave. Uostalom, toliko je bilo potrebno i za Džordana. S druge strane, ako Malazan postane dovoljno popularan, verujem da će izdavač rešiti da ubrza tempo.

Hvala puno na odgovoru, pocecu uskoro sa citanjem!  xcheers

E, da sad sam ceprkao po malzanskom svetu na netu, sta mislis kakve su sanse da laguna objavi knjige Eslemonta vezane za Malzan i jel to da se ocekuje posle celog Eriksonovog serijala ili uporedo? (posto ti rece da su tie in-ovi) i kada ce otprilike izdati Wise Man's fear? Samo se nadam da nece deliti knige Malzana kao sto su uradili sa ASoIaF, mnogo su vise kul kad su onako debele :o.

P.S. srecno sa eventualom operacijom ;)

Najpre, čisto sumnjam da će se Laguna upuštati u objavljivanje Eslemonta - ukoliko interesovanje za glavni serijal ne poraste ne znam koliko. Za sada se i dalje najbolje prodaje Džordan, pa Martin - pa tek onda svi ostali. A pri tom, ne prodaju se ne znam koliko dobro. Čini mi se da je Sanderson na kratko iskočio, ali to je trajalo možda mesec dana. Elem, Night of Knives se dešava pre Gardens of the Moon; dakle, to je Malazan 00.  Return Of The Crimson Guard je 6.5 - a Stonewielder je 9.5. Ne znam gde će biti smešten poslednji Eslemontov roman, koji će valjda ovog meseca biti objavljen. Dakle, ako se sada objavi prvi Eslemontov roman, moraće da se sačeka jedno četiri godine da bi se objavio naredni - makar samo da se ne bi spojlovao glavni serijal. Sem toga, Laguna ima tendenciju da sačeka da se završi glavni serijal pre nego što se upusti u prikvele i slično. Tako će se na objavljivanje "Novog proleća" čekati dok se ne objave sve knjige iz glavnog toka "Točka vremena" (naravno, pod uslovom da se ne proceni kako nema potrebe za objavljivanjem, zbog objavljene novele u "Legendama").

P.S. Hvala. Nije reč ni o čemu preterano ozbiljnom, premda me opterećuje - naravno. :)

E pa hvala na detaljnom objasnjenju. A za Wise man's fear?

To je u prevodu. Znacu nesto vise pocetkom narednog meseca.

Rotfus je preved i tekst je na prvoj ruci lekture. Objavljivanje se očekuje u martu.

Treći Erikson je u prevodu.

Quote from: Nightflier on 16-01-2012, 14:10:05
Rotfus je preved i tekst je na prvoj ruci lekture. Objavljivanje se očekuje u martu.

Prevodiocu ne zavidim niti malo. Roman ima cirka 700 stranica viška i na momente toliko smara da je to strašno. Ali dobro, svi znaju moje mišljenje o drugom delu Hronika o Kraljeubici....

Sto, jel letdown? Ja sam cuo da nije kao ime vetra ali da je prilicno solid..

Ma ok je, samo što je autor sva dešavanja umesto na 500-600 strana, smestio na 1200. Opisi seksa su mu presmešni, a ima i nekih nelogičnosti koje su vidljive golom oku prosečnog čitaoca.

Haj Djukov prikaz:

http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/10/wise-man.html (http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/10/wise-man.html)

A evo i moj, u kontrast njegovom :lol: :

http://klub-knjige.blogspot.com/2011/04/patrick-rothfuss-wise-mans-fear.html (http://klub-knjige.blogspot.com/2011/04/patrick-rothfuss-wise-mans-fear.html)

Ne znam, jedva cekam da ga procitam - prvi deo mi se bas svideo, mada buduci da sam citac "velikih ocekivanja" na ovom svetu najvise mrzim raspisivanje pisaca o nekim nebitnim stvarima. Izgleda je takav slucaj sa drugim delom trilogije, onda bi mu bolje bilo da me odusevi zavrsnicom.
E da "Memories of ice" izlazi krajem maja/pocetkom juna. Javili iz Lagunine redakcije i bas kao sto je Nightflier rekao izdavace samo po 1 tom godisnje.. Za sada bar. Znaci posle Plesa sa zmajevima koji su najavljeni za april.

Nightflieru, posto vidim da si upoznat sa izdavackim planovima Lagune jedno pitanje.. Da li ce prvo izdati nastavak Mistborna ili Ples sa zmajevima, planiram da obnovim oba serijala pre novih izdanja, pa neznam sta prvo?

Ne znam u kojoj je fazi "Ples sa zmajevima", ali ja sam stigao do pred kraj prevoda "Heroja doba" (Mistborn 3) pre nego što sam se razboleo. Nije ostalo još mnogo posla i trenutno pokušavam da rastociljam sve poslovne obaveze, uključujući i MB3, tako da se nadam da će do kraja meseca prevod biti završen, a u toku je lektura onoga što je već prevedeno. To znači da bi trebalo da MB3 izađe ili nešto pre "Plesa sa zmajevima", ili simultano sa njim.

Pade mi na pamet nešto što verovatno mnogi na forumu znaju, a ja nikad nisam nikoga pitao, pa reko ovde ću najbrže saznati. Kad se broje šlajfne za naplatu prevoda, da li se gleda broj šlajfni u originalu, ili prevedenoj verziji?

Jedna šlajfna, ili autorska kartica, je ekvivalent 1800 znakova u MS Vordu, uključujući razmake, odnosno prazna mesta. Gleda se broj šlajfni u prevedenom tekstu, pošto je prevedeni tekst najčešće 10% kraći od originala - ali to ne mora da obavezno bude slučaj.

Trenutno se cena za prevod književnog teksta sa engleskog jezika kreće od 1,2 eura po šlajfni pa do 4,5 eura po šlajfni. Moguće je da ima kolega koji su bolje plaćeni, zbog ugleda, umeća ili čega već.

Fala.  :lol:

De nada.

јеси ли, напокон, оздравио?

Hm, kako se uzme. Upala je gotovo prošla. Sada umesto antibiotika i kortikosteroida koristim neki Šaljićev melem. Međutim, upala je ostavila posledice koje će po svemu sudeći morati da se saniraju operacijom, kako ne bi došlo do nove infekcije i upale, što bi napravilo veći problem.

Nightflieru jos jedno pitanje, kakvo je Leto noci od D.Simonsa i iz koje ga pobude Laguna vise ne stampa? Jel u pitanju los prevod ili neka kontroverza?

Meni se nije posebno dopala knjiga. Meni je Simons daleko bolji u tvrdom SF-u, nego u tom dark pisaniju, a i koncept mi je bio previše blizak Kingovom "To". A što se tiče drugog dela tvog pitanja, sasvim sam siguran da nije reč ni o kontraverzi ni o lošem prevodu.Koliko ja znam, Laguna ne doštampava samo one naslove koji se baš nikako ne prodaju. Na primer, ni Klajv Barker se nije pokazao ne znam kako, bar što se Lagune tiče. Njegova "Igra prokletstva" (čini mi se da se tako zvaše) prošla je potpuno neprimećeno kod čitalaštva. Mislim da je u svemu tome problem u percepciji. Jednostavno, Laguna je izdavač koji je svoje kupce naučio na određene vrste fantastike, tako da čitaoci jednostavno ne očekuju horor, ili urbanu fantastiku kada je o Laguninom izdavaštvu reč.

Quote from: Nightflier on 21-01-2012, 21:28:06
Njegova "Igra prokletstva" (čini mi se da se tako zvaše) prošla je potpuno neprimećeno kod čitalaštva. Mislim da je u svemu tome problem u percepciji. Jednostavno, Laguna je izdavač koji je svoje kupce naučio na određene vrste fantastike, tako da čitaoci jednostavno ne očekuju horor, ili urbanu fantastiku kada je o Laguninom izdavaštvu reč.

Да ли би могао да појасниш ово? Да ли је "Игра" прошла лоше у поређењу са осталим Лагуниним издањима или лоше за један хорор роман? Односно, да ли би Баркер боље прошао у издању Чаробне књиге или Табернакла? Некако сумњам. Уз то, колико је Лагуна гурала оног несрећног "Српског психа"...

Pojasniću, naravno - ali sutra, molim te. :) Iza sebe imam dva dana slave, koju sam pripremao prilično bolestan (hvala Bogu na roditeljima koji su uskočili), pa sam potpuno iznuren.

Quote from: Джон Рейнольдс on 21-01-2012, 23:17:22
Да ли би могао да појасниш ово? Да ли је "Игра" прошла лоше у поређењу са осталим Лагуниним издањима или лоше за један хорор роман? Односно, да ли би Баркер боље прошао у издању Чаробне књиге или Табернакла? Некако сумњам. Уз то, колико је Лагуна гурала оног несрећног "Српског психа"...

Ovako, najpre da objasnim jednu sitnicu, po kojoj se verovatno razlikujem od Gula: Za mene "horor" van natprirodnog ne postoji. U tome se slažem sa Lavkraftom. Dakle, ako u nekom romanu/filmu neki idiot ide okolo i ubija ljude, dere, jebe - šta god - to je u najboljem slučaju triler, ako već mora da se klasifikuje. Možda i može da bude horor u smislu žanra, ali mene horor bez elemenata fantastike ne zanima, pošto me malo šta od beletristike zanima ako ne sadrži fantastiku.

Dakle, "Igra prokletsva" se prodavala lošije u odnosu na druge romane koji potpadaju pod nekakvu fantastiku, a svi romani koji potpadaju pod nekakavu fantastiku prodaju se znatno lošije od ljubića itd. Laguna je kod čitalaca identifikovana kao izdavač nadasve epske fantastike, pa tako njeni čitaoci nemaju naviku da kupuju drugačiju fantastiku od tog izdavača. S druge strane, "horor" i svi žanrovi uslovno rečeno izvedeni iz njega - tipa urbane fantastike - kod nas se prodaju drastično slabije nego epska fantastika, pa mislim da Barker ne bi prošao ništa bolje ni kod nekog drugog izdavača. To bi se prodalo u 1000-2000 primeraka najviše, i to u periodu od nekoliko godina. Sad, da je reč o nekom "poboljšanom" izdanju, tipa Bobanovog "Nekronomikona", to bi već imalo nekog smisla. Na primer, "Knjige krvi" u jednom tomu, tvrdom povezu i najbolesnijim BoBovim ilustracijama bile bi kolekcionarsko štivo - premda opet sumnjam da bi i to otišlo u više od 1500 primeraka.

Jednostavno, najprodavanija fantastika u Srbiji, a da nije "Konstantinovo raskršće", odlazi u 5-6 hiljada primeraka, raspoređeno na dve godine, recimo. To su tiraži Džordana i Stivena Kinga, koji su najprodavaniji. Ništa drugo nije ni izbliza toliko zanimljivo kupcima. Ne mogu da tvrdim, ali ubećen sam da ogromna većina Lagunine fantastike odlazi u 2500 primeraka.  Neki Alnarijevi naslovi koji su rađeni u tom tiražu dok sam bio urednik kod njih - dakle, pre sedam godina - još mogu da se nađu po knjižarama.

Ne znam kako stoje stvari sa prodajom domaćih pisaca. To bi trebalo Boban i Spomenka da kažu, kao jedini izdavači domaće fantastike (za koje ja znam, enivej), ali sumnjam da je i tu mnogo bolje.

Treba imati na umu da je u današnje vreme i u SAD potrebno samo 10 000 primeraka za žanrovski bestseler.

Kad očekuješ u našim knjižarama treći deo Mistborna, i Eriksonovog Malazana ? Mart, April ?
Meni je Erikson sjajan, nadam se da će biti isplativ i da će se primiti kod naše publike.

Verovatnije april nego mart. Možda čak i maj. Sanderson će biti gotov za desetak dana, ako sve bude kako treba, a onda mu sleduje lektura. Erikson će verovatno ići na lekturu posle Sandersona.

Nego, ima li šanse da ,,Wise Man's Fear'' bude preveden do ili u toku Novosadskog sajma ?

Ne znam kada je Novosadski sajam, bojim se.

Quote from: Nightflier on 10-02-2012, 15:40:21
Ne znam kada je Novosadski sajam, bojim se.

Imaš malo iznad post o Rotfusu. Očekuje se tokom marta. Naravno, to je bilo pre ovog kijameta. Može biti da će kasniti, pošto sam čuo da u nekim štamparijama mašine nisu radile zbog hladnoće.

Izvini molim te da li znas hoce li Laguna nastaviti sa objavljivanjem Dece lampe i kad je u planu.
Djeca me udavise pitanjima je li vise objavljen nastavak

Ne verujem. Dakle, ne znam sa sigurnošću - odnosno, nisam ih pitao da li će to da rade dalje ili neće - ali mi osećaj i iskustvo govore da od toga nema ništa. Jednostavno, mislim da se to nije prodavalo dovoljno.

U nedostatku Filipa Kera, ponudi deci "Trilogiju Bartimej" Džonatana Strauda. Izdavač je Odiseja. Takođe ima duhova iz lampi.

Pozdrav svima.
Jedno pitanjce za Nightflier-a, da li si mozda upoznat sa terminom izlaska (ako uopste i izlazi) nastavka serijala o Vorkosiganima? Poslednje je izasao Placenik prosle godine negde u ovo vreme...
Hvala unapreed

Ne znam kako je prošlo na tržištu - ali pitaću krajem meseca, kada budem išao u Lagunu da zaključim bolovanje, ako ne pre.

Quote from: Vladisha on 18-02-2012, 15:05:37
Pozdrav svima.
Jedno pitanjce za Nightflier-a, da li si mozda upoznat sa terminom izlaska (ako uopste i izlazi) nastavka serijala o Vorkosiganima? Poslednje je izasao Placenik prosle godine negde u ovo vreme...
Hvala unapreed

Za sada nema planova da se nastavlja serijal. Nažalost.

Ali nemoj da te to obeshrabri od uzimanja daljeg učešća u radu Sagite. :)

Quote from: Nightflier on 18-02-2012, 16:39:37

Quote from: Vladisha on 18-02-2012, 15:05:37
Pozdrav svima.
Jedno pitanjce za Nightflier-a, da li si mozda upoznat sa terminom izlaska (ako uopste i izlazi) nastavka serijala o Vorkosiganima? Poslednje je izasao Placenik prosle godine negde u ovo vreme...
Hvala unapreed

Za sada nema planova da se nastavlja serijal. Nažalost.

Ali nemoj da te to obeshrabri od uzimanja daljeg učešća u radu Sagite. :)

uuuuhhh... baš loše vesti. Da se odustane od serijala posle prve knjge u ciklusu o Majlsu... Nadam se da će se Laguna možda predomisliti u budućnosti.

Što se tiče Sagite, više sam tihi posmatrač nego aktivni učesnik u diskusijama  :lol:

Hvala na veoma brzom odgovoru

Ovajj....Laguna je i pre ovog dela objavila 2 knjige koje su prikvel ovoj Sagi o Majlsu....zovu se BARAJAR iiii....kako ono bi....KRHOTINE ČASTI.

Quote from: Perin on 18-02-2012, 20:48:04
Ovajj....Laguna je i pre ovog dela objavila 2 knjige koje su prikvel ovoj Sagi o Majlsu....zovu se BARAJAR iiii....kako ono bi....KRHOTINE ČASTI.

oooovajjj... da znam... ali zar one nisu uvod u serijal o Majlsu. Te dve knjige su o Korneliji i Aralu...
sam si rekao one su pocetak sage, iliti prikvel, i kolko se ne veram napisane su posle već par objavljenih knjiga iz originalnog serijala koji je, pazi molim Te, o Majlsu...

Perine, pojma nemaš  :evil:

Quote from: zakk on 18-02-2012, 22:48:40
Perine, pojma nemaš  :evil:

Ma jašta. Mora da sam se...verao.  :lol:

Quote from: Perin on 18-02-2012, 23:28:59

Quote from: zakk on 18-02-2012, 22:48:40
Perine, pojma nemaš  :evil:

Ma jašta. Mora da sam se...verao.  :lol:

svaka čast... od celog teksta pronađeš jednu slovnu grešku za koju se uvatiš ko pijan plota... stvarno ti je arogantnost srednje ime...
toliko o tome

jos jednom hvala Nightflieru na brzom odgovoru, a troll-ovima želim prijatan dan

Play nice, boys...

Vladisha, Vorkosigan sagu možeš u celosti da nađeš na internetu, ako se dobro služiš engleskim. A ako ti ne smeta da čitaš sa hrvatskog, na netu mogu da se nađu pdfovi prvih nekoliko romana u serijalu. Nadam se da ti je ovo od neke pomoći.

Quote from: Nightflier on 19-02-2012, 11:53:33
Play nice, boys...

Ja sam uvek "nice" :) Čak štaviše - lepo sam, bez ikakve zle namere, dao informaciju za prikvel, smatrajući, jelte, da bi bilo lepo & mudro podeliti i to sa čovekom koji voli Majlsa. I šta sam zauzvrat dobio? Sarkastični post koji govori kako ja pojma nemam, jer to je PRIKVEL (što sam i sam rekao a autor posta našao za shodno da mi objasni, jer Bože moj, ja kao nisam pročitao te knjige, niti ostale delove koje on nije).

Današnja mladež je baš nezahvalna.

A trolovanje ti je na ovom forumu Bogom dano, ako nisi primetio na drugim temama.

Možda je bio sarkastičan jer za prikvele zna i ne zanimaju ga, već je pitao baš za knjige o Majlsu? A i tvoj početak sa "ovajj" je mogao da bude shvaćen kao odgovor u stilu "mali, pojma nemaš", misliš da je njegova reakcija mogla da bude odgovor na tako shvaćen post?

Ne dosipaj ulje na vatru  xfrog

Quote from: angel011 on 19-02-2012, 13:48:48
Možda je bio sarkastičan jer za prikvele zna i ne zanimaju ga, već je pitao baš za knjige o Majlsu? A i tvoj početak sa "ovajj" je mogao da bude shvaćen kao odgovor u stilu "mali, pojma nemaš", misliš da je njegova reakcija mogla da bude odgovor na tako shvaćen post?

Možda se u nastavku mog posta sa OVAJJ može primetiti da sam zaboravio kako se zovu knjige, i da je to OVAJJ bilo u kontekstu prisećanja naziva, a ne uvrede.

Htedoh reći, verovatno je došlo do nesporazuma.  :)

Quote from: Perin on 19-02-2012, 13:43:32

Quote from: Nightflier on 19-02-2012, 11:53:33
Play nice, boys...

Ja sam uvek "nice" :) Čak štaviše - lepo sam, bez ikakve zle namere, dao informaciju za prikvel, smatrajući, jelte, da bi bilo lepo & mudro podeliti i to sa čovekom koji voli Majlsa. I šta sam zauzvrat dobio? Sarkastični post koji govori kako ja pojma nemam, jer to je PRIKVEL (što sam i sam rekao a autor posta našao za shodno da mi objasni, jer Bože moj, ja kao nisam pročitao te knjige, niti ostale delove koje on nije).

Današnja mladež je baš nezahvalna.

A trolovanje ti je na ovom forumu Bogom dano, ako nisi primetio na drugim temama.

kakva arogantnost... ego ti je velicine himalaja...
za objasnjenje, pitanje je bilo direktno upucenjo Nightflieru, tvoj post sam shvatio vrlo uvredljivo, jer si na krajnje bezobrazan nacin odlucio da potenciras tvoje literarno (ne)znanje i pokazes koliko si "nacitan". Tebe Perine nisam nista pitao, iz dobro znanog razloga, jer iako moj post count pokazuje 4, sada 5, na forumu visim cesto i upoznat sam sa "odgovorima" koje pruzas ostalim novajlijama.
PRIKVELE iliti ono sto dolazi pre necega, u ovom slucaju dve knjige koje si vrlo ljubazno napomenuo, sam procitao, vrlo sam uzivao u njima i prilicno sam zadovoljan kvalitetom prevodom pa sam nasao za shodno da, pazi sad, priupitam osobu koju mnogi na ovom forumu pitaju za termine eventalnog izlaska nastavaka ili termine zavrsetka pojedinih prevoda koje Laguna obicno izdaje, a sto svakako nisi ti.

I poslednje, ti si posle moja 4 posta zakljucio da sam neki balavac koji verovatno ne razlikuje knjigu od stripa ili... verovatno zbog veranja? inace kada sam bio balavac mlogo sam voleo da se verem po drvecu...

Jašta :lol:

Istini za volju, informacije koje dajem nisu uvek najpreciznije - ali to je stoga što su stvari sklone promenama. Na primer, sredinom prošle godine rečeno mi je da će romani o Witcheru biti objavljeni pred prošlu Novu godinu. To se nije dogodilo.

Razlozi mogu biti mnogobrojni - problemi sa pravima, problemi sa prevođenjem, želja izdavača da objavi čitav komplet odjednom, a nema više prevodioca sa poljskog, pa mora da čeka na jednog; možda čak potpuno odustajanje od objavljivanja.

Ponekad mi razloge za nešto ne kažu, a ponekad ne mogu javno da kažem ono što mi saopšte. Trudim se da ne prekršim prećutnu obavezu čuvanja poslovnih tajni, a da podelim ono malo što znam sa ljudima koji vole fantastiku.

@Vladiša

Ako hoćeš, javi mi se na mejl, pa ću ti poslati šta te zanima od knjiga.

Ljudi da li ima išta od te 12 knjige. Da li će mo to videti sad negde u martu ili aprilu, ili neće do novog sajma.  :roll:

Moja bolest je usporila stvari za jedno dva meseca. Još nisam počeo da prevodim The Gathering Storm, tako da nije izgledno da će se roman pojaviti pre oktobra. Možda, ako Laguna reši da ga deli na polovine. Zapravo, deljenja će svakako biti, zbog obima knjige, ali ne znam da li će čekati da se završi prevod obe polovine, pa da se objavi sve zajedno.

Inače, The Gathering Storm - u prevodu najverovatnije "Oluja na obzorju" - obimniji je za 50% u odnosu na "Zenicu sveta". Biće dobro ako sve to stigne da se završi do oktobra. Zapravo, čini mi se sve verovatnijim da će prvi i drugi tom biti objavljeni zasebno. Prevod ću početi čim završim prevod jednog romana za Bobana. Rečeni roman je em kratak, em gotovo završen. Za njega mi treba jedno desetak dana.

U suštini, raspored je sledeći: jurim da obavim neke analize i preglede do kraja ove nedelje, nakon toga završavam roman za Bobana i vraćam se na redovan posao za Lagunu, pošto sam od decembra bio na bolovanju. Kada počnem sa prevodom, otvaram temu ovde.

Quote from: Nightflier on 20-02-2012, 19:12:16
Prevod ću početi čim završim prevod jednog romana za Bobana. Rečeni roman je em kratak, em gotovo završen. Za njega mi treba jedno desetak dana.

reci, molim te da je to "Zovem se Konrad" ubi se cekajuci da izadje u "Cudnoj knjizari".

Nije "Konrad". Ne znam u kakvom je statusu ovaj roman, pa ne bih da navodim kako se vika, bar ne dok Boban ne obznani.

Inače, što se WoTa tiče:

http://www.tor.com/blogs/2012/02/the-release-date-for-a-memory-of-light-has-been-set?WT.mc_id=0 (http://www.tor.com/blogs/2012/02/the-release-date-for-a-memory-of-light-has-been-set?WT.mc_id=0)

A Memory of Light will release on January 8, 2013, in the final month of the Year of the Dragon.

A Memory of Light is one of the most important titles that Tor will ever publish. Many of the principal players have been involved with the series since its inception, including Publisher Tom Doherty and Editor Harriet McDougal, who worked with Robert Jordan on all of his books, and who is working with Brandon Sanderson, the writer finishing the series from Robert Jordan's outline and his notes. This is a landmark publication not just for Tor but for millions of fans of the late Robert Jordan, who eagerly await the conclusion to his epic tale. Everyone involved with the project is committed to making this an ending to remember.

Over the next few seasons, Tor will continue to release new Wheel of Time material, including trade paperback editions of the early novels with new art, new graphic novel editions of the The Eye of the World comics, and other material related to A Memory of Light as we get closer to publication date.

Po svoj prilici, nakon završetka glavnog serijala čeka nas verovatno još pet romana. Dva prikvela, kao i trilogija u kojoj bi protagonisti trebalo da budu Met i Tuon. Ne znam da li će se trilogija odvijati na seanšanskom kontinentu, ili negde drugde.

Inače, Džordan je - sa izuzetkom tih planiranih knjiga - bio kolebljiv prema tome da neko piše nove priče u svetu WoT, recimo o Arturu Hokvingu i slično. Međutim, Tom Doerti je ogroman fan WoT-a. a naročito Meta (koji je mene nervirao do besvesti, premda se pred kraj serijala pretvara u najzanimljivijeg lika), tako da "pritiska" Džordanovu udovicu da se nastavi sa serijalom. Ako i dođe do toga, pitanje je da li će Sanderson pisati sve romane.

Poz, ortak mi je preporucio da procitam The Chronicles of Thomas Covenant, kaze da mu se svidelo, nas dvojca imamo razliciti ukus za fantastiku, jedino se slazemo oko Martina  :), pa reko ako mogu da dobijem jos koje misljenje. On je procito samo prve 3 knjige, jel valjaju i ove druge 3?

Pa, moje mišljenje o "Tomasu Kovenantu" pomalo odstupa od mišljenja većine. Naime, mene nervira do besvesti - ali svet je odrađen za desetku, likovi su zanimljivi, priča je odlična - u izvesnom smislu protodžordanovska, a prevod je (ako ćeš čitati u prevodu) među najboljima u istoriji ex-Yu fantastike. Prve tri knjige su bolje - i to mnogo - od nastavaka. Naročito je šesta slabija, ako se dobro sećam.

Znaci vecinsko misljenje je da je dobra knjiga :), citacu u prevodu, tj video sam da ima u biblioteci pa cu odatle uzeti knjige.

A ja sam retko koga sreo a da misli da su dobre knjige :)

Nego, Nightflieru, imas li ti stogod od Cecelie Holland, u bilo kom obliku?

Imam The King's Witch i još dve-tri knjige.

Znaš da su to historical romances?

Nisu sve :)

Dobro, hvala, te 3-4 iz poslednjih par godina knjige su dostupne gde god, cudi me da nema vise. Hteo sam da bacim pogled na Soul Thiefa.

Na netu jedino može da se nađe The King's Witch, što je kao peti deo Soul Thiefa. Mene nije zainteresovalo dovoljno da bih naručivao fizičke knjige. Sem toga, prvi put sam čuo za ženu kada sam pročitao Warriors.

Jesi li probao Doroti Danet?

http://www.amazon.com/Niccol%C3%B2-Rising-First-Book-House/dp/0375704779/ref=sr_1_3?ie=UTF8&qid=1330165911&sr=8-3 (http://www.amazon.com/Niccol%C3%B2-Rising-First-Book-House/dp/0375704779/ref=sr_1_3?ie=UTF8&qid=1330165911&sr=8-3)

Nisam, nego mi ovi Vikinzi zvucali zanimljivo, prica iz Warriorsa mi se svidela pa rekoh da potrazim jos na slicu temu dok Lachlan ne zavrsi.

Što ne probaš Tima Severina?

Ako misliš na Vikinga, samo prvu knjigu.

Nisam čitao Severina, ali znam da ga hvale. Tvoja iskustva su drugačija?

A Lahlanova mi nije prijala. Možda pokušam ponovo u nekom trenutku.

Prva knjiga mi je baš legla, dosta vidiš od običaja, verovanja, načina života... Druga knjiga (dalje kod nas nije izdavano, koliko znam) je najobičnije šta je bilo dalje.

A meni je, Bobanovom tehnikom doduse, delovao prilicno neubedljivo pa ga svojevremeno nisam uzeo. I ne, nisam bas toliko zapeo za Vikinge (uostalom nisam ni Cornwella docitao), samo mi je Hollandova na osnovu ogranicenog uzorka delovala zanimljivo, a gledajuci sinopsise njene vikinske knjige su poprilicno daleko od romansa :)

Kao što rekoh, imam nekoliko njenih knjiga, uključujući i onu iz SF Masterworks, ali nikad je nisam čitao. Šteta što nije bilo ovoliko istorijskih romana kada sam bio u osnovnoj školi. Tada sam ih gutao. Doduše, možda zbog toga što nije bilo epske fantastike, pa su mi služili kao zamena za to.

Sada mi je alternativna istorija zanimljivija. Nažalost, većina alt. istorije se bavi američkim Građanskim ratom, što mene nimalo ne zanima.

A, zanimala bi te domaća alternativna istorija?

Naravno. Zar ti nisam rekao da sam tvoje "Rašane" upravo tako i doživeo?

S tim da me neki periodi istorije zanimaju manje a neki više. Recimo, novovekovna istorija me u načelu ne zanima, dok mi je srednji vek više nego zanimlji, kao i period doseljavanja na Balkan. Upravo zbog toga se kao pseto radujem zbog toga što je Laguna najavila Finžgarov "Pod slobodnim suncem", premda već imam knjigu u izdanju Novog pokoljenja. Taj sam roman čitao bar desetak puta.

Pozdrav! Da li možda "Čarobna knjiga", budući da objavljuje ekranizovana književna dela, ima nameru da se pozabavi Burroughs-ovim serijalom "John Carter of Mars", ili makar prvom knjižicom istog, koja je literarni predložak za film "John Carter"?

Nisam pitao, ali ne verujem. Da su nameravali, uradili bi nešto pre puštanja filma u bioskope. Sada bi to već bilo besmisleno, ako se uzme u obzir prosečan životni vek filma. Sem toga, Barouzova proza je za današnja shvatanja pomalo suvoparna i nemaštovita. Kao i Lavkraft, pa i drugi pisci iz tog vremena, on je danas značajan pre svega stoga što je bio nadahnuće generacijama pisaca, kao i zbog gotovo nezavisnog života koji su njegove književne ideje dobile, nego zato što je vanvremenski pisac.

Pa, tako nešto sam i pretpostavljao, ali, reko', 'ajde da priupitam. Puno hvala, u svakom slučaju.

Zanima me da li neko ima u planu objavljivanje napisanih nastavaka Dine Herbertovog sina i Andersona.
Polaris je objavio samo prvi dio trilogije Kuća Atreida. U Hrvatskoj su Izvori objavili komplet trilogiju kao i trilogiju o ratu ljudi i mašina tzv Legends of Dune trilogy. Ovaj dvojac je jos objavio Dune 7 (Hunters of Dune i Sandworms of Dune ) kao i dvije knjige od tetralogije Heroes of Dune ( Paul of Dune i The Winds of Dune )

dosta su slabije te knjige od originala, da ne spominjem batlerijski dzihad koji nisam mogao ni da zavrsim koliko je glup i los bio.

Quote from: Pegaz12 on 21-03-2012, 20:59:45
Zanima me da li neko ima u planu objavljivanje napisanih nastavaka Dine Herbertovog sina i Andersona.
Polaris je objavio samo prvi dio trilogije Kuća Atreida. U Hrvatskoj su Izvori objavili komplet trilogiju kao i trilogiju o ratu ljudi i mašina tzv Legends of Dune trilogy. Ovaj dvojac je jos objavio Dune 7 (Hunters of Dune i Sandworms of Dune ) kao i dvije knjige od tetralogije Heroes of Dune ( Paul of Dune i The Winds of Dune )

To sasvim sigurno niko neće objaviti. Ni Alnari se nije usrećio sa reizdanjem originalne "Dine". Nažalost, očevici smo pada fantastike uopšte, a SFa naročito.

Quote from: Nightflier on 22-03-2012, 00:46:20
Nažalost, očevici smo pada fantastike uopšte, a SFa naročito.

Ponekad se zapitam...

Šta se pitaš?

Oš se svađaš?

Neću, zaista. Nego mi nije jasno šta si hteo da kažeš u tvom prethodnom postu.

Greška. Meni nije jasno šta si ti hteo da kažeš onim šta sam citirao i podvukao. Da nemaš od čega da živiš? Zbog očigledne propasti fantastike.

Govorio sam o padu prodaje, Skalope. To nema veze sa mojim imanjem za život ili nemanjem. Sasvim sam u stanju da prevodim i ljubiće i krimiće - čak je daleko lakše - tako da ću imati od čega da živim, bar dok svi ne nauče engleski, a tada ću da naučim neki treći jezik. Dakle, prodaja fantastike je u debelom padu. Nikako ne razumem kako si ti iz toga shvatio da ja nemam od čega da živim, ili da govorim o sebi.

Nisam ti ja neki sa kojima možeš lako na kraj. Naravno da je prodaja fantastike u padu, kad svi izdavački manijaci pokušavaju samo to da proizvedu i prodaju. Ti si svojim postom dezinformisao ljubitelja fantastike, a da on to od tebe nije tražio. Pitao je za Herberta i dovoljan bi bio odgovor da Herbert nije u izdavačkim planovima, da je passe i da ga, ako je željan, može nabaviti na raznim aukcijama. Proširenje koje sam citirao je netraženi odgovor i može da se računa da je ciljan. Dakle, ja ne mislim da ti nećeš imati šta da prevodiš, ali može da se desi da izgubiš ugled kao lik koji ima meritorno mišljenje o fantastici.

Najpre, nisam siguran da imam neki ugled da bih ga gubio. Ako ga imam, uveram te da je sasvim nezaslužen. Potom, dao sam svoje mišljenje - takvo kakvo je. Nisam potpisao nikakav ugovor ni sa kim koji bi me obavezivao da odgovaram samo ono što me pitaju, niti pak da odgovaram uopšte. A i Usul je dao svoj komentar pre mene. Na koncu, pitanje je postavio Pegaz, pa neka se on i žali ako nije zadovoljan mojim (uglednim ili neuglednim) odgovorom.

Zao mi je sto to niko nece nastaviti da objavljuje. Moj put u SF isao je preko Tolkina , Herberta i Asimova . Ovaj srednji je u zadnje vrijeme bas zapostavljen. Inace imam kompletiranog Herberta ( starijeg ) i dvije trilogije od Herberta mladjeg i Andersona preko raznih izdavaca ( Polaris, Familet, Alnari i Izvori ). U svakom slucaju hvala na odgovoru. BTW da li znas nastavlja li Carobna Knjiga sa Asimovom ( cini mi se da je on napisao jos dvije knjige u ciklusu Zaduzbina )

Znaš kako, trenutno se ništa ne zna. Izdavači su se primirili, pošto je prodaja tokom zime katastrofalno pala. Knjižare su doslovce bile prazne, a mnogi pisci su i ovako bili na granici rentabilnosti. Ne znam šta će Čarobna knjiga da radi, a nisam siguran ni da oni znaju. Dodatni problem predstavlja mogućnost bojkota Beogradskog sajma knjiga u oktobru, što bi bilo težak udarac za većinu manjih izdavača. Inače, Herbert je meni doslovce spasao život, ili makar pomogao u spasavanju rečenog života, tako da bih ja prvi voleo da se što više objavljuje kod nas.

Pozdrav Noćni letaču!
   Hteo bih da te pitam ima li neka IK u planu da uskoro počne da izdaje neki SFF serijal ali da je on priveden kraju tj da piše nešto kao THE END?
   Zašto te to pitam?
1." ASOIAF" od Martina sam prestao da čitam posle četvrte knjige iziritiran dugim čekanjem na peti nastavak.
2."Kingkiller chronicle" od Rotfusa neću ni da počinjem jer se ne zna ni koliko će biti nastavaka.
3.Za "Wheel of time" sam do nedavno imao isto mišljenje ali to polako privode kraju (mislim samo zato što je pisac preminuo inače ko zna dokle bi išli).
4."Gentleman bastard" od Linča je stigao do treće knjige...
   Više je nego očigledno da se ni za jedan od ovih serijala u trenutku izdavanja nije znalo ni koliko će imati nastavaka ni kada će biti završeni.I uvek postoji opcija dodavanja još kojeg nastavka (prodavanja magle) da bi se čitaocima izvukao još koji dinar iz dzepa.
   Pozdravljam poteze poput "Reda magle" i "Pripovesti iz Malaške knjige palih" i za takve stvari ću uvek izdvajati novac.

Pa, moraću da te razočaram, ali i "Red magle" i "Malazan" imaju svojevrsne nastavke. Ne direktne nastavke priča i ne sa istim protagonistima, ali smeštene u isti svet. Sad, da ti odgovorim - u načelu, ima šta da se probere. Alnari je završio sa "Mračnom kulom" (mada je King pre neki dan, takoreći, izbacio novi roman direknto smešten u taj serijal, a u međuvremenu spojio "Mračnu kulu" sa "Talismanom". U Laguni imaš Simonsov Hiperion/Endimion kantos gotovo kompletiran (fale samo "Siročići Heliksa", što je neizvodljivo za objavljivanje, pošto je reč o priči/noveli), ali imaš i koješta drugih stvari koje su objavljene do kraja. Kako sada stvari stoje, najbolje je da se osloniš na Čarobnu knjigu, pošto oni izbacuju ili gotove trilogije/tetralogije, ili neke logičke celine u dužim serijalima - i to po nekoliko knjiga odjednom - tako da nije problem da se stane nakon njihovog čitanja. Bojim se da bez bližeg upoznavanja sa tvojim čitalačkim ukusom ne mogu da ti odgovorim ništa pametnije, sem da te posavetujem da se upuštaš u kupovinu naslova iz završenih serijala. Problem je u tome što toga nema nešto mnogo, a i brzina objavljivanja ostaje kao problem. Možda bi mogao da kreneš sa Aberkrombijem i Bretom (Laguna),  pošto će oni imati bži ritam objavljivanja. Što se Džordana tiče, do kraja ove godine biće prevedena i objavljena 12. i 13. knjiga, a 14. i poslednja izlazi sredinom decembra, pa će i ona do proleća. Erikson se otegao, mora se priznati, tako da ne verujem da će biti objavljivan brže od jedne knjige na godinu-godinu i po dana.

Ja htedoh taman pitati šta je sa trećim delom Eriksona, najavljivalo se posle NG, januar, mart, pa april, pa nikako da stigne
, nadam se da će uskoro ...

Zaglavljen je negde u post-prevođenju. Ne znam tačno u čemu je problem, ali i moj Mistborn 3 je u istom problemu. Vrlo je verovatno da je neko u proizvodnoj liniji bolestan, pa je nastao čep. Tako sam ja bio bolestan do pre mesec dana, maltene, pa je prevod MB3 okasnio najmanje dva meseca. Dešava se, džebiga.

Quote from: Nightflier on 30-04-2012, 01:04:41
Pa, moraću da te razočaram, ali i "Red magle" i "Malazan" imaju svojevrsne nastavke. Ne direktne nastavke priča i ne sa istim protagonistima, ali smeštene u isti svet. Sad, da ti odgovorim - u načelu, ima šta da se probere. Alnari je završio sa "Mračnom kulom" (mada je King pre neki dan, takoreći, izbacio novi roman direknto smešten u taj serijal, a u međuvremenu spojio "Mračnu kulu" sa "Talismanom". U Laguni imaš Simonsov Hiperion/Endimion kantos gotovo kompletiran (fale samo "Siročići Heliksa", što je neizvodljivo za objavljivanje, pošto je reč o priči/noveli), ali imaš i koješta drugih stvari koje su objavljene do kraja. Kako sada stvari stoje, najbolje je da se osloniš na Čarobnu knjigu, pošto oni izbacuju ili gotove trilogije/tetralogije, ili neke logičke celine u dužim serijalima - i to po nekoliko knjiga odjednom - tako da nije problem da se stane nakon njihovog čitanja. Bojim se da bez bližeg upoznavanja sa tvojim čitalačkim ukusom ne mogu da ti odgovorim ništa pametnije, sem da te posavetujem da se upuštaš u kupovinu naslova iz završenih serijala. Problem je u tome što toga nema nešto mnogo, a i brzina objavljivanja ostaje kao problem. Možda bi mogao da kreneš sa Aberkrombijem i Bretom (Laguna),  pošto će oni imati bži ritam objavljivanja. Što se Džordana tiče, do kraja ove godine biće prevedena i objavljena 12. i 13. knjiga, a 14. i poslednja izlazi sredinom decembra, pa će i ona do proleća. Erikson se otegao, mora se priznati, tako da ne verujem da će biti objavljivan brže od jedne knjige na godinu-godinu i po dana.

Čitam bukvalno sve od SFF što mi padne šaka i što je prevedeno kod nas.Odavno pratim tvoje prikaze i imam u njih veliko poverenje.Ti nama čitaocima dođeš kao sito u gomili naslova kojima nas sve više zatrpavaju i jedan si od retkih (u svetu) koji daju objektivne prikaze (samo bez suza molim).
   Evo za početak spiska nekih serijala pa bih te zamolio da mi kažeš hoće li biti šta od ovoga kod nas.
R.Scott Baker      - Prince of nothing
Daniel Abraham  - Long price quartet
Ken Scholes        - Psalms of Isaak
Richard Baker     - Blades of the moonsea
Brian Ruckley      - Godless world
Kay Kenyon        - Entire and the rose
Lorna Freeman   - Borderlands
S.M.Stirling          - Lords of creation
Matthew Stover  - Acts of Caine
Paul Kearney       - Macht
Wen Spencer       - Ukiah oregon
Chris Wooding     - Tales of Katy Jay

Ovaj, da?

Bejkera imaš prevedenog u Hrvatskoj.

@Elrond

Ti kao da si išao po mojim spiskovima za čitanje. :)

Elem, R.Scott Baker,  Prince of Nothing imaš u hrvatskom prevodu, koji može da se nađe na internetu, koliko sam obavešten, tako da je mrka kapa da će ga neko objavljivati kod nas. Za sve ovo ostalo, izgledi su veoma slabi. Doduše, Denijel Ejbraham će biti objavljen kod nas - ali prvi naslov u sf serijalu, koji piše zajedno sa jednim za sada neafirmisanim piscem. Što se ostalih naslova tiče, tokom poslednjih nekoliko godina trudio sam se iz sve snage da promovišem neke od tih pisaca kod domaćih izdavača i veoma mi je drago ako sam makar malo doprineo tome da Ejbraham bude objavljen kod nas. Ne bih rekao da će izdavači ulaziti u nezavršene serijale, kojih na tvom spisku ima podosta, ali mislim da su najrealniji izgledi da Brajan Rakli bude objavljen.

   Baš to sam i radio,priznajem.To je rezultat višemesečnog praćenja između ostalog i tvojih postova(nadam se da će ovi iz CIA,BIA i ostali prepoznati moj talenat). Mislim da bi IK-e trebale više da slede tvoj njuh po ovom pitanju.Ali,nije tu kraj.Imam ja jos pitanja.
   Navukao si me na Dresden-a i šta sad da radim? Osećam se kao riba na suvom. Bilo bi lepo i za nas čitaoce i za izdavače da neko nastavi da ga objavljuje (ne znam kakva je situacija sa pravima).
Da li će neko nastaviti Gregory Keyes-a? 
Da li će biti uskoro toliko hvaljeni Daryl Gregory?
Šta je sa mnogim starijim imenima kao što su Philip K. Dick,Stephen Donaldson,Poul Anderson? Mislim da za njih uvek ima interesovanja.

Princ ničega u hrvatskom izdanju Algoritma ima da se kupi i kod nas, makar u knjižari Solaris, a ako ima tamo, verovatno ima i u BG.
Međutim cena jedne knjige je 2200din, a da dam za trilogiju 6600 nešto ne bih, pa makar bila i u tvrdom povezu, tako da, što se mene tiče, Bejker će sačekati neke bolje dane.

Quote from: Anomander Rejk on 01-05-2012, 17:48:13
Princ ničega u hrvatskom izdanju Algoritma ima da se kupi i kod nas, makar u knjižari Solaris, a ako ima tamo, verovatno ima i u BG.
Međutim cena jedne knjige je 2200din, a da dam za trilogiju 6600 nešto ne bih, pa makar bila i u tvrdom povezu, tako da, što se mene tiče, Bejker će sačekati neke bolje dane.

Na novobeogradskom sajmu knjiga svi naslovi su bili po 1200.

Ja sam kupio to ima par godina....nastavili su i sa sikvelom, ali to još nisam pazario :lol:

Quote from: Elrond on 01-05-2012, 17:25:30
   Baš to sam i radio,priznajem.To je rezultat višemesečnog praćenja između ostalog i tvojih postova(nadam se da će ovi iz CIA,BIA i ostali prepoznati moj talenat). Mislim da bi IK-e trebale više da slede tvoj njuh po ovom pitanju.Ali,nije tu kraj.Imam ja jos pitanja.
   Navukao si me na Dresden-a i šta sad da radim? Osećam se kao riba na suvom. Bilo bi lepo i za nas čitaoce i za izdavače da neko nastavi da ga objavljuje (ne znam kakva je situacija sa pravima).
Da li će neko nastaviti Gregory Keyes-a? 
Da li će biti uskoro toliko hvaljeni Daryl Gregory?
Šta je sa mnogim starijim imenima kao što su Philip K. Dick,Stephen Donaldson,Poul Anderson? Mislim da za njih uvek ima interesovanja.

1) Jedini izdavač koji bi se toga prihvatio bila bi Čarobna knjiga, a oni nisu pokazali interesovanje za tako nešto. Nažalost. Meni je Hari kudikamo draži od Suki, ali HBO nije krenuo da snima seriju po "Drezdenovim dosijeima". Urbana fantastika (odnosno, paranormal - kako to sada svi zovu) kod nas nema čitaoce.

2) Za sada ne. "Kralj trnja" još može da se kupi u Vulkanu i kojekude. Sad, da li su so piratski doštampavani primerci, ili je zaista reč o zaostalom tiražu - ne znam. Pokojni IPS mi je ostao dužan pare za taj prevod, ali bez obzira na to bih voleo da se tetralogija zaokruži i čak bih bio spreman da je prevodim za manji honorar nego inače. Međutim, izgledi da će se sa tim nastavljati veoma su slabi sve dok ima neprodatih primeraka prvog romana. Srećom, "Kralj trnja" potpuno funkcioniše kao zaokružena celina.

3) Ne znam da ijedan izdavač planira Gregorija.

4) Trenutno nijednog izdavača ne zanimaju reprinti starih izdanja. Doduše, Dika objavljuje beogradski Algoritam, s mene pa na uštap, Donaldson van "Domaje" nema posebnog potencijala, a Andersonu na našem tržištu nedostaje faktor nostalgije, koji ga čini trenutno prodavanim i značajnim piscem u SAD. Mislim da od tih starijih trenutno ima mesta za Murkoka i Hauarda.

Nightflieru jel si čitao možda Vitez i Čarobnjak od Džin Vulf-a (http://www.carobnaknjiga.com/a/cf119579-e586-4e2a-b6c1-a12f963cebe5/Dzin-Vulf.aspx)? Valja li čemu?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.carobnaknjiga.com%2FImages%2FVitez-Vitez-I-158x0-00000199229.jpg&hash=4238dfdad1144291657b5ae342924e896c25276c) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.carobnaknjiga.com%2FImages%2FCarobnjak-Vitez-II-158x0-000000215178.jpg&hash=b16d7aa383a906a8005554f1952dd40ae9fca2ce)

Sad videh mail od Čarobne knjige, imaju neku akciju 50% popusta za 37 naslova (http://www.carobnaknjiga.com/l/715631e4-0ab6-424e-b6d1-407cce1553cf/akcija.aspx), a među njima je i Džin Vulf.

Ima li još šta da valja među ovim naslovima?

(ova pitanja važe i za ostale, samo mi ovde bilo najzgodnije da postujem)


Mada popusti na sajtu i ova akcija nemaju baš poente kod Čarobne Knjige kad sa poštarinom izađe isto kao u knjižari (jer šalju samo post ekpresom  :roll:), jedino ako naručiš gomilu naslova. A nemaju ni predstavništva kluba čitalaca po gradovima kao Laguna...  :x

А по мом искуству, чак и ако се региструјеш и наручиш, то не значи да ћеш књиге добити. А спамовање мејловима се наставља, па ти треба неколико риквестова не би ли спамовање било прекинуто.

Нећу више никад да улазим ни у какве онлајн акције са "Чаробном књигом".

Vulfa jako volim, ali mi se ove dve knjige nisu posebno dopale. Međutim, ne verujem svom utisku - pošto sam davno pokušavao da ih čitam i nisam im se vraćao. U svakom slučaju, mislim da ih vredi imati - naročito sa tim popustom. Valja napomenuti da se poštarina ne plaća po knjizi, već po pošiljci.

Quote from: Джон Рейнольдс on 09-05-2012, 16:27:47
А по мом искуству, чак и ако се региструјеш и наручиш, то не значи да ћеш књиге добити. А спамовање мејловима се наставља, па ти треба неколико риквестова не би ли спамовање било прекинуто.

Нећу више никад да улазим ни у какве онлајн акције са "Чаробном књигом".

Pa ne znam, ja sam naručio par knjiga od njih i stigle su bez problema.

EDIT: A kakav si ti tačno problem imao sa njima?

Quote from: Nightflier on 09-05-2012, 16:31:39
Valja napomenuti da se poštarina ne plaća po knjizi, već po pošiljci.

Znam to, ali gledam za ove dve; drugu navodno ne možeš od njih da poručiš, a prva sa poštarinom ispada kao cena u knjižari, u tom slučaju mi je lakše da se prošetam do knjižare nego da se cimam sa online kupovinom i da čekam dok stignu. Ok je za više naslova, a opet ne kontam što ne otvore predstavništva kao Laguna, ovako je popust neupotrebljiv.


A jel znaš možda za Sapkovskog i Witchera, ove dve što sad treba da iazđu se direktno nastavljaju na one dve od IPS-a? I hoće li te dve (Poslednja želja i Mač sudbine) biti objavljene u Čarobnoj Knjizi opet? U principu čekam da objave sve pa da upakuju u kutiju kao Asimova..

Quote from: Dr00d on 09-05-2012, 17:04:28
A jel znaš možda za Sapkovskog i Witchera, ove dve što sad treba da izađu se direktno nastavljaju na one dve od IPS-a? I hoće li te dve (Poslednja želja i Mač sudbine) biti objavljene u Čarobnoj Knjizi opet? U principu čekam da objave sve pa da upakuju u kutiju kao Asimova..

Kontam da ti je promaklo  :)

Pozdrav. Uzeo sam od drugara Hronike Ambera (on ima knjige iz edicije Znak Sagite) a nasao sam na internetu i alnarijevo izdanje

http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/Hronike-Ambera-5-knjiga-u-jednoj/5180983 (http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Fantastika/Hronike-Ambera-5-knjiga-u-jednoj/5180983)

Koje bi po tebi bilo bolje za citanje?

Izvinjavam se, bio sam na putu i nisam bio u prilici da sedim za računarom. Elem,

@Drood

Prvobitni plan je bio da objave najpre treću i četvrtu, pa da ponove prvu i drugu - međutim, nešto se tu podešavalo. Pretpostavljam da imaju problema sa kašnjenjem prevodioca. Znajući Čarobnu knjigu, to mi deluje kao najizvesnije.

@Telamon

To su doslovce identična izdanja što se prevoda tiče.

Evo sad videh, izbacili su treći deo
http://www.carobnaknjiga.com/a8b84b4b-5eae-4668-9e85-31e8b863e68f/Krv-vilenjaka-treci-deo-Sage-o-vescu.aspx (http://www.carobnaknjiga.com/a8b84b4b-5eae-4668-9e85-31e8b863e68f/Krv-vilenjaka-treci-deo-Sage-o-vescu.aspx)

A četvrti je najavljen za 18ti
http://www.carobnaknjiga.com/ed9ea819-ab08-408a-a68b-39f195165dc7/Vreme-prezira-cetvrti-deo-Sage-o-vescu.aspx (http://www.carobnaknjiga.com/ed9ea819-ab08-408a-a68b-39f195165dc7/Vreme-prezira-cetvrti-deo-Sage-o-vescu.aspx)


Po tvojoj proceni kad misliš da će ceo serijal biti objavljen?

Teško je reći. Pretpostavljam da će do kraja godine objaviti i prva dva dela, naročito ako bude velikog oktobarskog sajma. Odnosno, nekog sajma će biti, to svakako - samo ostaje da se vidi kada, gde i u čijoj organizaciji. Elem, da sam ja izdavač, verovatno bih gađao oktobar za objavljivanje prve dve knjige i pakovanje u kutiju. Iskreno, nisam siguran da će objavljivati petu ako se ove ne bude prodavale u dovoljno dobroj meri da to opravda dalja ulaganja.

Realno, ne znam kako će im proći prve dve, jer mislim da su ljudi pokupovali IPS-ovo izdanje (jel to isti prevod i ostalo, pa samo oni preštampavaju ili su uradili sve ispočetka?).
Bolje da objavili nastavak serijala, pa onda prve dve opet...

Ja čekam kutiju od svih 6-7 knjiga il koliko ih već ima, dotle ne kupujem ništa  :mrgreen:
Pročitao sma prvu, ali je moram čitati opet jer sam zaboravio, pa da ne bih stalno dolazio u tu situaciju rekao sam da nema čitanja dok sve ne bude izašlo  :)

sta je s ovim

Stormlight Archive
1. The Way of Kings (2010)

hoće li se prevoditi ima li zainteresiranih
jel iko čitao?

Quote from: Black swan on 24-05-2012, 12:24:31
sta je s ovim

Stormlight Archive
1. The Way of Kings (2010)

hoće li se prevoditi ima li zainteresiranih
jel iko čitao?

Laguna će sačekati da vidi kako će proći Sanderson nakon kompletiranja trilogije Mistborn, pa će na osnovu prodaje odlučiti da li da nastavlja sa njim. Za sada se ne prodaje dovoljno dobro da opravda ulaganje u nove naslove, ali to svejedno važi za sva izdanja fantastike sem za Džordana, Martina, Aberkrombija i Breta. Sve i da se donese odluka da se nastavi sa Sandersonom, ima prečih stvari za objavljivanje. Najpre je tu Alloy of Law, naredni roman u serijalu Misborn, a potom bi valjalo objaviti i Warbreaker-a i Elantris, pa tek onda udariti po Stormlight Archive. Ipak je to serijal od deset knjiga i upitno je da li bi se čitaoci tek tako upustili u kupovinu još jednog takvog serijala.

Hm, da li postoji razlog sto su Aberkrombi i Bret prodavaniji od Sandersona? Nekako mi nema logike, Sanderson bi em trebalo da bude popularniji jer zavrsava Tocak vremena, a i knjige su mu mnogo zabavnije (mada je ovo subjektivno misljenje)

Ne znam. Nema nikakve logike u tome da oni budu najprodavaniji noviji pisci fantastike. Aberkrombi i nekako, ali Bret ide čak i bolje od njega. Jedino što mogu da pretpostavim jeste da srpski naslov njegovog romana, inače "Noć demona", čitaocima zvuči primamljivo. Takođe, moguće je da ljudi čekaju da Laguna objavi ceo Mistborn, pa da onda kupuju. Naravno, ovo su samo moja nagađanja.

http://io9.com/5876715/10-great-fantasy-series-to-read-while-youre-waiting-for-george-rr-martins-next-book (http://io9.com/5876715/10-great-fantasy-series-to-read-while-youre-waiting-for-george-rr-martins-next-book)

šta valja od ovoga a šta manje valja  :)

Farseer je stvarno dobar, imaš ga prevedenog u Laguni, samo što se prvi deo zove KRV KRALJEVA. Dobro štivo; dobar je i Erikson, ali on ima sijaset delova, dok Hobova sa Farseerom ima samo 3.

Po meni, Rotfus je odličan, ali ne leži svakome, moraš da voliš priče u kojima radnja ide sporije da bi ga čitala. Ursula LeGvin i njeno Zemljomorje su apsolutno fenomenalni, pre 10-tak godina ih je u Srbiji izdao Familet, možda još negde mogu da se nađu te knjige. A ima ih i u Polarisovoj antologiji.

zemljomorje je općepoznato... moram priznati da nisam čuo za 4-5 ostalih  :shock:

Farseer zapravo ima šest delova. Odnosno, dve trilogije - pri čemu meni druga leži daleko više od prve. Ovaj spisak je vrlo eklektičan i dosta meša babe i narandže, što bi se reklo, ali moji apsolutni favoriti su Stiven Erikson i njegov Malazan, na provm mestu, pa potom Patrik Rotfus. Na treće mesto bih stavio Sandersonov Stormlight, ali tu valja biti oprezan, pošto je reč o tek prvom od deset romana u nizu. Na četvrto mesto bih verovatno stavio Aberkrombija, premda ga zdušno prezirem. U svakom slučaju, ovo su četiri pisca koji su trenutno aktuelni i predstavljaju više nego solidan presek savremene fantazije, dok je Brent Viks nezasluženo popularan i predstavlja povratak generičkoj fantaziji osamdesetih godina.

Danas sam jedva uspeo da nađem jedan primerak Kizovog Kralaj trnja u Vulkanu.

Da li je knjiga zbilja razgrabljena, ili je nestašica veštački prouzrokovana, činjenicom da je izdavač propao i da nikoga nije briga, pa neprodati primerci leže zaboravljeni u nekom magacinu? Ovo prvo bi bilo dobro, zarad eventualnog nastavljanja objavljivanja.

Viđao sam poveći broj "Kralja trnja" u Vulkanu u Ušću, a u "Geci Konu" ima i "Kralja trnja" i "Olujnog talasa". Pretpostavljam da je svaka prodavnica dužila određeni broj tih knjiga, pa je novi vlasnik nasledio magacin kada je preuzeo prostor. Mora se priznati da je "Kralj trnja" u Vulkanu u Ušću izložen sa svom ostalom fantastikom, ali pretpostavljam da se ne prodaje pošto em čitaoci ne znaju o čemu se radi, em je knjiga oko 900 dinara, ako se dobro sećam, em su korice ogavne.

Baš me zanima da li će ti se dopasti. Javi utiske.

Važi, samo prvo još 400 strana Straha mudroga (koji mi inače zbilja leži, znam da su mišljenja podeljena, ali ja ovo vidim kao piščevu podvalu čitaocima, kao što Kout podvaljuje Bastu i biografu - oni žele da čuju priču o Kvoutu heroju, a on im priča o Kvoutu čoveku, Kvoutu koji je zaboravljen), pa onda da odlučim da li da počnem Kralja trnja, Krv vilovnjaka ili Oblast otkrovenja.

Moje mišljenje o Rotfusu je veoma pozitivno.

Pozdrav Nightflieru,
hteo bih nešto da te pitam a tiče se oblasti iz sf. Moj drug, inače strastveni čitalac epske fantastike je poželeo da pročita i nešto iz sf iliti naučne fantastike. Ja sam mu predložio neke naslove, ali me zanima i tvoje mišljenje, šta bi on trebalo da pročita iz ove oblasti. Pošto ne želi da čita na engleskom, ako može predlog samo onih dela koja su prevedena kod nas. Inače iz naučne fantastike (ako to može tako da se kaže)je čitao samo Žila Verna i to ranije još kao klinac.
Pozdrav!!!

Mislim da bi trebalo da pročita Herbertovu "Dinu", ako već nije, a potom Vulfovo "Dugo sunce".

Nightfliere, kako napredujes sa Olujom na obzorju i sa 3. delom Reda magle??

Pravo da ti kažem, očekivao sam da će MB3 izaći do sada, a "Oluja" je i dalje planirana za kraj avgusta/početak septembra. Tu se ništa nije promenilo. Godišnji su odmori, pa se možda zbog toga nešto ispomeralo.

Sta bi sa Zelaznijevim 'X' ?

Još deset stranica da završim triputprokleti prevod...

Šta je sa Eriksonom, Sandesronom, Wilijamsom ? Oće li izaći barem u avgustu ?

Ne znam dokle se stiglo sa lekturom Eriksona, ali mislim da sve to mora da izađe do Sajma. Ne znam za Vilijamsa, doduše.

Ti si bese hvalio Key Kenyon? Da nemas mozda 4. knjigu u nekom e-formatu?

Video sam da Laguna planira da izda Leviathan Wakes - J.Corey. Nisam čitao, pa me zanima kakvi su utisci?

Izvanredni. U prevodu je "Buđenje nemani", a prevodilac je Goran Skrobonja.

Quote from: Melkor on 15-07-2012, 12:20:48
Ti si bese hvalio Key Kenyon? Da nemas mozda 4. knjigu u nekom e-formatu?

Imam, ali ne mogu da ti dam, pošto je reč o debelo votermarkovanom pdf-u, kojeg su mi poslali iz Pira. Ako postoji neki način da se iz toga iščupa tekst, a da se ne vidi da sam ja za to odgovoran, voljan sam da sarađujem. :)

Quote from: Nightflier on 15-07-2012, 23:56:16
Izvanredni. U prevodu je "Buđenje nemani", a prevodilac je Goran Skrobonja.

Odlično! S obzirom da Skrobonja prevodi, očekujem ekspresno da se pojavi u knjižarama. Čovek nenormalno brzo odradi ovaj posao, ne znam kako mu polazi za rukom...

Roman je preveden. Čini mi se da ima tome jedno mesec dana. A Goran prevodi tako brzo zato što svakog dana odrađuje petnaestak šlajfni teksta. On je jedan od najpožrtvovanijih kolega koje znam.

Njah, nema veze, ionako sam u medjuvremenu izabrao Kearneya za more :-)

Edit: nestade mi quote, ali jasno ne na mislim... valjda.

Pola Kernija? Odličan izbor. Šta konkretno?

Maht trilogiju. Onu kvadrologiju (ne mogu imena trenutno da se setim) sam vec citao.

Quote from: Nightflier on 16-07-2012, 19:16:16
Roman je preveden. Čini mi se da ima tome jedno mesec dana. A Goran prevodi tako brzo zato što svakog dana odrađuje petnaestak šlajfni teksta. On je jedan od najpožrtvovanijih kolega koje znam.

15?  :shock:


Koliko ih ti odradiš, ako nije tajna?  :)

Quote from: Melkor on 16-07-2012, 22:07:29
Maht trilogiju. Onu kvadrologiju (ne mogu imena trenutno da se setim) sam vec citao.

Odličan izbor. Ja sam je ove godine završio i veoma mi je prijala.

Quote from: angel011 on 16-07-2012, 22:26:10

Quote from: Nightflier on 16-07-2012, 19:16:16
Roman je preveden. Čini mi se da ima tome jedno mesec dana. A Goran prevodi tako brzo zato što svakog dana odrađuje petnaestak šlajfni teksta. On je jedan od najpožrtvovanijih kolega koje znam.

15?  :shock:


Koliko ih ti odradiš, ako nije tajna?  :)

20-25, ali ja ne radim svakog dana. U proseku, radim 4 dana nedeljno. Već neko vreme pokušavam da se disciplinujem i radim kao Goran, ali teško mi ide. :)

 :shock:


Mislim da je meni rekord bila 21 kartica u toku dana.

Ključ nije u broju šlajfni dnevno, već u tome da se radi svakog dana. Ja imam velike pauze između ciklusa kada sam vredan - što sticajem objektivnih okolnosti, što usled čisto subjektivnih stvari - i to mi prilično smeta. Ali trudim se da to ispravim i da budem disciplinovaniji, što je već dalo poprilično dobre rezultate.

Je, ima nesto u tome... moja prva frilans sefica je insistirala da od ponedeljka do petka forsiramo osmocasovni radni dan, kao da smo u ofisu. i funkcionisalo je to u pocetku, nema tu zbora, samo sto je bilo kratkog daha, naravno...  :lol:

Da, ortak programer koji je pre rada u firmi jedno vreme frilensovao od kuće bio je u fazonu, ako sebi ne odrediš period, pa makar i ne bio on baš osam sati, koji je specifično namenjen poslu, dakle ako se ne praviš da si u kancelariji i imaš određeno radno vreme, nego si u fazonu ma radim ceo dan po malo.. poludećeš. Em ćeš, kaže on, verovatno biti manje produktivan overall, em ćeš ceo dan kad radiš nešto drugo imati osećaj krivice što ne radiš a mogao bi.

Mogu da potvrdim. :) Evo, ima jedanaest godina kako sam slobodni strelac i tek se poslednjih nekoliko meseci osećam rasterećeno i pod znatno manjim pritiskom. Promena je u tome što radim jedno pet sati svakog radnog dana. U svakom slučaju, to mi je em povećalo autput, em mi je omogućilo da uveče odvajam vreme da radim još neke posliće.

Čini mi se da sam ovde obećao da ću reći kakvi su mi utisci nakon što pročitam Kralja trnja. Da ne bih ponovo nešto izmišljao, iščupaću utiske o knjizi iz duže priče o knjigama Rejnoldsa, Sapkovskog i Kiza koje sam čitao na odmoru.

I treći čovek koga sam čitao na odmoru, Greg Kiz, i njegov Kralj trnja. Ko bi pomislio da se među najružnijim koricama u istoriji epskofantastične književnosti objavljene na našim prostorima, krije vrlo dobra priča (a da su ružne, ružne su, ne mogu ih ugroziti čak ni korice za treću knjigu o Geraltu)?

Zaplet je čista klasika, ali ko više mari. Ljudska rasa nekada davno beše ropska radna snaga zlih Skasloija, al' žena koju prozvaše Rođenom Kraljicom posta silna čarobnica i diže ustanak u komer začas skršismo jaram ropstva i pobismo do poslednjeg bivše gospodare, kako i priliči. No poslednji od njih, na izdisaju, okupljenim ljudskim ratnicima obznani da se čarobnica koja ih je povela u pobedu u potrazi za moći igrala sa stvarima sa kojima se ne sme šaliti i da će posledice njenih postupaka osetiti svet i njihovo potomci kroz mnogo generacija. To reče, pa dušu ispusti. Ili ne?

Dve hiljade i kusur godina kasnije, ljudska rasa, izdeljena na brojna kraljevstva, dominira svetom. Potomci Genije Dar, Rođene Kraljice, vladaju možda i najmoćnijim od njih. No, u dubinama Kraljeve šume čudne zveri strašna dela čine, a političke igre na ljudskim dvorovima istovremeno se komplikuju i zahuktavaju. Zlo se doba sprema...

da najpre spomenem dve stvari koje malkice kvare zadovoljstvo čitanja. Prvo, nakon 80-tak pročitanih strana, svečano sam se zakleo da ću odsad da koristim svesku za "čitanje". Pisac me je u uvodnim stranicama izbombardovao sa toliko imena i pojmova kako niko odavno nije. Odsad zapisujem. Što dovodi do druge primedbe, za koju krivicu najverovatnije snosi izdavačka kuća, a tiče se nedostatka mape. Čitati knjigu ovog žanra bez tog pomagala često se pretvori u noćnu moru. Ajde i nekako kad priča prati određeni niz dešavanja koji se lagano sele iz jedne oblasti u drugu, kao u nesrećnom Bruksovom Maču od Šanare, ali kada se radi o događajima koji se odigravaju u više različitih oblasti, pri čemu nemam pojma koliko su one udaljene jedne od drugih i u kakvom su međusobnom položaju, dođe mi da pojedem prokletu knjigu radije nego da je čitam, i to bez majoneza.

No, srećom, stvari kasnije postaju jasnije, a pripovedanje Grega Kiza definitivno spasava stvar. Priča ima, za apetite današnjih nestrpljivih čitalaca, koji nemaju vremena da uživaju u laganom građenju zapleta, sasvim zadovoljavajuću dinamiku, ali to ne sprečava Kiza da je prošara deskriptivnim pasažima i laganim filozofiranjem. Sve sa merom i ukusom, razume se. I što je najvažnije za svakog pripovedača, uspeo je da me zainteresuje za svoje likove, natera da ih zavolim i strepim nad njihovim sudbinama. Veliki plus je što na veoma uverljiv način opisuje akcione scene, što je problem mnogim piscima u žanru. A za završnicu priče je ostavio nekoliko finih obrta, jedan pripovedački trik me je čak iskreno oduševio, što umem da cenim. Moram priznati i da me je od prvih stranica teksta mučila koju nisam do kraja uspeo da razrešim na zadovoljavajući način. Stalno me je pratio utisak da sam već čitao nekog pisca na čije me pripovedanje asocira Kizovo, ali o kome se radi? U ovakvim situacijama mi uvek prrvo na pamet padne Džin Vočf, ali mada je Kiz sasvim dobar žanrovski pisac, to bi bilo bogohuljenje. Stil mu nije opor i ciničan kao Martinov, niti je dostigao debeljkovu neverovatnu realističnost, iako se trudi. Možda je bliži Robin Hob i Dž. V. Džons, mada ne bih išao toliko daleko da ga proglasim njihovim kopijama. Šta znam, pravi odgovor na moju dilemu mi nekako izmiče.

Kralj trnja je jaka B kategorija epske fantastike. Ako niste ljubitelj žanra i želite da eventualno pročitate samo par najznačajnijih dostignuća u istom, nije greota da ga preskočite. Ako pak spadate u tu ugroženu vrstu, KT je obavezno štivo. Kizovo pisanje nije na nivou istinskih velikana poput Volfa, Legvinove, Martina ili Rotfusa, ali je, recimo, mnogo bolji pisac od Aberkrombija, Kanavanove, fajsta i sličnih. Tehnički je bolji i od sandersona, ali je Brendon slavu pokupio orginalnom idejom koju je imao za svoju ef sagu. Ma, KT je jači i od polovine žvrljotina Roberta Džordana.

Ako ste običan čitalac, kupujte, kupujte. Ako imate veze u izdavaštvu, agitujte, agitujte. KT može da se čita kao zasebna knjiga, ali je deo šire priče koju je Kiz, čini mi se, rasporedio u 4 dela. Budući da IPS više ne postoji, od broja kupaca zavisi hoćemo li videti kompletnu sagu na srpskom, odnosno, hoće li neka druga kuća nastaviti da ga izdaje. Mislim da bi bilo šteta da tako ne bude.

Kad sam već tu, postavio bih i par pitanja. Kada će nastavak Rejnoldsove Oblasti otkrovenja i kako ide prodaja ove knjige? Ima li šanse da vidimo još nešto od Rejnoldsa, jer priznajem da me najviše interesuje sf triler Grad Čazm, za koga je u beleškama o piscu rečeno da je van regularne serije, mada na vikipediji nije tako?

Heh. Najpre, vrlo mi je drago zbog toga što ti se KT dopada, pošto sam svojevremeno ja agitovao da IPS objavi taj naslov. Nažalost, iako sam počeo sa radom na nastavku, IPS je u međuvremenu propao, pa mi nije ni isplatio honorar za tu knjigu. Veoma su slabi izgledi da se neki drugi izdavač lati Kiza, budući da primeraka "Kralja trnja" još ima u prodaji. Takođe, niko ne bi da se upušta u objavljivanje nastavaka kada em ima toliko mnogo drugih pisaca, em prodaja fantastike ne ide najbolje.

Glede Rejnoldsa - ne verujem da će biti nastavaka. Doduše, ne znam kakav je ugovor Laguna sklopila, ali prodaja ide mršavo. Trenutno se, posle Martina, Piter Bret najbolje prodaje. Sve ostalo je na ivici isplativosti, ili ispod nje. Džordan je tu izuzetak, ali i njegova prodaja je pala u odnosu na nekadašnje tiraže.

Zezaš da ti je Rotfus velikan žanra ? Mislim kontam da su ukusi različiti, ali ipak... :x

Ja baš ne bih išao toliko daleko u opisu :) ali svakako jeste najbolji pisac mlađe generacije. Dakle, smatram ga boljim od Sandersona i Linča, koji su mu vršnjaci, a naročito od nešto starijeg Aberkrombija (po spisateljskom stažu). S druge strane, mišljenja sam da je Morgan sa The Steel Remains i The Cold Commands nešto daleko najbolje u savremenom maču i magiji.

Quote from: Anomander Rejk on 29-07-2012, 02:27:19
Zezaš da ti je Rotfus velikan žanra ? Mislim kontam da su ukusi različiti, ali ipak... :x

Ne zezam. Jbg, lično mišljenje, šta mogu ako se veći broj ljudi sa mnom ne slaže. Dont kill me.

Sretao sam, istina retko, ljude kojima je Džin Volf prosečan pisac, pa šta je trebalo da radim, da im izvršim lobotomiju?

Quote from: neomedjeni on 29-07-2012, 03:22:28
Sretao sam, istina retko, ljude kojima je Džin Volf prosečan pisac, pa šta je trebalo da radim, da im izvršim lobotomiju?

bez oklevanja!

Quote from: Jevtropijevićka on 29-07-2012, 08:16:56

Quote from: neomedjeni on 29-07-2012, 03:22:28
Sretao sam, istina retko, ljude kojima je Džin Volf prosečan pisac, pa šta je trebalo da radim, da im izvršim lobotomiju?

bez oklevanja!

Šta ću, kad nisam učio za 'irurga!  :cry:

Inače, da do kraja ispovedim svoje grehe, za mene među žanrovske veličine spadaju još Zelazni i Donaldson. Obožavam Kovenantove hronike.

Nego, zbilja šteta za Rejnoldsa. Pretpostavljam da sad Laguna neće u dužem periodu ni pomišljati na neku novu sf knjigu? I onako su bili utanjili...

Tu je "Buđenje nemani". Mislim da će Laguna na osnovu uspeha tog romana odlučivati o daljem izdavaštvu SF-a,

Pričaš o Leviathan wakes, pretpostavljam? Laguna će da izda knjigu u neposrednoj budućnosti?

Prevedena je i čak lektorisana, čini mi se. To je još jedan u nizu naslova koji bi trebalo da budu objavljeni do sajma.

Video sam kod drugara da ima od Majkla Murkoka  Elrik od Melinbonea, Kula koja ischezava, Mornar na moru sudbine i Vitez sudbine.
Zanima me da li znas da li su knjige povezane ili postoji li neki odredjeni red po kojem se chitaju?
I da, sta bi sa Zelaznijevim `X`?   :mrgreen:

1. Elrik od Melnibonea
2. Mornar na moru sudbine
3. Zla kob belog vuka
4. Kula koja iščezava


Te 4 su o, je l', Elriku. Ima još knjiga o Elriku, ali nisu prevedene kod nas.


Vitez sudbine su zapravo 4 knjige o Dorijanu Hokmunu (varijanta Večnog šampiona, što je na svoj način i Elrik, ali iz drugog sveta):


1. Dragulj na čelu
2. Amajlija ludog boga
3. Mač praskozorja
4. Čarobna palica

Quote from: Tellamon on 09-08-2012, 17:35:49
Video sam kod drugara da ima od Majkla Murkoka  Elrik od Melinbonea, Kula koja ischezava, Mornar na moru sudbine i Vitez sudbine.
Zanima me da li znas da li su knjige povezane ili postoji li neki odredjeni red po kojem se chitaju?
I da, sta bi sa Zelaznijevim `X`?   :mrgreen:

Angel ti je odgovorila za Elrika. Što se Zelaznija tiče, preveden je i predat izdavaču.

možda sam već pito...

oće li bit preveden flešbek od simonsa
kolega je na drugom topiku postavio link za tu knjigu pa reko dal da još malo čekam ili da čitam engl. na kompjuteru
fala

Ne idem skoro u Lagunu, pa ne mogu da ih pitam - a i godišnji odmori još traju, plus je predsajamska gužva. Sve to znači da niti imam koga da pitam, niti bi mogli da mi kažu nešto konkretno. Moj ti je savet da kreneš da čitaš na engleskom. Sve i da Laguna to reši da objavi, čisto sumnjam da će se pojaviti u skorije vreme.

koja je definicija "skoro vreme"
mogu ja čekat i godinu dvi dana nije probl  :mrgreen:

vidjet ću kakav je stil i jel teško ako me smori odustat ću i čekati prijevod  :lol:

Raspitaću se u narednih nedelju-dve dana šta se planira od Simonsa, pa javljam.

Da li je istina da je, kako sam čuo, Laguna definitivno odustala od sage o Majlsu Vorkosiganu?

Ja sam mislio da samo nameravaju da ekstremno uspore tempo, sa dugim razmacima između knjiga (kako je bilo između dvojke i trojke).

I ima li možda šanse da nekom padne na pamet da objavi Poslednje Kovenantove hronike?

Ne znam da li su zvanični najavili da odustaju, ali mislim da je to gotovo sigurno. Prodaja bilo kakvog SF-a je minorna.

Što se Kovenanta tiče, eventualno ako se "Moć knjige" povampiri u nekom obliku - ali čisto sumnjam.

Okej, hvala.

Quote from: Nightflier on 08-09-2012, 00:23:19
Vladimir mi je poslao PP, ali iz nekog razloga samo sam dobio mejl sa obaveštenjem o njoj, pa ne mogu da odgovorim.

Dakle, Vladimire, slobodno pitaj šta te zanima na temi "Pitajte Najtflajera". U mejlu sam video da je nešto u vezi sa Strilingom, ali je tekst potpuno zbagljan.

Dakle, pitah da li mozda (i gde) mogu da se "nabave" prethodnih osam (cini mi se) Strirlingovih knjiga u elektronskom formatu, koje prethode Lord of Mountains: A Novel of the Change (Change Series)?

Nisam znao da li su pitanja ovog tipa za forum (bas ispod prikaza knjige/novele), stoga moj PP.

:)

Mogu, imaš ih na internetu - samo guglaj. A možda ti neko i odgovori privatnom porukom gde tačno da nađeš. Iz nadam se razumljivih razloga ja ne mogu. :)

Quote from: Nightflier on 08-09-2012, 14:27:23
:)

Mogu, imaš ih na internetu - samo guglaj. A možda ti neko i odgovori privatnom porukom gde tačno da nađeš. Iz nadam se razumljivih razloga ja ne mogu. :)

maler...
hvala na odgovoru

Neko će ti se već javiti. :) Knjige se zapravo veoma lako nalaze, ali pošto sam radio intervju sa čovekom, planiram da radim još jedan, a i prijatelji smo na FBu - ne bih da mu dopadne ušiju da mu piratizujem knjige. :)

Kakava je situacija sa novim Eriksonom i Aberkrombijem, ima li šanse da ih vidimo na sajmu?

Aberkrombi bi trebalo da ide. Kod Eriksona je zastoj dosao usled lektorkinog preseljenja u Kinu. Posto sam na letovanju, ne znam dokle se stiglo sa radovima na njemu.

Quote from: Nightflier on 17-08-2012, 17:59:11
Raspitaću se u narednih nedelju-dve dana šta se planira od Simonsa, pa javljam.

prodje od tada 13 bajrama ja ne saznah  :evil: :evil: :evil:

 8-)

šta je u laguni od fantastike komplet prevedeno i objavljeno  :mrgreen:

Pojma nemam. Da bih to znao, morao bih da odem na Lagunin sajt, pa da gledam - a za to baš i nemam vremena. Ali, ovako na prvu loptu, Edingsova "Belgarijada" i "Malorijada" su završene - ne računajući prikvele o Belgaratu i Polgari. Takođe, prva trilogija Robin Hob je završena. Ubrzo će i "Točak vremena" biti završen - što je Lagunin prvi serijal fantastike.

Inače, na tvoja pitanja u vezi sa Simonsom moći ću da odgovorim tek posle Sajma, kada se bude videlo šta će stići iz štamparije do tada. Doduše, prošle godine je vladalo skoro dvomesečno zatišje nakon oktobarskog Sajma knjiga, tako da je izvesnije da će se izdavački plan nazirati tek nakon novogodišnjih praznika.

vjeruj mi znam se satima zadržati na sajtu lagune i džaba opet ne stignem pofatati šta je objavljeno u kompletu
ne čitaju mi se više ne dovršeni serijali

Hiperion je kompletan, pa Klark - Bakster pa Sanderson, K.S. Luis, to meni pada napamet sem ovih naslova sto je Nightflier nabrojao.

nedovršen se piše zajedno  :roll:

Hiperion imam klar i baxter mi nije trenutno zanimljiv mada mi je baxter ostao u dobrom sjećaju sa jednom pričom Stiskanje iz Future kad su ljudi evoluirali u naka bića kao foke pa se griju u skupini  :twisted:

Sanderson mi je ok treba to ispitati  :!:

Sanderson je zanimljiv, mora se priznati. Poprilično originalan pristup sistemu "magije", a i završnica trilogije je simpatična.

Quote from: Nightflier on 10-10-2012, 13:41:21
Pojma nemam. Da bih to znao, morao bih da odem na Lagunin sajt, pa da gledam - a za to baš i nemam vremena. Ali, ovako na prvu loptu, Edingsova "Belgarijada" i "Malorijada" su završene - ne računajući prikvele o Belgaratu i Polgari. Takođe, prva trilogija Robin Hob je završena. Ubrzo će i "Točak vremena" biti završen - što je Lagunin prvi serijal fantastike.

Inače, na tvoja pitanja u vezi sa Simonsom moći ću da odgovorim tek posle Sajma, kada se bude videlo šta će stići iz štamparije do tada. Doduše, prošle godine je vladalo skoro dvomesečno zatišje nakon oktobarskog Sajma knjiga, tako da je izvesnije da će se izdavački plan nazirati tek nakon novogodišnjih praznika.

Tu je i Fejstova Saga o ratovima za kapiju svetova, Wiliamsov Sećanje, jad i trn-ostao je još jedan deo, Toranj Zelenog Anđela, jednom sam ih pitao, to im neće skoro čini mi se, pa Vukodav od Marije Semjonove je završen u četiri dela, objavili su dosta fantastike, uglavnom epske, sf znatno manje.

Da, vidiš - "Vukodav" je obavezno štivo. Ali mislim da Fajst nije kompletiran, zar ne? Stiglo se valjda do "Princa krvi"?

Onda je Riftwar kompletiran. Cek, nisu izdali trilogiju sa Wurcovom?

Od Fejsta su izdali :
Čarobnjak-šegrt
Čarobnjak-majstor
Srebrni trn
Tama iznad Setanona
Princ krvi
Kraljev bukanir

Mislim da te knjige svejedno ne ulaze u Riftwar, koji se valjda završava Silverthornom. Empire trilogiju nisu objavljivali, a neće ni ostalo Fajstovo da rade. Inače, meni je Serpentwar veoma drag i mislim da uz Empire spada u bolje fantazijske serijale.

Quote from: Anomander Rejk on 11-10-2012, 19:02:50
Od Fejsta su izdali :
Čarobnjak-šegrt
Čarobnjak-majstor
Srebrni trn
Tama iznad Setanona
Princ krvi
Kraljev bukanir

Vidiš, morao bih da pogledam šta sam sve kupio kevi. Čini mi se da mi nešto fali.

Pa dobro, realno im fali Empire i Serpentwar od stvari koje jos kojekako i valjaju. Ovo ostalo...bas nije dobro.

Sasvim sam saglasan. Doduše, meni se dopala i Honored Enemy i nešto manje Jimmy the Hand, iako Stirlinga veoma volim kao pisca. (A i ovako je kul lik :) )

To su one 3 knjige, legende nekakve? Ok, i to je bolje od onoga sto sledi posle sepentwara. Uvek sam kapirao, a to se vidi i po duzini knjiga, da je covek odlucio da se penzionise, nazvrlja nesto za mesec dana, uzme neku kintu i onda ostatak godine planduje.

Ma šta penzioniše - eno ga, štancuje kao blesav. Iskren da budem, nije mi jasno ko to čita. Postalo je loše kao one knjige o Pernu kad je Tod preuzeo kormilo. Ja sam batalio da pratim pre jedno tri-četiri knjige.

Aktivna penzija.

Najtflajeru, imaš li možda info kako je prošao Klarkov Rama? Ima li nade da Laguna nastavi sa objavljivanjem?

Pa, negde 2004. godine Klark se prodavao u razmeri od 200-300 primeraka mesečno po naslovu. Tada sam ja izdažavao ozbiljnu skepsu u uspeh pisaca tipa Klarka i Asimova, međutim rečeno mi je da se Klark dobro prodaje i objavljeno je nekih sedam-osam romana čiji je on autor ili koautor zaključno sa 2010. godinom. To znači da se do tada Klark dobro prodavao, ili makar dovoljno dobro da bi se opravdali troškovi proizvodnje. Ne znam da li se u međuvremeno desilo nešto zbog čega je Laguna rešila da zabatali Klarka, ali simptomatično je to da se apsolutna sva fantastika - a naučna fantastika naročito - prodaje dramatično lošije nego do pre dve godine.

S druge strane, Čarobna knjiga samo štancuje Asimova, tako da je opet očigledno da to njima dobro ide. Ali ono što je dobro za ČK ne mora biti dobro za Lagunu i obratno. :)

Moja sumnja - za koju nemam nikakve dokaze - jeste da je Klark u izdanju Lagune zapravo posledica saradnje koju je Laguna imala sa Zoranom Živkovićem i da je to nekako išlo u paketu. Kada se ta saradnja okončala, okončala se i Lagunina saradnja sa Klarkom, odnosno naslednicima njegovih autorskih prava. No, to je samo moje nagađanje.

@Dobrotvor

Pre mesec dana, Laguna je na svojoj FB stranici odgovorila da "za sad nema nista od Klarka".  :(

Hvala obojici na odgovoru. Preskačem zasad Buđenje nemani, jer sam se, po svemu sudeći, opekao sa Klarkom i Rejnoldsom.

Zašto opekao? Ako voliš SF, nikako ne bi trebalo da preskočiš "Neman". Ali, pokušaću da u dogovoru sa Goranom i Lagunom organizujem neku promociju ovog romana, a i da uradim intervjue sa autorima.

Podržavam preskakanje ,,Nemani" – to je tanka priča preko svake mere razvučena opisima putovanja i ispraznim dijalozima. Svakako, tipizirani junaci se mogu shvatiti i kao da se pisci namerno poigravaju mešavinom raznih žanrova i navodno je svaka sličnost sa nekim već poznatim književnim junakom namerna (sami pisci u pogovoru pominju Filipa Marloua), ali meni se čini da bi oni još kako napisali originalan, svež, žestok naučnofantastični roman koji nadilazi žanrovske klišee umesto da se poigrava njima... samo da su umeli. 
Da naglasim još da Najtflajer i ja imamo sasvim suprotan ukus kad su knjige u pitanju, pa ako vam se ukus poklapa s njegovim, potpuno zanemarite moje gunđanje.  :wink:

Opekao u smislu da neću pročitati nastavke, jer ne znam dovoljno dobro engleski da bih mogao da čitam knjige, mada Ramu mogu da kompletiram kod Bobana...

I, bre, Dacko - prestroga ti je ocena. Frenk mi je nepoznanica, ali Ejbrahama sam čitao i njemu se kao piscu nema šta zameriti, kada hoće da bude originalan.

"Buđenje nemani" je namerno napisano kao roman sazdan na klišeima i predstavlja svojevrsno grešno zadovoljstvo za ljubitelje SF-a i Lavkraftovog Mitosa. Ako neko hoće vrhunsku SF (i svaku drugu) književnost, neka čita Raselovu ili Gregorija. "Neman" je pre svega lagana zabava. Pa neka je i samo to - dovoljno je, pošto je taj element zabavnog već dosta dugo vremena odsutan iz glavnotokovskog SF-a.

Ja ću to morati da pročitam samo da bih ustanovila da li je Levijatan legitimno preveden kao "neman". Pošto me silno zanima (prosto zbog toga što Levijatan, bar u mojoj glavi, ima sline neke konotacije koje nemani i čudovišta inače nemaju).

Kako ono beše kod nas u Bibliji beše prevedeno hebrejsko, na latinicu preneseno, livyathan?

EDIT: Ah, Đura Daničić je to, valjda da publiku ne zbunjuje, preveo kao "krokodil".  :lol:

@Nightflier
Pa meni je upravo na tom planu roman i podbacio - nije mi bio zabavan, na jedvite jade sam ga dočitala. Daleko sam od toga da se ne prepuštam grešnim (ne)književnim zadovoljstvima, ali ona treba da budu napisana tako da se, je li, ne ispuštaju iz ruku i da me navedu da se povežem s nekim likom, makar i papirnatim, ili da se zainteresujem za njegove dogodovštine, makar one bile i naivne ili neverovatne. Ovde - ništa. Dosadno, a ne znam mogu li nešto gore napisati o knjizi s takvim ambicijama, no opet naglašavam - slobodno taj sud pripišite mom naopakom ukusu. :wink:

Quote from: Father Jape on 19-10-2012, 19:33:24
Ah, Đura Daničić je to, valjda da publiku ne zbunjuje, preveo kao "krokodil".  :lol:

Jeste, proveravala sam pre neki dan baš ovim povodom. Mada je bilo tu svašta posle Biblije (što mi pravi pometnju s konotacijama).

Quote from: Irena Adler on 19-10-2012, 19:37:28
Mada je bilo tu svašta posle Biblije (što mi pravi pometnju s konotacijama).

A šta je sve bilo pre Biblije! 8)

Ako je pre Biblije bilo Levijatana, jedva čekam da čujem/vidim/pročitam tu priču i dopunim zbriku konotacija. :)

Pa bila je valjda svakodnevna upotreba u Jevreja.

Heb. livyathan "dragon, serpent, huge sea animal," of unknown origin, perhaps related to liwyah "wreath," from root l-w-h- "to wind, turn, twist."

Hm, pošto je Levijatan neman, živo me zanima šta će onda biti Caliban i Abaddon.

Caliban Ljudožder, Abaddon Uništitelj. Recimo.

Znači Ljudožerov rat i Kapija Uništitelja? A da zaštitimo mi ovo?

Da se razumemo, verujem da  "neman" može da bude sasvim odgovarajući prevod, samo me zanima da li u knjizi ima nečeg što asocira na one druge levijatane. Zato ću da pročitam knjigu.

Sad vidim, kod nas je abaddon pogibao. To zvuči još dojajnije.  :lol:

Nema. Levijatan se koristi u smislu uzdizanja ogromnog čudovišta iz dubina svemira, kao što se biblijski levijatan uzdiže iz morskih dubina. Goran je to sjajno rešio.

Ali zašto je uopšte bilo potrebno da se to menja? Evo sad gledam, i Osterov i Akunjinov roman su kod nas objavljeni kao "Levijatan", o Hobsu da ne govorim.

Ja sam mislio da smo se oko toga svi prećutno složili. Mislim da je najbolje ostavljeno.

Otkud znam. Pitajte Gorana. :)

Kad smo kod prevoda, moze pojasnjenje, jel prevod Aberkrombijevog Before they are hanged na srpski Vesala jedan markentinski trik Lagune ili odluka samog prevodioca da tako prevede delo, po meni je to jezivo!!!

Verujem da je to bilo prevodilačko rešenje.

Nije neuobičajeno da prevodilac odstupi od originalnog naslova. Na primer, The Warded Man/The Painted Man prevedeno je kao "Noć demona". The Gathering Storm ja sam preveo kao "Oluja na obzorju". I to je primer slobodnijeg prevoda u odnosu na original. Sad, da li to bude uspešno ili ne, na kraju će da odluće čitaoci. Inače, Aberkrombi se za sada dobro prodaje.

Meni je Aberkrombi skroz dobar. Počeo Vešala.
Nije mi prva liga( Martin, Erikson, Džulija Džouns), ali druga sigurno, sviđa mi se serijal.

Pa i Noc demona je bezveze, nema neke veze sa naslovom, Vesala takodje, rec je izvucena iz konteksta, i nema isto znacenje, to mi se ne svidja, razumem da neko ima slobodno tumacenje prevoda ali da se ne udalji od originala, Oluja na obzorju je dobro resenje, Red magle vec nije, al to si objasnio kako je do toga doslo. Pomislio sam da Laguna to namerno radi da bi lakse prodala knjige, kao npr ovi prevodi filmova kod nas, poslednje: Ubica iz buducnosti (Looper) uzasno!!!

Cudno je to kod nas kako si losije stvari bolje prodaju od boljih, ne kazem da je puno los Aberkrombi, al je pun klisea, predvidiv takodje.

Opet moram da se vratim na wild cards, molim te da mi pojasnis samo, kad si rekao da se Fort freak ne moze citati bez prethodnog predznanja, jesi li mislio na sve wild cards pocev od pocetka ili na trilogiju koja pocinje Inside straight-om?

Neretko ni originalni naslovi nemaju baš toliko veze sa samom knjigom.

Danas mi rekoše da Martin i Gemel idu odlično, Erikson ne preterano dobro, ali dovoljno da se radi dalje, dok se novi Džordan nije pokazao. Naravno, tek je prvi dan Sajma i većina čitalaca verovatno ni ne zna da je objavljen, ali ipak začuđujuće, uzevši u obzir da se za Džordanom najviše kuka.

Cudno za Gemela ali lepo. Valjda se ljudi obraduju kad vide da nije deo nekog maratonskog serijala.

I meni čudno. Očekivao sam da to niko neće kupovati. Mislim, za Gemela je bio trenutak pre desetak-dvanaest godina. No, bolje ikad nego nikad I guess.

Koji Erikson, stari? Ja sam juče kupovao na njihovom štandu i rekli su mi da Sećanje na led nije izašlo.

Ova dva koje imaju u prodaji. Što se "Sećanja" tiče, pokušaće da ga objave do Nove godine, a četvrtu knjigu do narednog sajma.

Hvala na informacijama. Bilo bi odlično akobi uspeli da u godinu dana izdaju dve knjige. Odavno su započeli ovaj serijal, a sporo ide.

Iskren da budem - sumnjam. Prevod još nije počeo, da svaka naredna knjiga Malazana je sve komplikovanija. No, videćemo. I ja bih voleo da se ubrza ritam izdavanja. Majka mi probi uši kukajući za trećom knjigom,

Brže bi se naučio engleski nego što će knjiga da izađe.

Pa sad. Objašnjavao sam ranije, ali hajde ponovo - objavljivanje knjiga je komplikovan i dugotrajan proces. Naročito ako neko hoće da ga obavi kako treba. "Sećanja na led" imaju 1200 šlajfni. Prosečna brzina prevoda je 3 šlajfne na sat. Dakle, potrebno je najmanje 400 radnih sati da bi se ta knjiga prevela. Pošto ne znam nijednog prevodioca da je u stanju da prevodi više od 4-5 sati dnevno, to mu izađe na nekih 100 radnih dana, što mu dođe pet meseci samo za prevod - pod idealnim uslovima. Idealni uslovi ne postoje. Potrebno je tu izdvojiti vreme za istraživanje, čitanje i iščitavanje, konsultacije... Pa posle sledi lektura i korektura, pa štampa - koja sama po sebi ume da se bezobrazno oduži.

Ali,sve i da naučiš engleski, opet ćeš čekati po godinu i više dana da pisci napišu nove knjige - a nisu ni sve knjige baš na engleskom. :)

Quote from: filip_serbon on 21-10-2012, 17:47:04
Opet moram da se vratim na wild cards, molim te da mi pojasnis samo, kad si rekao da se Fort freak ne moze citati bez prethodnog predznanja, jesi li mislio na sve wild cards pocev od pocetka ili na trilogiju koja pocinje Inside straight-om?

please :)

Naravno da nije jednostavno i da nije samo u brojkama koje si napisao, ima gomila sitnih stvari, samo kažem ko je nestrljiv da dočeka izdanje na srpskom, ima rešenje.

Aha. Izvini.

Elem, najbolje bi bilo pročitati sve knjige, naravno, ali za nuždu - možeš samo prve tri, Wild Cards, Aces High i Jokers Wild - pa da onda skočiš na ili Inside Straight ili Fort Freak. Ovaj sajt ti je zgodan za praćenje serijala:

http://www.wildcardsonline.com/index.html (http://www.wildcardsonline.com/index.html)

Quote from: Barbarin on 22-10-2012, 13:40:45
Naravno da nije jednostavno i da nije samo u brojkama koje si napisao, ima gomila sitnih stvari, samo kažem ko je nestrljiv da dočeka izdanje na srpskom, ima rešenje.

Naravno. Ja svejedno uvek preporučujem čitanje na originalnom jeziku za one kojima se može.

Quote from: Nightflier on 22-10-2012, 12:20:47
Iskren da budem - sumnjam. Prevod još nije počeo, da svaka naredna knjiga Malazana je sve komplikovanija.

Tja, šta je tu je, nek daju onda bar tu jednu.
Što se tiče čitanja na orginalnom jeziku, mislim da bi me neki komplikovaniji sf poput knjiga Iana Mekdonalda ubio u pojam (zbog potrebe da prevodim, ne zbog kvaliteta pisanja), ali epsku fantastiku bih mogao. Samo što uvek imam dve tri nepročitane a prevedene knjige, tako da nemam preku potrebu.

Odlicno, hvala za informaciju i hvala za sajt.

Jedno pitanjce za bilo koga ko je upućen u temu. Kupio sam na Alnarijevom štandu Osmatrača mrtvih Džounsove, čije pisanje veoma volim, i toliko se iznenadio time da knjiga ima samo 350 strana da sam je nekoliko minuta premetao po rukama tražeći oznaku da je to prvi deo Osmatrača mrtvih (znate da je druga knjiga Mača senki tako izašla pre 7-8 godina). Njene prethodne knjige su imale minimum 550-tak strana, koliko se sećam, nisu mi sad pri ruci. Zna li neko zašto otkud sad takva promena pop pitanju obimnosti njenih knjiga i da li njeno pisanje i dalje ima isti kvalitet? Verujem da će moje pitanje mnogima zvučati glupo, ali nešto slično sam doživeo čitajući Mariju Semjonovu i to mi nije ostalo u prijatnom sećanju.

Koliko vidim na Amazonu, Watcher of the Dead je za trećinu manjeg obima od prethodne knjige. Nažalost, nisam čitao romane u ovom serijalu nakon prvog, tako da ne mogu da ti kažem ništa konkretno - ali čini mi se da je Perin čitao sve, pa će se možda on javiti.

Hvala na odgovoru u svakom slučaju.

Quote from: neomedjeni on 23-10-2012, 14:19:16
Jedno pitanjce za bilo koga ko je upućen u temu. Kupio sam na Alnarijevom štandu Osmatrača mrtvih Džounsove, čije pisanje veoma volim, i toliko se iznenadio time da knjiga ima samo 350 strana da sam je nekoliko minuta premetao po rukama tražeći oznaku da je to prvi deo Osmatrača mrtvih (znate da je druga knjiga Mača senki tako izašla pre 7-8 godina). Njene prethodne knjige su imale minimum 550-tak strana, koliko se sećam, nisu mi sad pri ruci. Zna li neko zašto otkud sad takva promena pop pitanju obimnosti njenih knjiga i da li njeno pisanje i dalje ima isti kvalitet? Verujem da će moje pitanje mnogima zvučati glupo, ali nešto slično sam doživeo čitajući Mariju Semjonovu i to mi nije ostalo u prijatnom sećanju.

Pošto im je Osmatrač mrtvih ?

Nemam pojma. Zar nema na sajtu?

Ako se dobro sećam (kupio sam desetak knjiga na različitim štandovima) 680 dinara, s tim što je posebno istaknut za svaku knjigu i popust za članove kluba - za njih 610 dinara.

Nightflieru, da li postoji mogućnost da Laguna u (bliskoj) budućnost krene sa serijalom The Stormlight Archive od B. Sandersona?
Pitam tebe, budući da si ti radio prevod Mistborn-a pa možda znaš nešto više. Hvala. :)

P.S. Odlično radiš svoj posao. Vidi se da ti epika baš leži.

Hvala, Roladne.

Glede Sandersona, Laguna čeka da vidi kako će se prodavati Mistborn. Kako su mi rekli, Sanderson se za sada ne prodaje dovoljno dobro da bi opravdao dalje objavljivanje - što je za mene veoma veliko iznenađenje, moram priznati, uzevši u obzir njegovu popularnost u SAD i diljem interneta. (Trenutno je rangiran neposredno ispod Martine). No, sve i da se Laguna reši da ga radi dalje, pretpostavljam da bi se prvo radila "Legura zakona", a potom nešto drugo.

Nadao sam se da do ovoga neće doći, ali prinuđen sam da na izvesno (duže) vreme drastično smanjim prisustvo na internetu. Naime, juče sam dobio neke ne tako prijatne vesti u posrednoj vezi sa poslom, koje nisu baš preterano dramatične, ali su dovoljno nezgodne da bi mi potpuno oduzele i ovo malo slobodnog vremena koje mi je ostalo.

Naravno, te sam vesti dobio baš u trenutku kada sam prihvatio obilje novih poslova i sada je jedini način da ispunim svoje ugovorne obaveze - a i da ne izneverim ljude sa kojima sarađujem - odlazak na jednu podužu pauzu od blogova, foruma, Fejsbuka i sličnih džabalebaroških načina za traćenje vremena.

Nisam u prilici da objavim na kojim sve projektima radim, pošto neke njihovi izdavači još nisu ni najavili, ali mogu da nabrojim da me u narednih nekoliko meseci čeka završavanje dva obimna romana iz serijala "Točak vremena" za Lagunu, četiri trejda nekih stripova za Darkvud (uz potencijalna uskakanja novih stvari), dva romana Kima Njumena za Paladin (jedan je "Morijarti", a o drugom nadam se nešto više kada ga Goran bude najavio), kao i niz poslića relativno malog obima - ali svejedno prilično zahtevnih - o kojima nažalost ne mogu ništa da kažem, sem da im se prilično radujem, pošto predstavljaju više nego zanimljiv kreativni izazov.

Shodno tome, ovde me baš i neće biti preterano često. Trenutno tragam za pola sata slobodnog vremena dnevno, ali i ako ga budem našao - verovatno će biti posvećeno Fejsbuku. Prevashodni razlog tome je to što se, na moje zgražavanje, neverovatno mnogo čisto poslovne prepiske vrši preko rečene društvene mreže. Trudiću se da budem u nekoj meri prisutan na grupama čiji sam admin na FB-u, pa sva pitanja možete da mi postavljate tamo. Čisto da podsetim, reč je o grupi Nightflier's Bookspace i fan pejdžu Epska i naučna fantastika.

"Sećanje na led" biće u februaru. Naredni Malazan za godinu dana.

Sta mislis hoce li deliti Laguna knjigu?

Quote from: Nightflier on 10-01-2013, 10:56:42
"Sećanje na led" biće u februaru. Naredni Malazan za godinu dana.

Upravo sam zavrsio "Deadhouse Gates" - Erikson me je potpuno oduvao. Ovo mi je postao sigurno jedan od omiljenih serijala fantastike koje sam ikada citao... Neverovatna knjiga, stvarno....

Quote from: filip_serbon on 11-01-2013, 19:52:59
Sta mislis hoce li deliti Laguna knjigu?

Ne znam koliko ima stranica u prevodu. Svakako neće ako ne budu morali. Ne znam detalje, ali znam da im deljenje knjiga silno komplikuje život - između ostalog i zbog toga što čitaoci to ne vole. Uglavnom, trude se da izbegavaju, ali ne znam da li će im uspeti. Mislim da je nekih 900 šlajfni apsolutna gornja granica za jedan tom.

Quote from: milan on 11-01-2013, 22:11:19

Quote from: Nightflier on 10-01-2013, 10:56:42
"Sećanje na led" biće u februaru. Naredni Malazan za godinu dana.

Upravo sam zavrsio "Deadhouse Gates" - Erikson me je potpuno oduvao. Ovo mi je postao sigurno jedan od omiljenih serijala fantastike koje sam ikada citao... Neverovatna knjiga, stvarno....

Drago mi je što ti se dopada. Svojevremeno sam se veoma zalagao za taj serijal i dosta dugo mi je bio najdraži aktivni fantazijski serijal, posle Martinovog.

Je l' da da je Memory of Light baš bezveze?

Što, neko je umro?  :)

Zapravo. AMoL mi se prilično dopao. Možda bi se moglo reći da je najslabija od sve tri knjige na kojima je Sanderson radio, ali ne mogu da se otmem utisku da je to zbog potrebe da se u njoj zametnu počeci novog serijala.

Jok, jasno i glasno su rekli na presu da je to to, nema više. Izaći će WoT enciklopedija u kojoj će navodno da razjasne neke stvari i završeno. Rečeno je da RJ nije ostavio ništa o nastavcima (priča vezana za Meta i Tuon), i da Harijeta ne želi da se išta više radi, jer to ne bi imalo veze sa pokojnim Džordanom.

Mene su iznervirale nerazjašnjene stvari, kretenska i banalna "rješenja" plotova koji su se provlačili maltene od početka, mnoge nedosljednosti i upadljive greške koje naknadno uređivanje uopšte nije uočilo. Osjećam se otprilike kao nakon posljednje epizode Galaktike.

Potencijal je bio tu, mogli smo da dobijemo veličanstven kraj, a ovo je po meni jedan poluproizvod.
Najgore je to što su mi se i GS i MT veoma dopale i što sam očekivao mnogo više.

Ma sta Harijeta govorila, nimalo nisam ubedjen da nece biti nastavaka. Dapce, suprotno. I ja sam vise ocekivao od AMoL, ali sklon sam da poslednje tri knjige posmatram kao tri toma jednog naslova - kako je to i bilo zamialjeno, cini mi se. Takodje sam sklon da mislim kako ce WoT postati svojevrstan Torov legacy setting za afirmaciju perpsektivnih autora. To makar ako se Doeri neso pita. A verujem da se pita.

Šta je sa Eriksonom ? Bio je najavljen za februar, nikako da izađe...

Ne znam ništa. U utorak idem da potpišem ugovor za narednog Džordana, pa ću pitati. Lako je moguće da se čeka ugovor od vlasnika prava za narednu knjigu.

negdje mi je promaklo ali šta je s novim nastavcima Milesa... izašla su samo 3
:idea:

Mislim da su definitinvo digli ruke nakon poslednje knjige. Koliko znam, očajno se prodavala. Srećom, Hrvati su ih objavili u kompletu, a i skenirali i okačili na net. :)

Kako ti se čini mapa za Emperor of Thorns? 
Izgleda da se dobro držimo, čak i u postapokaliptičnom svetu.  :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F-BsLkTrdhj2w%2FUUJGO3FFELI%2FAAAAAAAABC4%2F6emuNoqxJeM%2Fs640%2Feot_map_colour.jpg&hash=5092df8ef972d326dcad4bb90a5670b1f680795b)

http://3.bp.blogspot.com/-BsLkTrdhj2w/UUJGO3FFELI/AAAAAAAABC4/6emuNoqxJeM/s1600/eot_map_colour.jpg (http://3.bp.blogspot.com/-BsLkTrdhj2w/UUJGO3FFELI/AAAAAAAABC4/6emuNoqxJeM/s1600/eot_map_colour.jpg)

Bogami, ne da se dobro držimo, nego smo proširili teritoriju, koliko vidim. :)

Mapa mi se veoma dopada. Čini mi se da je prilično osmišljena, a dopada mi se i to što je topologija takođe izmenjena. Očigledno je da je došlo do globalnog otopljavanja, pa su (veliki) delovi Britanije, Italije i očigledno Balkana pototpljeni. Takođe, klima je debelo promenjena, pošto je radnja serijala smeštena otprilike u predeo savremenog Baltika, a klima opisana u knjigama je drastično toplija. Sve u svemu, baš mi se dopada.

@Nightflier: Da nemas mozda neki noviji naslov sf-a koji bi imao tvoj seal of approuval da preporucis ? Bilo koji podžanr dolazi u obzir. Nikako da se doceka Corey da izda Abaddon's Gate:) Eventualno ako bi mogao da mi posaljes u formi epub ili pdf-a?
Hvala unapred

Najveće je pitanje šta tačno voliš da čitaš i šta si do sada čitao. Recimo, preporučio bih ti "Srce komete" Brina i Benforda - ali to si možda već čitao kada je svojevremeno bilo objavljeno kod nas. Da li si čitao Simonsa? Da li si spreman da se okušaš sa nekim podžanrovima tipa alternativne istorije, ili ti to previše vuče na fantazi? Daj mi još neke parametre.

@Nightflier: Nisam citao mnogo sf-a, recimo 30-40 naslova. Nemam neki omiljeni podzanr, ali recimo da volim hard sf,  spejs operu ali i cyberpunk, a ne volim time travel ( jedina knjiga koja mi se u tom stilu dopala je There will be time od Andersona ) Pisce koje volim su: rani Gibson, Dik, Stephenson, Mcdonald, Egan. A svideli su mi se i Wooding i Corey u zadnje vreme. Kliseizirani ali nekako na simpatican nacin.  Nisam citao Srce Komete tako da bih mogao. Simonsa sam citao. Ako mislis na Hiperion i ostale nastavke. Citao sam i neke njegove druge zanrovske knjige. Nisam citao skoro nista iz podzanra alternativne istorije tako da slobodno mozes da preporucis nesto od toga.  Mogao bi takodje da preporucis nesto iz Military podzanra, to nesto nisam citao.

@Nightflier: posto ti se jako svidja Srce komete,zasto ne preporucis coveku Poniranje u Sunce, Podizanje zvezdane plime i Rat uzdizanja od Dejvida Brina (Kentaur i Polaris izdanja)? Meni je to pojam kvalitetne Space opere, a poznajuci tvoj ukus pretpostavio bih da ti spadaju u omiljene :) Ja bih ih sigurno preporucio, al covek tebe pitao ;)

Jotaro, od alternativne istorije, a kad već voliš Dika, imaš Čoveka u visokom dvorcu.

Za alternativnu istoriju Kim Newman je odlican sa Anno Dracula, a ljudi generalno spominju i "Pavane" kao dobru staru alternativnu istoriju.

dobar je pavane samo kentaurov komentar nazad "sjebaje" čitanje

nekoliko usko povezanih priča...u sjećanju mi ostaje scena s lokomotivom i željeznicom generalno te načini komuniciranja  :!: na daljinu

@Berserker

Nisam stigao da mu preporučim, pošto iz nekog razloga nisam mogao da učitam Sagitu dva dana (mada sam juče bio na putu). Pridružujem se preporukama za serijal "Uzdizanje", naravno.

@Jotaro

Za početak, potraži An Oblique Approach by Eric Flint. Trebalo bi da može da se skine džabe sa Baen Free Library. Ako ne može, javi mi se i poslaću ti. To je alternativna istorije SF sorte.

Izvini, upravo sam se vratio sa puta, tako da ne mogu da ti se posvetim malo više - ali noćas ću, obećavam. :)

@Berserker: Hvala za preporuku. Nisam citao Uzdizanje. A i Anno Dracula mi je na listi odavno. Od Newman-a sam samo citao njegove kratke price. Dopada mi se.

@angel011, Coveka u visokom dvorcu sam vec citao. Dobra knjiga. Od Dikovih poznatijih naslova jedino nisam citao Tri Stigmate Palmera Eldrica i Simulakrumi.

@Nightflier:  An Oblique Approach  cu da pronadjem. Deluje zanimljivo. Hvala.

Upravo sam zavrsio ''Smrt u Italbaru''. O utiscima cu negde drugde, prevod je odlican ali mi je jedna stvar upala u oci: na 3-4 mesta u knjizi se spominje izraz ''šestarenje'' na mestima gde je ocigledan prevod ''kruženje''. Recimo rečenica ''ptice su šestarile nebom'' ili ''šestarili su oko nas''. Znam da je u pitanju reč ''circling'' i da se šestar iliti po naški cirkle kaže ''circles'' ali opet...jel ima nešto što ne znam a da je uticalo na prevod?

Ptice-grabljivice, a naročito orlovi, nadleću određeni teren u krugovima, pa se zato kaže da šestare. Vremenom je ova reč postala sinomim za "leteteti, lebdeti" i slične reči, a pošto ne lete samo ptice već i pogled, koristi se i da prikaže kako neko pogledom traži nešto u skupu ljudi, na primer, kao što orao traži plen, pa onda rečenica glasi "Rand je šestario pogledom po dvorani prepunoj Aes Sedai, tražeći Ninaevu".

U načelu, tu je po sredi moja prevodilačka zadrtost. Trudim se da u svaki prevod koji radim ubacim makar jednu reč koja je u srpskom jeziku bila u intenzivnoj upotrebi pre Drugog svetskog rata. Nekima to prija, a neki odmah pretpostave da su reči hrvatske, pošto ih ranije nisu čuli. :) Veoma mi je drago što ti se prevod dopada. Namučio me je.

@Nightflier

Dosta mi se svideo Gregorijev Pandemonijum. Da nije bilo tvog unosa na blogu verovatno nikada ne bih obratio pažnju na ovog pisca. Hvala ti. Moram da priznam, kupilo me je poređenje sa Dikom i Zelaznijem.

Znaš li možda dokle se odmaklo sa Legendama 2?

Hvala. :) Taj blog je i začet sa idejom da se nepoznati pisci približe našim čitaocima i izdavačima. Nadam se da ćeš pročitati i preostala dva njegova romana. Vrede utrošenog vremena.

Što se "Legendi 2" tiče, znam da su novele poodavno razdeljene prevodiocima. Nažalost, mene je to zaobišlo - tako da ne znam u kojoj je fazi izrade. Pretpostavljam da se taj naslov planira za sajam, pošto bi to bio najbolji trenutak da se tako nešto objavi.

@Nightflier: Jel ti imas cast da prevodis WOK? Ako je tako srecno   Meni se recimo Mistborn nije svideo. Procitao sam samo prvu knjigu. Ali je zato WOK  bolje delo. Jedino sto me je nervirala velicina tog dela. Moglo je da bude krace za 300 strana.Covek se previse raspisao. A i nekako mi funcionise bolje na segmente nego kao celina. Moram svakako da pohvalim worldbuilding.  Kakvi su tvoji utisci o WOK-u?

Druže, imaš temu o Way of Kings - koju sam otvorio kada mi je potvrđeno da ću raditi taj serijal. :)

No, da ti svejedno odgovorim: Way of Kings je zanimljiv sa aspekta worldbuildinga, ali se čini nekako nedorečenim. To je boljka mnogih prvih knjiga u serijalima od deset, a retki su pisci koji uspevaju da taj problem prevaziđu. Sanderson očigledno nije jedan od njih. Moja zamerka ne odnosi se toliko na broj stranica, koliko  na ono što je na tim stranicama urađena. WoK je mestimično naivan, a karakterizacija glavnih likova neočekivano loša. Dapače, sporedni likovi su daleko dopadljiviji od protagonista. Ovo samo po sebi ne bi bilo strašno da je reč o prvom romanu, ali WoK je objavljen tek nakon što je Sanderson sabio na hiljade stranica. Naravno, WoK upravo jeste Sandersonov prvi roman, koji je on počeo pa batalio kada je video da je zagrizao preveliki zalogaj, te nakon toga seo i napisao sjajni "Elantris". U međuvremenu se vraćao i popravljao WoK, ali ga nije popravio dovoljno - po mom mišljenju.

Ukratko, sve što imam da zamerim može da se podvede pod mane romana prvenca. Određeniji sud ću dati kada se objavi nastavak. :)

Quoteimaš temu o Way of Kings

Može link teme? Bezuspešno tragam...  :(

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11862.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11862.0.html)

Zahvaljujem. xjap

Nema na čemu. :) Ako sve bude kako treba, prevod će biti objavljen za jedno godinu dana.

Pitanje vezano za Robin Hobb:

Nakon što sam završio Farseer trilogiju, bacio sam se odmah na Tawny Man, preskačući Liveship Traders. Greška ili ne?

Pa, tako sam i ja uradio. Možda bih pročitao Liveship Traders da nisam imao ništa drugo za čitanje. Ovako, što se mene tiče, nismo pogrešili ni ti ni ja. :)

Hvala na odgovoru. Inače su mi Robin Hob preporučivali godinama. Nažalost, prije par godina dohvatio sam onaj užas od prevoda izdat pod nazivom Krv kraljeva i zgađen odustao nakon 20 strana. Sad čitam na kindlu u originalu i totalno sam se navukao.

Jel mi se čini, ili se Laguna malo uspavala po pitanju fantastike?

Planiraju li sem Točka vremena još neki naslova da izdaju u neposrednoj budućnosti?

Legende 2, Digitalni ugljenik, Put kraljeva, The Daylight War, sledeći Disksvet, sledeći Malazan - to je ono za šta ja znam. Verovatno je još nekoliko naslova u pripremi. Laguna je inače smanjila produkciju, ali ostalo je prilično fantastike. Problem je u tome, rekao bih, što su sve ovo čudovišno obimni naslovi, pa je potrebno mnogo vremena da se proizvedu, da tako kažem.

Da, mali otklon - "neposredna budućnost" je negde tokom ove godine.

Uh, sjajno, hvala.

Naročito me raduje što će u ovoj godini izaći druge Legende i Put kraljeva. Navikao sam se na Sandersonova pisanija, ali sam mislio da nećeš stići zbog Točka da ga prevedeš ove godine.

Ne znam kako napreduje prevod L2, pošto nisam uključen u projekat, tako da ne znam da li će stići do kraja godine. Što se Sandersona tiče, videćemo kako će ići prevod. To je užasno obimna knjiga, a  ja već patim od debelog zamora materijala. Ono što je sigurno jeste da mora da izađe iz štampe u narednih 12 meseci, zbog ugovornih obaveza prema vlasnicima prava. "Digitalni ugljenik" će izaći ubrzo, doduše, kao i "Tornjevi ponoći". Sa četvrtim Eriksonom je bilo birokratskih problema, u smislu da stranci nikako da pošalju ugovor,  ali ne znam šta je na kraju bilo sa tim i da li je počeo prevod. Plan do daljnjeg je jedan Erikson godišnje.

Vrlo verovatno da Laguna sprema još koješta, znajući njih.Ja u dosta toga nisam upućen, pošto nisam član redakcije - a nema ni potrebe da se jedan prevodilac opterećuje serijalima koje ne radi. I ovako se jedva nosim sa "Točkom".

Nightflieru, znaš li možda nešto o tome kad će poslednji deo Aberkrombijeve trilogije? Znam da ga nešto ne gotiviš, no to je za mene idealna epska fantastika za letnje čitanje.

Ne znam nista konkretno, ali siguran sam da ce biti tokom leta.

Odlično, baš kako bi mi odgovaralo. Hvala.

Ubise me Secanja na led, u pozitivnom smislu... Opet me je Erikson razbio k'o zvecku.
Ima li vesti o cetvrtoj knjizi kod nas?

U planu mi je da uradim prikaze za Deadhouse i MoI, pa ćemo videti da li nam se utisci poklapaju.

Ne znam ništa o četvrtoj. Bilo je problema sa pravima, ali je valjda to rešeno. Mislim da u svakom slučaju nema nade da knjiga stigne do kraja ove godine. Pitaću početkom narednog meseca, kada budem predavao prvu polovinu prevoda.

Ajd' da i ja nešto pitam. Jest' da nije u okviru teme, ali me baš kopka.
Kako to da si The Black Eminence, kad je taj vuk na avataru beo?

Black Eminence je odgovor na nečiji moronizam da sam ja siva eminencija Znaka Sagite, pa da koristim uticaj za ne znam već šta. Više se ni ne sećam ko me je napao. Mislim da je to čak bilo pre D, mada je moguće i da je bila ona. U odgovor na to dodao sam The Black Eminence.

Wolf Who Rules je lik iz meni veoma dragog sajens fentezi romana. Vuk je beo zato što na porodičnom grbu imam belog vuka. Na kraju, svi beli vukovi nose crno - tako da se sve uklapa. :)

Ajd da se i ja nadovezem na pitanje o avataru :) Ranije ti je stajao Vampire Nocturnus? To znaci da igras magic? Ja se igram sa drugarima preko neta pa sam skoro pravio Vampire Tribal deck, pa mi nisu davali da stavim vise od jednog Nocturnusa u deck :)

Moj vamp deck izgleda otprilike ovako:

3x Bloodghast
4x Bloodline Keeper 
4x Bloodseeker
4x Gatekeeper of Malakir
4x Vampire Nighthawk
4x Vampire Nocturnus
4x Dark Ritual
4x Urge to Feed
4x Feast of Blood
4x Victim of Night

Izašle druge Silverbegove Legende, naravno podeljene u dve knjige. Da li si čitao Dajani Gabaldon i Elizabet Hejdon? Smemo li da se nadamo da će njihove priče nešto valjati - za prvu sam čini mi se čuo da piše istorijske ljubiće, a o drugoj spisateljici ne znam ništa?

Nisam čitao romane koje je Gabaldonova pisala. To su istorijski ljubići, premda dobro napisani sudeći po kritikama, a jedini element fantastike jeste putovanje kroz vreme. Ali zato sam čitao sve novele o lordu Džonu, koje su uglavnom krimići. Odlično su napisane i Džon je izvanredan lik.

Što se Hejdonove tiče, čitao sam sve njene romane i ocenio bih je sa recimo slabom trojkom. Dobra je kada nema ništa bolje, ali nije prva a ni druga liga, premda je bila izuzetno popularna u vreme sastavljanja "Legendi 2". U međuvremenu je nestala kao da je u zemlju propala. Sve u svemu, svojevremeno su razmišljali u Laguni da je objave. Ja sam je popljuvao, drugi su je hvalili. Srećom, poslušali su mene. :)

Hvala na odgovoru, znači jedna valja, jedna ne. Nije loše, kad se sve sabere, osam od jedanaest pisaca bi trebalo da ponude dobre priče.

Davno sam čitao, ali čini mi se da je sveukupni utisak nešto slabiji nego kod prve knjige. U L2 najbolji mi je bio Gejman, pa tek onda Martin, Gabaldonova i Kard. Tim redom, otprilike. Te priče su odlične - prve tri su za pet zvezdica - dok ostale baš i nisu ostavile neki neznamnijakakav utisak na mene. Opet, davno je bilo kada je ta zbirka izašla.

Baš sam pre sat vremena ostavio post na jednom drugom sajtu da, gledajući pisce, očekujem slabiju zbirku od prve, pa me to ne iznenađuje. No dobro, nek budu tri odlične priče i još recimo četiri vredne čitanja i ja sam zadovoljan.

I iznenadio me je Gejmen. Američki bogovi nisu baš epic fantasy, što bi trebalo da bude žanr kojim se Legende bave.

Otprilike je tako nekako. Recimo, ja bih tu zbirku izmenio tako što bih izbacio Mekafrijevu, Vilijamsa, Hobovu i možda Fajsta, a ubacio bih Eriksona, Bišopovu, Bižol (Chalion)...

Quote from: Nightflier on 16-03-2013, 16:35:59
Mislim da su definitinvo digli ruke nakon poslednje knjige. Koliko znam, očajno se prodavala. Srećom, Hrvati su ih objavili u kompletu, a i skenirali i okačili na net. :)

vidim u najavi 4. dio :-D milesa...
dakle nisu digli ruke samo presporo ide...

opa vidi ti to :) Vorska igra, jel to konacno prvi deo serijala? Bilo bi bas lepo videti je pre kraja godine, taman mi se zasvidjao serijal.

piše septembar...
ja sam samo prve dvije pročitao
moram odmah treću u spisak ubaciti
a 4. odmah kupiti da pomognem izdavanje :D

hm, malo sam zbunjen, zverao sam po wikipediji da vidim koji je redosled izdavanja u serijalu, ali mislim da ima bar dva naslova posle Krhotina casti a pre ovog.

Quote from: Berserker on 07-07-2014, 16:51:25
opa vidi ti to :) Vorska igra, jel to konacno prvi deo serijala? Bilo bi bas lepo videti je pre kraja godine, taman mi se zasvidjao serijal.

Prvi deo serijala je "Plaćenik" (The Warrior's Apprentice) a nakon njega ide "Vorska igra" (The Vor Game). Između je fantastična novela, koja je dobila mislim i Huga i Nebulu, Mountains of Mourning. To je Boban objavio u nekom Monolitu.

cek cek cek, majku mu zasto sam monolite ostavio kod roditelja :( znaci sledeci put kad odem kuci da overim Mountains of Mourning.

Zato sto zauzimaju gomilu prostora? :-D

Meh, trenutno razmatram da li da svoju kompletnu biblioteku (preko 1000 SF i EF knjiga plus neki biseri kao kompletna Plava Ptica i tako to) prodam jer mi sve stoji kuci kod roditelja, pa ih vise i ne vidjam...Dzaba mi cela biblioteka kad ovde imam mesta za nekih 100ak knjiga u vr glave...

slično je i meni zato lagano prodajem baš stvari koje mi nikad više neće trebati
a usporio sam kupovinu novih naslova

Pa, ja sam 2009. rasprodao gotovo celu bibiloteku knjiga i stripova. Delimično zbog toga što je posao stao, dugovali su mi pare, pa nisam imao od čega da živim, a uz to sam tek počeo da stanujem sa sadašnjom suprugom u iznajmljenom stanu, pa je trebalo taj stan nekako plaćati. Kada sam rasprodao nekih 3000 pejperbekova i ponešto hard kovera i nekoliko putnih torbi stripova, posao je lagano počeo da se vraća redovnim tokovima, pa sam se našao u nedoumici da li da obnavljam kolekciju ili ne.

Debelo sam razmislio i rešio da to ne radim, odnosno, da radim ali uz nekoliko pravila:

1) Danas kupujem gotovo isključivo SF&F knjige na srpskom. Delimično zato što majka i žena više vole da čitaju na srpskom nego na engleskom, a delimično zato što gajim neku nadu da ću imati decu koja će voleti da čitaju.
2) Ako kupujem na engleskom, kupujem samo tvrde poveze. Knjige u mekom povezu su jednostavno neupotrebljive naspram elektronskih izdanja. I kada kupujem u tvrdom povezu, biram da to budu knjige koje mi nešto znače pored pukog sadržaja.
2a) Ima nekih knjiga za koje sam vezan iz razloga koji nemaju veze sa sadržajem ili autorima, pa ću ih kupiti i u mekom povezu. Primer za to je Martinov serijal Wild Cards, koji nameravam da nabavim u pejperbeku, kako ga Tor bude reizdavao.
3) Danas uglavnom i stripove kupujem u tvrdom povezu, ako ta mogućnost postoji. Mekog poveza mi je dosta za sva vremena.
4) Sve sam to počeo da kupujem u većem broju pre jedno godinu dana, kada smo kupili vikendicu od pedesetak kvadrata. Vikendica ima dve spavaće sobe, dimenzija 2,4x3,4 m i jedna od tih soba je pretvorena u biblioteku. Prva stvar koja je u tu kuću ušla bile su police za knjige, dimenzija 2,2x0,7x0,4 m, u koje pakujem knjige i stripove jedne na druge, da što više stanu - i imam dugoročni plan da napravim potkrovlje u kojem ću celom dužinom napraviti policu za knjige, da se ljudski vidi šta imam i da može da se uzme knjiga, a da se ne prekopava i ne premešta.

Naravoučenije: Ako vam nije preko potrebno zbog para, nemojte prodavati svoje zbirke. U nekom trenutku u životu iskrsnuće prilika da obezbedite sebi prostor za njih. Ako se odreknete toliko bitnog dela sebe samo zbog toga što "nemate prostora" ili "ne da vam žena/muž", pretvorićete se u sasvim drugačiju osobu od one koju ste gradili celog života.

Just my 2 c.

Potkrovlje i vikendice ne dolaze u obzir zbog vjetra, kiše...zar se ne bojiš lopova?

Ja sve što nabavim i pročitam dijelim u 2 vrste
ponovno čitati i nikad više
ono nikad više prodajem za siću jer se nikad ne može izvući ista lova ili mijenjam
pošto sam emotivno vezan samo za polaris i kentaur naslove njih imam skoro sve i ne bih ih prodavao

pratim i neka lagunina izdanja mogu reći da danas nemam baš mnogo materijala za kupovinu
i to je dobro budući da mi je dosta knjiga nepročitano

jbg sve što smo stariji imamo manje i manje dana a više i više obaveza zato ako se nešto treba prodati nek se vala proda... sumnjam da će se naći vrijeme da se ponovo pročita... a ako se poželi možeš privremeno utažiti žeđ pdf-om

Vikendica u uslovnom smislu. Reč je o domaćinstvu manje-više usred naselja. (Veoma blizu centra, na pet minuta hoda od kevinog stana, ali istovremeno relativno izolovano i tiho.) Keva i ja smo podelili nadležnosti - kuća je moja a dvorište njeno, pa ona može da gaji zečeve i japanske kokoške, a ja mogu da sakupljam knjige i stripove.

Ako ikada budem pravio to potkrovlje,  svakako će biti pravljeno tako da bude sigurno od kiše i vetra :)

Što se lopova tiče,  tu već pomoći nema ni u kućama ni u stanovima. Jedino mogu da se nadam da ih knjige i stripovi neće zanimati.

jel ti se podnose supruga i majka?
Jesi li rasprodao kolekciju na supruzin nagovor ili vam je zaista love trebalo? hoće žene muževo sve rasprodati nije prvi primjer
zašto niste živjeli kod majke umjesto u podstanarima?

oprosti malo sam indiskretan :)

Lol

Supruga i majka mi se prilično vole. Štaviše, baš danas idemo na vikend kod moje keve. Prošle godine leto smo proveli tamo, a i ove ćemo po svoj prilici.

Nisam rasprodao kolekciju na Majin nagovor; ona za to nije ni znala. Bila je u bolnici u to vreme. Love nam je veoma trebalo. Inače, ona čita knjige, stripove, igra video-igre i radi sve ostale gikovske stvari.

Zato što je Maja zaposlena u Beogradu, a meni je za moj posao svejedno gde ću da budem - to sa jedne strane. Sa druge, keva ima stan od nepunih pedeset kvadrata zatrpan svačim nečim, pa je tada već samo meni i kevi bio mali. Sa treće strane, premda ja tehnički ne moram da budem u Beogradu da bih radio, pomaže da budem kada je reč o nalaženju novih poslova - a i meni su gotovi svi prijatelji ovde. Zapravo, imam daleko veći krug beogradskih poznanika, drugova i prijatelja, nego moja žena, koja je rođena i odrasla u Beogradu.

Jesi, ali u principu nemam problem sa "indiskretnim" pitanjima, ako nisu zlonamerna. :)

Zanimljivo
mada ne vjerujem u ljubav snahe i svekrve uvijek moraju postojati izuzetci
a šta je s djecom

Još ih nemamo.

Je l' da da je Fool's Assassin odličan? :)

Frakkin' fenomenalan. Procitao sam ARC I raspametio se.

Šta je tačno ARC?

Advance Reading Copy. Šalje se reviewerima, blogerima i sličnim tipovima nekoliko meseci pre nego što se knjiga zapravo objavi, da bi mogao da se generiše hajp na vreme. :) Nekoć sam redovno dobijao primerke, ali od pre nekoliko godina skoro svi su uveli pravilo da ne šalju elektronske verzije, a štampane verzije se šalju samo na teritoriji Severne Amerike, tako da su Evropljani mahom ispušili za ARCove.

Aha, razumijem. Ja sam ga pročitao tek prije nekoliko dana. Naravno, skinuo sam narodnu verziju za moj kindle, iako priznajem da sam se osjećao krivim što piratizujem Robin Hob.
U svakom slučaju, oduševljen sam romanom i veoma srećan što se opet družim sa Ficom i Fulom (pojma nemam kako su ih preveli), a Bi je fenomenalan lik. Samo se nadam da će nastavke objavljivati kako je predviđeno, da neće biti odlaganja u stilu Martina, rahmetli Džordana i Rotfusa.

Ako se dobro sećam, Hobova je objavljivala jednu knjigu na dve-dve i po godine. Ako se uzme nekakav prosečan broj stranica po knjizi, podeljen sa brojem meseci, rekao bih da je njen ritam vrlo blizak Martinovom i ritmu pokojnog Džordana za života mu. Bilo kako bilo, (za sada) nastavak Fool's Assassin nije najavljen za narednu godinu.

Na gudridsu piše avgust 2015, ali mi je i zvučalo sumnjivo. Nigdje drugo nisam našao potvrdu. Ubiću se, majke mi. Trenutno čekam Martina, Rotfusa, Linča, Breta, Bučera, a sad evo i Hob. Dobro je što nisam počinjao sa Sandersonovim novim serijalom.

Nego, šta ti misliš o Bučeru i Drezdenu? Da nisi kojim slučajem čitao Kodeks Alera i da li bi to preporučio?
Imam taj problem da kad se zakačim za jednog pisca želim da iščitam sve što napiše, osim ako me nešto posebno ne odbije.

Prevodio sam Drezdena :) Nalazim da je OK do vrlo dobar serijal, u zavisnosti od romana do romana. Prvih nekoliko je lošije, ali nikada ne pada ispod solidne trojke. Nekoliko kasnijih su čak čista petica.

Alera je odlična, sa izuzetkom prve knjige, koju sam jedva pročitao. Ali docnije knjige su vrlo lepo napisane, tako da se taj trud isplati - naročito pošto je serijal završen i nemaš nedoglednog čekanja.

Hvala! Ja mozda nisam bio jasan: procitao sam cijelog Drezdena pocetkom godine. I utisak nam je isti, prve tri knjige su ok, posle toga serijal ide uzlaznim putanjom, pri cemu su neke sjajne. A Hari mi je postao jedan od nakdrazih likova.

Medjutim, kako i njega treba cekati do aprila, i jos jedno 5 godina do kraja serijala, mislio sam da dam sansu Kodeksu Alera, sto cu sad i da uradim, jer se evo tri dana mislim sta cu da citam.

A tebi svaka cast kad si se uhvatio u kostac sa prevodjenjem, onaj cikaski sleng i konstantne igre rijeci mi djeluju zastrasujuce.

Prevedena je samo prva. Odnosno, prevedena je i druga, negde do nivoa grubih radova, ali nikada nije objavljena. Prvu sam preveo kao "Olujni talas" a drugu kao "Mahniti mesec" - baš zbog igre reči :)

Alera je u proseku čak i bolja od Drezdenovih dosijea. Prva knjiga je gnjavež, ali odmah od druge kreće okomito naviše i od treće knjige prerasta u odličan military fantasy.

Stvarno šteta što su odustali od objavljivanja, ono je izuzetno zabavno štivo, iako sam skoro potpuno odustao od čitanja fentazija na srpskom. Mislim da bi bi serijal bio prijemčiv starijim tinejdžerima. Makar samo zbog Harijevih konstantnih seksualnih frutracija, ako ni zbog čega drugog.


A sviđaju mi se i oba rješenja za naslove, imaju nekako noir šmek.

Nisu odustali. Bankrotirali su, a vlasnik je pobegao u inostranstvo. Ali zaista šteta. Bilo je tu sjajnih projekata u igri.

Završio sam skoro prvu sezonu The Strain. E sad, serija nije nešto, ali imam osjećaj da bi knjige mogle biti bolje pa sam ih skinuo na brzinu. Jesi čitao The Night Eternal trologiju, i ako jesi, treba li gubiti vrijeme na to?

Po mom sudu - ne. Knjige su mi išle na živce, pošto se videlo da su pisane da bi se ekranizovale. Svaka scena je bila nacrtana sa idejom kako će to da se jednog dana snimi i to mi je do zla boga išlo na živce.

Šteta. U svakom slučaju, Kodeks Alera me zaokuplja ovih dana i uopšte nije loš.

Drago mi je što ti se dopada. Ja ga prilično volim (s izuzetkom prve knjige) i žao mi je što Bučer više neće da razvija taj svet.

Sa drugog foruma:

QuoteJesi li ikad sastavljao top ten, top twenty, ili tako nešto, najboljih knjiga/serijala koje nisu prevođene na srpski, po tvom mišljenju?

Quote

Jesam, više puta (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.darkwood.co.rs%2Fforum%2FSmileys%2Fdefault%2Fsmiley.gif&hash=8c0e5762c40a3ed17d62e58f118de289d45abffa)

Zapravo, većina naslova sa mog izvornog spiska objavljena je kod nas - u nekoj izdavačkoj kući. Moje preporuke bili su:

Martin
Fajst
Edings
Hob
Makafri (u Alnariju)
Erikson (u Alnariju)
Brigs
Kiz
Bučer

i verovatno još koješta čega ne mogu da se setim. Sada bi takav potencijalni spisak izgledao drugačije, a i zvao bi se drugačije. Razloga ima poviše. Pre svega, promenilo se tržište: odnosno, tržište postoji. Kada je Laguna uvela Džordana, epska fantastika kod nas bila je mrtva, a veliko je pitanje da li je ikada i zaživela u punoj meri - do tada. Sada je publika daleko probirljivija. Potom, danas daleko više čitalaca ima tablete, mobilne, kindlove i sl. i čita na engleskom. To ne pogađa druge žanrove ili glavnotokovsku književnost, ali fantastiku u priličnoj meri pogađa. Po mojoj proceni, kindl (manje-više, pošto ga je još komplikovano nabaviti) i mobilni telefoni/tableti prepolovili su broj kupaca. Ta činjenica nužno dovodi do novog gledišta na uređivačku politiku - serijali sa manjim brojem naslova, manjim brojem stranica i slično.

Sve u svemu, danas bih verovatno sastavio spisak sa naslovom "10 (ili koliko već) serijala koje bih objavio da sam bezobrazno bogat". (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.darkwood.co.rs%2Fforum%2FSmileys%2Fdefault%2Fsmiley.gif&hash=8c0e5762c40a3ed17d62e58f118de289d45abffa) Dakle, mogu da pričam o dobrim serijalima i knjigama, meni veoma dragim serijalima i knjigama, ali nikako o serijalima i knjigama koje preporučujem za objavljivanje sa profesionalnog stanovišta. Takvih, zapravo, ima veoma malo. Recimo, u ovom trenutku, ima smisla objaviti ne više od tri-četiri trilogije iz trenutne ponude novih pisaca i to: Entonija Rajana (preporučio sam), Marka Lorensa (preporučio sam). Metjua Stovera (tetralogija, diskutabilno - ali preporučio sam) i možda još nešto sa strane. Danijela Polanskog, možda, koji je fenomenalan ali rizičan.

Velikih serijala nešto ni nema. Shadows of Apt Ejdrijana Čajkovskog bi možda imalo smisla objaviti, makar zbog toga što mu je početna premisa world buildinga veoma zanimljiva i originalna, ali ipak je to serijal od 10 knjiga, koji naginje ka stimpanku a svakako je militaristička fantazija, koja kod nas ne ide bogznakako. Zapravo, ono što je sada najzanimljivije prevazilazi uske (pod)žanrovske odrednice. Ovogodišnji Goblin Emperor i City of Stairs su odlični primeri nečega takvog.

Btw, pošto ću nakon praznika ređe zalaziti na ovaj forum (ulazim u finale prevoda SLA2) bio bih zahvalan da sva pitanja postavljate na temi "Pitajte Najtflajera" na ZS. Znam da ste obojica i tamo članovi (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.darkwood.co.rs%2Fforum%2FSmileys%2Fdefault%2Fsmiley.gif&hash=8c0e5762c40a3ed17d62e58f118de289d45abffa)

Interesovala bi me lista ef pisaca koje bi objavio da si bezobrazno bogat, jer bih pomalo počeo, kako finansije dozvole da kupujem engleska izdanja stvari za koje sam poprilično siguran da se ovde neće pojaviti u prevodu. Imam već pomešto na spisku (knjige Robin Hob, Book of the Short Sun), ali svaka sugestija od ljudi koji prate zbivanja napolju je dobrodošla.

Ako spadaš u grupu od 99% Balkanaca koji nemaju problem sa piratizovanjem, najjeftinija varijanta za nabavku knjiga na engleskom ti je investicija od pedesetak eura u Kindle, a zatim svlačenje desetina hiljada knjiga sa interneta. Za fentazi/sf/horor postoji čak i poprilična gomila piratizovanih domaćih i hrvatskih izdanja.

U principu spadam, ali ovde bi se radilo o probranoj kupovini naslova koji zavređuju papir. Recimo, Volf nije autor koga mi je dovoljno da imam u Polarisovoj elektronskoj antologiji i resto u skenu, želim njegove knjige kao... pa, knjige.


Inače, hvala za savet, imam odavno u planu da nabavim neki tablet za čitanje gomile stripova i knjiga koje krcam na hard, a retko ih čitam dok sedim pred računarom.  :)

Uf, pa ovako (i ne samo EF):

Kingdoms of Thorn and Bone by Greg Keyes (Briar King je prva knjiga i veoma mi je žao što to nije prevedeno do kraja), tetralogija
Low Town trilogy by Daniel Polansky
Elfhome by Wen Spencer (serijal, četiri knjige za sada)
Acts of Caine by Matthew Stover (tetralogija, kicks ass)
A Raven's Shadow by Anthony Ryan (trilogija, valjda)
The Entire and the Rose by Kay Kenyon
Daryl Gregory (sve)
Nightside by Simon R. Green (10 knjiga)
Talion: Revenant by Michael A. Stackpole
Lost Legion by Harry Turtledove (tetralogija)
Belisarius by Eric Flint (šest knjiga)

...

ima toga još milion naslova. Ovo je prvo čega sam mogao da se setim u trenutku. :D

E, to mi treba. Konkretni naslovi i pisci.  xcheers

Najtflajeru, da nisi možda u Laguni načuo nešto povodom ove nove Rotfusove novele iz Kvoutovog sveta - The Slow Regard of Silent Things? Da im možda nije padalo na pamet da je objave? Mogli bi da je upakuju sa The Lightning Tree i How Old Holly Came To Be i to predstave kao zbirku priča, poput Martinovog Viteza.


A i Bret ima tonu dodatnih priča i novela uz Demonski ciklus, pa ako je zbilja tako popularan...

Bretove priče (The Great Bazaar and Other Stories) neće objavljivati. Za The Slow Regard of Silent Things nezvanično sam čuo da će da se radi.

Pa to su dobre vesti, ako se ne predomisle, naravno. Ono što je ludo je što bih pre očekivao da ignorišu Rotfusa, a objave Breta, ako već donosi više para. Ali budući da Rotfusa mnogo više cenim, nemam razloga da se žalim.

Bretova zbirka ima negde oko 100 stranica. To je premalo za samostalnu knjigu na nasem trzistu.

Hmmm, možda bi mogli da je iskombinuju sa Brajan's Gold, kao ovde: http://www.fantasticfiction.co.uk/b/peter-v-brett/great-bazaar-brayan-s-gold.htm (http://www.fantasticfiction.co.uk/b/peter-v-brett/great-bazaar-brayan-s-gold.htm)


Ali pretpostavljam da to ne bi značajno povećalo broj strana. Tja, zbilja je teško ne mrzeti situaciju na domaćem tržištu, bar kad je fantastika u pitanju. Idem da se posavetujem sa drugom torentom.

Pa, dobar deo domaćeg čitalaštva čita na engleskom. Potom, knjige objektivno jesu skupe i nedostupne primarnoj publici (srednjoškolcima, recimo). Tržište knjiga jeste neuređeno i državu ne zanima preterano. I tako dalje i tako redom. U svemu tome, fantastika je marginalna književna pojava.

il sam puko il post nije prosao
ili sam postavio poruku negdje gdje je ne mogu sada naci

uglavnom vidim da laguna izdaje amber
nije mi napet...ali me zanima postoji li namjera za nekim drugim klasicima u laguni

Za sada ne. Ceka se da se vidi kako ce proci Amber.

Sent from my m2 note using Tapatalk

ja sam svoj rasprodao 3 knjige za 25 maruni

Valjda zavisi od toga o koje tri knjige je reč da li si dobro prošao ili nisi :) Odnosno, o kojim izdanjima. Ja stara Bobanova ne bih rado prodavao, a ni Alnarijevo u jednom tomu i tvrdom povezu. Već mekokoričena Alnarijeva...

tvrdo i dva mehka sto bi rekli federalni partneri
dakle 3x5 ako se ne varam
kad ide nek sve ide

Aha, ona Alnarijeva. Pa dobro. Sad imaš priliku da obnoviš kolekciju. :) Ako ništa drugo, prevod je svakako bolji nego prevod romana o Merlinu, premda ćeš verovatno ostati uskraćen za priče (koje sam prevodio ja).

Lagunu ne zanimaju prava na priče? Je li cena podignuta previsoko ili jednostavno smatraju da su nevažne?

Ne mogu da se mesaju price i romani tek tako, kao sto je to Boban radio :)

Sent from Bigg Maggzzee

Onda pretpostavljam da Alnari niko nije kontrolisao, na našu sreću.  :evil:

Mjok :)

Sent from Bigg Maggzzee

A i Boban ih je objavio u nekom ZS.

Sent from Bigg Maggzzee

Znam, taj ZS je jedan od tri ili četiri koji su svojevremeno nekom čudom dospeli do milanovačke biblioteke. Ah, dani kad je biblioteka aktivno radila na prikupljanju fantazijskih naslova...  :cry:

vidim Dan Simons ide sa Djecom noći
fino fino
zaobilaze flešbek ali nema veze polako

Imam svojih primedbi na taj roman. Meni je osrednji, u najboljem slučaju.

I meni je to jedan od slabijih, iako obozavam Simonsa... Nadao sam se necem novijem.

koji je slab
djeca ili flešbek :D

Iskreno, ni kod tih novih nema sta posebno. Ja bih pre novog Dzoa Hila.

Sent from Bigg Maggzzee

Quote from: Nightflier on 13-01-2016, 17:47:38
Ja bih pre novog Dzoa Hila.

Dal se vredi nadati????  ili...   :cry:

Planiram da pokusam da ubedim Lagunu. Zbog filma. Inace, nema nade. :( Dzo Hil je prsao kod nas u vise navrata.

Sent from Bigg Maggzzee

Pa da, ali imam utisak i da je Chabon prso kod nas zato sto ga je izdala Dereta... Mozda je problem u Dereti...?

Hila je objavljivao i Alnari. Doduse, nova knjiga bi svakako bila vidljivija u Laguni. Stagaznam. Predlozicu svakako.

Sent from Bigg Maggzzee

Quote from: milan on 13-01-2016, 20:34:27
Pa da, ali imam utisak i da je Chabon prso kod nas zato sto ga je izdala Dereta... Mozda je problem u Dereti...?

Reći ću samo:

https://static.kupindoslike.com/Cudesni-Momci-Majkl-Sabo_slika_O_30331439.jpg

(među koricama kriju se razne divote poput "Džordž Bordžis" i "Das Čizma")

Hm, jedan prijatelj je kupio "Rogove" na moj nagovor i silno zamerio Dereti ne samo los prevod vec i korekturu. Inace je rec o coveku kojem prevod retko smeta. Mislio sam da je rec o izolovanom slucaju.

Sent from Bigg Maggzzee

Sta znam, meni je prevod Rogova bio sasvim na mestu.
Od ostalih deretinih izdanja sam citao samo Chabonova remek-dela, koja su imala fenomenalne prevode, teko da ne znam...

Milane, onako iz radoznalosti, da pitam: da li u te fenomenalne prevode ubrajaš i Čudesne momke?

Eh, ne, citao sam samo Neverovatne avanture... i Jevrejsku policijsku stanicu

Dalo bi se zakljuciti da su Jevtrine zamerke vise nego ozbiljne :) U mom najblizem okruzenju jedino je moja majka citala "Rogove", ali knjiga joj se nije dopala nezavisno od prevoda :)

Sent from Bigg Maggzzee

off topic, ali da li Chabon vise naginje alternativnim istorijama ili fantastici? Meni je nekako potpuno promakao ovaj pisac, sad bas gledam po wikiju i vidim da su alternativne istorije u pitanju, ali meni licno je bitno da li u putanju plauzibilna istorija (kao npr. Back to USSA od Newmana koja me je ostavila potpuno hladnim) ili nesto kao Anno Dracula (gde se primam ko malo dete na cokoladu cim se pojave likovi iz popularnih dela drugih pisaca). Dakle, ako je jedini fantasticni element u knjizi - ŠBBKBB, onda to i nije moje polje interesovanja, ali ako ima prave fantastike unutra, daj da to overim!

Mislim da mozes da ga preskocis :)

Sent from Bigg Maggzzee

Quote from: milan on 16-01-2016, 10:51:33
Eh, ne, citao sam samo Neverovatne avanture... i Jevrejsku policijsku stanicu

Ok, hvala, to znatno menja stvar :)

@Berserker: Od ova dva koja sam ja čitala, Čudesni momci su suvi realizam (kriza srednjih godina profesora književnosti, doduše znatno zabavnije od proseka knjiga na tu temu) a Neverovatne avanture... zapravo su takođe realizam, mada ima nekih koketiranja sa fantastičnim iz velike daljine, i smešteni su u "normalnu" istoriju, cirka kraj tridesetih-rane pedesete godine, a jedino što ih vezuje za fandom jeste strip-tematika (glavni junaci crtaju superherojski strip, pojavljuje se i Sten Li među epizodistima). Koliko sam shvatila, njegovi pozniji romani variraju pa ima i čiste fantastike (Summerland, valjda).

Hvala oboma na odgovorima, preskacem :) BTW i ja sam za Hila cuo od par ljudi negativne komentare kad su u pitanju Rogovi, ne po pitanju prevoda, vec vise po pitanju stila pisanja, koji naginje Kingu, ali u negativnom kontekstu (u smislu da je pokupio sve mane svog oca, a nista od kvaliteta).

Meni je Hil izuzetno drag, ali kao scenarista "Lokota & ključa". Čitao sam onu njegovu priču napisanu u tvitovima i to mi je ok, ali ne preterano epohalno - premda je poznato da gajim predrasude prema kratkoj formi. Iskreno, čekam njegov novi roman pa da se okušam s njim u dužoj formi, ali jedna prijateljica čiji čitalački ukus u priličnoj meri delim do zla boga hvali NOS4A2, pa mi možda to dođe na rad kada pročitam Dexu, Bobana i Nebojšu Petkovića.

Quote from: Berserker on 16-01-2016, 10:57:53
da li Chabon vise naginje alternativnim istorijama ili fantastici?

Jevrejska policijska stanica jeste smestena u zanimljivu alternativnu istoriju, mada je, ako bih morao zanrovski da je odredim, odlican moderni noir krimic.

Koliko sam mogao da vidim, Šabona - ako se tako izgovara - uglavnom ne svrstavaju u žanrovsku književnost. Ponekad ga fantastičari svojataju kada hoće da pokažu kako eto i mi umemo da pišemo visoku književnost, inače se na svom matičnom tržištu on doživljava kao glavnotokovski pisac, u nedostatku boljeg izraza.

Što se alternativne istorije tiče, ona je prilično jak podžanr sa svojim strujama u SAD fantastici i tu imamo ŠBBKBB pravac, bez fantastičnih elemenata, a onda imamo čitav niz pravaca koji se oslanjaju na što SF što fantazijske "tačke preokreta". Koliko mogu da vidim, alt.istorija nije nešto grdno popularna, ali ima vernu (i dominantno belu) publiku. Ima tu raznih nijansi i odličnih pisaca, ali ima i mnogo desničarenja. Naravno, Ameri imaju svoje istorijske opsesije, pa kako mi nismo u stanju da se otkačimo od Kosovskog boja, tako oni nisu u stanju da se otkače od Građanskog rata. Pokušao sam da čitam nekoliko romana koji spadaju u taj pravac, ali mi je bilo potpuno nezanimljivo. Po pravilo, vrlo malo alt. istorije bez izraženih elemenata fantastike meni biva zanimljivo.

Pitao drug Neomeđenije, a i još neki, pa rekoh da postavim odgovor da mogu svi da ga vide, umesto svakom ponaosob:


Što se mojih prevodilačkih planova tiče, trenutno radim na romanu The Kind Worth Killing by Peter Swanson, što je triler/krimić, za Lagunu, nakon čega bi trebalo da dobijem za sada još neotkriveni serijal epske fantastike, koji se sastoji od najmanje tri knjige. Ako to dobijem do kraja januara/prve trećine februara, bilo bi realno očekivati da završim prevod te (prve?) tri negde do juna/jula, već u zavisnosti od tačnog obima - jer više nije moguće proceniti količinu teksta na osnovu broja stranica amerskih izdanja. Ili razvuku 100 stranica na 300, ili sabiju 1400 na 800. Znam da ste kivni na naše izdavače (Lagunu) zbog deljenja knjiga i visokih cena, ali bojim se da je to postalo neizbežno i da se - na moju ogromnu žalost - već odražava na izdavačke planove. No, ne bi bilo poslovno da pričam dalje ovako javno. Nakon toga će valjda biti gotov rukopis nove Sandersonove "Arhive", pa ću da kukam da ga traže pre nego što to ode u štampu u SAD, da bismo mogli da ga odradimo paralelno. Međutim, Sanderson je za saradnju težak kao tri Trepče i stvarno je čitav taj njegov tim neprofesionalan, za razliku od recimo Aberkrombija, koji mi je u roku od dva sata odgovarao na ono malo pitanja što sam imao. Koga zanima dalje, neka mi plati piće Cheesy Elem, za Urban radim završnicu trilogije (?) Rika Jensija, sa radnim naslovom "Poslednja zvezda" i to bi trebalo da bude gotovo najkasnije u martu (ako bude kako ja planiram, ali Deus Vult). Iskreno, voleo bih i ranije, recimo do kraja februara, jer slutim da neće biti obiman roman. Međutim, Jensi odlično piše, iako je YA, pa toliko odlično da me jebeno ubije u pojam dok radim, pa ne garantujem da će me poslužiti psihičko zdravlje.

Za DW čekam naredbe od uredništva Smiley Prošle godine sam imao neki peh sa kompom, pa nisam mogao da poštujem rokove koji su njima bili bitni te su moje serijale prerasporedili. Sad čekam nove materijale pa da vidim šta ću da radim, ali je Sloba potvrdio da ću raditi NEŠTO. Iskreno, voleo bih da ove godine radim više stripova, ali kako je godina izborna, pitanje je kako će se to odraziti na vaskoliko izdavaštvo.

Takođe, pozvan sam da radim kao urednik na jednoj zbirci "slice of life" priča, a mogućno je da ću biti urednik i na jednoj trilogiji novog domaćeg pisca fantazije, koji treba da objavi za jednu kuću srednje veličine, ali u pregovorima sam ne toliko o honoraru koliko o uredničkoj ulozi koju bi trebalo da imam na tom projektu, tako da je to na dugačkom štapu.

Eto. Smiley

Procitao sam PETO DOBA N. K. Dzemisin, koje me je potpuno odusevilo, uprkos slabom lektorskom-korektorskom radu (prevod je, s obzirom da se radi o Vulkanu, meni vrlo pristojan). Imas li ikakve informacije da li spremaju i druge dve knjige serijala, i, posto pretpostavjam da si citao celu trilogiju, kakve su druge dve knjige?

Odustao sam na njenoj prvoj knjizi, bojim se. "Deset hiljada kraljevstava". Džejmisin, po meni, ne zaslužuje slavu koja je prati. Ne kažem da je to loše, ali u trenutku kada se ona pojavila na sceni bilo je mnogo boljih pisaca, koji su ignorisani iz nadasve političkih razloga, pri čemu ne mislim nužno na globalnu politiku, već na politiku unutar američke esnafske organizacije. Nažalost, ima nekog zrna istine u urlanju onih silnih kučića. :(

S druge strane, moguće je da se dramatično popravila u svojoj drugoj trilogiji. U poslednje dve godine sam veoma zapostavio čitanje, što zbog posla a što zbog klinčeta, tako da se tek sada vraćam u sedlo, a život ne stoji već stalno izmišlja neke nove kerefeke. :) Ako sve bude dobro, nadam se da ću krajem ove/početkom naredne godine moći da se vratim aktivnijem čitanju i pisanju o pročitanom.

Postoji li šansa da se u Laguni ili nekoj drugoj izdavačkoj kući objavi The Traitor Son Cycle? Hvala Vam unapred na odgovoru.

Premda veoma volim Majlsa Kamerona, mislim da je ovaj serijal previše hermetičan za našeg prosečnog čitaoca. Na stranu što je za nijansu predugačak za okolnosti koje trenutno vladaju u našem izdavaštvu. Dakle, mislim da nema izgleda da ga Laguna objavi. A iz toga sledi da nema izgleda da ga objavi niko drugi, makar ne dalje od prve knjige.