ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

... mene, lično, je Matičević pridobio efektnim "1 na 1", ozbiljno razočarao sa "Neki novi klinci", a ponovo osvojio "Kako postati heroj"...

... glede "Zajedno" iz prvobitne podele su otpali sveža porodilja, umalo pa ministarkovica Jelena Đokić i Nikola Kojo... meni je problematična fizička sličnost dva glavna muška lika ( Srećković& Šćepanović), oči mi bode i nosekanja Milice Zarić, a i ova preraspodela karijera tipa "afirmisani, popularni pisac- supruga arhitekta- uspešni biznismen" mi opasno vuče na sumanuto romantizovanje stvarnosti viđeno u, recimo, "Lisicama", "Nekim novim klincima" i/ili "Mi nismo anđeli 2"...

Iz grubosti u poeziju


APLAUZ na festivalima u Novom Sadu i Sopotu, potvrđuje po glumcu a sada i producentu Goranu Šušljiku, da je posle pozorišta "Hadersfild" uspešno ispričan i na filmskom platnu. Mada već dugo igra u teatru, priznaje da do sada nije imao tremu kao na premijeri filma, u kome, kao i u Jugoslovenskom dramskom, igra jednu od glavnih uloga.
Da se sačuva baza teksta, a da se istovremeno na filmu pokaže preciznije i više, pomogao je dobro uigranoj glumačkoj ekipi i režiser Ivan Živković.
- Pored jakih emocija i ličnih motiva da radimo ovaj film, pokazalo se da smo mi visokoprofesionalna grupa ljudi, koja voli to što radi - kaže Šušljik za "Novosti". - Vezani smo za ovaj tekst, jer se priča odnosi i na sve nas. U glumačkim karijerama se pojavljuju važne predstave, koje poremete ustaljeni tok u profesionalnom životu. Ovde se to dogodilo, pre svega, zbog Uglješinog teksta, koji nosi silovitu emociju i istinu. Pri tom zadržava interesantnu formu, koja ne opterećuje. "Hadersfild" suočava aktere i publiku, ne sa likovima, nego sa istinom koju svako mora da nađe u sebi. Jer, ako se to ne nađe, ostane samo dobra, lepa uloga. Ta vrednost se dogodila i pokrenula nas je da to ovekovečimo u ovom vremenu. Čini mi se da je film bio pravi medij zato što je dodao jaku atmosferu. Taj prostor vreme i osećanje, koji nisu rekonstruisani spoljnim nego unutrašnjim sredstvima.
Lik razočaranog i destruktivnog mladog čoveka na prvi pogled lako je opisati i prepoznati. Šušljik je čitajući scenario otkrio da, koliko god prepoznaje takve ljude oko sebe, u stvari ga i ne zna dobro, jer nosi dosta njegovih privatnih crta.
- Moja sudbina je mogla da bude upravo takva - objašnjava glumac i producent. - Isto sam rastao u malom vojvođanskom mestu. Imao sam indeks književnosti, a pokušavao više puta da upišem glumu. Dakle, verovatno je moja struktura ličnosti mogla da me odvede i tim putem, da se nije desio drugačiji niz okolnosti. To je, takođe, bio ključ razumevanja u kreiranju ove uloge. Tekst istovremeno ima i nešto što je neobjašnjivo. Nije samo pitanje istine, već i kako tu istinu govoriš. Priča je u isto vreme teška, bolna i duhovita. Između ostalog, Uglješini dijalozi su često grubi, ali u jednom trenutku prelaze u poeziju.
Film "Hadersfild", koliko god bio vezan za našu sredinu, po Šušljikovoj oceni, biće sigurno dobro primljen i na inostranim festivalima, jer se sa sličnim bolovima i strahovima tokom života suočavaju ljudi na svim meridijanima.

NISMO OTIŠLI
ŠUŠLJIK je bio rezigniran kada je u "Novostima" pročitao da je tokom proglašenja nagrađenih na Festivalu u Novom Sadu ekipa "Hadersfilda" napustila salu Srpskog narodnog pozorišta.
- To jednostavno nije istina, možda je neko odlazio do taoleta, ali smo pažljivo pratili ceremoniju koju je naš kolega Nikola Đuričko sjajno vodio - tvrdi glumac. - Odslušali smo sve odluke žirija, posle toga otišli na piće, a onda se dobro zabavljali i na žurki koja je organizovana za kraj Festivala.

Kakav crni Branimir Šćepanović, ljubavnika igra Bane Popović...

...krivi PRESS a ne mene...

...i josh malo o vojnichkim danima Vuleta Kostica...

INTERVJU VUK KOSTIĆ
SRBENDA SAMURAJ

Popularni beogradski glumac služi vojni rok ubeđen da je velika čast i svetinja biti vojnik svoje zemlje, a sebe opisuje kao "ratnika i pesnika samuraja"

Mladi beogradski glumac Vuk Kostić s pravom bi mogao da bude proglašen za najboljeg promotera Vojske Srbije.

Iz maslinastozelene uniforme ne izlazi ni prilikom javnih nastupa, i u svakom momentu ističe da je za njega srpska vojska čast i svetinja.

Pre desetak dana, posle završene vojne obuke protivvazdušne odbrane (PVO) u Jakovu, raspoređen je na dužnost pri kabinetu srpskog ministra odbrane Dragana Šutanovca, a u ekskluzivnom intervjuu za Press kaže da je ministar na njega ostavio upečatljiv utisak.

- Posle obuke, prekomandovan sam u kasarnu "Vasa Čarapić", 64. bataljon, i raspoređen na dužnost u zgradi Ministarstva odbrane. Ministra Šutanovca poznajem odranije i izuzetno je prijatan čovek.

Rado sam se odazvao njegovom pozivu, i svakako je privilegija i laska mi što neko na takvom položaju misli na tamo nekog glumca - kaže Vuk na početku razgovora, i otkriva da su vojnički dani odmor za njegovu dušu i da ih koristi da bolje sagleda realno stanje stvari u spoljašnjem svetu.

Nije puška motika

Pored uloge u igranoj seriji "Gorki plodovi" Siniše Kovačevića, već od 1. avgusta Kostića očekuje nova serija Miroslava Lekića, u kojoj će igrati - vojnika.
- Nekoliko puta sam do sada tumačio vojnike, ali sada je reč o ulozi majora specijalne antiterorističke jedinice. Mislim da će mi za ulogu koristiti to što dugo poznajem komandanta prave specijalne antiterorističke jedinice - otkriva Vuk, i veruje da glumcima za uloge vojnika veoma koristiti obuka: - Svi glumci koji su, recimo, snimali film "Spasavanje redova Rajana" boravili su u kampu, gde su prolazili obuku da bi naučili kretanje vojnika po bojištu, da ne bi šetali kao da beru ljubičice i da ne bi nosili puške k'o motike. Svetski glumac Tom Henks sigurno nije bio u vojsci, ali je takođe morao da stekne neki vojna znanja, s tim što ih je on sticao uz kavijar i šampanjac.

- Sa distance se sve mnogo bolje vidi. Odmaram se od jurnjave i ostale frke i trke. Sređujem svoje misli. Kada je reč o fizičkim naporima, oni su podnošljivi. Siguran sam da svaki prosečan momak može da izvrši svaki zadatak. Nisu to specijalne jedinice u kojima je potrebna veća spremnost.

Među najstarijim sam vojnicima i nadam se da mlađima dajem dobar primer - iskreno veruje beogradski glumac, najpoznatiji po pozorišnim predstavama "Velika drama", "Vila Sašino" i "Transilvanija", i kao akter filmova "Apsolutnih sto", "Klopka" i "Sinovci".

Vuk je ubeđen da je čast i sveta obaveza služiti vojni rok, i to u uniformi, a ne u civilu, kako to većina današnjih momaka priželjkuje.

- Čast - jer si odabran da možeš, a sveta - zato što braniš svete stvari, svoje, zemlju i prag. Ako služiš vojsku, ili budi pravi vojnik ili bolje ne idi u vojsku kao civil. U redu je civilna odbrana, ali ako si zdrav i prav, moraš da prođeš obuku.

Moj pokojni otac Mihajlo Kostić Pljaka brata i mene gajio je u srpskom duhu, na pesmama koje su između ostalog bile ilustrovane divnim vojničkim motivima. Nisam od ljudi koji bi pustili bilo koga da mu šeta po dvorištu. Nisam ni od onih što se lože, ali ako zatreba, ratovaću za svoju zemlju. Ja sam nešto kao samuraj pesnik i ratnik - uz smešak objašnjava Vuk, i dodaje da ga je ponašanje njegovih prijatelja navelo da i on odsluži redovni vojni rok:

- Idol mi je Nikola Kojo, jedan od mojih najboljih prijatelja, i kada su on i Vojin Ćetković mogli u ratnim uslovima da služe vojsku, zašto ne bih i ja u mirnodopskim.

Kada se pre pola godine strastveni lovac obreo u kasarni u Jakovu, drugari iz klase i starešine su ga prepoznali, ali on nije želeo da se po bilo čemu izdvaja. Otkriva nam da je vrlo brzo među vojnicima pronašao nove prijatelje.

- Odmah sam se skapirao sa jednim Krajišnikom, sa Beograđanima Đoletom i Durdom i sa Prelcem Draganom, koga sam prozvao Rumunješko. I mene zovu svakako, jer tako to ide u vojsci kada odjednom upoznaješ 500 ljudi.

Nema šanse imena da im zapamtiš. Rumunješko je lovac kao i ja, odličan je strelac, pogodio je 156 krugova, što je vrhunski rezultat. Nas dvojica smo već zajedno išli u lov u njegov kraj, Deliblatsku peščaru - kaže Kostić.

Ima vojnih zadataka koji nisu laki, ali Vuk svaki izvršava sa zadovoljstvom:

- Najteže je bilo prva 24 dana, kada nema izlazaka i sam proces navikavanja na ograničeno kretanje je, čini mi se, najteži. Barem je meni bio. U tom periodu nisam mogao da legnem kad hoću, da zaspim kad hoću, da se kupam i jedem kada poželim, ali i to prođe brzo.

Ja sam lutalica, skitnica i ako je neko avanturističkog duha, onda sam to ja, i kada sam ja izdržao ograničenu slobodu, onda može i svaki drugi momak.

Koji idiot...

Moš mislit kako je meni. Svaki put kad čitam intervju ovako nekog tipa, pretvaram se u ljevičara. Onda pogledam bosanski film i postajem ekstremni desničar. Takva ideološka klackalica će na kraju da mi dođe glave i jednog dana ću da poludim i uzmem pušku i napravim masakr na Trgu Krajine.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"kada su on i Vojin Ćetković mogli u ratnim uslovima da služe vojsku, zašto ne bih i ja u mirnodopskim.

šta bre sere ovaj?
'Vojin Ćetković... u ratnim uslovima služi vojsku...?'
VĆ je bio na topčideru, u jedinici u kojoj i ja (dec.98 - mart 99), i video sam ga samo jednom, u prolazu, inače je stalno bio van, spremao predstavu.
mislim, ok, ne mislim da je to nešto loše, naprotiv, čak je odabranim vojnicima dao karte za jedno izvođenje (bio sam među njima, pa sam mu tim zahvalniji za taj vanredni izlazak!): ako je obuku imao na poz. daskama, nešto sumnjam da je s puškom o ramenu bio u rovovima i zemunicama dok je nato prtkao odozgo!

Quote from: "Harvester"Moš mislit kako je meni. Svaki put kad čitam intervju ovako nekog tipa, pretvaram se u ljevičara. Onda pogledam bosanski film i postajem ekstremni desničar. Takva ideološka klackalica će na kraju da mi dođe glave i jednog dana ću da poludim i uzmem pušku i napravim masakr na Trgu Krajine.

   

Valcer se ne igra ujutro


RAZLOG zašto film Nikole Stojanovića "Bel epok", odnosno "Poslednji valcer u Sarajevu", neće učestvovati na 13. sarajevskom filmskom festivalu (SFF) je neprimeren termin projekcije. To bi se moglo zaključiti imajući u vidu korespondenciju distributera "Bosna filma" i ovog regionalnog festivala.
U pismu SFF kaže se da je osvajaču Gran prija festivala u Novom Sadu ponuđeno da bude prikazan u jutarnjim časovima i to u bioskopima "Tesla" i "Miting point". Osim što je reč o neprimerenom terminu i projekcijama na koje dolazi najviše nekoliko desetina ljudi, ova dva bioskopa su tek u trećem i četvrtom rangu na SFF. Glavne projekcije se izvode u Narodnom pozorišu i na otvorenoj sceni "Metalac".
- Zaista nema smisla prikazati ovaj visokobudžetni i nagrađivani film u vašim salama pred 50 gledalaca - poručuje "Bosna film" u pismu koje je potpisao Bakri Tanović. SFF se još zamera da umesto domaćeg favorizuje regionalni film, a ne domaći kakav je slučaj na sličnim manifestacijama u Puli i Novom Sadu.
Tanović na kraju izražava žaljenje što sarajevska publika neće moći da vidi film posvećen upravo ovom gradu i počecima bosanskohercegovačke kinematografije. Ipak, dobro upućeni tvrde da je loš termin samo izgovor kako da ovaj film mimoiđe sarajevsku čaršiju.
Razlozi su različita istorijska gledišta filma, ali i autor koji za ovdašnje prilike ima previše "spornih" delova karijere i porekla. Srbin je, živeo je u Sarajevu, gde je bio potpredsednik Socijaldemokratske partije BiH (naslednika komunista), a za utočište od rata je odabrao Beograd.

... filmski odeljak MEGACOM FILMa najavljuje svoju skoru produkciju...

...projekt prvi...


Tina i Sabrina su glavne junakinje u ovoj akcionoj sagi o hrabrim specijalnim agentima Republike Srbije koji se bore protiv terorista.
Tina radi za Policiju, a Sabrina za službu Državne Bezbednosti.

U ovom filmu njih dve će biti povezane na jednom teškom zadatku otkrivanja terorističke grupe koja želi da na teritoriji Beograda isproba razornu moć najnovije generacije plastičnih eksploziva.
Tina i Sabrina upoznaju još dvojicu agenata – Boška i Đuru.
Zajedno oni rade na tome da uđu u trag Neli ,Opakom i ostalim članovima
terorističke bande koja je samo ogranak međunarodnog terorizma na teritoriji Srbije.

Tinina sudbina vezana je za Opakog koji ju je silovao još dok je bila tinejdžerka pre deset godina u domu za napuštenu decu. Njen desetogodišnji sin Marko je sve što Tina ima na ovom svetu.
Sa druge strane, mažena i pažena Sabrina se oslanja na svog brata od tetke,
Pecu, koji je snabdeva hi-tech opremom kad god ona ide na neki novi zadatak.
Dok traje tajna akcija, Đura se zaljubljuje u Sabrinu, a Tina ne može da odoli
Bošku. Naravno, njihov privatni život biće na ispitu dok svi zajedno prolaze kroz završni spektakularni obračun sa glavnim negativcima.
Da bi pobedili teroriste, Tina i Boško, Đura i Sabrina mmoraju da prođu kroz tuče, sačekuše, jurnjave vozilima po pustim drumovima, helikopterske obračune,
dramske preokrete i melodramske momente pre nego što budu konačno trijumfovali i pronašli, svaki par za sebe, svoju sreću u neizbežnom hepiendu...

...projekat drugi...


Više od decenije smo suočeni sa činjenicom da u našem okruženju žive Kinezi koji se u Srbiji bave jednim oblikom trgovine na veliko i malo. Po tome smo slični situaciji u razvijenim zemljama, sa tom razlikom što kod nas ne postoji jasno socijalno razgraničenje među konzumentima kineske robe sumnjivog kvaliteta i niske cene, i onih koji to nisu iz statusnih ili drugih razloga.
Tema ovog filma nije ova činjenica, već proces koji se odvija u drugoj generaciji Kineza koji ovde već zasnivaju porodice, postajući tako starosedeoci, ali ne i državljani Srbije jer im to naš zakon ne dozvoljava i porde sporazuma koji je Mirjana Marković (supruga pokojnog predsednika srbije Miloševića) potpisala sa Kineskim vlastima prilikom jedne od njenih poseta istoku.

Kineski trgovci u Srbiji svoju decu često poveravaju na čuvanje i vaspitavanje srpskim porodicama ili ženama koje su se specijalizovale za tu vrstu usluga. Marija je jedna od tih žena, i kroz njenu kuću je prošlo tridesetak dece od kojih se sada većina već školuje u Kini. Mene je fascinirala činjenica sa kakvom se predanošću pored troje svoje dece odnosi prema tuđoj koja se emotivno vezuju za nju smatrajući je drugom majkom, pogotovu imajući u vidu činjenicu da su njihovi roditelji po pravilu škrti u emocijama. Deca progovaraju pre srpski jezik nego kineski, dobijaju srpska imena a neretko se i krste u pravoslavnoj crkvi. Pedja (3 god.) i Vuk (8 meseci) su dva dečaka koji trenutno žive kod Marije. Roditelji ih obilaze uglavnom vikendom, kada su bolesni ili im nešto treba. Lokalna zajednica (soliter od 15 spratova u Bloku 70 na Novom Beogradu) ih veoma lepo prihvata. Sve je to dovoljno da se deca mirno asimiluju u Srbiji i da to postane, eto, još ledna socijalno-etnička anomalija u ovoj zemlji. Ali ne, zapravo, u momentu kada treba da podju u školu, deca se vraćaju u Kinu, otkrivajući svoju postojbinu kao sasvim novi svet. Tako se odvija proces retro-emigracije. Obrt nastaje u onom momentu kada počne da radi škola za kinesku decu u Beogradu, i deca došavši na prvi školski čas odbijaju da se vrate u Kinu. Ona zapravo sebe i ne smatraju kinezima u pravom smislu te reči, i povratak u za njih predstavlja svojevrstan socio-kulturološki šok...

Babica Biljana je svedok porođajnih muka tridesetak kineskih žena, koje su za razliku od srpskih privilegovane jer ne moraju ništa da rade dva - tri meseca posle porođaja, već se oslanjaju na muža u svim kućnim i drugim
poslovima. Ona je inače Marijina komšinica i radi u Zemunskoj bolnici. Njen ugao je sasvim drugačiji – ona sve to doživljava kroz profesionalnu prizmu i raduje se svakom novom detetu kao da je njeno rođeno, ne mareći mnogo za konotacije i posledice.

Profesor Pušić je oženjen kineskinjom sa kojom ima dete. Osnivač je centra za kineski jezik Konfučije na filološkom fakultetu, pri kojem grupa Intelektualaca i penzionera uči zvaničnu verziju kineskog jezika. Oni se suočavaju sa činjenicom da će to biti možda dominantni svetski jezik generacijama koje dolaze. Pripadnici su raznih socijalnih grupa i učeći kineski jezik iz raznih motiva stiču predstavu o kulturi jednog naroda na posredan način drugačiji od onog dnevno-političkog.

Stilski, ovaj dokumentarni film će biti realizovan u cinema-verite maniru, sa mnogo provedenih sati u razgovorima i upoznavanju sa protagonistima, pokretnom i uvek prisutnom kamerom malog gabarita, nevidljivom ekipom i rediteljem koji poštuje činjenicu da život nekad treba da se nesmetano odvija pred našim očima.
Faktura slike takođe treba da odražava tzv. sirovu stvarnost, bez mnogo stilizacije. Zvuk bi odražavao urbani geto u kojem zahvaljujući poziciji kineskog tržnog centra na Novom Beogradu njegovi protagonisti žive.

...projekat treći...


Po knjizi Mihaila Bulgakova
"Hart of a dog"

Scenario

Slobodan D. Pešić
Tom Macaren
Annie Gottlieb

Sinopsis:
1. Dok ostatak sveta eksperimentiše sa genetskim inženjeringom, putuje u svemir i raspravlja o ljudskim i(li) životinjiskim pravima, jedan čovek, sa PSEĆIM SRCEM, uvodi demokratiju, potrošački mentalitet i loš engleski na Balkan.

2.Beograd, Srbija,... u bliskoj budućnosti!

3. Umetnički film na lošem engleskom.


Polazeći sa stanovišta da zemlje u tranziciji prolaze i(li) služe u eksperimentalne političke I sve druge moguće svrhe, ovaj film je zamišljen kao komedija u kojoj se eksperiment bukvalno izvodi... sa nesagledivim I komičnim posledicama. Ovo je politička farsa koja se dešava danas Srbiji, u kojoj se stalno pojavljuju nekakvi doktori, eksperti koji izvode ("demokratske") eksperimente uživo, samo da bi videli šta će biti... Sa druge strane, ovo je plodno tlo za (lokalnog) ČOVEKA SA PSEĆIM SRCEM koji vrlo brzo prihvata (i modifikuje u svoju verziju)  učenje o demokratiji, (domaći) mentalitet pospešuje brzom
Hranom i veoma voli da se "gadja" lošim Engleskim jezikom.

Film je zamišljen (na lošem) Engleskom, gde domaći glumci izgovaraju dijalog onako kako bi ga inače i govorili u komunikaciji sa strancima, jer ako se malo distanciramo videćemo da je Engleski jezik ušao u sve pore društva, tako da dolazi do komčnih naziva i upotrebe stranih reči tamo gde im mesto nije...

Film ce se snimati na 35 mm sa veoma malo specijalnih efekata. Akcenat je na priči i glumi. Ovo je film o nama, u bliskoj budućnosti,...  koja nam se već dešava!

Policija spasla
Natašu Ninković


NATAŠA Ninković na projekciju filma ,,Klopka" na 21. Hercegnovskom filmskom festivalu stigla je uz policijsku pratnju. Saobraćajna gužva u Boki bila je neopisiva.
- Imali smo policijsku pratnju koja nas je dovela od tivatskog aerodroma do trajekta, odakle smo do Kanli kule putovali gotovo jedan sat i po - rekla je Nataša.
Ali, popularna glumica se ne žali. Kaže da se uželela Herceg Novog, jer odavno nije bila na Festivalu.
- Sve je bilo prepuno i baš mi je drago što sam došla, a sudeći po aplauzu i reakcijama, publike koje su bile sjajne, mislim da je film prošao kako i zaslužuje, rekla je glumica.
Nataša Ninković kaže i da je prema filmu ,,Klopka" nostalgična. Uprkos činjenici da je film težak, mučan i tužan, ona ga pamti po smehu i fantastičnoj saradnji sa Srdanom Golubovićem i Nebojšom Glogovcem.

Glavnu nagradu filmskog festivala u Herceg Novom, "Zlatna mimoza", dobio je hrvatski reditelj Ognjen Sviličić za film "Armin".  Druga nagrada "Srebrna mimoza" Hercegnovskog filmskog festivala, sinoć je na svečanoj ceremoniji na Kanli Kuli, uručena beogradskom reditelju Milošu Miši Radovojeviću za fim "Odbačen".

U obrazloženju tročlanog žirija, koji su činili režiseri: Branko Baletić , Goran Marković i Jan Cvitkovič, navodi se da se "nagrada uručuje poznatom režiseru zbog autorske doslednosti i rediteljske hrabrosti".

U ovoj potresnoj priči o čoveku u kasnim četrdesetim godinama, u sredini koja gubi identitet poput njega, igra impozantna glumačka ekipa u sastavu: Svetozar Cvetković, Aleksandra Janković, Ljiljana Međeši, Renata Ulmanski, Ana Maljević,Milica Spasojević, Snežana Nikšić, Nenad Ćirić, Ana Franić, Tihomir Stanić, Svetislav Goncić, Sonja Vukićević, Vanja Andrić, Miodrag Krstović, Danica Maksimović, Dušanka Stojanović i Nada Vukčević. Miloš Radivojević je režiser i scenarista filma.

Beogradska premijera filma "Odbačen" planirana je za 17.oktobar.  

Treća nagrada "Bronzana mimoza" pripala je Srdanu Goluboviću, reditelju filma "Klopka" za, kako se napominje u obrazloženju: "Uzbudljivu dramu,ostvarenu preciznom rediteljskom interpretacijom"...

...čudno...



BEOGRAD IZDVOJIO 21 MILION DINARA ZA 10 FILMOVA  

Skupština grada Beograda izdvojila je 21 milion dinara za finansiranje 10 filmskih projekata, izjavio je gradski menadžer Bojan Stanojević.

On je na konferenciji za novinare rekao da je zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović dala saglasnost da Sekretarijat za kulturu zaključi ugovore sa producentima filmskih projekata radi učesća u finansiranju 10 filmskih projekata sa 21 milion dinara.

Sekretarijat za kulturu novčano će pomoći šest dugometražnih, dva dokumentarna, jedan kratki i jedan animirani film, dodao je on.

Dugometražni filmovi koji će dobiti finansijsku pomoć su 'Film o Milošu Brankoviću' reditelja Nebojše Radosavljevića, 'Četvrti čovek' Dejana Zečevića, 'Živott i smrt porno bande' Mladena Đorđevića, 'Ljubav i drugi zločini' Stefana Arsenijevića, 'Princ od papira' Marka Kostića i 'Hitna pomoć' Gorana Radovanovića.

Finansijski će biti podržani i dokumentarni filmovi 'Kako postati heroj' Mladena Matričevića i 'U početku beše reč' Boška Savkovića, kao i kratki igrani film 'Drvo, kamen, oblak' Tamare Đukić i animirani film 'Njena strana romana' Vere Vlajić

To su neke pare za postprodukciju.

Na Letnjoj pozornici u Vrnjačkoj Banji svečano počinje 31. Festival filmskog scenarija [FFS], na kojem će do 15. avgusta učestvovati deset domaćih filmova u takmičarskoj selekciji, uz više pratećih programa.

Prve večeri biće prikazani više puta nagrađivani film 'Klopka' Srdana Golubovića, po scenariju Mliene Pota Koljević i Srđana Koljevića, kao i nedavno završeni film reditelja i scenariste Milutina Petrovića 'Agi i Ema'.

U konkurenciji su i 'Bel epok', 'A3 - Rokenrol uzvraća udarac', 'Hadersfild', 'Odbačen', 'Konji vrani', 'Peščanik', 'Optimisti' i 'Hamlet'.

O dobitnicima prve, druge i treće nagrade za najbolji scenario odlučiće žiri čiji su članovi reditelj Dejan Zečević, dramaturg Vuk Pavlović i književnik Radoslav Petković.

Ove godine i tradicionalni program studentskih filmova 'Mladi lavovi' imaće takmičarski karakter. U konkurenciji su kratkometražna ostvarenja desetoro novih domaćih autora.

Na FFS-u već se ustalio i ciklus 'Istok je tamo', revija istočnoevropskih filmova, koja je započela pre nekoliko godina kao saradnja sa specijalizovanim festivalima u Kotbusu i Vizbadenu.

Taj program otvoriće sutra uveče film Ognjena Sviličića 'Armin', snimljen u koprodukciji Hrvatske, Nemačke i Bosne i Hercegovine. Narednih dana biće prikazani i filmovi iz Slovenije, Rusije, Estonije, Nemačke i Češke.

U pratećem programu pod nazivom 'Bolja prošlost' FFS predstavlja dugometražni dokumentarni film 'Zabranjeni bez zabrane'. Režiju i scenario zajednički potpisuju Milan Nikodijević i Dinko Tucaković, a film je nastao na osnovu nekadašnje istoimene akcije ovog festivala da se skrene pažnja javnosti na filmove 'iz bunkera', odnosno iz perioda 'crnog talasa'.

Tradicionalni simpozijum, čija je tema ovoga puta odnos srpskog filma i globalne kinematografije, najavljen je za 13. i 14. avgust.

Tokom festivala biće održana i Letnja škola filmske dramaturgije, koja je pokrenuta 1996. godine, a idejni tvorci bili su filmski i televizijski poslenici Slobodan Stojanović i Ljubomir Radičević.

Prvi Dan Festivala...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/dolazak-u-vrnjaku-banju.html

Komentar premijere sa prvog dana

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=112202#112202

...DINKO TUCAKOVIC raspiruje bratstvo-jedinstvo, mamu-mu-ko-nas-ono-zavadi tipa...


DINKO TUCAKOVIĆ: FILMOM I KULTUROM DO DIJALOGA

Srpski dugometražni dokumentrani film 'Zabranjeni bez zabrane' imao je veliki uspeh na upravo završenom 6. međunarodnom festivalu Dokufest u Prizrenu, izjavio je u intervjuu Tanjugu reditelj i scenarista Dinko Tucaković po povratku sa Kosova.

Tucaković je bio gost tog festivala, zajedno sa Milanom Nikodijevićem, koautorom filma 'Zabranjeni bez zabrane' koji je posvećen periodu crnog talasa u srpskoj kinematografiji, a sutra se prikazuje na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

'Naš film je posle premijere na beogradskom Festu učestvovao na dokumentarnom festivalu u Zagrebu i evo nastavlja da pravi mostove, što je nama jako bitno. Pokazuje se da autori i umetnici mogu da komuniciraju', istakao je Tucaković.

'Mi moramo da depolitizujemo naš život, a pre svega oblast kulture i sporta, da uspostavljamo veze sa svetom. Kultura pokušava, tamo gde je moguće, da napravi dijalog', dodao je on.

Kontakt sa organizatorima Dokufesta [održanog u Prizrenu od 6. do 12. avgusta] uspostavljen je proletos u Nemačkoj, na festivalu 'Gou Ist' u Vizbadenu, koji je posvećen istočnoevropskim kinematografijama.

'Nikodijević i ja smo u Vizbadenu upoznali direktora Dokufesta Vetona Nurkolarija. On je po vokaciji fotograf, školovan je u Americi. Sa nekoliko kolega osnovao je Dokufest više kao vic, ali je manifestacija ozbiljno zaživela. Sada ima budžet od 50-60.000 evra i veliki broj saradnika - volontera', rekao je Tucaković.

On je precizirao da festival obuhvata 'tri takmičarske selekcije - medjunarodnog programa, regionalnog programa i ono što oni zovu selekciju nacionalnog programa, znači kosovskog filma, a pored toga imaju i prateće programe'. Filmovi se prikazuju na izvornom jeziku, sa engleskim i sa albanskim titlovima.

Dugometražni dokumentarac 'Zabranjeni bez zabrane' prikazan je u regionalnom programu, u katalogu je najavljen kao ostvarenje autora iz Srbije, a projekcija je bila u glavnom večernjem terminu.

'Aplauz je trajao dobrih deset minuta. Usledio je uobičajeni program 'pitanja i odgovori', tako da smo dvadesetak minuta razgovarali sa publikom. Samo jedno pitanje ličilo je na provokaciju, i to ne političku, a glasilo je - zašto su ćutali srpski intelektualci 60-ih godina 20. veka. Odgovorio sam da naš film upravo pokazuje da nisu ćutali i da su neki od njih zbog toga čak bili u zatvoru, kao reditelj Lazar Stojanovic', ispričao je Tucaković.

On je primetio da je 'interesantno što je na Dokufestu kao član žirija radio Škeljzen Maljići, svojevremeno disident koji je bio u zatvoru zajedno sa Stojanovićem i koji se jako interesovao za ovaj film'.

Tucaković je dodao da su u gledalištu bili inostrani autori i predstavnici međunarodnih festivala, pedesetak gostiju iz Švedske, Norveške, Italije, Nemačke, a ostalo domaća publika, pretežno vrlo mlada po sastavu.

'Nas je zanimalo kako će ti mladi reagovali na nešto što ne poznaju, na priču o srpskom crnom talasu. Lepo su ga primili, shvatili su ga više kao metaforu, a manje kao film koji tretira konkretni istorijski period'.

Na pitanje o vanfilmskim utiscima sa Kosova, odgovorio je da je sve proteklo korektno.

'Zadovoljni smo prijemom. Organizatori su se potrudili da budu ljubazni domaćini. Nije bilo incidenta, mada se ne može izbeći uticaj opšte situacije. Bilo je treme i uzajmanog osećanja da smo došli u jednom delikatnom političkom trenutku'.

'Kada se sve sabere, bilo je to dobro iskustvo i primer da je važno, sa obe strane, da nema ostrašćenih ljudi. Ovo je jedan lep kontakt koji nije imao politički značaj. Ne treba preterivati, nismo mi napravili veliko herojsko delo, ali bilo je korektno, ispoštovali su nas kao autore iz Srbije. Nismo tretirani kao neprijatelji, nego kao partneri', naglasio je Tucaković.

On je primetio da 'prikazivanje srpskog filma u Prizrenu nije ekscesno' i podsetio da je pre dve godine na Dokufestu pobedio Boris Mitić sa filmom 'Priti Dajana', a lane je učestvovao film 'Šutka' Aleksandra Manića.

'Dakle, ovo je treći put zaredom da se prikazuje srpski film. Moj je utisak da je Prizren liberalniji od ostatka kosovske sredine, da su manje tenzije', rekao je Tucaković.

Opisujući put do Prizrena, preko Prištine i Suve Reke, on je naveo da je čest grafit na kućama 'Nećemo pregovore'.

'Atmosfera je prilično uzavrela, sve skupa liči na veliki vojnički logor, sa mnogo policije, helikoptera', rekao je on.

Što se tiče stanja Bogorodice Ljeviške, ukazao je da je 'zaista strašno videti spaljena vrata bogomolje okružene bodljikavom žicom'.

'Zamolili smo domaćine da nam je pokažu. Najvažnije je da su freske netaknute i očekuju se konzervatorski radovi. Razgovarali smo i sa Albancima koji su nam rekli da su bili užasnuti spaljivanjem. Oni sami te koji pale svetinje, svoje zemljake, nazivaju vandalima'.

Prema njegovim rečima, lekovito je videti da to boli i nekoga ko nije iz te konfesije i ko to oseća kao sopstveni problem.

Tucaković je, međutim, dodao da su ljudi sa festivala umetnici i intelektualci koji su završili strane škole i da ih 'ne treba uzimati kao meru opšteg stanja na Kosovu'.

2 things here:

1. "On je primetio da 'prikazivanje srpskog filma u Prizrenu nije ekscesno' i podsetio da je pre dve godine na Dokufestu pobedio Boris Mitić sa filmom 'Priti Dajana', a lane je učestvovao film 'Šutka' Aleksandra Manića."
=PITAM SE DAL SU PUŠTILI MITIĆEV 'UNMIK TITANIK' I KAKO JE ON PROŠO?!

2. "Razgovarali smo i sa Albancima koji su nam rekli da su bili užasnuti spaljivanjem. Oni sami te koji pale svetinje, svoje zemljake, nazivaju vandalima."
=DOZVOLITE DA ZAPAZIM DA JE VANDAL ONAJ KO UŠVRLJA NEKI ZID GRAFITOM ILI RAZBIJE NEKI IZLOG, A ONAJ KO ZAPALI CRKVU MANJINSKOG I PROTERANOG NARODA SA SVOJE TERITORIJE JE... IPAK NEŠTO MALKICE JAČE OD 'VANDALA'...
 

Ghoulčino, that's the spirit!

Šaljemo te i u sledeći rat!

FILM 'BEL EPOK' NA FESTIVALU U VRNJAČKOJ BANJI

Reditelj i scenarista Nikola Stojanović izjavio je da je filmom 'Bel epok', koji prikazuje događaje u Sarajevu početkom 20. veka, želeo da ukaže na važnost i trajnost duhovnih vrednosti.

'U sadržaju i ideji ni danas ne bih ništa menjao. Poruka je jednostavna i glasi da su duhovne vrednosti trajnije od materijalnih.

U jednoj sceni dva lika raspravljaju da li da investiraju u otvaranje kinematografa ili u industriju oružja na kojoj počivaju carevine. Ali te su carevine propale, a krhka traka na kojoj je Anton Valič snimio, između ostalog, atentat u Sarajevu, čuva se u svim važnim kinotekama u svetu', rekao je Stojanović na konferenciji za novinare Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

Publika festivala veoma dobro je primila ovaj film neobične sudbine, snimljen pre 17 godina, a produkciono završen tek nedavno i prikazan premijerno na prvom Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, gde je osvojio Gran pri.

Autor je dodao da mu je 'indirektan cilj bio da, govoreći o početku veka, kaže nešto i o njegovom kraju', jer je tada, tokom 80-ih godina 'slutio da se nešto strašno kuva ispod višedecenijskog mira i stabilnosti bivše Jugoslavije, da će stvari ponovo eksplodirati, kao na kraju perioda bel epok'.

Stojanović je naveo da je u sklopu priprema za taj film obavio obimna istraživanja u vezi sa atentatom u Sarajevu, kao i sa počecima kinematografije u Bosni, a konsultanti su mu bili Zuko Džumhur i Dejan Kosanović.

'Sam proces istraživanja bio je vrlo zanimljiv, mada sam tek mali procenat iskoristio za scenario. To nije rekonstrukcija epohe, već moje viđenje tog perioda. Želeo sam film o gradu u kojem sam proveo najlepše godine i film posvećen počecima sedme umetnosti, kroz lik snimatelja Antona Valiča', istakao je on.

Stojanović je naveo i da je prilikom izrade filma 'istorijske činjenice poštovao, a karaktere slobodno oblikovao'.

On je objasnio da je svesno u prvi plan stavio anonimne likove, dok su protagonisti atentata i druge istorijske ličnosti - u filmu epizodisti, a oni najvažniji, kao austrijski car, samo statisti.

Povodom činjenice da 'Bel epok', koji je ovoga leta prikazan i na festivalu u Puli [u regionalnom programu], nije uvršten u glavni program predstojećeg Međunarodnog filmskog festivala u Sarajevu, on je rekao da bosanski i srpski koproducenti dogovaraju za jesen posebnu premijeru u tom gradu.

'Kritikovao sam bosanskog ministra kulture Gavrila Grahovca kao oportunistu, a on je izjavio da je moj film anahron. Što se tice festivala - gde me pozovu doći ću, a ako me ne pozovu - nemam primedbe', dodao je Stojanović.

Efektne role u film 'Bel epok' ostvarili su Davor Janjić, Vita Mavrič, Radmila Živković, Petar Božović, Boro Stjepanović, Alan Nuri, Tatjana Pujin, Zvonko Lepetić, Rade Marković, Mira Banjac, Davor Dujmović, Snežana Martinović, Haris Burina.

Film 'Bel epok' sadrži i više kabaretskih tačaka, a autor muzike je Arsen Dedić.

Na festivalskoj konferenciji u Vrnjačkoj Banji bilo je reči i o filmu 'Anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac', koji su predstavili koscenarista Dimitrije Vojnov i mladi glumac Zlatko Rakonjac.

Drugi Dan:

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/drugi-dan.html

Treći Dan:

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/trei-dan.html

Naši filmovi u Sarajevu

Na predstojećem 13. ,,Sarajevo film festivalu", koji će biti održan od 17. do 25. avgusta, biće prikazano jedanaest filmova iz Srbije, uključujući i koprodukcije sa zemljama regiona.
Festival će svečano otvoriti film Srđana Vuletića ,,Teško je biti fin", rađen u koprodukciji sa Bosnom i Hercegovinom, koji će biti prikazan u okviru takmičarskog programa igranog filma. U istom programu biće prikazan i film ,,Hadersfild" Ivana Živkovića (24. avgust), za najbolji dokumentarni film takmičiće se filmovi Marka Popovića ,,Echo" i Ivana Atile ,,Lepa Tisa i ostalo" (19. avgusta), dok se u takmičarskom programu kratkog filma nalazi film ,,Minus" Pavla Vučkovića (18. avgust).
U okviru programa ,,U fokusu" biće prikazani filmovi ,,Klopka" Srdana Golubovića i ,,Sutra ujutru" Olega Novkovića (21. avgust), a u dečjem programu film ,,Princ od papira" Marka Kostića (23. avgusta). Pored filma ,,Nije teško biti fin", na Festivalu će biti prikazano još tri ostvarenja u kojima se Srbija pojavljuje kao koproducent: ,,Ribar Đorđe razgoni mrak" Vladimira Perovića (koprodukcija sa Hrvatskom), ,,Povratak mrtvog čoveka" Petra Oreškovića (koprodukcija sa BiH i Hrvatskom) i ,,Karaula" Rajka Grlića (koprodukcija sa BiH i Hrvatskom).
U programu ,,CineLink" biće prikazani filmovi nastali u produkciji Festivala, među kojima su tri projekta iz Srbije: ,,Beli, beli svet" Olega Novkovića, ,,Kako su me ukrali Nemci" Miše Radivojevića i ,,Tuđa krv" Pjera Žalice. Ove godine biće održan i prvi sarajevski ,,Talent Campus" (po ugledu na isti u Berlinu), na kojem će učestvovati i osam učesnika iz Srbije, mahom studenata Fakulteta dramskih umetnosti.

FILMU 'KLOPKA' PRVA NAGRADA NA FESTIVALU FILMSKOG SCENARIJA

Film 'Klopka', prema scenariju Meline Pota Koljević i Srđana Koljevića, u režiji Srdana Golubovića, dobitnik je prve nagrade na 31. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, saopštio je žiri.

'Klopka' je nagrađena jednoglasnom odlukom žirija, u čijem su sastavu radili: reditelj Dejan Zečević, scenarista Vuk Pavlović i književnik Radoslav Petković.

Druga nagrada dodeljena je filmu 'Hadersfild' koji je prema scenariju Uglješe Šajtinca i Dejana Nikolaja Kraljačića režirao Ivan Žiković, dok je treća nagrada pripala filmu 'Odbačen' scenariste i reditelja Miše Radivojevića.

Specijalne nagrade festivala dodeljene su mađarskom scenaristi i reditelju Šabolcu Tolnaiju, za scenario filma 'Peščanik', i scenaristi i reditelju Vladimiru Maniću za scenario filma 'Raketa', prikazanom u programu debitantskih ostvarenja 'Mladi lavovi'.

'U vremenu kada se bioskopi zatvaraju, mi nastojimo da zadržimo bioskopsku publiku, zbog čega smo i renovirali vrnjački bioskop 'Evropa', otvoren još 1956. godine', rekao je na konferenciji za novinare osnivač festivala i direktor Kulturnog centra u Vrnjačkoj Banji Boško Rudjinčanin.

Cetvrti Dan:

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/koljevi-bolji-od-ekspira.html

SKADAR NA PLATNU

Kurir istražuje zašto film "Poslednji krug u Monci 2", koji je počeo da se snima u januaru 2006, još nije završen, a po svoj prilici - neće ni biti!

Stara krilatica ko mnogo priča, malo radi ispostavila se kao tačna u pompezno najavljenom nastavku kultnog filma "Poslednji krug u Monci", rađenoj po priči jedne od najvećih beogradskih legendi, sada već pokojnog Dušana Prelevića. Redovni čitaoci Kurira sigurno se sećaju da je u poslednje četiri godine naš list pisao o svim fazama kroz koje je prošao ovaj ambiciozno zamišljeni poduhvat, pa je došlo vreme i da kažemo koju o poslednjoj - što će reći, o njegovoj verovatnoj propasti.

Jer, podsećanja radi, prva klapa "Monce 2" pala je još 19. januara 2006. godine, i od tada - ni makac. Iako je režiju preuzeo čuveni Italijan Luiđi Pereli ("Hobotnica"), Dragan Nikolić za tu priliku ponovo uskočio u lik Urketa, a najavljivano je, između ostalih, i učešće Anđeline Žoli, Monike Beluči, Leticije Kaste, Severine, Sabrine Ferili, Džeremija Ajronsa... (!), sve se okončalo po onoj narodnoj - tresla se gora, rodio se miš!

U želji da saznamo zašto je projekat stopiran, obratili smo se producentu Orhanu Dragašu, koji nam je rekao da je glavni problem Preletov scenario:

- Prele je napisao sjajan sinopsis, ali 30 strana nije dovoljno, ostalo je dosta posla oko razrade likova i priče. Svetske zvezde jesu potvrdile učešće, samo se čeka dorada scenarija. Međutim, ja se time više neću baviti. Upravo pregovaram s jednom producentskom kućom, kojoj ću najverovatnije ustupiti prava - bio je izričit Dragaš, koji nam nije pojasnio kako je moguće da jedan, kako sam kaže, "odličan sinopsis" ne može da se uobliči u valjan scenario za više od godinu dana. I, da li uopšte treba počinjati snimanje filma bez gotovog scenarija?!

No, priča oko "Monce 2" zahuktala se, da podsetimo, još pre nego što se Dragaš obreo u njoj. Preletova autorska prava prvo je otkupio Miško Mitić, koji je producirao "Zonu Zamfirovu" i "Pljačku Trećeg rajha", ali ih je kasnije prodao Draganu Iliću, da bi ih od njega kupio Dragaš, koji, kao što je jasno iz gore navedene izjave, neće ostati njihov vlasnik! Miško Mitić, koji je najupućeniji u priču oko ovog projekta, kaže da mu je žao što je obustavljen rad na filmu koji je trebalo da bude omaž Beogradu kakvog više nema:
- Preletu sam se divio i divim mu se, iako je među nama, kad sam prodao prava za film Draganu Iliću zbog nemogućnosti da posao uradim kako sam želeo, bilo nekih nesporazuma. Ali, ne zameram mu, jer je bolest uticala na njegovo rasuđivanje - kaže Mitić.

Kako god, činjenica je da Dušan Prelević više ne može da odgovara na bilo čije prozivke, a s obzirom na bolest kojoj je podlegao, jasno je da ni mesecima unazad nije mogao da se bavi "Moncom". A, kad mačke nema...

SVE JE ISTO, SAMO PARA NEMA!

"Poslednji krug u Monci 2" planiran je kao veoma skup projekat, čiji je budžet trebalo da iznosi čak 3,5 miliona evra! Za početak, Ministarstvo kulture dalo je dva miliona dinara, a Orhan Dragaš kaže da je za pripreme i prvu klapu potrošeno čak osam miliona više! On tvrdi da ništa ne duguje Ministarstvu, jer je snimanje počelo u dogovorenom roku, te da će, ako film ne bude završen - za šta pak nije utvrđen rok (?!) - novac biti vraćen, a Dragan Kojadinović, koji je bio ministar u vreme kada je ugovor potpisan, nije bio dostupan za komentar.

E ovako,sad si me slucajno zakachio i podsetio na nesto iz proslosti...........
NARAVNO DA CE PROPASTI SVAKI PROJEKAT U KOME SE NADJE GOMILA NEPISMENIH,NEOBRAZOVANIH LOPOVA I PREVARANATA.....KAO STO JE DOTICNI GOSPODIN PRODUCENT IZ NISHA I NJEGOVA KUCA !!!!
Taj covek i njegova kuca su usli 2003-e(mislim),u organizaciju festivala Nisomnia,i jos uvek mi duguju honorar za nastup,ceo slucaj je na sudu,dobro si me podsetio da proverim dokle mu je narasla kamata......naravno tuzbu je podneo bend,zao mi je par bendova iz Bg i ostatka Srbije,koji su odustali od ganjanja po sudovima.
Ne bi me iznenadilo da je G.Prelevic prerano preminuo bas zbog takvih amatera !!!!!!!!!!

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/vrnjaka-banja-zakljuak.html

Scenarista Srđan Koljević snima novi film
Prvi put zajedno Anica Dobra i Branka Katić



Poznati domaći scenarista i reditelj Srđan Koljević završava pripreme za snimanje svog novog filma ,,Devojka sa slomljenim nosom". Njegov debitanski film ,,Sivi kamion crvene boje" imao je izuzetan uspeh u svetu, gde je dobio preko trideset nagrada na prestižnim filmskim festivalima, a interesantno je da ću njegovom novom filmu prvi put zajedno zaigrati Branka Katić i Anica Dobra.
Koljević je proteklih desetak dana proveo na festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji, gde je u svojstvu profesora dramaturgije držao časove studentima beogradskog fakulteta dramskih umetnosti. U glavnom programu smotre u Vrnjačkoj Banji prikazan je i film ,,Klopka" za koji je pisao scenario zajedno sa suprugom Melinom, koji je i na ovom festivalu nagrađen.
- Interesantno je bilo sarađivati sa suprugom na tom scenariju. Bogami i teško. To je prava bitka. Za ,,Klopku" nastale po romanu Nenada Teofilovića, Melina je pisala neparne ruke scenarija, a ja parne. Ozbiljno smo radili i rezultat je dosta dobar. Već smo dobili nagrade na festivalima u Rusiji, Bugarskoj i Herceg Novom - kaže Koljević koji posle izuzetnog uspeha filma ,,Sivi kamion crvene boje" sprema novi film.
- Film će se raditi po mom scenariju i zvaće se ,,Žena sa slomljenim nosem". U produkciji ,,Baš-Čelika" sa snimanjem će krenuti krajem godine, a sredstva smo dobili od našeg Ministarstva kulture i na nemačkom MDM konkursu. Ponovo će to biti jedna šarmantna tragikomedija koja se dešava na beogradskim ulicama. Glavni junaci su taksista, profesorka gimnazije i apotekarka, čije se ljubavne priče paralelno prepliću tokom filma - priča Koljević i dodaje: ,,Insistirao sam na tome da sve troje imaju zaista nemoguće ljubavne priče koje ih na kraju oplemenjuju. Siguran sam da je posle decenija loše energije u ovoj zemlji mora da dođe do provale pozitivne energije. Stoga sam rešio da se pozabavim nemogućim ljubavima koje ipak daju rezultate."
U filmu se događa i ,,nemoguća ljubav".
- Radnja je sledeća - žena se zaljubi u sveštenika, koji prosto ne može da ostvari ljubav s njom. U svakom slučaju, dugo sam radio na scenariju i mislim da sam ga vešto ukomponovao. Ima u njemu dosta almodovarovskih tragikomičnih situacija - kaže Koljević i otkriva ko će igrati.
- Za sada imam glumice za dva glavna ženska lika. To su Branka Katić koja će glumiti apotekarku i Anica Dobra koja će glumiti profesorku gimnazije. Ove dve naše u svetu poznate glumice nikada do sada nisu igrale u istom filmu. Što se tiče glavne muške uloge, još uvek nisam siguran. U septembru će biti kasting i izabraću, nadam se, onog pravog. Za sada imam solidan budžet i nadam se sve uslove da nadmašim ,,Sivi kamion crvene boje" - kaže Koljević.

Srpski film otvara Cinemaniju

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/otvaranje-cinemanije.html

Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije biće Emir Kusturica. Mada je sastav Upravnog odbora ove filmske institucije bio predložen još pre nekoliko meseci, u ponedeljak je vrh Demokratke stranke konačno pristao da Kusturica bude predsednik. Naš proslavljeni režiser, inače blizak Demokratskoj stranci Srbije, dobio je "zeleno svetlo" od političkih rivala, tako da će i u Filmskom centaru, kao i u Vladi, DS i DSS tesno sarađivati.
Osim Kusturice, u Upravnom odboru će biti i Srđan Šaper i Branimir Dimitrijević. U Ministarstvu kulture i Filmskom centru još ne znaju za ovu odluku i čekaju, kako kažu, "zasedanje Vlade, na kome će zvanično biti doneta odluka o Upravnom odboru".

Imam ideju za trejler, za hit.

Logo Tucka.

EXT. BRANA ĐERDAP - DAN

Miki Krstović govori Nikoli Koju, na brani Đerdap

Miki Krstović: MISIJA JE POČELA U SREBRENICI ALI SE TAMO NIJE ZAVRŠILA

NATPIS:
OVOG LETA

ENT. ZGRADA BIA - DAN

Kojo ide kroz hodnik BIAe

NATPIS:

BIO JE SLUŽBIN NAJODANIJI VOJNIK

ENT. LEKARSKA ORDINACIJA - DAN

Kojo na lekarskom pregledu, pokazuje lekaru metak u rebrima

Kojo: OVO JE VUKOVAR

Doktor pokaže na metak u ruci

Doktor: A OVO?

Kojo: SLOVENIJA

Mala pauza.

Kojo: UČILI SMO SLOVENCE KAKO DA JODLUJU

NATPIS:

DALI SU MU ZADATAK

ENT. KANCELARIJA ŠEFA BIA - DAN

Miki Krstović i Kojo sede na suprotnim stranama velikog stola.

Miki Krstović: OVA AKCIJA JE TIPIČNA REGRUTACIJA POD LAŽNOM ZASTAVOM

Rez.

ENT. RESTORAN - NOĆ

Kojo na ručku sa Radetom Šerbedžijom.

Kojo: DA LI BI VI RADILI ZA IZRAELSKU TAJNU SLUŽBU DOKTORE SOLOMON?

NATPIS:

KOJI JE BIO KLOPKA

ENT. KOJIN STAN - NOĆ

SAJ upada u kuću, pretresa je.

Kojo vezan za plafon, utapa se u senku.

NATPIS:

BEZ LOJALNOSTI

EXT. TRG REPUBLIKE - DAN

Kojo snajpeerom nišani Mikija Krstovića sa zgrade.

NATPIS:

BEZ GRANICE

EXT. KUĆA ŠEFA BIA - NOĆ

Kojo gađa zoljom stan Mikija Krstovića dok je narod na slavi.

ENT. KUĆA ŠEFA BIA - NOĆ

Državni zvaničnici sa svojim suprugama bačeni detonacijom, Miki Krstović iskoristio svoju suprugu kao živi štiit. Sveća i Slavski kolač u slow motionu padaju na tepih.

NATPIS:

BEZ MILOSTI

EXT. DELIBLATSKA PEŠČARA - DAN

Kojo nekoga drži na nišanu.

Kojo: ZAŠTO SI ME SAHRANIO U HLADNU, HLADNU ZEMLJU?

NASLOV FILMA:

VEČNA SLUŽBA

NATPIS:

CREDITS

Koda trejlera:

EXT. ĐERDAP - DAN

Miki Krstović na Đerdapu, prva scena.

Miki Krstović: JOŠ UVEK NEMAMO PRAVO DA NE UBIJAMO.

NATPIS:

29. AVGUST 2008

dupli post

Srpska manekenka u filmu ,,Largo Winch"
Bojana Panić osvaja svet glume


Beogradska manekenka i glumica Bojana Panić igraće jednu od glavnih uloga u filmu ,,Largo Winch" francuskog režisera Džeroma Salea. Ovo će Bojani biti druga filmska uloga nakon što je uspešno debitovala u filmu ,,Seljak Žak", legendarnom filmskom ostvarenju koji je ponovo snimljen posle šezdeset godina. Na premijeri je Bojana doživela ovacije.

- Bila je na kastingu za neku reviju i primetili su je ljudi iz sveta filma - priča Dejan Marković, direktor modne agencije ,,Wumen", čovek koji je otkrio Bojanu i nastavlja: - Dobila je ponudu za film ,,Seljak Žak", snimila ga i film je postigao solidan uspeh. Na premijeri filma primetili su je čelnici kozmetičke kuće ,,Lancom" i uzeli za svoje zaštitno lice. Sledeća koja će isti taj posao raditi je glumica Kejt Vinslet.
Nakon uloge u filmu ,,Seljak Žak", Bojana će zaigrati rame uz rame sa Kristinom Skot Tomas (,,Četiri venčanja i sahrana", ,,Engleski pacijent"), ali i Mikijem Manojlovićem u novom filmskom ostvarenju ,,Largo Winch". Film se snima prema popularnom belgijskom stripu Filipa Franka, čiji je glavni junak Largo Vinclav. Prva klapa pašće u septembru na Malti, a Bojana igra devojku po imenu Melina.
- ,,Largo Winch" je avanturističko-akcioni film. U njemu nema glavnih ženskih uloga, to je muški film koji ima dve ženske uloge. Bojana je tu ulogu dobila po mom izboru jer smo mogli da biramo - priča Dejan Marković i dodaje: - Mislim da joj ta uloga više odgovara po liku. To nije neki veliki poduhvat, ali je komercijalno veoma intresantan. U Francuskoj je ta priča iz filma veoma poznata. Snimanje počinje u septembru na Malti pa se nastavlja na Siciliji. Premijera bi trebalo da bude sledeće godine u februaru ili martu.
Za potrebe filma Bojana je išla na privatne časove francuskog jezika i jahanja.
- Išla je svakodnevno na časova francuskog kako bi mogla sve lepo da izgovara, kao i na časove jahanja. Oni su se zaljubili u nju jer ona je zaista trenutno, možda će zvučati prepotentno, ali najlepša faca u svetu - priča Dejan i dodaje da je, osim za ova dva, Bojana dobila ponude za još tri filma, ali ih je odbila.
Osim impresivne glumačke karijere, Bojana ima i veoma uspešnu karijeru u svetu manekenstva.
- Nju je primetio Karl Lagerfild i uzeo je za ,,Fendi" u Milanu. Radila je kampanje za ,,Dior", ,,Šanel"... slikala se za magazin ,,El", italijanski ,,Vog"... Potpisala je veoma vredan ugovor za ,,Panten". Bojana je zaista došla do vrha i trenutno je miks između modelinga i glume. Do sada je radila samo za Ameriku, ali, evo, sada kreće i u osvajanje Evrope jer ona u Francuskoj postaje to što treba da bude.

Iz kafića na pistu

Mlada Beograđanka Bojana Panić (21) kao modno lice otkrivena je pre tri godine, kada se pojavila u Domu omladine da potraži posao u kafiću, a ubrzo završila kao manekenka u poznatoj modnoj kući ,,Wumen".
- Ranije sam sa Đokom Kortinom držao kafić ,,Living room" u Domu omladine i jednog dana sam video devojku koja prolazi pored kafića. Prelepu devojku! Razmišljao sam da li da joj priđem ili ne i na kraju sam joj prišao. Pitao sam je ko je i šta je. Videlo se da je dete. Moram da priznam da me je zbunila njena neka nevinost i lepota, prirodna, bez trunke šmnike. Imala je šesnaest godina. Kada sam joj predložio da dođe kod mene u agenciju, nije bila zainteresovana. Posle nekoliko meseci zove me moj menadžer i kaže da je došla devojka koja je lepotica i traži posao u kafiću. Posle nedelju dana saznam da je to ona. Dogodilo se to da je njoj umro otac, da je imala tešku finansijsku situaciju i morala da traži posao. Ja sam se posle toga sreo s njenom majkom, ona se složila i ja sam odveo Bojanu u Italiju. U avionu sam joj rekao da će za dve godine biti glumica - otkriva Dejan Marković.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije biće Emir Kusturica. Mada je sastav Upravnog odbora ove filmske institucije bio predložen još pre nekoliko meseci, u ponedeljak je vrh Demokratke stranke konačno pristao da Kusturica bude predsednik. Naš proslavljeni režiser, inače blizak Demokratskoj stranci Srbije, dobio je "zeleno svetlo" od političkih rivala, tako da će i u Filmskom centaru, kao i u Vladi, DS i DSS tesno sarađivati.
Osim Kusturice, u Upravnom odboru će biti i Srđan Šaper i Branimir Dimitrijević. U Ministarstvu kulture i Filmskom centru još ne znaju za ovu odluku i čekaju, kako kažu, "zasedanje Vlade, na kome će zvanično biti doneta odluka o Upravnom odboru".

... i josh...

KADRIRANJE

Emir Kusturica uskoro na mestu predsednika UO Filmskog centra Srbije, u ovo telo biće izabran i DS-ov kadar Srđan Šaper

Prijateljstvo zanat najstariji... Vojislav Koštunica i Emir Kusturica na Prvom filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu

Proslavljeni režiser Emir Kusturica najverovatnije će postati predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, a njegov izbor biće potvrđen na jednoj od narednih sednica Vlade Srbije.

Kako Press saznaje, prvobitna zamisao bila je da Kusturica bude izabran na ovu značajnu funkciju već u četvrtak, 23. avgusta, ali će izbor verovatno biti odložen za narednu sedmicu zbog predstojeće rasprave o objavljivanju ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Izbor Kusturice podržali su ministar kulture Voja Brajović, ali i premijer Vojislav Koštunica koji važi za velikog Kustinog prijatelja i poklonika.

Odluka da Kusturica postane jedan od čelnika "srpske kuće filma" doneta je posle opsežnih konsultacija između Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke. DSS je insistirao da na čelo FCS-a stane čovek koji simbolizuje kulturnu politiku Koštuničine stranke, dok je DS tražio da u Upravni odbor budu izabrani i ljudi bliski ovoj političkoj opciji.

Dug razgovor sa ministrom

Prvobitna zamisao ministra kulture Voje Brajovića bila je da Kusturica, "jaki čovek" srpskog filma, bude izabran za direktora Filmskog centra Srbije. Ova odluka bila je doneta nakon što je prethodni direktor FCS-a Đorđe Milićević podneo ostavku na dramatičan način, poslavši pismo ministru Brajoviću usred prvog Filmskog festivala Srbije čiji je suorganizator bio i FCS.
Emir Kusturica je nakon ostavke vodio dug razgovor sa ministrom kulture Vojom Brajovićem. U tom razgovoru Kusturica je kritikovao stanje u srpskoj kinematografiji, da bi ga u jednom trenutku Voja Brajović prekinuo pitanjem: "Pa, dobro, hoćeš li ti da budeš direktor Filmskog centra Srbije?" Kratak i (ne)očekivan odgovor glasio je: "Hoću".

Konačno je dogovoreno da u UO uđu i marketinški moguli i režiseri po profesiji - Srđan Šaper i Branimir Dimitrijević, bliski predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

Dosadašnji vršilac dužnosti direktora Filmskog centra Srbije Miroljub Vučković izgleda da će ostati bez posla u FCS-u. Izvor Pressa blizak Vladi Srbije tvrdi da će Vučković biti smenjen ubrzo posle imenovanja novog upravnog odbora:

- Vučković i Kusturica nisu u dobrim odnosima, i gotovo je sigurno da pozicija Vučkovića, koji je samo v. d., neće prerasti u funkciju direktora. Još uvek se ne zna ko će doći na mesto direktora, ali gotovo je izvesno da će u pitanju biti kadar Demokratske stranke. Ako novi direktor i ne bude član DS-a, on će u svakom slučaju biti odabran "po ključu" i biće veoma blizak stranci iz koje dolazi i ministar kulture Voja Brajović - navodi naš izvor.

...i treći put o istom...

Kusturica na čelu Filmskog centra?
Vlada donosi odluku

Ministarstvo kulture i medija tek treba da raspravlja o predlozima za predsednika i članove UO FCS. Odluka će biti poznata posle 30. avgusta.
Filmski centar Srbije je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija, što znači da njegov Upravni odbor formira Vlada, a pošto Vlada ovih dana ne zaseda jer su u toku godišnji odmori, vest da će novi predsednik UO FCS biti Emir Kusturica niko nije mogao da nam potvrdi, niti da demantuje.
Istina, novi sastav UO FCS koji čine (ili su činili) Ana Vučetić, kao predsednik, a Velimir - Bata Živojnović i Zoran Cvijanović, između ostalih, kao članovi, predložen je pre nekoliko meseci. Tada se moglo čuti (nezvanično) da Kusturica nije baš rad da dođe na mesto predsednika jer smatra da je ta funkcija menadžerska. Da li se u međuvremenu predomislio, pokušali smo od njega da saznamo, ali, nažalost, na mobilni telefon se nije javljao.
U Filmskom centru Srbije, čiji je v.d. direktora Miroljub Vučković (prethodni direktor donedavno je bio Đorđe Milićević), saznali smo:
- Ako je Emir Kusturica postao novi predsednik UO FCS, veoma me raduje jer je dobro da imamo upravni odbor s kojim kao direktor treba da se konsultujem. Sa puno entuzijazma očekujem da se odbor formira, a njega sastavlja Ministarstvo kulture i medija nakon rasprave koja se vodi u Vladi. Vlada u avgustu nije zasedala, pa ako ranije nije doneta ta odluka, ona bi mogla biti potvrđena na prvoj sledećoj sednici. Do mene konačna informacija nije stigla - rekao je za ,,Blic" v.d. direktora FCS Miroljub Vučković.
Vojislav Brajović, ministar za kulturu i medije, povodom izbora novog predsednika Upravnog odbora Filmskog centra Srbije u specijalnoj izjavi za ,,Blic" rekao je sledeće:
- Emir Kusturica je neosporno veliki reditelj i veliko ime naše i ne samo naše kinematografije. Naša kinematografija može zaista da se pohvali vrsnim stvaraocima, a neki od njih u potpunom posvećenju svojim umetnostima nemaju vremena ili afiniteta za druge stvari. Kad je reč o Filmskom centru Srbije i njegovom Upravnom odboru Vlada još nije donela odluku. Ministarstvo kulture i medija će o predlozima za predsednika i članove Upravnog odbora Filmskog centra Srbije odlučiti do kraja meseca, a odluke će biti donete i stavljene na uvid javnosti posle 30. avgusta. Svaki savet i angažman Emira Kusturice će biti dragocen i malo je reći dobrodošao.
U Ministarstvu kulture i medija saznali smo da je prva sednica Vlade nakon letnje pauze zakazana za 23. avgust.

...što bi rekao Crippled Avenger- "this is where the plot thickens", zar ne???

VELIKI skandal na 13. Sarajevo film festivalu. Na jarbolima ispred Narodnog pozorišta u Sarajevu, gde su okačene zastave svih zemalja učesnica ove manifestacije, do juče nije bilo srpske zastave. Da ceo slučaj dobije epitet šokantnog jeste činjenica da se od prvog dana (17. avgusta) među zemljama učesnicama zavijorila "zastava Kosova".
Zbog ovog incidenta ambasada Srbije u Sarajevu protestovala je kod organizatora. Zato je brže-bolje u sredu oko podneva postavljena naša zastava, a srpske diplomate su zahtevale i skidanje zastave koju koriste Albanci u Pokrajini Kosovo i Metohija. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, ukoliko organizatori ne sklone ovaj barjak, biće upućena protestna nota Ministarstvu spoljnih poslova BiH.
Možda bi činjenica da je zaboravljeno da se srpska zastava okači mogla da se okarakteriše kao nenamerna greška, ali postavljanje "kosovske zastave" nikako nije slučajnost. Pogotovo što je reč o zastavi koju su Albanci koristili do 1980. godine i koja se od zvanične zastave Albanije (crni orao na crvenoj podlozi) razlikuje tako što u levom gornjem uglu ima zlatnom bojom nacrtanu zvezdu petokraku.
Treba dodati da je i zvanični program u najmanju ruku provokativno napisan. U zvaničnim dokumentima se navodi da na festivalu učestvuje 15 zemalja, od kojih se kao jedna navodi UNMI Kosovo. Ako je i ovo slučajno - previše je.
U zavisnosti od toga kako će organizatori reagovati na proteste srpske ambasade zavisi da li će festival posetiti srpski ministar kulture Voja Brajović. Njegov dolazak je zakazan za večeras, jer je dan kasnije predviđeno da se u takmičarskom programu prikaže film "Hadersfild" Ivana Živkovića, kao i gala projekcija "Sutra ujutro" Olega Novkovića. Ukoliko se problem ne reši i ne ukloni "kosovska zastava", Brajović neće putovati u Sarajevo.
Iako je cela ova priča ostavila gorak ukus, utisak je popravila sarajevska publika, koja je gala projekciju našeg filma "Klopka" Srdana Golubovića pozdravila gromoglasnim ovacijama. Osim toga, naš reditelj će zajedno s pomenutim Ivanom Živkovićem održati predavanje mladim sineastama o svojim iskustvima prilikom pravljenja filmova. Na kraju, treba napomenuti da je Srbija na ovom festivalu predstavljena sa 11 ostvarenja i da je, zahvaljujući solidnom nastupu Filmskog centra Srbije, veoma dobro predstavljena na SFF.

SARAJEVO jednostavno obožava srpski film! Do ovog zaključka se može doći posle prikazane novinarske projekcije filma "Hadersfild" Ivana Živkovića, jer su ovacije kolega bile višeminutne i dosada najače. Čak je i moderator redovnih konferencija za novinare u glavnom - regionalnom programu 13. sarajevskog filmskog festivala (SFF) Faruk Lončarević konstatovao da je u BiH poslednjih godina od deset najgledanijih filmova uvek bar sedam srpskih.
Raspoložena ekipa filma koju su osim Živkovića činili glumačko-producentski tim Nebojša Glogovac i Goran Šušljik, kao i Vojin Ćetković i Suzana Lukić posle projekcije je odgovarala na pitanja novinara. Kao pojačanje glavnim protagonistima pridružio im se i stariji kolega, na privremenom radu na čelu ministarstva kulture - Voja Brajović, koji nije štedeo reči hvale za ovo ostvarenje i srpsku kinematografiju:
- Srbija ima ogroman kapital jer u ovom trenutku ima desetak mladih scenarista, koji prave takva dela da je glumcima i režiserima čast da ih igraju. Iako sam malo ljubomoran što nisam igrao u "Hadersfildu", mogu da kažem da ću se iz moje sadašnje pozicije potruditi da pomognem mladim umetnicima. Srećan sam što postoji "Sarajevo film festival" i učiniću sve da naše zemlje, kinematografije, kolege i ljudi nastave da sarađuju.
Ivan Živković je objasnio da je ideja filma bila da se ispriča priča o prijateljstvu:
- Pokušali smo da vratimo nekim pomalo zaboravljenim baznim ljudskim vrednostima.
Goranu Šušljiku je postavljeno pitanje da objasni srpski fenomen gde glumci često postaju producenti. On je bio kratak i objasnio da motiv nije zarada, već povećana želja da se nešto uradi. Otkrio je da je film imao budžet od 640 hiljada evra.
U pres centru je vladalo pravo oduševljenje srpskim filmom, čak su se neke kolege iz BiH usudile da daju ocenu da je "Hadersfild" glavni favorit za nagradu. Kolege je posebno fascinirala odlična gluma pre svega Nebojše Glogovca, Josifa Tatića, Gorana Šušljika i Vojina Ćetkovića.
U trenucima kada zaključujemo ovo izdanje "Novosti", ekipa "Hadersfilda" prolazi crvenim tepihom ispred Narodnog pozorišta u Sarajevu gde je zakazana večernja projekcija. Oni će se u konkurenciji deset filmova boriti za nagradu "Srce Sarajeva" vrednu 25.000 evra. Proglašenje pobednika je zakazano za večeras oko 19 časova. U kuloarima se priča da su glavni favoriti, osim našeg filma i slovenačKi "Kratki Spojevi" Janeza Lapajnea i bosansko-hrvatska koprodukcija "Živi i mrtvi" Kristijana Milića.

Čujem da je taj film Kristijana Milića ŽIVI I MRTVI jako dobar, na tragu SOUTHERN COMFORTa.

Filmski festival u Sarajevu

Ovacije za ,,Hadersfild"


Najveću pažnju publike na sinoć završenom 13. ,,Sarajevo film festivalu" privukla je projekcija filma ,,Hadersfild" Ivana Živkovića, koja je preksinoć ispraćena gromkim aplauzima i pohvalnim komentarima.

Gost Filmskog festivala u Sarajevu bio je i ministar kulture Republike Srbije Voja Brajović, koji je u izjavi za ,,Blic nedelje" rekao: ,,Oduševljenje i ovacije i publike i stručnog dela javnosti svojevrsno su priznanje ovom filmu, a rekao bih i srpskoj kinematografiji. Zahvalio sam se ovom renomiranom festivalu što smo imali priliku da u okviru njegovih programa prikažemo čak 11 ostvarenja srpske kinematografije, od dokumentarnih do igranih filmova. Ne treba zaboraviti ni podršku koju je kinematografija BiH dala srpskom filmu na Eeuroimažu. U razgovorima koje sam imao s kantonalnim i federalnim čelnicima kulture, gospodom Emirom Hadžihafizbegovićem i Gavrilom Grahovcem, došle su do izražaja njihove reči hvale, dogovarali smo se o budućoj saradnji, od gostovanja do koprodukcija. Jedan od njihovih predloga odnosio se na saradnju u oblasti muzike, od filharmonije do etno sastava. Rečju, ljudi su zaista otvoreni za saradnju. A nema dileme, napravili su, između ostalog, jedan zaista vanredan filmski festival.
Prijem koji smo napravili nakon projekcije 'Hadersfilda' bio je, kako kažu upućeni, najposećeniji na festivalu."
Konferencija za novinare povodom ,,Hadersfilda", koja je prethodila projekciji, najduže je trajala u odnosu na sve koje su održane na festivalu.
,,Pitanja su se najviše odnosila na proces rada i temu kojom smo se bavili", kaže za


,,Blic nedelje" reditelj Ivan Živković. ,,Nije bilo pitanja kakva sam možda i očekivao, u smislu provokativno političkih. Bilo je mnogo upitno-pohvalnih konstatacija i komplimenata na račun glume Nebojše Glogovca i Gorana Šušljika. Tokom druge projekcije više od pola sale bili su stranci što je, razume se, za nas veoma važno. Priča o prijateljstvu, o izgubljenoj generaciji koja usled sticaja društvenih okolnosti i (ne)prilika (ne)uspeva da uhvati korak i nađe smisao, kojom se 'Hadersfild' bavi dirnula je gledaoce."
Po rečima Gorana Šušljika, glumca i producenta, i na konferenciji i posle projekcije mnogo se razgovaralo o filmu: ,,Dosta se govorilo o njegovoj univerzalnoj tematici, o tome da se glumci pojavljuju i kao producenti, bilo je, za razliku od viđenja nekih naših kritičara, izvrsnih komentara o tome kako smo dramski tekst pretočili u scenario. Što se mog utiska tiče, moram da kažem da je Filmski festival u Sarajevu zaista kinematografska manifestacija prvog reda."
Jedina premijera srpskog dugometražnog igranog filma u Sarajevu je ,,Princ od papira" Marka Kostića. Scenaristkinja tog filma Vladislava Vojnović za ,,Blic nedelje" kaže da su prezadovoljni prijemom.
- Film ,,Princ od papira" prikazan je u okviru programa dečjeg filma. Imali smo dve pune projekcije, a posebno je atraktivna ona u Skenderiji gde je bilo 3.000 gledalaca. Pored premijere ,,Princa od papira", u Sarajevu su mi bili važni susreti sa stranim producentima, jer je u okviru CineLinka predstavljen projekat ,,Kako su me ukrali Nemci", za koji smo scenario napisali Miša Radivojević i ja - rekla je Vladislava Vojnović.
U okviru programa ,,U fokusu" prikazani su filmovi ,,Klopka" Srdana Golubovića i ,,Sutra ujutru" (2006) Olega Novkovića. Na ovogodišnjem festivalu u Sarajevu Novković je (zajedno sa koscenaristkinjom Milenom Marković) dobio nagradu CineLink za scenario ,,Beli, beli svet". U obrazloženju žirija koji se bavi ,,projektima u razvoju" navodi se da nagrađuju ,,svežinu pristupa univerzalnoj tematici moralnog poniranja i energiju projekta". EAVE CineLink stipendija dodeljena je Uliksu Fehmiu, producentu filma ,,Beli, beli svet".

Stiv Bušemi u Sarajevu
Pored Žilijet Binoš, najatraktivnija glumačka ličnost na festivalu u Sarajevu je američki glumac i povremeno reditelj Stiv Bušemi, koji je posebno zanimljiv tzv. rediteljima nezavisnih filmova.
- Ne znam zašto ja nekome izgledam kao kriminalac. Tarantino me je angažovao u ,,Uličnim psima" jer sam mu izgledao kao pravi kriminalac. Mislim, ja sam rastao i obožavam filmove Hemfrija Bogarta i Džemsa Kegnija. Ali s vremenom, pogotovo u nezavisnom filmu, kojem sam lično naklonjen, dobijao sam uloge u kojima sam igrao drugačije likove - kaže Bušemi.
Početak njegove karijere obeležio je rad kao ,,stand up" komičar po njujorškim klubovima. Tamo ga je otkrio Džim Džarmuš, ostalo je istorija...

Pobedio ,,Čovekov strah od boga"
Nagrada za najbolji igrani film na festivalu u Sarajevu pripala je turskom reditelju Ozeru Kiziltanu za "Čovekov strah od boga". Priznanje za najboljeg glumca pripalo je Saši Petroviću za ulogu u filmu Srđana Vuletića "Teško je biti fin", a za najbolju glumicu Sadet Isil Aksoj za ulogu u turskom filmu "Jaje" Semiha Kaplanoglua. Specijalna nagrada žirija (kojim je predsedavao glumac Džeremi Ajrons) otišla je u ruke Teone Strugar-Mitevske, rediteljke filma "Ja sam iz Titovog Velesa", dok je specijalno priznanje žirija dodeljeno glumici Mariji Varga za ulogu u filmu "Iskino Putovanje".
Tako se već godinama utvrđena tradicija u Sarajevu ponovila. Filmove iz Srbije odlično prihvata publika, smatraju ih favoritima - i na kraju najčešće ostanu bez nagrade.

To je vrlo zanimljiva stvar da na svim festivalima sa kojih izveštavaju naši novinari, srpski film izaziva potpunu ekstazu, a na kraju nema nagrada, pa onda i sami novinari moraju da prokomentarišu tu disproporciju između svog izveštaja i realnog stanja na terenu. Kako to da Sarajevo nije dalo nagradu filmu koji je prethodno nije dobio ni u Sopotu?

QuotePriznanje za najboljeg glumca pripalo je Saši Petroviću za ulogu u filmu Srđana Vuletića "Teško je biti fin",

   Taj Petrović je kreten od glumca, a Vuletić je kreten od režisera. Našla krpa zakrpu.

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/bizarno-film-na-prodaju.html

OSKAROMANIJA
Počinje izbor za domaće kandidate za Oskara, favoriti "Klopka" Srdana Golubovića i "Optimisti" Gorana Paskaljevića. Dinko Tucaković: Bez ozbiljne finansijske podrške ne treba se nadati nagradi


Optimistični ,,optimisti"...  Srpske filmadžije veruju da će film Gorana Paskaljevića ući barem u ,,nacionalno finale"



Približava se trenutak kada će srpska Akademija filmskih umetnosti i nauke (AFUN) doneti odluku o domaćem filmu koji će sledeće godine učestvovati u trci za Oskara, nagradu Američke filmske akademije.

Ove godine čak 21 film ispunio je uslov da uđe u konkurenciju, a za favorite svakako važe filmovi koji su već učestvovali i osvajali nagrade na prestižnim filmskim smotrama širom sveta. Filmovi "Optimisti" Gorana Paskaljevića i "Klopka" Srdana Golubovića trenutno vode u nezvaničnoj konkurenciji domaćih ostvarenja koja će moći da se nadaju osvajanju nagrade Američke filmske akademije za najbolji film van engleskog govornog područja.


Dinko Tucaković, upravnik Muzeja jugoslovenske kinoteke, kaže da, ma koji film da bude odabran, neće moći ni da "primiriše" Oskaru bez novčane pomoći.

- Plašim se da bez ozbiljne finansijske podrške neće biti moguće nadati se nagradi - smatra Tucaković. Upravnik Muzeja kinoteke, koji je već tri puta na poziv AFUN-a učestvovao u odlučivanju o srpskom predstavniku na dodeli Oskara, već ima svog favorita:


- Kada bih učestvovao u izboru, glasao bih za "Klopku" Srdana Golubovića, zato što mislim da taj film na najbolji način reprezentuje savremeni srpski film - kaže Tucaković.

Predsednik Akademije filmskih umetnosti i nauke je scenograf Vlastimir Gavrik, koji kaže da komisija do 1. oktobra mora Amerikancima da dostavi odluku o kandidatu.

- Rok za određivanje ukupnog broja potencijalnih kandidata zapravo je 23. septembar, zato što posle tog datuma filmovi više ne mogu da se prijavljuju. Razlog za ovo jeste činjenica da propozicije Američke filmske akademije nalažu da se film mora najmanje sedam dana prikazivati u komercijalnom bioskopskom prostoru za koji se prodaju ulaznice.

Ovih dana poslaćemo pozive članovima komisije, i još uvek ne mogu da kažem ko će biti ti ljudi. Nemam ličnog favorita, jer još nisam odgledao sve filmove iz domaće nove produkcije - kaže Gavrik, i dodaje da država, zvanično, nije odredila sredstva za pomoć kandidatima za Oskara, ali da, u praksi, pomoć ipak stiže.


- Kada se donese odluka o kandidatu, producenti i autori obično odu u Ministarstvo kulture, koje im obezbedi novac za put i propagandni materijal - kaže Gavrik.

Glogovac: Nisam razmišljao o Oskaru

Nebojša Glogovac, višestruko nagrađivani glumac za ulogu u filmu "Klopka", za Press kaže da nema definisano mišljenje o dodeli Oskara, ali ističe da bi blagu prednost imao "Hadersfild" da ima pravo da se takmiči.
- Radi se o čistom egoizmu, jer sam koproducent "Hadersfilda", ali ako već po pravilima on ne može da bude kandidat, bilo bi mi drago da se "Klopka" nađe u izboru. Ako govorimo o kvalitetu filmova, mislim da su "Klopka" i "Hadersfild" ravnopravni i da bi oba filma mogla da konkurišu za Oskara. Vrlo sam zadovoljan svojom ulogom u "Klopci" - rekao je Glogovac u izjavi za Press, i priznao da uopšte nije upoznat o uslovima same selekcije. - Nikada nisam razmišljao o kandidaturi za Oskara i ne znam ko uopšte odlučuje o tome. U ovoj zemlji je za sve potrebna lova, i mislim da bi država trebalo da finansira projekte takve važnosti.

Kusta neće, "Hadersfild" ne može

Vlastimir Gavrik, inače iskusni filmski scenograf, napominje da ima i autora koji ne žele Oskare ili nisu u prilici da se za njega trkaju.
- Emir Kusturica verovatno će, kao i prethodnih godina, reći da nije zainteresovan za Oskara, a Ivan Živković, autor "Hadersfilda", obavestio je AFUN da će ovaj film ući u distribuciju tek u oktobru i da zato neće moći da konkurišu - kaže Gavrik.

Dodela Oskara zakazana je za 24. februar sledeće godine.

Prava vera
ne traži dokaze

GLUMAC Nebojša Glogovac ima zaista svoj taličan dan: 30. avgusta se rodio, oženio, a sad i dobio "gran pri" niškog filmskog festivala. Ipak, mnogo je njegove radosti i zaslužene slave da bi se "spakovale " ne samo u jedan dan, već i u celu godinu - kud god da se pojavi, ispraćen je ovacijama. Pred njegovim darom, pre Niša, podigla se na noge publika u Sarajevu i na Brionima, i filmska i pozorišna.
Prvo je za ulogu Ivana u predstavi "Hadersfild" osvojio Sterijinu nagradu i nagradu "Miloš Žutić", onda mu je istoimeni film (zajedno sa "Klopkom") doneo "gran pri", a u međuvremenu, maestralno je odigrao pukovnika Vesovića u "Pijanoj noći 1918." (Krleža i Ivo Štivičić) na sceni pozorišta "Ulisis". Za sve njegove glumačke zadatke zajedničko je i to što su nastali na scenariju ili literaturi vrednoj poštovanja, pa su tako naslovi birali njega, ali i on njih...
"Klopka" i "Hadersfild" imaju jednu dobru, psihološki slojevitu priču. Izgleda da je konačno, što bi rekao jedan naš dramski pisac, prošlo vreme kada "momci iz kraja" prave filmove za "momke iz kraja"?
- Posle dugo vremena, s "Klopkom" je došao film koji ima svoj zapis, prepoznatljiv jezik, određeni rukopis - što je i značajno i potrebno našoj kinematografiji. Inače, oba ova ostvarenja imaju priče koje se mogu desiti bilo gde u svetu i koje se mogu razumeti na svim meridijanima. Komuniciraju sa širokom populacijom, nisu hermetični. A to ima veze i sa laganim buđenjem Srbije, vraćanjem na neke zdrave temelje i evropsku scenu.
U Sarajevu niste dobili priznanja, ali vas je publika oduševljeno ispratila?
- Prošli smo sjajno, svi su stajali na nogama. Ljudi su mi rekli da se to nije desilo ni na jednom filmu tokom festivala. Bila je to i najava da smo kandidati za jednu od nagrada, ali politički uslovi nisu još očigledno sazreli da se srpskom filmu da priznanje u takmičarskoj selekciji. Pobedili su turski film i sarajevski glumac.
U Zagrebu ste početkom godine imali neprijatnost u jednom kafiću, kad vas je napala grupa huligana. A, eto, na hrvatskoj pozorišnoj sceni za vas svi imaju samo reči oduševljenja?
- To su odvojene priče. Ono što mi se neprijatno desilo ne bih vezivao za sredinu. U njoj je bilo nekih divnih ljudi kao što su se našla i ta dva huligana. S druge strane, u meni su u Hrvatskoj prepoznali neki novi kvalitet koji im treba, a ja opet prostor koji je meni potreban. "Našli" smo se na Brionima, u pozorištu koje je sedam godina bilo "na hlebu i pašteti". Ipak, odnegovali su jednu vrstu zajedništva i kolektivnog zadovoljstva. Na premijeri je šest stotina ljudi oduševljeno pljeskalo i tako, iz večeri u veče, sledećih deset dana.
Vaš lik, pukovnik Vesović, autentična je ličnost. Pred njim se zaista našao Krleža, te 1918. godine. Ovaj deo priče u predstavi je "dopisao" Ivo Štivičić. Suvereno vladate likom srpskog oficira u odsudnom istorijskom trenutku ujedinjenja Kraljevine SHS?
- Ova scena je na kraju. Žanrovski je odvojena od ostatka predstave, igra se sasvim realistički. Bilo mi je najvažnije da to odigram onako kako mene dotiče, publika prepoznaje sve emocije i ono što se dešava u sceni kroz prepoznavanje i otkrivanje čoveka pod uniformom. Tekst je sjajno napisan, daje dovoljno soka... Vesović je zaista bio Apisov kum, ja sam ga napravio "herojskijim" i jačim nego što jeste. Zapravo je bio jedan hladan čovek i Krleža ga je sa strahom zapamtio za ceo život. Pretpostavljam da je u stvarnosti njihov razgovor bio mirniji, tiši. Ali ne bi bio pozorišno zanimljiv da smo ga tako postavili na scenu. Inače, Vesović nije imao neku veliku karijeru...
Malo je glumaca o kojima s toliko poštovanja govori publika, ali i kolege. Kako ste to postigli?
- Nešto sam naučio, neke okolnosti su se poklopile, sazreo sam kao glumac, neki sprat prešao. Stekao sigurnost na sceni, uz moć da neke stvari nadogradim. Ceo naš život je odnos prema ljudima, stvarima, Bogu, đavolu, prijateljima, ženama. Sve to čini čoveka i glumca: otvorenost prema istini. Strah i laž najveći su neprijatelji svakog života, pogotovo glumačkog. Među nama, na sceni, to se pogotovo vidi. Hrabrost i istina su osnovni preduslovi za veru u sebe, u Boga, u projekat. Moraš nekada da budeš slep, nepokriven, da veruješ bez dokaza. I kada nemaš sve koordinate, da znaš da brod ide prema cilju. Vera nije vera, ako ima sve dokaze. Ponekad istina može da bude samo pozorišna, ali mora da bude mašina koja radi.
Kako vam polazi za rukom da sa istom emocijom, uvek iznova, odigrate neku scenu? Da zaplačete na istom mestu?
- To je pitanje odnosa sa sopstvenim osećanjima koje glumac mora da razvija. Neće uvek pasijans da se otvori, neće uvek tvoje da ti se da - iako je tvoje. Scena o Apisu i kumu mi se od prvog čitanja zalepila. Tu je ključ Vesovića, tu je srce pod uniformom. Po naredbi je morao da ubije kuma, neminovno se našavši u rascepu između onog ljudskog i vojničkog...
Verujete da prava, iskrena stvaralačka priča mora da nađe srećne okolnosti?
- Loše i lažne stvari možda prođu, ali se same po sebi urušavaju. Kad se malo po njima raskopa, vidi se da tu nema mnogo sreće. Kad hoćeš da izraziš nešto dobro ili zlo iz sebe, kad hoćeš da ga iskreno izvrneš pred drugima - to mora da nađe put. I da ga zadese srećne okolnosti.
Jedno vreme ste se nosili mišlju da dramatizujete Hrabalov roman "Služio sam engleskog kralja", zašto?
- Oduševljen sam tom knjigom! Pročitao sam je u jednom dahu, onako kako ju je i Hrabal napisao: u nekom potkrovlju, na četrdeset stepeni, za dve nedelje. To je priča o tome kako čovek ide od ničega do ničega. A u međuvremenu, dešavaju mu se hoteli, žene, novac... Fascinantno je kako Hrabal onako češki prelazi iz realizma u poetiku, a ti se kao čitalac nađeš na neopipljivom terenu. Savršeno, divno...
Verujete u reči mitropolita Amfilohija da je "gluma težnja da se dostigne idealan lik", da se dostigne savršenstvo?
- Nije to moja teorija niti najbliža definicija, ali ima tu nešto. Neki tvrde da gluma nije zanimanje već dijagnoza. Neki glumci biraju uloge da bi sebe predstavili onakvim kakvi bi želeli da budu - heroji, ljubavnici. Drugi prilagođavaju sve likove sebi, kad ulaze na scenu prvih petnaest minuta unose svoje ime i prezime. Ima i onih koji kad treba da igraju slabiće, prikazuju ih u stilu "ne, ne, on treba, u stvari, da bude jak". I tako izvrnu celu priču. Za mene to nisu prave stvari. Najsrećniji sam kad mogu da se poništim. Kad nemam ništa s tim likom, ali mogu da ga razumem, da izmaštam i postavim ga kao živo biće u nekoj situaciji. Tad mi je najlepše. A uloga je najbolja kad je meni lepo.


ZAKON ENERGIJE

VERUJETE u Boga kao ravnotežu?
- U cilj, u harmoniju, u poetiku - da u svemu oko nas postoji neka vrsta "nad-tona". Život nam je dat, a vera i duhovitost su dve osobine koje susrećemo samo kod ljudi. Čovek može svoju inteligenciju da koristi i za pravljenje ratova, da čopor jurne na čopor, ali to nas nikako ne čini uzvišenim bićima. Religija je svojevrsna filozofija života, a Biblija tek slikovnica da bi se narodu nešto objasnilo. Gore ne sedi čika s bradom koji sve vidi, već svi naši postupci imaju akciju i reakciju, posledicu. Reč je o zakonu energije: ništa ne odlazi u ništa, niti se išta stvara iz ničega. Religija samo objašnjava - ono što postoji oko nas

Glumica Marija Jakšić se slikala za ,,Plejboj"

Ne doživljavam sebe kao zavodnicu

Zanosna glumica Marija Jakšić slikala se u izazovnim pozama za septembarski broj magazina ,,Plejboj". Marija, bez ičega na sebi, pozira u vodi, na jezerima Divčibara, a na jednoj fotografija Marija u ruci drži i pravog sokola.
- Fotografisanje je trajalo od 5 ujutru pa do 22 sata, i fizički je bilo veoma naporno - priča za ,,Blic" Marija Jakšić i dodaje: - Vrhunski sam profesionalac i opuštanje za mene nije problem. U privatnom životu sam oslobođena od stega i funkcionišem iskreno i bez laži. Lepota je Božiji atribut i nalazi se u svemu. Sebe nikako ne doživljavam kao zavodnicu, pogotovo ne provokativnu, moji ciljevi su sasvim drugi.
Iako kaže da je joj je Bog podario lepotu, ova glumica priznaje da svakodnevno vežba kako bi joj telo ostalo u dobroj formi.
- Svakodnevno vežbam. Moj dvočasovni program se sastoji od joga vežbi, specifičnih tehnika disanja i meditacije. Osim toga, znalački se hranim i ne upotrebljavam nikakve opijate - priča Marija i dodaje da je ne brine reakciji ljudi na njene slike.
- Ne brinem kako će reagovati čitaoci, njihova reakcija govori o njima. Svako reaguje u skladu sa svojom svešću. Sigurna sam da će biti svakojakih reakcija i komentara, ali znam da će biti i istinskih umetnika koji razumeju ovo na pravi način. Očekujem da će bar jedan pažljivije gledati fotografije, promisliti i videti dublji smisao.
Osim brojnih filmova u kojima je glumila, Marija se nedavno našla i u seriji ,,Agencija za SiS". Trenutno se bavi i humanitarnim radom.
- Igram glavnu i životnu ulogu u svojoj milosrdnoj organizaciji ,,Marija" koja pomaže deci bez roditeljskog staranja i deci sa posebnim talentima. Trenutno radimo niz kvalitetnih projekata. Spasti samo jedan život velika je uloga i 'imali smo se rašta roditi' - priča Marija, koja kaže da nema uzore i idole među kolegama, ali priznaje da ceni mnoge glumice.
- Nemam uzore, ali cenim mnoge glumice i iskreno se divim njihovim ostvarenjima. Pre svega se to odnosi na Meril Strip, Nikol Kidman, Šarliz Teron, Kameron Dijaz i Salmu Hajek.
Mala noćna muzika Ova dvadesetdevetogodišnja glumica na filmu je prvi put zaigrala u ostvarenju ,,Mala noćna muzika" gde je glumila striptizetu Crnku. Te 2002. godine Marija je igrala i u filmu ,,Kordon". Igrala je i u filmu ,,Mi nismo anđeli 2", serijama ,,M(j)ešoviti brak", ,,Seljaci", ,,"Agencija za SIS"...