ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

KRATKI FILM MINUS PAVLA VUČKOVIĆA NAGRAĐEN U IRSKOJ

Kratki film Pavla Vučkovića 'Minus' dobio je prvu nagradu za digitalno ostvarenje na Dingl film festivalu u Irskoj, saopštio je Filmski centar Srbije.

Vučkovićev 'Minus' je ove godine, na festivalu u Kanu, dobio treću nagradu u kategoriji 'Sinefondasion'. U istoj kategoriji Vučković je 2003. godine dobio prvu nagradu za kratki film 'Trči, zeko, trči'.

'Minus' je snimljen prošle godine i traje 16 minuta. To je priča o dvoje ljudi, Jeleni i Milanu, koji odlaze za vikend u planinsku kuću. Ali, Milan nestane, Jelena kreće da ga traži i izgubi se u šumama koje su pod snegom.

Pavle Vučković, student filmske i TV režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, je režiser, koproducent i scenarista ovog filma, u kojem uloge tumače Ivana Popović i Nebojša Đorđević

Omaž Mileni Dravić u Parizu

Kulturni centar Srbije u Parizu, organizovaće od 24. do 30. septembra omaž srpskoj glumici Mileni Dravić, u okviru Nedelje stranih kultura, manifrestacije čiji pokrovitelj je Ministarstvo kulture francuske vlade.

Na manifestaciji, koja je ove godine posvećena ženi na filmu, filmska karijera srpske glumice biće evocirana izložbom fotografija i filmovima «Misterija organizma», «Prekobrojna», «Devojka» i «Poseban tretman».

Za ovaj poslednji je 1980. godine dobila drugu nagradu za žensku ulogu na Filmskom festivalu u Kanu.

Na otvaranju, na kojem će se Milena Dravić obratiti publici, biće prikazan i dokumentarni film "Milena" iz 2004. godine.

U Nedelji stranih kultura, koju Ministarstvo kulture francuske vlade promoviše zato što želi da podstakne kulturne različitosti, učestvuju kulturni centri 38 zemalja, sa sedištem u Parizu.

Manifestacija omogućava da se iscrtaju imaginarne granice svetske kinematografije - od Jemena do Koreje, od Sirije i Estonije do Egipta i Irske, preko Mediterana pa sve do istočne Evrope i Bliskog istoka, ali i Južne Amerike, Skandinavije i Rusije.

Specijalan gost "Nedelje stranih kultura" u Kulturnom centru Srbije biće nemačka glumica i reditelj Margaret fon Trota.

U okviru ove manifestacije će, drugu godinu uzastopno, biti obeležen i Evropski dan jezika besplatnim, dvočasovnim kursevima koji će biti organizovani u tridesetak centara, uključujući u srpskom.

Laza Ristovski u špageti vesternu


Jedan od naših najzaposlenijih domaćih glumaca Lazar Ristovski završio je u Italiji snimanje filma ,,Sonetaula", ljubavne priče u kojoj momak sa sela završava kao kriminalac.

Sonetaula je inače velika stena na Sardiniji koja je pravi raj za ljubitelje fri klajmbinga (slobodnog penjanja). Ovaj film je po žanru i vestern i ljubavna priča, a upravo tako ga definiše reditelj Salvatore Mero, koji već nekoliko godina pokušava da završi ovaj visokobudžetni projekat. Film ,,Sonetaula" je koštao oko dva i po miliona dolara i sniman je na Sardiniji.
- Film je snimljen još prošle godine, i trebalo bi da je već u bioskopima. Posle filma ,,Mesar" u kom sam glumio sa Marijom Gracijom Kučinotom, dobio sam mnoge ponude u evropskoj kinematografiji, a jedna od njih je i za film ,,Sonetaula" koju sam prihvatio - kaže Lazar Ristovski.
Ovaj svojevrsni špageti vestern je priča o mladom pastiru sa Sardinije koji postaje kriminalac. Pošto je kao dečak otrgnut od oca i majke, odrasta u selu sa svojim dedom koji je pravi gorštak. Život sa surovim dedom ga je pretvori u pravog odmetnika. Uz našeg glumca u filmu igraju i poznati italijanski glumci Frančesko Falketo i Manuela Marteli. Premijera filma je planirana za jesen.

Mirjana Karanović u filmu ,,Ovde i tamo"
Srpsko-američka ljubavna priča



Glumica Mirjana Karanović uskoro će zaigrati u novom filmskom ostvarenju beogradskog reditelja Darka Lungulova - ,,Ovde i tamo". Osim Mirjane, u filmu će se naći i Piter Tornton, muž čuvene pevačice Sindi Loper koja radi deo muzike za ovo novo filmsko ostvarenje, a ostale uloge tumače Branislav Trifunović, Jelena Mrđa...

Radnja filma prati životnu priču jednog našeg klinca koji odlazi u Njujork da radi. Međutim, njegova devojka ne dobija vizu i ne uspeva da otputuje. Momak očajnički pokušava da je dovede u Njujork i dok radi kao nosač nameštaja upoznaje muzičara koji za određenu sumu novca pristaje da otputuje u Beograd, oženi se njegovom devojkom i na taj način je odvede u Ameriku. Za vreme boravka u Srbiji muzičar je smešten kod majke mladića koju tumači Mirjana Karanović.
- Muzičar dolazi u Srbiju i dok spava kod majke tog momka, koju ja tumačim, on se zaljubljuje u nju - priča Mirjana Karanović i nastavlja: - Tačnije, između njih se stvara posebna bliskost. Na kraju filma devojka odlazi u Njujork kod svog dečka, a muzičar u Srbiji pronalazi sreću i ljubav svog života.
Prva klapa filma ,,Ovde i tamo" pašće krajem septembra u Americi.
- Film počinje da se snima za desetak dana u Njujorku. Na proleće će se snimati u Srbiji - priča Mirjana Karanović.
Iako je jednu od glavnih uloga prvobitno trebalo da igra čuveni muzičar Tom Vejts, njega je zamenio popularni američki televizijski glumac Piter Tornton, dok njegova supruga, pevačica Sindi Loper radi deo muzike za film.

That sounds horrible. Ali možda bude ženske golotinje.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"ovaj visokobudžetni projekat. Film ,,Sonetaula" je koštao oko dva i po miliona dolara ... Uz našeg glumca u filmu igraju i poznati italijanski glumci Frančesko Falketo i Manuela Marteli. Premijera filma je planirana za jesen.

PA DOBRO BRE, KOGA OVI FARBAJU???!!!      

FILMOVI LJUBIŠE SAMARDŽIĆA U PLOVDIVU I KRASNOJARSKU

Filmovi srpskog glumca i reditelja Ljubiše Samardžića tokom oktobra biće prikazani na televizijskom festivalu 'Zlatna rakla' u Plovdivu [Bugarska], a u novembru i na festivalu 'Novi Sloveni' u ruskom gradu Krasnojarsku.

Bugarska, a potom i ruska publika biće u prilici da pogleda filmove koje je Ljubiša Samardžić režirao i producirao, počev od 'Nebeske udice', preko 'Nataše', 'Ledine' i filma 'Jesen stiže, dunjo moja', do njegovog najnovijeg filma 'Konji vrani', saopštili su producenti.

Ljubiša Samardžić rekao je, povodom omaž programa i gostovanja u Bugarskoj i Rusiji, da je to za njega veliko priznanje, budući da se 'kao glumac mnogo bavio i režijom svojih likova i često, na sebi svojstven način, od epizoda pravio glavne uloge'.

'Od kada sam počeo da se bavim režijom i produkcijom, u prvom planu mi je prevashodno čovek, razapet između dobra i zla, nemanja i imanja, ljubavi i mržnje, morala i nemorala, poštenja i nepoštenja', naveo je Samardžić.

Golišava Marija Karan



Izazovne fotografije lepe glumice Marije Karan naći će se u oktobarskom broju magazina ,,Maxim". Pored blago erotizovanih fotografija koje krase stranice ovog magazina, Marija je za ,,Maxim" govorila o svom životu u Londonu, filmovima, Zemunu... a ,,Blic" vam prenosi najzanimljivije delove intervjua.

Da li ste Zemunka ili Beograđanka?
- Zemunka, tu sam odrasla. Kraj i ekipa iz kraja se ne zaboravljaju. Munze konza - vaistinu konza, ima tu neke istine i nekog svojevrsnog šarma.
U čemu je draž Zemuna? Šta znači biti Zemunka?
- Zemun ima mir palanke i reputaciju Divljeg zapada. Pa, kada vas takav kontrast i koncept grada odgajaju, sigurno se osećate posebnim, različitim ili bar bogatijim duhom i iskustvom. Uvek nekako ta mala Zemunka progovori iz mene. Volim Zemun i sad, razmišljajući šta da odgovorim, ispadoh ostrašćeni lokalpatriota, a nije baš tako.
Uporedite nam London i Beograd, tačnije da li ima nekih sličnosti? Razlike su više nego očigledne...
- Te razlike su i jedina prednost Londona. Ko ume bolje da uživa u životu nego mi?! Nema lepšeg grada od Beograda i lepših i pametnijih ljudi koncentrisanih na tako malom prostoru. Kada bi nam stranci dolazili i kada bismo mi mogli tamo normalno da putujemo, i Beograd bi bio isto što i druge svetske metropole. Ovako smo svet za sebe i šteta je što ga ne delimo i sa ostalima.
Koji je vaš najveći porok?
- Sve ono što vole mladi i što je ljudski. Ljubitelj sam života, pa kako i ne bih onda bila poročna? Sve te lepe poročne sitnice upražnjavam s merom.
Kako su reagovali vaši roditelji kad ste im rekli da hoćete da budete glumica?
- Tužna i besmislena priča s lepim krajem, ali možda su ljudi bili u pravu.
Da li je uloga u filmu ,,Četvrti čovek" vaša prva uloga u nekom trileru?
- Da. Sjajna priča, dobro osmišljena, pravi triler, ali prilagođen, adaptiran za nas. Nadam se da će dati neki novi sjaj srpskoj kinematografiji ili bar dobru priču, dobro izrežiranu i sjajno odglumljenu koju će ljudi želeti da vide više puta. Videćemo!
Koga glumite u filmu?
- Lik se zove Teodora, devojka koja ima hrabrosti da preda i posveti svoj život nekim idealima.
Koliko metaka ispaljujete u filmu ,,Četvrti čovek"?
- Videćete, samo jedan, i to baš u metu.
Kakav lik biste voleli da glumite u horor filmu?
- Vampiricu, al' neku, kao pozitivnu, koja želi da oslobodi svet od zla i tako ide redom i pije svima krv. Na kraju joj ostane najgori lik na svetu, mnogo zao ali i zgodan, i tu se rađa neka romansa i neki ludački ljubavni momenat... Ipak, moram da ga ubijem jer jedino tako mogu da se iskupim za svoje zločine. I onda ostanem u blagoslovenom stanju i rodim mu ćerku, koja, kad zaplače, prvo što vidimo jesu - vampirski zubi. Tako se završava film. Bilo bi kul da budem mnogo opasna vampirica i zla i da me publika ne voli sve dok ne otkrije da ja to radim iz plemenitih pobuda.
Da li postoji nešto što niste pristali ili što ne biste pristali da uradite pred kamerama?
- Sve što mislim da je glupo za lik koji igram uvek ću odbiti. A, naravno da postoje stvari koje sam odbila...
Koliko pratite fudbal, s obzirom na činjenicu da trenutno živite u zemlji u kojoj je fudbal neizbežna tema?
- Pratim, to je nekako normalna stvar. Ali ne tako ostrašćeno i obavezno.
Za koga navijate?
- Za Partizan ovde, za Čelsi u Engleskoj i Real Madrid u Španiji. Gotivim i Liverpul.
Kad da vas očekujemo u Beogradu, zauvek?
- Mislim da ga nisam ni napustila. Gde god da sam, tu je i Beograd.

Kad budem snimao horor film napravicu joj vamp.zube

...današnji KURIR piše i ovo...

ISPOD MIRE ŠIPTARI VIRE!
Glumica Mirjana Karanović, koju je svet zavoleo kao muslimanku u "Grbavici", u najnovijem filmu "Miruš" igra majku Albanca s Kosova

Hajde da kažemo, srpska glumica Mirjana Karanović ponovo je odabrala ulogu po svom ukusu - u novom norveškom filmu "Miruš", koji će premijerno biti prikazan ovih dana na festivalu u Kopenhagenu, ona igra majku petnaestogodišnjeg Albanca sa Kosova! Karanovićeva igra Havu, majku mladog Miruša (glumi ga Nazif Muaremi), koji odlazi u Norvešku u potrazi za ocem kojeg se jedva seća i nalazi ga u nevolji zbog dugova prema albanskoj mafiji.

Nema dileme da je Mira odlučila da nastavi da hoda dobro utabanim antisrpskim putevima koje je izgradila ulogom muslimanke Esme u bosanskom filmu "Grbavica", prošlogodišnjem osvajaču "Zlatnog medveda" na festivalu u Berlinu. Ta uloga joj je donela slavu i popularnost ne samo "preko Drine" već i u čitavoj Evropi. To joj nimalo nije smetalo, naprotiv, kada je prilikom dodele nagrade ponosno stajala pokraj rediteljke Jasmile Žbanić, dok je ova kao u transu tresući se na bini pljuvala po Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

Intervjui koje je Karanovićeva nakon "Grbavice" davala srpskim medijima jasno su pokazali da ona nije videla ništa sporno u ulozi Esme. Mnogi od nas, skloni večnom praštanju, teška srca su svarili njen angažman verujući da je sloboda svakog glumca da se oproba u što više uloga, mada joj nismo zaboravili ni što je u "Svjedocima" (2003) Vinka Brešana igrala majku hrvatskog vojnika, koja malo-malo pa psuje četnike!

Uloga Srpkinje Ruže u "Gospođici" (prikazan na ovogodišnjem Festu - prim. I.Đ.) gastarbajterke u Švajcarskoj dala nam je neku nadu da Karanovićeva sebe ipak smatra građaninom naše mile zemlje, međutim, najnovija uloga Have je stvarno previše od nje. Niko od nas nije lud da poveruje u to da Albanija nema NIJEDNU glumicu, a i ako nekim neverovatnim čudom to jeste tako, zašto producenti nisu, na primer, kontaktirali Jasmilu Žbanić, potraživši preko nje neku glumicu u Bosni? U stvari, možda i jesu. Znajući koliko jake lobije Albanci imaju po svetu, neće nas začuditi ako "Miruš" i pobedi u Kopenhagenu, kao što bi sada bila potpuno prirodna stvar da Mirjana Karanović, poput Bila Klintona u Prištini, u Tirani doživi životno priznanje kada joj budu podizali spomenik.

Koji krembili! Zar nema neki zakon protiv ovakvog pisanja?

znači nije joj dosta što je pljuvala po Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, nego je još PSOVALA ČETNIKE?!!!

o, stide, gde ti je rumen?!!!      

Ghoule, psovala je dične momke kao što si ti koji su 1999. godine radili na uklanjanju biološkog osnova za dalje iredentističke ispade na Kosmetu.

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/09/janitor-in-house.html

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
Da li postoji nešto što niste pristali ili što ne biste pristali da uradite pred kamerama?
- Sve što mislim da je glupo za lik koji igram uvek ću odbiti. A, naravno da postoje stvari koje sam odbila...

Da, odbila je ulogu u jednom kratkom filmu mog druga gde je trebalo da se razgoliti. Dakle, nije bio bas Maxim, al je bio  prilicno patriotski filmic sa par golisavih scena. Njena se replika (kojom je odbila mog druga) dugo prepricavala kad prevoz zakrci na Brankovom mostu: "a moze li to nekako simbolicno da se prikaze, tipa, preko grlica flase?"

Quote from: "mac"Koji krembili! Zar nema neki zakon protiv ovakvog pisanja?

KRITIKE NA PISANJE 'KURIRA' O MIRJANI KARANOVIĆ  
 

Današnje pisanje lista 'Kurir' o glumici Mirjani Karanović i njenom najnovijem angažmanu u norveškom filmu, u kome igra majku Albanca s Kosova, oštro su kritikovali ministarstvo kulture i novinarska udruženja.

Takvi tekstovi su za svaku osudu jer na najprimitivniji način komentarišu nečiji umetnički rad i uznemiravaju pripadnike drugih nacija, ocenju u ministarstvu kulture.

Marija Karan je odbila ulogu Senke u SEJTANOVOM RATNIKU...

Koga briga za tu Karanovićku! Šta je sve pokazala Marija Karan u tim fotografijama?

Ne delim ljude
po nacionalnosti

LAVINA napada na glumicu Mirjanu Karanović, koja je kao profesionalac prihvatila ponuđenu ulogu žene druge nacionalnosti, pokazuje da događaji iz novije istorije nisu zaboravljeni. Ministarstvo kulture na čelu sa ministrom Vojislavom Brajovićem juče je najoštrije osudilo napad u dnevnom listu "Kurir" na našu istaknutu glumicu, zbog toga što je prihvatila da u jednom norveškom filmu igra ulogu majke mladog Albanca. Oni su pozvali svu kulturnu javnost da reaguje na drastično kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, jer je "tekstom ugrožena i bezbednost glumice Mirjane Karanović, budući da je faktički definisana kao nacionalni izdajnik. Takođe, u Ministarstvu kulture smatraju da su time povređena prava i slobode pripadnika drugih nacija, jer se oni definišu kao neprijatelji sa kojima ne treba imati nikakve kontakte.
Naime, ovo nije prvi put da Mirjana Karanović bude prozivana po medijima od nekih partija. Neistomišljenici su pokušali da spreče premijeru filma "Grbavica" Jasmine Žbanić u Centru "Sava", u kojem je Karanovićeva imala ulogu muslimanke, ali je na sreću sve proteklo u redu.
Povodom pomenutih događaja proslavljena Petrija, koja je trenutno u Beču, odazvala se na poziv "Večernjih novosti" i reagujući na najnoviji napad izjavila je sledeće:
- Veoma je ružno to što se dogodilo. Drago mi je što je mnogo onih koji su reagovali protiv tog napada. Bitno je ko vas napada, ali je još važnije ko je u tim trenucima na vašoj strani. I kada sve to sagledam, mogu da kažem da sam srećna osoba, jer su me moje kolege podržale. Kada sam bila mala učili su nas pristojnosti, a to znači da ne cenimo ljude prema poreklu, bogatstvu, boji kože i nacionalnoj pripadnosti. Jako me boli kada vidim da se u mojoj zemlji širi osećaj mržnje. Kao da neki jedva čekaju da se nekome dogodi nešto loše, umesto da gradimo lepe stvari, da se radujemo uspesima u svetu onih koji su na strani dobra. Često govorimo o demokratiji i mnogi se predstavljaju kao velike demokrate, a kriju se iza lažne demokratije. Apsolutno sam na strani slobodoumnih, koji su protiv fašizma. Moramo nešto da učinimo da se takve stvari ne događaju. Drago mi je da su moje kolege reagovale.
Od raspada stare bivše države i hrvatski i srpski glumci koji su radili sa ove i sa one strane, uvek su bili pod pritiskom javnosti. Sergej Trifunović je među prvima pre više od deset godina igrao Albanca u srpskom filmu "Stršljen", mada to već nije bilo popularno. Ali, tada nije bilo ovakvih reakcija. Glumci su imali veliki zazor, bez obzira na profesionalni izazov, da prihvate uloge sa suprotnih strana. Rade Šerbedžija je nedavno, kako nam je rekao u intervjuu za "Novosti", odbio da igra Radovana Karadžića u filmu "Lovački izlet" Ričarda Šeparda. A baš pre dve nedelje u našem listu demantovao je da će igrati i haškog optuženika Antu Gotovinu. Posle "Karaule" Rajka Grlića, prve hrvatko-srpske zvanične produkcije, a koji je okupio glumce iz svih eks-republika, saradnja je počela da bude uzajamna. Tako Bogdan Diklić, Dragan Bjelogrlić, spomenuta Mirjana Karanović, pa čak i ministar Vojislav Brajović upravo igraju u hrvatskim i bosanskim filmovima, a protagonisti iz Zagreba Mia Begović, Ivo Gregurović, Ksenija Pajić nastupaju u projektima koji se realizuju u Beogradu.

MIRA JE NAŠ PONOS

NAŠA redakcija juče je dobila saopštenje Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kojem izražavaju solidarnost sa Mirjanom Karanović i poštovanje za njen umetnički ugled i za njenu poziciju nezavisnog intelektualca.
- Mirjana Karanović prvakinja JDP, jedna od naših najvećih glumica, dobitnica značajnih domaćih i međunarodnih priznanja za izuzetan doprinos pozorištu i filmu, ponovo je meta napada dnevnog lista "Kurir" - piše u njihovom saopštenju. - Ovaj list ponovo se na najružniji način difamacijama, uvredama, prostaklucima i direktnim govorom mržnje obrušava na našu veliku glumicu. Time obmanjuje javnost i prlja ugled naše prvakinje, naše kuće, ali i naše celokupne kulturne javnosti. Mirjana Karanović je jedna od naših najvećih umetnica i ponosni smo što je članica naše kuće.

Quote from: "Harvester"Koga briga za tu Karanovićku! Šta je sve pokazala Marija Karan u tim fotografijama?

...glede toga, i MIRJANA KARANOVIĆ je osamdesetih pokazala mnogo grudi (a i donje lokalitete!) u ostvarenju MARJUČA ILI SMRT, glumeći starovremensku splitsku prostitutku, ali joj po pitanju razodevenosti, odlično parira ever-goluždrava NEDA ARNERIĆ... eto, tek da se zna!

Pokazala ih je i prije godinu-dvije u onoj abominaciji od filma GO WEST    Mislim na Mirjanu, naravno, a Neda ih svakako pokazuje u svakom filmu.

FILM 'KLOPKA' SRPSKI KANDIDAT ZA OSKARA

Film 'Klopka' Srdana Golubovića biće srpski kandidat za nagradu 'Oskar' američke filmske akademije, u kategoriji dugometražnih igranih filmova van engleskog govornog područja, saopštila je Akademija filmske umetnosti i nauke Srbije.

Prema uslovima američke Akademije filmske umetnosti i nauke, film je izabran među domaćim ostvarenjima koja su produkciono završena i komercijalno bioskopski prikazana u periodu od 1. oktobra do 2006. do 30. septembra ove godine.

Film 'Klopka' snimljen je u koprodukciji 'Baš Čelika' iz Beograda, 'Mediopolisa GMBH' iz Lajpciga i 'Uj Budapest Filmstudio' iz Budimpešte, prema scenariju Meline Pota Koljević.

Bosnia and Herzegovina adds It's Hard To Be Nice to Oscar list
Vladan Petkovic in Belgrade
24 Sep 2007 11:05

 

The Bosnian-Herzegovinian Association of Film Makers chose Srdjan Vuletic's It's Hard To Be Nice (Tesko Je Biti Fin) as the country's foreign language submission for the Academy Awards.

The drama, about a Sarajevo taxi driver who involuntarily gets mixed up in a series of complicated situations, opened this year's Sarajevo Film Festival where the Sasa Petrovic won best actor.


Vuletic's first feature Summer In The Golden Valley (Ljeto U Zlatnoj Dolini) won the Tiger Award in Rotterdam in 2004.


a evo i kritike:





It's Hard To Be Nice (Tesko Je Biti Fin)
Dan Fainaru in Sarajevo
22 Aug 2007 10:55

 

Dir/scr: Srdan Vuletic. Bosnia Herzegovina-Slovenia-Serbia-Germany-UK. 2007. 102mins.


Local Balkan audiences will respond cheerfully to the familiar characters and scenes in Srdan Vuletic's lively sophomore effort, but international sales agents Fortissimo Films will have a tougher time selling this well-intentioned film to international markets. The story of a cab driver striving to be a nice guy against all the odds rambles along smoothly but seems unsure which way to develop. Vuletic does a much better job at infusing life into incidents and characters than shaping the unfocused script and giving it a clear and distinct trajectory. This is as colourful an addition to festival programmes as was Vuletic's award-winning debut Summer In The Golden Valley but it may have a harder time crossing borders.





Rafko (Petrovic) is a Sarajevo cab driver who moonlights as a scout for a gang of burglers and is occasionally paid in kind by young women who are short of money, but is ultimately just a nice guy completely smitten with his new baby son whom he drives around town while earnestly explaining the meaning of life. One night after a beating from the gang for giving them the wrong address, his long-suffering wife (Lorenci) leaves home with the baby.






Desperate, he decides to change his ways. He resolves never to cheat on his wife, to stay away from criminals and to be a real family man. But when he takes a massive loan from his objectionable colleague Sejo (Hadzihafizbegovic) to buy a Renault Espace so he can be the only minivan in town and a new suit to show the world he is a new man, things start to go wrong. His first fare is a pregnant woman who he ferries to hospital, only to be accused of being the baby's father. Meanwhile, Sejo constantly tries to tempt him back into crime until a sudden development threatens to irrevocably kill any goodness left in him.





Recalling traditional Yugoslav cinema which combined sex, violence and humour into a rich humanist cocktail, Vuletic's film moves sprightly but changes directions too often. Rather than one solid story line, Vuletic piles on the local colour but it's not quite enough to sustain a full-length feature film. There are inevitable allusions to the recent Balkan war as well as the insatiable materialism which has replaced it, but as essential as these ingredients are to the plot, they cannot replace the structure itself.





That said, the film boasts gutsy performances from its cast. Petrovic, Hadzihafisbegovic and the supporting players are energetic and dedicated. Shot in a brownish tinge reminiscent of the Orwo stock used in Eastern Europe cinema, the film was an appropriate choice for the opening of this year's Sarajevo film festival, pointing out both the strongest but also the more fragile features in much of contemporary Balkan cinema.






Production companies/backers


Refresh Productions (Bosnia Herzegovina)


Studio Artcadena (Slovenia)


Yodimovie Craftsmen (Serbia)


Riva Film (Germany)


Clubdeal Ltd (UK)






Int'l sales


Fortissimo Films


(31) 20 627 32 15





Producers


Ademir Kenovic





Cinematography


Slobodan Trninic





Editor


Andrija Zafranovic





Music


Sasa Losic


Srdan Krupjel





Main cast


Sasa Petrovic


Senad Basic


Emir Hadzihafisbegovic


Daria Lorenci

Novi film reditelja Milutina Petrovića će, posle domaćih filmskih festivala, internacionalnu premijeru doživeti na Dečjem festivalu u Šlingelu.

Beograd na
dokovima Njujorka


SNIMANjE filma "Tamo i ovde" Darka Lungulova u srpsko-američkoj produkciji, počinje u subotu u Njujorku, a na proleće 2008. se nastavlja u Beogradu. Glavne uloge dodeljene su Mirjani Karanović, Branislavu Trifunoviću, Dejvidu Torntonu i čuvenoj pevačica Sindi Loper. Projekat je potpomognut od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a film je 2006. godine u Solunu dobio nagradu za scenario.

Ova dirljiva, imigrantska, ali i ljubavna priča, odvija se na dva kontinenta. Film će se raditi uz punu saradnju grada Njujorka i sjajnu internacionalnu ekipu koju čine filmadžije iz Srbije, Nemačke, Italije, Amerike, Rusije...

Posebna atrakcija ostvarenja "Tamo i ovde" je poznata pevačica Sindi Loper, koja je inspirisana scenarijom komponovala i pisala tekst za pesmu, koja se inače nalazi na njenom novom albumu.
Radnja filma počinje u Americi gde Njujorčanin Robert upoznaje Branka, imigranta iz Srbije, sa kojim se dogovara da za novac oženi njegovu devojku u Srbiji radi dobijanja zelene karte.

Za prilike snimanja srpskog filma "Tamo i ovde" delovi u Njujorku biće zatvoreni. Na ovom ostvarenju sarađivaće i renomirano ime iz sveta dizajna Mirko Ilić, kao i naš poznati producent i režiser Vladan Nikolić, obojica već godinama žive i rade u Njujorku.

ITALIJANSKI FILM O AJNSTAJNU SNIMA SE U SRBIJI OD 1. OKTOBRA  


Film o čuvenom naučniku Albertu Ajnštajnu italijanske rediteljke Lilijane Kavani 'Ajnštajn' snimaće se od 1. oktobra na lokacijama u Beogradu, Pančevu i Inđiji, rečeno je agenciji Beta u produkcijskoj kući 'Film 87'.

Film je već sniman tri nedelje u Italiji, a snimanje na lokacijama u Srbiji trajaće do 27. oktobra. U Srbiji će se snimati scene, koje se u filmu dešavaju u pojedinim mestima Sjedinjenih Američkih Država, kao i Beču.

Epizodne uloge u filmu dobili su i domaći glumci Slobodan Ćustić, Alek Rodić, Nenad Stojmenović, Vladimir Posavec i Zinaida Dadakin.

Radnja filma počinje u Berlinu, u vreme Ajnštajnove mladosti, prati njegov život sa suprugom Milevom Marić, poreklom iz Vojvodine, i završava njegovom smrću u Americi.

Glavne uloge u filmu igraju Maja Sansa, Vinćenco Amato, Emiliano Koltroni, Flavio Parenti.

Mini serija urađena po filmu biće prikazana u proleće sledeće godine na prvom programu RAI televizije.

Lilijana Kavani je italijanska rediteljka, najpoznatija po svom ostvarenju iz 1974. godine 'Noćni portir'. Ona je režirala i 'Riplijevu igru', film iz 2002. godine, u kome glavnu ulogu tumači DŽon Malkovič.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...današnji KURIR piše i ovo...

ISPOD MIRE ŠIPTARI VIRE!
Glumica Mirjana Karanović, koju je svet zavoleo kao muslimanku u "Grbavici", u najnovijem filmu "Miruš" igra majku Albanca s Kosova

Hajde da kažemo, srpska glumica Mirjana Karanović ponovo je odabrala ulogu po svom ukusu - u novom norveškom filmu "Miruš", koji će premijerno biti prikazan ovih dana na festivalu u Kopenhagenu, ona igra majku petnaestogodišnjeg Albanca sa Kosova! Karanovićeva igra Havu, majku mladog Miruša (glumi ga Nazif Muaremi), koji odlazi u Norvešku u potrazi za ocem kojeg se jedva seća i nalazi ga u nevolji zbog dugova prema albanskoj mafiji.

Nema dileme da je Mira odlučila da nastavi da hoda dobro utabanim antisrpskim putevima koje je izgradila ulogom muslimanke Esme u bosanskom filmu "Grbavica", prošlogodišnjem osvajaču "Zlatnog medveda" na festivalu u Berlinu. Ta uloga joj je donela slavu i popularnost ne samo "preko Drine" već i u čitavoj Evropi. To joj nimalo nije smetalo, naprotiv, kada je prilikom dodele nagrade ponosno stajala pokraj rediteljke Jasmile Žbanić, dok je ova kao u transu tresući se na bini pljuvala po Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

Intervjui koje je Karanovićeva nakon "Grbavice" davala srpskim medijima jasno su pokazali da ona nije videla ništa sporno u ulozi Esme. Mnogi od nas, skloni večnom praštanju, teška srca su svarili njen angažman verujući da je sloboda svakog glumca da se oproba u što više uloga, mada joj nismo zaboravili ni što je u "Svjedocima" (2003) Vinka Brešana igrala majku hrvatskog vojnika, koja malo-malo pa psuje četnike!

Uloga Srpkinje Ruže u "Gospođici" (prikazan na ovogodišnjem Festu - prim. I.Đ.) gastarbajterke u Švajcarskoj dala nam je neku nadu da Karanovićeva sebe ipak smatra građaninom naše mile zemlje, međutim, najnovija uloga Have je stvarno previše od nje. Niko od nas nije lud da poveruje u to da Albanija nema NIJEDNU glumicu, a i ako nekim neverovatnim čudom to jeste tako, zašto producenti nisu, na primer, kontaktirali Jasmilu Žbanić, potraživši preko nje neku glumicu u Bosni? U stvari, možda i jesu. Znajući koliko jake lobije Albanci imaju po svetu, neće nas začuditi ako "Miruš" i pobedi u Kopenhagenu, kao što bi sada bila potpuno prirodna stvar da Mirjana Karanović, poput Bila Klintona u Prištini, u Tirani doživi životno priznanje kada joj budu podizali spomenik.

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5962

Vladislavin tekst na ovu temu je odlican! Skroz se slazem (sem onog na kraju za ministra, al dobro).

Quote from: "otaku"http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5962

Vladislavin tekst na ovu temu je odlican! Skroz se slazem (sem onog na kraju za ministra, al dobro).

Dobar tekst. Naročito rečenica tj. završni deo duže rečenice koji upečatljivo i slikovito govori o nacionalizmu/ima: "...jedan će voleti svoju književnost i šaru na ćilimu, a drugi će, bez pročitane knjige, blatnjavim čizmama preko ćilima krenuti u rat."

Po mom mišljenju, bolje joj leže ovakvi kolumnistički tekstovi nego klasična filmska kritika.

Mala je ovo zemlja koliki je Vladislava izdajnik.

Moram da u arhivi potražim neke tekstove iz njene fašističke prošlosti.

Hiperrealistični modeli leševa za najnoviji film Srđana Dragojevića

Horor scenografija za ,,Svetog Georgija"




U Prijedor će tokom vikenda biti otpremljeni modeli unakaženih vojnika i konja koje su na Likovnoj akademiji u Beogradu puna tri meseca pravili majstor za specijalne efekte Miroslav Lakobrija i njegovi asistenti - Branislav Crvenković, Nenad Gajić i Đorđe LJ. Savić

Odsek za specijalne efekte filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" napravio je 30-ak izmasakriranih tela srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata, kako bi potpuno dočarao užas njihovog stradanja u bici s Austrijancima 1914. godine. Završno krvoproliće u ovom filmu, koji Srđan Dragojević režira po drami i scenariju Dušana Kovačevića, snimaće se mesec dana, počev od 1. oktobra, na ugljenokopu kod Prijedora u Republici Srpskoj. Tamo će tokom vikenda biti otpremljeni modeli unakaženih vojnika i konja koje su na Likovnoj akademiji u Beogradu puna tri meseca pravili majstor za specijalne efekte Miroslav Lakobrija i njegovi asistenti - Branislav Crvenković, Nenad Gajić i Đorđe LJ. Savić. Pomagala su im četiri vajara, kao i dva volontera.

Mada su posao obavljali u zgradi, pre svega u amfiteatru i livnici, jedan od njihovih jezivih eksponata - polurazneti konj - može se videti kraj dvorišnog ulaza u Akademiju. Truplo je ,,sklupčano" kraj kipa čoveka u stolici. Odmah pored je plastični, dečji automobil.

Miroslav Lakobrija je rekao Beti da je njegova ekipa jednom prilikom naslagala ,,leševe" u dvorištu i tako se slikala. Eksponate su videli i studenti Likovne akademije, a prema rečima Branislava Crvenkovića, ,,ili su bili oduševljeni, ili su se zgražavali". U amfiteatru, prevoz za Bosnu čekaju raskomadana i ugljenisana tela od lateksa, purpene i silikona. NJihov izgled - sa ranama iz kojih vire slomljena rebra i izliva se iznutrica - poklapa se sa ranijom izjavom Srđana Dragojevića da će ratne scene u ,,Svetom Georgiju" biti ,,zastrašujuće po nadrealnoj dozi brutalnosti", i da će biti uporedive sa onim u ,,Spasavanju redova Rajana".

Lakobrija, diplomirani vajar, počeo je da kreira maske i specijalne efekte pod uticajem horor filmova. Taj posao sve češće obavlja na dugometražnim projektima, a kalio je zanat snimajući kratke filmove strave i fantastike. Među njima je i kultni treš serijal ,,Pacijent".

- Ali, ovaj posao se razlikuje od onog što je Miroslav do sada radio - rekao je njegov saradnik Nenad Gajić. ,,Veći je izazov. Vizuelno i količinski ovo je pre stvar scenografije nego vizuelnih efekata. Praktično oblikujemo kadar, a užasi su hiperrealistični."

Crvenković je ukazao da rane i povrede na modelima leševa nisu obavezno anatomski moguće.

- Gledamo na to kao na likovne elemente - rekao je on, ukazujući da je u dizajniranju bilo namernog preterivanja, kako bi se kod gledalaca izazvao užas. Međutim, samoj ekipi za specijalne efekte modeli leševa ne deluju užasavajuće.

- Nisu horor kad ih svakodnevno gledaš i praviš - ukazao je Đorđe LJ. Savić, a Lakobrija je čak na jedan od ,,leševa" stavio svoje lice.

Budžet filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" iznosi gotovo pet miliona evra, a oko jedne četvrtine namenjeno je za snimanje završne bitke između nadiruće austrijske vojske i srpskih vojnika - invalida. Prema rečima Nenada Gajića, veliki budžet i dobri produkcijski uslovi omogućili su Lakobrijinoj ekipi da se pri izradi maski i lutaka okušaju sa materijalima za čiju nabavku, inače, ne bi imala novca.

Lakobrijina FDž ekipa putuje 1. oktobra u Bosnu, gde će na licu mesta dočaravati stradanja vojnika u ratu, uključujući gubljenje delova tela.

- Poneli smo gumene čizme, pošto ćemo sve vreme biti na kiši, u blatu - rekao je Lakobrija, dok je Savić izjavio da za njega još nisu nađene odgovarajuće čizme, pošto nosi mali broj - 38/39.
Autor:
Agencija BETA
http://www.glas-javnosti.co.yu/&r=http://www.krstarica.com/lat/katalog/Mediji/Novine/

Vorloče, svrati da cugnemo po jedan čaj od kamilice!  

Inače, mislio sam da se prijavim za statistu, ali visinski sam prekvalifikovan  

Mogo si statirati ali da tvoje telo bude na pola

Igram Miminu ljubavnicu


Ivana Popović, mlada glumica, tumači ulogu ljubavnice Mime Karadžića u filmu ,,Promeni me", čija je premijera večeras u Centru ,,Sava". Ovo je njena prva filmska uloga, a ističe da je bilo zadovoljstvo sarađivati sa poznatim imenima domaće glume.

- U filmu igram Becu, mladu devojku - modernu, urbanu, spontanu i ambicioznu zbog koje će Dušan (Mima Karadžić) početi čudno da se ponaša. Takođe, Beca ima i dečka Boleta (Viktor Savić) koga voli, ali zbog raznih suprotnosti često ulazi u sukob s njim i to je motiv za ono što će se dešavati sa Dušanom - priča Ivana Popović u razgovoru za ,,Blic" i dodaje da nije imala tremu na snimanju.
- Ovo je moj prvi veliki film i sviđa mi se što sam dobila ulogu devojke mojih godina sa bliskim problemima. Jedino sam se plašila da nećemo stići da snimimo film pošto smo imali kratke rokove. Snimali smo oko mesec dana i zahvaljujući dobroj komunikaciji uspeli smo sve da završimo - objašnjava ona.
Ova romantična komedija ima dosta elemenata iz svakodnevnog života, pa tako ni mladoj glumici ljubavni problemi nisu strana tema.
- Tih problema ima svako od nas privatno. U životu sam se nagledala tih problema, ali uglavnom iz tuđih iskustava. Ja se trudim da budem uvek srećno zaljubljena - priča Ivana i dodaje da joj je na snimanju najviše pomogao upravo Mima.
- Sa njim sam imala najviše scena, a on voli dosta da priča, tako da sam najviše saveta dobila upravo od njega. U filmu on jeste zavodnik, ali van toga ja ga doživljavam kao duhovitog i šarmantnog kolegu - kaže mlada glumica koja planira da uskoro položi poslednja dva ispita na fakultetu, pa da se u potpunosti posveti glumi.
Ona veruje da će film ,,Promeni me" imati brojnu publiku i dug bioskopski život.
- Pratila sam film na festivalima i publika je jako dobro reagovala. Recimo, primetila sam da su izuzetno duhoviti dijalozi između Dare Džokić i Dejana Lutkića. Film je gledljiv i pitak, tako da može i više puta da se pogleda - zaključuje Ivana koja kaže da još uvek nije postala popularna, ali da će možda večerašnja bioskopska premijera to promeniti. Inače, Ivana igra i u seriji ,,Ljubav i mržnja" čija je premijera bila juče na Televiziji ,,Pink".

Priča o zubaru
,,Promeni me" je romantična komedija o običnom čoveku u potrazi za ispunjenjem snova. Poznati beogradski zubar živi u dugogodišnjem srećnom braku. Kao ispunjen i zadovoljan čovek, prezire sve svoje prijatelje koji se bore sa ,,zaostalim sindromom puberteta". Ali kada male ljudske čežnje prerastu u nešto veće, i ne sluti da će i njega pogoditi kriza srednjih godina i strefiti ljubav... Reditelj je Milan Karadžić, scenarista Stevan Koprivica, a uloge tumače Milutin - Mima Karadžić, Neda Arnerić, Dragan Nikolić, Ivana Popović, Milorad Mandić Manda... Premijera filma je večeras u 20.30 sati u Centru ,,Sava", sutra je u Novom Sadu.

evo jednog komentara za PROMENI ME:

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/edomor-na-planeti-dosade.html

state of the union address

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/sedam-godina-izneverenosti.html

,,Промени ме"
Романтика са смислом
Филм ,,Промени ме", режија Милан Караџић, сценарио Стеван Копривица, улоге Милутин Мима Караџић, Неда Арнерић, Дара Џокић... Трајање 92 минута, производња Србија 2007.  
 

Ау, шта ћемо сад'? Настанио се Пинк и на велики екран! Додуше не са оним – ,,Мењам (за паре) жену", сестру, бабу, нити са – убих те нежно Грандовом песмом, већ са нечим што је срећна мешавина ,,Све за љубав" и ,,Мјешовитог брака".

Медијска империја Пинк (Pink Films International) произвела је, дакле, и свој први целовечерњи играни филм, са намером да измами осмех овдашњој онемоћалој биоскопској популацији. Како она, иначе већински, време углавном проводи испред малог ружичастог екрана, питање је како је сада натерати да угаси телевизор зарад масовног одласка у наплаћени биоскопски мрак. Пинк и на ТВ-у и на филму, може дакле бити и мач са две оштрице но, није ли сваки почетак тежак?

Рачунајући на то да у нас одавно већ није лако напунити биоскопске дворане, Пинк продукција игра на карту добро утврђеног градива, уиграног ауторског тандема и великог броја одомаћених лица, готово кућних пријатеља. Нуди савремену романтичну комедију ,,Промени ме", из пера Стевана Копривице и у режији Милана Караџића (уигран добитнички тим), урбану причу из миљеа добро ситуираног слоја горње средње класе, чије припаднике не срећете често јер се не крећете по истим местима. Но, свака идентификација је могућа, где пише да је забрањено желети лепши и бољи живот, и крстарење бродом које платите у секунди када схватите да вам ваља спасавати пољуљани брак!

А љуљање брака и јесте кључни оквир ове приче о генерацијским релацијама, о старијима који покушавају да преваре и године и себе, и младима који покушавају да нађу свој пут. Главни јунаци су угледни београдски стоматолог који живи у наизглед складном браку као остварен и задовољан човек (допадљиви Милутин Мима Караџић, уједно и продуцент и стално Пинково лице) и његова супруга, зрела и лепа а преварена жена (Неда Арнерић и убедљиви повратак на велико платно) која је изненада у ситуацији да изабере између човека са којим је живела 25 година и нежељене, али примамљиве слободе. Филм се захуктава када у зубарев живот изнебуха уђе много млађа жена (ново и свеже лице Иване Поповић), и када се активира онај тако добро познати мушки пубертет у заласку, који женске ,,злобнице" неувијено називају мушким климаксом. У томе је главно извориште духовитих ситуација и реплика, скупљених из стварног живота, па и из личних искустава аутора и протагониста.

У дубине се не залази, жанр романтичне комедије, уосталом, то и не захтева. Садржајно и значењски ово је непретенциозан филм праволинијске нарације, која се на крају заокружује у сасвим пристојну и довољно релаксирајућу целину. Структура је, додуше, више телевизијска но филмска, ни глума није стилски уједначена (појединци су преигравањем промашили тему), што све иде на душу редитељу али, све у свему, сасвим га је угодно гледати. Разбибрига и романтика са смислом. Онако – зихерашки, ружичасто.

Дубравка Лакић

Videh juče ovu Dudinu kritiku u Politici i sve me obuzela neka milina.

Kadrovi prošlosti -
lekcije budućnosti

PROŠLE nedelje u Beču, stranice srpske istorije beležila je moderna, digitalna kamera. Dostojanstven, u besprekornom tamnom odelu i svečano beloj košulji, Dragan Nikolić pripovedao je priču koju je u scenario pretočio Milovan Vitezović, a rediteljski približio Zdravko Šotra. Priču o istoriji srpskog naroda u periodu od ubistva kneza Mihaila do Prvog svetskog rata - o Kraljevini Srbiji.
Tih dana snimane su neke od važnijih scena dokumentarno-igranog filma "Srbija po volji Evrope - Kraljevina Srbija", drugog od pet nastavaka dokumentarno-igranog serijala "Srbija u evropskoj porodici slobodnih država", u produkciji "Košutnjak filma".
U vojno-istorijskom muzeju, monumentalnoj građevini iz 1850. godine, najstarijem muzeju austrijske prestonice, cela sala posvećena je pomenutom istorijskom periodu. Nailazimo na crni "kabrio" automobil u kom je ubijen austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, kao i na njegovu okrvavljenu uniformu, izloženu na centralnom prostoru u sali. Ali, kako reče narator Nikolić, o tome će pričati u sledećem nastavku (već prikazanom filmu "Gde cveta limun žut").

Kadrove brzo i vešto snima direktor fotografije Veselko Krčmar, uz pomoć Gorana Plavšića, dok reditelj Zdravko Šotra iz trena u tren dolazi do novih ideja za postavku scene. Tako se ista replika snima na dve-tri lokacije, u hodu se pronalaze nova mesta, ali, na kraju, ipak se stiže i do unapred planiranih lokacija. Iako rade veoma napornim tempom (Krčmar je čak jednu od kratkotrajnih pauza za kafu iskoristio da bi dremnuo na klupici, okupan prepodnevnim suncem) svi u ekipi uživaju u poslu. Svakodnevno su na setu i urednik Slobodan Terzić, kao i producent Zoran Janković. Svi iskreno veruju u uspeh i kvalitet projekta, koji rade punim srcem.
Ni scenaristi Milovanu Vitezoviću nimalo teško ne pada da ceo dan provede na snimanju. Pitamo ga koliko mu je vremena bilo potrebno za prikupljanje materijala.
- I malo i mnogo, imajući u vidu da je to period kom sam posvetio dvadeset godina života, dok sam samo scenario za ova dva filma ("Kneževina" i "Kraljevina") pisao jesenas i proletos - kaže nam Vitezović. - Sav materijal već je postojao u fotokopijama, na mojim policama. Nisam imao konsultante, već sam sam prošao kroz to, pomalo izbrisao lične stavove da bih dobio neutralnost i uneo više stranih istoričara. Voleo sam taj period, deo sam već obrađivao u knjizi "Šešir profesora Vujića", u seriji o Dimitriju Tucoviću, pa i u seriji "Vuk Karadžić". Tamo sam imao direktnu dramu, a sada pišem, uslovno rečeno, filmsku istoriju Srbije u poslednja dva veka - kaže nam Vitezović.
Za Zdravka Šotru u ekipi govore da ga vremenski uslovi uvek služe, tako da kad poželi sunce - dobije ga, a isti slučaj je i sa vetrom i kišom. Pa, pošto im je tih dana trebalo lepo vreme, u Beč kao da je došlo proleće. Idealni uslovi da se stari dvorski parkovi Šenbrun i Hofburg, dvor cara Franje Josifa, pokažu u punom sjaju.
- Obrađujemo period od ubistva kneza Mihaila, do Prvog svetskog rata - objašnjava Šotra. - Za pojedine delove ima vrlo malo dokumentarnog materijala, a što smo bliže našim danima, sve ga je više. Imamo priliku da obilazimo mnoga mesta i razna bojišta u Srbiji, bili smo u Kumanovu, pa obrađivali atentat u Sarajevu. Sada smo obišli vojni muzej u Beču, a svi važni državni objekti u ovom gradu su nam dostupni jer je istorija Srba u tom periodu dosta zavisila od Austrougarske, bila je vezana za nju. U ovom periodu od dvesta godina, koji obuhvata serijal naših filmova, Srbima su se dešavale mnoge stvari koje se nikada nikom drugom u istoriji čovečanstva nisu dešavale. Želim da pređem taj put od dvesta godina i vidim zašto se to dešavalo, kao i da li se moglo izbeći.

Pred dvorcem Hofburg, Dragan Nikolić pokazuje rukom odakle je na "malenu Srbiju krenula silna kaznena ekspedicija", objašnjavajući da će to "moćnoj carevini biti poslednji rat, u kom će naći svoj definitivni kraj". Zatim setno odlazi niz ulicu. Premijera ovog ostvarenja je planirana za jesen, neposredno posle premijere "prethodnice", "Srbija po svojoj hrabrosti - Kneževina Srbija".

SLIKE O NjIMA


SNIMAJUĆI, Šotra se susreo sa mnogobrojnim paradoksima, a jedan od njih je i taj što se u Srbiji ono malo sačuvanih istorijskih objekata veoma skupo daje u najam za snimanje, dok je u ostalim evropskim zemljama sve znatno povoljnije.
- Časovima smo bez teškoća snimali u dvoru Franje Josipa i princa Eugena, u Beču. Kod nas je drugačiji način razmišljanja. Stranci žele da se slika o njima širi, da se ljudi upoznaju sa njihovom istorijom, a naši kulturni objekti su teško dostupni - ogorčen je Šotra.

Kako čujem, PROMENI ME se loše otvorio

...malo je reći slabo- u subotu, na projekciji od 11.15 (a.m.) u sali "James Dean" Tuckwooda, magistar Kunac i ja smo bili jedini gledaoci...

ja sam ga gledao sa ženom u 6 popodne u takvudu, i osim nas dvoga koji smo došli da uživamo u romantici sa smislom (dakle, ne da gledamo film), bilo je još samo troje gledalaca...

Novi film Milutina Petrovića na Dečjem filmskom festivalu

Beogradska premijera filma Agi i Ema biće održana 21. oktobra u Domu sindikata u okviru Dečjeg filmskog festivala.

Reč je o ekranizaciji istoimenog romana Igora Kolarova u kojoj glavne uloge tumače dečak Stefan Lazarević i Milena Dravić.

Film je prošle nedelje prikazan na otvaranju 12. dečjeg filmskog festivala u Šlingelu (Nemačka), i već je uvršten u programe srodnih festivala u Indiji i Austriji.

U intervjuu za jučerašnju Politiku, autor filmova Zemlja istine, ljubavi i slobode i Jug jugoistok je rekao da Agi i Ema govori o tome ,,kako se posle detinjstva uvek pomalo bude sam u životu".

,,U američkom filmu Sam u kući klinac je greškom roditelja ostao sam u kući, a Agi je sam samcijat, ,,sam do koske", kako su sami svi ljudi ili nisu, o čemu se i govori u filmu", istakao je Milutin Petrović.

Kuriozitet je i da se u Agi i Emi koristi klasična muzika koju je odabrao Ivan Tasovac.

,,Mislim da nije loše da se deca u ovo vreme sretnu sa tom muzikom. Ma koliko se ovde i sada mazohistički trudili da potcenimo sebe, ma koliko nam se ustupala jedino koncesija na Guču, još uvek imamo ozbiljnu vezu sa drugim stavom nekog klavirskog koncerta iz XVIII veka", prokomentarisao je beogradski reditelj za Politiku.

ekskluzivni info o aktuelnom stanju ČARLSTONA ZA O.

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/arlston-za-minhen.html

Bio sam hrabar i pogledao i treću produkciju filmskog odeljka Pinka, recimo, komediju naravi PROMENI ME u režiji Milana Karadžića. Slična je prethodnim dvema ( MI NISMO ANĐELI 2 i ANĐELI 3) po tome što i na dobronamernijeg gledaoca ne ostavlja utisak filma. Dok je Dragojevićev uradak, ,,aproprijacija" Dragotijevog remek-dela, u suštini bio predimenzionirano-multiplicirana product placement ekstravaganca (mada i PROMENI ME tome parira kroz uporno insistiranja lika Nede Arnerić da putuju na krstarenje preko ,,Jolly Tours"-a, a nešto kasnije sledi scena upravo u toj agenciji!!!), ANĐELI 3 studentska vežba koja je nekim čudom dobacila do celovečernjeg filma a  koja je pokušavala da vizuelno-auditivnu agresivnost u cilju prikrivanja praznine sadržaja poturi kao (post-moderni) šarm, PROMENI ME, najlošiji od ova tri, se doima kao komprimovana verzija serije. I to loše serije. Pitanje kako je ovako mršav, bled i bezuman koncept uspeo da prođe sve, kakve-takve, ali, ipak postojeće filtere Pink korporacije. Kanda je jedino objašnjenje dokazana poslovna umešnost dua Koprivica- Karadžić. A i potreba Željka Mitrovića da se, pa makar i prečicom quicky produkcije shvaćene na ovdašnji način, etablira i kao filmski producent.

   PROMENI ME je uvredljivo, poražavajuće i , za sve osim za kompletiste, mazohiste i recenzente, nepotrebno gledalačko iskustvo. To samo po sebi ne bi predstavljalo bitan i nov problem jer svačaega smo se poslednjih godina nagledali u Srbijici, ali, za razliku od APORIJE, ŽURKE i/ili KROJAČEVE TAJNE koje sagorevaju i hrabro ginu u svom sumanutom i jalovom arthouse zanosu, ovo je nepojnmljivo kukavički proizvod. Kako se teško može govoriti o suptilnoj eklektici kada je ovaj naslov u pitanju, sasvim je sigurno da je ovde reč o kukavičluku koji tera na prepisivanje i o dubokom uverenju da je srpska publika toliko regresirala da joj se sve, baš sve može proturiti. Koprivica i Karadžić ovde kreću štrpajući od, sa današnje tačke gledišta, superiorne poetike Predraga Perišića koji se upinjao da uprizori i diskretno urbanizuje preovlađujući soc-realistički čemer (i u tome je u izvesnoj meri i uspevao kroz RAD/MOJ TATA/RAZVOD NA ODREĐENO VREME ,a prevashodno kroz NIJE LAKO SA MUŠKARCIMA), potim zalaze na teritoriju Siniše Pavića, oponašajući njegovu potrebu da sve likove umreži a završavajući garnirajući taj već teško svarljivi mish-mash romantizovanjem stvarnosti po ugledu na zahvate viđene u Aćinovoj JELENI ili LISICAMA Gorrčina Stojanovića, gde su svi junaci ekonomski relaksirani, Dorćol je zbilja Manhatten... pa im samo ostaje da se zavrte na austenovskoj ljubavnoj vrtešci i posvete pitanjima iz karnalne sfere. Mima Karadžić, sirotinja je nevidljiva i , dakle, nepostojeća ovde još više iritantniji no inače, je prestonički zubar (naravno, crnogorskog porekla i varljive ijekavice kako već i priliči pravim kukavicama) koji , ponukan razvodima i preljubničkim uspesima svojih priljatelja, u samo nekoliko dana (spacijalno-temporalna neusaglašenost tek je jedna u dugom nizu boljki ovg flopa) shvata da ga krštenica stiže, te se pirlita, provodi sa mnogo mlađom pacijentkinjom, operiše uši...Ovde se scene, lišene vidljive uzročno-posledične veze, nižu u tom, čini se, beskrajnom slobodnom padu ka estetsko-značajskom dnu sa kog se i krenulo. Na nivou takve priče sve je podređeno i žrtvovano poimanju sveta karakterističnom za loše TV stvaraoce – svi likovi su povezani i vazda su  spremni da u svakom trenutku ispovrnu (nimalo duhovitu, zahtevnu i/ili vrcavu) šalu, puno je lobovanja i prvoloptaških rešenja u vođenju priče (recimo, u jutarnjim satima, zubar doživi manju saobraćajnu nezgodu  greškom devojke  kojoj nekoliko časova potom supruga istog tog zubara u bestidno loše postavljenoj sceni slučajhno polomi zub, tako da ova pohita po besplatnu stomatološku uslugu istom tom zubaru sa početka ovog primera), ekstremno dijaloški nastrojene scene su usnimljene statično, bez oneobičavanja (ako se izuzme par uglova snimanja, tipčnih za porno-uratke) i, čini se, iz prvog pokušaja....Osim toga, tekst je gnusno pojednostavljen pun čudnih gay podtonova (zubar i njegov prijatelj, plastični hirurg,  pričaju o ,,ki-ta-ma"), pun replika za pocrveneti se i najprizemnijeg, a ovde i potom cenzurisanog humora ( npr. Mira Banjac u ulozi prekaljene komunistkinje i novopečene vernice, nakon što joj  Mimim asistent ubrizga injekciju za smirenje i poruči joj da ,,kulira" izgovara sledeće ,,ej-kuliram" sa potisnutim, ali čujnim ,,a" između ili pokušaj Miminog asistenta, da go, do pasa, ofarba kosu takođe golog do pasa i pognutog Mime koji prekine policajac, inače još jedan redovni posetilac ordinacije, koji poentira rekavši asistentu :"A, ti, dečko, da si dobro oprao ruke!"), jedna, recimo,  željeno smešna situacija smenjuje drugu u čvrstom uverenju da se kroz upornost i tupavo udarništvo u krajnjem skoru da izmamiti koji osmeh od publike. Sveopšti kukavičluk očitava se i na manje bitnim i   manje upadljivim planovima- poput izbora muzike u scenama koje bi, u skučenom prostoru i sa dvadesetak statista orkestriranih kretnji, valjda trebalo da gledaocima iz regiona dočaraju ludi noćni život u srpskoj prestonici, tako da umesto nečega iz repertoara Grand produkcije, čujemo bajate, blede hitiće grupe Luna (frakcije okupljene oko Čede Čvorka, naravno) i Tijane Dapčević. To dokazuje tezu da PROMENI ME pokušava da, prateći analogiju sa Pinkovom ponudom, očara malobrojne gledaoce na pravdi Boga zamrle franšize IDEALNE VEZE, u isto vreme namigujući društvu koje svoje probleme rešava u Agenciji za SIS. Potpuno legitimna težnja autora, ali, kao i sve ostalo u vezi sa PROMENI ME, traljavo, fušerski i ziheraški sprovedeno.

    PROMENI ME je jedan u sve dužem nizu srbijanskih filmova kojima će mala gledanost biti blaga kazna i koji će popuniti rupu u Pinkovom novogodišnjem programu, a iole umnijima i verziranijima među konzumentima ovog nus-proizvoda ostaje žal što na kraju u film nisu upali Yuzna i Bernsen i naučili barabe pameti.

Редитељ Милош "Миша" Радивојевић изјавио је данас да је његов филм "Одбачен", који ће београдску премијеру имати 17. октобра у Дворани културног центра, на известан начин наставак филма "Буђење из мртвих", а да та тема о пропасти нашег друштва захтева и епилог.

"То није класична трилогија, нису исти ликови као у неком серијалу, али су исте индивидуалности, особе које носе своје различите судбине кроз три ситуације", рекао је он на конференцији за новинаре.

Док је "Буђење из мртвих" био својеврсни лични дневник и сведочење аутора о Србији из прошле деценије, "Одбачен" приказује човека који се не сналази у транзицији. У оба филма главну улогу игра Светозар Цветковић, који је са редитељем и продуцент у њиховој кући "Testament films" .

У глумачком ансамблу су Александра Јанковић, Љиљана Међеши, Рената Улмански, Тихомир Станић, Ненад Ћирић и други.

Радивојевић је изјавио да је главни лик "диван, квалитетан јунак који је одбачен, који не може да надје смисао у новом друштву, запуштеном, угроженом, невољеном".

Помињући да је радни наслов био "Жигосан", он је приметио да је тај појам грубљи, бруталнији, али да је "Одбачен" тачнији назив јер је "бити одбачен од друштва перфидније и страшније".

Трећи део бавиће се судбином деце и последицама поступака наших јунака, рекао је он, додајући да је сценарио већ готово завршен и да се екипа труди да то не буде продукционо скуп пројекат.

"Генерације нису могле да реше проблеме који су се 'гојили' више од пола века. Ова средина је оставила страшну хипотеку деци. Није то намерно, само нисмо били у стању да заштитимо своју будућност, нисмо учинили све да спречимо деградацију. Морали бисмо бар да признамо своју одговорност и да се покајемо", указао је Радивојевић.

Он је истакао да је посебно поносан на награду удружења новинара и критичара Фипресци, коју је филм "Одбачен" добио на националном фестивалу у Новом Саду.

"Храбро смо ишли у ову затворену, тешку форму. То је ауторски, некомерцијални филм и не очекујемо велику гледаност. Међутим, наш дистрибутер "Так" чини све да га достојанствено презентује оним људима који на филм гледају са друге стране", рекао је он.

Радивојевић је приметио да је "публика генерално напустила филм јер се догодило много тога и технолошки и социолошки и политички".

"Не мислим да ту постоје кривци. Онај ко је у стању да мисли само на комерцијални успех, тај има шансу. Немам ништа против таквих, али наше је полазиште другачије. Трудио сам се да не направим никакав уступак, да не размишљам шта ће рећи публика и критика, мада ми је стало до мишљења људи који прате филм и стало ми је до оног 'усамљеног гледаоца' којег је желео и један Бресон", рекао је Радивојевић.

О одличној сарадњи и разумевању са редитељем на конференцији су говорили Цветковић, Станић и Ћирић, истичући спремност да раде са њим кад год их позове. За нови филм, међутим, још нису обезбеђене финансије.

Filmska Cerska bitka


BANJALUKA – Ekipa filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" se iz Delibatske peščare, preselila na lokalitet rudnika u Omarskoj kod Prijedora, gde je 3. oktobra počelo snimanje scena jedne od najvažnijih bitaka u istoriji Srba. Cela filmska ekipa, na čelu sa scenaristom Dušanom Kovačevićem i režiserom Srđanom Dragojevićem, oduševljena je lokacijom i majstorskom scenografijom Miljena Kljakovića Kreke.

- Priču o invalidima iz jednog malog mačvanskog sela koji su odvedeni na unapred žrtvovani front, ispričao mi je moj deda, koji je kao dečak bio volovodac za vreme Cerske bitke. Tokom naknadnih razgovora, saznao sam da ratovi odlaze i dolaze, putuju Srbijom uzduž i popreko, smenjuju se kao godišnja doba - priča Kovačević i dodaje da je ova priča kao osnova za film, doživela transformaciju, jer su što više želeli da se udalje od istoimenog pozorišnog komada.

Vođen mišlju filozofa Seneke, koji je rekao: "Posle svakog rata pojavljuju se tri armije. Jedna armija je armija invalida, druga je armija tužbalica, dok je treća armija, armija lopova", Kovačević naglašava da je "Sveti Georgije" film sa antiratnom tematikom, koji pokazuje šta svaki rat prouzrokuje i koje su njegove posledice.

- Prva nedelja snimanja u Omarskoj je prošla u izuzetnoj atmosferi, a to se vidi i na licima glumaca i celokupne ekipe - kazao je Srđan Dragojević, dodajući da je prijatno iznenađen statistima u Srpskoj, koji su veoma požrtvovano pristupili svojim ulogama.

- Uloga Đorđa žandara je atipična za vreme u kome se događa radnja filma. Igram čoveka koji je spreman na velike žrtve i veliko praštanje, u ime vere i onoga što nije svojstveno ni današnjem čoveku, ni današnjem vremenu - priča Laza Ristovski, jedan od glavnih aktera, ne skrivajući zadovoljstvo do sada snimljenim scenama.
Koproducent filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" Vladimir Ljevar istakao je da mu je velika čast što učestvuje u ovom velikom projektu, a posebno zadovoljstvo mu je predstavljao zajednički rad sa Miljenom Kljakovićem.

Koproducentski film Srbije i Republike Srpske čiji budžet iznosi pet miliona evra, dobio je i podršku Evropskog fonda za kinematografiju u iznosu od 580.000 evra. Ova podrška predstavlja jedan od najvećih novčanih iznosa kojim je ovaj fond podržao srpski film.

Ekipa "Georgija" posle snimanja na kopovima rudnika u Omarskoj, putuje na nedelju dana snimanja u Bugarsku. Kako je najavio režiser Dragojević, posle snimanja i napornog rada, premijera filma bi trebalo da se desi na najvećem filmskom festivalu u Kanu.


SARAJEVSKI ATENTAT

POSLE završetka snimanja Cerske bitke u Omarskoj, sledi snimanje Sarajevskog atentata, koji će se, po rečima Vladimira Ljevara, snimiti u Banjaluci ispred Banskog dvora. Miljen Kljaković je već napravio crteže scenografije, pa bi krajem oktobra trebalo da počne i snimanje scene Sarajevskog atentata u centru Banjaluke.

OSTVARENJE SNA

- FILM "Sveti Georgije ubiva aždahu" je san koji traje čitavu deceniju. Samo saznanje da smo napokon blizu pretvaranja ovog divnog, strašnog i iznad svega, važnog dramskog teksta, budi u meni poriv da budem nedopustivo sentimentalan i patetičan - kaže Srđan Dragojević, dodajući da se sa podsmehom može citirati tvrdnja, da se "upornost ipak isplati".

Uskoro bi trebalo da krene snimanje BLEDOG MESECA, trećeg dela priče Ljubiše Samardžića o Savi Lađarskog, naravno, opet u banatskoj ravnici, na salašu, (i mali deo u Beogradu). Ekipa je većinom ista, a glavna uloga je opet poverena Milanu Vasiću. U trećem delu, koji je ipak priča za sebe, saznaćemo šta se desilo na kraju sa Savom, njegov odnos sa ćerkom (koju igra Samardžićeva unuka) i naravno Ančicom (igra je Kalina Kovačević). Da li će snimanje filma (i novih pet epizoda) početi na vreme, zavisi prvenstveno od finansija RTS.

... josh malo ravnicharskog pregalashtva....

Pripreme za snimanje filma ,,Kao rani mraz"
I Balašević u epizodnoj ulozi


Đorđe Balašević, poznati kantautor, vredno priprema film ,,Kao rani mraz". Direktor fotografije Suki Medenčević je došao iz Amerike, iz Spilbergovog studija, te je zajedno sa Đoletom i produkcionim timom desetak dana obilazio lokacije na kojima će se snimati. Glumci su odabrani, sledeće nedelje počinju čitajuće probe, a pored brojnih mladih i iskusnih glumaca i reditelj i scenarista Đorđe Balašević će se pojaviti u jednoj kratkoj ulozi.

Iz producentske kuće ,,Salajka" kažu da je, uprkos tome što je ekipa filma prilično nestrpljiva, dogovoreno da se sa snimanjem počne u aprilu sledeće godine. Snimanje je, kažu, zapravo samo jedna od faza procesa stvaranja filma, i pogrešno je računati prvu klapu kao početak. Skice su završene, šiju se i prikupljaju kostimi koji će verno dočarati atmosferu tog vremena. Glumci odabrani na prolećnom kastingu vežbaju tekst i u toku su čitajuće probe.
Đole je prethodnih dana upoznavao Sukija Medenčevića sa lokalitetima na kojima će se snimati film ,,Kao rani mraz". Medenčević je direktor fotografije u makedonskim filmovima ,,Golemata voda" i ,,Bal-kan-kan", a u Americi je radio petnaestak filmova za velike producentske kuće kao što su ,,Dreamworks" i ,,Pixar". Nakon razgledanja vojvođanske ravnice, odmah je odlučeno da će se film snimati na super 35 mm, formatu koji teži što širem ekranu, a razlog je upravo ravnica.
Ovo će biti bajkovita priča u kojoj neće biti negativaca niti borbe između dobra i zla, a Vojvodina je, znajući na neki način da će ovaj film biti svojevrstan omaž njenom prirodnom i ljudskom bogatstvu, nametnula ekipi filma svoju vekovnu filozofiju - ,,ne treba žuriti", ističu u kući ,,Salajka" i najavljuju da će čitaoci ,,Blica" uskoro biti upoznati sa novim detaljima vezanim za prvi film Đorđa Balaševića koji su pomogli ,,Metals banka", DDOR ,,Novi Sad", Izvršno veće Vojvodine, Ministarstvo turizma, Ministarstvo energetike i rudarstva, JP ,,Vode Vojvodine", JP ,,Vojvodina šume", Nacionalni park ,,Fruška gora". Inače, Balašević je već poodavno izabrao glumce, a sledeće nedelje počinju čitajuće probe. Pored brojnih mladih glumaca, mnogima će ovo biti vatreno krštenje na filmu. U ovom ostvarenju će igrati i veličine poput Radeta Šerbedžije, Mikija Manojlovića, Mire Banjac, Đuze Stojiljkovića... Takođe, reditelj i scenarista Đorđe Balašević pojaviće se u epizodnoj ulozi.

FILM 'KLOPKA' PREMIJERNO PRIKAZAN U BERLINU

Film 'Klopka' srpskog režisera Srdana Golubovića prikazan je premijerno u Berlinu, u sali bioskopa 'Sinemaks' na Potsdamer placu, koja je bila popunjena do poslednjeg mesta.

'Prikazivanje filma u nemačkim bioskopima je veliki uspeh. Veoma se retko dogadja da se jedan strani film distribuira sa čak 50 kopija', istakao je Golubović u izjavi za Tanjug.

On je rekao da mu pričinjava zadovoljstvo kada nemačka biskopska publika, kojoj su na raspolaganju svi svetski hitovi, odluči da kupi kartu baš za 'Klopku'.

Goste su, pre projekcije u 'Sinemaksu', pozdravili Jirgen Haze, direktor distributerske kuće za Nemačku 'Progres film Ferlaj' i ambasador Srbije u Berlinu Ognjen Pribićević.

Ambasador Pribićević je rekao da je prikazivanje filma 'Klopka' u nemačkim bioskopima značajan prodor srpskog filma na nemačko, a time i svetsko filmsko tržište i važan trenutak za srpsku kulturu koja, kako je naveo, mnogo toga još ima da ponudi Evropi i svetu.

Na premijeri 'Klopke', koja je sinhronizovana na nemački jezik, bili su režiser Golubović, pisac scenarija Melina Pota - Koljević, glumci Anica Dobra, Nataša Ninković, Nebojša Glogovac i brojni predstavnici političkog, kulturnog i javnog žvota Nemačke.

'Klopka' je film, koji je učestvovao na berlinskom filmskom festivalu 'Berlinale' i pobrao najbolje krtike nemačkih medija, kako uglednih dnevnih listova, tako i specijalizovanih, koji su o ovom filmu pisali da je 'više od hita' i 'čudo od filma', a hvaljena je i njegova umetnička strana.

Uticajni tabloid 'Bild', koji izlazi u višemilionskom tiražu, napisao je da od tog 'srpskog trilera i Holivud može da uči'.

Goluboviću je ove godine u Vizbadenu, na festivalu 'GoEast' dodeljena nagrada za najbolju režiju za film 'Klopka', kao i nagrada Medjunarodnog žirija filmskih kritičara, koji su 'Klopku' proglasili za najbolji film.

Film 'Klopka', prema ocenama kritičara, ne spada u kategoriju političkih filmova, već publiku privlači svojom estetikom.