ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: akhnaton on 29-06-2009, 08:38:51

Quote from: slavkod on 29-06-2009, 01:56:30

Gornji tekst je odličan i ne smeta što je pisan sa dosta gneva.Razloga sigurno da ima.Tekst je takođe vrlo tačan i precizan ,ali mi smeta naslov.Ništa se ne slavi na Vidovdan 28.juna ili 15.po starom kalendaru.To je dan pomena i crkva ga tako i obeležava.To bi bilo kao da kažemo da se slavi Veliki Petak.

Tačan i precizan???!!!! Ma hajde molim te.... Ceo tekst pada na "konstrukciji" o redu zmaja. Nije ga naime osnovao Stefan Lazarev Hrebeljanović, nego Sigismund mađarski 12 decembra 1408 godine, a to je 19 godina posle kosovskog boja. Jedino ako nije mislio o mitskom redu Svetog Đorđa od Zmaja!!??

Teza o zmajevima u srpskom predanju stoji, samo što je izmešana sa poprilično nepreciznosti. A pošto se ja, eto, malo bavim etnologijom i istorijom, da uskočim. Prvo, "Red zmaja" nije se tako zvao. Reč je o Redu pokorenog zmaja. To je velika razlika, a to se inače vidi na pečatu despota Stefana (Lazarevića, ne Hrebeljanovića).

Dalje, Nemanja... nije srpska verzija ičijeg imena, već autentično srpsko ime, građeno kao Strahinja, na primer, i znači "Snažan kao Neman", pa se može malo nategnuto doveti u vezu s tim zmajevima.

Treće, nije potvrđeno da je Svetovid bio srpski vrhovni bog. Pre će biti da je kao kod Rusa to bio Perun... tekst je prepun proizvoljnosti, kao da se autor srpskoj mitologiji učio s interneta, ali čini mi se da je to česta boljka u poslednje vreme. Ko će da čita sve te debele knjižurine...

Quote from: slavkod on 29-06-2009, 13:32:54
Kod takve vrste tekstova je uvek u pitanju korišćenje izvora.
Moja primedba je ,ustvari,bila na pokušaje jednog i samo jednog istinitog tumačenja događaja,simbola i znakova.
Svedoci so da se veliki broj mislećih Srba ubio dokazujući kako pozdrav koji je koristio SPO,sa tri otvorena prsta nije srpski.I pored svega to je za Srbe postao znak-simbol,a tako ga doživljavaju i drugi narodi.Isti simboli i znaci nemaju isto značenje i ne proizvode isti odgovor kod ljudi u različitim epohama.Primer kako su Čerčilova dva prsta,koja su za sveznike značila simbol pobede,za samo nekoliko decenija postala znak mira u hipi periodu na planetarnom nivou.Ko može da sa sigurnošću tvrdi šta oni zapravo znače arapskoj i šiptarskoj deci koja se tako slikaju da bi zadobili simpatije angloameričkih medija.r

Ovo je jako lepo rečeno. Autori ovakvih tekstova jedino postižu dalje urušavanje ono malo autentične kulture i tradicije što nam je ostalo.

Албанци присвојили и Милоша Обилића
Њујоршки издавач ,,Палгрејв Макмилан" за 7. јул најављује издање књиге ,,Битка за Косово, 1389: албански мит", у којој се описује сукоб између султана Мурата Првог и Албанца витеза Милоша


Бој на Косову између српске и турске војске, чију годишњицу смо прекјуче обележили, убиство султана Мурата, херојски чин Милоша Обилића и мит који га прати до данас, добиo je и албанску верзију. Према најавама њујоршког издавача ,,Палгрејв Макмилан", 7. јула биће објављена књига Ане Ди Лељо ,,Битка за Косово, 1389: албански мит" која, према опису издавача, нуди ,,фантастичну причу о Муратовом нападу на Косово и убиству Мурата које је извршио албански витез Милош Копилик (Millosh Kopiliq).
У наставку приказа књиге на Интернету, издавач објашњава да је Милош чешће био приказиван из српске перспективе, која је истицала част српског витеза Обилића.
– Нудећи алтернативну верзију, ,,Битка за Косово" пружа боље изнијансирану причу за разумевање овог снажног мита о национализму и припадности – објашњава издавач ,,Палгрејв Макмилан".
Књига, која се, према најави издавача, бави анализом епских и новијих албанских песама о Боју на Косову, садржи и текстове ауторке који истражују значај ове епске приче и битке у контексту последњег рата на Косову, са намером ,,да се ојача колективни идентитет који истиче отпор против стране силе и идентификује се снажно са европском, доминантном хришћанском културом".


– ,,Битка за Косово" је важна књига, која помаже да разумемо прошлост, садашњост и будућност ове комплексне балканске нације, уз шире сагледавање питања као што су национално сећање и идентитет – закључује издавач књиге.
У уводу овог текста, издавач каже да Бој на Косову 1389. године има огромну симболику у формирању модерних балканских држава, посебно међу националистичким круговима Јужних Словена и Срба. И поставља питање: ,,Шта је овом боју дало такав одјек, чак и шест векова касније, и шта он открива о комплексној мрежи идентитета на савременом Балкану?"
У биографији ауторке Ана Ди Лељо, чије се име појављује и у варијантама Ди Лиљо и Де Лиљо, пише да је она гостујући професор на дипломском програму међународне сарадње на Њу скул универзитету из Њујорка и да ради на косовском Институту за новинарство и комуникације у Приштини. Она је социолог, новинар и политички аналитичар која је радила на Косову последњих 10 година, има докторат из социологије на Коламбија универзитету и мастер из области јавне политике, који је добила у Вагнеровој школи за јавну делатност при Њујоршком универзитету. У биографији је наведено и да је била саветник премијера Косова. Преводилац књиге Роберт Елси истакнути је албанолог.
Поред рекламног текста за књигу, нема више детаља о овој ,,верзији" аутентичног српског мита, са албанским херојима у првом плану, који ће се ускоро наћи пред милионима америчких читалаца. На Интернету је доступан још и садржај књиге, са следећим поглављима: ,,Био једном султан Мурат...", ,,Историјски записи: албански протагонисти у хришћанском кампу", ,,Милош Обилић против Милоша Копилика", ,,Албанске варијанте песама о Боју на Косову", и ,,Избор песама о боју на Косову на албанском језику, које су певане и снимане између 1923. и 1998. године".
Издавач ,,Палгрејв Макмилан" је енглеско-америчка издавачка кућа, која постоји од 1843. године и објављује књиге из области друштвених наука.

С. Стаменковић
[објављено: 30/06/2009]

 
A "Snažno se identifikuju sa evropskom pretežno hrišćanskom!!!!!!kulturom", što koliko juče popališe onolike crkve i manastire a slike toga obiđoše svet.Verovatno su zbog te identifikacije većina Šiptara ,kao i Albanaca iz Albanije danas Muslimani.
Ali papir trpi sve ,pa će i ovi radovi sutra biti nečiji izvor.

Sukob Srba sa Kosova i obezbeđenja ministara (VIDEO)

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=70459&sectionId=37

Quote from: slavkod on 30-06-2009, 02:23:33

A "Snažno se identifikuju sa evropskom pretežno hrišćanskom!!!!!!kulturom", što koliko juče popališe onolike crkve i manastire a slike toga obiđoše svet.Verovatno su zbog te identifikacije većina Šiptara ,kao i Albanaca iz Albanije danas Muslimani.
Ali papir trpi sve ,pa će i ovi radovi sutra biti nečiji izvor.

Pa, dobro, pre turske okupacije Albanci i jesu bili mahom hrišćani koliko ja u svom neznanju mogu da se setim.

Albanci jesu bili hriscani, mahom pravoslavne vere, cak i neko vreme posle dolaska Turaka u nase krajeve. O tome svedoce crkve, manastiri, freske i ikone na teritoriji danasnje Albanije. Medjutim, nije tragedija u tome. Tragedija je u fabrikovanju nacionalne istorije. Danas Milos Kopiliq, sutra Lazari Hrebeglanoviq, a prekosutra - Kosova do Uljica Kosovska...

A naksutra, kada u Srbiji neki naš Putin ili Pašić dođe na vlast, proći će kao Gruzija. Sad neka im, neka koriste slabost i kretenizam s naše strane. Ti točkovi umeju da se okrenu.

...najviše zabave na ovu temu, kai i često puta do sada, se može naći među komentarima na sajtu B92 - osim uobičajenih kontraša, relativizatora i/ili mrsomuda opšte prakse (a i ovde, na ZS forumu ih se nakupilo), te povika 'Čedu za predsednika', mogu se naći i pretnje Albanaca čeonim susretom na gazimestanskoj proslavi narednog leta, izlivi ljubavi prema albanskim komšijama, a vrhunac je divljenje izvesnog Dorćolca lepoti Kosovara...

...kome je do čitanja, nek pohita jer su B92 komentari čudna sorta, čas ih vidiš, čas ih ne vidiš, što bi otpevala pokojna Džakarta - "..kao mala sova, samo trepneš i ona nestane..."

U svemu tome postoji nesto pozitivno. Oni pokusavaju da prisvoje nasu istoriju i
kulturu, a ne mi njihovu. I to nesto govori. Pokusavas da prisvojis nesto sto nemas,
od boljeg od sebe.
Uf, sad ce me razapeti Pescanik ekipa.

Imaju i oni kulturu i istoriju, ali u politici ni jedno ni drugo nije nešto preterano bitno, sem kao činilac homogenizacije nacije. Zato sada svi prave svoje jezike, počevši od Hrvata sa njihovim novohrvaskim, pa preko beogradskih intelektualca na pohodu da iz srpskog izbace sve hrvatske reče i zamene ih starosrpskima, kao što su "gelender" i "skije". Idiotizmi na sve strane, ali nije to ništa što jedan ili dva genocidna rata neće popraviti. Previše nas se nakupilo na ovoj planet. Trebalo bi sve to smanjiti bar za polovinu.

Quote from: Meho Krljic on 30-06-2009, 10:55:24

Pa, dobro, pre turske okupacije Albanci i jesu bili mahom hrišćani koliko ja u svom neznanju mogu da se setim.

Ustvari, neznanje je majka nauke. Prvo neznaš, pa onda - znaš. Mi smo, zapravo, svi Šiptari, ali to još neznamo. Savremena nauka će to pokazati. Onda će nam biti lakše. Ti češ da budeš Smillaniq, a ja Angelakoviqi. Jedino ćeš morati da odlučiš jesi li Gege ili Toska. Šiptara ima dva naroda. Pitaj Pučinija, ti se razumeš u muziku. Ja već spremam novu krštenicu.

Pre desetak godina sam bio u Vojnom muzeju u Solunu. Po zidovima stare karte, a na jugu Albanije svi toponimi - slovenski. Ne grčki. A u Beogradu bila izložba starih karata Balkana. I čujem dva Šiptara kako se došaptavaju: "Vidi, kako smo bili veliki!" Svaka budala ima svoje veselje (Jor, stavi to u potpis.) Srbi gledaju Dušanovo carstvo, Bugari pilje u deseti vek, kad nije bilo Srba u Srbiji (svi zbrisali u Bosnu), Hrvati pilje u Zvonimira i Tomislava, Makedonci u vizantijsku temu i tursku geografiju Makedonije (šta ono kod njih beše veće od Sandžaka i Pašaluka?). Bošnjaci bi da opet budu Turci, makar kao bogumili. Kakvi smo, malo bi nam bilo tri Balkana da se podelimo.

A, što se tiče Šiptara, ja najviše verujem u geografiju. Zamisli Prokletije i ceo taj planinski masiv koji odvaja Jadran od Kosova i Metohije. Gde su to nastali i živeli Šiptari? Sa morske ili sa kopnene strane? Nisu valjda bili na vrh tih planina, pa se skotrljali na obe strane? Topografija je uvek bila ta koja razdvaja narode, a komunikacija ih je spajala. Planine i velike reke. Da li treba nešto da dokazujem ili je dovoljna zdrava pamet? Moj pokojni otac je rođen u Strumici i neko vreme me je zapanjivalo da se u Štipu, Strumici i Gevgeliji govorilo tri makedonska jezika! Onda sam shvatio da su između Ogražden i Belasica. Zamisli da su tada trgovci, sa natovarenim sepetima na magarcima, jednom mesečno prelazili preko planine i raznosili jezik u minimalnim količinama. Niz Alpe vise četiri naroda, onoliko koliko su se uz njih uspeli. Mađari su u većini u rumunskoj Transilvaniji (Erdelju) zato što su imali vlast i pristup. Tako su i Šiptari prispeli na Kosovo i Metohiju, uz vlast (prihvatanjem islama) i pristupom (kroz turski posed). Da ne govorim o onom idiotu Arseniju Čarnojeviću III, koji je iskazao svoju glupost u verovanju u Austriju, došao za generalom Pikolominijem, 1690. godine, a kad je ovaj riknuo od kuge, napravio rupu na Kosovu u koju je mogla da se ulije reka Šiptara.

Vidiš, ja se bavim komparativnim analizama u vremenu i prostoru i tu sam nenadjebiv elitista. Jeste car Dušan proglasio sebe za cara Srba, Grka i Arbanasa. Ali, to nije bila Srbija, to je bilo Dušanovo carstvo. A, Šiptare su krštavali i Mleci i Grci i Bugari i Srbi. I Hrvati su ih katoličili u delovima koje su jednom posedovali. Kad nekom poseduješ telo, dobro je da mu poseduješ i dušu. Bogu Božije, caru carevo. Sluge Božje su sluge careve. Krštavali su i Crnce u Americi, u Južnoj katolici, u Severnoj protestanti. Kad veruješ u Boga, lako se miriš sa sudbinom. Onda su neki Crnci poverovali da će se osloboditi dominacije belaca uz Islam. Zamenili rog za sveću. Danas izmišljaju drugačije ispisana imena.

Dobro, da ne davim dalje. Poenta je u tome da je danas na delu politička geografija i da se ona formuliše kroz interese krupnog kapitala, a ne neke nacionalne interese, koji su samo smetnja tom kapitalu na putu do apsolutne dominacije svetom. Kapitalu, zapravo, više nije potrebna politika. Demokratija je suvišna i opterećujuća, dinastije su skupe za održavanje, religije donose više štete no koristi. Jedino, u trci za što boljom pozicijom u svetskim razmerama međusobno ne mogu da se slože. Ja brinem koliko će mi smanjiti penziju, onaj koji ima mnogo para boji se da bi mogao da ih ima manje. Meni fali par stotina evra mesečno, njima par miliona, najbogatiji kukaju za milijardama. Jesi li ikada primetio da kad pokušaš nekom ko ima pare da izneseš svoj problem, ma koliko on mali bio, postoji već spremna priča kako je njemu teže i kako se zlopati?

Izvinite na zauzimanju prostora i vremena. Mnogo sam jutros nadrkan. Grmi naokolo, a još više grmi u meni, a nemam gromobran.

Što nadrkan? Ovo je jako smislen i lepo napisan post. Za promenu, nisi previše razvodnjavao. Taman koliko treba.

Hodočašće
Više od 10.000 Srba na Gazimestanu svečano obeležilo 620 godina od Kosovske bitke. Podrška Srbima iz Rusije, Poljske i Grčke

GAZIMESTAN/BEOGRAD - Više od deset hiljada Srba okupilo se na Gazimestanu kako bi na svečan način obeležili Vidovdan i svetu poručili da nikada neće napustiti Kosovo i Metohiju. Kao i prethodnih godina, kolona vozila iz severnog dela Kosovske Mitrovice najpre je otišla na svetu arhijerejsku liturgiju u manastir Gračanica, a potom se uputila na mesto gde je pre 620 godina održan Kosovski boj. Jake snage Kfora sprečile su da dođe do bilo kakvih incidenata, mada ni ovoga puta nisu izostale sporadične provokacije i dobacivanja.

- Posle dve nedelje pešačenja od Beograda, pre nekoliko dana stigli smo na Kosovo. Dva-tri dana smo bili u Leposaviću, gde smo meštanima pomogli oko barikada na mestu gde je Euleks pokušao da napravi carinu. Ove godine smo došli na Gazimestan kao hodočasnici, a sledeće ili kada god bude trebalo, doći ćemo kao vojnici. Kosovo i Metohija su uvek bili deo Srbije i tako će ostati zauvek - kaže jedan od pripadnika Srpskog narodnog pokreta 1389, čijih je pedesetak simpatizera 14. juna krenulo put Gazimestana.
Igor Marinković, portparol ,,Vidovdanskog marša 2009", kaže za Kurir da ove godine nije bilo zaustavljanja posetilaca Gazimestana i propuštanja po grupama kao prošle.

- Došle su praktično sve rodoljubive organizacije - ,,1389", ,,Obraz", ,,Naši", ravnogorci, navijači... Kolona parkiranih automobila i autobusa bila je nepregledna, pešačili smo dva kilometra do kule. Tamo je bila okačena velika slika kneza Lazara, koja se protezala od vrha do dna kule, a sa druge strane ista tolika srpska zastava - ističe Marinković.

Po njegovim rečima, nije bilo incidenata, ali je bilo verbalnog dobacivanja stanovnika obližnjih novoizgrađenih albanskih kuća.

- U blizini je nekih šest-sedam kuća, koje nisu bile tu prošle godine. Na njima su bile istaknute američke, albanske i kosovske zastave. U blizini nema naselja, pa je utisak da su kuće namerno baš tu postavljene - napominje Marinković.

Pored velikog broja Srba iz matice i svih delova KiM, podršku srpskom narodu juče su pružili mnogi Poljaci, Rusi, Grci...
- Došao sam iz Moskve kako bismo ovde proslavili Vidovdan. Redovno idem na sve utakmice reprezentacije Srbije i naravno da mi nije bilo teško da dođem na Gazimestan. U Srbiji imam mnogo prijatelja i došao sam da im pomognem. Srpski i ruski narod su uvek bili prijatelji i želim da im poručim da smo mi uz njih. Prvi put sam na Kosovu i Metohiji i zaista sam oduševljen, pa u Moskvu nosim lepe uspomene - kaže Jegor iz Moskve.

Srbi iz Kosovske Mitrovice poručili su da nikada neće priznati albansku vlast, kao ni ingerencije Euleksa.
- Ovo je Srbija i nikada nećemo priznati ničiju vlast osim srpske. Nemamo nameru da odemo odavde, jer smo se ovde rodili i ovde ćemo umreti. Nas ima sasvim dovoljno i ostaćemo da živimo ovde. Svake godine na Gazimestanu se za Vidovdan okuplja sve više ljudi, što je najbolji pokazatelj da se srpski narod nije odrekao Kosova i Metohije - poručuju Mitrovčani.

HILJADU BAJKERA U MITROVICI
Karavan od oko 1.000 motociklista krenuo je juče iz Beograda put Kosovske Mitrovice, gde je sinoć trebal da sei održi spektakularan bajkerski događaj ,,Bajk-rok misija 3 - Kosovo i Metohija" i koncert srpskih rok bendova Riblja čorba, Đorđe David end gang, Ju grupa, Partibrejkers, Kraljevski apartman, Far, Tatu...
Milić Radević, predsednik Harli-Dejvison kluba Srbija, ističe da bajkera ima iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, BiH, Hrvatske, Mađarske, Grčke...
- Prvi put smo išli na KiM kao avanturisti, iz znatiželje, drugi put jer su nas građani Kosovske Mitrovice zvali, a treći put jer je to postalo tradicija. Bajkeri su poslednji koji će razočarati naš narod na KiM - rekao je Radević za Kurir. Bajkeri su prikupili humanitarnu pomoć za Srbe u pokrajini, a predviđeno je i dobrovoljno davanje krvi.

NAVIJAČI OVOG PUTA SLOŽNI
Na Kosovu je juče bilo mnogo navijača, gotovo svih srpskih klubova, ali među ,,grobarima", ,,delijama", pripadnicima Junajted forsa i Taurunum bojsa nije bilo nikakvih sukoba.
- Došli smo ovde da proslavimo Vidovdan i u situaciji u kojoj se nalazimo za nas je luksuz da se delimo po navijačkom opredeljenju. Dovoljno problema imamo sa Albancima i ne dolazi u obzir da se između sebe svađamo - objašnjavaju Mitrovčani

Quote from: scallop on 30-06-2009, 13:46:49
Poenta je u tome da je danas na delu politička geografija i da se ona formuliše kroz interese krupnog kapitala, a ne neke nacionalne interese, koji su samo smetnja tom kapitalu na putu do apsolutne dominacije svetom.

Danasnje prilike su neuporedivo slozenije nego u doba Renesanse, kada smo prvi put dosli u situaciju da svaki pedalj zemlje pripada nekome. Drugi preokret je bio umrezavanje svih tih veleposednika tokom druge polovine 19. veka i planetarne industrijalizacije, sa vrhuncem pred I svetski rat kada je krupan kapital bio umrezen vise nego ikada u istoriji covecanstva. Treci trenutak je kulminacija komunikacija krajem proslog veka i potpuno nadrastanje nacionalnih okvira na putu ka dominaciji svetom. Kapitalisticka internacionala. Kapitalci svih zemalja, ujedinite se!

Видовдан

«Код Зорана у канцеларији седимо и ћутимо. Чекамо да се пилот јави. Имам два телефона. Један се усијао од позива... сви траже проверу информације да је извршена екстрадиција. Коначно ми, нешто пре осам, звони и други телефон. Пилот се јавио из Тузле. Значи, крај је. У том тренутку, Зоран ме је упитао – Да ли можес да замислиш да је данас Видовдан? Малопре су ми рекли да је данас Видовдан. – Седам дана нисмо спавали. Нисмо уопште знали ни који је дан ни датум.»

Ово потресно сведочење из књиге Чедомира Јовановића Мој сукоб са прошлошћу само је најновија потврда политичког и симболичког значаја који Видовдан има у српској историји и колективном памћењу. И то чак и код оних који нису нарочито оптерећени националном прошлошћу, историјом и симболиком. Да се све одиграло који дан раније или касније, Милошевићево изручење у Хаг, било би само један у низу ружних и тужних – или, можда, мудрих и храбрих – политичких гестова каквих је бивало и раније у српској историји. Али чињеница да се то збило управо на Видовдан, направила је од тог мучног догађаја истинску психолошку, људску и националну драму.

На Видовдан 1389. је Милош Обилић убио цара Мурата. На Видовдан је погинуо кнез Лазар и на Косову пострадала већина српске војске. На Видовдан 1914. је Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника Фердинанда, а Србија и свет убачени у крвави вртлог првог светског рата. На Видовдан 1948. је кулминирао сукоб са Совјетским Савезом... А било је и других догађаја. Можемо се правити да то не видимо, али не – Видовдан у српској историји дефинитивно није обичан датум и тога је, видели смо, Зоран Ђинђић био итекако свестан, а донекле чак и Чеда Јовановић.

На Видовдан 1989. Слободан Милошевић се устоличио као неприкосновени национални вожд који ће током наредне деценије Србију повести у историјске «године расплета», за које ни он ни Срби нису били ни ментално спремни ни политички компетентни. Ничим у својој претходној биографији Милошевић није заслужио ону усталасану милионску масу на Газиместану која је клицала његово име. Али исто тако, треба рећи да, упркос свему, није заслужио ни оно видовданско понижење из 2001, које му је приредио ДОС. Иако то, када се мало боље погледа, и није било толико његово понижење, колико оних који су га на тај датум и на такав начин изручили његовим – а богме и нашим – непријатељима.

Па чак и у окупираном Ираку је Садаму Хусеину судио какав-такав ирачки суд, није му суђено у Ријаду, Лондону или Вашингтону. Издан од најближих сарадника, заборављен и напуштен од већине оних који су му десетак година раније фанатично аплаудирали, Милошевић је у Хагу добио прилику да се рехабилитује за добар део грехова и грешака из претходног времена. И имам утисак да је тек у Хагу, суочен са арогантним Џефри Најсом, судијом Мејом и углавном исконструисаном оптужницом, заиста постао оно што су његове присталице веровале да је био од почетка – искрени патриота који се бори за свој народ. Свиђало нам се то или не, како време буде пролазило, у националном сећању ће све више остајати овај хашки Милошевић, који се бори против светске силе и неправде, а бледети слика циничног балканског аутократе, тако да ће срамота оних који су га изручили на Видовдан, уместо да бледи, бивати све већа и већа. Изгледа да је то знао, односно осећао и сам Ђинђић, па је зато буквално сутрадан по изручењу похитао код патријарха да увођењем веронауке у школе и богатим прилозима за Храм Светог Саве покуша да сагради себи цркву Покајницу. (И у томе је, додуше, више захваљујући својој сопственој трагичној судбини него донацијама донекле и успео.)

Где је Видовдан, ту је негде увек и прича о херојству, жртви и издаји. Књиге кажу да је Вук Бранковић, по свој прилици, неоправдано оптужен за издају у Косовској бици. Нажалост, у овој актуелној борби за Косово таква грешка тешко да се може поткрасти. С тим што је конкуренција за Бранковића данас више него жестока, а у Обилиће се – сем у време предизборних кампања – слабо ко уписује. И с тим што модерни «гуслари» данас саму издају на безброј начина релативизују, или је чак директно постичу и славе као нови, односно прави, прагматични и одговорни патриотизам. И с тим што савремене невере више не продају веру за вечеру – него за министарства, лаки кеш, фотеље, тендере и управне одборе.

Ко зна како би својевремено прошао Кнез Лазар да је своју одлуку желео да тестира на слободним и демократским изборима? Ко зна како би бирачи, себри и «сва господа српска» оценили његову намеру да територијални интегритет земље брани свим расположивим средствима – укључујући и ратна? И ко зна не би ли, да нису одмах погубљени, и Лазар и Милош, на неком ондашњем Хашком трибуналу у Малој Азији били суђени за «агресију», «тероризам», «кршење обичаја рата», «прекомерну употребу силе» и «геноцидне намере»?

Али горку шалу на страну. Ово сам хтео рећи. Видовдан дође и кад га нико не чека. И када га сви забораве. Дође и промени ток историје и живота. А да ли га промени набоље или нагоре, није увек лако одредити. У сваком случају, на Видовдан се обично покаже ко је ко, при чему се неко покаже бољим, а неко горим него што се мислило да јесте. Видовдан није Нова година, ни Дан Републике, ни Дан победе, ни рођендан, ни Божић, ни Ускрс. Има у нашим животима много већих, слављенијих, популарнијих и званичнијих празника. Али никад немојте заборавити да без Видовдана нас, овакви какви смо – добри и лоши, модерни и конзервативни, леви и десни, напредни и назадни, велики и мали, паметни и глупи, плитки и дубоки – као народа напросто не би било.

Ђорђе Вукадиновић

субота, 27. јун 2009.

Svakako da imaju i Albanci i kulturu i istoriju, ali ocito u njoj ima nekih crnih rupa,
ili praznina koja nastoje popuniti nasom. Vec je bio pokusaj prisvajanja manastira
i crkvi " tradiciji Kosova i Kosovara ". Danas je novcem moguce kupiti sve- ne samo
drzavu, teritoriju, vec i istoriju. Ovakve stvari nisu bezazlene kao sto se mozda cine
na prvi pogled. Sta zna prosecan Amerikanac o Kosovu, Srbima, srednjem veku ?
Ako bude konstantno i uporno bombardovan placenim istinama, neke nove generacije
ce i poverovati da je na Kosovu sve albansko, pa i crkve,manastiri..
To je i cilj ovoga. Laz se pusti, ljudi je citaju, slusaju, a ti sad ajd dokazuj da je laz.


Nesto mi pade na pamet, ovo sto pise Scallop kako oni koji najvise imaju, najvise
i kukaju. 95 kad sam izbegao, i kod tetke bio u poseti, a njima pukle neke cevi oko
kuce, dolazili majstori, bilo bas gadno posla. Kaze ona meni : "Blago tebi , ti nemas
kucu, bar nemas ovakvih problema".
Ocutao sam, jer nisam znao sta da uradim- dal da se nasmejem od muke, il da
rodjenu tetku zveknem po glavi  .


Kosovo je tek stvorena " drzava ", i za ocekivati je da ova propaganda bude sve
zesca, i jaca. Ne cvetaju im ruze nikako, ni ekonomski ni politicki, i za ocekivati
je da skrecu paznju narodu s toga, upravo ovakvom propagandom i homogenizacijom.

Tiha vodo,što se tiče ovoga kod Leposavića,to je samo nastavak hsteričnog ponašanja pojedinih ministara i ljudi oko vlade.Malo su više nervozni.Tako je bilo i u Orašcu mada nije nije bilo bilo fizičkog kontakta.Potpunu su pohisterisali zato što im se skandiralo "Bando crvena" ,a i neke pesme im nisu prijale.
Što se tiče Šiptara,naravno da imaju i kulturu i jezik i predanje i  narodno stvaralaštvo,ali im se ne uklapa u ovu državnu koncepciju baš najbolje.Nemoj biti naivan,nije to kao sa Švajcarcima nemačkog govornog područja koji su se do Hitlera potpuno uklapali u nemački kulturni prostor,a od kraja rata na sve načine se trudili da dokažu da nisu njegov deo.Ovde je u pitanju druga faza podržavljenja.Nije se priča nikako završila proterivanjem i getoizacijom Srba.Sada treba ovladati i prošlošću da se ostvari državna budućnost.

Quote from: nightflier on 29-06-2009, 13:28:11

Quote from: dejan on 02-03-2009, 15:16:36

imam jedno pitanje: na čemu bi se bazirala pravna osnova za raspad Jugoslavije, nezavisnost njenih republika i srpskih pokrajina ako ne bi postojao haški tribnual?

Na Ustavu SFRJ, na osnovu čega se i raspala.

a ustav kaze:

УВОДНИ ДЕО
OСНОВНА НАЧЕЛА

I

Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, на основу своје слободно изражене воље у заједничкој борби свих народа и народности у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, а у складу са својим историјским тежњама, свесни да је даље учвршћивање њиховог братства и јединства у заједничком интересу, заједно са народностима са којима живе, ујединили су се у савезну републику слободних и равноправних народа и народности и створили социјалистичку федеративну заједницу радних људи — Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, у којој, у интересу сваког народа и народности посебно и свих њих заједно, остварују и обезбеђују

clan 5

Територија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је јединствена и сачињавају је територије социјалистичких република.

Територија републике не може се мењати без пристанка републике, а територија аутономне покрајине — ни без пристанка аутономне покрајине.

Граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може се мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина.

Граница између република може се мењати само на основу њиховог споразума, а ако се ради о граници аутономне покрајине — и на основу њене сагласности.

clan 285

Члан 285.
Савезно веће:

6) одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославијe

Iznosim albansku priču

era da mašem bilo čijom zastavom, da menjam istoriju, niti da tvrdim da je Miloš Obilić zaista bio Albanac. Ne svrstavam se ni na čiju stranu. Samo sam sakupila pesme koje pevaju kosovski Albanci i prevela ih na engleski, kako bih svetu pokazala drugačije viđenje jednog mita koji i danas utiče na države Balkana.
Tako za "Novosti" o svojoj knjizi "Boj na Kosovu 1389: albanski ep", koja će izaći u Londonu 7. jula, govori autorka Ana di Lelio. Kao novinarka i sociolog - kaže nam u telefonskom razgovoru iz Prištine, gde je bila na "pretpromociji" knjige - uvek želi da sasluša i istraži obe strane priče.
- Ovu "drugu", za koju se vrlo malo zna, našla sam u narodnom predanju Albanaca na Kosovu i muslimana u Sandžaku - objašnjava Di Lelio. - U knjizi se nalazi osam lepih pesama, sa mojim uvodom i komentarima. Stručnim i objektivnim, nadam se. Pokušala sam da proniknem u srce mita o Kosovu, pitajući se zašto je Albancima toliko važno da je Miloš Obilić bio, u stvari, njihov heroj Kopilik.
A onda je, veli, shvatila: Albanci veruju da su na Balkanu bili davno pre Turaka. Da je u njihovoj "krvi" da se uvek bore protiv "osvajača". I da su, na kraju krajeva, baš oni - a ne Srbi, kao što nam govori istorija - bili na braniku hrišćanstva u srednjem veku.
- Time žele da pokažu da su uvek bili deo Evrope. Da je to njihov identitet. Da je u kosovskom boju učestvovala velika hrišćanska vojska, čiju su okosnicu činili baš Albanci. A ja, ponavljam, samo izlažem njihovu stranu priče, utkanu, čini mi se,
u duh ovog naroda - kao da se, dok to govori, oteo osmeh ovoj Italijanki sa američkim pasošem. - Pretpostavljam šta ljudi u Srbiji sada misle o meni. No, ne može niko da me optuži nizašta ako se zna da sam u velikoj meri koristila srpske izvore! Najdužu pesmu u knjizi, tako, zapisao je u Vučitrnu Gliša Elezović i objavio 1923. godine, pod imenom "Jedna arnautska varijanta o boju na Kosovu".
Iako svesna pipavosti teme za koju se uhvatila, Ana di Lelio, tobože, ne veruje da je njena knjiga pretenciozna.
Niti da će biti (zlo)upotrebljena u političke svrhe, i to u jeku albanskog prisvajanja srpske kulturne baštine!?
- I da bude tako, ne bih se osećala odgovornom. Meni je savest mirna, jer nisam uopšte ulazila u politiku, iako jesam želela da pokrenem debatu u javnosti. A knjiga se vrlo lako čita i sigurna sam da bi bila zanimljiva i mnogima u Srbiji - ubeđuje Di Lelio, pomalo nas, pomalo sebe. - Ne znam kako bi ona mogla da koristi kosovskim Albancima, kada oni u to već veruju. Zato sam se i odlučila za londonskog izdavača, i za engleski jezik, kojim govori ceo svet. Jer, ubeđena sam da stranci znaju sve o srpskom mitu. Evo im i druga verzija, pa neka odluče sami.

NISAM ALBANKA
ZNAM da će sada mnogi u Beogradu tvrditi da sam Albanka. Nisam i nemam nikakve veze sa Albanijom. Rođena sam u Italiji, udata za Amerikanca, imam i američko državljanstvo. Na Kosovo sam prvi put došla 1999. godine, sa misijom Ujedinjenih nacija. Baš kao što srpski naučnici proučavaju istoriju i kulturu drugih naroda, tako i mene interesuje istorija i kultura Kosova - dodaje Ana di Lelio.

UDŽBENICI RAZLIČITO
GOSPOĐA Di Lelio kaže da se nije bavila istorijom, ali je ipak, pripremajući se za svoje delo, "pročitala mnogo knjiga o tome".
- Zanimljivo je, eto, da se u albanskim udžbenicima iz istorije takođe tvrdi da je Miloš bio Kopilik. Ali, samo na Kosovu. Deca u Albaniji uče to samo kao jednu od varijanti u narodnom predanju, a zvanično je, prema istoričarima iz Tirane, Miloš ipak bio Srbin - navodi autorka.

MILOŠ POBEGAO!
U JEDNOJ od pesama, veliki albanski heroj Miloš Kopilik ubija Murata i uspeva da pobegne od razjarenih Turaka. Sklonište mu pruža njegov prijatelj, koji će ga kasnije u strahu izdati. Turci u prijateljevim brkovima pronalaze ključeve, a potom i begunca. Pošto Milošu odseku glavu, on je stavlja ispod miške i trijumfalno - iako već mrtav - korača prema svojoj vojsci. Car Lazar se ne pominje ni u jednom epu.

Ja verujem da ce ovu knjigu sa odusevljenjem citati u Pescaniku.
Konacni dokaz rusilacke velikosrpske politike, koji je poceo prisvajanjem albanskih
nacionalnih junaka. Svasta cemo mi jos saznati. Mozda se i Beograd zvao Beogradikk?
Mozda je i Ratko Mladic, Albanac ? 

Postoji li uopšte neki živi Albanac sa prezimenom Kopilik?

Quote from: mac on 02-07-2009, 00:06:24
Postoji li uopšte neki živi Albanac sa prezimenom Kopilik?

javlja mi se da među šiptarima ima mnogo KOPILADI!

 
Najvažnije je da gospođa kaže DA JOJ JE SAVEST MIRNA!
Sada nam je svima mnogo lakše.
Sledća knjiga će ,opet nepolitički,biti o tome kako je i Car Dušan bio Arbanas,pošto su su u njegovoj vojsci stvarno nalazili i Arbanasi.
Inače su Miloš i Dušan njihova poznata imena ,pa je puna Priština klinaca koji se tako zovu.

Koliko ja pamtim ono što sam čitao u Istoriji Srpskog Naroda (ne u ovoj), uopšte nije sporno da su Albanci/ Arbanasi/ whatever bili na Kosovu pre Turaka pa čak i pre Srba te da su bili hrišćani, dakle ovde je više pitanje ko je bio 'glavni' u to doba na ovoj teritoriji a mislim da tu nema mnogo dilema oko toga da je srpska država bila 'zvanična'. Čak i da je Miloš bio Albanac, bio je u službi srpskog vladara.

Naravno, Albanci jesu večita enigma i zato su i zanimljivi. Kako ovaj tekst kaže, teško ih je uterati u knjige jer ne samo da se ne pominju u mnogim spisima već im je i jezik takav da nema srodnih jezika u okruženju.

Gde je sad Däniken da kaže da su vanzemaljci...

Hm, poznato mi je da Albanaca ima i katolika i pravoslavaca, ali nisu li oni vecinom
muslimani ? Onda tesko stoji prica o braniku hriscanstva. Mislim da su Albanci s
Otomanskom imperijom prosli slican put kao Srbi- ustanci, bune, vazalni odnosi,
jedno s drugim se smenjivalo.

Ovde se prica najvise drma oko imena. Milos mi nikako ne zvuci kao albansko ime.
Sad, kao da srbi kazu da je Fadilj Hodza npr. srbin ??

ili još gore, recimo, da kažemo da je skenderbeg bio - srbin?!

Osnovni problem gospođe di Lelio je što je lažov. "Rođena je u Italiji i nema veze sa Albanijom". Nevolja je što je opštepoznato da dobar deo stanovništva na zapadnoj strani Otranta (Italija) ima poreklo na istočnoj strani (Albanija). To je i bio motiv fašističke Italije da svoju "irredentu" začne i na onoj strani osnivanjem Albanije, koja do tada nije znala da se tako zove. Drugi problem je što, kao što to biva sa spekulativnom i senzacionalističkom istorijom (naravno, novac na prvom mestu) je da se "činjenice" konstruišu na oskudnim izvorima. Gospođa je na "Kosovu i u muslimanskom Sandžaku" našla osam pesama, koje je mogla da poveže sa bojem na Kosovu. Nisam sklon malim izvorima za velike zaključke, posebno u društvenim naukama. Često sam napominjao da kod društvenih nauka ima toliko stepena slobode (varijabila, promenljivih, valjda će neko shvatiti), da je i termin "nauka" nedovoljno plauzibilan.

Kralj Aleksandar K. je načinio više takvih poduhvata kao što je Majdanpek. Posebno mu je bio "uspešan" poduhvat kad je maltene preselio Srbe oko Knina u okolinu Prilepa. Obrazloženje je bilo da su Turci otišli, pa Srbi mogu da se vrate na svoje. Naravno, Narod iz okoline Prilepa nije mislio tako, jer i oni su hteli svoje. Tako postoji jedna fotografija i tekst u "Ilustrovanom listu", 1923.godine, koja prikazuje te iste Srbe, na ledini, u nečemu što liči na cigansku čergu. Doduše, na obali Dojranskog jezera, uz samu granicu sa Grčkom, još postoji crnogorsko selo Radović i ljudi znaju priču o tome kako je nastalo. Dušanovac, tridesetak kilometara dalje, odavno se više tako ne zove. Oduvek su države isturale naseljenike na svoje granice. Premeštale ih tamo gde su verovale da će biti korisniji državi. Tako su Srbi naseljavali rudne oblasti Nemcima i Česima, jer su znali posao, Austrija je prihvatala Srbe na svojim granicama, ali je dodavala i Nemce, jer su jezički bili pouzdaniji. Poznata je teza da je Austrija naselila Srbe u Hrvatskoj zbog najezde Turaka, ali ostaje i podatak da je ugarski kralj Bela IV svojom Zlatnom Bulom, 1242. godine, dao status slobodnog grada Srbu (Dal' ste znali da se tako i tada zvao?)

Zapravo, čini se da bi od mene trebalo da bude pouzdaniji Frensis Kont (Francis Conte) profesor na Sorboni i njegova knjiga SLOVENI, nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi, Biblioteka "Retrospektive", "Filip Višnjić", Beograd, 1989. Taj sigurno nije bio Srbin. Iako je lako primetiti da ima zapadnoevropski rakurs u pristupu, neki od podataka su zapanjujući. Pročitajte. Ja ću napomenuti da je Romejsko Carstvo (Vizantija), u VII veku, naseljavalo Jermene i Seldžuke (sic!) u Grčkoj, kao kontrateg dominantnoj slovenskoj populaciji (sic!). Nabrojao je čak 449 slovenskih toponima na Peloponezu! Ko to živi u današnjoj Grčkoj?

Danas je na delu prepodešavanje istorije i u tome učestvuju svi medijski pregaoci Zapada. Čitali ste, valjda, Orvela? I oni su čitali. Veliki Brat doteruje istoriju na ovim prostorima za neka buduća vremena. Naše je da čitamo, da pamtimo i da ne zaboravljamo. Da znamo kako se to radi, jer jednom ćemo, možda, i mi preuređivati istoriju. Istorija je glina, a dr Janković je prerano strpao prste u nju.  

Quote from: tiha voda on 02-07-2009, 11:03:53
Hm, poznato mi je da Albanaca ima i katolika i pravoslavaca, ali nisu li oni vecinom
muslimani ? Onda tesko stoji prica o braniku hriscanstva.

Ali... nisu bili muslimani pre petnaestog veka, kao što nisi imao ni Srba islamske veroispovesti pre toga. To je došlo sa poturčivanjem. Nije to sporni detalj, sporno je to ko je ovde imao državu i organizovao vazalno plemstvo (srpsko, albansko, makedonsko, bosansko, bla bla bla) da se odupiru turskom nadiranju, a to je, reklo bi se ipak bio srpski vladar.

VACLAV DVORŽAK, AUTOR FILMA ,,OTETO KOSOVO", O GOLGOTI OVOG DOKUMENTARCA

Češki rat za oteto Kosovo

Problem je delimično rešen i film prikazan na javnoj češkoj televiziji, ali je on i dalje pod nekom vrstom embarga, te televizije koje bi ga rado prikazale do njega ne mogu da dođu

Film ,,Oteto Kosovo" češkog autora i reditelja Vaclava Dvoržaka i producenta Aleša Bednarža, prikazan dva puta ove godine na javnom servisu, od čega jednom na desetogodišnjicu bombardovanja, do prikazivanja kako u Češkoj, tako i u Srbiji prošao je pravu golgotu. Dok je u Češkoj Dvoržak morao da vodi specijalni rat da bi dokumentarac bio emitovan, u Srbiji je doživeo da mu se film cenzuriše.
Dokumentarac koji je snagom argumenata kao i naslovom probudio savest stotinama hiljada Čeha, ali ne samo njima, autore je doveo u situaciju da vode lični rat za Kosovo sa češkom državnom televizijom. O razlozima zbog kojih je ,,Oteto Kosovo" bilo nepoželjno na javnoj češkoj televiziji (ČT), uslovima pod kojima je bio prikazan i o tome kako ga je naš Javni servis cenzurisao, Vaclav Dvoržak, autor filma ,,Oteto Kosovo", govori za Glas.

Kako se dogodilo da Čeh snima film ,,Oteto Kosovo"?

Narod kome pripadam doživeo je 1938. godine Minhenskim sporazumom istu sudbinu kada je deo teritorije dodeljen Nemačkoj. Bila je to neka vrsta otimačine dela češke teritorije koju su podržale Francuska i Nemačka, njene saveznice iz Prvog svetskog rata. Zato se film završava titlom: ostale zemlje, pa se nabrajaju Italija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija... priznale su 1938. Minhenski sporazum... Kosovo nije samo problem Srba, srpskog naroda, već svih malih naroda koji hoće da bitišu kao i veliki. Radi se o tom iskorišćavanju nacionalnih manjina koje žive na teritoriji malih naroda za potrebe i interes velikih sila. Sa druge strane, Česi imaju, uprkos drugačije politike zvaničnih medija, poseban odnos prema Jugoslaviji, posebno srpskom narodu, koji je od malih naroda na kraju 19. veka bio prvi slobodan narod u Evropi.

Film je imao dug put do gledalaca?

- Kada smo počeli da radimo, bili smo mala privatna produkcija koja ima ideju za dobar dokumentarac sa namerom da ponudi gotov proizvod. Kada nije bilo para da se film završi, ponudili smo češkoj javnoj televiziji, a uslov da nam pomognu bio je da na njih prenesemo sva autorska prava i prava za distribuciju filma. Potpisali smo ugovor, uradili postprodukciju, sinhronizaciju i titlove, a onda su neki organi rekli: ,,Ovo - ne može da se emituje. Film je jednostran". Tada samo organizovali projekciju za novinare da bismo prikazali šta mi to imamo i zašto to nije dovoljno dobro da se prikaže na češkoj televiziji. Zbog velikog interesovanja prikazivanje smo morali da ponovimo, a u medijima je postavljeno pitanje ,,zabrane filma u demokratskom društvu". Film je neverovatnom brzinom na Jutjubu, na kome je postavljen iz nekoliko delova i dostigao više od 100.000 gledalaca, dakle morao je bude prikazan.

Emitovan je u udarnom terminu?

- Iako je problem delimično rešen i film prikazan, on je dalje pod nekom vrstom embarga. Na internet stranici na kojoj se mogu kupiti svi dokumentarci češke televizije njega nema, te ni televizije koje bi ga rado prikazale do njega ne mogu da dođu. Realna surova dokumentristička tehnika kojom se govori u ,,Otetom Kosovu" nije se uklapala u način na koji se o tome govori u češkim medijima. Zato je uz moj film morao da bude prikazan film koji na drugačiji način govori o Kosovu, ali i da bude organizovan okrugli sto čiji je medijator bio Filip Pesarž, koji je karijeru napravio na pljuvanju Srba. Ali pored filma koji se samo pomogao ,,Otetom Kosovu" da dokaže pozvali su Jirži Dintsbira, bivšeg komesara UN za bivšu Jugoslaviju, koji ja sad senator u Gornjem domu češkog Senata, da se Janu Pelikanu, istoričaru, pridruži u debati. Dintsbir je tako dobro govorio da je obojici zatvorio usta, te ni pitanja Pesarža poput: ,,Gde je greška u ovom filmu?" nije uspeo da obori faktografiju koja u filmu govori za sebe.

Kakva je sudbina filma?

- Znam da ima interesovanja da se dokumentarac prikaže i u Kini i Japanu, a Džon Bosnić, novinar iz Kanade, interesovao se kako da se dođe filma i na koji način se on može prikazati, ali na ta pitanja češka televizija ne želi da odgovori.

...Nemački talas javlja...

Ujedinjenje Albanije i Kosova neminovno?


Profesor univierziteta u Beču, koji slovi kao jedan od najboljih poznavalaca albanske istorije na nemačkom govornom području, podsetio je da je "u januaru dogovoreno da se ukinu putničke kontrole između Albanije i Kosova" i da je "albanska štampa taj ,albanski Šengen' slavila kao korak ka ujedinjenju".



"Velike sile su doduše protiv njega, ali dugoročno one ujedinjenje neće moći da spreče kao što nisu mogle da spreče ni spajanje Vlaške i Moldavije u Rumuniju 1861. ili ujedinjenje Bugarske 1885. godine", predvideo je Šmit.

Ima simbolike i u izgradnji auto puta?



Istoričar očekuje da će novi auto put Tirana-Priština "doprineti još intenzivnijoj razmeni" između Kosova i Albanije i navodi da je "internet već ionako uveliko ojačao nacionalni diskurs Albanaca nezavisno od granica".



Na pitanje da li ipak postoji specifičan kosovski identitet koji stoji na putu ujedinjenju sa Albanijom, Šmit je podsetio da je "prostor na kojem se govori albanski uvek bio policentričan, sa velikim regionalnim razlikama", te da je "razvoj u Albaniji tekao drugačije nego kod Albanaca u Jugoslaviji, posebno posle 1945. godine".



"Postoje regionalni identiteti i u tom smislu i kosovski. On se zasniva na navodnoj razlici u mentalitetu i u dijalektu. Na političkom nivou je stvar komplikovanija, zbog jakog uticaja Zapada", naveo je švajcarski istoričar.

Samosvest porasla



Jer, Zapad želi "kosovski identitet, ako je moguće sa nadnacionalnim državno-patriotskim osećajem zajedništva", ali to je "samo želja".



"Većina kosovskih Albanaca definiše se primarno kroz to da su Albanci. Od kraja rata je njihova samosvest porasla. U slučaju ujedinjenja sa Albanijom to bi došlo do izražaja pri raspodeli moći između regiona. Na Albaniju se ne gleda više kao na neprikosnovenu maticu", ocenio je Šmit.



Zapitan da li bi bilo bolje da se Kosovo, koje je ionako samo na papiru multietničko, podeli između Srba i Albanaca, Šmit je rekao da je to "s obzirom na postojeći politički okvir teoretsko pitanje".



"Do sada ni srpska ni albanska strana nisu u vezi sa tim dale odgovarajuće jasne signale. Obe strane se čvrsto drže pretenzija na čitavu teritoriju Kosova", ukazao je istoričar.

Sumnja u izgradnju multietničke države?



Šmit je izrazio sumnju u mogućnost da se na Kosovu izgradi multietnička država, jer se istorijske predstave Albanaca i Srba međusobno isključuju.



"Da bi se izgradila multietnička država o kojoj se govori u ustavu (Kosova) bilo bi potrebno da se odreknu istorije i proglase nulti sat. To je nemoguće, jer je 17. jun 1999. za Srbe trenutak poraza, a za Albance trenutak oslobođenja", naveo je Šmit.



Ocenio je da je "strategija postizanja mira sa izraženim manjinskim pravima na Kosovu, kao i u Bosni i Makedoniji, samo pojačala formiranje etničkih blokova".

sta, i da vam ostave cijelo kosovo sa milion srba i samo 10 albanskih obitelji, opet bi postali manjina za 50 godina. kad samo pisete gluposti po forumima umjesto da se parite.

srbi su, bre, nebeski narod a ne sitna stoka il glodari, te im ne pada na um da se spuštaju na nivo tih degenskih, pacovskih strategija!
što se ti ne pariš po toj nemačkoj, pa budi tamo većina za 50 godina!

Zosko, pa i hrvati ce nestati za stotinjak godina, koliko znam i kod vas je bela
kuga zavladala .
Ako svi provode toliko vremena na internetu kao ti, nije ni cudo.
Nemate vremena da se parite.


Nocas ponovo napad na zandarmeriju u okolini Bujanovca, dvojica su ranjena.

Koga bre zabole sta ce da bude za 100 godina, pa realno svi ljudi koji su danas zivi ce do tada da poumiru, osim eventualno onih japanaca sto zive preko 100-tke. Posle mene potop -fazon 

Pa valjda neki od nas imaju dece, neki ce imati, neki nece mozda imaju neke rodbine
koju vole, recimo decu brace, sestara, itd, pa valjda im je stalo sta ce biti i posle
njih.. da neko koga vole zivi u boljem svetu nego sto su oni ziveli.

Inace, novinar naravno nije otkrio nikakvu toplu vodu, plan o Velikoj Albaniji
nije od juce, vec od skoro 200 godina, samo sto taj plan ne ukljucuje samo
Albaniju i Kosovo. Ima tu jos teritorija- Srbije do Nisa, veliki deo Makedonije,
deo Crne Gore, cini mi se i Grcke..

Quote from: Ghoul on 09-07-2009, 05:08:26srbi su, bre, nebeski narod a ne sitna stoka il glodari, te im ne pada na um da se spuštaju na nivo tih degenskih, pacovskih strategija!
što se ti ne pariš po toj nemačkoj, pa budi tamo većina za 50 godina!

steta, steta, a te stakorske strategije su jedine efikasne.
a ja se ne parim jer sam se odlucio na genetsko samoubojstvo!

Quote from: tiha voda on 09-07-2009, 10:57:15
Pa valjda neki od nas imaju dece, neki ce imati, neki nece mozda imaju neke rodbine
koju vole, recimo decu brace, sestara, itd, pa valjda im je stalo sta ce biti i posle
njih.. da neko koga vole zivi u boljem svetu nego sto su oni ziveli.

Tako su nasi roditeji mislili za nas pa opet corak, od te price nema nista, dakle APOKALIPSA sad i odma' !

Evo jedan vic za tebe Sone  .
Dosli hrvat, musliman i srbin kod Boga.
Pita hrvat : Boze, kad cemo osvojiti veci grad od Zagreba ?
Kaze Bog : za 1135 godina!
Pa ja to necu dozivjet- udari hrvat u plac.
Pita onda musliman : Boze, kad ce cijela Bosna biti nasa ?
Za 250 godina, odgovori Bog.
Pa ja to necu dozivjeti- i musliman udari u plac.
Boze, upita srbin, a kad cemo se mi srbi opametiti, za koliko godina ?
Na to Bog udari u plac 

Quote from: tiha voda on 09-07-2009, 22:52:37

Na to Bog udari u plac 

... a Mirjana Bobic Mojsilovic se nadoveze i kaze: Suze su O.K.

Quote from: dejan on 01-07-2009, 12:15:14

Quote from: nightflier on 29-06-2009, 13:28:11

Quote from: dejan on 02-03-2009, 15:16:36

imam jedno pitanje: na čemu bi se bazirala pravna osnova za raspad Jugoslavije, nezavisnost njenih republika i srpskih pokrajina ako ne bi postojao haški tribnual?

Na Ustavu SFRJ, na osnovu čega se i raspala.

a ustav kaze:

УВОДНИ ДЕО
OСНОВНА НАЧЕЛА

I

Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, на основу своје слободно изражене воље у заједничкој борби свих народа и народности у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, а у складу са својим историјским тежњама, свесни да је даље учвршћивање њиховог братства и јединства у заједничком интересу, заједно са народностима са којима живе, ујединили су се у савезну републику слободних и равноправних народа и народности и створили социјалистичку федеративну заједницу радних људи — Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, у којој, у интересу сваког народа и народности посебно и свих њих заједно, остварују и обезбеђују

clan 5

Територија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је јединствена и сачињавају је територије социјалистичких република.

Територија републике не може се мењати без пристанка републике, а територија аутономне покрајине — ни без пристанка аутономне покрајине.

Граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може се мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина.

Граница између република може се мењати само на основу њиховог споразума, а ако се ради о граници аутономне покрајине — и на основу њене сагласности.

clan 285

Члан 285.
Савезно веће:

6) одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославијe

Ti očigledno nisi pravnik. Čim je Ustav uveo pojam "prava na otcepljenje", otvorio je vrata za takav čin. Dalje, tu imamo sitnicu koja se zove Povelja Ujedinjenih nacija i još neke gluposti, koje su starije od nacionalnih ustava. Ali to su davno isprđene priče i ne vidim zašto bi se sada mi time bavili.

Radi se o dilemi koja nije bila prisutna samo u nasem slucaju.
Sta je starije, kokoska ili jaje ? Odnosno pravo na otcepljenje i samoopredeljenje
naroda, ili teritorijalni integritet i suverenost drzave ?
Ustav iz 1974 je i napravljen tako da sirom otvori vrata secesiji. Meni je posebno
zanimljivo kako recimo stranke koje zestoko pljuju po komunizmu i jednopartijskom
sistemu, poput LSV i LDP, prihvataju recimo resenja komunistickog ustava o
Vojvodini.


Pomenuta dilema se u danasnjem svetu resi uglavnom silom, bez prava.
Ko bude jaci, taj bude u pravu  .
Eto recimo Kurdi, iako ih ima desetak ili vise miliona, cak i nemaju svoju drzavu.

АЛБАНЦИ ПРИПРЕМАЈУ ТЕРОРИСТИЧКЕ НАПАДЕ НА БЕОГРАД И ВЕЋЕ ГРАДСКЕ ЦЕНТРЕ У СРБИЈИ, СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ:Шиптари спремају напад на Гучу

У Београду мете би могле бити Робна кућа ,,Београђанка", Влада, Народна скупштина, Председништво, али и разна окупљања, попут Фестивала пива
Безбедњаци упозоравају на опасност од могућих терористичких напада, које би шиптарски терористи могли да изведу широм Србије
Сандуловић: Забринут сам да Гуча може да буде на мети терориста. Њима одговара да ту подметну бомбе, јер је велики проток људи и то би било доста запажено
Ницовић: Албански терористи су спремни да плате професионалце из Авганистана, Молдавије, који би за њих обављали терористичке нападе по Србији
Драгишић: Можемо очекивати нападе уколико Албанцима лоше крене када је у питању независност
Јаковљевић: Београд јесте потенцијална мета Албанаца. Циљ сваке терористичке организације је да узбурка што шире јавно мњење
Врзић: Наши обавештајци морају да имају све податке о кретањима терористичких група, како би се спречили евентуални терористички напади
Београд
Гуча
Врање
Ниш
Лесковац
Палић
Прешево
Бујановац

Стручњаци за безбедност упозоравају да албански екстремисти припремају терористичке нападе у Београду и у већим градовима Србије. Као потенцијалне мете Албанаца, они наводе веће трговинске центре, као што је Робна кућа ,,Београђанка", али и бројне фестивале, који окупљају велике масе људи, попут Сабора трубача у Гучи.
Угрожени градови
Зоран Драгишић, професор Факултета за цивилну одбрану, упозорава на опасност од бомбашких напада који би могли да се дешавају по већим градовима Србије.
- Можемо очекивати нападе уколико Албанцима лоше крене када је у питању наставак признавања независности. Тешко је прогнозирати који би центри могли бити на мети, али постоји могућност да дође до напада. Власти морају да прикупљају податке о кретању и деловању терориста - упозорава Драгишић.
Његов колега са Факултета за цивилну одбрану, Владимир Јаковљевић, као потенцијалну мету навео је главни град Србије.
- Мислим да Београд јесте потенцијална мета Албанаца и да треба рачунати на то. Циљ сваке терористичке организације је да узбурка што шире јавно мњење. То се постиже нападима на велике урбане центре као што је главни град. Морамо бити обазриви и пратити кретања албанских терориста и њихове намере на југу Србије - сматра Јаковљевић, и додаје да се конкретни објекти, који би се нашли на удару, не могу лако предвидети, јер се такве акције планирају у великој тајности.
- Оно што би могло да буде мета терористичких атака јесу места јавних окупљања, као што су разни фестивали или велики трговински центри - наводи Јаковљевић.
На мети и институције
Никола Сандуловић, експерт за безбедност, истиче да је реално очекивати да Албанци своје терористичке нападе пребаце са КиМ у унутрашњост Србије и пре свега Београд.
- Уверен сам да ће се први на удару терориста са КиМ наћи Београд, а потом Ниш, Лесковац, Врање и сви већи градови на југу Србије. На мети напада могла би да се нађе ,,Београђанка", као симбол главног града, а она има најслабије обезбеђење. Не треба занемарити ни контејнере у близини Владе, Народне скупштине... То су и многи кафићи и сви важни објекти - наводи Сандуловић.
Према његовим речима, терористички напад могао би да се очекује и на фестивалу у Гучи.
- Забринут сам да Гуча може да буде мета терориста. Њима одговара да ту подметну бомбе, јер је ту велики проток људи и то би било доста запажено. Плашио сам се да су могући напади и на музичком фестивалу ,,Егзит" у Новом Саду. Али, вероватно да они ту нису смели да нападну, јер је био присутан велики број странаца, и уколико би се нешто тако десило, вероватно би изазвало дипломатске проблеме - рекао је Сандуловић.
Сандуловић наводи да је сличних напада у Београду већ било раније, када је усташка емиграција у појединим београдским биоскопима постављала експлозивне направе.
- Таквих напада је било и у бившој СФРЈ и за очекивати је да то сада ураде и Албанци. Доста је њих који добро познају Београд, јер су овде студирали и знају српски језик. Лако би се инфилтрирали, знају где да поставе бомбе. Стопостотно сам сигуран да ће они да нападну, а наша држава мора да прикупља обавештајне податке о метама тих напада - каже Сандуловић, и додаје да Србија мора да нађе начина како би у албанске редове убацила своје људе, који би давали информације о намерама терориста.
Унајмљени бомбаши
Ни некадашњи шеф београдске криминалистичке полиције, Марко Ницовић, не искључује могућност терористичких напада на Београд. Ницовић мисли да би те нападе могли да изведу професионални терористи из Авганистана, Молдавије...
- Албански терористи су спремни да плате професионалце који би за њих обављали терористичке нападе по Србији. Поред Београда, они би своје нападе усмерили ка Нишу, Врању, Лесковцу, јер ту имају више шанси да нешто ураде. То су фазе које су пројектоване пре више од пет година. Терористи би нападе могли да изведу тамо где је највећа акумулација људи, а то су јавни скупови, хепенинзи, разни фестивали, филмске пројекције, шеталишта - сматра Ницовић.
Ницовић истиче да су терористички напади могући и на југу Србије, како би се овде створила нова покрајина.
Војни аналитичар Никола Врзић сматра да би терористи нападом на Србију направили себи лошу услугу.
- Уколико Албанци крену на терористичке атаке, питање је колико би им такве радикалне методе у датом моменту одговарале. Ако би кренули са тим по Србији, то би им направило лошу услугу. Ипак, наши обавештајци морају да имају податке о кретањима терориста - истиче Врзић.
П. Јеремић - С. Станојев

To je vec poznata prica, sad tesko je proceniti koliko je realna. Sve je moguce.
Zavisi koliku bi oni korist od toga mogli imati. Mozda ne veliku na svetskom planu, ali bi napravili veliku stetu Srbiji. Ako padaju bombe, vrse se teroristicki akti- ugrozava se normalan zivot, investitori odlaze iz nesigurnog podrucja, itd. Pogotovo sto Srbija realno polako ide ka EU, a to se njima sigurno ne dopada.

No ne znam, koliko bi realno, dobili time na duze staze. Okrenuli bi dobar dio svetske javnosti protiv sebe, takodje bi homogenizovali dobar deo Srbije, a one drzave koje ih nisu priznale, tek ne bi nikad. Ali usijanih glava ima uvek, nis se ne moze iskljuciti.

Quote from: nightflier on 10-07-2009, 00:26:44

Ti očigledno nisi pravnik. Čim je Ustav uveo pojam "prava na otcepljenje", otvorio je vrata za takav čin. Dalje, tu imamo sitnicu koja se zove Povelja Ujedinjenih nacija i još neke gluposti, koje su starije od nacionalnih ustava. Ali to su davno isprđene priče i ne vidim zašto bi se sada mi time bavili.

Nisam pravnik a nadam se da nisi ni ti posto ne razlikujesh narod i republiku kao cinioce SFRJ.

no sasvim si u pravu da su to ispricane price (iako si sam potegao ustav iz '74) kao sto je i tiha voda dobro sabrao da se u krajnjoj liniji sve svelo na 'stanje stvari na terenu'.

medjutim, ono na sta sam ja mislio kada sam gore spomenuo haski tribunal, je da, bez te bitne komponente i njenog koriscenja za ustanovljenje jedne strane kao iskljucivog krivca za zlocine (do genocida) i za sve ostalo sto se desilo u ex YU, istorijski gledano, ne bi mogao postojati nikakav zadovoljavajuci okvir koji bi opravdao onakvo delovanje EU, UN-a, NATO i ostalih subjekata direktno ili indirektno ukljucenih u balkanske ratove.

Čitavo vreme yu krize, plasira se jedna klasična zamena teza. Da je Srbija promenama svog ustava, srušila ustav iz 74, i time razbila Jugoslaviju.
Ona je razbijena upravo ustavom iz 74, a Srbija je dovedena u paradoksalnu situaciju
da u svom sastavu ima dve pokrajine, sa ovlašćenjima i pravima republika.


Zanimljivo je da upravo najzešći antikomunisti, koji danas pljuju po onom vremenu,
zdušno podrzavaju pomenuti ustav, koji je bio prethodnica rastakanja Srbije.

Albanka našla majku Srpkinju


SKORO pune tri decenije, majka Živka (60) i ćerka Šćipe (30) jedna o drugoj ništa nisu znale. Životne staze su ih odvele na dve strane, Živku, Srpkinju iz Virova kod Valjeva, u Nemačku, a Šćipe, po ocu Albanku, na Kosovo. Zahvaljujući ćerkinoj upornosti, koja je žarko želela da upozna majku, njih dve su se nedavno srele u Bajinoj Bašti, u kući Šćipine polusestre Vesne Marjanović.
Živka se 1977. godine u Manhajmu u Nemačkoj, gde je radila u kuhinji jednog restorana, posle smrti svog muža Hrvata Karla Ćumurdžića, udala za Fazliju Nimanija, Albanca iz Kosovske Mitrovice. Aprila 1979. godine dobili su kćerku i dali joj ime Šćipe, a godinu dana kasnije rodio se i sin Sejdo.
- Nisam ni slutila da će se Fazlija potpuno promeniti. Gotovo svaki dan me je maltretirao, a pred novogodišnje praznike 1980. godine dobro me je istukao, povredio mi obe ruke i naredio da idemo u Kosovsku Mitrovicu kod njegovih roditelja. Tu mi je saopštio da deca ostaju kod njegove familije i zapretio da će me ubiti ako ih budem tražila. Dao mi je pare za kartu za povratak u Manhajm - priča Živka.
Po povratku u Nemačku Živka je gajila Slađanu, kćerku iz braka sa Karlom i godinama tugovala što ništa ne zna o deci koja su ostala na Kosovu.
- Imala sam nepunih 19, a brat Sejdo samo osam meseci kada nas je majka donela kod očeve bake. Bili smo mali pa se i ne sećamo njenog lika. Od tada su prošle skoro tri
decenije. Kako sam postajala starija, tako se u meni sve više javljala želja da nešto saznam o majci. A kad sam i sama postala majka, još više sam tragala za njom. Verovala sam da je živa i nisam gubila nadu da ću je pronaći - kaže Šćipe koja se po završetku medicinske škole udala za mašinskog inženjera Iljira Muharemija. Imaju dve kćerke, petogodišnju Erzanu i trogodišnju Anilju. Žive u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Šćipe objašnjava da je sve krenulo u pravom smeru u potrazi za majkom zahvaljujući komšijama Vladu i Miri Denić koji su se preko telefona u Virovu raspitivali o Živki. Slučajno su odabrali broj Milomira Vesića. Ispostavilo se da je on rođak Vesni i Radovanu, Živkinoj deci iz prvog braka. Milomir je o tom pozivu obavestio Živkinu najstariju kćerku Vesnu koja je udata za Rada Marjanovića i živi u Bajinoj Bašti. Ona je odmah telefonom stupila u vezu sa sestrom po majci iz Kosovske Mitrovice i obavestila je da im je šezdesetogodišnja majka Živka i dalje u Manhajmu i da svake godine dolazi kod nje u Bajinu Baštu. Zajedno sa suprugom Helmutom Ginherom, Nemcom s kojim je u skladnom braku, ali bez dece, punih 20 godina.
- Dogovorile smo se da se svi nađemo kod mene u Bajinoj Bašti. I zaista, nedavno je došlo do susreta. Mama je sa Helmutom došla, stigla je Šćipe sa suprugom i kćerkama. Dovezao ih je komšija Vlado Denić, čovek koji je mnogo učinio da nas Šćipe pronađe. Poslednjih nekoliko meseci mama ima zdravstvenih problema, pa sam se plašila kako će podneti ovaj susret. Dva dana i dve noći samo smo se grlile, plakale i pričale. Suprug Rade je Iljira, Helmuta i Vlada dva dana vodio na izlete. Želeo je da omogući da mi što više budemo zajedno i same. Za to vreme oni su obilazili Perućac, Taru, Zlatibor - priča Vesna.

SVA DECA NA OKUPU
Živka se dogovorila sa kćerkama da se do kraja ove godine sva njena deca nađu na okupu kod Vesne u Bajinoj Bašti. Biće tu uz Vesnu stariji Živkin sin Radovan, koji živi u Virovu, iz Manhajma doći će Slađana, koja je završila prava i radi u jednoj advokatskoj kancelariji, a iz Kosovske Mitrovice stići će Šćipe i Sejdo. Pre toga doći će do susreta u Kosovskoj Mitrovici između Živke, Vesne i Sejde.
- Još to da doživim pa ne žalim da umrem. Valjda je sudbina htela da se sve ovo sa nama ovako desi. Ipak, Bog nas je pogledao - uzbuđeno priča Živka.

nekako me podsjeca na teror nad srbima u brazilu gdje muz i zena traze od domorodaca umorenog zeninog brata koji je i muzov brat.

Quote from: zosko on 01-08-2009, 22:48:01
nekako me podsjeca na teror nad srbima u brazilu gdje muz i zena traze od domorodaca umorenog zeninog brata koji je i muzov brat.