ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

"Od Sezana do Pikasa, remek-dela galerije Volar"
Muzej Orsej, Pariz

Ambroaz Volar (1866-1939) je galerista koji je najviše uticao na razvoj moderne umetnosti. Zahvaljujući intuiciji, trgovačkom osećaju i smelosti, on je promenio tok likovne umetnosti pred kraj 19. veka. Volar je bio prvi galerista koji se usudio da izloži Van Gogova, Sezanova, Derenova i Ruoova dela. On je ohrabrio Majola i Renoara da se bave skulptorskim radom... On je posle čuvenog Jesenjeg salona 1905. godine otkupio sve slike fovista... On je organizovao izložbe Bonara, Gogena, Pikasa i finansirao monografije nepoznatih autora, čija imena danas predstavljaju osnovu modernog slikarstva.

Muzej Orsej je prikupio oko dve stotine slika, crteža, skulptura, keramika i knjiga koji su u jednom trenutku bili u Volarovoj galeriji. Izložba je podeljena na deset celina, označavajući odnos slavnog galeriste i tada nepoznatih umetnika. Prirodno, na početku su Sezan i Van Gog, a završava se njegovom saradnjom sa Pikasom.

Izložba je zanimljiva zbog celovitog prikaza genijalnosti i značaja Volara u stvaranju istorije umetnosti u njegovom trgovačkom radu. Medjutim, izložba nema značajnih dela, nego dela koja su od sporednog značaja za opus prikazanih majstora. Slabost izložbe je i muzeološki pristup vrlo klasičan i didaktičan, koji izložbu čini nedinamičnom.


Deren "Londonski kej"

wow, svaka cast Orseju, bila sam tamo dva puta i cini mi se da bih mogla citav zivot tamo da odlazim, nikad mi ne bi dojadio...

ne znam da li je jos uvek ta postavka, ali u janurau je bila izlozena zavidna kolekcija art nouveau namestaja i ukrasa.

poslednja izlozba na kojoj sam ja bila je Picasso u Novom Sadu, i deo te izlozbe koji je u Beogradu, u Institutu Servantes.

http://www.artmagazin.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=493&Itemid=35

ja sam samo jednom bio u Orseju.

Pierre et Gilles, Double je
1976 – 2007
Jeu de Paume, Paris

Izložba "Dvostruko ja" prikazuje 120 radove fotografskog para, čiji stil već dve decenije utiče na reklame, modnu fotografiju i foto-ilustraciju. Njihov svet lažnih srceparatelja i usmerene patetike, inspirisan je prikazima nadriumetničkih dela čiji je glavna vrednost da potsećaju na umetnost. Obično, ta se dela zovu "kič". Pjer i Žil su uspeli da takvim kompozicijama daju visoku teatralnost, hladnu estetizaciju i, što je najvažnije, utisak poetičnosti. Svaka fotografija se radi u posebno načinjenom studijskom dekoru, a potome se doradjuje, retušira, oslikava i ubacuje u teški ram od drveta sa lažnom pozlatom.

Sva njihova dela sadrže koncept zasnovan na povratnoj sprezi umetnosti i kiča, trudeći se da na taj način prevazidju šarenilo imitacije. Pjer i Žil zasnivaju svoj rad na pretpostavci da gledalac dobro poznaje pravu umetnost kao i kič, te kroz estetizaciju i simboliku, žele da ukažu na složenost ljudskog stvaralaštva i odnose elitističkog i narodskog. Sasvim prirodno, proizvod je dramatičan i stilizovan kič, hladnog i pretencioznog pristupa. Pjer i Žil su se upoznali pre više od 30 godina i vrlo brzo postali, ne samo ljubavni par, nego i umetnički tandem. Njihov čudni svet uglancanog kiča doživeo je veliku popularnost tokom osme decenije, a krajem 90-ih godina, slava im je izašla van granica Francuske. Izlagali su u najvećim galerijama na svih pet kontinenata, a njihov stil je postao ne samo prepoznatljiv, nego i vrlo prodavljiv.

Politikin Zabavnik u MPU

Izložba radova ilustratora "Politikinog Zabavnika", od osnivanja tog nedeljnika 1939. godine, biće otvorena u četvrtak 23. avgusta u Muzeju primenjene umetnosti.

Prema rečima autora izložbe, kustosa MPU Slobodana Jovanovića "Politikin Zabavnik" je jedinstven časopis na našim prostorima ne samo po dugovečnosti, već i po tome što se razlikuje od ostalih magazina slične orijentacije po univerzalnom pristupu temama iz raznih oblasti, od naučnih i istorijskih priča, do domaćih i stranih stripova i ilustracija.

Jovanović smatra da je "Zabavnik odavno zauzeo počasno mesto u pop kulturi Srbije i Jugoslavije".

Na izložbi će biti predstavljeni radovi 104 umetnika, sa 367 radova, koji su radili ilustracije, karikature i stripove za "Zabavnik.

Pre Drugog svetskog rata u "Zabavniku" stvaraju ruski emigranti Đorđe Lobačev i Vladimir Žedrinski.

U posleratnom periodu to su Ratomir Ruvarac, Božidar Veselinović, Brana Jovanović, a poslednjih dvadesetak godina Dobrosav Bob Živković, Rastko Ćirić, Aleksa Gajić Boban Savić Geto, Darko Grkinić, Silva Vujović i mnogi drugi.

Bilo da su radili ilustracije, karikature ili stripove u tehnikama tempere, akvarela, tuša, kolaža ili digitalno, svaki od umetnika predstavljen na izložbi ,,Ilustratori Politikinog Zabavnika" dao je poseban pečat duhu ,,Politikinog Zabavnika".

(B92)

e uđavola, za ovo sam znao i pre nego što je otvoreno, a uspeo sam da nekako smetnem s uma više puta...

ako je još uvek otvorena, jeste l' za neku grupnu posetu?

mislim da je otvoreno do nekog septembra, nisam sigurna kog... prva nedelja, tako nesto

Quote from: "malisha"mislim da je otvoreno do nekog septembra, nisam sigurna kog... prva nedelja, tako nesto

Do 20. septembra. Steta sto nije otvoreno do 30. septembra da mogu ljudi koji dolaze na salon stripa da vide izlozbu.

ako ne lupaju po prstima, islikaću

kad je salon stripa (neupucena..)  

Malisha, Malisha...

PETI MEĐUNARODNI SALON STRIPA
27-30. septembar 2007.
SKC BEOGRAD

Quote from: "Cornelius"Malisha, Malisha...

PETI MEĐUNARODNI SALON STRIPA
27-30. septembar 2007.
SKC BEOGRAD

     stidim se....  
hvala  

Quote from: "Cornelius"...Pjer i Žil su se upoznali pre više od 30 godina i vrlo brzo postali, ne samo ljubavni par, nego i umetnički tandem....

eh svasta
nedavno sam citala nesto o njima, ne znam kako mi je ovaj podatak promakao... i kako sama nisam na to ni pomislila. i zapravo, zasto je to uopste bitno?
ali, radovi su im stvarno super  

"Sergio Toppi"
Galerie Maghen
Pariz

Serdjo Topi je verovatno jedan od najvećih živih strip majstora. Njegov svet je istovremeno realističan i oniričan. Svoju karijeru je započeo kao ilustrator, a od sredine 60-ih crta i stripove. Njegov grafizam, posebno crno-beli, odvaja ga od ostalih strip majstora. Sigurna i gipka linija, vrlo fine šrafure, bogatstvo detalja, autentičnost likova, onirčnost pejzaža i odlična figurativna naracija, čine samo deo njegovog izraza. Posebna pažnja je posvećena zstetici table, koja je nalik Hogartovim stremljenjima, istovremeno narativna, ali i sa željom da bude komponovana kao slikarsko platno.

Pored stotinak izloženih tabli, ilustracija i crteža, posetioci su mogli i da se upoznaju lično sa Maestom, koji je posebno za ovu priliku došao u Pariz. Posebno zadovoljstvo je bilo kada se sasvim slučajno na otvaranju pojavio Lorenzo Mattotti, takodje italijanski majstor i jedan od značajnih inovatora 9. umetnosti.

Ovogodišnji pariski Medjunarodni salon savremene umetnosti FIAC okupio je krajem oktobra 179 izlagača iz 23 zemlje. Manifestacija je zbog veličine podeljena u tri dela. Dvorište muzeja Louvre kolekcionarima je  ponudilo dela mladjih autora koja mogu da se smatraju za nova kretanja. Park Tuileries dao je mogućnost ljubiteljima umetnosti da vide velike statue i instalacije u slobodnom prostoru, dok se najvažniji deo odvijao pod staklenom kupolom Grand Palaisa.

Iako je FIAC ove godine ostao bez velikih imena kao što su njujorška galerija Barbara Gladstone i londonska galerija Sadie Coles, pojavila su se druga imena. Najvažniji galeristi uložili su dosta napora i izneli su dela visokog kvaliteta, tako da je ovogodišnji nivo viši nego prošle godine, posebno u načinu izlaganja i konceptima štandova. Berlinska galerija Arndt & Partner konstruisala je svoj štand oko jednog jedinog platna ruskog majstora Erika Boulatova. Slično je i Anne de Villepoix postavila čitav štand oko instalacije Kadera Attie, frižidera i ogledala koji evociraju "skyline" američkog grada. Strane galerije nisu došle sa trećerazrednim delima namenjenim malom francuskom tržištu, nego su računali na planetarni domet oživelog FIAC-a. Kod svih učesnika salona, mogla je da se vidi želja za održavanjem nivoa koji je postignut u zadnjih nekoliko godina, posle  dugog perioda ispunjenog problemima.

Većina stručnjaka se slaže da je ovogodišnji FIAC, po svojoj svežini i zrelosti, ostavio daleko iza sebe londonski salon (Frieze) i stao rame uz rame sa bazelskim salonom, apsolutnom referencom na tržištu savremene i moderne umotnosti. Bazelski salon, zbog švajcarskog poreskog sistema, ostaje i dalje najveća berza moderne i savremene umetnosti. Inače, mesto najvećeg biznisa u savremenoj i modernoj umetnosti, nalazi se u SAD-u, jer su Amerikanci uvek bili više okrenuti savremenicima, nego prošlosti. Iza njih se nalazi Velika Britanija, a na trećem mestu, znatno ispred Evrope, našla se Kina.

Design contre design
Grand Palais, Paris

Dva veka dizajna, od početka industrijske revolucije (1770) do danas, prikazani su kroz duhovit i zanimljiv pristup. Za razliku od izložbe dizajna postavljene 1993. godine na istom mestu, i njenog edukativnog pristupa, "Dizajn protiv dizajna" je krenuo drugim putem. Istorijska perspektiva koja opterećuje svako razmišljanje, postala  je toliko složena da joj se izgubilo značenje. Izbegavajući čas iz istorije umetnosti, izložba se ne obazire na hronologiju, škole i geografiju, nego zadržava samo ključne teme – oblik predmeta, kontekst stvaranja i uticaj arhitekture. Izbrisana je razlika izmedju čistog dizajna, primenjene umetnosti, zanatstva i arhitekture. Težište je stavljeno na rušenje akademskih granica. Izložba započinje kroz približavanje predmeta čudnih oblika, razmatranjem pravih, zakrivljenih i proizvoljnih linija.
Druga tema dotiče uticaje sredine na stvaranje - biljni, životinjski i ljudski elementi. Tema posvećena arhitektonskom pristupu primenjenom na upotrebne predmete, prikazuje tri monumentalne celine koje dominiraju izložbom. Sklad celina koje je zamislio komesar izložbe Jean-Louis Gaillemin, na vrlo originalan način ostvario je Hubert Le Gall. Njegova scenografija se poigrava sa senkama i prosvetljavanjima, intimnim ambijentima i monumentalnim kompozicijama. Postavka nema klasičan pristup i  posetilac neće u sećanju zadržati didaktičku stranu.

Giuseppe Arcimboldo (1526-1593)
Palata "Luksemburg", Pariz

Poznat po antropomorfnim kompozicijama koje od voca, povrca, biljaka, zivotinja i predmeta sacinjavaju alegorijske portrete. Sylvia Ferino, kustos italijanskog renesansnog slikarstva beckog Kunsthistorisches Museum napravila je u pariskoj palati "Luksemburg" prvu izlozbu posvecenu u potpunosti ovom umetniku, otkrivajuci nepoznate strane velikog majstora – klasicni portreti, scenografski i kostimografski projekti za habsburski dvor...

Vise o izlozbi na sledecoj adresi: http://www.balkanmagazin.net/Kolumna/97d425b2-ff6b-4082-972b-d4e9e0e598a6/default.aspx

Bio sam u Magacinu,povodom izlozbe Poslednja pobuna  30 godina nju vejva i panka u Beogradu",ima zanimljivih fotografija,mada ne bas veliki broj.Narocito su mi bile zanimljive fotke mladjanog Tonija Montana i jedna u kojoj pauk odnosi milicijskog ficu .Takodje se moze videti i fotokopija iz milicijske evidencije o oduzetim predmetima (fanzini,bezdevi,publikacije,fotka sa nacrtanim kukastim krstovima na grudima neke ribe)od Gvide Obradovica.

http://www.b92.net/kultura/izlozbe/vesti.php?nav_id=273478

Jel' moze neko od ovdasnjih Bg-djana, ako je slucajno ufotografisao koju od izlozenih fotki za licnu kolekciju i/ili (zlo)upotrebu, da nesto od toga postavi i na ovom mjestu, pa da i mi ostali, Distancirani&Translatirani, shmeknemo nesto od postavke tako dokumentovanog jedinog masovnijeg i autenticnog Kreativnog Ekscesa&Eksperimenta na Brdovitom (a koji je, sto se tice aspekata ekspresivnosti njegovih protagonista, u cijelosti bio multi-medijski iskariran), necega sto je mnogima od nas najdoslovnije mijenjalo i/ili daljnje trasiralo Zivote?
Unaprijed zahvalan, i to beskrajno...

Pa sto ne pricate...

http://www.popboks.com/galerija/main.php?g2_itemId=11767&g2_page=1&g2_navId=x89b900df

***

La Serbie à Paris
Bourse de Commerce

Izmedju "izložbe" i trgovačke manifestacije. Ispod kupole stare pariske Berze, Srbija je montirala seriju fotografija, prikazujući umetničko i duhovno blago otadžbine, a pogotovo potencijal onoga što možemo da punudimo stranim turistima. Pored manastira, Lepenskog vira, Guče, Mokre gore, mesto su našli i strip crtači. Izložene su po četiri reprodukcije/table četiri autora: Aleksa Gajić, Zoran Janjetov, Dražen Kovačević i M.M. Brada. Da prolaznici ne bi otišli punih očiju i praznih korpi, postavljeni su neki simpatični ormarići i u njih je stavljen med, slatko, vezovi i pirotski ćilimovi. Nije bilo kobaja. U sredini se našao bife sa ponudom rakije - za popiti i za poneti. Tako se ja sa izložbe kući vratih sa flašom Stare sokolove šljivovice. Da se nadje. Pala temperatura ispod nule, pa će valjati da se čovek okrepi i ugreje srpskom mudrošću i kulturom.

Quote from: "David"Pa sto ne pricate...

http://www.popboks.com/galerija/main.php?g2_itemId=11767&g2_page=1&g2_navId=x89b900df

***

FENOMENI
Suočavanje sa srpskom rok-mitologijom
Povodom izložbe ,,Poslednja pobuna", fotografije Goranke Matić, Magacin u Kraljevića Marka 4

Odavno je jasno da kad je u pitanju popularna kultura u Srbiji ne postoji pouzdan akademski okvir u kome bi se kretalo prilikom njenog tumačenja. To je posebno interesantno kad se pogleda teren popularne muzike, koji pruža toliko bogatstvo mogućih socijalnih značenja i njihovih tumačenja, i razotkriva tokove u kojima se realno kreće ovo društvo. Umesto promišljanja, i ovde se dešava da ni bližu ni dalju prošlost ne možemo da sagledamo u drugačijim kategorijama od mitoloških. Tako je i sa istorijom lokalnog rokenrola – sa jedne strane je divno što je ,,novi talas" postao deo mitologije, kako ovdašnje rok-scene, tako i cele kulture... sa druge strane, visokim zahtevima koje je pred sebe postavljao svesni deo te scene nikako ne odgovara banalna idolatrija.

,,Poslednja pobuna: 30 godina nju vejva i panka u Beogradu" jeste serija dešavanja u realizaciji Doma omladine Beograda, započeta u januaru 2007, a kojima je zajednički zadatak da pomognu prepoznavanju pomenutog zbivanja i njegove zaostavštine kao procesa koji je uneo novu estetiku i moralne zahteve u našu kulturu. Na užas nekih aktera, moram da tvrdim kako je ono što je novi talas ostavio za sobom sada sigurno deo opšteg obrazovanja na ovim prostorima, a da su grupe nastale u tom periodu mnogo više od običnih pop-grupa.

Njihova posebna uloga u istoriji naše rok-muzike bila je u tome što su neke prepoznatljive ovdašnje gradske motive konačno pretvorili u autentičan rokenrol izraz. Za razliku od prethodne rok-generacije, koja je kroz obrade stranih pesama donela kod nas istinski rokenrol impuls i prvi put ga oživela na našem terenu, ovaj naraštaj je sebi dao zadatak da izmisli srpski rok-jezik, i na muzičkom i na simboličkom planu, kao i na nivou imidža. Razmere kulturne revolucije koju su tako izveli bile su ogromne, prosto zato što je na taj način srpski izašao u veliki pop-svet, postavši deo porodice jezika na kojima je rokenrol kao iskustvo moguć.

Posle toga više se nije moglo nazad.

Budan grad

Paradigma koja se krije u novom talasu i njegov odnos prema ostatku pop-produkcije kod nas nije daleko od crnog talasa u našem filmu – u vreme kad se nije moglo drugačije govoriti o realnoj društvenoj zbilji, metaforični jezik kroz koju se istina probijala bio je dragocen. Teško je sad objasniti da je novi talas u stvari uspeo da ovu jezičku kamuflažu istanji do nivoa obične paučine, iza koje se realnost jasno videla... i da je to u stvari bio revolucionaran čin. Koliko je prethodna generacija uspela da uvede simboličke jezičke oblike pobune u našu kulturu, toliko u vreme novog talasa više niko nije imao previše strpljenja da trpi nikakvo odlaganje neophodne promene.

Ključno pitanje je zašto niko više nije imao strpljenja? Meni lično se čini da smo sedamdesetih bili okruženi jednom takvom sveprožimućom lažnošću, društvenim statusom kvo izmišljenim da korumpira najšire slojeve, da je prosto prirodna reakcija zdrave gradske omladine morala da bude odbacivanje. Beograd je još od kraja šezdesetih u skokovima hvatao korak sa svetom, i ništa što se tamo negde napolju dešavalo više nije moglo da prođe neprimećeno, a onda se samo po sebi nametalo i poređenje sa situacijom kod nas. U svoja rana hipi vremena ovaj grad je postao opet grad sa mestom na mapi sveta i više nije bilo povratka na direktivne kulturne obrasce, koje su budući zločinci svejedno promovisali kao mejnstrim, sve dok od njih mnogo kasnije nije ostala samo sramota.

Ako ste slučajno prošle godine pogledali rekonstruisani film Jovana Jovanovića ,,Mlad i zdrav kao ruža", mogli ste jasno da osetite titraj rokenrola u svakoj njegovoj sekvenci – štaviše, siguran sam da nije pogrešno reći da je ovo film o rokenrolu, mada se on ne pojavljuje u njemu. Baš njegova eksplicitna zvučna odsutnost, a prisutnost u svakom prizoru i posebno dinamično iskidanom ritmu naracije, otvara nam jedan ogroman mogući Beograd. Makar 1971. u njemu postojala samo jedna dobra diskoteka i jedan moderan hotel, to nije bilo važno, jer je ono što se dešavalo u glavama ljudi bilo veliko. Ovaj film je najbolja zabeleška o ritmu jednog velikog grada, iz koga je iznikao današnji grad, te izgubljena kopča između crnog talasa u filmu i autentičnog domaćeg rokenrola u nastajanju.

Filmsko delo je bilo zabranjeno, iz danas zaboravljenih i sasvim nevažnih razloga, više se o njemu čulo nego što je bilo ljudi koji su ga videli. Međutim, skoro deceniju kasnije, njegova osnovna poruka izrečena modernim medijskim jezikom provukla se kao poruka nekih novotalasnih pesama: to je to prikazivanje laži u kojoj se živelo. Od svih grupa, grupa Šarlo Akrobata je ovome došla najbliže kad je snimila ,,Ljubavnu pesmu", čiji je tekst posvećen neobuzdanom zadovoljstvu koje oseća vlasnik stojadina dok se prepušta nedeljnom pranju svojih kola. Motiv vrlo strašne laži u kojoj se živi i na koju pristaju ljudi svuda okolo bila je glavna tematska linija koja je povezivala sve bendove na sceni međusobno, ali i sa grupama iz sveta.

Uzalud me budiš u pola pet

Kad gledate fotografije Goranke Matić izložene u Magacinu u Kraljevića Marka 4, vi imate veliku priliku da ne vidite nostalgiju. Njoj nema mesta u ovakvoj postavci koja puca od života i nadahnjuje samim atraktivnim izgledom i pozama ljudi koji su zabeleženih kao akteri jedne kulturne scene, kojoj je muzika bila samo okosnica. I zbilja, u to vreme je publika bila jednako važna kao i bilo koji član grupe na sceni – štaviše, mada se elitizam duha podrazumevao, elitizam muzičarske veštine je bio prezren. Kao što je jednom prilikom Uroš Đurić ispravno natuknuo: ,,Tad se u grad dolazilo da se donese svoj fazon, a ne da se pokupi neki". Ovo pretvaranje potrebe za samoizražavanjem u ključni kredo cele scene – najvažnije je njeno dostignuće u apsolutnom smislu i osnova pobunjeničke zaostavštine, koja se ne miri ni sa jednim postojećim sistemom. I to se vidi sa svake izložene fotografije.

Naš napor da dokumentujemo scenu i prikažemo je kroz artefakte samo donekle ide ka ovim vizuelnim uspomenama i onim što one otkrivaju iz do sada neprepoznate istorije grada. Već i sam način izlaganja neuokvirenih fotografija, koje su bile izložene kao film što se još uvek radi, ili kao strip na zidu, govori o tome da smo hteli da izbegnemo okoštavanje koje iskustvo ove scene ne trpi. Trud da nađemo i predstavimo dokumenta koja govore o svakodnevici policijske prismotre tadašnje muzičke scene (soba sa grafičkim materijalima Gvida Obradovića) bio je usmeren ka rekonstruisanju realnih okolnosti u kojima je ona obitavala. Išli smo toliko daleko u ovome da smo, malo ozbiljno, a malo šaljivo, izbor posluženja na otvaranju koncipirali kao izbor robe široke potrošnje pre 1980. – od ,,knjaza miloša" i ,,radenske", preko vinjaka, do čokoladnih bananica i bobi-štapića – sve sa namerom da verno predstavimo atmosferu perioda.

Koliko je ovaj deo naše istorije još neprepoznat, mislim da najviše govori sama činjenica da je ova postavka bila u stvari prva izložba fotografija Goranke Matić iz ovog perioda. Ako imate u vidu to da je ona svoje nedvosmisleno priznato umetničko ime napravila upravo kao učesnik scene o kojoj govorimo, tim je neobičnije da se niko nikad nije zainteresovao i upriličio ovakav presek njene dokumentacije (čija je ovo tek možda jedna desetina), od koje je i ono što smo predstavili najvećim delom prvi put izloženo javnom pogledu.

Na neki način i sama Goranka Matić kao i svi na otvaranju prisutni predstavnici vremena koje je bilo zabeleženo na zidovima izložbenog prostora funkcionisali su i kao eksponati, okrenuti mlađoj publici, ka kojoj je cela ova rekapitulativna avantura ponajviše usmerena. Na majskim tribinama sa akterima ove scene u Domu omladine prosto je dirljivo bilo pratiti pitanja koja su postavljali oni koji se tog vremena ne mogu sećati – u stvari, njihova pitanja nisu toliko ni bila bitna, koliko potreba da nađu referentni okvir u kome bi se sami kretali, neku vrste svoje preteče koja bi im funkcionisala kao primer. U tome i jeste osnovni razlog bavljenja ovom temom danas – uspostavljanje žive referentne tačke od koje se može krenuti dalje, posebno ako tražimo korene moderne građanske kulture u našoj sredini.

Poslednje buđenje

Konačno, i ime projekta ,,Poslednja pobuna" nastavlja se na tradiciju provokacije, koju je novi talas pretvorio u deo naše opštepriznate moderne kulturne baštine. Izvor imena je Koja, a poruka je jasna: ova pobuna je bila poslednja pobuna vredna pažnje i ona je omogućila sve ostale pobunjeničke glasove koji su došli posle nje. Ako se sa ovim ne slažete i ako vas možda ovakva konstatacija vređa, onda je to pravi razlog da učinite nešto po tom pitanju. A sasvim sigurno je poslednji čas.

Autor je odgovorni urednik Doma omladine Beograda

Dragan Ambrozić

Otvorena izložba specijalnih filmskih efekata u Magacinu


Prostor "Magacin u Kraljevića Marka" noćas je bio ispunjen mladom publikom koja je došla da vidi otvaranje izložbe umetničke grupe "Med skvirel", specijalizovane za izradu filmskih efekata.

"Med Skvirel" predvodi Sendi Kumalakanta, autor maske turskog đavola u "Šejtanovom ratniku", a ostali članovi grupe su Beca i Lana Rakanović, Vukašin Popović, Vladimir Stanojević i Darko Ilijevski. Njihova izložba pod nazivom "Iza kamere" trajaće do 28. decembra.
Posetioci su mogli da vide statične, hodajuće i interaktivne eksponate, a cilj njihovog izlaganja bio je da se ljubiteljima filma pokaže kako specijalni efekti funkcionišu, i da su umeća domaćih stručnjaka u toj oblasti dosegla svetske standarde.
Izložba je bila u ključu fantastike i horora; publika je mogla da vidi lutke, na primer vampira i poluraspadnutih kostura, a naokolo su šetali "živi" eksponati: bolničarka sa spečenim licem i udovima, i zombi pod kapuljačom koji je nosio rukavicu u obliku glave demona.
U posebnoj prostoriji, ograđenoj bodljikavom žicom, jedna devojka, okačena o sajlu, demonstrirala je hodanje po zidu, a sve vreme blještalo je stroboskopsko svetlo.
Interaktivni efekti - koje je svaki posetilac mogao da isproba - uključivali su krvarenja i nadimanja grudnog koša, pulsiranje izvađenog srca iz filma "Šejtanov ratnik", kao i lomljenje ruke.
Jedna od maketa grudnih koševa služila je za simulaciju naduvavanja vena - gotovo do pucanja. Efekat se proizvodi tako što se u skulpturu uz pomoć šprica i plastične cevi upumpa vazduh.
Publika je mogla da vidi minijaturu koja je u epilogu "Šejtanovog ratnika" dočaravala hram iz dubina pakla, opasan potokom lave.
Predstavljeno je i specijalno kućište kućnog računara - obogaćeno motivima iz serijala filmova i video igara "Osmi putnik/Tuđin protiv Predatora" (Alien Versus Predator) koje će se naći na naslovnici magazina "Svet kompjutera" za broj iz januara 2008. godine.
Grupa "Med skvirel" izložila je, pored svojih slika, grafika i skica izložila i fotografije sa drugih manifestacija na kojim je učestvovala: nedavno završene konvencije ljubitelja fantastike "Beokon" i šampionata u bodi artu, koji je održan u novembru.
Saradnici radionice su kostimograf Magdalena Klasnja i scenograf Ilija Višnjić, a gost izložbe je Filip Acović, student režije, koji je izložio dizajne iz svojih projekata.

...sinoć sam posetio gorepomenutu izložbu - prikazano je zanimljivo i umešno izvedeno, ali u samom podrumu Magacina je xxx spooky a i vrlo ledeno... moja zamerka se odnosi na činjenicu da postavka ne sadrži gotovo nikakve odrednice, a za to nije bio potreban nekakav poseban trud...

Mnoštvo izložbi je organizovano u Versaju, ali ni jedna nije imala Veliki Apartman Luja XIV za scenografiju. Zato je izložba "Kada je Versaj bio ukrašen srebrom" posebna već u samom pristupu. 1682. godine Kralj Sunce ukrasio je svoje prostorije nameštajem od srebra. Čitava državna rezerva srebra, oko 20 tona, bila je data najboljim juvelirima, da načine dve stotine komada nameštaja i upotrebnih predmeta. Stolovi od 350 kilograma, sofe od 250 kilograma, ogledala od 425 kilograma, posude za hladjenje flaša od 400 kilograma, dok je balustrada koja je okruživala kraljev krevet težila čitavu tonu srebra. Nažalost, da bi finansirao rat, Luj XIV je 1689. morao da žrtvuje svoj nameštaj, te se o njemu zna samo na osnovu dokumenata. Da bi se posetiocima približio utisak koji su imali kralj i dvorjani, sa različitih evropskih dvorova pozajmljeno je dve stotine komada nameštaja i ogromnih ukrasnih predmeta od srebra, što predstavlja više od tri četvrtine do danas sačuvanog srebrnog nameštaja uopšte.

Više o izložbi ovde: http://www.balkanmagazin.net/Kolumna/6dd01e72-77be-4e55-a92e-ae2d54b9e8a8/default.aspx

30 godina nju vejva u Beogradu – II deo

U četvrtak, 20. marta, u beogradskom izložbenom prostoru Magacin biće otvorena izložba Poslednja pobuna II, povodom 30 godina nju vejva u Beogradu.

U drugom nastavku izložbe grafičkog materijala (plakati, fanzini, isečci iz štampe, ulaznice...) okrećemo se likovnoj zaostavštini nju vejva, proizvodima samih aktera muzičke scene - članova grupa, autora fanzina i plakata, navodi organizator akcije - Dom omladine Beograda.

Poslednja pobuna II sledi nakon Poslednje pobune I - izložbe fotografija Goranke Matić održane prošlog decembra.

Pre toga je prošlog proleća u DOB-u održan serijal tribina sa učesnicima kao što su Srđan Đile Marković, Cane Kostić, Branko Rosić Rosa, Slobodan Konjović, Momčilo Rajin, Koja i Nebojša Pajkić, koji su govorili o različitim aspektima domaćeg panka i novog talasa.

Umesto umetničkog pogleda na scenu, izložba se ovaj put bavi njenim artefaktima.

Izložba u Magacinu (Kraljevića Marka 4) biće otvorena od 20. marta do 3. aprila 2008. godine.

Pariska izložba "Vlaminck, instinkt zveri" okupila je u Muzeju Luksemburg, prvi put posle pola veka, sedamdeset platna i dvadesetak keramika pariskog majstora iz njegovog najplodnijeg perioda, 1900. do 1915. godine. Dela pozajmljena iz 25 muzeja sa više kontinenata, prikazana su hronološki, ukazujući na dva najvažnija Vlaminckova perioda - fovistički i sezanovski. Izložba započinje nesigurnim platnima u moneovskom stilu, iz vremena kada se Vlaminck slikarstvom bavio samo iz strasti. Naime, u dvadesetoj godini, on je već bio oženjen i imao je dvoje dece. Da bi izdržavao porodicu, on je morao da daje časove violine, da svira na zabavama, da vozi biciklističke trke za novac i da učestvuje na veslačkim regatama. Slučajni susret 1900. godine sa Andréom Derainom, promenio je njegov život. U zajednički iznajmljenom ateljeu, oni su počeli da istražuju izražavanje bojom. Uprkos nepoznavanju osnovnih tehnika i načela slikarstva, Vlaminck je odbijao da uzima časove crtanja, strahujući da mu edukacija ne ošteti senzibilitet. Tako, on skoro nikada nije radio pripremne crteže, nego je čistim bojama iz tube slikao neposredno na platnu. Vlaminck je radio brzo, tražio intenzitet osećanja koji je na njega ostavila scena i dovodio kolorit do paroksizma, postavljajući osnove onoga što će biti nazvano fovizmom.

Više o izložbi: http://www.balkanmagazin.net/kolumna/izlozbe/vlaminck__nezan_i_silovit_varvarin.xhtml

Izložba "Promenada" u okviru tradicionalne manifestacije "Monumenta" (7. maj - 15. jun) prikazuje samo jedno delo. Ove godine, izložba na 13,5 hiljada kvadratnih metara, sastoji se od pet čeličnih ploča debljine 13 cm, visine 17 metara i širine 4 metara. Postavljene uspravno na razmaku od 28 metara, ove ploče teške po 75 tona nisu pravilnog oblika, nego su iskošene za 1,69° prema prema jednoj od ivica.Ulaskom na izložbu, posetilac vidi kompoziciju sa strane, imajući utisak potpune praznine. Čelični monoliti debljine 13 cm, gube se u gigantskom prostoru Grand Palaisa. Tek odlaskom do prvog monolita, posetilac sagledava čitavu instalaciju.

Više o izložbi: http://www.balkanmagazin.net/kolumna/izlozbe/celicni_pejzaz.xhtml

Smatrana za večitu strankinju u Francuskoj, optuživana za preljubu, vidjena kao rasipnica i nazvana "Madam Deficit", optužena za izdaju i giljotinirana posle Revolucije, Marie-Antoinette (1755-1793), kraljica, žena Louisa XVI, izazivala je kontroverzna osećanja kako za života, tako i dva stoleća posle smrti. Pariski muzej Grand Palais posvetio joj je veliku izložbu trudeći se da izbegne sva preterana vidjenja. Oslonivši se na "istorijske činjenice", izložba je okupila tri stotine umetničkih dela, većinom iz Luvra i Versaja, želeći da osvetli manje poznate strane kraljičinog života. "Izložba pokušava, neostrašćeno, da ispripoveda jedan život, proizvod dvora, koji će pokušati da ostvari više slobode, a onda će biti nenadno slomljen sudbinom", kaže Xavier Salmon, komesar izložbe. Po rečima Pierre Arizzoli-Clementela, drugog komesara manifestacije, u pitanju je "umetnička izložba o ukusu jedne kraljice koja je živela u trenutku kada je francuska umetnost bila na svom vrhuncu".

Vise o izlozbi: http://www.balkanmagazin.net/kolumna/izlozbe/marieantoinette_infantilna_i_narcisoidna_kraljica.xhtml

Izložba 20 reprodukcija tabli iz novog Smudjinog albuma. Izložba je organizovana u bašti Muzeja Monmartra. Sve je uradjeno s-brda-s-dola, bez ikakvog smisla i reda, tek da se nasade po bašči table albuma čija se radnja dogadja na Monmartru. Relativno besmisleno.

"Postoje slikari koji su živeli tako snažno, da njihovo slikarstvo možemo da objasnimo u svetlu njihovih života i da im damo psihološko objašnjenje", kaže Maria Pia Mannini, komesar pariske izložbe "Filippo i Filippino Lippi" i direktorka gradskog muzeja toskanskog grada Pratoa. Filippo Lippi (Firenca, 1406 - Spolet, 1469), jedan je od najvećih slikara Quattrocenta koji je radio u Toskani i retko bio prikazivan van Italije. Izložba u veličanstvenom prostoru Palate Luksemburg, pokraj Senata, posvećena Filippu i njegovom sinu Filippinu (Prato, 1457 - Firenca,1504) okupila je pedesetak crteža, grafika, skulptura, keramika, freski i slika radjenih temperom na drvetu, 14. do 16. veka, od kojih većina nikada nije napuštala Italiju. Dela su, uglavnom, pozajmljena iz Palazzo Pretorio, gradskog muzeja grada Pratoa. Tako, ova izložba omogućava, ne samo, da se vidi rad oca i sina Lippija, nego i njihov uticaj na novi stil, Renesansu i "manijerizam", koji su nastavili njihovi najbliži saradnici Fra Diamante i Domenico di Zanobi, a kasnije razvili i drugi majstori: Botticelli, Tommaso di Piero, Luca Signorelli, Zanobi Poggini, Raffaellino del Garbo...

Ko voli Quattrocento, ima ceo tekst u Balkan magazinu:
http://www.balkanmagazin.net/kolumna/slikarstvo/na_razmedji_gotike_i_renesanse.xhtml

U Parizu se održava izuzetna retrospektivna izložba Kandinskog koja, na jednostavan način, omogućava lep presek kroz više stvaralačkih faza ruskog majstora i njegov lagani prelaz iz realističkog slikarstva u apstrakciju. Stotinak ulja i zanimljivih dokumenata podeljeni su u pet velikih perioda koja obeležavaju život i rad velikog majstora, smatranog ne samo za začetnika apstraktne umetnosti, nego i za jednog od najvažnijih teoretičara potpuno novog načina slikarskog izraza. Tekst je na sledećoj adresi:

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/slikarstvo/kandinski__vitez_apstrakcije.xhtml

Dve izuzetne izlozbe ikona u Parizu. Jedna je posvecena bugarskim ikonama, a druga svetogorskim. http://www.balkanmagazin.net/kolumna/izlozbe/duhovno_i_umetnicko_blago_balkana.xhtml

Malo kasnim ali nema veze,1.deo postavke je do 20.septembra

Remek dela Narodnog muzeja u Galeriji SANU

Izložba 130 remek dela Narodnog muzeja "100 godina srpske umetnosti" otvorena u Galeriji Srpske akademija nauka i umetnosti. Period koji će biti obuhvaćen je od 1850. do 1950. godine.





Postavka je podeljena u tri segmenta, a zamišljena je tako da u dva odvojena prostora, galerijski uređena, predstavi dela koja svedoče o određenoj epohi u srpskom slikarstvu, dok su u središnjem delu Galerije SANU slike postavljene onako kako se čuvaju u depou Narodnog
muzeja.

Posetioci će tokom izložbe biti u prilici da vide svih 130 dela koja čine postavku, ali će, u zavisnosti od perioda, neka od njih posmatrati kao slike iz depoa, a neka onako kako bi bila predstavljena na stalnoj postavci u Narodnom muzeju.

Od 7. do 20. septembra posetioci će u galerijskom delu postavke moći da pogledaju dela nastala u 19. veku, počev od rodonačelnika bidermajera Konstantina Danila do umetnika koji su imali međunarodni ugled, poput Paje Jovanovića i Uroša Predića.

Od 20. septembra do 4. oktobra u galerijski uređenom delu postavke biće predstavljena dela umetnika koji su stvarali tokom prve tri decenije 20. veka, a potom će, od 4. do 18. oktobra biti posebno predstavljena dela nastala tokom četvrte i pete decenije prošlog stoleća.

Izbor obuhvata slike i crteže Konstantina Danila, Katarine Ivanović,  Đure Jakšića, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Milene Pavlović Barili, Milana Konjovića, Đorđa Andrejevića Kuna, Petra Lubarde i mnogih drugih.

Postavka je prethodno bila predstavljena u Nacionalnom umetničkom muzeju Rumunije u Bukureštu, s tim sto je izbor obuhvatao 150 dela.

Urađen je i izložbeni katalog koji obuhvata prateće tekstove Ljubice Miljković, Petra Petrovića i Gordane Stanišić, reprodukcije svih izloženih dela, biografske podatke o umetnicima i bibliografiju, a prodaje se po ceni od 1.000 dinara.

Za posetioce izložbe svakodnevno će biti organizovana i stručna vođenja kroz postavku, a svake subote biće održavane i prateće radionice Dečjeg kluba Narodnog muzeja.

http://www.khm.at/nocache/en/kunsthistorisches-museum/exhibitions/current/austria-itself-is-nothing-but-a-stage/?nojs=1&offset_3275=0&cHash=28f714a8ff

cekam peti juni, a evo razloga:

The Modern Woman
Drawings by Degas, Renoir, Toulouse-Lautrec and Other Masterpieces from the Musée d'Orsay, Paris
June 5 to September 6, 2010



Edgar Degas
The End of the Arabesque (Dancer Bowing) / Fin d'arabesque ou Danseuse saluant,
1876-1877
oil and pastel on canvas
Paris, Musée d'Orsay
Isaac de Camondo bequest, 1908
Photo: © RMN (Musée d'Orsay) / Hervé Lewandowski





Odilon Redon
Madame Redon Embroidering, in Profile / Portrait de Madame Redon brodant, vue de profil, 1880
pastel on paper
Paris, Musée d'Orsay (kept at the Graphic Arts Department of the Louvre)
Gift of Ari and Suzanne Redon, 1982
Photo: © RMN (Musée d'Orsay) / Hervé Lewandowski The first drawing exhibition ever to travel from the Musée d'Orsay brings works from the world's finest collection of 19th-century French art to Vancouver. Presented are nearly 100 works by celebrated French artists such as Daumier, Degas, Gauguin, Manet, Pissaro, Renoir, Rodin, Toulouse-Lautrec, Seurat, Vuillard and others.

Beginning around 1850, the artists represented in this exhibition turned away from the formal portraits, landscapes and historical subjects that had dominated French art for centuries and instead looked to scenes of everyday life as inspiration. Their drawings range from casual portraits and images of domestic interiors to cityscapes celebrating the dynamic new urban landscape of Paris. Poet and art critic Charles Baudelaire noted that the artists at this moment in France had uniquely captured a sense of the "modern" in their work. The exhibition explores the ways in which, in subject matter and technique, this art was considered to be innovative through a focus on one of the most popular subjects: depictions of women.

Reflecting the changing social roles in society, artists began to portray women with an increasing level of individuality and independence. Pictured in the café or in the street, in the boudoir and the bath, lounging or reading, and often unaccompanied by men, these depictions of often anonymous women departed radically from the traditional portrait genre and historical conventions that had relegated women in art to images of virgins, saints or idealized allegorical figures. These works, with the subjects' direct gaze and contemporary dress, announce a very different approach. Art history had rarely seen such representations of independent, confident women.

These extraordinary drawings–many of which have never been presented outside of Paris–provide an overview of late 19th century art, depicting the full range of one of art history's most brilliant periods of draftsmanship and a connection to the intimate creative impulse of some of the prominent artists of the era. The drawings speak to the heart of Baudelaire's evocation of the modern, as well as to the fascinating social evolution and representation of women during this period.

The Modern Woman: Drawings by Degas, Renoir, Toulouse-Lautrec and Other Masterpieces from the Musée d'Orsay, Paris is organized by the Vancouver Art Gallery and the Musée d'Orsay, and curated by Isabelle Julia, conservateur général du patrimoine, arts graphiques, Musée d'Orsay. Supported by the Canada Travelling Exhibitions Indemnification Program of the Department of Canadian Heritage.


PRESENTING SPONSOR:






SUPPORTING SPONSOR:

skoro posetih a da je bio zestog dozivljaj:
Bearing Witness
Works from the Collection
May 8, 2010 to January 3, 2011



Leon Golub
The Heretic's Fork, 1985-1994
acrylic on canvas
Collection of the Vancouver Art Gallery, Vancouver Art Gallery Acquisition Fund  A work of art often has both aesthetic and social importance. This exhibition featuring works from the Gallery's collection presents art that reflects a number of social and political conditions. The subject matter ranges from the effects of war, government action and industrial exploitation, to the social dynamics of society especially in relation to gender and identity politics. The works, incorporating photography, painting, printmaking, drawing, video and sculpture, are by 27 20thcentury artists, including Ed Burtynsky, Magdalena Campos-Pons, Larry Fink, Leon Golub, Pablo Picasso, Stephen Shames, Nancy Spero and others.

Bearing Witness: Works from the Collection is organized by the Vancouver Art Gallery and curated by Ian Thom, senior curator —historical.

Danas sam bila u Prirodnjačkom muzeju najviše zbog izložbe mog omiljenog sajko lika Günthera von Hagena: http://en.wikipedia.org/wiki/Gunther_von_Hagens



Izložba pod nazivom Körperwelten der Tiere je fascinantna, kao i sam razvoj tehnike koju je usavršio do najsitnijih detalja: http://en.wikipedia.org/wiki/Plastination
Sve na stranu, ali način za prezervaciju krvnih sudova je potpuno ludilo.
Elem, pošto su u pitanju bile životinje, povela sam i najstarije dete sa mnom. Humane eksponate će gledati tek kad uđe u pubertet . Slikanje same izložbe nije bilo dozvoljeno (osim eksponata na samom ulazu) ali, kao što znamo, naravno da sve, pa i to, već postoji na jutubetu :

Körperwelten der Tiere in Wien

Pored ove izložbe, u Prirodnjačkom su postavljene još dve. Jedna o pećinama i druga o prirodi & hemiji.
Evo malo fotki:
https://picasaweb.google.com/lilit612/NHM?authkey=Gv1sRgCMSw2dW0pffroAE#

Mebijus
Fondacija Kartije
Vise stotina originalnih tabli, ilustracija, crteza i stranica iz autorovog karneta. Pored novijih radova, postavljeni su i stariji, te smo se setili i mladosti, gledajuci autenticne table malog formata sa Arzakom, kao i iz Hermeticne garaze Dzerija Kornelijusa. Napravili su i smesan dokumentarni film u kome su razgovori i zezanja sa Genijem.



Uploaded with ImageShack.us

Franc-Ksaver Mesersmit
Muzej Luvr
Tridesetak statuta-portreta austrijskog dvorskog majstora. Portreti su radjeni od olova i od alabastera. Mesersmit je ovu seriju portreta sa grimasama radio za svoju dusu, pored narudzbina koje je radio za pare. Portreti nisu samo smesni, cudni i maestralno uradjeni, nego i odgovaraju mnogim ezoterickim razmisljanjima autora koji je bio obozavalac mesmerizma. Prosto je neverovatno koliko su ove biste moderne i ne nalikuju na stvaralastvo 18. veka.



Uploaded with ImageShack.us


Luka Kranah
Muzej Senata
Do sada najlepsa i najpotpunija izlozba velikog nemackog renesansnog majstora. Ne zaboravljajuci da umetnici stvaraju u odredjenom okruzenju, organizatori su izlozili i najvaznije Kranahove izvore, kao i dela koja su posebno uticala na njega. Prikazan je njegov rad, ali i rad njegovog ateljea (prava manufaktura) sa brojnim narudzbinama. Takodje, stavljen je akcenat na njegovo prijateljstvo sa Martinom Luterom i na njegovo stvaralastvo vezano za reformu i luteranstvo. Naravno, nije zaboravljena ni senzualnost zenskog tela (zena kao osnova muskog greha). Kranah je kategorija Direra, malo vise manijerizovan, ali za mene zanimljiviji od italijanskih majstora renesanse.



Uploaded with ImageShack.us

Juče sam posetio dve super izložbe, pa da vam na njih skrenem pažnju... 

"Cicin kutak" u Etnografskom muzeju

Izložba je postavljena u blizinu ulaza u muzej, pa ako kažete da idete samo da vidite Cicu, neće vam naplatiti kartu. Gledaocima je izloženo dvadesetak panoa sa nekoliko desetina skica i završenih tabli Cice Milivojević. U papiranoj varijanti se mogu naći Lepa Brena, Pavle Vujusić, Luna Lu (prava), Beti Bup... Svaratite obavezno ako te u blizini Studentskog trga, postavka nije velika ali ima materijala za desetak prijatnih minuta razgledanja.

QuoteLutke od papira - iscrtani i izrezani likovi od hartije, korišćene prvobitno u magazinima i novinama kao reklame za modnu i tekstilnu industriju, brzo su postale omiljeni predmet dečje igre. Preko celog lista papira štampani su crteži figure devojčice, dečaka ili odrasle osobe, kao i pojedini odevni predmeti, a igra se sastojala od isecanja lutke i odeće s priloženog papira i njeno odevanje.
"Politikin Zabavnik" je 12. oktobra 1968. godine izdao tablo "Obucite Denisa" sa crtežom omiljenog junaka stripova Denisa Vragolana i nekoliko delova odeće, a 26. oktobra 1968. godine pojavila se čuvena Cica i odeća za nju.
Jednostavna predstava bucmaste devojčice sa tri plava čuperka ubrzo je postala omiljeni lik dečje zabave. Denisa, Cicu, Margaretu, Baku Staku, Anu, Vesnu, mamu i druge do juna 1970. godine crtao je i oblačio poznati srpski modni kreator Čedomir Čedomir, a onda je tu ulogu prezuela autorka izložbe u Etnografskom muzeju Vladana Likar-Smiljanić, kojoj je pomagala sestra Biljana Likar-Popović. Uvedena je i redovna rubrika koja je postojala u svakom broju, a koja je nazvana "Cicin kutak" po novinarki Cici Milivojević koja ju je vodila. U "Cicinom kutku" su bile papirnate lutke za oblačenje, ali i uputstva kako se pravi nameštaj za lutke, šije, kuva.

"Biti lepa" u Istorijskom muzeju Srbije

Ulaz je 100 dinara za odrasle - ali vredi. Sakupljene fotografije su fascinantne - čak dirljive u pojedinim slučajevima. Pored fotosa, prezentovane su i posvete na poleđni (ako ih je bilo); tu su i članci iz novina koje su izlazile u tom periodu. Topla preporuka!

QuoteIzložba "Biti lepa", na kojoj će biti predstavljene fotografije žena iz Srbije, snimljene u periodu od 1918. do 1940. godine, biće otvorena 8. marta u galeriji Istorijskog muzeja Srbije u Beogradu. Na izložbi će biti predstavljene lične fotografije žena nastale između dva svetska rata, koje otkrivaju kako su pripadnice građanskog sloja tumačile dominantne ideale lepote svog vremena, poigravajući se brojnim estetskim obrascima koje je nudila tadašnja komercijalna kultura, saopšteno je iz Istorijskog muzeja Srbije.Sve izložene fotografije su privatno vlasništvo, a najveći broj potiče iz kolekcije Miloša Jurišića i sada se prvi put prezentuju javnosti. Autorka izložbe je kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije Katarina Mitrović.

Stenli Kjubrik
Pariska Kinoteka

Izlozba nam prikazuje istorijat Kjubrikovog stvaralastva. Pored fotografija i projekcija filmova, prikazani su i crtezi, makete, autenticni kostimi, namestaj, maske, predmeti, manuskripti, scenariji, planovi snimanja, ugovori, pisma... Za kjubrikologe i kjubrikofile pravi raj!! Ipak, izlozba je radjena za siroku publiku, tako da se ne ulazi u vertikalnu analizu, nego se daje samo horizontalno isijavanje velikog majstora. Vrlo prijatna izlozba.

Juče, 5. juna 2012, otvorena izložba Design for change u Muzeju primenjene umetnosti (MAK)u Beču http://www.mak.at/e/jetzt/f_jetzt_b_made4you_e.htm . "Gostujući kustos" je  Hartmut Esslinger, utemeljitelj "frog dizajna", a poznat i zbog udela u dizajniranju Apple proizvoda.
Poenta izložbe je upotreba dizajna u svrhu poboljšanja i ulepšanja kvaliteta života, a među eksponatima ima svega, od cucli-varalica, preko četkica za zube, vibratora, štaka, tableta, invalidskih kolica, pa do automobila, tramvaja i kamiona za gašenje požara na aerodromima, http://www.makdesignshop.at/index.php?cat=8&page=8&id=1737&lang=en&offset=0&limit=1&is_liveedit=1&view_mode=pic. Ne pamtim kad sam bila na zanimljivijoj izložbi, a još moram da dodam da je dobar deo organizacije ove izložbe odradila Ivana Đukić-Andrejić, devojka iz Beograda, zaposlena kao pomoćnik kustosa u MAKu, Thomasa Geslera.
Evo malo fotki koje su lošeg kvaliteta pošto sam bila pametna da zaboravim fotoaparat. 

Unutra je kao u Enterprajzu.


Praktičan, USB, punjač.


Flašice za mleko koje imitiraju oblik dojke.


Vibratori.




Esslingerov dizajn:


itd, itd.
Ako dolazite u Beč do 7. oktobra, nemojte da propustite.

vienno, da te nema, trebalo bi te izmisliti. ah!




http://www.miamiherald.com/2013/02/19/3241797/nudes-check-out-nudes-at-austrian.html

I...?

sta i? pa nista.
bila sam na ovoj izlozbi nedavno i daleko sad da je nesto sto se vidi tamo, ushicujuce, ali interesantno je koliko buke je izlozba izazvala i u samoj vienni. cak je odradjena i statistika u kojim delovima grada je najvise pocepanih ili precrtanih reklamnih postera. rezultati - zanimljivi.

kako je prošla u srpskim četvrtima?

gadno. al, znas i sam, mesani smo s turcima te zelim da verujem da su oni cepali i premazivali vise od nas. bilo je bas dirljivih moleraja.

Esherov muzej u Hagu

I...?

Suština je imati mecenu (tatu) koji će te izdržavati 35 godina. Za to vreme svašta se može uraditi. Posle je sve lakše...


Šalim se. Ali se i ne šalim...