ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Prosle godine:

THE TIGER LILLIES


Grupu je osnovao Martin Žak (Martyn Jacques), on je kompozitor i tekstopisac. Martin je samouki pevač fascinantnog kontratenor glasa koji često sa lakoćom prelazi u falseto. Pored pevanja, svira skoro sve instrumente, najčešće harmoniku, klavir i ukelele. Njegovi tekstovi govore o životu na margini, o prostitutkama, makroima, bordelima, sitnim kriminalcima i serijskim ubicama. I pored tako mračne i brutalne perspektive, tekstovi su uvek na visokom umetničkom nivou.

Pored Žaka, u bendu su i genijalni muzičari Adrian Huge i Adrian Stout. Huge svira sve moguće i nemoguće udaraljke. Pored sviranja, on je zadužen i za mnogobrojne zvučne efekte i scenske nastupe koji dočaravaju smisao i poruku pesme. Stout je zadužen za kontrabas, prateće vokale i muzičku testeru (ako se to tako zove, ona proizvodi prirodni efekat teremina). Stout inače potiče iz sveta džez i bluz muzike...

Pre koncerta u Sava Centru, nismo mogli da nađemo nikakvu kafanu ali su nas zato opsedali mali romi trazeci sitan novac. Taj Novi Beograd nije baš zanimljivo mesto za provod...

Na svu sreću, The Tiger Lillies na binu izlaze skoro tačno na vreme. Koncert su otvorili pesmom Death Train. Zvuk na bini je bio perfektan. Da je pala igla na tepih čulo bi se. Izuzetno intimna atmosfera male scene u Sava Centru (stolice su bile na bini) doprinela je da svi u publici imaju neposredan doživljaj svake Martinove emocije.

Svirali su i pesme sa najnovijeg albuma 7 Deadly Sins. Ovaj album je inspirisan slikom Hijeronimusa Boša Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari. Pesma Glutony (Proždrljivost) je posebno oduševila publiku sa tekstom he stinking rancid odour the fat from him hangs Yet the emptiness within leaves hunger with its fangs In aimless misery he gobbles and he farts... Adrian Huge je bio u centru pažnje. Pesmu Lust (Pozuda) su svirali u drugom setu.

Sa meni omiljenog (a za bend najuspesnijeg) albuma The Brothel To The Cemetery su svirali samo Russians i to po želji publike. Veliko oduševljenje je izazvalo izvodjenje pesme Flies sa albuma Farmyard Filth. Oduševljanja kakvo samo pesma o zoofiliji može da izazove...

Vrhunac koncerta je bilo izvodjenje peme Piss On Your Grave. Perverzno perfektna mesavina teksta, muzike, smisla za humor i scenskog izvodjenja
Svirali su i Heroin and Cocaine, Kick a Baby, Drowning, Louis, Crack Of Doom i mnoge druge pesme. Kada je došao red na izvodjenje njihove najpoznatije pesme Banging in the Nails, shvatio sam da je kraj koncerta blizu. Na svu sreću, bend se vratio na bis. I to još tva puta!


Koncert su zatvorili sa pesmom The Cheapest Show, kada sam shvatio da smo za relativno male pare (800 dinara) videli verovatno najkvalitetniji koncert ove godine...

I

NICK CAVE AND THE BAD SEEDS


Čekanje koncerta je bilo izuzetno dosadno, prvo je bila vrućina i veoma sparno, a onda je pao pljusak koji nije prestajao do početka koncerta. Mogao sam samo da posmatram raznolikost publike koja se pojavila ispred Arene...
Što se tiče publike, očekivao sam da će prosek biti ljudi koji su dobrano zašli u svoju četvrtu deceniju. Pokazalo se da je najviše bilo mladih ljudi. Takođe se moglo primetiti da nije bilo ni pankera, ni darkera. Izgleda da Nik Kejv danas ima drugačiju publiku nego nekada...

Predgrupu Ed Kuepper (The Saints) & Jeffrey Wegener-a nisam odgledao. Zatekao sam tek zadnje taktove. Mislim da su poceli isuvise rano...



Na bini, Nick Cave And The Bad Seeds u bili:

Nick Cave - Vokal, Gitara, Klavijature (Nik je tokom cele svirke nešto svirao, najčešće gitaru)
Mick Harvey - Gitara
Thomas Wydler - Bubnjevi
Martyn P. Casey - Bas gitara
Conway Savage - Klavijature
Warren Ellis – Violina, Gitara/mandolina
Jim Sclavunos - Perkusije
James Johnston - Gitara, Klavijature

Svirali su:

Night of the Lotus Eaters
Dig!!! Lazarus dig!!!
Tupelo
Today's Lesson
Red Right Hand
Your Funeral my Trial
Midnight Man
Mercy Seat
Deanna
We Call Upon the Author
Get Ready For Love
Moonland
The Ship Song
Papa Won't Leave you Henry
More News From Nowhere

The Lyre of Orpheus
The Weeping Song
Hard on for Love
Into my Arms
Nobody's Baby
Lovely Creature
Stagger Lee
Let Love In

Wanted Man

Dakle, cak 24 pesme. Čak pet vise nego dan ranije u Zagrebu. Na oficijalnom forumu vlada konsenzus da smo svi mi koji smo posetili ovaj koncert "Lucky Bastards".
Koncert je zaista počeo tek kada su počeli prvi taktovi pesme Tupelo. Ta pesma je pokrenula publiku i svi smo konačno postali svesni na čijoj smo svirci. Moćno, glasno i poludivlje izvodjenje ove pesme nam pokazuje Sidse kao lepo obučene, izuzetno dobro uvežbane ali zato opako nastrojene muzičare.

Iako je zvuk tokom svirke bio skoro perfektan, moram priznati da mi je na momente zasmetala prevelika jačina zvuka. Dvadesetak sati nakon koncerta mi jos uvek zuji u usima...

Drugi hajlajt svirke je nastupio sa izvodjenjem MercySeat i Deanna. Publika je odlično prihvatila ove pesme i sa Kejvom otpevala svaku pripovedačku strofu i svaki katarzični refren.

Meni je vrhunac koncerta bio momenat kada je Nik rekao ... this is Ship song... I odmah su krenuli upaljači i himnično pevanje publike. Neverovatan je utisak kada vidiš koliko ljudi oko tebe osećaju iste pozitivne emocije kao i ti. Sličan 0sećaj je nastupio kada su u drugom setu svirali Into My Arms i Nobodys Baby Now.

Pesme Papa Wont Leave You Henry i Stagger Lee su takođe bili odlično prihvaćene od publike. To je, naravno, neverovatno uticalo na muzičare na bini. Svako izvođenje je bilo nabijeno emocijama, glasno i razuzdano. Bend je svirao perfektno. Nik je par puta pogresio kod pevanja ali je to malo ko mogao da primeti. Inače, oduševilo me je i to što je bend nastupio u postavi sa dva bubnjara, što je davalo izuzetno moćnu podlogu za njihovu u sustini mračnu muziku.

Po završetku koncerta je Nik rekao "... vidimo se za osamnaest godina" (prošli put je bio ovde 1990.), ali se onda nasmejao i rekao "... dve godine".

Pretpostavljam da niko od vas sinoć nijeišao na Cannibal Corpse? Nema veze, ja sam:

E, da... Cannibal Corpse treći put među Srbima. Kako se u našem narodu kaže da je treća sreća, tako sam i ja prostosrdačno ponudio Popboksu da na ovaj koncert odem službeno, a ne iz zabave, te da zatim ponudim svoje službene utiske na uvid čitalačkoj masi ovog našeg najvažnijeg onlajn magazina za popularnu kulturu. Urednik je posle kraćeg premišljanja rekao ,,Čekaj, isti dan su i ZZ Top? Onda ćemo da izveštavamo sa ZZ Top!!!" Iskusno. Našem narodu su verovatno zanimljiviji isluženi teksaški hard rokeri od isluženih njujorških death metalaca. Ima tu nečega!!!

Nastavak na kliknutom linku. Sve ilustrovano fotografijama Danijele Pantić. Pa ko tome može odoleti?

Mene je Vladislav Delay Quartet propisno zabavio iako su se svi oko mene uredno onesvešćivali (moja žena se sna spasla time što je apdejtovgala status na fejsbuku objašnjavajući kako samo što nije zaspala), a Woo je bio iznad svih očekivanja.

A evo to isto + Pan Sonic u Rexu, sve na Popboksu.

Nouvelle Vague sinoć u bioskopu Odeon - http://popboks.com/tekst.php?ID=7794 by gt2g

Autopark, večeras u Šipražju.

Mene će Lollobrigida sigurno oduševiti večeras.

Samo da kazem da je koncert Chris(a) Rea(e) ubedljivo najbolji ovogodisnji koncert. Bio bi jos bolji da je bio i drugi bis, da se obezbedjenje nije glupiralo i da Joru nisu ukrali kapu. I zao mi je sto nisam konacno upoznao Harvestera. No, dobro, na sledecem koncertu maestra 

Joru ukrali onu "village people" kapu?

Ne bih znao...

Koncert je bio apsolutno NEVJEROVATAN. Dakle, čak i za nas koji smo bili prisutni prošli put u Areni i znali šta možemo da očekujemo od ovog nesumnjivog genija koji i dalje praši ko da ima 30 godina a ne skoro 60.
Ono što je osnovno je da je ozvučenje bilo bolje nego u Areni. Tamo je bas proizvodio samo gomilu šuštanja i krčanja i to je dosta uticalo na kvalitet zvuka. Ovde je sve bilo čisto, a i čini mi se da je Ditcham mnogo energičnije mlatio po bubnjevima nego prošli put. Obradovao me je veoma povratak Sylvana Marca na basu - na prošlom koncertu je umjesto njega svirao neki ljevoruki bijelac, ali zbog već pomenutog lošeg ozvučenja nisam u mogućnosti da procijenim kvalitet njegove svirke. Ostatak ekipe činili su odlični ritam gitarista (nekad basista) Robert Ahwai, koji s Reom sarađuje već nekih tristo godina, zatim klavijaturista kome nisam upamtio ime iako ga je Kris predstavio jedno 16 puta (znam sigurno da u pitanju nije bio Max Middleton) i još neki ritam gitarista čija mi svrha nije baš bila najjasnija - on jeste povremeno odsvirao pokoji akord, ali skoro sav ritam posao obavljao je Ahwai. Čini mi se.
E sad, što se tiče same svirke - bilo je nekih promjena u odnosu na koncert u Areni. Tamo je počelo sa nekoliko meni potpuno nepoznatih instrumentala u kojima je Ahwai svirao solo gitaru, a Rea ritam, zatim se prešlo na relativno novije bluz stvari (Easy Rider, Where the Blues Come From, Stony Road i tako to) a onda poslije toga na klasike kao što su Josephine, Julie, Looking for the Summer, Stainsby Girls itd. Sad je onaj solo Ahwai dio izbačen, a od samog početka su miksovane bluz stvari sa ovim starijim rok periodom. Usput mi se čini i da je publika mnogo bolje reagovala na bluz nego u Areni. Neki aranžmani su promijenjeni - npr. Džozefina je odsvirana u aranžmanu vrlo bliskom originalnoj verziji, dok ju je do sada uglavnom izvodio u nekoj vrlo tihoj akustičnoj varijanti sa tamburom.
Ono što mi se uvijek kod Krisa sviđalo je što, za razliku od drugih fenomenalnih gitarista kao što je Džo Satrijani, nikad nije osjećao obavezu da sebe stavlja ispred ostatka benda, tj. da ima bend pored sebe samo zato što ne može da svira pet instrumenata istovremeno (mada je on vrlo sposoban i kao basista i kao klavijaturista i ko zna šta još). Ovo je bio tipičan primjer TIMSKE svirke gdje svako daje otprilike jednak doprinos (osim onog drugog ritam gitariste). To se ponajbolje vidjelo npr. u pjesmi Stainsby Girls koja, kao i uvijek, sadrži raznorazne improvizacije i žestoko rokersko džemovanje. Početni bluz dio je, pak, prilika da nam Rea demonstrira svoje slajdgitarske i pjevačke sposobnosti, koje iz nekog razloga ne opadaju s godinama.
"Regularni" dio koncerta završio se pjesmom Road to Hell, a na bis su odsvirali On the Beach i Let's Dance i to je bio kraj. Ukupno skoro dva sata svirke, mada je proletilo za tren.
Na izbor materijala naravno nemam zamjerki, sve su to izvanredne pjesmice, ali kao i svi ostali imam neke svoje manje poznate favorite za koje se uvijek potajno nadam da će da budu pa se maaaaaaaaaaaaalčice razočaram kad ih ne odsvira. Npr. Johnny Needs a Fast Car, Set Me Free, Looking for a Rainbow, Curse of the Traveller itd. itd. itd. Od ovih poznatih pjesama nije bilo Aubergea, što je otprilike ko da odete na koncert Bijelog dugmeta, a oni ne odsviraju Hajdemo u planine.
Sve u svemu, začin C, ko nije došo, taj se pravo zezno. Onaj ko izbjegava Krisa zato što je nekad na radiju čuo Fool (If You Think It's Over) ili tako neku raniju pjesmicu, pa zaključio da je ovaj neka tamo pussy koja svira muziku za djevojčice, taj neko apsolutno sebi ne može da predstavi kako ta svirka zvuči uživo.
Elem, nakon svirke sam jurio na autobus, tako da nisam uspio da se upoznam sa Melkorom, ali priliku za ispravak imaćemo najkasnije devetog juna, kad u Areni sviraju Erik Klepton i Stiv Vinvud!

Bravo Harvi, tako govori pravi audiofil.

Kad se zvanični sajtovi ne pretržu sa prikazima koncerata, šta više, teže ih je pronaći nego iglu u okeanu, onda je vrlo korisno da neko izloži svoje utiske ovde, za nas koji, iz raznih razloga nemogućnosti odsustvovanja iz sopstvene sredine, ne možemo da prisustvujemo događaju.

Upravo sam shvatio da je kompilacija Chrisa Reae koju ja imam iz 1988-e i da ne sadrži  najveće hitove (jer su većinom nastali kasnije) i da bi trebalo da se prinovim sa ovogodišnjom.

To definitivno uradi. Moji omiljeni albumi su svi poslije 88. Road to Hell je iz 89, Auberge dvije godine kasnije, Blue Cafe je iz 98. Od onih koji su na kompilaciji zastupljeni najbolji su On the Beach iz 86. i Dancing With Strangers iz 87. On je inače mislim upravo 88. ili 89. pustio bradu i od tada je i zvanično veliki muzičar.

ima li negde da se nabavi/skine neka njegova izvedba sa ovom primesom bluza koje nema na studijskim albumima?

Quote from: Melkor on 06-02-2010, 18:31:56
ima li negde da se nabavi/skine neka njegova izvedba sa ovom primesom bluza koje nema na studijskim albumima?

Šta bre nema, pa čovek izdao trostruke bluz albume?

meni je koncert u areni bio življi i veseliji  a ovaj malo više bluzerski i oba su mi podjednako dobra, čak i onaj irac(drugi ritam gitarista) na početku nije bio loš.

Quote from: Alex on 06-02-2010, 18:53:37

Quote from: Melkor on 06-02-2010, 18:31:56
ima li negde da se nabavi/skine neka njegova izvedba sa ovom primesom bluza koje nema na studijskim albumima?

Šta bre nema, pa čovek izdao trostruke bluz albume?

mislio sam i za starije pesme, tj idealno bi bilo neki noviji live...

Ja imam DVD The Road to Hell & Back, setlist je dosta sličan onom što je svirao kod nas. Od starijih pjesama tu su Josephine (u onoj laganoj verziji), Julia, Stainsby Girls, I Can Hear Your Heart Beat, The Road to Hell, On the Beach i Let's Dance. A ima i nekakav dokumentarac...

Ovdje ima nekih novih verzija njegovih starih pjesama. Ne znam kako to zvuči, jer ne uspjevam da skinem. Rapidshare odbija da sarađuje. Vjerovatno zato što je vikend pa je preopterećen, a nemam premium nalog.



Chris Rea - Fool If You Think It's Over [2008]



Artist: Chris Rea

Title: Fool If You Think It's Over - The Definitive Greatest Hits
Store Date: 26 sep 2008
Label: Edel
Genre: Pop/Rock/Blues
Bitrate: 320 kb/s, joint stereo
Total Playing Time: 01:08:31

TRACKLIST:

01. Josephine (New Version 2008)
02. On The Beach (New Version 2008)
03. The Road To Hell (Part 1 & 2, New Version 2008)
04. Fool (If You Think It's Over, New Version 2008)
05. Stainsby Girls (New Version 2008)
06. Let's Dance (New Version 2008)
07. Someday My Peace Will Come
08. Dancing The Blues Away
09. Long Is The Time, Hard Is The Road
10. Baby Don't Cry
11. Speed
12. Born Bad
13. Sometimes
14. Blues For Janice
15. The Shadow Of A Fool

http://rapidshare.com/files/259158628/Chris_Rea_-_Fool_If_You_Think_It_s_Over__2008__part_1.rar
http://rapidshare.com/files/259162472/Chris_Rea_-_Fool_If_You_Think_It_s_Over__2008__part.2.rar

Al' zato torent ne postavlja suvisna pitanja  Hvala, u principu sam ovo trazio, jos samo da je live. Valjda ce da izda neki DVD sa ove turneje. 

Pa potraži onaj DVD koji sam spomenuo gore. Ako ga nema na torentima/rapidšeru, mogu da narežem pa da ti dobacim kad budem dolazio.

Tnx, sad svlacim audio verziju a mislim da cu zeni za rodjendan da narucim dvd sa amazona (mada, mozda ga ima i kod nas) 

Ja sam svoj primjerak kupio u Banjaluci, tako da bi trebalo da bude i u BG.

Za sinocnji "koncert" Air-a trebalo bi otvoriti topik: koji vas je koncert poslednji smorio/iznervirao/razgnevio, ali iz protesta necu da im posvecujem visak cyber prostora.       

Au, znači da je dobro što nisam otišao? A premišljao sam se skoro do poslednjeg dana...

Ma pusti, za pocetak izgleda da su pukli sa kartama posto mesta nisu bila numerisana, tj. svako je mogao da se smesti gde god hoce u pola sale koliko su odvojili za koncert (iskreno se nadam da nisu prodavali karte sa razlicitim cenama). Prvo su svirali nesto vise od pola sata neki iritantni nasi  koje mislim da sam video u svom prvom i poslednjem gledanju one Jelen emisije. Mozda oni ne bi bili toliko iritantni da ozvucenje nije bilo na nivou takmicenja skolskih bendova '93. Onda su bili oko 45 minuta Janne Janne (of room 11) Holandjani koji bi bili dopadljivi (mislim da bi se tebi svideli) da teror sa losim ozvucenjem nije nastavljen. A onda "velicanstvenih" 80 minuta Aira, sve sa bisom. Air je imao dobrih trenutaka, stvarno, ali nista nije moglo da izvuce dogadjaj u celini. Iako nas je sve vreme tesilo sto nismo platili karte na kraju je sveopsti ocaj prevagnuo. I nisu odsvirali Jeleninu i moju omiljenu pesmu sto im je dodatni ogromni minus. Jedna od svetlih tacaka koncerta su bili neki tipovi koji su se nabacivali (stidljivo) smrkiju ali ih je on potpuno izignorisao pa je na kraju samo meni bilo zabavno.

Quote from: Melkor on 11-02-2010, 14:32:14
Prvo su svirali nesto vise od pola sata neki iritantni nasi  koje mislim da sam video u svom prvom i poslednjem gledanju one Jelen emisije. Mozda oni ne bi bili toliko iritantni da ozvucenje nije bilo na nivou takmicenja skolskih bendova '93. Onda su bili oko 45 minuta Janne Janne (of room 11) Holandjani koji bi bili dopadljivi (mislim da bi se tebi svideli) da teror sa losim ozvucenjem nije nastavljen. A onda "velicanstvenih" 80 minuta Aira, sve sa bisom. Air je imao dobrih trenutaka, stvarno, ali nista nije moglo da izvuce dogadjaj u celini.

Tebi se, u stvari, nije svideo taj festival na kome si bio, Gitar Art, a sami Air nisu bili loši?

Da preciziram: A sami Air nisu bili tragicno losi.

Najgore kod Air je bilo to što su svirali samo 80min, je l' to sad standard? Zvuk je u pojedinim deonicama bio loš ali ne katastrofalno loš, stvarno se jesam naprezao da čujem sve tonove, posle sam navik'o. Na mene je Nicolas Godin ostavio lep utisak u gitarskim deonicama a poslednja pesma na koncertu je bila furiozna. Žao mi je što nisu izveli All I Need al' jbg, to je zbog nedostatka ženskog vokala.
Heh, i to sa nenumerisanim sedištima mi se najviše dopalo, fino sam se uglavio i srkutao pivo po ceni karte za parter. 

Da se razumemo, meni su Air uvek bili neopevano smeće i ne bih otišao na njihov koncert ni da mi plate, ali 80 minuta za festivalski nastup je sasvim korektno trajanje.

Quote from: Meho Krljic on 11-02-2010, 18:22:49ali 80 minuta za festivalski nastup je sasvim korektno trajanje.

jes

Quote from: Meho Krljic on 11-02-2010, 18:22:49
Da se razumemo, meni su Air uvek bili neopevano smeće i ne bih otišao na njihov koncert ni da mi plate

3 reči za tebe: Sing Sang Sung
(čuvaj pare za Spandau Ballet    )

Ma, ne. Moja žena ide na SB, ali ja sam joj rekao da bih se radije bacio s mosta u prazno rečno korito nego što bih sedeo na takvom koncertu, tako da je odustala od pokušaja da me nagovori.

Mehmete, potpuno si u pravu. Čak i ja koji volim tu vrstu muzike, smatram da su Air i Spandau potpuno devijacija. Iako, realno, bilo bi cool da pre Spandau Ballet nastupa omaž bend Scheweningen Ballet.

meho, priznaj - kad si zadnji put uopšte otišao na bilo kakav balet?

Možda je bilo neki balet uz Balkan Horor Operu.

E, kad smo kdo toga, posloje li neki dostupni snimci?

QuoteMoja žena ide na SB, ali ja sam joj rekao da bih se radije bacio s mosta u prazno rečno korito nego što bih sedeo na takvom koncertu, tako da je odustala od pokušaja da me nagovori.

Vidi se da ste relativno mlad bračni par. Pokušaj da joj to kažeš za deset godina... 

Quote from: crippled_avenger on 12-02-2010, 12:07:27
Mehmete, potpuno si u pravu. Čak i ja koji volim tu vrstu muzike, smatram da su Air i Spandau potpuno devijacija. Iako, realno, bilo bi cool da pre Spandau Ballet nastupa omaž bend Scheweningen Ballet.

Dve reči za tebe: Paul Young

Jedini balet koji sam gledao bila je predstava o životu Nižinskog u Jugoslovenskom Dramskom pre dobrih petnaestak godina. Meni je to bilo sjajno pa sam se nosio mišlju da češće posećujem baletske predstave, ali... život me odneo na drugu stranu.

Quote from: Meho Krljic on 12-02-2010, 17:49:41
Jedini balet koji sam gledao bila je predstava o životu Nižinskog u Jugoslovenskom Dramskom pre dobrih petnaestak godina. Meni je to bilo sjajno pa sam se nosio mišlju da češće posećujem baletske predstave, ali... život me odneo na drugu stranu.

Na Riverdance?

...a meni se uz dve ograde (potpuno odsustvo, uz izuzetak CHERRY BLOSSOM GIRL, pesama ukrašenih damskim vokalima, te ARENA kao potpuno promašeno rešenje (i za takvu muziku, i za tako postavljen nastup) koncert AIR sasvim dopao... i sjano mi je zvučalo, a posebno su me pomenele pesme koje bude asocijaciju na mogući soundtrack nekakvog budućeg remake-a čuvene POVEST O O (Love i Triopical Disease sa poslednjeg im izdanja)...

sinocke bejah na koncertu maestra paka de lusije .

A sta kazes za festivalsku minutazu?

PS. i predgrupa nije bila losa, steta sto onako skratise.

dva sata muziciranja je vise nego zadovoljavajuce; danas jos samo  blesavi djoka balas tambura cetiri sata. predgrupa je ocigledno morala da skrati jer je koncert vec dobrano kasnio.
... jos kad bi neko ponovo okupio paca, al di meolu i mclaughlina.
+
clapton na leto

...i nadam se van morrisonu i dylanu.
posle toga mogu i da mrem.

Quoteclapton na leto

Jes, ovo se ne propušta. A dolazi i Steve Winwood, tako da će biti pjesama Blind Faith i toliko dual-guitar solaža da se čovjeku smuči! Jedva čekam!

Još ako budu izveli i pokoju pjesmu Traffica, mojoj sreći nikad kraja. Npr. ovu:

ttp://www.youtube.com/watch?v=6DYC61HzmtM

Quote from: Alexdelarge on 14-02-2010, 01:22:12
...i nadam se van morrisonu i dylanu.
posle toga mogu i da mrem.

Bob Dilan u junu u Beogradu
A. Novaković | 18. 02. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 2

Legendarni američki kantautor Bob Dilan, jedan od najznačajnijih autora u istoriji muzike, kako nezvanično saznajemo, u junu će održati koncert u Beogradu! Njegov nastup će organizovati Produkcijska kuća ,,Avalon", a Dilan će početkom juna nastupiti u ,,Beogradskoj areni".


Starija publika se seća koncerta koji je održao 11. juna 1991. na stadionu ,,Galenike" u Zemunu


Verovatno ne postoji muzičar za čije se ime vezuje toliko epiteta kao što je to slučaj sa Dilanom - glasnik bit generacije, čovek koji je promenio američku folk muziku, umetnik koji je obeležio 20. vek, a po mnogima njegov značaj može da se uporedi sa slavnim umetnicima kao što su Mocart, Pikaso ili Šekspir. Publika u Beogradu će nakon 19 godina i koncerta koji je održao 11. juna 1991. na stadionu ,,Galenike" u Zemunu, imati priliku da ponovo čuje Dilana, bez koga bi istorija moderne muzike bila potpuno drugačija.

U okviru ovogodišnje turneje koja počinje 12. marta u Osaki u Japanu, osim u Beogradu, Dilan će održati još jedan koncert u zemljama regiona.

ti bokca! pa ovo je SJAJNA vest ! i to na trogodisnjicu mog bivstvovanja na sagiti.

A ja mislim da je ovo velika šteta. Ne znam kako ću stići na sve te koncerte

preseli se u bg.

A Leonard Koen dolazi u Zagreb. Užas...