ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

e, to je knjiga!

Završio sam drugi deo Milenijum trilogije Stiga Lašona. Devojčica koja se igrala vatrom je isporučila - još kako. Obavezno štivo za sve poklonike dobrog krimića. Naravno, krenite od prvog dela - Muškarci koji mrze žene.

najzad sam se naterao da dokrajčim davno započete sabrane intervjue w. burroughsa - 830 strana velikog formata suve genijalnosti!
(a onda me još neki prozivaju što još ne čitam 'poslednjeg srbina'!...)

ЈЕЛ НЕКО ВИДЕО КУРВЕ, ДЕВОЈЧИЦЕ, РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ? - Емир Имамовић-Пирке, изразито комичан роман о два босанчероса лузера, који покушавају отмицу кћерке локалног тајкуна, не би ли га уцењивали. Негде пише да би по овоме требао и да се снима филм, али чисто сумњам да бимогао да пренесе тај хумор у свом пуном светлу.

meni se to ništa nije dopalo, a meho čak ni moju umereno negativnu kritiku nije hteo da objavi

Ja se već duše vremena nakanjujem da počnem Tajnu doline piramida, al nikako...

To sa komičnim tekstovima je uvek jako nategnuto, nekom legne a nekom presedne...

Мени је у том тренутку легло, али сад могу да кажем да сам велику већину фора заборавио, остао ми је у памћењу само неки бледи костур радње, али било је забавно док је трајало!

Michael Tolkin - THE RETURN OF THE PLAYER. Nastavak romana po kome je snimljen Altmanov film.

...krajem prthodne sedmice sam dovršio čitanje izuzetnog romana KRATAK I ČUDESAN ŽIVOT OSKARA VAA Džuna Dijaza (dobitnika Pulicerove nagrade za književnost za 2008. godinu, roman kod nas u izdanju Mono & Manjana)... roman kreće kao tipska pop-kult priča o odrastanju nesvakidašnje pojave ( ekstremno gojaznog Dominikanca iz New Jerseyja, zaluđenika u SF, rane mange, stripove, grafičke novele i video-igre, sa ambicijom da nekako izgubi nevinost i postane latino-Steven King), da bi se potom razglobila u višeglasnu hroniku porodice koja je višstruko stradavala pod Truhiljovim višedecenijskim režimom... knjiga nudi obilje pop-referenci, istinsku dramu, nepatvorenu emocionalnost geeka kome se nekako baš ne da da iskorači iz svoje senke, te zadivljujuće umeće kojim Dijaz obezbeđuje osobene registre jezika za svakog od učesnika u priči koja pokriva gotovo čitav dvadeseti vek... pun, pun pogodak i jednog dana, daće Bog dragi, obavežna školska lektira, do tada neizostavno štivo za svakog iskrenog, ponosnog geeka i/ili ovisnika o lepote pop-kulturnog blaga...

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 03-02-2010, 10:34:54
...kobavežna školska lektira, do tada neizostavno štivo za svakog iskrenog, ponosnog geeka i/ili ovisnika o lepote pop-kulturnog blaga...

I svetski SF&F fandom i kritika su prisvojili ovaj roman jos pre dobijanja nagrada, sa obrazlozenjem da nije fantastika ali da je vise nego dovoljno blizak zanrovskom citaocu 

...prekjuče sam pročitao i izvandredan roman KLETA REKO VREMENA Pera Petešuna (Idemo da krademo konje, ponovo Geopoetika kao izdavač)...ovaj lirsko-kontemplativni roman sećanja je, bar po mom sudu,, savršeno štivo za našeg Žiku Kišobranca - priča je potpuno usresređena na dodatno/ponovno/odloženo odrastanje tridesetsedmogodišnjeg norveškog gorljivog (a vazda potištenog) maoiste koji saznanje o majčinoj ozbiljnoj bolesti i njen potonji beg u rodnu Dansku koristi kao povod da u danima toliko priželjkivanog pada Berlinskog zida sačini rekapitulaciju vlastitith promašaja, razočaranja i odustajanja... Petešun piše odvažno emocionalno, dosta toga (konkretan razlog ravoda, pojašnjenje bratove smrti u mladom dobu...) ostavlja nedorečenim, time pokazujući da vlada sve ređom sposobnošću prepoznavanja osnovnih uporišta moćne priče...i ovaj (kraći) roman je, poput OSKARA VAA, krcat pop-kulturnim referencama kao važnim kordinatama oblikovanja mladog uma u stanju pritajene pobune...



*** Kleta reko vremeno je inače stih prezuet iz opusa Mao CT...

Tomas Pinčon - "Objava broja 49"

kao i obično, čitam svoje postove, ushićen ali i začuđen zašto drugi nisu u stanju izreći nešto tako jako

Није ли један Пигвин Патуљак довољан?

...pre destak dana sam pročitao TUŽBALICU O GLADI najfriškijeg nobelovca Ž. M. G. Le Klezio...TUŽBALICA O GLADI je priča o odrastanju u godinama previrannja (druga polovina tridesetih prošlog veka), uz to u porodioci koja je davnih dana popucala po šavovima, a na okupu je drže tek usavršene moći samoobmanjivanja... po recepturi Margerit Jursenar, Le Klezio veruje u snagu nagoveštenog i prećutanog, te se tek u finišu sva višeslojnost jedne tanane duše razotkrije u svoj punoći... Le Klezio ostaje veran sebi, te se i u ovoj intimističkoj pripovesti nađe dovoljno mesta i za društvnu kritiku - Le Klezio u ovoj epizodi razobličuje suštinsku negadljivost tadašnjih francuskih pokoljenja na ideju i delanje nemačkog nacizma...

"Samurajska etika i moderni Japan", Jukio Mišima.

...još jedared pohvala za Petešuna i njegov roman, prethodno izdanje Geopoetike sa njegovim potpisom IDEMO DA KRADEMO KONJE u kom on tipično valdenovsku postavku razmrdava tako što pitalicu "Može li čovek živeti u samoizolaciji od društva koje mu nije po volji?" zamenjuje sa "Ima li (i kako stiče) čovek pravo na samoizgon?", naravno, sve u formi izrazito lirskog romana maestralno pogođene i ujednačene atmosfere...

Quote from: crippled_avenger on 13-02-2010, 12:24:46
Tomas Pinčon - "Objava broja 49"

I kakvi su utisci? Ja sam se skoro valjala od smeha... 

Thomas Bernhard, Wittgensteins Neffe.

Odavno nisam procitala nesto (meni) lepse, a sadrzajnije. Skoro da pomislih da Bernhard nije toliki mizantrop kakvim se predstavljao. Kroz pricu o prijateljstvu sa Polom Vitgenstajnom, njegovom zivotu i smrti, TB se kriticki osvrce na austrijsku umetnost i kulturu. A tek sto je lepim jezikom i pismeno napisana.

@angel: ko je izdao tu knjigu?

Quote from: Perin on 09-03-2010, 16:14:01
@angel: ko je izdao tu knjigu?

http://www.ipkokoro.com/knjige/samurajska_etika.html

Quote from: lilit_depp on 09-03-2010, 16:01:10
Thomas Bernhard, Wittgensteins Neffe.

Odavno nisam procitala nesto (meni) lepse, a sadrzajnije. Skoro da pomislih da Bernhard nije toliki mizantrop kakvim se predstavljao. Kroz pricu o prijateljstvu sa Polom Vitgenstajnom, njegovom zivotu i smrti, TB se kriticki osvrce na austrijsku umetnost i kulturu. A tek sto je lepim jezikom i pismeno napisana.

....pročitao sam i NE DAJ MI NIKADA DA ODEM Kazuoa Išigura (Ostaci dana)... reč je o još jednom glavnotokovskom (i to ljudski dobrom) piscu koji je osetio poriv da se ogleda u žanrovski(ji)m vodama - Išiguro u ovoj romanopisačkoj epizodi donosi priču smeštenu u blisku budućnost koja je, zapravo, možda i sadašnjost, i tiče se odrastanja u zavodu za klonove (dečajci i devojčice stasavaju u nekakvoj prestižnoj školi zatvorenog tipa koja služi kao odgajivačnica za visokokvalitetne klonove koji će kasnije postati radost za primaoce organa)... Išuguro upada u zamku tipičnu za većinu mainstream pisaca - kada se (dobrovoljno) uhvate u koštac sa naglašenijim žanrom, oni često uproste svoj izraz kako bi izbegli moguže optužbe za jalovi akademizam i/ili pretencioznost... ovde fali Išigurovog raskošnog jezičkog asortimana, ali moram da odam priznanje na filigranskom gradiranju atmosfere i uopšte znalačkom baratanju ritmom... kad bi se podvlačila crta NE DAJ MI NIKADA  DA ODEM bi bila oneobičena priča o tipskom odrastanju, ali svakako vredno i truda i vremena i novca, tim pre što je u  samom posprodukcionom finišu izrada i filmske adaptacija (scenario potpisuje Alex Garland, a reditelj je Mark Romanek)...

*** moram da cepidlačim - iako prevod ne očitava iole krupnije materijalne greške, utisak kvari drvenast pristup prevođenju, što je posebno upadljivo na primeru pukog prevođenja, reč po reč, engleskih konstrukcija (pored toga, nastavljali smo da gledamo, nisam bila ništa manje krivlja od njega, do tog vremena...)

...a večeras sam načeo ovo:



...ovo, srećom, nije prevođeno na srpski, jer se radi o jezičkoj akrobatici, mada su ruku na srce, raniji Marojevićevi prevodi Bolanovih radova bili sasvim korektni...

...na uzorku od samo 25 stranica, a ima ih nešto malo manje od 600 (i to sitnog fonta), skupa sa izdašnijim pogovorom, jasno je kao vedar dan da je reč o izvanrednom delu....

neke Jarmushove intervjue, cool, svirao je moog na pocetku karijere...
sledece uzimam Velikani smeha : istorija filmske komedije i Glajk Džejms-Haos.

Tamara Nikčević - GOLI OTOCI JOVA KAPIČIĆA kao predigru za RAZGOVORE SA STALJINOM Milovana Đilasa.

posle nekoliko procitanih knjiga za opustanje i razbibrigu - poslednja u nizu ZBOGOM, LEPOJKO od cendlera- vratih se korenima; procitao sam MUCNINU od sartra. i pre nego sto sam poceo sa citanjem znao sam sta mogu da ocekujem: ispraznost i besmisao, strah od postojanja, egzistencijalizam, knjizicu od mucne sorte (sto bi reko ghoul) znaci, sve ono sto volim. medjutim, posle 10-15 procitanih stranica  uvideo sam da ce ovo biti veoma ugodno za citanje (ili sam godinama razvio otpornost), na momente sam se i cerekao, pa sam razmisljao da ovih nekoliko recenica stavim i u topik "knjige za upisavanje od smeha", al' reko, ipak necu, pomislicete da sam nekakav cudak. inace, u MUCNINI i nema bogzna kakvog zapleta, antoan rokanten pokusava da napise knjigu iz istorije o markizu de rolbonu, tumara tamo-amo ulicama buvila i u formi dnevnickih zapisa iznosi neke svoje opservacije o svemu i svacemu. jedan od upisavajucih od smeja momenata je svakako opis nedelje (porodicni ljudi, posteni gradjani i svi koji drze do sebe i koji su socijalizovani prepustaju se svojim malim ritualima; setnje, pozdravljanje sesirima, pravila etikecije, porodicni ruckovi, odllasci na groblje, sjajno predocena jedna hipertrofirana veselost koja polako splasnjava kako dan odmice i koja na kraju poprima okus gorcine). naravno, rokanten je covek sa margine, on ne pripada toj gomili, nije uklopljen u njihove lazi i samoobmanjivanja koja zivot cine mogucim i laksim. dakle, covek slepih ulica. inace, ja volim te cudake sa margine koji su dobrano zastranili i koji su skloni svakovrsnim preterivanjima. oni me uvek dobro nasmeju...

"Mucnina" je super.  Predlazem "Kralj Vilovnjak" by Misel Turnije. Mislim da je i sam Sartr negde rekao da mu je zao sto ON to nije napisao. Eh, cudaci...

Quote from: Karl Rosman on 29-03-2010, 01:13:43
"Mucnina" je super.  Predlazem "Kralj Vilovnjak" by Misel Turnije.

ako je potreban i moj seal of approval - dajem ga iz sve snage.

vilovnjaka sam citao. imate li na nesto drugo da stavite foku?

Tja. Ja upravo citam Nika Kejva "I magarica ugleda andjela". Simpatican uradak. Mada, moja draga ga svrstava pod "soft horor" (sta god to znacilo), pa nisam siguran da li spada u ovaj topiCk.

pa napiši neko slovo, jebeš slike i korice.

šta mu ga je ovo?

jao bre gule,mrzi me... nije dzavo ako si mislio na to .
predavanja i clanci anrija korbena sakupljeni u periodu od 1948. do 1976., koji se ticu uglavnom iranskog misticizma i filozofije (naravno islamskog, ali uz izvesno uvazavanje zoroastrijanstva kao temelja iranske duhovnosti), a jednim delom se bave i problematikom komparativne religije, sa narocitom osvrtom na metodiku i terminologiju.

L'Iran et la philosophie u originalu.

pardon, mislio sam komparativno izucavanje religije/studije istorije religije, ovo "komparativna religija" mi dodje stalna (neprecizna) postapalica.
kad me gul tera da pisem na silu...

Quote from: sandjama on 29-03-2010, 23:19:09kad me gul tera da pisem na silu...

da pišeš, nogekako, a ne da navodiš pošten svet na pomisli da se radi od neku satanističko-fundamentolističku literaturu!

Sad kad su teroristkinje (procitah ovu novu rec i ostadoh ziv) ocepile ruse niko vise nije siguran

to su šehidkinje.

Trenutno čitam novi roman Jerry Stahla PAIN KILLERS, nastavak njegovog izvanrednog crack noira PLAINCLOTHES NAKED.

...evo i pregleda vrlih romana koje sam pročitao u protekle dve sedmice, paralelno sa meračenjem uz Bolanjov THE SAVAGE DETECTIVE...

...odličan je kratki roman ČETIRI VOJNIKA Ibera Mingarelija (izdavač je Fabrika knjiga). Potpuno opravdano je nagrađen cenjenom nagradom Medisis (za 2003. godinu). Mingareli ovde nudi lirski roman o drugovanju četiri vojnika Crvene armije. Intimistička i topla priča izvedena je krajnje ekonomičnim jezikom, te ČETIRI VOJNIKA predstavlja pravi, mali trijumf minimalističkog pristupa i stoji kao snažan argument uvrenju da je u novomilenijumskoj zbrci ipak važnije 'kako' nego 'šta', budući da Mingareli zaplet svodi na najmanju moguću meru. Sjajna priča o danima nevinosti koji su, to znamo, bili tek priprema za vreme istinski užasa koji su usledili...

...a baš sam uživao čitajući i TRI DANA KOD MAJKE Fransoa Vajergansa (Laguna, 2006). Vajergans je za ovaj roman ovenčan Gonkurovom nagradom za 2005. godinu. Na ovaj se roman čekalo punih 7 godina, a Vajergans je na kraju izaša sa romanom o nastajanju dugo očekivanog romana. Prva asocijacija svakako biva Auster, ali Vajergans svoju priču oeobičava u odnosu na Austerovo mrtvozbiljno meandriranje na temu teškoće pisanja o nenapisanom kroz već tipično frankofonu (Vajergans je Belgijanac) sklonost ka apsurdnom, sve to uz sarkazam i autoironiju kakvu zatičemo u najboljim delima Havijera Tomea, recimo. TRI DANA KOD MAJKE  predstavlja gotovo dnevnički preciznu genezu jednog (manje-više) kreativnog ludila umetnika na nizbrdici, a, premda je garniran obiljem književno-muzičko-filmsko-istorijskih referenci, dosta se lako čita i na trenutke je čak i urnebesno zabavan (posebno u delovima u kojima ukazuje nha suštinski prezir postmodernih umetnika prema umetnosti kojom su izvoleli da izraze svoju bit)...pravi podvig!!!

...a pohvala za još jedno izdanje Fabrike knjiga - izuzetan kriminalistični roman KRVAVA KIŠA Majkla Dibdina. Ovo je čudan izdacvački potez, jer je reč o sedmom (od 11 ukupnih, što je i krajnja cifra, budući da se Dibdin nedavno upokojio) naslovu iz serijala knjiga o avanturama policijskskog inspektora Aurelija Zena.

Dibdinova KRVAVA KIŠA bi lako mogla da se dopadne ljubiteljima Lašonove MILLENUIM trilogiju, ali se mora naglasiti da je KK daleko umešnije napisano štivo, a razlika je, ma koliko  ja bio slab na Millenium, u nekoliko klasa. Dibdin svesno ide na nešto zauzdaniji zaplet, mada nikako ne manjka misterije, ali stilski je daleko superiorniji od Lašona koji je se, čini se, dobro napio vode sa ovog Dibdinovog izvora (KRVAVA KIŠA je 11-12 godina staro ostvarenje, a da ne bih spojlovao, uzdržaću se od navođenja konkretne pozajmice koja jeste upadljiva i dosledna). Dibdin sjajno vlada zahtevima konstrukcije kriminalističke misterije sa mnogo pritoka, a, što se da očekivati od britanskih autora, dosta je i kultur-rasističkih (ali dobronamernih) osvrta na italijanske naravi i haotičnu prirodu tamošnjih sistema vladavine.

Zbilja izuzetno štivo, a Britanci su već krenuli u produkciju serije TV filmova u kijima će Aurelio Zen  prodisati u liku i telu Rufusa Sewella.

Gde može da se nađe Krvava kiša, i po kojoj ceni?

Izdanja Fabrike knjige se po najpovoljnijim cenama daju naći u Beopolisu, gde je ugovoren nešto niži rabat (recimo, njihovo izdanje iz iste edicije, jednako sjajna ŠPANSKA NEVESTA Ildiko Lovaš u Beopolisu staje 914, a u Delfima 1014 dinara.

Izdanja FK su uopšte uzev poskuplja, te se KRVAVA KIŠA u BEOPOLISU da pazariti za oko 850 dinara.

Mnogo...

U svakom slučaju, hvala.

НА ПУТУ-ЏЕК КЕРУАК, чувени бит роман из 50-их, инспирација многих, али за мене ипак превише несређено, збрдаздола одрађено, а чини ми се да је Керуак управо тако и писао, с неба па у ребра...у сваком случају вероватно због превеликих очекивања роман ми је једва нешто више од осредњег.

KNUT HAMSUN-PAN, kupila sam je pre neki dan za smešnih 220 dinara (tvrd povez)...

dobar je pan.

ЧЕКАЈ ДО ПРОЛЕЋА, БАНДИНИ - Џон Фанте, одличан роман, први из трилогије о Артуру Бандинију, овде је четрнаестогодишњи клинац, који живи у некој вукојебини у Колораду, проклињићи чињеницу да је сиромашан, да је Италијан итд. Могло би се рећи да је поред њега врло битан лик у роману и његов отац Свево, тако да се назив романа може односити на обојицу, јер и за једног и за другог зима је најгоре доба године. Ако налетите негде на ово, не пропустите прилику! Савајат Ерп је рекао! 

...prošle sedmice sam pročitao još jedan vrlo dobar roman iz edicije Daninoć Fabrike knjige... ŠPANSKA NEVESTA Ildiko Lovaš je istinito u podnoslavu označen kao 'devojački, roman'; ovo je naglašeno lirski i detaljima izobilna ispovedna proza o stasavanju dve tanane, a gotovo čitavim vekom, razdvojene duše - same autorke koja opisuje svoje subotičke dane odrastanja sa svim opštostima iz SFRJ fundusa (premda sada živi Mađarskoj i ovaj roman je prevod sa mađarskog izvornika, Lovašova je rođena, odrastala i školovala se u Srbiji) i supruge najdarovitijeg i najukletijeg mađarskog prozaiste (Geze Čata) sa početka dvadesetog veka...

...iako je roman prepun elipsama, objedinjujućim simbolima, upadljivim rimovanjima, Lovašova uspeva na vrlo značajnom frontu - polazi joj za rukom da, uprkos potenciranim sličnostima i ponavljanjima, obezbedi različite jezičke registre za svoje dve junakinje. Sa te. i ne samo sa te strane gledano, ŠPANSKA NEVESTA je zgodan primer ambiciozne, promišljene, zahtevne i uspele proze na izrazito lirske teme evolucije duše...