ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: D. on 08-04-2011, 13:35:56
Da, baš često čujemo da ribe izjavljuju "ala sam dobro jebala ovog tipa noćas", i to tehnički neispravno... jer je jedino moguće da on jebe mene.

Pa, sad... Pegging bi ipak trebalo uzeti u obzir.

Eto... da ne kažete da ne učestvujem.

Ko o čemu, baba o uštipcima .

Evo gde su moji bodovi otišli:

17. Ćuti tiše – u početku nisam bio nešto impresioniran, ali me je kupila tokom čitanja, što je uvek prijatno. Vrlo minimalističko i apsurdno, ali jako dobro na način koji ne zahteva, bar meni, razumevanje šta se tačno dogodilo. Ne znam kako bolje da objasnim, ali ova priča je meni potpuno formirano umetničko delo. Tri boda od mene

3. Ašina vremena – old-school SF, sve sa amazonkama. Zabavno mi je da čitam ovako klasične, nepretenciozne priče, a i samu poentu nisam shvatio kao seksističku, već romantičnu, po standardima te kulture. Dva boda.

Po jedan bod za:

10. Daca i Huan – na sve strane stilski, ali lik devojke je veoma dopadljiv i nekako gura čitanje. Vraćanje na sapunice daje na dinamici.

11. Unapređenje – metamorfoza, pomerena realnost, hvatanje za međunožje, sve stvari koje volim. Možda previše gusto za tako malo prostora.

16. Falset – solidan 'oror, ali iz perspektive negativca, uz obrtanje pitanja da li je zapravo negativac.

Pogledaću još malo priče za koje nisam glasao, pa da vidim da li možda imam još nešto da kažem.

Moja dobra drugarica, psiholog inace, ume da mi se pohvali sa "Ubila sam ga od picke!"

Kuku mene, na guglanje ćete da me fatate! Kao da inženjerstvo i pravopis mogu da se dovedu u istu ravan. Dacko, pravopis ti je skup dogovorenih pravila, danas jedno sutra drugo, a kod tehnike za tako nešto mora mnogo vode da protekne. Da nije mene i ovakvih kao što sam ja, ko zna kakva bi pravila neki mogli da dogovore. Zato, kod mene ima da blješti, a svi drugi neka blesnu. Misliš da ja ne znam šta je "pravilno"? U zinat ima da blješti. Priča "Premeštaj" mi se dopala upravo zato što poštuje lokalizam "vu". Morao sam da otkrijem da je to "ju". Ijuu! Kao što me zapanjio seljak na TV kad je pitao Jovu Memedovića: "Šta ćeš ti vude?" Treba imati osećaj za posebno kao i za opšte. Postoje neki etimološki koreni koje ne treba suzbijati nego im dati mogućnost da se razviju. Pa šta bud(n)e.

Tako je i falset naizgled potekao iz falcetto, a nikako iz falš, mada bismo uz mali napor našli vezu u pogrešnom pevanju. Drugim rečima, ja uz pomoć informatike mogu mnogo toga da saznam o jeziku, a ti nikako iz tehnike. Tako je moj jezik sigurno daleko bolji za prihvatanje od jezika koji je na razne načine dostupan našim piscima u pokušaju, da ne govorim o čitaocima. Moj jezik ne treba braniti od mene, ja sam sebi najveći kritičar. Tebi smeta "bljesak", Lillit ima primedbu na "par", a Jevtropijevićka na "telesinu" (mada mene ne čudi što je ona u trudnoći "balon", moje ženske su daleko veće). Kad bi kod svih drugih tekstova na radionici bilo samo toliko pogrešnog, bila bi sjajan uspeh. Ovako, bolje je da se posvetimo upotrebi zamenica i predloga u našem jeziku, a posebno slaganju vremena, jer je preuzimanje lošeg jezika iz prevoda katastrofalno.

Quote from: Meho Krljic on 08-04-2011, 13:46:25

Quote from: D. on 08-04-2011, 13:35:56
Da, baš često čujemo da ribe izjavljuju "ala sam dobro jebala ovog tipa noćas", i to tehnički neispravno... jer je jedino moguće da on jebe mene.

Pa, sad... Pegging bi ipak trebalo uzeti u obzir.

Eto... da ne kažete da ne učestvujem.

E, sad... jedino u Srba ima ''buduće prošlo vreme''

''...AKO MI JOŠ JEDNOM TO BUDEŠ URADIO, JEBO SAM TI MATER...''

Quote from: Jevtropijevićka on 07-04-2011, 21:45:58
"Telesina" mi nije smetala zbog konteksta, treba ti rojevi dece negde da stanu

Quote from: scallop on 08-04-2011, 14:08:21
Lillit ima primedbu na "par", a Jevtropijevićka na "telesinu" (mada mene ne čudi što je ona u trudnoći "balon", moje ženske su daleko veće).

Evo, zbog skalopa se sa posla logujem da ponovim šta sam rekla...

A o većim i manjim ženskama drugi put i na drugom topiku.

Ohne zabune, No.2. (složili se brojevi)

Dadilja je jako dobra priča. Kazao sam već šta me je iznerviralo da ne glasam za nju (uopšte), i to maksimalnim brojem glasova. Čovek kad je obrazovan i pametan, ima razloga da bude prepotentan. Umetnost je tu prepotenciju skriti, podjebavati a ne prcati. Imam ugrađen antiprcajući radar. Da zanemarimo Google pojmove (koji priči nikako ne pomažu) pa da doplovimo do Vojlovice, gazeći put Bele Stene, peska i blata ispod Višnjice. Autoru očito te geografske odrednice...

...nešto znače, meni uštucavaju priču. Kad se (na primer) kaže Mala Bara, jedino što se podrazumeva je da postoji i Velika Bara, i voda, močvara, ribe tu negde sigurno plivaju, biće čorbe. A ne vuče se čitaoca za nos da usput mora naučiti i reljef nekih mesta uz Dunav (koji za priču nisu ni bitni).
Sad sam primetio nešto što se meni spočitavalo - 'Katarina Janović je ime'. Ne 'joj' nego samo 'je'. Čista transkripcija sa engleskog. Meni dobro zvuči, volim odsečnu zvučnost, ali, jelil to sme? ...

...Izvinjavam se na pauzama, pravim Grenadir Marš, trčkam od šporeta do mobilnog. Elem, kad zarežim, tačno toliko se od mog komentara može i dobiti. Naravno da se od Skalopa i Bobana očuje nešto suvislije, nama pacerima nek ostave dudinje u prašku da se krbamo i gačemo, toliko je dovoljno.
Prelepih konstrukcija ima u Dadilji, mrzi me da ih sad kuckam ovde. Najveće razočaranje, što priča nije o mravinjacima kako sam je ja poželeo.
Letim dok se ne oladi.

Quote from: scallop on 08-04-2011, 14:08:21
Kao što me zapanjio seljak na TV kad je pitao Jovu Memedovića: "Šta ćeš ti vude?"

У мом крају још увек се може чути - "воде", "ноде" и "туде", наравно са акцентовањем које ја овде не могу да пренесем...ако неко не зна, то значи - овде, онде и ту...в и н су волшебно заменили места са о, је л` те...

 Ako hoćeš da zvučiš čitljivo ma šta to značilo onda moraš da pišeš kao što se i priča u komšiluku. Zar ne? E sad što to možda nije književni jezik(nije pismeno) jbg. Cenim ja Dostojevskog i Balzaka i Puškina ali mislim ipak. Umetnik je onaj ko uspe da u nekoj formi prenese trenutak duha vremena u kome se nalazimo.

Sintetiko, ti to filosofiraš?

Quote from: SuperSynthetic on 08-04-2011, 17:45:56
E sad što to možda nije književni jezik(nije pismeno) jbg. Cenim ja Dostojevskog i Balzaka i Puškina ali mislim ipak. Umetnik je onaj ko uspe da u nekoj formi prenese trenutak duha vremena u kome se nalazimo.

E sad, ako misliš ipak, onda ćeš znati da su uglavnom svi pisci koje navodiš kao primer "književnog" (suprotno od "narodnog") jezika ipak uspeli da prenesu duh svog vremena. Puškin se posebno igrao s jezikom. Ali, pismeno!

Plut,
nema veze s tobom ali si me podsetila da me nervira kad mi "brane" da govorim filoZofija, pa bih da pitam naše stručnjake, šta kažu o tom "problemu". Poslednjih nekoliko godina često naletim na pisanije kako je nepismeno govoriti/pisati sa Z, a što se mene tiče, mogu to da obese mačku o rep.    

Što mene nervira to filosofija!!! (uvek znam da imam posla s nekim progrčki orijentisanim hrišćanima)  

Quote from: SuperSynthetic on 08-04-2011, 17:45:56
Ako hoćeš da zvučiš čitljivo ma šta to značilo onda moraš da pišeš kao što se i priča u komšiluku. Zar ne? E sad što to možda nije književni jezik(nije pismeno) jbg. Cenim ja Dostojevskog i Balzaka i Puškina ali mislim ipak. Umetnik je onaj ko uspe da u nekoj formi prenese trenutak duha vremena u kome se nalazimo.

Jedini potencijalni problem u svemu ovome jeste što nam se komšiluci baš i ne poklapaju uvek.

A za pominjanje filoSofije ću da uvedem banovanje kao meru predostrožnosti.

Quote from: SuperSynthetic on 08-04-2011, 17:45:56
Ako hoćeš da zvučiš čitljivo ma šta to značilo onda moraš da pišeš kao što se i priča u komšiluku. Zar ne?

Pa ne mora da znači. Zavisi od pristupa pisanju. Ili ja bar tako zamišljam.

Srbisti kažu filozofi i filozofija, jer nije bitno kako se reč izgovara u grčkom, nego u kom je obliku prihvaćena u našem jeziku, ali filozofi insistiraju na tome da su u stvari – filosofi. Znači, ako hoćeš da pišeš na književnom srpskom, pisaćeš sa Z, ali ako hoćeš da istakneš kako si važan filozof koji zna i etimologiju nekih reči, onda obavezno piši sa S, mada bi onda trebalo pisati i Esop, Sisif, Pelopones itd. Ipak, novi Pravopis je i to pisanje u suprotnosti sa sopstvenim transkripcionim pravilima prećutno odobrio time što je u rečniku navedeno da se pored preporučenog oblika filozofija u stručnim tekstovima javlja i filosofija.

Mislim da je pravilno sa Z, zbog Nemeckog, ne? A meni se više sviđa sa S, po Greckom, ne, ne?

Jes' da me niko nije lupao po prstima da ovo napišem, al' eto, poželela; posledice (sasvim opravdane) će uslediti, znam.
Elem, bila sam danas na nekom skupu gde su nam lepo objasnili zbog čega je neophodno da svako privredno društvo uskladi poslovanje sa zakonskom regulativom, koja se, kod nas, previše često menja. Najviše zbog kaznenih mera, koje vode nepotrebnom odlivu finansijskih sredstava, opadanju rejtinga i blablabla još koječemu. Zbog toga, pravnici (nisam!) moraju da prate svaku promenu zakona i podzakonskog akta, kako njihovi poslodavci ne bi mnogo osiromašili i izbili na loš glas.

E, ovako nekako ja vidim pojavljivanje novih i novih pravopisa. Imamo lektore, fala bogu, i njihova obaveza jeste da prate sve promene u našem jeziku i, u skladu sa tim, rade svoj posao, pa i da se svađaju sa scallopom oko bleskavog bljeska. Bilo bi previše očekivati od svih ljudi (čak i spisatelja/ica) da se uporno bave iščitavanjem novih pravila, uče ih napamet i bez razmišljanja ih primenjuju. Lepo bi bilo da svako zna osnovna pravila, ali i svaku začkoljicu koja danas važi, a sutra ne? Ne slažem se sa tim.

Opet ja i rts1 u 17h: argUment, dokUmenti, terItorija. Molila bih Dacka da nam pojasni ovo iznenadno (i sve raširenije) naglašavanje drugog sloga. Ili je ovo, ipak, za onaj topic?

Edit: Ju, izvin'te, ja se uplela... vi raspisali.

Još jedan edit: Daleko da sam filoSof, niti imam pojma u tome, samo mi tako lepše, eto. Kao i pejsaž a ne pejzaž.

Hvala Dacko. Sisif bih već mogla da usvojim.  

Uz rizik da budem banovan moram da napomenem da je jedino pravilno reći filoSofija, philosophia kao ljubav prema mudrosti.

Sophia - mudrost
Sophos - mudar

Zophos - mrak, darkness

PhiloZophia - ljubav prema mračnjaštvu  

Kao da filozovi pozdravljaju sunčani optimizam... Pravi filozof će više voleti mrak od mudrosti!!!

Ispravno je: molila bih Dacko (pošto je ženski nadimak, tretira se kao nepromenljiva reč, kao japanska ženska imena na -o).
S u po meni nepravilnom filoSof nije po grčkom, jer grčko međuvokalno S mi tradicionalno prenosimo kao Z (pomenuh već Ezopa i drugare), nego po ruskom.
A lektori se, ili bar ova lektorka, nikad ne bi raspravljali oko grešaka u tuđem pisanju (jer kad bismo onda stigli da radimo išta drugo u životu ) kada nelektori ne bi osećali toliku potrebu da objašnjavaju jezička pravila koja zapravo ne znaju ili da nameću neka svoja. Znači, meni ne smeta da bilo ko piše kako god misli da treba, sve dok od toga ne pokuša da napravi novokomponivani jezički priručnik a da ga pritom mrzi i da pogleda u taj jadni Pravopis od tristotinak strana. I da, barem tu knjižicu bi morali da imaju i povremeno pročitaju svi koji pretenduju na to da budu pisci ili makar pismeni. I to ne zato što je bilo kom lektoru teško da im ispravi greške kad jednom stignu do objavljivanja, nego zato što im to znatno povećava šanse da budu objavljeni ili da makar neko bez naprezanja čita njihove postove.

O akcentima ne mogu da raspravljam jer ih ne znam onoliko koliko bi trebalo.  

E da, i pejsaž je nepravilno. Tu je Pravopis jasan i izrièit.  

Kakve veze ima poreklo reči sa usvojenim današnjim izgovorom?

Majku mu, pa di baš na pejZažu.  Ajde dobro, izgleda da ću biti poslušna, ovaj put. Izvinjavam se, Dacko.

Quote from: Plut on 08-04-2011, 18:27:41
E, ovako nekako ja vidim pojavljivanje novih i novih pravopisa. Imamo lektore, fala bogu, i njihova obaveza jeste da prate sve promene u našem jeziku i, u skladu sa tim, rade svoj posao, pa i da se svađaju sa scallopom oko bleskavog bljeska. Bilo bi previše očekivati od svih ljudi (čak i spisatelja/ica) da se uporno bave iščitavanjem novih pravila, uče ih napamet i bez razmišljanja ih primenjuju. Lepo bi bilo da svako zna osnovna pravila, ali i svaku začkoljicu koja danas važi, a sutra ne? Ne slažem se sa tim.

Ali uopšte nema novih i novih Pravopisa. Postojao je Belićev iz 1950, onda Matičin iz 1961. zatim Matičin iz 1993. i sada se pojavilo dopunjeno i izmenjeno izdanje istog tog Pravopisa, dakle, ko ga je već znao, svega dva nova poglavlja treba da pročita i usvoji te izmene, konkretno promene u pisanju složenica i polusloženica, transkripciju sa skandinavskih jezika i izmenjenu transkripciju sa engleskog, koja je sad potpuno po Tvrtku Prćiću. Neće biti da se pravopisna pravila menjaju baš svaki čas i da se ne mogu savladati, zar ne?

Quote from: Boban on 08-04-2011, 18:42:11
Kakve veze ima poreklo reči sa usvojenim današnjim izgovorom?

Kakvo porijeklo riječi?

Anton Sandor La Vej je filoZof.

Platon je filoSof.

Quote from: Boban on 08-04-2011, 18:42:11
Kakve veze ima poreklo reči sa usvojenim današnjim izgovorom?

Na to ti samo filosof može odgovoriti. Ima li takvog?   Ostali, počev  od zaludne mene, samo filozofiraju da im prođe vreme.

Dacko, koja ti je tarifa za lekturu?
S tim da ja neke oblike ne podnosim, tipa "stotinak" "barem" i tako to, imam spisak, lako se nauči.

Dacko, a kakve su to priče da se u isto vreme pojavlju dva, po nekim sitnicama, različita Pravopisa? Samo sam čula da se priča o tome, ne znam više gde je istina.

Quote from: Boban on 08-04-2011, 18:48:38
Dacko, koja ti je tarifa za lekturu?
S tim da ja neke oblike ne podnosim, tipa "stotinak" "barem" i tako to, imam spisak, lako se nauči.

Žao mi je, ali zauzeta sam za narednih nekoliko godina. Ozbiljno. To što sam sujetna ne znači da nisam dobra lektorka.
E sad, ako iskrsne ponuda koja se ne može odbiti... nisam luda da je unapred umanjim govoreći trenutnu cenu lektorisanja.

Quote from: Plut on 08-04-2011, 18:51:31
Dacko, a kakve su to priče da se u isto vreme pojavlju dva, po nekim sitnicama, različita Pravopisa? Samo sam čula da se priča o tome, ne znam više gde je istina.

Važeći Pravopis srpskoga jezika izdala je Matica srpska 2010. godine, i to je onaj po kome lektori i profesori rade ili bi trebalo da rade (ima nas raznih), a javljali su se razni školski pravopisni priručnici sumnjivog porekla i meni nepoznatih autora.
Pretvara li se ova tema polako u pitajte me ovo ili ono? Ma tako mi i treba kad se pravim važna, a i ne vredi da se lažemo da ne volim da pridikujem.

Provalili smo te.

Bogami Dacko, impresioniran sam tvojim "pridikovanjem".

Moram da priznam, i da se ogradim, da sam zbrda-zdola čitala i glasala. Ne mogu reći da je bilo potpuno nasumično, ali da mi je koncentracija bila toliko labava, da je možda bolje da i nisam glasala, budući da sam omašila neke dobro napisane priče.

Dogovor - There is a country for old men U ovoj priči sad i mogu nešto da vidim, nakon drugog čitanja. Bila mi je na momente naivna (to je ostala i sad, nakon, drugog čitanja), ali mislim da ima potencijala da dobije bolju atmosferu i da se malo dinamizuje.

Dadilja – Ovoj priči nisam dala poen, samo zato što sam je skroz previdela, kao i Premeštaj. Izvinjavam se autorima/kama, možda nije trebalo ni da glasam s tako lošom koncentracijom obične domaćice.
Nego, šta pisci početnici mogu da nauče iz ove priče? Najpre treba da obrate pažnju na tempo kojim je priča ispripovedana. Ovde je to baš nomadski tempo. To se postiže pripovedanjem u prvom licu, koje bi pomalo da zađe i u sveznajuće. Istovremeno i unutrašnji glas protagonistkinje i glas koji uspeva da pomeri na posmatranje okoline. Tempu dodatno doprinosi i rečenica koja ima svrhu refrena. Što se karakterizacije tiče, dobra je, iako se po malo čemu može uporediti sa Euripidovom Medejom. Izvorna Medeja pršti od emocija, koje u osveti kulminiraju; dok je Dadilja potisnula emocije, predala se kolotečini, pustinji – pa je osveta nešto što i nema toliku težinu za nju, ta deca su najmanje njena, ako ćemo iskreno (a moraćemo tako).
U ovoj priči mi smeta pominjanje naziva nekih lokaliteta koji ne doprinose mnogo priči, već guše atmosferu.

Ašina vremena – Ne znam ko je ovde protagonista? Mislim, karakterizacija je loša, priča se završava trapavo i previše "muški". Dosta opisa koji ne donose ništa posebno.

Crvendać – Sad mi se, nakon drugog čitanja, priča mnogo više dopada. A da kažeš da zahteva neku koncentraciju; ne znam zašto je nisam upamtila ovako. Idila nedeljnog poponeva uz lepu atmosferu enterijera i eksterijera (bar sam ja uspela da se ušuškam u priču) i simpatičan kraj. Karakterizacija je ok, dijalozi su sasvim pristojni - simpatična priča.

Isto popodne, isti dan – Ovde mi se pre svega dopada odsustvo deskripcije i slobodan prostor da sami osmislimo kako krajolik izgleda, kako Mirjana izgleda, kako sve miriše na vlažnu travu... Tempo je odličan. I ovde imamo poput refrena - Isto popodne, isti dan - koji uprkos tome što nagoveštava statičnost, dozvoljava da nekako hodamo kroz priču s Mirjanom. Ups, ipak nije odsustvo deskripcije, i da, to mi je i zasmetalo u drugom delu priče – nesrećni pridevi poput vatrenog pogleda, baršunastog glasa, tople ruke... Da nije stajao pridev "vučji" pri upoznavanju sa Koljom, mislim da bi kraj bio efektniji. Sviđa mi se pozicija pripovedača – odmah je tu iza Mirjaninog uha.
I, da, zašto se vukodlaci često povezuju sa ciganima?

Napisaću komentare za ostale priče večeras i sutra. 

Quote from: D. on 08-04-2011, 12:04:22
Jedna sugestija samo svima koji su priču Unapređenje čitali kao feministički manifest ili satiru: ona to nije. Priča je inspirisana queer teorijom i bavi se transrodnošću, transeksualnoću, interseksualnošću i uopšte svim ljudima na marginama dominantnog heteroseksualnog opredeljenja. Najviše se bavi polnim i rodnim identitetom i povezanošću identiteta sa polom. Ako nikada niste razmišljali zašto su ljudi uslovljeni da se identifikuju sa svojim polnim organima (i tu se vraćamo na priču o transrodnosti, a vi guglajte ako ne znate šta je to - bilo je vreme kada ni ja nisam znala šta je to), meni je to čudno. Čudni su mi i ljudi koji nikada nisu razmišljali o svim društvenim i rodnim ulogama koje igraju zato što su tako naučeni.

Unapređenje je dobra priča sa stanovišta psihologije likova. Ona ne ilustruje svakog muškarca, već muškarca japijevca, finansijski sređenog, emotivno distanciranog člana potrošačkog/materijalnog društva.

D. , ovo me jede otkad sam pročitala... I... Pa... ne bih se složila. Interseksualnost i transseksualnost su, da tako kažem, složena granična stanja koja često doživljavaju kao preteća pripadnici jasno definisanih grupacija, kao što su, recimo, homoseksualci često podozrivi prema biseksualcima. O takvim transseksualnim ili interseksualnim osobama (a i hermafrodit i androgin su lepe reči, uz to nešto poznatije), međutim, ova priča ne govori. Nego o tome kako bi se osećao mladi japi da odjednom svi počnu da ga tretiraju kao žensko istih godina i statusa. I to je okej, i dosledno razrađeno; ali nema u njegovoj glavi nikakve dileme oko toga ko je i šta je, nema nikakvih preliva ili nesigurnosti oko jina i janga, a kamoli kod drugih koji ga susreću. On ni pre ni posle nije na margini, na granici između dve grupacije, što bi zahtevala priča o transrodnosti. Na njegov lični rodni identitet ovde ništa ne utiče, čak ni posle trenutka kad konačno shvati da je promenio pol (zar nije ujutru otišao u WC?), već samo reši da se pragmatično prilagodi situaciji. Ljudi koji ga sreću, od majke nadalje, ponašaju se kao da je oduvek čisto žensko, promena u njihovom stavu nije uhvaćena u nekom fluidnom trenutku promene (dobro, to bi bilo vrlo teško i zahtevalo bi više teksta) nego samo prelom. Mene bi zanimala postupnost u promenama, postupnost u načinu na koji drugačije ponašanje okoline utiče na ličnost junaka – na to kako se on prilagođava očekivanjima i zahtevima, a možda i kako ih osporava. Opet, sve to zahteva drugačiji pristup i više prostora. Zato mi se i čini da je sve ovo na prvu loptu. Midoto je postavila jedan sličan zabavan tekst (ako sam dobro shvatila, ne njen) na onom topiku o ženama u fantastici, o muškarcu koji se šminka i depilira. Mene fasciniraju neki malo teži i složeniji pristupi rodu i polu, kao što je, recimo, Ženeov. Ali ne očekujem da se na našoj radionici pojavi novi Žene, zaista, i nikom se ne bih pela na glavu što ga nije domašio.

Quote from: SuperSynthetic on 08-04-2011, 17:45:56
Ako hoćeš da zvučiš čitljivo ma šta to značilo onda moraš da pišeš kao što se i priča u komšiluku. Zar ne? E sad što to možda nije književni jezik(nije pismeno) jbg. Cenim ja Dostojevskog i Balzaka i Puškina ali mislim ipak. Umetnik je onaj ko uspe da u nekoj formi prenese trenutak duha vremena u kome se nalazimo.

Zapravo, književni jezik je zamišljen (govorim o idealu) kao nešto što će biti čitljivo svima, ne samo onima sa kojima cirkaš pivo na ćošku.

To što tebi zvuči isto kao ono što se priča u komšiluku je umetnička obrada tog govora, i to obrada koja se velikim delom zasniva na poznavanju i upotrebi književnog jezika, sa taman toliko lokalizama da ti to zvuči kao govor iz kraja.

Inače bi bilo čitljivo isključivo šačici ljudi koji žive u tom komšiluku, a ostalima bi zvučalo kao trabunjanje i kao da je pisac nepismeni retard.

Quote from: Dacko on 08-04-2011, 19:00:29
Pretvara li se ova tema polako u pitajte me ovo ili ono?

Дешавало нам се то свима у овом или оном тренутку. Ти бар дајеш јасније и смисленије одговоре од других...нпр. од мене.

Иначе, мене је на факсу жешће нервирало када је професор који је написао уџбеник стално у истом користио реч "цертификат"...мени који сам навикао на реч "сертификат" је то баш сметало.

Quote from: angel011 on 08-04-2011, 20:47:10

Quote from: SuperSynthetic on 08-04-2011, 17:45:56
Ako hoćeš da zvučiš čitljivo ma šta to značilo onda moraš da pišeš kao što se i priča u komšiluku. Zar ne? E sad što to možda nije književni jezik(nije pismeno) jbg. Cenim ja Dostojevskog i Balzaka i Puškina ali mislim ipak. Umetnik je onaj ko uspe da u nekoj formi prenese trenutak duha vremena u kome se nalazimo.

Zapravo, književni jezik je zamišljen (govorim o idealu) kao nešto što će biti čitljivo svima, ne samo onima sa kojima cirkaš pivo na ćošku.

To što tebi zvuči isto kao ono što se priča u komšiluku je umetnička obrada tog govora, i to obrada koja se velikim delom zasniva na poznavanju i upotrebi književnog jezika, sa taman toliko lokalizama da ti to zvuči kao govor iz kraja.

Inače bi bilo čitljivo isključivo šačici ljudi koji žive u tom komšiluku, a ostalima bi zvučalo kao trabunjanje i kao da je pisac nepismeni retard.

I? Evo skupio sam hrabrost. I? Pokrio sam uši i stego facu. Žmurim. I?

Quote from: Jevtropijevićka on 08-04-2011, 20:27:56
D. , ovo me jede otkad sam pročitala... I... Pa... ne bih se složila. Interseksualnost i transseksualnost su, da tako kažem, složena granična stanja koja često doživljavaju kao preteća pripadnici jasno definisanih grupacija, kao što su, recimo, homoseksualci često podozrivi prema biseksualcima. O takvim transseksualnim ili interseksualnim osobama (a i hermafrodit i androgin su lepe reči, uz to nešto poznatije), međutim, ova priča ne govori.

Prvo - hvala na komentarisanju priča.

Eh, neki pripadnici "graničnih stanja" bunili bi se na naziv "hemafrodit". A bunili bi se i na naziv "granična stanja" jer oni sebe zovu samo varijetetima. Autorki nije mi bila namera da piše o transeksualcima, homoseksualcima, biseksualcima (ili o toj "čestoj podozrivosti" za koje nisam čula). Nije joj je bila namera da u 6000k piše komplikovanu priču koju niko neće da razume, pa ni ona sama. Namera je bila prosta i jedina moguća u 6000k - da se čitalac postavi u inverznu rodnu i polnu ulogu. Da posle pročitane priče ostane pitanje (ne)razdvojivosti pola, roda i seksualnosti - tri pojma koji se često vezuju u jedan, dok ih queer teoretičari razdvajaju i daju primere pojedinačnih zanimljivih egzistencija i života koji ne mogu da se strpaju ni u jednu opšte poznatu polnu ili rodnu kategoriju.

Junak proživljava postepenu/postupnu promenu tokom priče - od brade do transformacije polnih organa (da zadatak nije zahtevao drugačije, autorka bi radije pisala o transformaciji žene u muškarca (zanimljivije joj je), što pobija argument feminističke satire). Svi ga od jutra tretiraju kao ženu, ali on to postaje ceo tek protokom dana.

Što se tiče transrodnosti - Gregor to jeste. O njegovom nalaženju na marginama društva mogla sam tek da pišem u nastavku ili u više karaktera. No, osoba koja se oseća kao muško, a živi u telu žene (ili obrnuto) je definicija transrodnosti.

Nije bilo dovoljno prostora, ali priča otvara neka pitanja i to joj je bila jedina i jednostavna namera.

I, da - i ja mislim da je vreme da dobijemo veći broj karaktera za priče.

Sledi nastavak komentarisanja od sinoć...

Samo nešto da dopunim. Možda je važno. Lektor dobija tekst u ruke tek kad je prihvaćen. Pre toga čita izdavač, odnosno, urednik ili recenzent kome je delegiran taj zadatak. Ako ima spoticanja u čitanju postoje šanse da sve završi tamo gde i drugi "beli slonovi". Naravno, želimo da lektor ima što manje posla.

Tako bi zaista trebalo da bude, ali u praksi se lektor često bavi i redakturom prevoda, i uredničkim zahvatima na tekstu domaćeg pisca a ponekad do te mere izmeni nesuvisle rečenice nekog kvazipisca da postane maltene koautor teksta. Ili bar meni ponekad sve to dođe u rok službe jer ne mogu da se potpišem iza teksta punog budalaština makar one i ne spadale u čisto jezičke nebuloze. Najlakše je raditi klasičnu lekturu, ispraviti pravopisne greške i oplemeniti sintaksu i leksiku, ali znate li koliko ima pisaca i prevodilaca na čijim je tekstovima potrebno samo to? Možda deset posto onih koji prevode ili pišu.

13. Vatrene orhideje bleštavila - Relativno pismena i zanimljiva po ritmu i dinamici. Sve ostalo je suvi stereotip, iako se vidi autorova težnja da ispuni zadatak. To veoma poštujem. Jednostavna postavka (dva muškarca i žena) koja nije iznedrila neobičnost, bizaran događaj ili dobar preokret - ubila je ovu priču.

14. Ključna razlika - ovoj sam priči htela da dam jedan poen zbog originalnosti. Onda sam je pročitala ponovo i bila mi je potpuno nefer činjenica da je muški ugao potpuno (lukavo?) nerazrađen. To je ako je priču pisala žena. Ako nije - ne znam zašto je autor koristio prvo muško lice. U svakom slučaju, još jedno predstavljanje žene kroz ulogu majke, i to je bio drugi penal. Ni meni nije jasno zašto je ova priča prva. Najoriginalnija jeste, ali nikako i najbolja. Dadilja je bolja u svakom smislu, a ima i sličan motiv.

15. U potrazi za čipsom - Uh, opet nedostaje cilj. Zašto je ova priča ispričana? Da li je to horor? Crni humor? Iskežena Lukina glava je komičan a ne strašan trenutak. Opis žene odneo je previše prostora u odnosu na nameru priče - trebalo je voditi računa o njenom žanru i ubaciti više horor elemenata. Ovako je prosto nejasna, nedorađena i bleda. Mada naslov intrigira i ideja je, zapravo, dobra.

16. Falset - ovo je omaž, parafraza, inspiracija filmu? Mislim, film je previše čuven da niko ne obrati pažnju na preveliku sličnost sa njim. Ipak, to nije mana, samo pitam. Priča je dinamična, drži pažnju, ali je kraj bolno predvidiv. Štaviše, poslednja rečenica je toliko naivna, bez ikakve poente, da to obesmišljava celu, inače dobro napisanu i zanimljivu priču.

17. Ćuti tiše - drago mi je što neki autori/ke već imaju toliko prepoznatljiv stil da već mogu da ih prepoznam po naslovu. Ovo je jedna od tih priča, zato sam imala velika očekivanja. I ona ih je ispunila što se lepote i čistoće jezika tiče. Dinamika kompozicije je takođe ok. Boban je zamerio ritam, to zameram i ja. Počinje silovito, veoma zanimljivo, odmah se razaznaje apsurd, a ja ga obožavam. No, završava se kao izduvani balon, još uvek u boji ali bez vazduha. Lepa priča, glas nije dobila zbog omanute karakterizacije, iako sam se dugo premišljala da li i koliko glasova da joj dam. Presudila je činjenica da je uvođenje drugog junaka ugušilo sjajni potencijal zvezde večeri u najavi - gospodina Zarića.

18. Žrtva - žrtva me takođe nije dojmila. Nekako je naivna i nedostaje joj ozbiljne, dublje razrade. Ovakva tema zahteva dobro poznavanje psihologije i ova priča jednostavno nije ispunila moja očekivanja u ovom domenu. Nešto mi ni novinarski početak nije blizak, to je samo jednostavno rešenje da se nešto objasni i opiše, neizazovan i neinspirativan. Mada, dobra ideja, relativno pismena priča, dinamična. Bled kraj.


Ko želi dublju analizu, neka digne dva prsta.

UNAPREĐENJE me podjsetilo na PORNO parodiju Hičkokovog Psiha, gdje Norman Bejts postaje promiskuitetni metro koji krije sklonost ka oblačenju ženske odjeće i lakiranju noktiju. Niko mu nije javio da je mentalno uškopljen.

Quote from: Savajat Erp on 08-04-2011, 20:59:49
Иначе, мене је на факсу жешће нервирало када је професор који је написао уџбеник стално у истом користио реч "цертификат"...мени који сам навикао на реч "сертификат" је то баш сметало.

Proverila: oba oblika su ispravna, a sertifikat je i meni prirodniji.

Quote from: Bata Trokrilni on 08-04-2011, 22:21:10
UNAPREĐENJE me podjsetilo na PORNO parodiju Hičkokovog Psiha, gdje Norman Bejts postaje promiskuitetni metro koji krije sklonost ka oblačenju ženske odjeće i lakiranju noktiju. Niko mu nije javio da je mentalno uškopljen.

Autorka bi ti se zahvalila. Sviđa joj se ovo poređenje.

Da i ja priupitam dok je fraj. Kaže se 10 posto ili 10 odsto? Meni je logičnije terati 'odsto' do stotine, prvim preko kreće 'posto'.

Svejedno je koji se oblik koristi, oba su pravilna, pa ih slobodno kombinuj po toj zanimljivoj logici.

Zahvaljujem. Očekivao sam neko pravilo i ovde.