ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ja nikako ne mogu poverovati nekom ko mi tvrdi da je sretan time što je potlačen, lišen svake individualnosti i pretvoren u zamotanu krpu, često lišen i obrazovanja, pretvoren u slugu, roba svog muža, braće, očeva... ne mogu i nikako mi to ne ide u glavu.
Naravno, uvek će biti individualnih primera kao što je zamotana obrazovana feministkinja ( uf, koja konstrukcija   ). Nije ovde stvar o ukidanju islama ili neprijateljskom shvatanju istog, već potrebi da se on reformiše i ide ukorak s vremenom. Ne mogu se kamenovati žene, seći im nosevi, ispisivati ih iz škola, i onda reći ,, to je naša kultura i religija ''. To ne može, ne bi trebalo da se radi, i tačka.

Nije svuda tako, Anomandere. O tome se radi. Nećemo sad da demonizujemo sve muslimane, zato što dosta njih radi to što si opisao...

Baš ću da nađem taj tekst o "zamotanoj feministkinji", ima prihvatljive argumente.

Naravno da nije svuda, ali jeste tako u nekim velikim i mnogoljudnim zemljama-Iran, Afganistan, Arabija itd.
Ne demonizujem ja Muslimane, samo kažem da islam mora odstupiti od nekih nečovečnih odredbi i običajne prakse. Pa i hrišćanstvo je nekad spaljivalo žene na lomači, pa to više ne radi.

To kažem i ja. Samo kažem i da u tome treba biti pažljiv...

Ko god misli da Šesta flota ima altruističke nagone, grdno greši.
Verujem da muslimanski svet ima svoje mehanizme koji će se vremenom izboriti protiv šerijatskog zakona.
Anomanderu - krstaški ratovi ništa ne rešavaju.

Не треба демонизовати муслимане али стојим иза става да је Ислам нешто најгоре што се десило овим просторима, и ја не могу и нећу да их правдам. Нека се правдају сами. А искрено ми је жао сваког ко страда због нечије затуцаности и фанатизма.

Na koje prostore misliš Suba?

Југоисток Европе.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 12:57:50
Ko god misli da Šesta flota ima altruističke nagone, grdno greši.

A šta je sa tvojim altruističnim nagonima?

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 12:57:50
Verujem da muslimanski svet ima svoje mehanizme koji će se vremenom izboriti protiv šerijatskog zakona.

Da ima, već bi se to desilo. "Ima svoje mehanizme" je samo opravdanje za pasivnost.

D - Meni je njih žao. Iskreno žao.


Suba - Otomanska imperija, zar ne? Pa sad, nije lako zaboraviti poziciju Srbije u njoj i tu se mogu složiti, ali u domenu kolektivnog sećanja.
Što se tiče mnogih dostignuća Otomanska imperija je bila superiorna u odnosu na zapad. Ali ti to vrlo dobro znaš.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 13:07:36
D - Meni je njih žao. Iskreno žao.

Altruizam je koncept koji podrazumeva delanje.

Koncept koji podrazumeva delanje i ja se ne slažemo i nikada se nećemo složiti. Muslimanski svet treba to samostalno da reši - bez našega uplitanja.

Niko ne govori o uplitanju, govori se o pomoći kada ti je pomoć tražena (a muslimanske žene preko raznovrsnih organizacija i mreža, traže pomoć).

Mda, kao što su Česi i Mađari tražili bratsku pomoć CCCP-a '50-tih.

Ma da. Izjednači potlačene, fizički slabije žene sa političkim razlozima za traženje "pomoći".  

Uostalom, opisanog mučenja žena ima i ovde, ne samo u muslimanskim zemljama. Najpre se govori o pomoći u našem okruženju.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 12:57:50
Ko god misli da Šesta flota ima altruističke nagone, grdno greši.
Verujem da muslimanski svet ima svoje mehanizme koji će se vremenom izboriti protiv šerijatskog zakona.
Anomanderu - krstaški ratovi ništa ne rešavaju.

Ne mislim na krstaške ratove... Uostalom Zapad ratove vodi zbog energenata, boli njih
uvo za prava afganistanskih, arabijskih ili iračkih žena.

D. - Eh, najzad govoriš razumno - govori o pomoći u našem okruženju.
Mani zemlje sa šerijatskim zakonom.

Anomanderu - Rat za naftu jeste krstaški rat.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 13:07:36
D - Meni je njih žao. Iskreno žao.


Suba - Otomanska imperija, zar ne? Pa sad, nije lako zaboraviti poziciju Srbije u njoj i tu se mogu složiti, ali u domenu kolektivnog sećanja.
Što se tiče mnogih dostignuća Otomanska imperija je bila superiorna u odnosu na zapad. Ali ti to vrlo dobro znaš.

Да, можда је боље рећи да је отоманска интерпретација ислама била нешто најгоре што се икад десило југоистоку Европе. Наравно, то не мења ствар да је Ислам утемељен огњем и мачем. А тако се и ширио, небитно ширили га Арапи, Селџуци, Татари, Османлије итд.
Наравно, ја повраћам кад слушам о "500 година турског ропства", то је чиста глупост и незнање. Били су напреднији од запада у маси ствари, почев од основне хигијене па све до војне технологије и науке.
Али Ислам је у својој основи репресивна религија. Тежи да сачува душу човека тако што му одузима слободу избора, ту је квака.

A sve ostale religije su utemeljene bez ognja i mača. 

Suba - Misliš da je Hrišćanstvo bitno drugačije?! Kako ti posmatraš Vatikan?
Lilit - Ote mi reč iz usta.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 13:30:41
Kako ti posmatraš Vatikan?

Lepo. Plati kartu, otputuje i posmatra Vatikan. 

Hvala bogu da i ti jednom kažeš nešto duhovito!

Хришћанство је дијаметрално супротно, Стипане. Али не бих сад да се опет погубимо сви у препуцавању. Реч је о следећем: Ислам је једина вера која својом "светом књигом" озакоњује насиље, експлицитно. Ја бар не знам ниједну другу.

Suba, nema razlike. Osim ako se ne zadržimo na činjenici da je islam u XVI veku, a hrišćanstvo u XXI. Oni su negde u Inkviziciji, a mi emancipujemo đavola.

Знам шта хоћеш да кажеш. О, чак се и донекле слажем.   

Quote from: Suba on 13-04-2011, 12:59:21
Не треба демонизовати муслимане али стојим иза става да је Ислам нешто најгоре што се десило овим просторима, и ја не могу и нећу да их правдам. Нека се правдају сами. А искрено ми је жао сваког ко страда због нечије затуцаности и фанатизма.

nije tu problem islam kao islam,nego sto ljudi pogresno interpretiraju ono sto pise u kuranu...islam kao religija sam po sebi je poprilicno slican hriscanstvu

Да, чак су и имена неких анђела слична, Џабрил-Гаврило и тако то...

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 13:07:36
D - Meni je njih žao. Iskreno žao.

...а сад...конобар! па, где си досад, лебац ти јебем? дај мени пиво и питај остале шта ће да пију.

Ma ne samo to nego je i vecina nachela ista...razlike su minimalne...e sad, kako neko sprovodi tu religiju to je vec drugi padez

Па ипак је ислам настао 600 и кусур година после хришћанства...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-04-2011, 02:31:05
I, o da, ubeđen sam da su fesovi bili jednom zabranjeni u Srbiji. Fale mi ćitapi sad, da nađem kad. Koji ono ćitap beše?

Да није можда - "Забрана фесова у Србији:године које су појели скакавци"?

'bo me ćitap i vera u sopstvenu memoriju :@
Smućkao sam dekret vojske Srbije o uvođenju šajkače kao zvanične kape i Lava od Soluna. Sramim se... Evo, prosipam kanticu kukuruza u ćošak...

Претпоствљам бели кукуруз, пошто ви Пречани волите да се бахатите...ми Пречани, хтедох рећи.

U poverenju, godinama tražim seme 'starinskog' belog kukuruza, ne onaj svinjski a samo beo, neg onaj što ima zrna ko na dugmetari. Od šećerca mi već muka, svinjski brzo sazri... Očito je, ja leti živim na kukuruzu

Quote from: Savajat Erp on 13-04-2011, 18:24:33
Претпоствљам бели кукуруз, пошто ви Пречани волите да се бахатите...ми Пречани, хтедох рећи.

Brate, nateraćeš me da posumnjam u svoju odluku.

Vi ste znači braća? 

Наравно, брате Лилит

Huh, ovi crvenokošci...

Evo obećanog eseja devojke muslimanke i feministkinje koja se prokriva.

Imam još jedan esej na ovu temu, ali u antitezi sa ovim dole. Možda ga bacim jednom... Stavove iz njega ionako poznajemo više...

Quote

Cross the border...
Erna Murić

Ovaj tekst će biti pisan u prvom licu, ličnim tonom i u odsustvu svake teorijske apstrakcije: kao takav on se ne želi legitimirati ničim drugim do iskustvenim poljem proživljenoga/pročitanoga, papirnatom konceptualizacijom izrazito subjektivnih stavova i plahom vjerom da je pisanje uvijek nadomješćivanje neke bliske praznine. Govorit ću o sebi, hidžabu i feminizmu, nadajući se da će upojedinjenu perspektivu prepoznati nekolicina drugih, ali unaprijed se odričući epistemološkog nadigravanja – samo nedosljedno ja, i svaka sličnost sa stvarnom Ernom je posvema namjerna.

Moje zlatno studentsko doba i prvi tekstovi koji plašljivo problematiziraju ženski subjekt, prvi i jedini kratki roman u kojem se utrostručavam nisu me uvjerili da smijem pokucati na vrata Feminizma. Smiješite se? Naravno da sam osjećala neobično zadovoljstvo čitajući razne feminističke tekstove, dekonstruktivne, odvažne, polemičke, erotične, svakako sam poimala da se, neobjašnjivo, sve to nekako tiče i mene ali prevrat se nije desio onda kada sam položila Teoriju niti onda kada su mi u fakultetskom časopisu objavili ,,Žena-junak u epskoj pjesmi...", niti onda kada sam čitala Althussera... Čak niti onda kada sam odlučila staviti maramu. Dva pitanja koja retroanaliziram: ,,Šta je za mene bio i šta jeste hidžab?" i ,,Šta sam ja mogla pronaći u feminizmu?" ( Fusnote: hidžab sam shvatala kao ,,oslobođenje", a feminizam kao ,,antikonzervatizam", proturječje koje sam ostavila po strani do daljnjeg) Do danas je, zaista, ostalo nešto od neodgovorenog: gdje se to spaja propisnost od prihvatanja islama i dekolonizacija spolne/rodne ovlasti u prolasku kroz feminizam?

Gotovo nemoguće stanje: staviti na sebe oznaku, simbol i potom osporavati osimboljavanje, učitavanje, etiketiranje, vjerovati u savršen krug Istoga istovremeno se doživljavajući nerazmrsivom i samorazličnom! Približava li me to izvjesnom patološkom stanju? Da, u slučaju ako se bojim rascijepljenosti i ne mislim da iz nje može proizaći neko dobro. Ne, ako vjerujem da priznati samoj sebi neodlučivost, koja znači neprestano postavljanje pitanja i ako znam da odgovori nikada, nikada ne garantiraju konačnost smirenja.  

Nisam kompetentna da raspravljam o islamskoj tradiciji i interpretaciji Kur`ana; posao koji već sasvim gorljivo i egzaktno obavljaju ,,islamske feministice", nisam ekspertica za ženske historije i teorije, dovoljno i jasno znam da će, kao što kaže Borhes, iza mene i izvan mene uvijek ostati ono što nisam uspjela da pročitam, napišem, pomislim, kažem. Ja sam samo pojedinka koja uspijeva, pokatkad, shvatiti mreže interpetacija kojima smo obavijene; mi, žene. Svaka žena je feminizam, utoliko ukoliko samoosvješćuje svoj položaj, spram drugih i spram sebe. Identitet nikada nije jedno, heterogen je i samosukobljen, priznali mi to ili ne. Spoznaje koja ublažavaju remetilačke izazove jednodimenzionalnih pogleda, koji se ćuteći čude: ali, muslimanka si, zar ne ?

Ono što me smeta, reći ću jasno: koji je to ,,zabran", međa, koja dijeli iskustvo iliti praksu od teorije? Koji je to sudac/sutkinja koja može argumentovati primarnost jednog stava, doživljaja, cilja (u životu žene)? Upirem prstom na sebe iz prošlosti i gledam se kako poimam teoriju kao roditeljicu prakse a zapravo je obratno – i gdje su, sada, žene na/s kojima se stvorio akademski feminizam?
Jedne večeri gledala sam ,,Milk" sa suprugom. Izvrstan film. Kada se završio, iznenada sam ga upitala: ,, Čuj... da li sam ja zaista kriva ako ne mrzim ove ljude, ako ih doživljavam kao obične osobe. Znaš...volila bih upoznati onog tvog rođaka iz Amerike...on ne dolazi često ovdje?". Moj suprug odgovara: ,,Pa... ne, mislim da nisi ti kriva. Šta ćeš!".  

Na fakultetu, kao asistentica bez radnog odnosa, sa studentima i studenticama radim časove vježbi iz Rodnih studija. Nevjerovatno zvuči, ali nađem se u situaciji da, pred gomilom tih mladih, urbanih djevojki i mladića, moram da se/njih? branim od uzvika ,,fuj", ,,strašno", ,,izopačeno"...Objavšnjavam im pravo na življiv život. Ironična i smiješna slika.

Kući, brinem se o onome o čemu se većina žena, muslimanki ili ne, brine: pranje wc-a, ručak, beba, gosti... Katkad pomislim da me sve to sputava; češće, to su trenuci radosti. Osim toaleta.

Privodim kraju ovaj čudni mikro-esej: hidžab sam stavila iz uvjerenja, u trenutku želje i stida, spoznaje da Bog postoji. Toliko o tome. Danas, on je za mene dio moga identiteta, različitost: šare na marami precrtavaju šarolikost onoga što želim i mislim. Nažalost, doživjela sam i to da sa hidžabom, ,,značim" – i to, uglavnom, jednoznačno. Najčešće, koliko mogu shvatiti, označitelj je povezan sa političkim, nacionalističkim, patrijarhalnim, pasivnim. Hiljade primjera drugačijih žena muslimanki ne mogu iščupati jednom zasađen korijen ideološkog imaginarija. Nisam pesimista, ali društvene okolnosti ustvrđuju me u uvjerenju.

Feminističke teorije i proučavanja prihvatila sam se iz želje i spoznaje da me se to tiče. Ljubav je došla preko književnosti, Virginie, Sylvie, Bisere. Čvrsto sam se uhvatila književnosti, a društvo još uvijek prečitavam i premišljam/premiještam svoje mjesto.

Ne razmišljam (još uvijek) o nekoj vrsti angažmana, koji bi me vodio u smjeru analiziranja i aktiviranja ženske subordiniranosti u mnogim islamskim zajednicama – iz jednog razloga, sažetog u riječima koje ću citirati: ,,pravo rodno pitanje je pitanje sreće i nesreće, kako se neko unutar sebe osjeća, pa se možda majka sa petero djece sjajno osjeća, jer je pet puta postala majka, što je sa stanovišta radikalne feministice teško i zamisliti. Dakle, to je pitanje naših procjena, pitanje naše interpetacije a ne od Boga date informacije". Žena sa hidžabom, Doc.dr. Fahira Fejzić- Čengić, profesorica na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Mislim da je prelazim preko granice/a. Mislim i znam da ima mnogo putujućih hidžaba koji to isto rade. Danas je svijet pomičan i poskliznut. Ali mislim i ovo: da se ponor ili procjep koje ja/mi ostavljam/o ne zatvara, zjapi i zove... E sad: da li je to eho-varka ili nešto mističnije, neka je na svakoj odluka... amen.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 19:04:23
Huh, ovi crvenokošci...

Псолики Стипан говори двоструким змијским језиком. Савајат Чет`ри Ока Ерп је рекао. Угх!

Jest. Ovde smo fini, a onamo kolt u gubicu. Krvoločni neznabožac!

Ne mislite da je deplasirano da se u svakoj temi zajebavate? Pogotovo ako tu nekad ima postova koji su ozbiljniji?

Hej, pročitao sam šta žena kaže, ali ne vidim čime ona to opovrgava moje stavove. Prema tome nemam komentar. A Savajat... Uhhh...

Д. спутава нашу креативност! Не бој се, прочитаће већина манифест закукуљене феминисткиње.

Али, искрено речено, почео сам да кењам као фока са проливом, у себи сам вриштао: Somebody stop me!!!

Ево, искулираћу мало.

Quote from: Stipan on 13-04-2011, 19:32:01
Jest. Ovde smo fini, a onamo kolt u gubicu. Krvoločni neznabožac!

То није у нашој природи, беледолики су нас направили таквима.

Dobro. A sad skloni tu gvožđuriju, pa da kelner donese još po jednu. Plašiš ga brate.

Nije manifest, već esej. Zamolila bih da ne koristite termine čije značenje ne poznajete, jer to ne ide vama na štetu, nego drugima.

Ne diraj nestručnu terminologiju našeg pridruženog člana! Pa on je ipak samo pravnik!

Quote from: D. on 13-04-2011, 19:43:58
Nije manifest, nego esej.

О, Боже...сада ћу одступити од свог принципа да се никад не понављам...јеси ли гледала Ране?
"Знаш оно да Срби не плачу као пичке?"
"Знам..."
"Не, не знаш...то је само шала..."

E, pa, nemaju svi isti smisao za humor. Pogotovo kada su ga/je optuživali da je pisao/la manifest umesto priče.

Dobar ti je avatar D., sasvim u duhu manifesta/priče.

Avatar je slučajno nameran.

Quote from: D. on 13-04-2011, 19:22:17
Evo obećanog eseja devojke muslimanke i feministkinje koja se prokriva.

Imam još jedan esej na ovu temu, ali u antitezi sa ovim dole. Možda ga bacim jednom... Stavove iz njega ionako poznajemo više...

Quote

Cross the border...
Erna Murić

Ovaj tekst će biti pisan u prvom licu, ličnim tonom i u odsustvu svake teorijske apstrakcije: kao takav on se ne želi legitimirati ničim drugim do iskustvenim poljem proživljenoga/pročitanoga, papirnatom konceptualizacijom izrazito subjektivnih stavova i plahom vjerom da je pisanje uvijek nadomješćivanje neke bliske praznine. Govorit ću o sebi, hidžabu i feminizmu, nadajući se da će upojedinjenu perspektivu prepoznati nekolicina drugih, ali unaprijed se odričući epistemološkog nadigravanja – samo nedosljedno ja, i svaka sličnost sa stvarnom Ernom je posvema namjerna.

Moje zlatno studentsko doba i prvi tekstovi koji plašljivo problematiziraju ženski subjekt, prvi i jedini kratki roman u kojem se utrostručavam nisu me uvjerili da smijem pokucati na vrata Feminizma. Smiješite se? Naravno da sam osjećala neobično zadovoljstvo čitajući razne feminističke tekstove, dekonstruktivne, odvažne, polemičke, erotične, svakako sam poimala da se, neobjašnjivo, sve to nekako tiče i mene ali prevrat se nije desio onda kada sam položila Teoriju niti onda kada su mi u fakultetskom časopisu objavili ,,Žena-junak u epskoj pjesmi...", niti onda kada sam čitala Althussera... Čak niti onda kada sam odlučila staviti maramu. Dva pitanja koja retroanaliziram: ,,Šta je za mene bio i šta jeste hidžab?" i ,,Šta sam ja mogla pronaći u feminizmu?" ( Fusnote: hidžab sam shvatala kao ,,oslobođenje", a feminizam kao ,,antikonzervatizam", proturječje koje sam ostavila po strani do daljnjeg) Do danas je, zaista, ostalo nešto od neodgovorenog: gdje se to spaja propisnost od prihvatanja islama i dekolonizacija spolne/rodne ovlasti u prolasku kroz feminizam?

Gotovo nemoguće stanje: staviti na sebe oznaku, simbol i potom osporavati osimboljavanje, učitavanje, etiketiranje, vjerovati u savršen krug Istoga istovremeno se doživljavajući nerazmrsivom i samorazličnom! Približava li me to izvjesnom patološkom stanju? Da, u slučaju ako se bojim rascijepljenosti i ne mislim da iz nje može proizaći neko dobro. Ne, ako vjerujem da priznati samoj sebi neodlučivost, koja znači neprestano postavljanje pitanja i ako znam da odgovori nikada, nikada ne garantiraju konačnost smirenja. 

Nisam kompetentna da raspravljam o islamskoj tradiciji i interpretaciji Kur`ana; posao koji već sasvim gorljivo i egzaktno obavljaju ,,islamske feministice", nisam ekspertica za ženske historije i teorije, dovoljno i jasno znam da će, kao što kaže Borhes, iza mene i izvan mene uvijek ostati ono što nisam uspjela da pročitam, napišem, pomislim, kažem. Ja sam samo pojedinka koja uspijeva, pokatkad, shvatiti mreže interpetacija kojima smo obavijene; mi, žene. Svaka žena je feminizam, utoliko ukoliko samoosvješćuje svoj položaj, spram drugih i spram sebe. Identitet nikada nije jedno, heterogen je i samosukobljen, priznali mi to ili ne. Spoznaje koja ublažavaju remetilačke izazove jednodimenzionalnih pogleda, koji se ćuteći čude: ali, muslimanka si, zar ne ?

Ono što me smeta, reći ću jasno: koji je to ,,zabran", međa, koja dijeli iskustvo iliti praksu od teorije? Koji je to sudac/sutkinja koja može argumentovati primarnost jednog stava, doživljaja, cilja (u životu žene)? Upirem prstom na sebe iz prošlosti i gledam se kako poimam teoriju kao roditeljicu prakse a zapravo je obratno – i gdje su, sada, žene na/s kojima se stvorio akademski feminizam?
Jedne večeri gledala sam ,,Milk" sa suprugom. Izvrstan film. Kada se završio, iznenada sam ga upitala: ,, Čuj... da li sam ja zaista kriva ako ne mrzim ove ljude, ako ih doživljavam kao obične osobe. Znaš...volila bih upoznati onog tvog rođaka iz Amerike...on ne dolazi često ovdje?". Moj suprug odgovara: ,,Pa... ne, mislim da nisi ti kriva. Šta ćeš!". 

Na fakultetu, kao asistentica bez radnog odnosa, sa studentima i studenticama radim časove vježbi iz Rodnih studija. Nevjerovatno zvuči, ali nađem se u situaciji da, pred gomilom tih mladih, urbanih djevojki i mladića, moram da se/njih? branim od uzvika ,,fuj", ,,strašno", ,,izopačeno"...Objavšnjavam im pravo na življiv život. Ironična i smiješna slika.

Kući, brinem se o onome o čemu se većina žena, muslimanki ili ne, brine: pranje wc-a, ručak, beba, gosti... Katkad pomislim da me sve to sputava; češće, to su trenuci radosti. Osim toaleta.

Privodim kraju ovaj čudni mikro-esej: hidžab sam stavila iz uvjerenja, u trenutku želje i stida, spoznaje da Bog postoji. Toliko o tome. Danas, on je za mene dio moga identiteta, različitost: šare na marami precrtavaju šarolikost onoga što želim i mislim. Nažalost, doživjela sam i to da sa hidžabom, ,,značim" – i to, uglavnom, jednoznačno. Najčešće, koliko mogu shvatiti, označitelj je povezan sa političkim, nacionalističkim, patrijarhalnim, pasivnim. Hiljade primjera drugačijih žena muslimanki ne mogu iščupati jednom zasađen korijen ideološkog imaginarija. Nisam pesimista, ali društvene okolnosti ustvrđuju me u uvjerenju.

Feminističke teorije i proučavanja prihvatila sam se iz želje i spoznaje da me se to tiče. Ljubav je došla preko književnosti, Virginie, Sylvie, Bisere. Čvrsto sam se uhvatila književnosti, a društvo još uvijek prečitavam i premišljam/premiještam svoje mjesto.

Ne razmišljam (još uvijek) o nekoj vrsti angažmana, koji bi me vodio u smjeru analiziranja i aktiviranja ženske subordiniranosti u mnogim islamskim zajednicama – iz jednog razloga, sažetog u riječima koje ću citirati: ,,pravo rodno pitanje je pitanje sreće i nesreće, kako se neko unutar sebe osjeća, pa se možda majka sa petero djece sjajno osjeća, jer je pet puta postala majka, što je sa stanovišta radikalne feministice teško i zamisliti. Dakle, to je pitanje naših procjena, pitanje naše interpetacije a ne od Boga date informacije". Žena sa hidžabom, Doc.dr. Fahira Fejzić- Čengić, profesorica na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Mislim da je prelazim preko granice/a. Mislim i znam da ima mnogo putujućih hidžaba koji to isto rade. Danas je svijet pomičan i poskliznut. Ali mislim i ovo: da se ponor ili procjep koje ja/mi ostavljam/o ne zatvara, zjapi i zove... E sad: da li je to eho-varka ili nešto mističnije, neka je na svakoj odluka... amen.

Evo ja priznajem da ništa nisam shvatio, šta ona oće i o čemu uopšte govori.