ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Learza - ova priča je dovoljno komična da bude simpatična. Želela sam da joj dam glas, ali me je sprečila jednostavnost rešenja u njoj. Laka rešenja problem su i priče Schwarzer Donnerstag.

Na primer - ono sa ružnjikavom devojkom koja grabi kamen je naivno rešenje. Pokvarilo je celokupan utisak. I kraj je takav. Zaista dobra i efektna poslednja rečenica.

Pripovedanje iz prvog lica funkcioniše u ovoj priči. Naravno, opštenje sa babam i sestrama je kliše momenat koji snižava nivo priče, a i dosta mi je kresanja tuđih majki i sestara u pričama.

"Odjebi", "Ne kenjaj", takođe je nepotrebno. Ok je kada je cela priča u tom fazonu, ali ovako štrči i ostavlja gorak ukus u simpatičnoj pričici.

"Onesvestila se skoro istog trenutka" - skoro zameniti sa gotovo.

Sve u svemu, pitka pričica sa ispravljivim manjkavostima u rečenicama (na primer: "Dobri ljudi ovog grada bili su na ulici, virili iza ćoškova i kroz prozore, dobro sam znao šta je u glavi svakog od njih").

Podseća me na nešto što sam pisala pre desetak i više godina.

Bar D.komentariše priče. Voleo bi da ljudi komentarišu priče, a da se prepucavanja presele na odlutale topike.

Слажем се, свака част за то, Д.

Svi koji su navalili da dave oko jedne priče raubuju radionicu jer nije moguće komentarisati druge priče. Tu mislim na obe strane.

Eto, ni Stipan da mi nazove dobro jutro, pa kafu pijem sam.

Dobro jutro Scallope, dobro jutro. Ja već bio ali mi je bezveze da raspravljam o instinktima i paradajzu...
A priče sam već iskomentarisao kako sam znao i umeo...

Добројтро, момци. Scallop, Адар је старо германско име. Обри су брзо након што су дошли у Панонију растурили германске Гепиде и њихово краљевство, потчинивши себи масу разних народа. Али, јеботе, побеже ми дашчара па обловина. 

Hah! Znao sam da je tvoja!!!

Хех, уз дужно поштовање, џибрило је на мене. 

Suba, ima tu i veće muke. Stalno napominjem da se u EF-u ne sme klizati po ljuskama paradajza, jer tu priča puca, a da je ne pogodi metak. Svojevremeno sam se jedva iskobeljao kod prijatelja prof. dr R.J. zbog kikirikija u "Rašanima". Kao, sve, sve, samo kikiriki - ne (u to vreme u Strumici)! Vidiš, u to vreme, a to je bio VII vek, znalo se - za sitne ljude bakrenjaci i poneki srebrnjak, za dobrostojeće srebrnjaci i poneki zlatnik... Među tvojim seljanima no gold, no jewels. Takve omaške obore i (za mene) vrhunski film kao "Trinaesti ratnik". Neki majmun u produkciji namerio da snimi masovku sa mnogo konja, pa oni pećinski medvedi (aluzija na Ruse) jašu ko blesavi negde gde na severu gde ni Arapi do tada nisu bili, a da o konjima da i ne govorimo. Kad pišeš EF priprema zna da bude teža od od pripreme za SF, samo to ljudi koji se laćaju olako shvataju. Evo, utamaniše priču zbog snajpera, kao da je bila o snajperisti. Ja sam tu video analogiju sa "Blade runner" - okoreli istrebitelj odbeglih klonova može da posumnja u svoj poziv, a vremenski istrebitelj "lociranih zloća u budućnosti" kao ne može. Zato nije zgodno da se znaju pisci dok se ne iskomentarišu priče.

Pa jeste, kad je pao "Trinaesti ratnik", kako ne bi moj "Dažd"    

Radmilo stalno insistira na verodostojnosti kao da je to najbitnija stvar u nekom delu.
Efektnost je na prvom mestu, a imamo dokumentarne serije koje se bavi istinom ili pokušajem spoznaje istine.
Unutrašnja logika i lepota priče trpe odstupanje od istorijskih činjenica.
Decenijama, njegov jedini komentar na moj Crni cvet je podsmevanje sceni gde se jede prasetina što po njemu nije bilo moguće na tom mestu i u tom veku.

Хоћеш да кажеш да моја прича одише унутрашњом логиком и лепотом? 

Naravno da ne.

Онда је све у зглобу.

Sam si to tražio Suba... 

Quote from: scallop on 12-05-2011, 10:21:05
Evo, utamaniše priču zbog snajpera, kao da je bila o snajperisti. Ja sam tu video analogiju sa "Blade runner" - okoreli istrebitelj odbeglih klonova može da posumnja u svoj poziv, a vremenski istrebitelj "lociranih zloća u budućnosti" kao ne može. Zato nije zgodno da se znaju pisci dok se ne iskomentarišu priče.

Naravno da je nisu "utamanili".

Pokušali su, ali smešno i neozbiljno. Bar neki. Stevino mišljenje uvek poštujem

Sa druge strane, niko od "kritičara" ni sam nije snajperista, tako da, u suštini, svaka takva kritika predstavlja naklapanje u prazno.

A sa treće strane, priča nije o snajperisti/kinji kojoj se piša. Niti je igde rečeno da je snajperistkinja, niti joj se piša u bilo kom delu priče.

Priča je lošija i ima svojih mana. Ali čak i takva prošla je ok. Otud napadi.

Da, jasno je zašto autori treba da ostanu anonimni. Sa druge strane, ako od 20 priča imate samo jednu autentičnu negativku (priča Majka je nešto sasvim drugo) - jasno je da će odmah da se posumnja na mene. Džebiga, što kaže Najtflajer. 

Priča zanemaruje osnovni problem kod vremenskog paradoksa - apsolutno neproverljivu promenu istorije zbog povezanih događaja. To je osnovna mana priče, a ne tehnika ubijanja (mada si stvarno mogla da se raspitaš kako metak ubija - i meni je zasmetalo to "odbacivanje")

Quote from: Stipan on 12-05-2011, 10:57:33
Priča zanemaruje osnovni problem kod vremenskog paradoksa - apsolutno neproverljivu promenu istorije zbog povezanih događaja.

A ti bi to znao kako? Putovao si kroz vreme? Znaš kako se (ne) menja prošlost? Ne širi dezinformacije među mlađarijom. Niko to ne zna, što meni daje pravo da o tome maštam i špekulišem.

Dovoljno jak metak (pogotovo onaj iz budućnosti, jel) može da odbaci krhko i maleno telo deteta. Nema tu ničeg spornog.

Quote from: scallop on 12-05-2011, 09:18:59
Svi koji su navalili da dave oko jedne priče raubuju radionicu jer nije moguće komentarisati druge priče. Tu mislim na obe strane.
Eto, ni Stipan da mi nazove dobro jutro, pa kafu pijem sam.

Ajde, D., ne raubuj više radionicu svojom pričom! Pusti i druge priče da žive.

Naravno da je Bobanov "Crni cvet" budalaština bez unutrašnje lepote u delu gde se Kraljević Marko u turskom hanu najede debeloga mesa prasećega! Čovek ne zna ništa osim prasetine i pasulja, a da je znao, Marko bi jeo debeloga mesa ovnujskoga.

Jao, rado scallope...

Nadam se da će prestati da dave. Ni meni se ne priča o ovoj priči. Loša je, ali pre svega, kako je Steva dobro primetio (a i vi i Lord), zbog tanušnog ispisa. Sve ostalo je stvar sf obrazovanja.

Ti baš ne trpiš kritiku, čak ni onu dobronamernu. Maštaj, ali se drži pravila!
Jest' : "Putovao si kroz vreme?", "Ne širi dezinformacije među mlađarijom" - što ti je štos!

Nepromenjivost prošlosti nije pravilo. Upravo u tome je čar vremenskog paradoksa. Niko o tome ne zna, jer ne može da proveri. Zato je tema toliko puta upotrebljavana u sf literaturi. I ti si se sad našao da pričaš kako je to pravilo, i učiš me da se pravila držim. Tjah.

Ako nešto tvrdiš - dokaži. Nisi putovao kroz vreme, dakle nemaš pojma.

Naravno da trpim kritiku. Sve što su rekli scallop, Lord i Steva je istina. Priča je među mojim lošijim.

Uveče bacam još analiza.

 

Kad već nema drugih komentara o pričama, da se zabavimo "vremenskim paradoksom".

Vremenski paradoks u SF logici direktno vuče na "paralelne svetove". Bilo je mnogo pokušaja da se posledice "vremenskog paradoksa" izbrišu "ispravljanjem krive Drine". To, naravno, ne pije vodu, jer bilo koja promena u prošlosti automatski svet pretvara u neki drugi svet. Rešenje je potraženo u "paralelnim svetovima" i to, koliko-toliko pije vodu. Priča o kojoj toliko drljamo se ne bavi vremenskim paradoksom i toj priči je sasvim svejedno da li je posle poslednje tačke svet u kome se priča dešava nestao (bar za protagonistu jer je ubila sebe) ili se nastavio (jer je promašila).

Pisala sam o prve četiri priče, a sada ću o onima koje su mi se dopale.

Nemam mnogo vremena, ali za ovo što ću reći mi i ne treba.

Odiseja partizana - ovo je fantastična priča i rastužuje i brine činjenica da je malo ko to prepoznao, i da je većina glasala za pitke priče sa školskim izrazom i rečenicama, ili za ideje, zezove, fore...

Ima sve - lepu i neobičnu rečenicu, horor/f elemente, dinamiku, zaokruženost, efektnost. Izbor teme nije po mom ukusu, ali je upravo ona (plus stil) uticala na to da me podseti na drf-a.

Jezovita atmosfera, autentični opisi i metafore.

"Nije imao cigaretu, a htela mu se" - ova rečenica izražava lepotu jednostavnosti.

Neću više da govorim o njoj, jer hoću da u vazduhu ostane pitanje sa početka posta - zašto učesnici radionice pisanja masovno nisu prepoznali lepu književnost?

Vremenski paradoks se jednostavno rešava. Ne mogu da ga se reše jedino oni koji robuju logici.
Evo kako: ne objašnjavaj!

Svaka priča će da padne, ne samo ona o vremenskom paradoksu, ako padne rečenica. Ako pisac zaglibi u objašnjavanje, u crtanje lika umesto da pusti da se sve samo objasni, da sve samo podržava sebe, bez intervencije i korekcije "vida".

Već "zalet" na početku priče ruši priču. Kao što je skakaču udalj najvažniji onaj prvi pokret koji načini, jer skok udalj ne počinje tek tamo negde ispred bele crte. Skok se stvara, on nije nešto već dato u shemi pa da čovek samo treba da prati crtež i da se on dogodi. Malo morgen!

Dal će Kraljević Marko da jede prasetinu u mehani - može, ukoliko pisac zna šta radi. Onda je to paradoks kojim pisac barata prema svom osećaju. Koliko samo ima priča kojima je anahronizam sredstvo pripovedanja a ne pokušaj da se stvar "objasni".

Pisac često gura oko u prst, to izazove eksploziju, posle toga treba da kontroliše energiju te eksplozije. To je ono što omogućava da se dogodi paradoks, taj višak energije stvara dvostruki svet, jer otvara novi prostor i novo vreme. Ali ako se traži objašnjenje za paradoks, onda se zaglibi u reviziju prošlosti, energija se potroši na to a čitalac ostane nasukan, na cedilu.

Ja sam skrenuo pažnju na Miloševu priču. Da je čovek proživljavao iznova ono što mu se događalo u detinjstvu, tu bi postojala šansa da se priča izvuče iz proste revizije prošlosti, glavni lik bi sigurno našao snage da se izbori sa svojom traumom. Ovako, ta trauma i dalje "radi" svoj posao i on ostaje njen večni talac. Nije problem ukoliko se to htelo, ali onda pisac treba jasno da postavi dinamiku priče izvan začaranog kruga.

Neko će da misli da piše o putovanju na Mesec tako što opisuje kako rade raketa ili šatl. To je, po meni, čist promašaj.

Quote from: scallop on 12-05-2011, 11:18:37
Kad već nema drugih komentara o pričama, da se zabavimo "vremenskim paradoksom".

Vidim ja da ću ponovo morati da potegnem kvantnu superpoziciju vremena™.

E zato mi je ovde nedostajao i Lord Kufer

 Ono što je danas realno, ne mora da znači da će biti realno i u dalekoj budućnosti. Nema više seksizma i macho fazona. Tetkice su postale eliminatori nepoželjnih osoba.

p.s Ovo je argument sa kojim D. treba da se brani. 

Ček', Kufer, o čemu ovde govorimo? (Mac, ne poteži, please.)

Naravno da se odavno ne objašnjava neki novum u priči, ali on mora, van teksta, da bude utemeljen, odnosno, plauzibilan što bi neki rekli. Takođe, guranje oka u prst na pogrešnom mestu razvija tvoju eksploziju tamo gde ne treba. Kada čitalac ne poveruje u svet koji si stvorio, džaba savršena priča u njemu. Ne veruje se ni u priču. Ovde baratamo sa piscima koji počinju da pišu fantastiku i oni moraju da shvate da nema naknadnih objašnjavanja šta se htelo reći. Ti u svojoj poetici možeš da pišeš šta želiš, a prihvatanje od strane čitaoca zavisi od toga koliko ti je priča uverljiva. Ako se ona spotiče na banalnostima ličnog nepoznavanja ovoga ili onoga, kako će je neko drugi prepoznati i prihvatiti?

Manifesto matričnog štampača - Aktuelno. -Vi ste vrsta koja zna samo da troši, uništava i zagađuje.- Rat je vaš izum, i jedina stvar u kojoj istinski blistate.-
Eto u ovoj priči je autor uspeo bez problema da nas uveri da je štampač. Odlično. 1 poen. (bod zvuči malo bezobrazno)

Uverljivost je stvar vere a ne izlaganja činjenica koje pripadaju određenoj logici.
Mlad pisac ne zna sve što zreli pisac treba da zna, na to uvek treba računati. Postoje izuzeci, ali kod onih koji imaju izraženu intuiciju. Međutim, intuicija ne mora uvek da funkcioniše, zbog toga je potrebno skupljati iskustvo.

Džedaju mogu da se događaju čuda, ne zbog toga što je on planirao da se ona dogode, nego zbog toga što on ima dobar tajming i nađe se na mestu paradoksa upravo kad se on događa. Onda može da se spekuliše da li je njegovo prisustvo izazvalo paradoks ili nešto drugo, ali to je već sve samo prazna refleksija. Trebalo je slediti nemušti vektor sile, a to može samo neko ko u svom iskustvu ima već potvrđenu takvu mogućnost. Za sve druge je to samo "slepa vera".

Primetio sam da neki pisci, naročito početnici, često pribegavaju zameni teze - naime, umesto da pišu priču oni pišu reportažu.
Ne postavljam pitanje da li jedna reportaža može da bude dobra i zanimljiva koliko i priča - može, ali priča i reportaža nisu isto.
Reportaža (kao i putopis) je uvid u stvarnost, potkrepljena činjenicama iz te iste stvarnosti. Stvar je u tome da pisac reportaže iznosi manje poznate činjenice, pa to igra ulogu "novuma" u takvoj vrsti izražavanja.

Kod pisanja priče, fikcije, autor je "ovlašćen" da stvara novum. Ovaj "autoritet" mu daje mogućnost da ne mora da objašnjava svoje postupke. Način da se taj autoritet, autorstvo, sačuva je da ga pisac sam ne urušava unoseći sumnju, makar i tako posredno, time što objašnjava i pravda svoju inventivnost.

Biće neuverljiva ona priča u kojoj autor nije iskoristio svoje ovlašćenje.

Posle ovoga Lorde ne ostaje mi ništa drugo nego da ti se još jednom izvinim zbog onoga ispada u vezi "PLESA PRIKAZA" (priče koju je Scallop postavio pre nekog vremena).
Tek sad razumem šta si onda hteo da kažeš, i stidim se zbog onakve reakcije.

Quote from: Lord Kufer on 12-05-2011, 12:51:42
Kod pisanja priče, fikcije, autor je "ovlašćen" da stvara novum. Ovaj "autoritet" mu daje mogućnost da ne mora da objašnjava svoje postupke. Način da se taj autoritet, autorstvo, sačuva je da ga pisac sam ne urušava unoseći sumnju, makar i tako posredno, time što objašnjava i pravda svoju inventivnost.

Enough said.  

Da se vratimo drugim pričama.

Odiseja partizana.

Odiseja partizana jeste dobro napisana i sa te strane nemam nikakve zamerke.
Ipak - nikad, ali baš nikada neću glasati za priče koje u sebi nose toliko mraka.
Stvar uverenja. Ne misliš valjda da nisam primetio da je priča dobro napisana?

Aždaja i carev sin - U poslednje vreme mi je Frojd malo prežvakan tako da me ni ova priča nije nešto fascinirala. Klasična psihoanaliza. Lepo napisano. 1 - poen.  


p.s Mnogo mi je interesantniji Rajh, Frojdov učenik.

Tebi Sintetik svaka čast! ČESTITAM!
Ali s obzirom na svoju poziciju mogao bi baš i malo opširnije, a bogami i malo ozbiljnije da komentarišeš priče nas pilića!

Izmenjen red reči u rečenici nije "lepo pisanje". Tim pre ako nije dosledno. Kolkogod to bio horor ja do kraja ne znam ko je koga tu pojeo, a ko koga ubio. Osim prstića koji se gricka na kraju. I šta će tu četnici i partizani? Šta je bela prikaza koja je izletela iz šume? Meni se tu jedino dopalo kad je Kasap ubio štapom Mesec.

Sa druge strane, "Aždaja..." ima više mašte, ali je dosta toga ostalo nejasno. Posebno, kako je psihijatar našao u pacijentu sebe. I, čini mi se, valjda, jel' i tu mrtav pisac piše?

 Hvala. Pa trudim se da komentarišem.

Odiseja se meni sviđa ali tek kad usporim pa sa pažnjom pročitam, pošto naracija zahteva posvećenost. Lepo je napisano, slažem se.
Pitam se samo otkud njemu rane od krune od bodljikave žice na glavi na kraju? Kad je on bio uhvaćen? Nešto sam propustio? Nisam shvatio?  

Al' oni carevi što su obeščastili leš su vrh. Izvinjavam se ali morao sam da ih pomenem.

Partizanski horor - zanimljivo. Dosta dobar stil, ali ima slabosti, kao i jezičke.
Na nekim mestima je izvanredno, poetski, na drugim podleže potrebi da se "nacrta" užasavajuća scena - recimo, to s devojčicom. Više volim da mi je nejasno nego prejasno.
Trebalo bi još poraditi na ovoj priči - čitaj: skratiti.
Treba malo više kritičnosti od strane autora, cinizma. To nedostaje priči, možda ima u naznakama. To je ono što treba da bude cilj. Duhovita interpretacija viđenog a ne prosto dočaravanje.

Gde su otišli moji bodovi, i šta mi se sve svidelo?

11. LearzA – tri boda – najviše mi se dopala ova priča u ovom krugu. Ima pravu palp-treš atmosferu, sve vreme deluje na ivici sprdnje, a glavni lik je super skrojen na jako malo prostora. Vestern-laseri, ko to ne voli? (ovo se i rimuje)

9. Snajperista – dva boda – dijalozi su me ovde kupili, ali i što u globalu, deluje dosta autentično. Stilski solidno iskače od ostatka priča, što je isto plus, bar u ovom trenutku.

8. Viline vode – dva boda – ovo je jako dobro napisano, toliko dobro da me je odvuklo skroz od ideje, koju, čini mi se, nisam baš skapirao. Međutim, to mi nije ni bilo potrebno.

Po jedan bod za:

5. Gadovi – ovde je za moje bodovanje zaslužna samo jedna stvar: nalazak leša devojke. Taj deo mi je urnebesno smešan, možda smešniji od svega iz onog napiši-komičnu-priču kruga. Ne znam da li je autor pucao na to, ali je savršena kombinacija našeg, meni jezivo nesmešnog narodnog, ponavljajućeg humora koji forsiraju ljudi na Pinku i nekrofilije. Prava ''Selo gori, a razbojnici se igraju sa babinim telom'' epizoda. Čudna, čudna dinamika, možda nastala nehotice, ali eto boda od mene.

7. Kobajagi – više priča koketira sa pedofilijom, ali mi se čini da se jedino ova bavi njom 1/1. I izvlači prilično upečatljivo delo, sa svim elementima, bar za mene.

12. Večno proklet – meni je ovo sasvim korektan horor. Sviđa mi se što počinje sasvim difuzno, onda se skuplja sa tenzijom i pretnjom nasilja, a potom opet nekako rasipa.

Da sam imao više bodova, verovatno bih dao po jedan još za ''Džoni Bigud'' zbog zanimljive ideje i pristupa, kao i priči ''Sva njena deca odlaze u suton'' zbog sličnih stvari.

Snajperista, SS mi je gotivan od kad se pojavio, a još više od kad je batalio tvrdoglavost. Ne ljubim ja nešto naročito pisanje u kratkim rafalima, ali ih on uvek pedantno spakuje u gabarit, retko šta se raspe. Većina se ovde kune u jednostavnost i jasnost, drago mi je što je SS ubedljivo pobedio, znači da su ljudi prepoznali kvalitet koji im fali. Sviđa mi se kako čovek kači prateće opise uz dijaloge (tu se obično iznerviram od navlačenja ušiju), slično pokušavam i ja, s tim što on to ošine o astal a...

... ja se rasplinem ko jučerašnji čaj od maka. Priča ima tok koji navodi da će biti neki dobar zez na kraju, vuče dalje ali skroz glatko, nema štruckanja. Zadovoljan sam kako je sve izveo, skoro pa kao da sam je sam sebi napisao. Interesanto mi je njegovo skorašnje vajkanje kako mu nešto 'škripi' u pisanju. Znam za osećaj, kad mi se 'prešalta' stil (sam od sebe) sve mi se čini šuplje, tanko, bla bla. Ovo je 'noviji i unapređeni' SS, čekam sledeću priču. Moja 3 p.b.

Sva njena deca..., PPom sam već kazao šta mi smeta u priči, svodi se na materijalne greške o kojima se toliko naklapalo. A ladno je mogla i bez tih 'finesa', pa mirna Bačka (sa sve preostalim delovima opljačkane strane u sinoćnom finalu ). Moja stalna zamerka njoj - klepanje rečenice po glavi, da se slučajno ne izmetne u nešto, možda lepo. 'Znojila se pod teškim zelenim ogrtačem', pa se onda pojašnjava šta se dešava kad je nekom vrućina. Ili, 'Sunce se nalazilo blizu horizonta'. Kao da se namerno...

... uskraćuje toku misli pravo na razmahivanje. Alo, suton, ili paklena vrućina, gomile emocija vape za takvim odabirom situacija da bi malo otpustile krilima. Ništa od tvog slobodarstva ako sama sebi uskraćuješ to pravo. Prva dva ubistva ništa ne znače, jer se ništa ne dešava, ne primećuje se gradiranje njene nesigurnosti i preispitivanja. Barem ja to ne vidim. Sveukupno, priča mi se svidela, možda i najviše od njenih Dosadašnjih. Drugo mesto i 2 p.b.

Quote from: Plut on 11-05-2011, 14:50:54
Ljudi, gde nam se denuo bratja Savajata?!

Ту сам негде, лебдим у међупростору и као сваки себичњак тренуно чекирам само коментаре на своју причу ...хвала на бризи 

Д. је у праву, рикнуо ми је комп...проклети курвар, издао ме је у оскудном тренутку (и даље говорим о компу )...пробаћу још нешто у својој режији, па ако то не успе, терам га на канал...тако да постоји могућност да мојих виспрених комантара не буде једно време Чувајте ми Југославију!

Scwarzer Donerstag, lepo, baš lepo napisano. Previše imenovanja likova, može da sludi, čak iziritira (kao mene na prvo čitanje). Pasus zbog kojeg mi je možda i žao što je nisam gurnuo u napred,
'Metak. Drugi, treći, četvrti. Bleskanje iz prigušivača bilo je glasnije od pucnja. Žena je za trenutak zakrzala telom, blesavi osmeh iznenađenja joj je sevnuo na licu i zgrčio pogled, da bi se potom, ni ne jauknuvši, stropoštala niz zid'. A ne '3-4 metka su je srušila uz zid'.
Užasno me je iznervirao kraj...

... Mein Kampf i tako to. Bezveze. Čak sam je i prešarao zbog toga. Srećom pa sam joj se vratio. Treće mesto i 2 p.b.

Nedorođen, na prvo čitanje mi je bila za vrh. Svakim sledećim je klizila sve niže, dobro pa mi je ostala u izboru. Prijala je da je čitam al da me 'be jato Apaša ako ja znam šta se tamo dešava. Ko, šta, kome, kako, zašto... Muka jedna. 4 mesto i 1p.b.