ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

I ja sam baš tako nešto pomislio. Pa, da pitam Midoto:


Da li tvoj post znači da si nabrojala priče koje nećeš pročitati, a priču "Dobra prodaja" hoćeš, mada..., a sve ostale priče "ćeš nastaviti" ili obratno? Više ne znam jesam li samo ja konfuzan ili su to neki drugi.


Ja sam svoj komentar pripremio, ali imam "dileme"... ma, "polileme" zašto bih to uradio? Posle osebujnih komentara o pogledima na savremenu fantastiku i fantastiku uopšte na jednom drugom topiku, očekivao sam višeslojne analize, ali sam dobio samo kratak osvrt na poentirane priče uz tipičnu Krljićevski eufemizam ograde od svega i svačega.

De, ne bunguraj ko na zagorelu tepsiju, verujem da nas ima koji retko provodimo lenja popodnevlja na pametnim topicima gde se prvorođeni intelektualci privatavaju za guše i genitalije. Par ćuški i koja 'topla reč', ko i svakom poštenom marvinčetu, pa nam dosta.

Evo opet, budući da mi je računar ponovo zablokirao, pa moram brzo da iskoristim njegovo dobro raspoloženje.

Jesam bila netaktična, ali mi je istinski trebalo nekoliko navrata da bih bilo šta poslala - te sam iznova pisala, samo sve kraće.
Pročitala sam sve nabrojane priče, sem poslednje. Tu mi se toliko dopao naslov, možda zbog velikih simpatija prema filmu suprotnog naziva, da sam bila razočarana više no što je opravdano.

Stvarno mi je žao što je sve ispalo tako grubo, zbog ponavljanja se svelo na ono što ja smatram najvrednijim kada mi neko komentariše šta sam uradila: ako neka od primedbi ima smisla (a česte su takve), gledam da li sam u stanju da nešto poboljšam. I istina, mrzim kada se izvuku samo zamerke, a ne pohvali se šta je trebalo. Sa zakašnjenjem: stvarno sam se iznenadila koliko je dobrih ideja, pa i valjane tehnike pisanja.

Ako je neko opravdanje, zaista sam saznala i za jednu neočekivano brzu sahranu u porodici, pa sam bila i smušena. Obećavam da ću do kraja godine napisati priču za radionicu, spremna da neko odustane zbog prve rečenice ili odbojnog naslova. Može li mi se oprostiti?

Quote from: scallop on 14-10-2011, 21:04:05
Ja sam svoj komentar pripremio, ali imam "dileme"... ma, "polileme" zašto bih to uradio?

I ja sam nazvan stokom Scallope, i povući ću se iz radionice jer sam izgubio bitku. Platiću punu cenu svoje tvrdoglavosti.
Pa opet, smatrao sam da ovi ljudi zaslužuju da od mene dobiju ono što sam već napisao.

Quote from: scallop on 14-10-2011, 21:04:05
očekivao sam višeslojne analize, ali sam dobio samo kratak osvrt na poentirane priče uz tipičnu Krljićevski eufemizam ograde od svega i svačega.

Nažalost, to je najbolje što sam znao.

Stipane, ubuduće ću sve što se bude tebe ticalo naglasiti da se odnosi na tebe. Ni ovoga puta to nije slučaj. Vidiš da Midoto zna.


Pa, onda da počnem od priče koju ona "neće dovršiti".


Priču "Severnjačka uteha" sam komentarisao i lično sa autorom, pa neke stvari neću ponavljati. Jeste, početak je trapavo pravolinijski i o tome će morati da povede računa, ali je priča dobro i veselo zamišljena, ispunjavajući zadatak u potpunosti, osim što se uplašio (imamo sličan slučaj kod nekoliko priča) pa nam je "nacrtao" o kom "predmetu" se radi. Naravno, ima tu još "grešnih" detalja, ali pisac napreduje i ovoga puta se i prilično visoko plasirao.


Nego, da ne dužim. Savetovao sam da se priča malo ispretura i da se "zaborave" direktne naznake. Prst u oko i nije znak poštovanja čitaoca. Pa, jedno pitanje za učesnike Radionice: Da li biste priču pročitali do kraja da je započeta sa sledećim rečenicama:

Sa osećajem da mi je srce prepuklo, propao sam kroz ogledalo jezera hladnijeg od Skaldinog daha. Zatim sam poderao odeću kotrljajući se kroz žbunje sve do ravne površine pred zgradom tvrđave. Nad ulazom je visio grb zmije omotane oko skiptra. Freja me nije lagala.
Provalio sam unutra zazivajući svoje pretke.

Tekst sam izvukao negde iz sredine priče. Malo sam podesio i tako se skratilo za 190 karaktera (može se iskoristiti za nešto novo).

Moji komentari su spremljeni odmah posle svake pročitane priče ponaosob.
Nijednu prču nisam pročitao dva ili više puta. Trudim se da je upijem očima čitatelja, jer za kritičara nisam. Šta mi se dopalo na prvu loptu, dopalo. Ono što nije, nije. Napisao sam za oba slučaja zašto.

Toliko od mene.

Komentare ću da postavim sutra ili preksutra, ne valja svi odjednom da navalimo

I konačno, bio bih rad upoznati razlog vrlosti čitanja kratkog teksta jedan kroz jedan. Odbijam sebi na glupost da ne umem da čitam. Prelet teksta, kao eliminacija. Čitanje kao upoznavanje. Iščitavanje kao približavanje konačnom sudu. U čemu je problem?

Ako me delo smara, a to osetim odmah u prvom pasusu, odradim brišući let preko istoga.
Ali, ako me zaintrigira, onda idemo langsam, natenane u drugoj.  Rikverc mi ne radi a i benzin skup. Valja toliko priča provozati.

Svoj način čitanja sam izneo da se autori ne obaziru mnogo na moj osvrt, sem ukoliko im nije stalo da znadedu kako običan čitatelj konta nji'ovu pisaniju.

Na ovoj Radionici je igra čitanja ista kao i igra pisanja: svako daje onoliko koliko može ili hoće. Niko nije potpisao ugovor da mora. Ja sam zadovoljan i sa ovoliko. To je daleko više nego da ne saznaš ništa.

Đek, ti imaš validnu licencu običnog čitaoca il bi samo da štancuješ?

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 14-10-2011, 23:02:47
I konačno, bio bih rad upoznati razlog vrlosti čitanja kratkog teksta jedan kroz jedan. Odbijam sebi na glupost da ne umem da čitam. Prelet teksta, kao eliminacija. Čitanje kao upoznavanje. Iščitavanje kao približavanje konačnom sudu. U čemu je problem?

U moru romana/priča/pesama/raznih pisanih sadržaja, ja bih volela da prepoznam šta je to što će mi predstavljati pravo i potpuno zadovoljstvo. Volela bih da to pronađem, između ostalog -  jer bih i sama volela da sam dobar pisac. A nisam. Neke odlične ideje sam upropastila nedostatkom veštine. Prečesto mi se brka kompletna slika u glavi od nedovršene na papiru (ekranu). Značajno mi je kada mi neko ukaže na greške, kada mi kaže šta mu je zasmetalo. Nisam zlurad čovek, mada je iz trapavog osvrta na manjkavosti ispalo tako.

Logično mi je: ako ti neko govori šta mu je zasmetalo, verovatno ti govori zato što veruje da može da se razvije u bolje. Inače - to je potpuno gubljenje vremena. Kada sam svoj prvi roman poslala (prvi put) nekom izdavaču, dobila sam odgovor: to neće imati čitalaca. Pet godina nisam nikome slala rukopis. Da je postojala lista primedbi, bilo bi daleko lakše.

Ima neverovatnih ideja i obilje duha u nekim pričama, čak i u postovima nevezanim za pisanje. Od te količine energije, različitosti, veselja, pa i ogorčenja, moglo bi da ispadne nekoliko vrednih zbirki.

Quote from: scallop on 14-10-2011, 22:14:51
Da li biste priču pročitali do kraja da je započeta sa sledećim rečenicama:

Sa osećajem da mi je srce prepuklo, propao sam kroz ogledalo jezera hladnijeg od Skaldinog daha. Zatim sam poderao odeću kotrljajući se kroz žbunje sve do ravne površine pred zgradom tvrđave. Nad ulazom je visio grb zmije omotane oko skiptra. Freja me nije lagala.
Provalio sam unutra zazivajući svoje pretke.

Tekst sam izvukao negde iz sredine priče. Malo sam podesio i tako se skratilo za 190 karaktera (može se iskoristiti za nešto novo).

Bih. Kao što bih (u opštoj besparici) čak kupila knjigu koja, osvrćući se na stare fotografije i priče iza njih, uz neku "fantastičnu" večeru sa precima, upreda prošlost sa budućnošću

Praštaj, Midoto, "Severnjačku utehu" sam uzeo samo kao povod. Previše olako čitamo Radionicu, a još ofrljastije je komentarišemo. A učesnici Radionice su većinom sa istim problemima kao i ti i kroz nju pokušavaju da artikulišu svoj izraz. Ako ih ostavimo bez komentara, onda im uskraćujemo jedini pravi benefit, a to je da par desetina ljudi čita njihove rukopise i iznosi mišljenja o njima.


Znam da ima na forumu ljudi koji smatraju da se na radionicama ništa ne može naučiti i da je talenat konačna mera. To, naprosto, nije tačno. I ne želim da ponavljam otrcane fraze koje to argumentuju.

 Priči Puž sam dala 3 poena. Odluka je pala posle drugog ili trećeg čitanja, ne sećam se baš najbolje. Posle prvog nisam bila najsigurnija šta sam pročitala, ali sam znala da moram ponovo.
Dopala mi se ideja realitija, sve uz davanje instrukcija i navođenje. Malo su mi koncentraciju narušavale određene reči na koje sam se morala vraćati, ne bih li utvrdila pravilan red slova ali, na kraju, to i nije bio neki problem.
Na momente sam imala utisak i da gledam Discovery i opičenog Bear Gryllsa, što nije loše, ali ne znam da li je autor imao baš takvu nameru. A opet, na kraju je ispalo da je u pitanju samo snimanje reklame? Taj deo mi je malo... šta znam... nekako ofrljativno završavanje. Ili nisam dobro shvatila.
Pretpostavljam da je rešenje njegovih problema bila smrt menadžera, ako je tako... hm... pa ko će mu nalaziti sledeće poslove? No, s druge strane, menadžer nije želeo da on preživi. Biće da nisam pohvatala sve što je autoru bilo na umu, ali sve u svemu, pisanje mi je fino, vuklo me je sa sobom i prijalo je provesti neko vreme u čitanju iste. Moje mišljenje je da priča nije laka, ali je vredelo pozabaviti se njom, kako god je ja shvatila.

 Dva poena dala sam priči Grad nad zelenom tišinom. Meni je ovo baš lepa priča, emotivna, setna i elegična, mada na momente previše poetična, ali mi nije mnogo smetalo, s obzirom na to da mi se poetična proza dopada.
Ova priča je, po meni, u potpunosti ispunila zadatak, imamo problem junakinje, tj. tugu, tišinu, nedostatak ljubavi, govora, itditd, žeton, predmet kojem ona ne zna namenu i razrešenje, tj. razbijanje tišine i pronalazak ljubavi, makar ona bila i fizička. Doći će, valjda, i ona druga vremenom. Ako sam dobro upratila, govor se u razrešenju problema ne pominje, ali mislim da im reči više nisu ni bile potrebne, imali su muziku i znojna tela. Doduše, ovde imamo dva nepoznata predmeta (žeton i džuboks) koji se na kraju spajaju u jedno.

Ono što mi nije jasno: žetone i džuboks su ostavili na Zemlji, a muziku više ne slušaju baš tako često. Kako ako je sve ostavila na Zemlji? Da li im je muzika ostala u srcu, ljubavi? Ako je tako, onda je to previše patetično za mene.
I da, povremeno se previše objašnjava. Ako smo shvatili da je on rođen u izbeglištvu, na drugoj planeti, a na Zemlji se snalazi jako dobro, nema potrebe da se to obrazlaže kroz još dve, tri rečenice. No, nije to neka velika zamerka.

Pa, sad objasni ti nama kako daš tri poena priči koju od početka do kraja ne razumeš, imaš primedbe na realizaciju u celini i štagod? I ja sam za tu priču zapisao da mi se dopada tema reality TV (naravno, advertajzing se podrazumeva), ali nikako odgovor na zadatak i realizacija u celini.


Bože, koliko i šta si zamerila pričama kojim nisi dala poene?

E! To sam se i ja zapitala večeras kad sam je pročitala još jednom i počela sa pisanjem komentara. Kao da sam je u vreme glasanja bolje razumela nego večeras, tj. nisam imala toliko zamerki. Ne znam, učinila mi se za prstohvat boljom od ostalih i prijala mi je dok sam je čitala. Dopao mi se način pisanja i kako me vuče kroz priču. Daleko od toga da mi se sada ne dopada, ostajem pri svoja 3 boda.

Ma nisam puno, biće da se njima nisam bavila toliko.

Onda objasni ti Stevi o čitanju.

 Bonsai je od mene dobio jedan poen. Mislim da bi ovo mogao biti predivan začetak scenarija za neki film pun jurnjave, pucačine i tsl. Rado bih ga odgledala. Jeste da je čitavu stranu potrošio da podsećanje da je neko već snimio ,,Dan mrmota", ali mi je, ipak, simpatično.
I ovde imam sličan problem kao kod Puža, tj. ubistvo poslodavca i osećaj olakšanja zbog toga. Imamo, malo stereotipa sa fensi sekretaricom, al' ajd', može da prođe, i patetike sa musavim klincem i njegovom tužnom sudbom. Moguće je da je briga o klincu upotrebljena kao protivteža bakćanju s ,,krimosima". I sam bonsai mi je malo u magli, ali dobro, otkriće se autori pa će valjda i ovaj imati nešto da doda.

Quote from: Plut on 15-10-2011, 01:20:26
I ovde imam sličan problem kao kod Puža, tj. ubistvo poslodavca i osećaj olakšanja zbog toga.

Твој пробелм потиче од чињенице да си бездушни капиталиста, па се увек штрецнеш на овако нешто. 

Čuj, imam i ja sve češće slične porive, ali bih onda kao i fensi sekretarica vriskala, ne od tuge za njim, već aj' sad traži nov posao. Naravno, niko ne bi provalio da sam ja glavni problem.

Ja bih voleo da pročitam scallopove komentare svih priča...

Quote from: Milosh on 15-10-2011, 03:27:46
Ja bih voleo da pročitam scallopove komentare svih priča...

Ja bih voleo da pročitam milosheve komentare svih priča...

А сви остали би волели да виде коментаре свих прича од обојице.

Па, како коментарише Плут, коментарисаћу и ја. Прича Бонсаи не вуче за собом "Дан Мрмота" него пре ТВ серију "Early Edition". Повукла је ка СФ тврдњом да је антиципација постала бизнис, има завидни темпо, "предмету" мало недостаје спецификација, односно, не знамо зашто мора да буде бонсаи а не нешто друго, а мени мало смета и што није тај наговештен отклон од садашњег времена одржала и у делу расплета. Ту ми превише личи на - сада. Иначе, имамо случај као и у претходној Радионици: "Бонсаи" има највише гласова на тајном гласању, само се писац не буни што то није примећено.

Možda je to Tristranina priča i ne želi da skreće pažnju na sebe.
Potrudiću se da skuckam komentare za neke od priča do kraja vikenda...

Kasnije u toku dana - komentari na priče. Stay tuned.

Stay tuned = Bite tuna.

Oktobar


Za početak, poruka autoru/ki: potpiši pesnika čijom si strofom započeo/la priču. Drugo, sa jedne strane ne vidi se povezanost godišnjeg doba sa stanjem junaka, na šta odabrana strofa navodi; sa druge strane, dopadljivo je to korišćenje dobroćudne pesmice u kontekstu najave samoubistva. Trebalo je samo malo jače potencirati ovo drugo, umesto prvog (na šta navodi naslov priče).


Dakle, Oktobar je promašen naslov za priču.


Dalje, razmišljati "nevezano" zahteva objekat. "Nepovezano" je reč koja se ovde traži.


Gde se besi junak? Na otvorenom prostoru? Napolju, dok se oko njega dešava frka? Ok. Može da prođe nekako. Ali stolica? Otkud ona beskućniku? Za šta se besio? Za luster koji visi sa neba? Za kuku koja visi sa užeta iz oblaka?


Ova priča u ideji ima jednu veliku manu koja se protivi zakonima zdravog razuma. No kako je to retka odlika ovde, može i to da prođe: veoma je mala verovatnoća da se u gradu svi potruju vodom, zato što ne mogu svi da se otruju istovremeno, a do nekog trenutka bi preživeli već shvatili šta ubija i prestali bi da piju vodu. Ili bi neko preživeo sticajem okolnosti. Ili, na kraju, nikada se ne bi desilo da ceo grad umre, a da niko sa strane ne dođe to da ispita, već da jedan beskućnik danima posle nesreće tumara po gradu i traži alkohol. Pa se još i potpuno iracionalno pita da li je ista situacija u sledećem gradu? Zašto bi bila? To je jedan vodovod iz kog se snabdeva jedan grad.


Međutim, priča ima čvrstu strukturu i, koliko god ideja bila klimava, autor se potrudio da izgradi psihologiju lika, što mnogi ovde treba da (na)uče. Priča ima prizvuk dobrog b filma, ideja nije nova, i nije logički postavljena do kraja, ali je zanimljiva. I tera da se svo vreme pitamo šta je  torbi (iako je otrov kliše "zelenkasto uljan"), kako će da je otvori, ko su crni likovi, koga su ubili? Dopadljivo je i to što odgovora na ova pitanja nema. Samo perspektiva jednog očajnika.


Solidno napisano, rečenice ne smaraju. Tekst je uglavnom pročišćen od viška zamenica i prideva, zbog čega lepo teče i veoma je svarljiv. I poslednja rečenica bi bila efektna, samo da nije proizvod nelogičnosti postavke...


Ne oseća se jesenja atmosfera, i rečenice sa konstatacijama o oktobru štrče i nepotrebno ih je ponavljati posle korišćenja u početku. Jasno je da akcenat nije na godišnjem dobu, pa čak ni na "jesenjem" očaju junaka. Akcenat je na apsurdnosti situacije i obrtu.


Autoru je potrebno da se fokusira na jedan aspekt priče i da ga gura do kraja. I potrebno mu je da osvesti kakvu atmosferu stvara (pre svega kroz opis likova), jer u tome ima potencijala. Dobro mu idu "ljudske strane" priče, i trebalo bi da zagrebe dublje, da pokuša da gradi komplikovanije odnose među ljudima. I da dobro promišlja zaplete...


Jedan bod, čestitke na visokom plasmanu. Zasluženo u ovom krugu.

Ovo nije fer! Šta sam ja dočekao? Komentar jedne priče?


Nije se trebalo zadržavati na slabosti poente katastrofe, ako je jasno da je ona slaba. Valjda je svima koji su čitali to bilo jasno. Dan 555 sa SFtima je negde pre godinu dana napravio presek mogućih katastrofa sa niskim, srednjim i visokim intenzitetom. Preuzeo sam taj tekst i doneo na jednu radionicu LK i podelio. Ako su poente - "predmeti" relativno nefunkcionalno odabrani ili izostavljeni kod polovine priča, onda onda fokus ove priče treba da bude na ispisu, a on je vrlo dobar. Možda i više od vrlo dobar.

Pa budite strpljivi. Treba mi oko pola sata da napišem analizu jedne priče. I ne radim samo to trenutno.

I ja sam rekla da je ispis dobar. Uočila nelogičnost, i to veliku. Meni se čini da treba da se zadržimo na takvoj slabosti...
Autor/ka je na zadatak odgovorio/la odlično (avaj, samo da nije nelogičnosti rešenja, u kom mu torba omogućava da ostane sam u gradu...).


Ovu priču treba proširiti i logički je uvezati da bi bila sjajna.

Severnjačka uteha


Za ovu priču glasala sam u tajnom glasanju, iako ne volim takozvani "govnjivi humor". A ne volim ni te ratničke, mačo postavke, te me je ime "Ragnar" odmah odbilo od priče. Uključujući i ono "više im se sviđalo da umru kod žena u postelji". Ali junak zato ide kod boginje da je moli za pomoć.


Tipična patrijarhalna postavka: žena majka sleš domaćica, žena boginja i žena kurva. Nema trećeg, petog, desetog. Zato me je ova priča, kao zahtevniju čitateljku, smorila od samog početka. Odmah sam skapirala da nema šta da mi ponudi u smislu psihologije likova.


Zatim, Oktobar je dobro ispričan u prezentu. Iako ga ne volim, Severnjačka uteha je upravo morala biti ispisana u prezentu, da rečenice ne bi, u jednom delu priče, počinjale sa "Bilo je..." "Bio je... " i slično.


Sa druge strane, ovo je jedna solidno ispričana priča. Jasne rečenice, bez viška i šumova. Simpatičan spoj arhaičnih ratnika i savremenog sveta. Podseća na komedije iz osamdesetih. U svakom smislu, pa i "govnjivom".


Malo škripi postavka u kojoj junak uspeva da isproba toliko bočica pre dolaska policije, ali ok.


Solidna priča, ali me je ostavila hladnokrvnom.

Dobra prodaja

U filmu je lakše napraviti scenografiju, jer je ljudi doživljavaju vizuelno. Sve što vidi scenograf, vidi i gledalac. U pisanju nije tako, i veoma je važno da pisac stvori sliku koja može lako da se vizualizuje. Ima nekoliko priča sa problemom vizualizacije. Osim što je bitno izgraditi psihologiju likova, bitno je i opisati njihovo okruženje. Junaci funkcionišu u određenim fizičkim i duhovnim okolnostima, one ih čine. Ne smeju se ispuštati iz vida.


Sa ovom pričom sam imala problem vizualizacije. To znači da mi autor/ka nije dobro preneo/la zamisao o atmosferi koja bi trebalo da vlada. Uopšte nisam mogla da je osetim. Ni u jednom delu. I intrigantan odnos između trgovca i dečaka, od velikog psihološkog i emotivnog potencijala, bledi do nivoa dvodimenzionalne slike. Dakle, dubina je ono što nedostaje ovoj priči.


Sa druge strane, dobre su neke "izreke" i verovanja trgovca, koje opisuju njegov profitno orijentisan život. Dečak izgleda kao da je ubačen da objasni poreklo i upotrebu predmeta, što ne sme da se dešava. U priči ne sme da postoji izgovor za odvijanje radnje onako kako smo zamislili (već smo pričali o tome). To vređa inteligenciju čitaoca i štivo čini neozbiljnim.


Ideja je, opet, dobra, i ispunjava zadatak.


Ispis... Hm, večeras mi se ne bavi gramatičkim, pravopisnim i stilskim analizama. Samo zapletima i atmosferama. No, nemam veće zamerke. Ispis je prosečan i neposredan. Nedostaje mu fine obrade u smislu skraćivanja rečenica tamo gde je to potrebno i one (psihološke) dubine.

Puž


Ovo sam, nažalost, čitala u busu, bez koncetracije i uznemiravana udarcima u bubrege. No, i Ogledalo sam tako čitala, pa sam mu dala 3 boda.


Ovo je dikovska priča. Samo što je je Dik čudne predmete i njihove nazive koristio tako prirodno da nam se čini da stvarno postoje. Ova priča, međutim, izbacuje čitaoca iz radnje upotrebom mnogobrojnih rogobatnih imena predmeta, koji ne mogu da se vizualizuju (bar ja nisam mogla).


Nešto se tu dešava, ima dinamičnosti, ali ja nisam osetila neodumice, strahove i razmišljanje junaka. Najvećim delom jer je priča stvorena u svetu iz kojeg me je pisac brutalno izbacio.


Zato mi je i kraj bled.


Priča nudi malo u atmosferskom smislu, čak me je i iznervirala zbog pretencioznog korišćenja "tehno" izraza za predmete i stvari za koje ne znamo kako izgledaju. No, kako je Hrundi kralj pretencioznosti, brzo sam se odljutila i shvatila da je ovo zanatski dobro napisana priča, ali avaj kada je autistična.

Samo napred. Ako te niko ne prati, ja te pratim. Ima u priči "Puž" i omaški kao "konduktivni" i "konduktorski". Problem sa tom pričom je u tome što sasvim ne ispunjava zadatak. Meni se jedino dopao motiv - Reality TV.

A, jeste, u pravu ste: Puž ne ispunjava zadatak.

Konačno rešenje


Samo jedna poruka za autora/ku: za isplatu osiguranja potrebno je telo kao fizički dokaz smrti i radi autopsije. Osim ako žena nije bila osigurana na iščeznuće sa lica zemlje, što je malo verovatno.    A ako i jeste tako, moralo je da bude rečeno.


Ova priča je tipičan primer kako nepoznavanje funkcionisanja sistema o kom se piše može katastrofalno da utiče na logiku i zaplet priče i da je potpuno obesmisli.


Nisam sigurna da greška u formatiranju (bold) potiče od autora/ke, ali svakako, uz određene stilske i gramatičke greške, veoma loše utiče na sveukupni utisak:

Quote
Možda je tatino ispiranje mozga o važnosti tih predmeta
uticala na mene...

Quote
Začuo se ogroman prasak, osetio sam da je nešto proletelo pored mene, moj drugar je vrisnuo i odjeknuo je tupi tresak na pod

Kakav prasak? Šta je proletelo?


Za izgradnju atmosfere potrebno je opisati događaje. Ali ne prepričavajući ih, nego kroz senzacije i percepcije junaka, kroz njihove oči, misli, kožu, uši, nos... Ako se čuje prasak, on može da bude jak, glasan, može da budi komšije, može da odjekuje, može da nas uplaši, može da nam zvoni u ušima od njega itd. "Ogroman" prasak mi ništa ne znači.


Isto tako, kada "nešto" pored nas proleće, obično osetimo koje je veličine, da li je brzo, kog je oblika i sl. Tek "nešto" ne znači/označava ništa.


Izbegavati prepričavanje iz usta prvog lica/junaka. Svako od nas oseća svet koji nas okružuje. Pisati o senzacijama, ne o rečima...


Ali je priča neposredna i u potpunosti ispunjava zadatak, što veoma cenim.

Za vreme bombardovanja, par desetina metara od prozora na kome smo stajali sin i ja, proletela su dva "tomahavka" u prolazu za Dedinje. Čuli smo koliko su veliki.


Hteo sam još nešto. Da, laku noć.

Laku noć. 

Quote from: scallop on 14-10-2011, 21:04:05

Ja sam svoj komentar pripremio, ali imam "dileme"... ma, "polileme" zašto bih to uradio? Posle osebujnih komentara o pogledima na savremenu fantastiku i fantastiku uopšte na jednom drugom topiku, očekivao sam višeslojne analize, ali sam dobio samo kratak osvrt na poentirane priče uz tipičnu Krljićevski eufemizam ograde od svega i svačega.

Kao i neki drugi, i ja ću se pronaći u ovom komentaru.  Evo, idem da sastavim neke komentare, izrazito negatvne i zloćudne, pa će vam posle biti žao.

I treba da se nađeš. Ja najpre uživam u vašim jasnim stavovima kako treba posmatrati literaturu uopšte, a onda vidim komentar koji svoje viđenje obrazlaže kroz dopadanje ili nedopadanje, uz eufemističku ogradu "možda ja to i ne znam". Cilj nam je da naši učesnici u radionici saznaju šta je dobro a šta nije, a na "dopadanju" će raditi kad sve ostalo nauče.

Ah, to. Pa nisam ja posisala svu mudrost sveta, eto vidite koliko mi bodovanje odudara od opšteg. O životnim obavezama i nezgodama koje me drže dalje od kompa ne vredi raspravljati, ali mogu da kažem kako sam priče krenula da komentarišem u Wordu i kako mi novi skin foruma ne samo ubija formatiranje prekopiranog teksta kao stari, već ga čini nečitljivim.


Oktobar

Došljak pada i ispušta akten tašnu.
Где се ово тачно дешава, унутра, напољу? О шта је био окачен опасач, ако је ово на улици, и откуд му столица? А ако је негде у некој згради, која зграда?
Човек је имао времена да мазне ташну, оде, сакрије је, и врати се до леша, а убице су тек дотле стигле до њега? Колики је ово домет метка? И како га нису видели ако су бегунца прецизно рокнули у главу? Нема јасне концепције простора и збивања.
Cevlju цеви

Najzad se okreću i polaze. Najednom vođa se okreće. Žmurim očekujući hitac, ali umesto toga nešto mi pada u krilo. Otvaram oči, podižem pogled i vidim nipodoštavajući osmeh
— Votka – kaže ravnodušno. Zatim se okreće i odlaze. Обрати пажњу на понављање.

tako teško za setiti se што не волим ову конструкцију, али добро, језик је колоквијалан.

    Jer ja vodu nikad nisam pio.
Тема испуњена. Само, не много маштовито. Подсећа на ону причу у којој само алкоси преживљавају општи помор. Овде се због панчлајна испушта могућност постојања других алкохоличара у граду, људи који пију флаширану воду итд.

Severnjačka uteha
Ух. Не бих баш рекла да је тема испуњена јер, у крајњој линији, он зна да је ово лек, а сад, лаксатив или не, друго је питање. Хумор је благо инфантилан, што такође не помаже. Логичка замерка (али куд овде то тражимо) јесте да би се од испробавања лекова урнисао много пре него што стигне до овог. А колико је тек слатких сирупа за кашаљ, витамина, парацетамола? Ех... непромишљен концепт.

Puž

"Konduktorni puž anulira dejstvo tubularnog cveta, kao posledica evolutivnog prilagođavanja." Vratila mi se moć govora. А пуж није угинуо од вађења електролитне масе? Иначе ово нема смисла.
Nepotrebni anglicizmi i nedosledna upotreba pojedinih termina (konduktivni) a neki su potpuno suvišni (sesilni entitet se ne uklapa stlski).

Stojao sam u šumi pod senkom tih metalik divova, боље употребити стандарднији придев, а и реч стајао

Ja sam duša od čoveka ali, kad me neko prevari, onda bolje da se odmah sruši sa deltakraftom i pogine, nego da dočeka moju osvetu... Ова реченица је незграпна, нарочито зато што она изазива преокрет; могла се и бо    ље уклопити. Иначе је задатак делимично пристојно спроведен у дело, осим што јунак од почетка зна шта је кондукторни пуж и чему служи, једино што не зна јесте да пуж може да успостави телепатску везу између њега и брода. Не бих рекла да је задатак потпуно испуњен.

Konačno rešenje

Ali valjda se i drugima dešava da zadremaju dok čekaju autobus.
Ово је мало излишна епизода за кратку причу. А од овог места и форматирање почиње да луди. Грешке у куцању су такође приметне. Налажење предмета и ношење са собом – траљаво изведено и не сасвим доследно. Убиство из нехата није добро осмишљено и визуелизовано – и какав је то сто из кога вире ексери, забога. Обашка што идеја о Плавобрадом у футуристичком окружењу не пали баш сјајно, јер се да претпоставити да у том свету без насиља има некакве полиције ,
и макар да су те силне жене имале неке пријатеље и родбину који би се забринули због њиховог нестанка.

Vreća


Ovoj priči dala sam bod zbog atmosfere, mada se čini nedovršena. Paljevina sam za priče u kojima su junaci očajnici, beskućnici, marginalci. I Miron Zdanski je intrigantno ime. Nekako kraljevsko, sa pozadinom. A opet, Miron je profesionalni sakupljač đubreta i u tome ima idola.


Možda i najoriginalniji momenat kruga je upravo činjenica da je sakupljanje raznolikog đubreta uzdignuto na nivo profesije, i razrađeno do postojanja konkurencije i idola u istoj.


Dinamika odnosa između Mirona i Njuškala je dobra. Ja bih možda stavila i veći akcenat na nju, u smislu neke predistorije odnosa.

Quote
Dobra strana ovog mesta je da postoji jasan put do podzemnih prostora. Naravno, to je i loša
strana. To znači da je neko otvorio prolaz, da je tamo već ko zna ko bio, da, najverovatnije, nema
ničega što bih sutra nekome ponudio. Ali, kruže priče o nalazima koje su svi drugi propustili i to je
bio moj adut. Posrećiće mi se jednom, ako preživim dotle.

Smanjiti broj zamenica, očistiti rečenice od viška. Poneke skratiti, predugačke su za ovaj tip priče, zvuče objašnjavajuće.


Otvoren kraj nije dobra ideja, pogotovo kada zahteva prethodno znanje čitaoca. Izbegavati pretpostavke da čitalac zna što i pisac.

Bonsai


Ovo je neposredno ispričana priča. Lakim jezikom, vrcava i dinamična. Ne čudi me što je u tajnom glasanju dobro prošla. Autor/ka treba da zadrži neposrednost, ali da pazi na slike koje rečima stvara u glavi čitaoca.


Problem u priči je realizacija ideje. Šta se tu, zapravo, (nije) desilo? Junak ima moć proricanja? Sve je bila vizija sutrašnjeg dana? Ako je tako, postoji momenat u priči koji nas navodi na pogrešan trag, a počinje ovako: " I desilo se". Desilo se ili nije? Ne ljutiti čitaoca bespotrebno, ako vam cilj nije da ga naljutite. Niko ne voli da se oseti prevareno.


Ako je dan mrmota fazon, onda se to ne vidi jasno, samo pretpostavlja i to na osnovu dva pomenuta bljeska.


Zadatak je uključivao predmet za koji junak ne zna šta je. Zato nije bila dobra ideja da priče naslovljavate nazivima predmeta. Mnogi su se o ovaj uslov oglušili. Da je zadatak ispunjen i da su slike jasnije, ova priča bila bi kandidatkinja za veći broj bodova.

06 — Grad nad zelenom tišinom

Elem, ova priča mi je potpuno izokrenula već prihvaćen tuđi sud o sklonosti patetici, jer mi se upravo zbog toga nije dopala. Odmah da kažem, naslov je vrlo lep. Međutim.
Ako su ovo arheolozi - mogli bi da upotrebe i neki bolji izraz nego što je okruglić. Recimo, disk ili šta već. Ali to je sporedno. Veći je problem što, ako znamo ne samo da je neka zgrada kultni objekat, nego i da se zove crkva, i to crkva Svetog Marka, to apsolutno implicira da znamo dovoljno o datom društvu da nam je poznat i koncept robnonovčane razmene a bogami i novac. Nema vrdanja.
Drugo: Lagumi pod Svetim Markom... ajde de. Kosturi u lagumima... naravno. Ali džuboks? Nema šanse. Ko bi normalan tu teglio džuboks? Osim ako ovo nije aluzija na neku svima poznatu diskoteku u podrumu crkve, u kom slučaju se izvinjavam.
Treće: Zaštitna odela. Ja stvarno nikako nisam mogla da ih zamislim jasno: dovoljno su debela da budu zaštitna, a opet, preko njih se oseća lak dodir ruke, imaju džepove itd. I nije mi jasno rečeno - a za SF detalje više volim kad mi se nacrta - da li te kacige prenose spoljni zvuk nekakvim zvučnicima ili su dovoljno tanke da sami junaci sve čuju.
Četvrto: glavna mana priče ipak je njena poetičnost koja se sukobljava sa SF okruženjem. To, meni. U naletu novospoznate strasti, strgnućemo zaštitna odela, izvrgnuti se svemu od čega nas štite  podstaknuti muzikom - i ništa nam neće biti. A obaška što ćemo spontano reagovati taman kako treba na potpuno zaboravljenu, dakle kulturno, psihološki itd. potpuno stranu muziku. Zamislite spontani snošaj dvoje Srba od estetskog zanosa izazvanog klasičnom kineskom operom, e, moram reći kako je to jednako malo verovatno.
Ali opšte dopadanje nas uči da ja ionako nemam pojma...

Quote from: Jevtropijevićka on 16-10-2011, 10:52:54
Ali opšte dopadanje nas uči da ja ionako nemam pojma...

To je zato što postoji odgovor na svako pitanje postavljeno u kritici.

Ah, ali ja sam mislila da nas dve ne komuniciramo, i to mi je izuzetno prijalo, ali ako ima odgovora, samo napred, podeli ih sa nama.

Nemojte opet vas dve. Taman je sve bilo kako treba. Gotovo da sam pomislio da postoji neka nada za radionicu.

Prijalo je i meni. Ali da se ne zavaravamo - vi ste znali ko je ovu priču pisao, otud takav, pa još i najduži komentar.

Pećine ispod cr.Sv. Marka postoje. Na Tašu je ulaz.

Poslednji ljudi živeli su u pećinama, što znači da je tamo bilo relativno podnošljivije nego na površini. Ako je na površini pustinja, to verovatno upućuje na klimatske promene i razlog zašto su ljudi živeli ispod zemlje dok nisu pocrkali od gladi ili nečeg trećeg.

Zato su zaštitna odela, kao što im samo ime kaže, samo zaštitna odela. Štite od temperature vazduha (na površini, u pećini je temperatura mnogo niža), vetra i svih ostalih samo klimatskih promena. Zato su u pećini naši Srbi mogli na kratko da skinu odela (ne oklope) i prepuste se i opuste.

U pećinu bi džu-boks vukao onaj (kolekcionar?) koji je za njega emotivno vezan. Ko ga je imao i čuvao pre odlaska u pećine i ko je rešio da deo svog života na površini, iz nostalgije, ponese u ispod i temo se podseća na nekadašnji život. Ako je takav "nenormalan", onda ok. Neka bude da je neko lud vukao džu-boks u pećinu, meni ne smeta.

Uopšte nije bitno kako se zvuk čuje preko kacige. Ili je tanka, ili ima zvučnike ili smthng else. "Sačuvali su muziku" znači da su je snimili i snimak poneli sa sobom.

Jednostavno je. Zemlja je mrtva i nenastanjena jer više nije zelena, ne može da obezbedi proizvodnju hrane i opstanak. Nije post-nuklearna katastrofa. Zato su odela samo zaštitna, zato je moguće istraživati je. I sasvim je moguće da su ljudi našli podjednako lepu i pogodnu planetu za novi život, nakon što su ovu upropastili.