ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nisam bio u pravu, Princezo. Nema nade.

Hoćeš da ti i ja izobjašnjavam šta sam mislio da kažem, a nisam, jer sam nesposoban da uobličim svoje misli?

Stipane, ja samo molim da se poštuje dogovor.

08 — BONSAI
Bonsai nije, prosto naprosto, ispunio zadatak. I mi znamo šta je, i junak zna šta je, samo ne zna koliko je skup, i nije mu baš mnogo pomogao u životu sem što je skrenuo pažnju policije, ali i to tek privremeno. Ideja sa fleš forvardima, iako zanimljiva, nije dovoljno razrađena, a mrzovoljno bih dodala da nije razrađena uopšte jer od nje nema neke narativne koristi. Urbana krimi atmosfera bi mi mogla biti simpatična, ali samo u nekom dorađenijem tekstu. Kao i likovi, uostalom.

Zmajevi u kutiji belog olova i Cilindar
Ovaj nadripoetski stil Zmajeva nije dovoljno izbrušen da bi prešao u poetski. Tema je zapravo ista kao u Cilindru, samo obrađena sa mnogo više pažnje posvećene predmetu. A opet, meni je Cilindar takoreći manje iritantan upravo zbog toga što je neugledan i nema iritacija za šta da se zakači. Obe priče su ispunile zadatak i, iako je odabrano rešenje slično onom u Oktobru, u obe bolje funkcioniše nego tamo. 08 — BONSAI
Bonsai nije, prosto naprosto, ispunio zadatak. I mi znamo šta je, i junak zna šta je, samo ne zna koliko je skup, i nije mu baš mnogo pomogao u životu sem što je skrenuo pažnju policije, ali i to tek privremeno. Ideja sa fleš forvardima, iako zanimljiva, nije dovoljno razrađena, a mrzovoljno bih dodala da nije razrađena uopšte jer od nje nema neke narativne koristi. Urbana krimi atmosfera bi mi mogla biti simpatična, ali samo u nekom dorađenijem tekstu. Kao i likovi, uostalom.

Zmajevi u kutiji belog olova i Cilindar
Ovaj nadripoetski stil Zmajeva nije dovoljno izbrušen da bi prešao u poetski. Tema je zapravo ista kao u Cilindru, samo obrađena sa mnogo više pažnje posvećene predmetu. A opet, meni je Cilindar takoreći manje iritantan upravo zbog toga što je neugledan i nema iritacija za šta da se zakači. Obe priče su ispunile zadatak i, iako je odabrano rešenje slično onom u Oktobru, u obe bolje funkcioniše nego tamo. Volela bih samo da se radioničari malo više potrude oko rešenja za koja se odlučuju, jer ako od petnaest priča tri biraju identičan tvist, to ipak nešto govori.

Pupak
Jao, zašto opet Adam i Eva, stvarno je više dosadilo da čitamo varijacije na tu temu. Ako je jabuka nepoznati predmet koji rešava problem – zlo i naopako. Nominalno se može reći da je priča ispunila zadatak, ali toliko je nekreativna i na mahove konfuzna da sam je dočitala tek uz najveći napor.


Pupak
Jao, zašto opet Adam i Eva, stvarno je više dosadilo da čitamo varijacije na tu temu. Ako je jabuka nepoznati predmet koji rešava problem – zlo i naopako. Nominalno se može reći da je priča ispunila zadatak, ali toliko je nekreativna i na mahove konfuzna da sam je dočitala tek uz najveći napor.

Quote from: Stipan on 16-10-2011, 11:21:56
Nisam bio u pravu, Princezo. Nema nade.

Hoćeš da ti i ja izobjašnjavam šta sam mislio da kažem, a nisam, jer sam nesposoban da uobličim svoje misli?

Ne. Ovaj se krug neće pretvoriti u priču o jednoj priči.

Bolje pokušaj da uobličiš misli o drugim pričama.

D, evo, da nešto raščistimo. Zašto misliš da sam znala da si ti pisala ovu priču i da sam namerno napisala najduži negativni komentar za nju? Da li zaista misliš da ja nemam pametnija posla nego da napadam tvoje stvari samo zato što su tvoje? Kad je tvoja priča bila najbolja u krugu - i, dodajem, najbolja od svih tvojh radioničarskih priča do sada - dala sam joj tri poena. Kad nije - napisala sam šta mi se nije svidelo. Jednako kao i za sve druge. Ako je komentar duži, možda je to zato što mislim da se na priči može raditi i ima šta da se popravi. Ali tebi to nekako nije palo na pamet.
Ti si po običaju reagovala skakanjem u oči, otkrivanjem autorstva, i tako dalje i tome slično. Šta ja da radim? Da ne komentarišem više uopšte nikog, da se tebi ne bih zamerila? U redu.

Ma dajte. Ne komentarišete vi zbog mene ovde. Niti ste me isprovocirali. Priču sam otkrila jer sam dobila veliki broj pp-a sa pitanjem da li je moja...

Niste vi mene navukli ni na šta. Ni isporovocirali me niste. Hladnokrvno sam napisala komentar. Koga briga što sam se ja otkrila, kada ljudi ovde zalaze samo da pročitaju komentar na svoju priču? Pa i Hrundi je umislio da se ovde samo o njegovoj priči (negativno) priča. Meni dovoljno da shvatim da malo ko uči iz analiza tuđih priča. Malo ko ima volju da komentariše tuđe, uz izgovor da ne ume.


Ko "ne ume" da analizira, ne ume ni da piše. Da se razumemo.

I nemojte mi te emotivne ucene. Ne možete vi meni da se zamerate. Niti ste ovde zbog mene. Niti mi je zasmetalo to što ste napisali. Jednostavno - desilo se da je na svako vaše pitanje postojao odgovor. Da li vas zadovoljava ili ne, to je već neko drugo pitanje, na koje nemam odgovor.

Da nastavimo...

Izgleda da vredi pritisnuti.


Molim, bez "odgovora" u ovoj fazi radionice.


Nadam se da ovo neće ličiti na odgovor:


Dobro je ukazati na omaške. Njih se da ispraviti. Na primer, za "Severnjačku utehu" sam već predložio da se malo pretumba i da se direktna pokazivanja prstom izbegnu. To važi i za naslove priča koji su slično postavljeni.


Primer:


Najzad se okreću i polaze. Najednom vođa se okreće. Žmurim očekujući hitac, ali umesto toga nešto mi pada u krilo. Otvaram oči, podižem pogled i vidim nipodoštavajući osmeh
— Votka – kaže ravnodušno. Zatim se okreće i odlaze.

Ponavljanje se da lako izbeći sa malo pažnje:


Najzad izgleda da će da odu. Najednom, vođa zastaje. Žmurim očekujući hitac, ali umesto toga mi nešto pada u krilo. Otvaram oči, podižem pogled i vidim nišodaštavajući osmeh.
- Votka - kaže ravnodušno. Zatim nestaju u mraku. (Ili tako nekako.)


Primedba za "to", "to" "to" stoji. Moglo se lako izbeći a smeta čitanju.


Sad o logici. Naše logičko zaključivanje ne mora uvek da bude ispravno. Metak iz snajper zna da nađe svoju metu (lovci ponekad ne nađu lovinu koju su savšeno "skinuli". Ima stolica na đubrištu tamnih prolaza. Porobanje iz bočica je dobar put da se nađe traženo (naravno, MiraLAX je slabost). Želeo sam da napomenem da nas traganje za logikom najčešće ometa u dobrom čitanju. Kuku mene, važi i obrnuto.    U svakom slučaju, pročitajte, a ako vas je nešto mnogo omelo potražite zašto. Zapetljaću se. Dakle, treba ponečemu i progledati kroz prste.


Zakasnio sam zbog glupog copypaste. Molim za mir!

Ma nije stvar u logici, već u slikama koje pisac stvara. Ne mogu da zamislim kako se neko besi na otvorenom, stvara mi kognitivni nemir i ometa dalje čitanje. Ili, što Jevtropijevička kaže, ima ljudi koji piju samo flaširanu vodu. Ja pijem samo takvu. Unutrašnja logika je primarni element priče.

Da ne bude da je samo Oktobar takav. Rekla sam isto i za Konačno rešenje, Bonsai...

Zmajevi u kutiji belog olova


Za početak, ne razumem šta naslov znači. To je velika mana, jer pravi zbun u glavi čitaoca odmah na početku.


Za ovakav, arhaično-junački stil pisanja potrebno je biti majstor. Ili Boban K. pa napisati Crni cvet, gde je izgradnja atmosfere dozvolila da se sa junakom, dlakavim grubijanom, identifikujemo i oprostimo mu mačo proseravanja. Pre svega jer je njegov odnos sa Čarnom mnogo dublji i suptilniji od odnosa koji ima junak ove priče sa svojom ljubom.


Iskreno, mene smaraju koncepti u kojima je dragana, koja vara muža sa junakom, zarobljena i kažnjena, a on treba da je izbavi nekim nadljudskim podvigom.


Sreća, pa je stil ipak odmereniji, ne smara, osim na trenutke, kao što je ovaj:

Quote
zapinjem  i udaram na ono što nekada kočije bez konja behu. Predanja su bila istinita; moćno beše nekadašnje carstvo. 

Oprezno sa eksperimentima, primer narušava lepotu priče.

Quote

Selo se nasmeja pa zaboravi ludu.
,,Neka bude kazna kako luda kaže!" 
Sve oči skupa se ustaviše na poglavici sem Arijaninih. One potražiše moje. 

Otiči ćeš u zabranjeni grad i doneti ludinu kutiju od belog olova! Ako do zalaska sunca
ne uspeš, Arijana umire a ti ostaješ izgnan!" 
,,Ako uspem, mudri Džeronimo?" upitao sam, sada zagledan u zalazeće sunce.
,,Arijana će biti tvoja kao i presto kada dođe vreme!"
Vetar prostruja selom, dajući težinu poglavarevim rečima, noseći Arijanine jecaje i
podsmeh seljana

Ovakav stil pisanja zahteva promišljenost, ma koliko se lepršav i spontan činio. A ponavljanja mu u nepovrat urušavaju poetičnost na kojoj bi trebalo da se zasniva.


Razumem ideju sa kojom je pisac ovu priču napisao. I stihovi su originalan doprinos. Potrebno je samo mnogo, mnogo vežbanja da bi se ta ideja realizovala kako je zamišljena. Podržavam autorova nastojanja.

Pupak


Hm, volim polu-tragične pričice o inteligentnim mašinama koje su stvorili ljudi. Dali im svest i uništili ih zauvek, podarivši im duplo pitanje o svrsi postojanja.


Tako mi se dopala i ova pričica. Negde do samog kraja. Tačnije, do poslednje rečenice. Hajde što nam junak crta šta je ("nisam čovek", "moj androidski život", "ja android"), nego se i zove Adam. Mala nagrada za preživljavanje Adamovog puta do Adama (mislim na opise postepenog propadanja eksperimenta). A kada smo već kod toga - kakav eksperiment? On se čini veoma bitan. Na kraju, rezultovao je postankom. Ili nije, sve je slučajnost na nekoj drugoj planeti, gde su ljudi poslali Adama? Ja volim da verujem da jeste.


Ali ja neću da verujem. Hoću da znam. I možda su autoru jasne slike koje je opisao iz prvog lica, ali meni nisu. Oprezno sa opisima iz percepcije junaka. Valjda je jasno da se one ne mogu preneti baš onako kako mislimo iz prvog lica za sebe (na primer "nešto se širi nebom, smeće i rupičasto, činilo mi se da je tatina puška" - mislim, ovo ne znači ništa onom ko vas sluša, ali u vašoj svesti jeste skup logički povezanih asocijacija), već moramo da mislimo na one kojima ih prenosimo.

Quote
Ono što je HAL nazvao našim novim domom posmatrao sam danima. Od prvog
puta kad sam ga ugledao bivao je sve veći, sve okrugliji i šareniji, hladne boje su se
smenjivale, zapljuskivale crvene i smeđe mrlje, poprimajući fantastične oblike na krugu koji
se širio. Ponekad bi mi se učinio i lik iz medaljona.

Ja ne znam kako izgleda kada hladne boje zapljuskuju crvene i smeđe mrlje. Dođavola, ja čak ne znam ni šta su mrlje u ovom kontekstu. Na jednoj od prvih radionica pričali smo o korišćenju uopštenih prideva (lepo, divno, fantastično, ružno itd.). Nije svima lepo ono što je vama lepo. Opišite umesto što koristite kraći put i stvarate pukotinu između svoje i percepcije čitaoca. Vaša percepcija mora da se podudari sa onom koju imaju čitaoci. Oni moraju da se identifikuju sa vama. A kako kada se vama pojavljuju nekakvi "fantastični" oblici? Šta je za vas fantastično? Da li ste ikada razmišljali o tome da vaši čitaoci ne mogu da zamisle takve oblike, jer ne možete ni vi, zato ste ih i okarakterisali kao fantastične. Čestitke na izgurivanju čitaoca iz priče. Ne, pričali smo o tome. A ponavlja se i tamo kod "još čudnijih uzdaha". Ne. Podignite nivo vašeg pisanja zahtevnijim rešenjima. Laka rešenja koriste skribomani i neznalice.


Sve u svemu - potencijal za izgradnju psihologije likova. Posvetiti se tome, sve sa sužavanjem širokih i uopštenih slika na konkretne, poznate čitaocima.

Malo ofovanja
Današnji Blic, segment Knjiga, podsegment 'Deset najgorih poređenja' (po izboru The Centered Librarian a ufaćeno u novijoj UK/US literaturi). Ja pojma nemam šta je njima, pa ovo sve vrca od ingenioznosti!
'Balerina se graciozno okretala oko jedne noge i podigla je drugu iza sebe kao pas kad zapišava ulični hidrant'; 'Ona se vezala njega kao ešerihija koli za kanadsku govedinu'; 'Pukao je kao zvečka, ali ne metaforično, već je pukao kao stvarna zvečka. Možda zato što je nagazio na minu'...

Quote from: Jevtropijevićka on 16-10-2011, 11:22:27Pupak
Jao, zašto opet Adam i Eva, stvarno je više dosadilo da čitamo varijacije na tu temu. Ako je jabuka nepoznati predmet koji rešava problem – zlo i naopako. Nominalno se može reći da je priča ispunila zadatak, ali toliko je nekreativna i na mahove konfuzna da sam je dočitala tek uz najveći napor.

Sve može da prođe, ali... za Stipana ova priča nije ni ispunila zadatak, a Jevtropijevićka ne zna ni koji nepoznati predmet je u pitanju... To jest nepoznat je i njoj, dakle troduplo sam završio zadatak


Naravno, to naporno čitanje stoji, jer sam ja bukvalno shvatio zadatak da se piše ''isključivo iz prvog lica''. Shvatio sam da dijaloge ne mogu koristiti. Glup sam, šta ću...

Quote from: D. on 16-10-2011, 12:16:54
Pupak


Hm, volim polu-tragične pričice o inteligentnim mašinama koje su stvorili ljudi. Dali im svest i uništili ih zauvek, podarivši im duplo pitanje o svrsi postojanja. Tako mi se dopala i ova pričica. Negde do samog kraja. Tačnije, do poslednje rečenice. Hajde što nam junak crta šta je ("nisam čovek", "moj androidski život", "ja android"), nego se i zove Adam.

To bi trebalo da implicira da Adam NIJE mašina, but who cares, right?


Al' opet, moja je greška što čitaoci to ne kapiraju.

QuoteJa ne znam kako izgleda kada hladne boje zapljuskuju crvene i smeđe mrlje. Dođavola, ja čak ne znam ni šta su mrlje u ovom kontekstu. Na jednoj od prvih radionica pričali smo o korišćenju uopštenih prideva (lepo, divno, fantastično, ružno itd.). Nije svima lepo ono što je vama lepo. Opišite umesto što koristite kraći put i stvarate pukotinu između svoje i percepcije čitaoca. Vaša percepcija mora da se podudari sa onom koju imaju čitaoci. Oni moraju da se identifikuju sa vama. A kako kada se vama pojavljuju nekakvi "fantastični" oblici? Šta je za vas fantastično? Da li ste ikada razmišljali o tome da vaši čitaoci ne mogu da zamisle takve oblike, jer ne možete ni vi, zato ste ih i okarakterisali kao fantastične. Čestitke na izgurivanju čitaoca iz priče. Ne, pričali smo o tome. A ponavlja se i tamo kod "još čudnijih uzdaha". Ne. Podignite nivo vašeg pisanja zahtevnijim rešenjima. Laka rešenja koriste skribomani i neznalice.

Kao što je scallop rekao, moj junak je idiot. Ali izgleda i moji čitaoci.

... I još dva potpuna favorita koja ću da maznem pa recikliram, makar puko ko zvečka!
'Džon i Meri nikad se nisu sreli. Ličili su na dve ptice pevačice koje se isto tako nikad nisu susrele'; 'Imala je dubok, grlen glas, kao zvuk koji pas pravi malo pre nego što se ispovraća'.
U svemu, jedina zamerka je ubodena u paušalnog prevodioca, inače, čisto veselje

Ako će sad svi autori da se otkriju - čemu, zaboga, sve ovo? Prvo se kuka kako nema komentara, onda se žalite kako vam ne valjaju.
Pišite bolje priče, pa ćete dobiti bolje komentare. A branite se i napadajte koliko vam drago posle otkrivanja autora.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 16-10-2011, 12:55:20
'Džon i Meri nikad se nisu sreli. Ličili su na dve ptice pevačice koje se isto tako nikad nisu susrele';

hahahahah! moj favorit. Odmah posle "možda zato što je nagazio na minu"... 

Quote from: Jevtropijevićka on 16-10-2011, 12:57:59
Pišite bolje priče, pa ćete dobiti bolje komentare. A branite se i napadajte koliko vam drago posle otkrivanja autora.

O boljim pričama čitaćemo kada vi napišete priču. Ili nećemo.

ahahaha, valja podsjećati Jevtropijevićku da nam duguje priču

I meni ne smetaju komentari, čak je vrlo interesantno da Jevtropijevićka nije ni ukapirala o kom predmetu se radi, što znači da sam toliko naporan da me ljudi u stvari ne čitaju Kao prošli put kad je Plut rekla da sam izabrao najlakši mogući način da završim priču, mislim, ja stvarno slušam genijalne stvari na ovom topiku.

Dobro veče.

Došao sam da vam kažem šta imam, posle dugog dvoumljenja i čitanja ovih redova mudrosti i taštine.

Đed Marko: Ja jedem sve: slaninu, čvarke, kobasice, popijem po gajbe piva dnevno. Šta ću...

Dr. Kurtović:  Kada sretneš čoveka koji ćuti, pusti ga neka kaže. Ako ne kaže, pročačkaj uši.   

Kako li sam znala da će gospodin Kurtović prvo da postuje ovde...

Quote from: Bata Živojinović Karan on 16-10-2011, 12:51:33
za Stipana ova priča nije ni ispunila zadatak

Stipan sve do ovog trenutka nije imao pojma da je to tvoja priča.
Uzmi u obzir da malo ko ima volju da komentariše tuđe priče, uz izgovor da ne ume.
Zato imaj obzira prema mojoj dobroj volji da iskomentarišem to što si napisao.

Ja nikad nisam krio da NE UMEM DA ČITAM i NISAM DOBAR U KOMENTARIMA.

Prema tome - I DALJE ZNAM SAMO ZA ONE KOJI SU SE SAMI OTKRILI.

NISAM IMAO NI JEDAN UNAPRED ODABRANI CILJ ZA PONIŽAVANJE:

Najgore je prošla jedina priča za koju sam znao čija je pre nego što sam napisao komentar.
Autora te priče doživljavam kao dragu osobu, a čak nisam ni glasao za njegovo delo.

I ZATO - Ako se iko oseća pogođen mojim komentarima - JA MU SE IZVINJAVAM.

I ne samo to. Obećavam da više nikada ni jednu priču neću iskomentarisati.

Zadovoljan?!

Who's the fuck is Kurtović?! 

Oprostite, ovde je trenutno fokus, pa da skrenem pažnju na sebe. Uskoro ću prokomentarisati priče koje sam za zanimanjem pročitao.

Latinska poslovica: Frigidum illud verbum: meum ac tuum.

Dr. Kurtović: Zašto mi pričaš o sebi? Ne treba mi još jedan Ja. 

Batice, valjda imaš pametnija posla...

Ne znam na koji prošli put misliš, Bato. U Pupku mi se dopao odnos njega i Hala i to je presudilo. Da sam glasala za Hrundija, ali nisam jer sam ispoštovala njegovu želju, Pupak bi otpao. Ni jedna priča u ovom krugu me nije oborila s nogu, daleko od toga.

Jevtro, volela bih pročitati i ostale tvoje komentare, a u sledećem krugu i priču.

Stipane, nije mi jasno zbog čega i kome se izvinjavaš. Zato što imaš svoje mišljenje? Zaboravi.

Quote from: Plut on 16-10-2011, 15:10:24
Jevtro, volela bih pročitati i ostale tvoje komentare, a u sledećem krugu i priču.

Tu su komentari, Plut, samo je šandrcalo kopiranje i postiranje pa su na jednom mestu udvojeni. A i priče će biti, ja se držim opklade čak i kad izgubim. I svečano obećavam - o mojoj priči moći ćete da kažete šta želite; verovatno neće biti dobra, jer ja dara za pisanje nemam, ali svakako nemam ni toliko sujete i želje za trolovanjem da kao Bata čitaoce nazivam idiotima, niti da kao D. padam u fras i tvrdim da je komentator priču ocrnio samo zato što je moja, provokacije radi.

Da se razumemo - ovo D.-ino tumačenje veoma je daleko od istine, jer za mene bi najnemoralniji mogući postupak bio da nečije delo koje inače smatram dobrim "nagazim" zato što ne volim autora, i nikada to ne bih uradila. Sve ni da je na kocki više od forumske radionice. I vrlo je ružno što mi se to podmeće, umesto da D. možda zamerke shvati ozbiljno.

Tjah, ja u vašoj analizi ne vidim predloge za promenu. Samo podsmešljiva pitanja. A ozbiljno sam slušala sve koji su rekli da je kitnjasta, da ima pretencioznih delova, da "okruglić" nije lepa reč... I već sam je promenila i objavila na blogu tako izmenjenu, u skladu sa komentarima na radionici...

Grad nad zelenom tišinom – Ovo je jedna od retkih priča koja me je baš ,,kupila". Možda zato što sam totalni romantik, možda zbog poetski lepo dočarane atmosfere, uglavnom najviše mi se svidela u ovom krugu. Što se vucaranja džuboksa tiče, ne znam, ja bih svoju gitaru, sve sa pojačalom, sigurno vukla za sobom ako bih znala da moram ostati na nekom mestu duže od dva meseca. 3 boda
Vreća – Iako mi je bila malo konfuzna, smatram da je mnogo dobro napisana. 2 boda
Roboroga – Interesantna pričica, nalik bajci, laka za čitanje. 1 bod
Zmajevi u kutiji belog olova – Jeste da su se još neki odlučili za slično rešenje, ali nekako mi se ova varijanta najviše dopala. 1 bod
Oktobar – S obzirom da ni u ovoj, ni u svojoj priči nisam prepoznala nelogičnost, meni se svidela. Lako je čitljiva i mogla sam otprilike da zamislim šta se izdešavalo. 1 bod

Znam da vam ovi ,,komentari" neće biti od posebne koristi, ali navela sam više puta da se ne smatram stručnom za to. Zaključak: pošto ne umem da komentarišem, očigledno ne umem ni da pišem...
Tako... i time vas napuštam na neko vreme. Farewell!!!

Pa nije da ne umeš. Nego nećeš. A dovoljno je samo da kažeš zašto smatraš da je nešto "dobro" napisano. I već umeš.

Hajde D., nastavi i ti sa svojim komentarima.

Били смо на изложби гљива у Дому Синдиката. Погледали смо и салу где се продају рукотворине. Изложба је јако добра али сам се одмах закачио са једном женском особом. Покушао сам само да објасним да је назив за Leptiporus sulfureus шумско пиле тривијална транскрипција енглеског назива Chicken of the wood, a да је домаћи назив комитска погача (у Македонији), односно, хајдучка погача у Србији, далеко лепши и примеренији. Мал' нисам добио батине. Зашто су неке особе толико агресивне у овој земљи тешко да ћу схватити.


Видим да сте узнапредовали. Осим у умерености. Прича на Радионици има сва права да буде добра. Има и сва права да буде недовољно добра. Очекујемо да мане постоје. Не очекујемо да мане буду брањене до последње капи туђе крви. Кад дођем на ред немојте бити изненађени што се и мени неке приче и неки делови прича нису допали. Једноставно, кад тражимо иглу у пласту сена довољно приљежно, наћи ћемо је.   

Ogledalo


Prva rečenica već otkriva autorku. I veoma je dobra. Odmah nas uvlači u junakinjin svet. Kiša, vetar, usamljenost, jasna mrzovolja koja se čita iz prvih redova; stoga rečenica:

QuoteOduvek sam bila duboko nesrećno i mrzovoljno stvorenje.

nije potrebna. Štaviše, objašnjava previše i narušava melaholičnu atmosferu. Mrzovoljni ljudi ne razmišljaju o svojoj mrzovolji. Često je i ne doživljavaju tako. Nakon što smo sjajno uvedeni u unutrašnji život junakinje, odjednom smo brutalno izbačeni. No, no.


Isto je i sa narednom rečenicom:

QuoteUglavnom ništa nisam volela

Eh, sad... Ako junakinja mrzi sebe, dovoljni su nagoveštaji koje autorka (nadam se) više nego jasno odaje u sitnim postupcima i mislima junakinje.


Potreba za skupljanjem smeća je autentična (još jedan đubretar u krugu, pored Mirona Zdanskog) i dobro opisana. Skupljam i ne znam zašto skupljam. Većina ljudi zaustavlja se ovde, ne ide dublje u razmišljanju, te meni ovo zvuči uverljivo. I tužno.


Da ne dužim, do kraja priče je ova smena autentičnih i ne toliko uverljivih svedočenja junakinje. Pusti da junakinja priča, ne pričaj umesto nje. Možda ona ne misli da je mrzovoljna. Možda ne misli da je ružna, već joj to govore drugi, a ona im veruje... Ne etiketiraj je.


Priča me je kupila uvrnutom atmosferom (boje, cirkus, potištena devojka, licidersko srce...) i idejom da jedno usamljeno stvorenje pronalazi svet kome pripada. I to je svet neobičnih ljudi, cirkuskih nakaza... a licidersko srce je tamo vodilo. Dopada mi se veza između slatkiša koji obično povezujemo sa vašarom i cirkusa. Kao da je junakinja pratila trag od mrvica...


Ispeglati (izbaciti objašnjavajuće rečenice, osloboditi ličnost junakinje, ne stezati je toliko) i ovo će biti jedna sjajna, sjajna i duboka priča. Nije za svakog. Samo za one sa višim emocionalnim IQ-om.

Pada mraz


Stevo, opet si se vratio u staro. Iz protesta?


Senzacije, senzacije i senzacije. Ima nit koja sve povezuje. Otud bod. Bod je i za činjenicu da se priroda ne da preneti na papir, i da je ova priča divlja i neuhvatljiva kao i šuma koju opisuje.


I brestovo semenje. Tek ova nije za svakoga.


Šta ću kad volim različitost.

Roboroga


Ovo je jedna vešto ispričana priča. Osećanje melaholije koje provejava, nažalost, ne opstaje do kraja:

Quote

Nemojte misliti da je u pitanju naglo probuđeno razumevanje za druga stvorenja, bilo od
mesa ili od metala. Rekla sam već da sam praktična osoba, a ovo je prilika da se najzad
povučem i skrasim. Ova varoš mi deluje kao fino mesto za život. Mada, moraću prethodno da
se vratim do krezavog trgovca i pronađem još magičnih predmeta koji  će mi pomoći da
preživim godine koje dolaze.

Ne, ne, neeeeeeeeeeeeee!!!


Zašto, posle bajkovitog uvoda i sjajne ideje sa kockom, snižavati nivo priče na banalno?? Na nekakvu praksu, na obraćanje publici? Ne!


Odlična priča, kraj je iz druge priče... Ne znam zašto joj nisam dala bodove. Zaslužila je.

"Ogledalo" bi bila fina priča kad bi se autor jednom opustio i napisao ono što oseća bez praćenja nečeg što je "namera". Tako nas ne drži uz sebe, nego nas bacaka na različite strane.

Gde odoše bodovi moj:

Puž – cyberpunk, žanrovski čisto, bez nekih prevelikih tematskih devijacija. To mi se sve više sviđa, kada ljudi pišu u jasno definisanom žanru. Ličilo mi je malo na Dika, ali i neke military SF romane koje sam čitao (džungla, horor-psy-vegetacija i sve to). Najviše mi se svidela dinamika priče. Jedino mi je stil pomalo bio kitnjast na trenutke (uvrnuti pridevi), ali ne dovoljno da ubije zabavnost.

Pupak – ne mogu baš tačno da odredim zašto mi je priča iskočila, ali najviše mi deluje da me je dobila neka nedefinisana atmosfera isčekivanja nečeg užasnog – postavka priče je već viđena, kao i kraj, ali ispričano je na način koji se meni dopao. Pogotovu mi se svidela životinjska transformacija pri kraju, što je za mene, jače od samog punchline-a. Priča je, za mene, na dobar način prenela osećanja i stanja aktera, što nije jednostavno.

Lune, de la – u moru sličnih, za mene previše sladunjavih, prviše ukrašenih stilova, ovde mi to fukncioniše, dovoljno upečatljivo da me sama radnja i poenta nije jako zanimala. Stilski sasvim izbrušeno, sve reči su na mestu u svetu priče.

Roboroga – post-apokaliptika, mačevi, ratnici, radijacija (valjda), a onda prilično neočekivan rasplet. Meni se svidelo.

Bonsai – kod ove priče me je privukla ideja i nenametljiva naracija, zbog koje priča lako klizi. Ništa skapirao nisam doduše.

Cilindar


Jesam li skinula celu verziju priče? Moja ima svega tri strane. I mnogobrojne rupe.


Ispričano prosečno i neposredno. Ja mlatim, branim krvarim, štitim porodicu. Kraj.


Nema suptilnih osećanja, nema autentičnih percepcija, nema unutrašnjeg života junaka, nema izgrađene psihologije likova, nema obrta...


Mora jasnije da se objasni opiše šta je cilindar.






Kraj.

Mogli bismo da pišemo apsurd za novembar...

Quote

Quote from: D. on 16-10-2011, 16:07:18
Ogledalo


Prva rečenica već otkriva autorku. I veoma je dobra. Odmah nas uvlači u junakinjin svet. Kiša, vetar, usamljenost, jasna mrzovolja koja se čita iz prvih redova; stoga rečenica:

QuoteOduvek sam bila duboko nesrećno i mrzovoljno stvorenje.

nije potrebna. Štaviše, objašnjava previše i narušava melaholičnu atmosferu. Mrzovoljni ljudi ne razmišljaju o svojoj mrzovolji. Često je i ne doživljavaju tako. Nakon što smo sjajno uvedeni u unutrašnji život junakinje, odjednom smo brutalno izbačeni. No, no.


Isto je i sa narednom rečenicom:

QuoteUglavnom ništa nisam volela

Eh, sad... Ako junakinja mrzi sebe, dovoljni su nagoveštaji koje autorka (nadam se) više nego jasno odaje u sitnim postupcima i mislima junakinje.

Meni to, recimo, nije zasmetalo. Cak mi se cinilo kao dobar uvod i kratko objasnjenje,
koje pravi lep kontrast sa onom poslednjom recenicom o tome kako joj je puno srce.

Evo cuvenog pocetka koji pocinje isto takvim
kratkim objasnjenjem sebe:

"Ja sam bolestan čovek... Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli stomak".
(Zapisi iz podzemlja, Dostojevski)

Cim ozdravim, procitacu sve price, negde sam na polovini.

Meni je, recimo, zasmetao - ukocen slag.

Moze se naci bolja metafora.

Ili - "moj kolač u rukama mi je davao
instrukcije".
Ne uklapa mi se ova rec u atmosferu price,
zvuci vestacki.

Nasred se pise spojeno, takodje, koliko ja znam.
Dobre recenice, pisac ima odlican osecaj za meru i ritam u prozi,
ali su neke pojedinacne reci manjkave, kao da je prica pisana u brzini, nedovoljno pazljivo.

Ali je odlicna, bez obzira na to.

Sad sam videla, i mislim da je odlicno: "Duga iz parka
namestila se iznad prazne poljane", zamislila sam skoro plasticnu dugu, kao neki
pozorisni rekvizit, sto se odlicno uklapa u vasarsku, cirkusku atmosferu.

Recenica sa nasmejanim harmonikama je savrsena.

Moracu da je ukradem kad deci objasnjavam sta je metonimija.

Quote from: D. on 16-10-2011, 16:52:41
Mogli bismo da pišemo apsurd za novembar...

Ne, ne, neeeeeeeeeeeeee!!!

Junak Zapisa pravi namerno pogrešan trag. On, zapravo, tera čitaoca na preispitivanje sebe izjavama sa početka. Zapisi imaju zamršenu primarnu zamisao. U pitanju je introspekcija, koja čitaoca često navodi na pogrešan trag, da bi sa njim komunicirala. Ovde je čitalac podjednak deo romana kao i svi njegovi fiktivni likovi.

Kroz tok romana možemo da uočimo da on nije zao. Nije ni bolestan. On je neprilagođen. I osvešćen. I idealista. I svestan svoje mračne strane. I samokritičan. On je u borbi sa sobom. U teškom konfliktu sa sopstvenim identitetom. On gura svoje ludilo napred iz iskrenosti prema sebi.

Ne možemo da poistovećujemo početak Zapisa sa početkom Ogledala. Junakinja ne izaziva sebe, ne ohrabruje sopstveno ludilo. Ona je u jednostavnoj potrazi i, na kraju, nalazi. I emocija pripadanja je sve što je tražila. Ona ne prezire društvo u koje ulazi, za razliku od junaka Podzemlja.

Ovo su dva potpuno različita psihološka nivoa. Ogledalo je potraga za identitetom, Podzemlje je društvena realizacija identiteta junaka, izgrađenog odvojeno od društva.

Quote from: Milosh on 16-10-2011, 17:01:49

Quote from: D. on 16-10-2011, 16:52:41
Mogli bismo da pišemo apsurd za novembar...

Ne, ne, neeeeeeeeeeeeee!!!

...eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee....!

 

Moram ti priznati da si u pravu, D.
Sada sam procitala uvod bez recenice:
"Oduvek sam bila duboko nesrećno i mrzovoljno stvorenje"
i mnogo bolje zvuci. Njena mrzovolja je dovoljno objasnjena sto ne voli ovo,
ne voli ono...

Mnogo mi se svidja ova prica, umesto da citam druge, ja se vracam njoj!
Bas me zanima ko je pisao.

Jedno duboko mrzovoljno stvorenje sa foruma.

Čim ova rasprava krene u predah svi odu na Paradu ponosa. Ne mogu da izdržim koliko Miloš. Hteo sam da svoje komentare malo doteram, ali poštenije je ovako. Ako budu odgovra na odgovore - tu sam.


01 — OKTOBAR  3 poena

Postoji problem sa SF motivom: Globalno trovanje je katastrofa niskog intenziteta, pa bi događaji predugo trajali za ovako kratku priču. Dobro napisano, ali je primetno zašto neki učesnici u radionici frkću na prezent. I voda je otrovna kad je preko glave. Ocena – 4+

02 — SEVERNJAČKA UTEHA 1 poen

Nepismeni čita? Ogroman uvod. Moglo je da počne sa upadom u Apoteku. Ovde ima nepravilno upotrebljenog prošlog vremena: Već desetlećima niko od ratnika nije imao pristup Valhali. Obrazovaniji od mene će znati tačno, ali kad u rečenici postoji vremenska odrednica (već) onda ne može prošlo vreme. Zgodno odabran ,,predmet". Ocena 4.

03 — Dobra prodaja

Poenta je krajnje bezvezna. Priča me je zainteresovala, dobro teče, ali su najava mogućeg kraja i kraj meni katastrofalni. Možda zato što sam dotle bio vrlo zadovoljan. Moglo je to mnogo bolje. Ocena 4-.

04 — PUŽ

Ovde postoji genijalna rečenica: Oblivao me je krupni znoj u teflonskom odelu. Ko je bio u teflonskom odelu? Puž je i konduktivni i konduktorski šta pisac ne sme sebi da dopusti. Tema zanimljiva i aktuelna (Reality TV), ali je potpuno promašen zadatak – čitalac ne saznaje šta je ,,predmet". Ocena 3+.

05 — Konačno rešenje

Koješta! Pomalo nepismeno, mnogo nedoterano. Ne znam šta znači boldovanje. Zadatak izsilovan. Ocena - 3-.

06 – GRAD NAD ZELENOM TIŠINOM

Ambiciozna, ali ne dovoljno dobra priča. Podsetila me je na jednu Sirius priču o snošaju momka od materije i devojke od antimaterije. ,,Predmet" dobro odabran, ali nije bilo potrebno prstom pokazati. Ocena - 4-.

07 — VREĆA

Priča zadovoljava postavljeni zadatak, ali bez previše naboja. Smetalo mi je što je u dva poslednja pasusa bez naročite potrebe upotrebljeno ,,jebote" i ,,jebiga". Valjda kao nadopuna saspensa. Ocena 4.

08 — BONSAI

Priča je OK u svim segmentima, jedino sam se pitao: ,,Zašto bonsai?" To znači da ,,predmet" ne ispunjava svrhu u potpunosti. Zadatak je bio da ,,predmet" mora da razjasni priču. Ocena – 4.

09 — Zmajevi u kutiji belog olova
Nikako da povedemo pisca do prave staze. Sve je već poznato: nadahnut i vedro napisan tekst, merica patetike i uobičajene nepismenoće. Preforsiran ,,predmet". Ocena - 4-.

10 — Pupak

Još jedna priča o Evi i Adamu. Jedna biser rečenica: Zagrizavši crvenu loptu povratio se mrak... To ne može tako. Nema ,,predmeta" zbog čega je zadatak neispunjen. Ova priča nije ,,moderna". Ocena - 4-.

11 — OGLEDALO

Zanimljivo, ali nekonzistentno. Pisac stalno ponavlja iste greške. Nije dobro kad priča stalno menja pravac. Čitalac ne zna za šta da se uhvati. I nije bilo potrebno da mi neko nacrta licidarsko srce. Ocena – 3.

12 — Lune, le cognac et la tombe 2 poena
Ovo je dobra priča uprkos činjenici da meni zadatak nije do kraja ispunjen. Ocena – 4.

13 — PADA MRAZ 1 poen
Meni je ovde slabost upotreba brestovog semenja. U rečenici: ,,De, napi još", ugurao me je u svoju mašinu. čini mi se da je ,,svoju" pogrešno upotrebljeno. Treba ,,moju". Ostalo mi se svidelo. Ocena – 4.


14 – ROBOROGA 1 poen
Ovde sam izgubio kompas u dilemi da li imam dve tačke gledišta u priči. Teško bih prihvatio da su oba lika jedan. Ko se onda borio? Ko je kome dao Rubikovu kocku. Inače, po razrešenju, ova priča me podseća na jednu Bobanovu iz rane faze Radionice. Uprkos svemu, ukupan utisak je dobar. Ocena – 4+.

15 — Cilindar

Pristojna priča, ali rđav ,,predmet". Neinventivno. Ocena – 4-.

Pa kakvi su vam ovo šturi komentari? 

Pa... šturi. Šta bi ti tela? Da pišem roman o priči? Ovo su meni zihernadle za priču. Jesi li videla rečenicu: "Oblivao me je krupan znoj u teflonskom odelu."? Zamisli jednog krupnog znoja u teflonskom odelu kako obliva junaka naše priče. A?

Hahahah!  Pa upravo takav komentar se traži!

OKTOBAR Ova priča mi se nije dopala; nisam se nikako mogao identifikovati sa glavnim likom. Možda je tome krivo i moje iskustvo; niko se ispred cevi ne bi ponašao kao dotični karakter. Zatim, pokazuje inteligenciju, ali kada vidi ABHO vojnike oko mesta zločina, ispada gluplji nego točak, jer točak se zna okretati a junak ne konta ama baš ništa.
Nakon belaja koji je izazvao ne oseća krivicu ni kajanje. Kao ni samilost ka ucmekanom. Ali zato oseća samrtni strah, i to toliki da se uneredi, pred ćelavim hitmen-ima. Neposredno pred samoubistvo.
Nešto debelo nije u redu sa ovim dilberom.
Pripovedanje lepo klizi, sem na par mesta gde sam ozbiljno zapeo. Ne sviđa mi se pa eto. Ono ,,...pridošlici potiljak rascveta pod izlaznim udarom taneta" je jedno od tih mesta.
Zatim, lep, divlji ritam akcije u priči kvare rogobatno konstruisane rečenice, na primer ova:
,,...Dohvatam je sa namerom da je otvorim, ali idućeg trenutka do mozga mi dopire da je više nego izvesno da će ubrzo neko stići da dovrši posao"

Evo primera kako bih ja to ,,sredio"...
,,...Dohvatam je sa namerom da je otvorim, ali do mozga mi dopire da će neko stići i dovršiti posao. I to ubrzo."

Sve u svemu, ima blistavih momenata naracije, lep tempo (u pojednimim momentima, kada ga autor ,,nagari") ali priča je šuplja kao rupa na saksiji zbog ponašanja junaka sa kojim se, barem ja, nikako ne mogu identifikovati. Tu su i one rečenice zbog kojih me oko i sada žulja, tako da ovoj priči ne mogu dati glas. Jebga.


SEVERNJAČKA UTEHA Sasvim solidno napisana priča, lepo ispripovedana sa ujednačenim ritmom. Drži pažnju i tako to... ali, zašto je autor morao da upotrebi reč ,,srao?" Zašto? Evo momenta koji ruši lep osećaj čitanja sve u 16:

,,Mora da sam dugo srao"

Da se razumemo, nemam ništa protiv tih ,,bezobraznih" reči u pričama, ali samo onda kada ,,pasuju", a to je, po mom book-u, isključivo u dijalozima, tj, upravnom govoru.

Ovde to nije ,, leglo", mnogo se odvaja od ostatka priče.
Šteta što me to preseče, kao sina Ragnarova u apoteci kod zadnje police...



Dobra prodaja bi se mogla dobro prodati da ne balansira na samoj ivici konfuzije; sumnjam da je autoru to bilo na umu, konfuzno pripovedanje u pojedinim segmentima priče, ali je sasvim simpa ispalo!
Nemam nikakvih primedbi spomena vrednih za ovu priču. Kandidat za glas (valja i ostale pročitati, zar ne?)

PUŽ Ova priča svakom svojom reči govori da ju je pisao neko sa mnogo iskustva u pisanju. Rečenice lepo klize i fino se spajaju, milina oku da ih prelazi.
Radnja je dosad jedinstvena, osmišljena sasvim korektno. Imaginacija autoru zasigurno ne fali.
Kandidat za glas.

Quote from: Džek svih zanata on 16-10-2011, 20:04:35
Nešto debelo nije u redu sa ovim dilberom.

... ali, zašto je autor morao da upotrebi reč ,,srao?" Zašto? Evo momenta koji ruši lep osećaj čitanja sve u 16:

,,Mora da sam dugo srao"

Miloshe, daj komentareeeeeeeee

Konačno rešenje Priča iskače od dosad pročitanih. Ne kažem da je loša, naprotiv, nije loše pripovedano ako izuzmemo silovanje rečenica; previše im se trpa i nagurava. Kao da čitatelj mora sve da zna, odjednom.
Doduše, nije toliko evidentno, al' meni smeta. Takođe, i jedna logička greška koja to možda i nije ali meni deluje tako;
Kako može neko da naplati životno osiguranje partnera bez leša?
Sve u svemu, simpatično.


Grad nad zelenom tišinom a u tišini neka seta, lepo tkana tokom cele priče uprkos rečenicama koje svojim početkom zapinju, a pri tome ne mislim na upadljivo čest početak istih veznicima, nego nesrećno odabranom kompozicijom.
Ovo me najviše iritiralo:


I mi smo se našli u njoj.
Nesputani  i drhtavi.
Razvejani i ritmični...
Na Zemlju se posle toga nismo vraćali. 
Ali smo muziku iz kutije sačuvali.
Odmah nakon što smo otplesali.

Ovaj deo se mogao, po mom kontu, mnogo lepše napisati a da se ne izgubi na dramatizaciji.
Ja bih to ovako:

I mi smo se našli u njoj
Nesputani i drhtavi, razvejani i mistični. Nismo se posle vračali na Zemlju, ali muziku iz kutije smo sačuvali. Odmah nakon što smo otplesali.

Poslednja rečenica u primeru mi je bez veze, nepotrebna.
Kraj priče me takođe malo poremetio. Uopšte nije bilo potrebno navoditi da je reč o džuboksu, ni o novčićima. Naglašavanje toga mi je uvredilo inteligenciju, jer sam polako zaključivao o čemu je reč. Tokom čitanja priče, a kada sam bio siguran šta je, osetio sam malo ponosa na svoju dedukciju da bi to sve onim objašnjenjem očitog palo u vodu.

Meni se ne mora objašnjavati da je voda mokra a točak okrugao. Ja znam da je noć tamna.

Uprkos tom kiksu, smatram da je priča lea i lepo napisana. Ako ostane koji bod, dodeliću ga upravo ovoj.



VREĆA po meni, nema veze sa zadatkom ili ja nisam ništa ukapirao. Verovatno je ovo poslednje. Sad reskiram da ispadnem glup, al' ja bogme ništa nisam skontao...
Al' nema veze, rečenice se lepo nižu, čita se bez zastoja, iako sam u naratorskom delu uočio pomak ka prisnošću sa čitatocem, ali to valjda ide uz prvo lice... Sve u svemu, fino pripovedanje.

BONSAI  mi se mnogo dopada iako ne smatram da je ispunio zadatak, kao I prethodna priča. Lepa ideja ali nedorečena; ili sam od ovog čitanja zaglupio skroz naskroz, ili priča nema svrhu, šta sad sa tim drvetom? Svašta...
Elem, primetio sam mešanje vremena. Evo pasusa kog sam ,,upecao"
-Dernjaj se sada, pomislih, a Aleksa ostade nem zureći u vrh Džukeline cipele od krokodilske kože uprt u plafon. U piksli na masivnom stolu je položen zapaljen tompus koji je usmrdeo celu kancelariju. Nisam se uplašio, nisam žalio skota. Brzo sam razmišljao. Ono šta sam domislio bilo je da ga je neko tek koknuo. Možda u prethodnih deset minuta-


Zmajevi u kutiji belog olova Zmajevi u kutiji belog olova?  Neverovatno...

Pupak nema veze sa zadatkom, a da nije onako smoran, kao da mi se nešto prepričava, ne bih ni zamerio. Na sedini priče ima smornih delova, sve ukupno mi liči na prepričavanje iz prvog lica, a kraj postaje predvidljiv od sredine. Znao sam da je neki vic u toku, ili pokušaj istoga.
Ipak, nije sve tako crno, ideja je sasvim lepa, ali slabo obrađena. Pripovedanje bi trebalo biti bolje.


OGLEDALO Sasvim korektno napisana priča. Ne ostavlja me bez daha ali sam je pročitao sa uživanjem. Bajkovit ton iste mi se ne dopada, ali to je samo moj ukus, koji me ne sprečava da imam lepo mišljenje o ovom uradku.
Kandidat za glas.