ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa da, ali čim neko vikne bilo šta, eto Steve da se bije u nečije ime. Nije bitno šta, ko, gde, kako, s kim, bitna je tuča! 

Naravno, kada ima Dukeland United lobi iza sebe, može mu se... Mi štimamo glasove, znaš? Ovaj put nam je Zodi bila na listi za guranje "na gore"

Napiši neki komentar, Džek...

Ajd da i ja krenem sa komentarima. Zasada samo ovo, ne znam gde mi je Word zaturio ostatak, iako sam ga još odavno napisao. Izgleda da nisam stiskao CTRL-S, a nemam običaj da gasim komp... ispad iz energo sistema i ode rad BAGABOOOmmmm u nepovrat.

Šta je tu je. Sad ovo, pa kako napišem nanovo, postujem.
Elem, ovako su priče delovale na mene...

Let- Ova priča nit' me uvukla, nit' zainteresovala tako da sam je pročitao na silu. Ritam priče mi ništa ne valja, pripovedanje takođe. Previše nekih čudnih izraza, pokušaja istoga.
Primeri:
Na kraju krajeva, reč je išla (šta će ono "na kraju krajeva" kada sam to video, napravio sam nesvesno kiselu facu a na ovo sam izbečio oči i nasmešio se:

Izjurili su iz tame, strašniji od zlih snova
Sad, da izjurim ja iz ove pa na sledeću...

Koralni grad- Kao i prethodna priča, ni ova nema ništa u sebi što bi me vezalo. Siromašno pripovedanje, mnogo prepričavanja i, kao u prethodnom slučaju, priča ne postoji. Samo pokušaj oslikavanja segmenta života sunđera.

Dispozicija duše- ovu priču nisam mogao do kraja pročitati. Čini mi se da ima mnogo ponavljanja i nekog patetičnog kajanja... možda sam glup pa ne vidim priču kako treba ali ako i jesam drago mije zbog toga jer ne moram do kraja da je čitam.

Bol koju neću spoznati –šteta za ovaj, po meni, neuspeli eksperiment, mogla je fina priča da ispadne... pomalo odužena, ali fina. Ne znam šta će autoru onakve rečenice, ali svako ima svoj merak.

O prirodi riba – lepo napisano, kroz celu priču veje dašak iskustva u pisanju. Lepe slike. Ima moj glas.

Neophodno zagrevanje- Cela priča, koja to i nije, nego segment nečeg većeg, mi ima previše ljudskog.

Legenda o zaštitniku- Lepa ideja koja fino počinje. A onda –jad. Počinje golo prepričavanje sve sa suvislim objašnjenjima.

Sti kršćena? Eskurzija, bona! Pohovani bataci, gore podvučeni Njakvi ispadi, povraćke po busu i praćkanje žičastim projektilima profesorkinih novih grilonki usred stranjskog muzeja. Mislim, stvarno. Deco, di ste vi rasli?

Quote from: D. on 14-12-2011, 18:50:23
Napiši neki komentar, Džek...

Najbitniji sam napisao, D.


Iskreno, nemam volje da pišem ostatak komentara ponovo, a i nisam neki komentator. Ionako većina ne jebe mišljenja stare garde, kamoli nas entuzijasta.

Ti D, slobodno, razvali se od komentara... 

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 14-12-2011, 18:55:06
Sti kršćena? Eskurzija, bona! Pohovani bataci, gore podvučeni Njakvi ispadi, povraćke po busu i praćkanje žičastim projektilima profesorkinih novih grilonki usred stranjskog muzeja. Mislim, stvarno. Deco, di ste vi rasli?

He, he! Džaba Stipana ućutkaste
Ima još pristalica crno-žute monarhije da nastave di sam ja poklek'o...

Aha. Onih uvoznih

Quote from: Džek svih zanata on 14-12-2011, 18:58:08
Ionako većina ne jebe mišljenja stare garde, kamoli nas entuzijasta.

Ajde, de, ne samosažaljevaj se. Ja sam pažljivo iščitao tvoje komentare...

Stipane, odakle ti ideja da se ja svrstavam u staru gardu?

Moji komentari ne vrede mnogo, jerbo su, kako uvek napominjem, moja lična impresija dela, a ne neka stručna analiza.
Svako konta rad na svoj način.
Evo primera. Sve žene koje su gledale Titanik sa mnom su se raspekmezile, a ja se cerekao kao mutav na naivnost mladog Di Capria u kočiji. Ne zna sa Kejt pa ne zna.

Naravno, reskirao sam time epitet "bezdušne muške svinje" a bogme i demonstrativno napuštanje dotične moje hacijende... a ja samo bio iskren i izneo svoju impresiju.

Quote from: Stipan on 14-12-2011, 19:05:09
He, he! Džaba Stipana ućutkaste
Ima još pristalica crno-žute monarhije da nastave di sam ja poklek'o...

Ali o čemu ti (vi) to? Pričate u šiframa? Imate interni jezik? To što je vimen rekao ne zaslužuje takvu vašu reakciju jer je, iz njegove tačke gledišta, u pravu... Meni će na 21 priču da ode tri dana dok iskomentarišem, jer su mi komentari dugi i dubinski. Ne svode se na jednu-dve rečenice.

Izgrađeni pisci imaju luksuz da komentarišu u jednoj rečenici, jer ona je suštinska. Nama ostalima nije dovoljno.

E, sad, svako treba da piše onoliko koliko mu je volja, za koliko ima vremena i resursa, ali ako se neko žali da mu komentari nisu suvisli, tu zapravo postoje dve istine: i vi i on ste u pravu, jer iz vaše perspektive dali ste suvisao komentar, a iz njegove niste. Oko toga nema rasprave.

He-he-he... D nije u toku. Otvoriće se zemlja 

Pa prosvetlite me... Imam ja i druga posla osim ovih.

Pa bavi se onda svojim poslovima umesto što me vučeš za jezik...

Odgledaj Titanik, D... 

Pa dobro, ko je još upućen u tu vašu priču? Pitaću njega/nju?

Svi glavni igrači, većinom iz Dukeland United-a...

Ja zaista nemam pojma o čemu pričate... Budi određeniji, molim te? Ili da batalimo sve, ali onda nije fer da upadate sa takvim postovima...


Jel možemo da nastavimo sa komentarima?

Bolje da nastavimo Zaista ne znam kako mi se desilo da mi ostatak komentara "ispari" iz doc-umenta, izneo sam sumnju, ali svakako ću se potruditi da ih ponovo napišem... ipak, to neće biti prvi utisak nakon čitanja, nego kontaminiran prethodno iznešenim komentarima drugih učesnika... jebga, mia culpa. Evo se sav stidim.

1. Let

2. Koralni grad

I u ovoj priči prva rečenica je poučna

Da požurim, dok mi je pevalica još cela.   Moji glasovi su raspodeljeni ovako:


3 poena - Bol koju neće spoznati. Pročitala sam je sada ponovo i opet mi se isto sviđa. Samo zbog jednog komentara mi se učinilo da sada znam ko je autor, ako sam u pravu na glavu će mi se popeti. Dakle, prezent nikako ne volim, ali je ovo jedna od retkih u kojoj mi to ne da nije zasmetalo već i fino leglo. Pričajte vi šta hoćete, ali ovo je fino napisano, nema viškova, učestalo prebacivanje glagola na kraj rečenice mi ovde radi radnju i čini mi se da je skoro sve na svom mestu. Ono što nije, nije ni vredno pomena. Premišljanje našeg junaka mi je potpuno dočaralo atmosferu i nekavo ludilo u kojem se nalazi. Ili je tajna u tome što volim unutrašnje razgovaranje.


2 poena - O prirodi riba. Ako šta ne volim to je da ostanem ravnodušna. Ova priča me je poremetila, toliko mračna da mi se smuči, ali vešto napisana. Kornjačon - ne znam šta je u ovom imenu nekima zasmetalo, mene je kupilo. Kod prve dve rečenice mi nešto škripi, mogle bi biti malo lepše, ostalo mi je uglavnom ok. Volim kad mi pisac naslika sliku koju sama nacrtam. Ovde je taj slučaj.


2 poena - Fosil. Ispravite me ako grešim, ali zar u ilovači ima vode? Ova priča fino teče, rečenice su uglavnom lepe i slikovite. Moram priznati ne kao u prethodnoj, ali su dobre. Rekla bih i da je ideja bolja od realizacije, ali verujem da bi se doradom došlo do mnogo lepe priče.


1 poen - Dugine zmije. Za ovu sam odlučila više zbog ideje. Pisanje mi se nije dopalo, imamo malo rogobatnih rečenica, malo prepričavanja i nepotrebnih objašnjavanja.
Ovo je samo manji izbor onoga što mi se nije dopalo: "Čula je topot kopita, kreštanje ptica, lavež pasa, uznemireni zov slonova, bezumno i besciljno zujanje insekata". Kakvo je to besciljno zujanje insekata? Ili "Džinovska lopta, sačinjena od svetlosti i zvuka, probila se na površinu i lebdela nad vazdušnim strujama. Nije posedovala inteligenciju, samo instinkte." Ovo neću ni da komentarišem. Itd itd.

I po 1 poen kojima u tajnom glasanju nisam dala glas:
Let - samo zbog ideje. Na rečenicama treba debelo poraditi. Ima viškova, npr. "Na njihovom nebu nije letelo ništa slično, ako je išta letelo", nepotrebno.

Dispozicija duše - ovo je užas jedan prljavo napisano, skakanje sa roda na rod sam doživela kao namerno, ali ne i uspešno. Odabrala sam je samo zbog atmosfere koju sam osetila. E da, i priča je jako posvađana sa zarezima.

Ne znam otkud mi ove frljoke u tekstu. Gle! Očle.

Nešto i o pričama koje su mi privukle pažnju na drugi način:


Garba Kamagen - Baš se potrudila i pročitala je nekoliko puta. Veoma vešto napisano, vidi se da postoji sistem po kojem je pisan. Spinolorik me je kupio. Na momente sam se osećala kao da čitam pesmu u rimi, da sad ne bude zabune šta sam htela reći, ima ritma, ima atmosfere. No, teško je upratiti ovako napisano više od pola cele priče. Da je ona barem deo nečeg većeg sve bi bilo drugačije. Pevalica i dalje peva, tralalalala la!


Legenda o zaštitniku - ili što bi Stipan rekao "zaštitaru".   Ovu priču sam najbolje zapamtila. Izvinjavam se unapred i autoru i onima koji su glasali za ovu priču, ali ja sam šokirana brojem glasova. Ovo je jako loše napisano, zavrtelo mi se u glavi od ponavljanja reči "metalna kugla", "drvena kugla", kao u onoj zezalici kako igrati tenis na net-u "sad pogledaj levo, sad pogledaj desno. Aman, pa zar to nije moglo lepše?! Takođe, u čitavoj priči nisam osetila ništa ni prema jednoj vrsti, kugle pa kugle, nigde karaktera da uvidim, nikako da se saživim. I oko čega su se one to tukle?


Neophodno zagrevanje - Ok, dijalozi teku, čak su i simpatični, ali ovo nije priča. Više mi je na nivou dužeg vica.


E da, umalo da zaboravim na sunđere. Koralni grad je mogla biti skroz simpa pričica. Ideja o narodu sunđera je baš lepa, ali sve ostalo ne. I ovde kao i kod Zaštitnika, sunđeri ovo, sunđeri ono, pa onda jopet. Rečenice bi morale biti lepše, a imamo i nekih nelogičnosti, kao npr. "Vetar je kidao žbunje slabašnog korenja, dizao sitno kamenje i kovitlao ih o stene." Valjda udara o stene ili tako nešto, koliko znam kovitla se oko nečega, ako već mora i objekat da postoji.
Takođe, imamo "Dolina se tresla. Blagi potresi u zemlji probudili su neke od članova kolonije, čvrsto priljubljene za bazene i uvale." A posle nekoliko rečenica imamo iznenađenje: "Neočekivano podrhtavanje tla i izgubljeni životi dodatno su uzbudili napaćenu koloniju."
Itd itd.

Kad me već krenula ova tirada...


Imamo i priče sa zastrašujuće dugim rečenicama kao što su Odbačeni i Završni ispit. Izgubi se čovek u njima.
Šta dalje imamo? A da, po meni neuspešno nabijanje tenzije kao i upotreba izraza od kojih bi kao trebalo da se zgrozimo u Sanjao sam kako krhka ljuska puca.
I tako...


Stipane, ako te neko pita, ne da su mi tresli lanac danas nego ga i pokidali. I to na nekoliko mesta po nekoliko puta.

E moja Plut, izgleda da ja dobro prolazim samo kad si ti nabrušena. 

7. Dugine zmije


Ovoj priči dala sam glas samo zato što ima originalan pristup temi, u odnosu na većinu ostalih priča. Provlači su tu i tamo kontrolisana patetika, koja je, ovog puta, izbila na dobro i celoj priči dala sanjiv i autentičan prizvuk.


Osim toga, priča je kratka, ne ostavlja snažan utisak. I poenta joj je slaba.

Koji je cilj ove priče?


Svaku pouku koju iz nje mogu da izvučem, izvukla sam odavno iz mnogo jačih priča i romana. Pripovedanje je prosečnog kvaliteta. Mislim da bi bolje zvučalo iz prvog lica, jer radi se o životu jednog bića koji se drastično menja. Kako bismo osetili priču, moramo da osetimo junaka/junakinju. A ovde nam se sadržaj slika i slika i slika, a Ra-Tea je ostala samo neživotni portret na platnu...




8. Legenda o zaštitniku


Ova mi je priča u istom rangu kao i prethodna. Za nju sam takođe glasala zbog originalnog pristupa i zato što nosi fini senzibilitet psihodeličnosti potpuno sumanute borbe između kuglica...


No, ova borba nije dovoljna sama po sebi. I za ovu priču isto pitanje: šta je njen cilj? U nekoj od prvih radionica pričali smo o tome da bi svi trebalo da imaju cilj kada pišu priču (osim Steve), bilo da se on manifestuje kao poduka, pouka, poruka, emocija i slično.


Pripovedanje ne teče glatko, prelazi u prepričavanje, nasilno postavljanje scena na pozornicu. Omekšati pristup malo, dati priliku čitaocu da zamišlja i vizualizuje borbu. Dati ugao kuglica, jer ko ovde prepričava radnju? U svakoj borbi esencijalan je pogled iz perspektive onih koji se bore, jer tu leže adrenalin, osećanja, krv, strahovi i znoj...

Vidim da će neki dovršiti svoje komentare dogodine. Kakvi su iz njih će teško neko saznati istinu o pričama, a kamoli nešto korisno.

Jutro mi je nekako prijatnije za bilo kakvo pisanije od večeri, pa ću sada i da dovršim komentar.

14.Odbačeni
Ovo je priča koju sam dva puta pročitao i nijednom nije uspela da mi održi pažnju do kraja. Mali, pa mali, pa veliki, pa veliki, treći put sam počeo da je čitam samo zbog komentara, i ne vredi. Ne ide, pa ne ide. Neka mi autor oprosti.

10.Abominacija
Bubašvabe, tako mi barem deluju, a međ' njima jedna nakazna. Ide, kolje, jede, sve sa namerom da na kraju pojede i nju, pa onda dođe do nje, i pojede je. Mislim da je autoru dosta priča o monstrumima koji na kraju ne uspeju da ispune svoje namere, pa je odlučio da napiše priču o jednom koji uspeva u svojoj krvoločnosti i nakaznosti do kraja. Pozdravljam to, ali sada vidim i koliko malo smisla to ima. No Jevtropijevićka je to već rekla, a druge mane delim sa ostalima, tako da nemam šta više dodati.

13.Repić
Dopala mi se ova priča. Lepo pripoveda o ljubavnim stradanjima muškaraca, samo bez patetike. Nemam neke zamerke. Bod.


21. Glas nemih
Ovo je priča koja ima previše motiva. Autor je smislio priču koja je veća od 6Kk, pa ju je sabio i ostavio brojne stvari neuverljive. Možda se previše zadržavao na nekim mestima, pa je razvukao priču i nije ostavio prostora za originalniju završnicu. Čovek bi pomislio da će priči sa ovoliko razmišljanja protagoniste glavni adut biti karakterizacija, ali ispade da nije.

3.Dispozicija duše
Kada vidim par hiljada karaktera u jednom pasusu, istog trenutka mi se prispava. Naročito zbog toga što taj unutrašnji monolog uopšte ne mora da me zainteresuje. Do kraja ne znam da li je ona zaljubljena u svog sina ili oca, a to, u ovom slučaju, neću pripisati sopstvenoj nezainteresovanosti za taj buljuk teksta, već tome što mi autor nije isti učinio primamljivijim. To ne znači da je formatiranje jedino što me je odbilo od ove priče. Misli protagonistkinje me ne vode nigde, drže me u mestu i prepričavaju šta se dogodilo pre. I onda otac (ili Otac) shvati, bolje od nje, šta ona sama želi, reši situaciju, a ja se zapitam koja je bila svrha onog buljuka teksta.

19.Visibabe u sopstvenom dunstu
Jako zabavna priča, ali mene, nažalost, ovakav stil pomalo guši. Volim lepršave rečenice, ali kada je čitav tekst takav, lako gubim radnju, gubim likove, pa nisam siguran ko šta radi i šta se gde dešava. Jednostavno, previše toga se dešava i priča me podseća na hiperaktivnog labradora - prelep, sjajne dlake, ali ne mož' imati mira od njega i linja se na sve strane. Ja sam ljubitelj mirnijih rasa, kratke dlake.

5.O prirodi riba
Pošto mi se čini da je za ovu priču autor rekao da bi želeo suvisle komentare, ja ću biti kratak i nebitan. Mračna atmosfera me uvukla i držala, pomalo nejasno do kraja, ali ipak dva boda.

15.Sanjao sam kako krhka ljuska puca
Čini mi se da ovde nije bilo potrebe za dvostrukim uglom. Sve je moglo biti rečeno i iz jednog. Ugao predatora mi je čisto akcioni i ne govori ništa što nisam mogao da zamislim sam. Deluje kao da je ubačen samo radi popunjavanja broja karaktera. Ono što je rečeno iz ugla drugog lika, po meni jedinog bitnog, nedovoljno mi je. Želeo bih više.

16.Zvezda, senka, drvo i stena
Svideo mi se dijalog u ovoj priči. Ima zabavnih momenata, ali mi na kraju nije ostavila neki bitan utisak. Sama radnja je jednostavna, produženi vic koji pokazuje koliko je naše postojanje sitno i nebitno i kako lako možemo da nestanemo dok raspravljamo o nebitnim stvarima. Ne uspevam izvući ništa više od ove priče, verovatno i ne nudi više.


Nadam se da nikoga nisam uvredio, žalim što nisam u stanju da podrobnije analiziram priče (moguće i da jesam ali ne želim ići u dubinu koju ću teško argumentovati). Sve u svemu, meni je ovo bio prijatan krug za čitanje.

   U vezi sa najkontroverznijom pričom iz kruga ,,Garba Kamagen'' setio sam se dobre formule da se piše nepoznatim jezikom a da ipak bude razumljivo.
Um najpre obrati pažnju na prvo i poslednje slovo a prostor za eksperimente trebao bi biti srednji deo svake reči.


Jtsee li zalni?

Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima zansntevknia sa Cmbargeida, njie vžano kjoim su roedsljdoem npisnaa slvoa u rčijei, jdieno je btino da se pvro i zdanje sovlo nlaaze na sovm msjrwu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko svloo pnaooosb, već rčijei pmrraota kao cjelniu.
Oavj preoćemaj je šljiavo nzaavn tmiijklopiega. Zjučućčuđae, zar ne? A uevjik ste mliilsi da je pavrpois vžaan...
Met Dejvis

U jeziku ,,Garbe'' na početku je sve zamagljeno a bistrina dolazi kasnije. Idealno bi bilo kada bi ta bistrina s kraja ujedno bila i rešenje formule za čitanje napisanog s početka.

U ovom primeru slova nisu dovoljno temeljito pomešana. Sad bih napravio programče koje bolje meša slova, samo kad me ne bi mrzelo.

Zahvaljujemo, konačno neko i ovo da odradi.

Kad je skidanje maski?
Da vidimo koje je Plutonkino čedo.

Kad god vidim Plut setim se jedne od mojih omiljenih igračaka.
Imao sam 2 Plutona. Većeg, koji osta muško, a manjeg i simpatičnijeg kog smo radi razlike zvali Plutonka.


Sve u svemu indirektno hoću da ti kažem da si u ovom glasanju ispala  qya. 

Hvala i od mene. Garba tek dvanaesta... čedo moje neshvaćeno.

Da se nadovežem na ovu priču o komentarima jer se osećam malko prozvanom. Meni se čini da Vimen nije izdvojio moj komentar što je bio posebno laskav    nego zato što sam vrlo konkretno navela šta mi smeta i zbog čega. Odnosno, podudara nam se koncept kritike - da na radionici poput ove kritika treba da vodi ka poboljšanju teksta uopšte, a ne samo pojedinačne priče.

Mislim da je valjda do sada svima postalo jasno da su komentari znatno važniji od glasanja i onda ne treba da se ljutimo kad neko pomene da bi bilo dobro da komentari ne budu u stilu ovo mi se baš sviđa/ovo mi se baš ne sviđa. (Dobro, Vimen je to možda uradio malo oštrije, ali bože moj.) Međutim, detaljno komentarisanje zahteva određen trud i pažljivo čitanje, a čini mi se da je mnogim komentatorima do sada dojadilo da "za nagradu" gnevni autori skaču u odbranu svojih remek-dela kao da im se gura prst u oko, i prenose stvar na lični nivo. To ume da dovede do odrađivanja komentara kao od bede, naročito negativnih.

Oh Loni... kako umeš vrlo suptilno ženi da skreneš pažnju na sebe.

Sve što je rečeno ispred smajlija je šala.
Iza ovog smajlija nema; tek to je zbilja.

A mogli bi se otkriti i autori priča. Ja npr. uopšte nemam predstavu ko je autor priče kojoj sam dao tri poena, Glas nemih.
Što se tiče komentara, trudim se da ispoštujem sve, jasno mi je da mi komentar često sklizne u ono što nije od koristi pogotovo kada je više priča, izgubim malo energije da baš sve detaljno komentarišem. Ali opet, zaista ništa lično tu nema. Na kraju ne može se ni očekivati od svih nas ekstra analiza. Kada bi to umeo, primenio bi prvo prilikom pisanja svoje priče zar ne ? 

Ja sam 3 poenta dao priči ,,Doba vatre'', a pošto je jedina ijekavička priča
bio sam ubeđen da je Anomanderova.
Kad sam video da je i on glasao za nju shvatih da ovde ima još Bosanaca,
kao i onih koji vešto zavaraju trag.

Doba vatre mislim da je pisao neko iz Hrvatske, ne iz Bosne.
No, videćemo uskoro , valjda.

Dobrodošli drugovi na našu malu maskaradu.
Pozivnice imate. Najbolje je to u gradu.
Šampanjac otvorite. Otkačimo se do daske.
I da se GOLI  skinemo ostaće nam naše maske.

by Ceca/Marina Tucaković 

Hajde sad Jevtro prebroj koliko je bilo učesnika u ovom krugu, a zatim proveri koliko je učesnika komentarisalo priče.

Ovo par ljudi koji imaju dobru volju da komentarišu nećeš ohrabriti prebacivanjem zbog manjka truda i nepažljivog čitanja.

Koj' moj očekujete od nas, pa nismo svi rođeni kao kritičari.
Na dobrom ste putu da me ubedite da nikad više i ne dajem mišljenje o pričama, kada su toliko površna i bezvredna.

I ajd' sad se opet svi ostrvite na mene, pa da mi malo pukne film...

Stipane, odakle ti to da sam ja ikome prebacila "manjak truda i nepažljivo čitanje", a posebno tebi, i kad sam se ja na tebe ostrvljivala? Hajde, pročitaj opet šta sam napisala umesto da se ti ostrvljuješ na mene.

Nije bitno da l su kritike površne, to je viša sila.
Bitan je trud da se ispoštuju priče analizom.

Makar i onakvom koju je stavlja Mac.

Ma

Quote from: Jevtropijevićka on 15-12-2011, 13:18:57
Hajde, pročitaj opet šta sam napisala umesto da se ti ostrvljuješ na mene.

Izvini, nisu mi nešto sve koze na broju ovih dana. Uzmi kao da ništa i nisam rekao.

E moj Stipane, nisu ni meni pa ne grizem ljude. A još mi i lanac iskidali. Evo hoće i danas.

Quote from: scallop on 15-12-2011, 09:25:09
Vidim da će neki dovršiti svoje komentare dogodine. Kakvi su iz njih će teško neko saznati istinu o pričama, a kamoli nešto korisno.

Jel vi ovo meni?

I tebi. Ali, pogledaj dokle je Hrundi stigao. Do 2.

Evo, evo, hitam. Ali što da hitam kada iz njih ljudi ionako neće saznati ništa korisno? 

Pa da ih smaraš, pobogu D.