ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

17. Doba vatre


Oh, ta, ta, ta... Tani. Ima potencijala da bude dirljiva i potresna, ali nije. Zašto? Zato što ne mogu da oprostim rečenice sledećeg tipa:

QuoteTani je ispred sebe vidjela dolinu koja se širila sve do slijedećeg brda prekrivenog zlatnim krljuštima umirućeg lišća

Ispred sebe je višak. Jasno je da ne može da vidi iza sebe. Osim što su "zlatni" i "umirući" kliše pridevi za lišće u jesen, u metaforičkom smislu predstavljaju i pleonazam, jer zlatno lišće (tj. žuto) sinonim je za "umrlo".

QuoteBila je gladna i umorna, ali prije svega gladna

Ovo je rogobatna rečenica. Bila je gladna i umorna. Bila je umorna, ali više gladna. Bila je gladna i pomalo umorna. Zašto je autor/ka birao/la da dva puta pomene glad, ostaje mi nejasno. Ali ostaje mi i žao.


Ni ova priča nema cilj. Trudna životinja luta, muči se, kasni. Nadolazi iznenadna pomoć iz holivudskih filmova i Tani se spasava. Kraj. Niti nema ljudi, niti ima Zemlje.


No, ja imam čudnovatu privrženost prema hrvatskom jeziku, te mi je ova priča nosila specifičnu atmosferu Sirijusa i hrvatskih izdanja romana koje sam nekada čitala, i zato sam veoma zahvalna.




18. Smrt ne dolazi rekom




Mogli bismo u jednom krugu da zabranimo/kažnjavamo prepričavanje? Ili bi neko strpljiviji i stručniji od mene pojasnio razliku između prepričavanja i pripovedanja?

QuoteKratko je uzdahnuo i koristeći rep pridigao se na ivicu ležaja. Stalno neki problemi, nije moglo ni 10 zima da prođe, a da se ne desi nešto oko čega je trebalo lupati glavu. Zavideo je ocu; dok je taj vodio naselje sve je proteklo u miru i veselju. Deda se već dosta namučio dok je našao dobro mesto na reci, organizovao ostale, izborio se sa svim nevoljama i osnovao naseobinu. Tek kad je sve sredio mogao je mirno da umre i ostavi sinu da nastavi gde je stao — tek kad je i sin...

I tako je bar 10 zima sažeto/prepričano u kratki pasus, da se uštedi vreme, broj karaktera i drugih nagoveštaja? 


Tu su neki muškarci, članovi Veća, očevi i dede, vođe, testosteroni i ostali mačo elementi. Nisam ja pažljiva publika za ovo, osim ako nije sjajno napisana (kao ona Hrundijeva testosteronska i junačka o pilotu).

19. Visibabe u sopstvenom dunstu


E, ako ovo nije Stevina, onda mu neko jako dobro imitira vrstu ludila. 


Ja sam čudno privržena njegovim pričama, pa je ova dobila... hm, dva ili jedan bod. U svakom slučaju je kod mene visoko plasirana, zbog najuvrnutije ideje ikad na ovoj radionici.


Pomalo sprdnja sa temom (ja opraštam, za razliku od Miloša), ali ozbiljno i vešto napisana. E, sad, ako ovo nije Steva, kojem je sve apsolutno oprošteno, jer je on genije spisateljskog impresionizma, onda sugestija piscu: prvi deo je previše autističan i zgusnut. Napraviti malo propuha za čitaoce željne lagodne literature... 




Završavam kasnije (postujem da ne propadne post). 

Hajde, Bobane, otvori autore, da D. zakasni. Hrundi se ionako smorio posle dve priče.

Molim vas, fudbal je fizički najzahtevniji sport, jer u sebi sublimira gotovo sve atletske osobine - odraz, skočnost, startnost, brzinu, snagu, stabilnost, izdržljivost...; gimnastičke sposobnosti koje dolaze do izražaja prilikom voleja, pojedinih udaraca glavom...; i verovali ili ne inteligenciju. Zato i kažu da je fudbal kao umetnost, a ja im verujem. Priča "Let" je fudbaler. Tehnički neobučen, nije savladao osnove igre: prijem lopte, pas igru, centaršut, klizeći start itd. Kako onda da ja takvom fudbaleru govorim o višim, taktičkim segmentima igre: igri bez lopte, presingu, postavljanju ofsajd zamki itd? Mislim da je pisac shvatio moju simboličnu poruku i kada svog fudbalera obuči u tehnici, lako ćemo progovoriti koju o taktici. Na sreću, priča "Let" nije Bajro Župić ili Ilija Najdoski, tako da za nju ima nade.

Slično je i sa drugom pričom, "Koralni grad". Ko još gleda vremensku prognozu sa uživanjem? To se gleda samo da bi se znalo da li sutra da se ponese kišobran. Ali kada bi se prognozerka malo razgolitila, gledanost bi porasla i čak i oni koje je u početku interesovala samo meteorologija, shvatili bi da su svakakva iznenađenja moguća i da je put od mestimično oblačnog vremena do delimične erekcije veoma kratak. Dragi pišče, shvatate moju asocijaciju na vašu priču i šta joj nedostaje?

Ovo sam morao zbog dobacivanja iz mase. Uostalom, nigde ne žurimo, a ja sam već napomenuo da nemam mnogo slobodnog vremena.

3. Dispozicija duše

Ja izbegavam reči "patetika", "pretenciozno", a takođe ne brojim prideve. Kao patetično se može okarakterisati sve, ali bukvalno sve čega se čovek prihvati da radi, obzirom da smo "svi mi mrtvi, samo čekamo svoj red"; a bilo bi zanimljivo šta o patetici misli neko ko umire od raka i šta bi rekao nama koji olako upotrevaljavmo tu reč. Uostalom ima li šta patetičnije od stalne potrebe da se ne bude patetičan? A pretencioznost? Pesimista bi rekao: šta, ustao si iz kreveta? Nije li to bezobrazno, ludo hrabro, takoreći pretenciozno? Srećom, mi nismo pesimisti.

Ova priča boluje od neke vrste autofokusa, i predstavlja jednu beskrajnu nit nagomilanih osećanja i misli, kojima se ne zna uzrok. A čitalac, gledalac, slušaoc, ne želi suženu, već veliku sliku, takoreći defokusiranu. U ljudskoj prirodi je da postavlja osnovna pitanja - kako, zašto, ko, kome, čemu itd. Da li pisac postavivši ovakva pitanja koja se odnose na ovu priču, može sebi da da smislen odgovor? Možda pisac misli da je ovo osećajna priča, ali nije. Ona je samo - ravna. Ironija ili sarkazam dobro razbijaju monotoniju, nekoliko sarkastičnih rečenica ubačenih u ovu priču dalo bi sasvim drugi utisak. Političar koji se služi frazama nije zanimljiv, ali ako obeća 1000 evra akcija, on već postaje simpatičan gladnom i naivnom narodu. Pisac mora da nauči da vara pomalo.   

Deder, autore. Ovde već zagara. A i čuje se.
Ah da, četvrtak je, krka se u Scallopovom gablec servisu. Sad odo da pajkim. Piktije su na sigurnom, ne da se brinete.

Pajki, nemoj samo sutra kad se probudiš da se vataš za konopče...

Mora neko i telad na pašu da otera. A nesme se u komšijsku deteljinu, oće tiba da prozviždi. Znači, kanapče nije opcionalno.

Ajde Bobane, daj autore, pobeće nam sva stoka. I živina.

evo, sad ću...

Ček da iskomentarišem još dve priče?

20. Duhovi golaći




Eh, ova pričica zamalo da dobije bodove. Kraj je, kao što rekoh, sjajan! Šteta što je prepričan.

Quote

Mužjak je ne pušta ni metar od sebe. Jedine artikulisane misli su mu:
Popuniti rupicu u mesu ... Brrr.
Popu... u u u u uuuu!
Ma popuniti rupičak... Ičak... Pičak!

E, ovo je prva priča koja počinje iz pozicije sveznajućeg pripovedača, a da me nije iznervirala. Veliko dostignuće, svaka čast! Što se ostatka tiče, predugo traje taj uvod, filozofiranje oko materije i tela. Sad bi Meho rekao: nije popunjavanje rupička sve od seksa, štaviše i duhovi golaći mogu da se kresnu i tako... Simpatična i prizemljena.


Tu i tamo ima viškova ovog tipa:

QuoteSigurno znaš da planeta, ispod dedosfere, na kojoj obitavamo mi, spiriti raznih vrsta, ima i materijalnu ravan?

E, Skepsana, Skepsana...




21. Glas nemih


Na ovu priču nisam se primila jer je introspekcija jako teška za pisanje, a ovo je introspekcija i nije uspela. Sve je opisano, ne - nacrtano, iz prvog lica. Ma nije ni to problem, nego to što sam se, kada sam je čitala, osećala kao da je neko seo pored mene u busu i smara me pitanjima i svojom životnom pričom.


Jednostavno ton je ravan, rečenice se nižu bez ritma. Pročitati Repić za ovakvu vrstu pripovedanja...

Ups, Milosh je pisao Odbačenog? Jebiga, nisam se primila...

Бејах у праву за Ломија. 

Uh, bog te, sjebao sam Veroniku Santo u komentarima!
Ako ona ovo uopšte čita, ja se izvinjavam i povlačim sve što sam rekao o njenoj priči. 
Hrundislavu čestitam.   

Quote from: scallop on 13-12-2011, 13:53:23

Mnogo mi teško padaju na stomak komentari priče koju sam stavio na prvo mesto. Mogao bih da je branim letnji dan do podne. Svaki element posebno. A finale je postcivilizacijska bahanalija, slavljenje ljubavi i seksa kao konačni dokaz da i najduhovniji među nama čeznu samo za još jednim trenutkom u kome su bili tako banalno materijalni.

Moram da dodam: šteta što ne važi i obrnuto - da i najbanalnije materijalni teže bar za nekim trenutkom duhovnosti. Tih stotinak kengura (ako se dobro sećam), nema ni jednu drugu misao sem - popuniti rupicu. Čak više nisu ni bitna ona dva glavna lika -  oni su samo deo sasvim bezlične grupe koja identično razmišlja (možda sam mogla da upotrebim neki drugi termin).

Bilo bi zanimljivo znati i - kog lika se najjasnije sećamo, posle pročitanih priča. Meni se Tani, pitoma čuvarka svoje zajednice, najdublje urezala u pamćenje. Kako bi ovo bio dobar početak romana.

Od likova, da, Tani je i meni ostala u najboljem sećanju, a od priča Garba kamagen.

Hvala svima na glasovima i komentarima, posebno ivici i Savajatu 


Čestitke Hrundiju 


Miljan me je u ovom krugu pozitivno iznenadio

Jest, slihterušo - Ivici i Savajatu...

A ja? Gde sam tu ja?! A?!

Zanimljiv krug.
Zahvalio bih se svima na komentarima. Prijatno sam iznenađen prijemom priče i plasmanom, očekivao sam u vrh glave deseto-jedanesto mesto, a potajno sam se pribojavao i začelja  .
Za mene je najpozitivnije iznenađenje u ovom krugu Sinlen, i mislim da mu je ova priča veliki pomak.

Iznenadio sam te time što nisam dao glasove tvojoj priči!? 

Samo ti zafrkavaj, imaš još 16 dana 


Stipane, tebi se i lično zahvalim, nemoj tako 

Moram malo, čisto da ne kvarim reputaciju.   

Odradih i tablicu za uspomenuu

E da, Sinlen je baš iznenađenje, ali bogami je i Zo za klasu odskočila u odnosu na svoje prethodne radioničarske priče.

Ovaj put mi Sinlen ispade srodna duša

Izvinjavam se što prekidam ovaj niz zahvaljivanja onima koji su vam dali bodove (podsetila bih ovde, doduše, da je ovo radionica i da su učesnici u nekoj vrsti moralne obaveze da glasaju, a posebno da komentarišu, te nema potrebe da im zahvaljujete) i pitala bih vimena da li je zadovoljan komentarom na svoju priču u kome su istaknuti samo negativni aspekti?

Cilj radionice je učenje i napredak u pisanju, a ne glasanje samo za sebe.
Ipak, ako smo ustanovili neka, makar i neformalna pravila, trebalo bi da ih se pridržavamo.
Čini mi se da nisu svi autori priča glasali u javnom glasanju, ne razumem zbog čega.

Pardon, u prošloj tabeli napisao sam Viman umesto Vimen.



Ali ako ćemo već čuvati ove šarene tabele od sad,
lepo bi bilo da svako od vas ima priče na svom blogu uz nik sa ovog foruma pa da
zainteresovani mogu lako da nađu svaku priču.

Čestitke Hrundiju!

ZAHVALJUJEM SE...
- Skalopu, Hrundiju  i Macu. Za mene je bio veliki uspeh da mi je priča čak kod trojice ispala favorit,
a kod Anomandera na drugom mestu.

Nijedna žensko mojim duhovima nije dalo nijedan poen,
a Yevtropijevićka i Plut su je čak odredile kao storiju s lošim humorom.

Zapravo njena namera i nije bila da bude humoristična već realistična.
Ma na kom nivou bio neki duh, ulogovan u telo kengura - mužjaka,
posle hiljadu godina neseksa, pred kenguricom ispred sebe, zaista neće biti u stanju da misli
ni na šta drugo sem na popunjavanju njene rupice u mesu i da bira druge termine osim ,,pičak, ičak''.

Mnogi su zamerili rečenicu ,,Viđu modnog detalja na tooorbi''.
I ja sam se mislio da li da je izbacim.
Niej reč o tome da je Skepsana nekad bila crnogorksa dizelašica, pa je podsvesno zapamtila tu frazu.

Govor tih duhova u stvari je telepatski, a narator ih samo prevodi
na onaj jezik koji je najpribližniji našoj percepciji.
Ona je dakle izgovorila rečenicu koja je otprilike ista kao i ,,Višu modnog detalja na toorbi''.
Nije neki humor, ali likovi nisu ni zamišljeni kao nadprosečni da bi se od njih očekivao dobar humor kao i oklevanje da se ne bace na seks
posle materijalizacije u životinju.

Što se tiče zamerki na termin ,,spirit'' koristio sam ga jer je previše termine ,,duh'' i ,,duša'' beskrajno ponavljati.
Treći izraz bio je neophodan.
Termin ,,blagdan'' nije srpski, ali ako ste u prvoj rečenici stavili ,,praznik'' u sledećoj morate potegnuti za ,,blagdanom'' da bi se izbeglo ponavljanje.

Što se mog žiriranja tiče, izgleda da sam se ogrešio o garbu Kamagena, ali šta je tu je.
Novim članovima radionice koji nisu dobro prošli prepuručujem da se ne predaju i da nastave. Ja sam prošli (prvi put) bio pri dnu,
da bih za jedan mesec skočio do prve polovine.

Eto, sada je tabela i na Krstarici - na mom blogu. 

Uznemirava me broj članova koji akcenat stavljaju na bodove i plasman... I još novima poručuju da je to bitnije od pisanja i komentarisanja? Možemo li da osvestimo takmičarske porive, jer su jedino tako konstruktivni, ili ću pokrenuti ozbiljnu inicijativu ukidanja glasanja?

Quote from: Stipan on 16-12-2011, 11:26:56
E da, Sinlen je baš iznenađenje, ali bogami je i Zo za klasu odskočila u odnosu na svoje prethodne radioničarske priče.

Sinlen je iznenađenje jer je 80% svojih poena dobio u javnom glasanju od vas Vojvođana, dakle, legao vam je na neki način.

Khm... pa nije baš svim Vojvođanima.

Nisam siguran da je pravi trenutak za bilo koji moj komentar, tako da ću samo da se izvinim Loniju što njegov likovni izraz neću sačuvati. Loni, jesi li primetio da ti je bolje na Radionici? Ja sam tvoju priču odmah video kao radio-dramu, imena Skepsana i Zanesta su savršeno odabrana, prevlačenje od prosečnih koji "bolje prođu" čak i kad pređu na viši nivo, do onih "savršenih" koji najebu upravo zato što to jesu, je bez zamerke, a bahantsko u nama je i vrhunac priče i vrsna poenta. Napiši tu radio dramu opušteno i sigurno će stići do emitovanja. Ne brini što su te dame izbegle, da su likovi bili Zanesta i Skepso, sa obrnutom poentom, potajno bi im se svidelo. Zameni samo kengure, tu si bio brzoplet. Bonobo šimpanze bi bile pravi izbor.

Kako to mislite "dame"? Pa meni se priča dopala, ali nisam dala bodove pa sam ostala nezapažena... 

Quote from: scallop on 16-12-2011, 13:20:00
Nisam siguran da je pravi trenutak za bilo koji moj komentar....

A ja baš htela da pitam - zašto Garba? Čak mi se činilo da bi za naslov odgovaralo nešto što nagoveštava da je u pitanju tvorac evolutivnih promena, nekakav menjalac. Mislim - retko imam priliku da pitam - zašto, te da se nadam odgovoru.

Menjam pristup, ne bih li ikako došla do odgovora

1. Stvarno je bagra u pitanju - i to ona koja će ispuzati na kopno;
2. Treba da asocira na - Barba, a DNK može da bude i neko znanje;
3. Nešto treće;
4. Kombinacije prva tri.
?

Kao što ja nisam najvažniji, nisi ni ti najvažnija. Bitni su trendovi. Loni je, verovatno, primetio da nema nijedan "ženski" bod. Tako sam i ja primetio da je jako malo ljudi pročitalo moju priču. Čak i tamo gde sam dobio najbolju ocenu imam i najveću primedbu, da ne pominjem Stevu, njegov komentar ocene moje priče uopšte nisam razumeo. A to je jedina priča koja do poslednjeg uslova zadovoljava zadatak. Da li ima tešku priču? Nema. To je obična CSI forenzička priča. Jezik nerazumljiv? Pa, jezik posthumanih civilizacija bi, nekako, morao da bude nerazumljiv. Mada sam se potrudio da do kraja prevedem u potpuno razumljiv jezik. Koliko TV serijala sadrži veći broj nepoznatih odrednica? Svaki iole ambiciozan. Midoto čak misli da sam se "umorio", Za ime sveta, mogao sam ja tako od početka do kraja. Pokazao sam da je priprema važna i turio u priču bar osam bića koja egzistiraju u Deep Sea Life. Likovi su potpuno definisani, Plut je čak ukačila da je Spinolorik detektiv kome idu na nerve nazivi nekih suviše sličnih biča. Najviše me čudi Stipan kome sam negde u vreme izbora teme za ovaj krug savetovao da napiše priču "Anatomija grbavog kita" i gde da pronađe informacije. Tema je bila savršena i originalna i žao mi je bilo da je bacim. Ima li neko primedbe na stil? Nadam se da nema. Jedino što stoji je da nije preterano komunikativna. Ali, kome je to veća primedba? Meni ili onima koji nemaju nerava da čitaju? Zato me brinu trendovi na Radionici. Nekako je linija manjeg otpora važnija, a njome se ne odlazi daleko.

Slažem se za liniju manjeg otpora. Takođe, bitna je razlika između vaše zabrinutosti o čitanju i nečije zabrinutosti za bodove.

Ovo je vaša najautističnija priča dosad. Zahteva jako mnogo, a ti zahtevi nisu u proporciji sa nagradom na kraju. Čitaoci ne žele da kapiraju i da rešavaju puzle, već da se zabave i saznaju, prožive i dožive.

Jezik u priči nije melodičan ni milozvučan, krut je i ne vuče na čitanje. Još kada mora da se dešifruje...? Zadali ste zagonetku za rešavanje, malo ste nas mučili i na kraju ste je sami rešili. Niste nam ni zadovoljstvo rešavanja ostavili...

Kako Boban zada zadatak, tako se i rešava. Upozorio sam da je antiantropomorfizam težak ako se želi doslednost. Koja priča u ovom krugu potpuno poštuje zadatak? Ne bih želeo sasvim da se složim sa Macom. Ako nategnem, naći ću vezu svake priče, ali, priznaj, neke od tih veza su sasvim banalne. Hajde, nađite mi priču koja zadovoljava zadatak više od moje. Ustvari, ja sam jedini tikvan koji se trudi da zadovolji teme. Kao da ja treba da se disciplinijem, a ne svi ostali.

Svako se trudi kako zna i ume. Ko promaši temu, često se javno komentariše i primećuje. Ima i banalnih, naravno.

Ne znam šta vam je sad. Napisali ste priču za ljude slične sebi. Ova radionica ima raznovrsnu publiku. Da li i na vas utiče plasman? Poludeću od tih bodova...


Btw, u mojoj priči reč "Čiksulub" nešto znači. Ko se dosetio i potražio. Ona je veza sa Zemljom. Ali ko se toga dosetio? Niko. I ja za to optužujem samo sebe, nikako čitaoce...

Briga me za plasman. To je nizak udarac. Verovao sam da je povod za moje učešće na radionici jasan. Moja priča na radionici je uvek kontrolni uzorak i ništa više. Pa, ko se zabrine, zabrine, a ko se ne zabrine, široka mu livada. Cilj ove radionice je da se bude bolji, a ne standardan ili prihvatljiv. Znam da ovo što sad pišem nije prijatno, ali već sam izjavio da više neću biti prijatan.


Čitali smo Herberta, ako te to zanima.

Quote from: scallop on 16-12-2011, 13:49:20
Najviše me čudi Stipan kome sam negde u vreme izbora teme za ovaj krug savetovao da napiše priču "Anatomija grbavog kita" i gde da pronađe informacije.

Scallope, Stipan je skontao da tvoja priča prevazilazi njegove kapacitete.
Ako malo pažljivije pogledaš moj komentar u njemu stoji: "Ne mogu da sudim o ovome."
Mogu li jasnije reći da je priča iznad mojih merila? Ili da ne smatram sebe merodavnim da sudim jačima od sebe?

Evo ja! Moja priča zadovoljava sve kriterijume, al' kad ovde to niko ne vidi. Svi traže nešto spektakularno.

Ali dobro, šalu na stranu, svi smo različiti. Mnogi kako čitaju tako i pišu. Neki ne čitaju, neki pišu kako bi voleli da čitaju. Senzibiliteti su nam drugačiji, umna aktivnost i mogućnosti još više. Takođe, i očekivanja nam se razlikuju, kao i namera našeg obitavanja ovde.
Niti svi mogu ispuniti naša očekivanja niti mi možemo svačija. Doduše, koliko je ljudi na svetu za koje ne želim išta da mi ispune, znam da su osećanja obostrana i fala bogu na tome.

Stoji:

19. Garba kamagen
Ovde jedino mogu da kažem - blesavo.
Eksperiment, čak i prilično uspeo, ali nije u mom fazonu.
Ne mogu da sudim o ovome.

Jesam li ikada napisao za tvoju priču da je blesava?

Da je znao da je vaša, sigurno ne bi to napisao...

Nisam čitao priče već nekoliko konkursa, malo sam i svraćao na ovaj topik, ali ovi što su ispred Veronike Santo, na neviđeno, odma' po turu pića za kafanu...


Bobane, možeš li da mi šibneš na privatni mejl sve priče sa svih konkursa?

dobro, bre, radmilo, nemoj da napadaš ljude što ne vole tvoju priču, posebno ovakvu.
Ja nisam imao strpljenja da je čitam, dakle, samo je za mali krug mazohista.
kao urednik uvek bih je objavio i neka buduće generacije sude o njoj.

Mićo, da li ti ikada čitaš privatne poruke ovde?

Pa zar opet ispočetka? Mnogo je već razgovora bilo oko komentara na priče.
NISAM znao koja je čija priča. NISAM tendenciozno neke stavljao na vrh ili dno liste.
NISAM za Scallopovu priču rekao da je blesava, nego za priču "Garba kamagen" nepoznatog autora.

Ako je neko opravdanje za priču Vere Ivosić Santo sam rekao da je početnička i stavio sam je na poslednje mesto.
Toliko o mojim komentarima i mom ukusu!

Ujedno, ovoga puta definitivno - ovo su bili i moji poslednji komentari.
Nisam sposoban da učinim to kako valja - biće mi bolje da to nikada više ne radim.

Ne napadajte me zbog toga što nisam prepoznao nečiju priču ili nečije iskustvo.
Ja sam loš čitalac, možda i loš pisac, ali pokušavam da se uklopim u ono što se ovde zahteva.

Jbg.

Zato i postoji ova faza komentarisanja. Da ne znamo ko je šta napisao. Zato je delikatnija. Tera nas da razmislimo šta svaka pojedina priča sadrži. Kad čitamo strane knjige ne poznajemo nijednog pisca. I kako sudimo o knjigama? Dopada nam se, ne dopada nam se. Usput se zamislimo zašto knjige koje nam se ne dopaduju budu objavljene. Ili, pokušamo da pronađemo nešto što smo propustili. Na ovoj radionici ima dosta priča koje su otaljavanje. Da li osetimo otaljavanje? Recimo, više nas je ukazalo Vimenu da je srednji deo njegove priče prilično "nasilno" uterivanje u temu. Da li to treba nešto da znači Vimenu. Svakako. Dobar stil pisanja ne garantuje i dobro priču. Tako treba čitati svaku priču. Da sami naučimo nešto, da neko nauči nešto iz dobijenih komentara. Zar je to teško razumeti?


Bobane, ne trabunjaj. Ti si taj koji im nikada ništa nije savetovao, osim ukazivanja na sopstvenu veličinu. Ja bar pokušavam da im premestim fokus.

Ponekad pomislim da je jedini razlog Stipanovog učešća u celom ovom cirkusu neka potisnuta crta mazohizma u njegovoj ličnosti.