ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Boban on 09-02-2012, 14:22:05
Svi žive u krugu poluprečnika pedeset kilometara i svi su redovni učesnici radionice. Kakva koncentracija.
Ili autor zna kakav je radioničarski duh pa je postavio priču na najprihvatljiviju frekvenciju.

Da, da, "autor" se svakako trudio samo da osvoji prvo mesto. Ko jebe zanat i ucenje.

Izvinjavam se na neglasanju. Analiziracu price za iskupljenje, ali i sada se javljam iz internet kafea...

Midoto, da te utešim, ako se to može. Mojoj ćerki je pukla cev ispod kuće, tačno ispod kuhinje. U septembru. I pet meseci ne kuva i psuje majstore. To se dešava u Tulsa, Oklahoma. Naša prijateljica je kod sestrića u Los Anđelesa. Sa nevoljom u kojoj majstori imaju iste uloge. Pokazivala mi rastur u kući na Skajpu. I ona kuva uz pomoć trikova.

Kako to? Majstori ne dolaze, ili svaki put zabrljaju, ili...?

Aha! Oftopikovanje! Bolje neka se čitaju priče i komentarišu nego što se tu peva sve i svašta!

Quote from: scallop on 09-02-2012, 21:02:28
I, ni sad nisam siguran šta je lašče.   Će opet pišem Garbu. Drugo, problem priče U skrovištu je što mogu da uzmem sikiru i da je precepim na dve priče i niko ne bi primetio. Jel' vi to ne vidite il' se pravite blesavi?

Lašče je, valjda, lastino pile.
Ja bih primetila - taj potez sekirom. Šteta samo što priča nije veštije ispričana. I pletenica može da se rastavi na tri dela, ali je baš lepa onako upetljana
Idem i ja da se svađam s komšijama, što da zabava prođe bez mene, a Plut će ionako da me grdi.

Quote from: angel011 on 09-02-2012, 22:12:44
Kako to? Majstori ne dolaze, ili svaki put zabrljaju, ili...?

Jok. Malo siesta, malo fiesta. Malo nema kofa, malo nema voda, a onda kofa je bušna.

Mislim da sam preskočio Prvi trajvan (neoprostivo) - čitavom pričom slušao sam naratora Hitrecovih Smogovaca (onih starih, sa ponjupanom 'ciklom' iz špajza). A na Trešnjevki imam drage prijatelje, baš skoro im se rodio sin Valter. Trešnjevka je bila lep kvart, dok je nisu poravnali da zgrade niknu. Nekako mi taj prvi tramvaj liči na kockastu građevinu, oboje gaze sve pred sobom. Voditelj priče je sasvim fino kadrirao, ali je scenariste pod tim utiskom nestalo. Mislim da ovakav pristup građenja priče...

    Angel, ja bih voleo da ti učestvuješ u radionici. Barem kao analitičarka priča.
Bojim se mnogi ovde glasaju bez svesti šta su čvrsta stuktura i fabula, a šta dobar motivacioni sklop.
Ti bi dosta vešto mogla da im objasniš te stvari, al' mrzi te da čitaš priče. Eh.

...iziskuje jaku potku priče. Jednostavno mi fali jače nabijanje na razboju utkanog. Mršav autorov rečnik takođe; no, čak i u tom spartanskom baratanju rečima, one igraju u rečenici, ne i dovoljno, ali vesele su. Hoću da je autor potpuni početnik, da nas kasnije može još dugo veseliti
Trenutno, moje jedno pozitivno brojanje.

Mene zanima gde su komentari te gomile novih učesnika.

'Mnogi glasaju bez svesti' - pa si ti rešio da im pamet kolegijalno akademskim primerom utuviš, jelde? Bracika, posle tvog 'nepucanja' u usta i njenih 'čokoladnih pipaka', ajd nas mante da lagano i samo trunemo u vlastitim izlučevinama. Ko zna, možda neko i utekne uz zid septičke.

Ne moj biti zlurad Stevo...

Isto što i ja govori i Scallop i mnogi ovde.
Na lepoj logoreji ljudima svaka čast, ali fabula mora da ima i neke zakonitosti.

U ovom krugu priča ,,Klopa'' ih recimo nema. To si, ako se ne varam video i ti.
U njoj ne saznajemo ni kome deca prave klopku,
ni zašto je sestrica jednog umrla, ni da l se radi o deda mrazu, ni zašto je u klopci nađen još jedan pas.

I pored svih tih nedostataka priča je završila na trećem mestu.
Znači da ovde postoje glasači kojima neke osnovne zakonitosti fabule nisu naročito bitne.

Ja o ničem drugom ne govorim. Samo o tom.

A što se tiče moje priče iz šroške radionice, koju su ishvalili Miljan i Scallop i koja nije loše prošla,
ja ne shvatam da tebi išta smeta osim što je priča otvoreno erotska i što su kao likovi izabrani nesavršeni ljudi sa dna.
To što si ti konzervativan, to je tvoj lični ukus, ali to ne govori da je ta priča imala strukturalnih mana.

U toj priči žrtva se sveti krivcu na svoj osobit, seksualni način.
Nije ubačeno ništa nelogično i nemotivisano, kao što je robot u obliku visibabe koji se sveti dedi glavnog junaka
jer mu je njegova snajka oštetila memoriju susednog robota polivši mu hardver sodom bikerbonom.

Biću zlurad kad god prikladnu priliku ulučim. Ti vidi dal bi da se guraš u prvi red. Robot u obliku visibabe?! Ne, nemam živaca da nadalje čitam tvoje postove.
A čitaću, to je muka.

Daj, malo se uredi. Ne možeš non stop da soliš svaku čorbu, a da ti neko ne uzvrati. Da, i ja govorim stalno da mi nikako nije jasno šta se ovde čita na radionici. Komentari su gori od pisanja, jer se ne mogu ispraviti. Ja sam pitao kako je moguće da među prve četiri priče ne vidim nijednu konzistentnu? Da, ulovite se na nekoliko lepih rečenica, što bi Loni rekao, na logoreju, na neku lako prepoznatljivu temu, a vozovi prolaze. Napišem za priču da smo dobili konfekciju umesto karakterizacije, a opet neko "razumeo" likove, maltene napisao koliko su kompleksni. Najkompletniji lik na ovoj radionici je autistični Mateja, naša nova gošća Mej je to dobro napisala, a neko je, pre njega, video kao glavni i bolji devojčicu Janju, koja jeste data dobro, ali nije ni glavni ni bolji lik.

Ne bih ja tako lako otpisao deobu prvog mesta. Te dve priče ni izdaleka nisu toliko loše. To je ono što me od starta Radionice muči, uvek se zadesi par korektnih priča negde pri vrhu,+ priče su za koje sam glasao, pa ne mogu da lajem koliko želim. Ja se slažem da Radionica škripi u prepoznavanju pri glasanju, ali pravo da pljuje Radionicu ne priznajem ikom ko istoj nije jače doprineo. Loni, oprostićete mi, nije. Što reče Džek, a drvim i ja al on je to formulisao, glasanje je glupost, pobeđuje onaj što...

...dobija najviše kvalitetnih kritika. Ja mogu da opljunem od volje mi kad, i šta to nekom treba da znači? Koja je moja težina? Zavisi koliko sam kabaste hrane uneo kroz žvakalicu, i ništa više. Zato i insistiram na manjku glasova u ovom krugu, komentarišem do (za mene) iznemoglosti. To se traži, zar ne? Ajmo, živela glupost demokratije. Zna se koga se sluša kad sedne za katedru a kad se tekst skroluje. Nismo deca ako smo mali.

Ја сам дао 3 поена Клопци! Screw ya all!!! 

Ja cu vec sada ( a tek na pola procitanih prica) da kazem da "Ni 7 godina a zmajeve love" od mene ima najveci broj poena iz ciste solidarnosti prema Suzani i Ani.

A da organizuješ grupu na Fejsbuku? Ali, stvarno!

Zmajevi su imali samo simpatičan početak, ali je priča skroz otišla, rešenje se nazire prerano i izraubovano je već previše, a ono presecanje radnje računarom i igricom totalno mi je ubilo priču. Žalim slučaj, simpatičnost nije dovoljna.
Možda bi trebali negde u nekom vidljivom kutku staviti da je neformalno pravilo da oni koji pišu, i glasaju, a i čitaju i komentarišu druge priče.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 10-02-2012, 01:34:05
Ne bih ja tako lako otpisao deobu prvog mesta. Te dve priče ni izdaleka nisu toliko loše. To je ono što me od starta Radionice muči, uvek se zadesi par korektnih priča negde pri vrhu,+ priče su za koje sam glasao, pa ne mogu da lajem koliko želim. Ja se slažem da Radionica škripi u prepoznavanju pri glasanju, ali pravo da pljuje Radionicu ne priznajem ikom ko istoj nije jače doprineo. Loni, oprostićete mi, nije. Što reče Džek, a drvim i ja al on je to formulisao, glasanje je glupost, pobeđuje onaj što...

Dobar pisac i dobar analitičar nije jedno isto.
Imaš sjajne kritičare tipa Arčer ili naš Jovan Skerlić, koji su priznati za genijalne baš kao kritičari.
S druge strane sami ništa vredno nisu napisali. (I to su priznali).
Na ovom forumu takođe imaš one koji ne pišu, ali daju sjajne prikaze (Zak, Melkor, Nightflier).
To nisu dve obavezno povezane stvari.

Čak može biti i obrnuto. Dobar pisac može biti tako zaljubljen u svoj osoben stil,
da tuđe ne priznaje kao validne.
Primer je bio Tolstoj koji uopšte nije uvažavao Šekspira.
Za njega je izjavio da je najslabiji afirmisani pisac svih vremena.

Sinoć sam pročitao i priču Promena. Neko je, zaista, na možda zanimljivu poentu nabacio krajnje neubedljivu priču u kojoj se i kerovi znoje. To znojenje je razlog što ne sumnjam u one koji imaju kerove.

U mnogim pričama odrasli se, ne samo – naziru, već imaju i veliki udeo. Bez njih ne bi ni bilo priče. Negde je to mama, negde tata, stričevi, nane, pa i oni koji ne potpadaju pod rodbinu.

3. Mjesečinu ne merete ukrast:
Imala sam snažan osećaj da ovo piše neko ko ne vlada sasvim ijekavicom (nije LEPO što u ovoj kući nema pendžera; ima svIJEtla, pa se manje boji...) Dalje, kao da reč – nemere – ima čudnovatu privlačnost za autora (pored naslova i poslednje rečenice): treći dan kako nemere mokrit; idu dani, on ih nemere izbrojat;  al eto noćas nemere; no zarana on nikako nemere sjest...) A meni stalno u glavi onaj stari vic: ,,Snjeguljce, Snjeguljce, bona probud' se... Ne merem, jerbo sam začarata."
4. Jedna pijana noć:
Ovde je prva rečenica toliko odbojna, da sam se tek docnije vratila na priču – sede uz flašu i prisećaju se starih dana. Nije mi se svidela ni terminologija: odmarširasmo; neprikosnoveni lider; jabuke otpadaju iz jutarnje šeme; to je uticalo na njegov kasniji životni put – no to nije tema ove ispovesti...) Neiskreno napisana priča, a valjda pijanstvo treba da pridoda taj (nepostojeći) utisak da je – iz srca. I poslednje rečenice – kao u nemim filmovima ona objašnjenja za idiote: Nana je umrla, ali nas je upozorila (tako nekoliko puta, samo u različitoj formi).
5. Mit o nepobedivima:
Zanimljiva je ideja, ali mi se nije dopadalo što me je saplitala pri čitanju: Ali nikad, u svom dva veka dugom pružanju transportnih usluga širom krakatog Mlečnog Puta, nije se dogodilo da su zagubljena tri mladunca sa Zemlje — odnosno 'Nebitnog rošavog kamena koji nastanjuju nebitni ušati stvorovi koje treba pobiti. I odseći im uši", kako ih je nazvao grizga Nelsije,vrhovni komandant grizga lutajuće flote. Zatim: Kroz glavu mu prođe pitanje: A kako ćemo kući? koje brzo nestade, jer mu Tirgi zgrabi uređaj iz ruku i aktivira ga još jednom.
6. Ni sedam godina, a zmajeve love:
Neko je već primetio – groteskno velike konje, kao i da je priča očekivana. Devojčice u priči su čist, nepotreban šlingeraj i nije im jasna funkcija, sem da se kaže kako treba da peru sudove, ljušte krompir i igraju se Barbikama, te da samo smetaju. Dečaci treba da se igraju međusobno.
7. Uspavanka za Timija:
Ovakve rečenice, koje ne uspevam da rastumačim, meni ne leže: Pevajući uvek istim ritmom olinjale ulice, pod stopalima mu se i noćas tresu uzdrhtale salonske pločice; Inače se budi šištava, poluglasna i
mekana poput blatnjavih busenova trave, tamo, na igralištu, ispred ulaza u iskežene zgrade; Iz daleka dopire namerno škrgutanje drvenih stepenica dok čovek sa meseca neoprezno silazi sa budnim očima među kvrgavim prstima...
8. Ostrvo pingvina:
Kada deca mlađa od 7 godina savetuju odlazak kod logopeda i psihologa – ne mogu da se uživim u priču. Valjda deca nisu toliko jetka.
9. Polja umirene dece:
,,Sedeli su ispod drveta i smejali se sa tortom umazanim licima." Kao i u mnogim pričama, dečja psiha se najlakše opisuje maštanjem za slatkišima – čokoladnim bananama, tortama... I tu se završava sličnost sa dečjim razmišljanjem.

Evo i ostatka priča koje nisu dobile bodove:

Deca iz prestonice sveta:
Sve vreme čekam neki obrt, neko neverovatan događaj, kad ono – ništa. Kao uvod u buduća dešavanja.
Klopka:
Nisam razumela priču. Znam da je Maša umrla, valjda oko Nove godine, da se kao duh pojavljuje uz svog brata, ali kakva je to spodoba iz senke na koju King reži – to nisam dokučila. I otkud posle novi pas u klopci, sa kojim je King u vrlo prijateljskim odnosima?
Doček:
Bez tate nema priče. I malo mi je predugo bilo uvežbavanje pesmica.
Deca:
,,Od treće godine kad je tata prvi put podigao na središte da dohvati sazreo orah. Prsti su joj bili zeleni danima posle, al ukus gorko— slatkog, tek sazrelog oraha će ostati godinama što slede. Možda usput nauči da i kad skine tu zelenu koru i ubije čekićem ljusku, možda ni to nije dovoljno za potpun užitak. Možda mora da veoma pažljivo oljušti i onu tanku kožicu i tako ogoljenog potpuno belog ga zagrize i rastopi na jeziku. Napor do savršenstva. Za njenog tatu, sve mora da bude savršeno." Nije mi jasna funkcija u priči čitavog ovog dela. Ko je Maša? Pipi Duga Čarapa? I otkud tolika opsednutost ocem – davi se, a brine da tata ne sazna. Ne mogu da nađem fantastične elemente.
Bio je sunčan dan:
,,Joj što ste dosadni, šta očekujete? Pa tek sam počela da skidam babine fore. Samo mi je šest, ne znam ni ja sve. Nemam pojma kako se neko vraća iz mrtvih, ali bar mogu da joj promenim sećanje."
Zbog ove rečenice nije dobila bod. Naprosto ne mogu da zamislim malo dete da tako govori. I postoji očigledna sklonost da lik opisujemo njegovim glasom: ovom prilikom je neko zacvrčao, zatim je prošmrcalo cvrčanje, pa je i cvrčalo plačno... Ima previše cvrčanja u priči.

Fala, moliću lepo. Vidiš da može. Prepadam se od količine zaborava u našim životima. Ko zna čega će se neki sećati kad dođe vreme da nešto ispričaju unucima i da znaju kojim rečima će to učiniti. Pre nekoliko godina sam profućkao večeri uz SciFi na TV u Tulsi kad sam par puta prihvatio da uveče čitam unucima. Mama i tata su očas nestali iz njihovog izbora i htele su samo mene. A, gde sam pogrešio? Izgleda da sam prepoznavao svaku reč koju ne razumeju, jer ni američke knjige nisu savršene, pa insistirao sve dotle dok se nova reč ne utuvi.

Zar je tako teško u priči "Klopka" videti da devojčica nije s njima stvarno i da na kraju dečija bezbrižnost pobeđuje tugu zbog gubitka.

Klopka je priča koja ne valja iz razloga koje sam već izneo. Ako imaš bilo šta pametno da ispovrtiš sad je trenutak. Samo, upozoravam te da se ne brukaš. Tu priču je nemoguće odbraniti. Ni one koji su glasali za nju.

pa ja ne ne branim mnogo, samo malo, s obzirom da si se navrzao na nju, sve sa najavom da se autor ne nada da će biti u izboru za radioničarske priče 2012.

mmmmmda
Tu sam zabo jedan bod
Scallope, pročitaj to ponovo
Klopka je (možda) najbolja priča

Kad bi ti bio bilokakav faktor u ocenjivanju možda bih i pročitao. Ovako je to još jedan dokaz da - ne valja.

Čitalac, scallope, ČITALAC
Važno je šta misli ČITALAC!
Dakle, ja se ne ''mešam'' sa PISCIMA, i ''kritičarima'' od kojih je jedna polovina nepismena, a druga tupava...

Quote from: dunja on 10-02-2012, 02:23:05
Ja cu vec sada ( a tek na pola procitanih prica) da kazem da "Ni 7 godina a zmajeve love" od mene ima najveci broj poena iz ciste solidarnosti prema Suzani i Ani.

Quote from: Anomander Rejk on 10-02-2012, 10:06:07
Zmajevi su imali samo simpatičan početak, ali je priča skroz otišla, rešenje se nazire prerano i izraubovano je već previše, a ono presecanje radnje računarom i igricom totalno mi je ubilo priču. Žalim slučaj, simpatičnost nije dovoljna.
Možda bi trebali negde u nekom vidljivom kutku staviti da je neformalno pravilo da oni koji pišu, i glasaju, a i čitaju i komentarišu druge priče.

Ali, Anomander, pa da li sam zaista zvucala ozbiljno?

Quote from: Hobit on 10-02-2012, 15:30:25
Čitalac, scallope, ČITALAC
Važno je šta misli ČITALAC!
Dakle, ja se ne ''mešam'' sa PISCIMA, i ''kritičarima'' od kojih je jedna polovina nepismena, a druga tupava...

Hobite, ti precenjuješ svoju beznačajnu pojavu. Ni u kakvoj varijanti ne ostavljaš traga osim besmislenim trolovanjem.

Evo i mojih komentara, pisanih neposredno nakon čitanja svake priče, dok utisci behu još friški.

Elem, ne trudim se da razumem priču i da joj lovim neku poentu ili lepotu. To priča treba meni da raskrili. Čitao sam očima čitaoca, nikako kritičara, tako da opraštam pokoji zarez viška, propušteno slovo itd...

Ako me priča ne uvuče na prvo čitanje, piši propalo, ne vraćam se na istu ponovo. Tako sam i pisao komentare, bez neke dublje analize koju ne gotivim uopšte.

Što bi rekao Lav -ili jesi, ili nisi



GOLUBIJE PLAVO  Dopada mi se pripovedanje, lepo ispisano ali pomalo neuverljivo. Kao da je priča rastegnuta a i likovi su mi nešto ,,tanki"

U SKROVIŠTU  Lepa i skoro originalna priča koja vuče falš pripovedanje. Ovde autor kao da je hteo zgurati ceo roman u 6 milja karaktera. Mnogo bespotrebnih opisa a najjači momenti su mi ,,vime" i kako je narator skontao da se usnulim dečacima, prekrivenim govnima, drmaju oči u svim pravcima ispod kapaka.  Ovo potonje je sasvim bespotreban i loš opis koji ruži priču. O izboru reči vime da ne govorim. Uprkos svemu, zarad po meni originalne ideje ima glas.

MJESEČINU MEMERETE UKRASTI Ova priča mi konfuzna. Ne nazirem fantastiku u njoj, a I pripovedanje mi je kao da je na silu odrađeno. Brka se hrvatski i bosanski, sem ako se radnja ne odvija na granici te dve zemlje.

JEDNA PIJANA NOĆ  Mislim da je solidno napisano, sem jednog pleonazma (urbano naselje?) ipak, nešto me žuljalo prilikom čitanja. Preterano opisivanje govornika koji se naliva, ili arhaičnost u pripovedanju. Ideja jeste već viđena, ali to nema veze, ako je dobro napisano ima uvek prolaz.

MIT O NEPOBEDIVIMA Lepa priča, zabavna. Ipak, bitan deo radnje nespretno I pomalo konfuzno ispripovedan. Ako ostane koji glas, dodeljujem ga.

NI SEDAM GODINA A ZMAJEVE LOVE Dinamična priča ali sa dva, po meni, bitna nedostatka. Preširoko opisivanje, kao da je autor rastezao priču, da je nategne u 6 milja K i povremeno prepričavanje.

USPAVANKA ZA TIMIJA  Konačno nešto što sa zadovoljstvom pročitah. Lepo pletene rečenice koje se još lepše prepliću. Nijedne zamerke nemam na pripovedanje ali imam na samu priču. Ne vidim tu fantastiku jer priču mogu da tumačim i kao fantaziranje nekog balavandera a sam balavander mi deluje nekako zrelo, prezrelo za svoje godine.

Kako god, priča ima moj glas a da li maksimalan broj, zavisi od ostalih...

OSTRVO PINGVINA  Pripovedanje je solidno, ali ja u toj priči ništa ne kontam. A kada na prvu loptu ne kontam, onda me mrzi ponovo čitati. 

POLJA IZGUBLJENE DECE  Priča bi bila dobra da se malo rastegne. Ovako, deluje na momente konfuzno iako, nakon pažljivijeg čitanja, je sasvim jasan koncept. Najveća mana priče je ta što nije ispoštovala zadatak. Spominju se odrasli. Sve ostalo je sasvim ok. 

KROKODIL Topla dečija priča u full-u. Moglo je mnogo bolje da se odradi, ali opet koja ne može? Ima glas.

DECA IZ PRESTONICE SVETA  Lepa priča sa jezivo slatkom (meni godi) atmosferom. Čak je i lepo ispripovedana i nemam zamerki na to, ali ima nešto neuhvatljivo što mi izmiče i nikako da dokučim u čemu je caka. Uprkos tome, mnogo mi se dopada i ima glas.

KLOPKA  Dobra priča sa polu uverljivim likovima. Pred kraj nejasna, gubi nit. Kada bi se to doradilo dobila bi se upotrebljiva priča sa lepom, nosećom atmosferom.

DOČEK  Kraj priče maglovit, nedorečen, kao i sama priča. Pripovedanje me guši, smara i odbija od čitanja. Ipak, ako zanemarim to sve, ispod te maglovitosti se krije potencionalno dobra priča sa finom idejom.

DECA  Preambiciozno, rekao bih. Sasvim solidan storyline ali nije odrađen kako treba. Autistični dečak je trebao da bude mnogo bolje karakterisan. Onda, šta ga je nagnalo da iskoči iz svog sveta i spasava? Opravdaću to ograničenjem karaktera. Priča može biti mnogo bolja, šteta ne iskoristiti to.

PROMENA Odlična priča, mnogo mi se dopala. Pripovedanje se moglo malčice bolje odraditi, uočio sam jednu (beznačajnu) grešku. Ima moj glas.

PRVI TRAMVAJ  Riskantan naratorski eksperiment koji je donekle uspeo. Autor je odigrao upravo na tu kartu i jedva se izvukao. Pomalo konfuzno i ne vidim tu priču nego samo segment. Uz malo truda se može doterati da bude sasvim OK.

BIO JE SUNČAN DAN  Lepa priča, al' se ne čita lako. Malo zapinje prilikom pripovedanja, ima i malo konfuzije ali sve u svemu -lepo

9.Polja umirene dece
Klonirani odrasli ljudi stari tri godine su i dalje odrasli ljudi. Nije bitan broj, bitno je kako se ponašaju. Dok čitam, slike mi se u glavi sasvim fino formiraju, ali nisam siguran na koji način se povezuju. Nisam je baš shvatio do kraja, možda se zbog promašaja nisam toliko ni trudio.

7.Uspavanka za Timija - 3 boda
Pri prvom čitanju sam zamerio klimavost zadatka i odrasle koji se nekako naziru na sve strane iako ne učestvuju direktno u priči. Međutim, kada sam shvatio da je veći deo priča klimavo u tom pogledu, odlučio sam da i ovde zažmurim. Pa mi je ostala sasvim fina atmosferičnost i neki lagan osećaj jeze pri kraju, te sam tutnuo sva tri boda, jer su druga
dva kandidata bila slaba sa fantastikom.

2.U skrovištu
Nije mi se dopala ova priča. Prvi deo sa kerušom i nekako, ali drugi deo sa dečicom mi je bio nepotrebno gadan. Priča za mene mora da ima izuzetno jaku poentu i sjajnu naraciju da bih progutao tako gadnu atmosferu. Ova to nema.

17.Prvi tramvaj
Ovakvo prirovedanje me odbija u startu i opet slično kao i sa prethodnom, priča mora biti izuzetna da bih je progutao. Meni ovde na kraju klizi povezanost devojčice iz zamka i čupka. Odakle uopšte taj zamak? Kakve veze to ima sa tramvajem i ono troje dece? Ko je ta devojčica? Mislim da je priča isuviše nedorečena.

3.Mjesečinu ne merete ukrast - 2 boda
Kupila me je prijatnim rečenicama. Sada bi scallop opet rekao da je to biranje lakšeg rešenja za glasanje, ali stvar je u tome što smo svi u ovom krugu birali laka rešenja za zadatak. Skupi decu i baci ih u komšijino dvorište da se igraju - odrasli se ne pojavljuju, ali to ne znači da ih nema. I ova priča ima odrasle u sebi, jer je čitav događaj baziran na odnosu odraslih prema toj deci. I baš zbog toga je ovde falio taj fantastičan element. Samo da su bili u pitanju vanzemaljci, neka bića, nešto neverovatno, meni bi bila pun pogodak u domenu zadatka. Ovako je izabrana na osnovu toga što su mi se druge manje dopale.

10.Krokodil
Otac je predstavljen u vidu džinovskog monstruma u snu, ali je i dalje odrastao čovek. Ne znam zbog čega mi se na kraju priča o njemu, kada sam sve to shvatio i kroz priču. Nemam neke druge direktne zamerke, ali mi je priča izmaglila iz glave kako sam je pročitao.

Quote from: dunja on 10-02-2012, 15:40:35

Quote from: dunja on 10-02-2012, 02:23:05
Ja cu vec sada ( a tek na pola procitanih prica) da kazem da "Ni 7 godina a zmajeve love" od mene ima najveci broj poena iz ciste solidarnosti prema Suzani i Ani.

Quote from: Anomander Rejk on 10-02-2012, 10:06:07
Zmajevi su imali samo simpatičan početak, ali je priča skroz otišla, rešenje se nazire prerano i izraubovano je već previše, a ono presecanje radnje računarom i igricom totalno mi je ubilo priču. Žalim slučaj, simpatičnost nije dovoljna.
Možda bi trebali negde u nekom vidljivom kutku staviti da je neformalno pravilo da oni koji pišu, i glasaju, a i čitaju i komentarišu druge priče.

Ali, Anomander, pa da li sam zaista zvucala ozbiljno?

Ma ne  , ali meni se priča svidela na početku, i zapravo mislim da se mogla izvući na dobro da nije... objasnio sam
već, da ne ponavljamo.

Mjesečinu nemerete ukrast, Ostrvo pingvina, O silencio..., Deca iz prestonice sveta, Golubije plavo (redosled je slučajan). To su priče koje bih izdvojila.


I mene veoma (na kvadrat) čudi Klopka. Naivna priča sa lošim krajem...

Можда је наивна, али мени је добро пренела атмосферу и емоцију...мада Скалоп каже да нема оправдања за оне који су гласали за њу. 

Uživaj.

Хоћу, хвала! (добар је овај Скалоп, не знам зашто га сви прозивају... )

Ko su to - svi?

  То је слично као оно:
-Мњах....лако је теби зајебавати се....
-Мени? Мени лако?!!! Па, ја човече имам ово...оно...бре!!!

Ne znam koliko novih ima na radionici, ali nije zgoreg da pomenem (i zbog redovnih): na radionici je praksa da svaki učesnik dobije fidbek od svakog drugog učesnika. Duže i ozbiljne analize su poželjne, ali rečenica-dve bile bi neophodne.

U praksi ovo znači komentarisanje svih priča osim svoje (do objave imena autora), a onda može i svoja...

Хм, чини ми се да ће твој фини позив новим учесницима да се укључе у коментарисање остати без одјека. А могли би мало, што кажеш, бар реченицу-две. Нисам добар писац, критичар сам још гори, ал волим да читам шта други напишу, па онда волим то и да добронамерно прокоментаришем са позиције просечног читаоца и коментарима типа допада ми се-не допада ми се, ал сам сигуран да је и то ауторима може помоћи да остваре бољу комуникацију на релацији њихова прича-читаоц. Према томе, укључите се, људи, кажите своје мишљење, неће ником круна са главе пасти, нити ће неко неком да ишчупа уши због неповољног коментара. Има мало и сујетних, има мало и оних који мисле да су богом дани да обликују по својим мерилима, ал то ништа није страшно, не обазирите се, имате свој укус и само распалите са коментарима.

Fidbek je sastavni deo radionice. Godinu dana to ponavljam. 

Šta deca napraviše od pisaca i čitalaca.

D. je sasvim u pravu. Jebeš ovo bez osvrta na sopstveni uradak. Ako sam izdvojio vreme da pročitam sve priče i napišem kometar na svaku ponaosob, očekujem isto toliko komentara zauzvrat.

Koliko sam video, još su mi dužni, minimum pola uloženih komentara.. Tapkam prstićima po stolu i čekam.


I sad mi pade jedna brilijantna ideja na um.
Ko ne komentariše, ostaje zakinut u sledećem zvrku. Znači, Boban stavi administrativnu zabranu komentarisanja na te-i-te priče pa neka se autori češkaju po tintari. A najjači momenat će da bidne taj što će isti autori, koji ostaju kratkih rukava, morati da daju komente ako žele sledeći krug iste da dobiju.

He-He-He   (Zluradi Mingov smeh iz Fleš Gordona)

Izgleda treba uvesti i obavezujuće pravilo : pisci priča MORAJU glasati, i moraju komentarisati priče.

ja se izvinjavam sto nisam glasala, juce sam se registrovala 
i hocu da analiziram, mislim da je to kljucna stvar
iako sam potpuni laik, narocito sto se tice fikcije

Ljudi, komplikujete život sami sebi. Čemu to?
Ko ima šta da kaže neka kaže...