ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Skalar on 11-02-2012, 16:47:32
Можда, али само можда, формирати стручну комисију од три члана

Ne može, Miljan Miljanić je nedavno umro, Dejo je odlepio, a Ćurković je iz ustaške porodice. Tako da selektorska komisija otpada. Predlagao sam i ja nešto slično, dok je Miljan bio živ, sada je to mrka kapa.

pa dobro bre, nekoliko meseci nije bilo priče sa prekoračenjem, sad opet ima jedna; nije to valjda toliko strašno.
Malo ćemo da pazimo neko vreme, pa će se ljudi uštositi do sledeće prilike.
Jedno vreme sam ih redovno izbacivao, ali zaista možda poslednjih pet radionica nije bilo grubog kršenja i prestao sam da gledam.
Ja to proveravam u Quarku, koliko mi strana zauzme, valjda ne treba da izađe iz okvira pet strana; ako izađe onda je prevelika.

Suština kod broja karaktera i broja strana što to nisu ekvivalenti.
Recimo kratki dijalozi jedu strane a ne karaktere. Dugi pasusi obrnuto.
Na primer, Fipina priča "Slovenska" ima 42000 karaktera a 37 novinarskih kartica, dakle, ispod 1200 po strani.

Zato pojedinci mere broj redova, pa kažu da primaju priiče do 100 redova; tako je nekad bilo u "Novostima"... pa koliko karaktera ko nagura.

Da, naravno da sam ja uvek kriv za sve.

A to niko ne spori.

Bar u tome postoji potpuna saglasnost na forumu...

Komentari malo kraći, jer ne mogu da stignem da ponovo pročitam svaku priču pre analize.

1. Golubije plavo

Stevo?

Standardno dobar izraz. Lepo za čitanje. Mirna, spokojna vojvođanska atmosfera (ono što najviše i volim kod Steve). Najveća mana (osim nedostatka fantastike) je što je priča bleda i ravna, bez efektnog kraja. Previše smorno. Dala bih joj glasove, da sam stigla da glasam.

2. U skrovištu

Kada već pričamo o omašenoj temi...

Najveća mana ove priče je razlog pripovedanja. Zašto sam ovo morala da pročitam? Šta mi priča poručuje? Svakako izaziva emociju, ali ona mi, začudo, ovog puta nije dovoljna. Možda zato što previše vuče na patetiku. Za slučajan prelaz u patetiku kriva je neposrednost pripovedanja. Problem je što samima sebi ne zvučimo patetično kada smo tužni i sažaljevamo sebe ili druge. Prenos takvog osećanja na papir (ekran) ne treba da bude neposredan, već metaforičan, naslućujući, u naznakama. Ne nacrtan, već naslikan.

Ova priča podseća na onu Veronike Santo. Usamljeni pas, kučka, u potrazi za hranom, mladuncima... viđeno već i stoga neoriginalno.

Što se izraza tiče, nemam većih primedbi. Čitljivo, nezahtevno (u pozitivnom smislu) i opuštajuće.


3. Mjesečinu nemerete ukrast

Još jedna priča za koju bih glasala. Potpuno radioničko osveženje. Originalan ispis, specifična senzualnost, meka atmosferičnost... Nedostaje joj čvrstine, nekog zategnuća u radnji, napetog dela. Ipak, ovo ima svoju publiku i to cenim. Lepo.

Ona prva će pre da bude Stevanija, a druga Veronko. Prevazišla si polne razlike.

Kada se malo bolje pogleda, ovaj krug, uz ne tako velike dorade, ima odlične priče.


4. Jedna pijana noć


Ova priča je primer kako glasači kažnjavaju brutalno omašene teme. Ispis nije loš, priča je setna, i ova je meka, nostalgična, ali nije za ovaj krug.




5. Mit o nepobedivima


Ova ima dobrih prvih nekoliko rečenica. Podsećaju na najbolje od Pračeta (pomalo nevešto, doduše). Onda joj duhovitost i ritam padaju, ne uspevaju da isprate na početku nametnuti nivo i priča nepovratno tone u ravnu liniju. Na kraju čak i prelazi u prepričavanje:

Quote

Troje avanturista se pojavi u teretnom delu transportera kompanije
'Trans-Galaktik Diliveri'. Brzo vratiše uređaj na postolje gde piše: po-
šiljalac-budućnost primalac-nepoznat, još jednom ukucaše očevu šifru
i istrčaše napolje, pre no što se sve zaključa. Na izlazu prođoše pored
vaze sa parčetom pipka ispod koje stoji natpis:
Ostaci grizgaNelsija, vojskovođe koji je započeo mit o nepobedivosti
zemljana.

Ovaj deo je zbrzan, nasilno skraćen i jednostavno prepričan.




6. Ni sedam godina, a zmajeve love


Hah.


A poenta priče je? Ne valja kada priča ne nagradi svog čitaoca, ali najgore je kada ga uvredi. 


Ispis jednostavan, bled, bez specifičnosti i autentičnosti. Ne pronalazim ništa što bi me na i u njoj zadržalo.

Узгред и врло, врло лош наслов приче.

8. Ostrvo pingvina


Meni ovo liči na Kaa. Glasala bih za nju. Inteligentno napisana baš za decu. Nemam zamerki.




9. Polja umirene dece


Hm. Ovu priču uopšte nisam upamtila. To valjda govori dovoljno. Pored toga, sama priča je neodlučna u smislu ciljne publike. Za koga je pisana? Za decu? Šta će psovke tu? Za odrasle? Pomalo je infantilna za to... Veoma nedosledna sa vrlo, vrlo mlakim krajem.


Inače se divim piscima sposobnim da zapečate kraj u kratkoj priči. To je veoma teško uraditi, a bitno je u ovoj formi.




10. Krokodil


Kada smo već kod infantilnosti... Nije mi prijala tolika količina bebećeg govora u priči. I mada autor/ka ima očitog talenta za horor, ne upotrebljava ga na pravi način jer je u hororu strpljiva izgradnja atmosfere bitna koliko i izbegavanje stereotipa.


A ovde imamo devojčicu maltretiranu zato što je nevaljala (?), crtanje događaja (kao u američkim filmovima i serijama gde režiser i scenarista dave gledaoca dok i vrapcima na grani ne postane jasno i nacrtano šta se događa), direktan i zato (u ovom slučaju) neprijatan (loš) kraj.


Ova vrsta radnje i žanra zahteva odličnu mistifikaciju događanja, specifičnu poetiku i suptilnost u oslikavanju, da bi delovala efektno. Inače liči na novinski članak u crnoj hronici (kada se isključe dijalozi). Koristiti talenat za horor, ne ukalupljivati ga.

11. Deca iz prestonice sveta


Hrundi (mada sam i ja mislila da je pisao O silencio... onako drkadžijski prepotentan:))?


Ova priča ima ogromnog potencijala da bude novela i to vrlo originalna. Nešto u njoj me je zarobilo. Mislim da je baš taj potencijal u pitanju. Gomila neobične dece koja se traže po svetu radi nekog cilja je dobar početak novele. I još nešto me fascinira: fina hororičnost i mističnost koje isijavaju iz ličnosti dece, koja, u neku ruku, i nisu deca sa toliko godina koliko se kaže da imaju.


Odlična, glasala bih za nju.




12. Klopka


Ova me je, najiskrenije, smorila. A kraj je očit još od početka zapleta. I gde je fantastika?


Inače ima finu dinamiku. Samo da nema tako običan i razočaravajući zaplet i kraj...




13. Doček


Midoto?


Ovo je priča zrele osobe, imam osećaj. Sve je tu. Dinamika, ritam, cilj, izgradnja atmosfere, poigravanje sa poznatim stihovima, duhovitost i genijalan momenat fantastike. Previše je likova za kratku priču. Nemam više zamerki, glasala bih za nju.

Quote from: D. on 11-02-2012, 19:36:28
11. Deca iz prestonice sveta


Hrundi (mada sam i ja mislila da je pisao O silencio... onako drkadžijski prepotentan:))?

Naravno da nisam napisao "Decu iz prestonice sveta", i naravno da je dosta vas misllio da sam napisao "O silencio..." Ali ja ne pišem tako, niti bih napravio onoliko propusta.

14. O silencio...


Ova priča poštuje sva pravila pisanja kratke priče. I to je guši. Previše je sterilna, previše ispravna. Dajmo malo iskakanja iz očekivanog, malo izopštavanja.


Kraj je očekivan, dobra izgradnja napetosti jasno vodi takvom zaključku. Glasala bih za nju zbog dobrog zanata. Ne bih zbog bolničkog utiska.




15. Deca


Uh. Što reče neko - a plauzabilnost? Autistično dete ne ustaje da spasi sestru. Ono je zatvoreno u svoj svet. Genijalno dete, nezainteresovano za spoljni svet bi možda uradilo stvar iz priče, no - ovako mi je ostao polucinični osmeh na kraju priče.


Po suptilnoj patetici liči na Anomandera.




16. Prvi tramvaj


Ova ima lep naslov i lep kraj. Omašena tema. Zanimljiv stil pripovedanja, ali ne šljaka do kraja. Do kraja smara, jer prelazi u prepričavanje. Oprezno sa ovakvim pripovedanjem. Čitalac želi da se uživi, ne da ga neko vodi za ruku (ja, bar).


Inače, fina atmosferičnost. Na momente konfuzno. Nije loše.




17. Bio je sunčan dan


Plut?


Dobra ideja, dobro i dinamično ispripovedano. Efektan kraj.


Ali, Plut, draga moja: ono što je u tvojoj glavi prilikom pisanja, nije u našim prilikom čitanja. Koliko drugi crtaju, toliko ti izbegavaš da slikaš. Napravi neku ravnotežu? Olakšaj nam?


Glasala bih za ovu priču. Lepo.

Eto kako nije teško da se da kratak osvrt na krug. A i ne traje dugo. 

I Midoto si utrpala umesto Lonija, a novu članicu Mej zamenila Anomanderom. Mora da je ladno, tamo gde si.   Mali autistični Mateja nije Janin brat i ne spasava sestru. On ne voli mačje oči i zelene orahe, a to povezivanje je prilično plauzibilno.

Ma dobro, ja to tako povezujem priče sa autorima, a onda ću da povežem senzibilitete autora. I to vodi nečemu...

Ako nije sestra, loše sam zapamtila. Ali je nebitno. Autistični ostaju autistični. Ovako je naivno... Dobar kraj ima ta priča, doduše...

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 11-02-2012, 19:42:41
Naravno da nisam napisao "Decu iz prestonice sveta", i naravno da je dosta vas misllio da sam napisao "O silencio..." Ali ja ne pišem tako, niti bih napravio onoliko propusta.

A napravio bi više? 

Quote from: D. on 11-02-2012, 19:55:11
Autistični ostaju autistični. Ovako je naivno...

I meni deluje neverovatno da bi autistično dete to uradilo, mada...


Autism Angel - Carly Fleischmann

Деца имају добар крај...то стоји....али....сад погађамо ауторе?

O autizmu znam jedino iz bijoskopa, ali verujem da to nije klik-klak sistem, niti da se svi slučajevi nalaze u tački. Moje znanje kaže da u nekim situacijama deluju fokusirano ako se povuče pravi okidač. Nemojte da ispadne da autor priče zna o tome daleko više nego mi. Za priče obično čupamo one trave koje poznajemo.


Autor Dece se predstavio prekjuče.

А кад су се представили остали аутори?

"Deca", "Promena" i "Golubije plavo" dobili bi moje glasove. Jer su u odnosu na ostale price najvise ispostovali ram zadatka.
Kada je rec o "Deci" , ne vidim dete kao autisticno, ono je naprosto takvo,a jos manje je vazno da li bi autisticno dete nesto moglo ili ne. Ovo moze biti  element fantastike a ne predmet medicinske rasprave sta ko u svojoj nemoci moze ili ne. Osim toga, ovde postoji narator pomocu koga spoznajemo unutrasnji svet, dok deca pokrivaju atmosferu. Element fantastike vidim upravo kroz neprilagodjenog decaka iz "svog sveta" i u onome sto on cini.
Izdvojila bih  jos par lepih prica, ali one nisu u okviru zadatka.

Priča kaže da je autističan i tako samoj sebi sužava prostor za rasplet.

Hrundi se predstavio sam, pohvalivši svoju priču kao najbolju. Mada ja i dalje ne merem da shvatim zašto je stalno pisao zajedno "nemerem".
Vimen nije komentarisao svoju priču, a koliko vidim - ni D. Sa Mej - to su četiri poznata, a sada znam i koja je Lonijeva (i ja sam zapazila, kao i D, da Loni i ja slično razmišljamo i pišemo )

Nebitno. Zasto bi se samo u ovoj prici trazio realizam , dok se u svakoj drugoj trazi fantastika.

Zato što i fantastika mora da bude plauzabilna. 

Quote from: Midoto on 11-02-2012, 20:18:12
Hrundi se predstavio sam, pohvalivši svoju priču kao najbolju.

Pa dobro, nije daleko od istine.

Čudni su ti vojnički mentaliteti. U javnosti - gvozdena disciplina, u privatnosti tople sobe - mekane drkadžije.

Quote from: dunja on 11-02-2012, 20:14:32
"Deca", "Promena" i "Golubije plavo" dobili bi moje glasove. Jer su u odnosu na ostale price najvise ispostovali ram zadatka.

Dunja, samo da pitam za oblik rama koji dopušta kao direktne aktere vojnike (i to s oružjem). I još hoće da ubiju kucu!

Znači, da prozivam Mej i Angie za fidbek na sve priče? 

Angie?




Mej?

Midoto, ništa od vode, a?

D., glasnije.

Quote from: D. on 11-02-2012, 20:20:23
Zato što i fantastika mora da bude plauzabilna. 

Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Autizam je poremećaj u mnogim delovima mozga, ali se ne može sa punom sigurnošću dokazati kako oni ostvaruju svoj uticaj na sveukupno ponašanje organizma. [1]
Autizam je jedan od pet pervazivnih razvojnih poremećaja kod dece, koji se karakteriše široko rasprostranjenim abnormalnostima u socijalnoj interakciji i komunikaciji, izrazito ograničenim interesima i čestom ponavljajućem ponašanju ("automatizmu"). Najpoznatiji pervazivni poremećaj je (1) Autizam, ostali su (2) Retov sindrom, (3) Dečiji disintegrativni poremećaj, (4) Aspergerov sindrom i (5) Pervazivni razvojni poremećaj ne drugačije određen (енгл. PDD-NOS)
Kod autizma nema smanjenja ili povratka na početno stanje, on je ravnomeran u svom intenzitetu i toku. Dok se kod jednih vide teža oštećenja poput mentalne retardacije, izraženog ćutanja, ponavljajuće motorike (kao što je lupkanje rukama ili ljuljanje); kod drugih s blažim oštećenjima može postojati aktivan ali prepoznatljivo neobičan socijalan pristup usko ograničenih interesa i opširno pedantne komunikacije.

Quote from: Plut on 11-02-2012, 20:42:47
D., glasnije.

Neko i to mora. 

Quote from: Plut on 11-02-2012, 20:42:47

D., glasnije.

- Vala, ne mogu ni ja bolje! - odgovori Purko. - Dede vikni ti, Ćebo!... Hvala bogu, najgrlatiji si u Zarožju.
   - Аngie!!! Mej!!!  - dreknu Ćebo što igda može, te se i psi poplašiše i zalajaše negde iza kuće.

 

Колико се дерња, сад би за Савајата моји земљаци рекли: "Виде грлатога крајшника, немере ти њега ни микрофон надјачати!"

I jeste Midoto u pravu, u Promeni se pojavljuju vojnici i učestvuju u priči, a ne bih rekla da imaju manje od 7 godinica. A to što hoće da ubiju kucu je neoprostivo, crkli da bog da!

Quote from: Plut on 11-02-2012, 20:42:47
Midoto, ništa od vode, a?

D., glasnije.

Plut, ekipa za hitne intervencije stiže kad otopi. Bez šale. Ni privatni vodoinstalateri neće da se petljaju. A to za kuce (i mace i ptice) - slažem se potpuno!

Ма на претходној страни имате читаву елаборацију о појављивању одраслих у причама. Све са примерима и цитатима.

Quote from: Skalar on 11-02-2012, 20:50:45
Колико се дерња, сад би за Савајата моји земљаци рекли: "Виде грлатога крајшника, немере ти њега ни микрофон надјачати!"

Боље да препознаш одакле је оно, or else....

Quote from: D. on 11-02-2012, 20:22:25

Quote from: Midoto on 11-02-2012, 20:18:12
Hrundi se predstavio sam, pohvalivši svoju priču kao najbolju.

Pa dobro, nije daleko od istine.

Čudni su ti vojnički mentaliteti. U javnosti - gvozdena disciplina, u privatnosti tople sobe - mekane drkadžije.

Ja sam se samo složio sa Stevom. On je čovek sa retkim darom da prepozna suštinsko, kao ja onomad, izmedju ostalog, u "Kvočki".

Uzgred, minimalni nadražaji su potrebni da očvrsne(m). Odavno sam svestan da ima kandidatkinja koje žele da se oprobaju.

Quote from: Midoto on 11-02-2012, 21:10:00

Quote from: Plut on 11-02-2012, 20:42:47
Midoto, ništa od vode, a?

D., glasnije.

Plut, ekipa za hitne intervencije stiže kad otopi. Bez šale. Ni privatni vodoinstalateri neće da se petljaju. A to za kuce (i mace i ptice) - slažem se potpuno!

Побогу, како неће да дођу екипе комуналног предузећа које убира новац од вас станара? У мојој општиници екипа комуналног водовода излази на терен у три смене, с тим што код грађана долази у току дана, за видела што се каже, по листи приоритета. Ако не дође данас, сутра сигурно долази и процењује шта им је радити. Јесте да је ово офтопик, ал нисам могао а да не кажем.

Skalar, ovo nije samo oftopik, već i čist sadizam
U mojoj opštinici (Novi Beograd) - neće!

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 11-02-2012, 21:16:02
Ja sam se samo složio sa Stevom. On je čovek sa retkim darom da prepozna suštinsko, kao ja onomad, izmedju ostalog, u "Kvočki".

Uzgred, minimalni nadražaji su potrebni da očvrsne(m). Odavno sam svestan da ima kandidatkinja koje žele da se oprobaju.

O, da, Stevini spisateljski i opažajni talenti su dokazani i retki.

Čeka se na tvoje (talente).

@Midoto- Ееее, зна се какве мотке, па удрите банду! Знају да ћапе лову, а не знају да помогну људима кад је мука.

Савајате, да то није из "После деведесет година" ?

Не. 

Quote from: Savajat Erp on 11-02-2012, 21:44:27
Не. 

Одох сам у ћошак  .

Стани, јбт, повредићеш главу!!! Шалио сам се, јесте....вид` ћоека...

Quote from: Savajat Erp on 11-02-2012, 21:47:44
Стани, јбт, повредићеш главу!!! Шалио сам се, јесте....вид` ћоека...

Ух, добро си ме вратио, ено сам сав ћошак поравнао.

Zanimljivo, skoro svi su se držali gornje zadate granice u godinama. Nikome na pamet nije palo da napiše priču o bebama, guuu.